Gastrična Sonda.docx

Visoka medicinska škola strukovnih studija ,,Milutin Milanković”, Beograd

Seminarski rad Predmet: Zdravstvena njega u hirurgiji i ortopediji

TEMA:

ULOGA MEDICINSKE SESTRE/TEHNIČARA U PRIPREMANJU NAZOGASTRIČNE SONDE

Predavač:

Student:

Prof. Dr Ana Mitović Jovanović

Lidija Rudić

Beograd, 2018.god.

SADRŽAJ

1. UVOD .................................................................................................................................... 3 2. VEŠTAČKO HRANJENJE ................................................................................................ 4 2.1. Tri metode hranjenja ........................................................................................................ 4 3. PLASIRANJE, ISPIRANJE ŽELUCA, HRANJENJE PACIJENTA ............................ 8 4. POTREBNA OPREMA ....................................................................................................... 9 5. POSTUPAK .......................................................................................................................... 9 5.1. Plasiranje sonde kroz usta ............................................................................................. 10 5.2. Plasiranje sonde kroz nos ............................................................................................... 10 6. ISPIRANJE ŽELUCA PREKO GASTRIČNE SONDE ............................................... 10 7. HRANJENJE BOLESNIKA PREKO GASTRIČNE SONDE ..................................... 12 8. SESTRINSKE INTERVENCIJE U ISHRANI ............................................................... 13 9. ZAKLjUČAK ..................................................................................................................... 15 8. LITERATURA ................................................................................................................... 16

2

1. UVOD

Kada prirodni način prehrane nije moguć, primjenjuje se veštačko hranjenje. Ono može biti enteralno, tj. putem probavnoga trakta, ili parenteralno, tj. krvožilnim putem (infuzije). Mnogo je uzroka zbog kojih se primjenjuje umjetni način prehrane, a najčešći su: • neurološki bolesnici, npr. stanje nakon moždanog udara, • bolesnici sa zloćudnim bolestima probavnoga sustava, osobito jednjaka, • kemoterapija, • dobroćudna suženja jednjaka, otežano gutanje ili potpuno onemogućeno gutanje, • upalne bolesti crijeva - Chronova bolest, • sindrom kratkoga crijeva nakon velikih operacija, • neprimjeren unos hrane – anoreksija, • kronične plućne bolesti, kronično zatajenje jetre, bubrega, kronična upala gušterače, • traume glave, • hranjenje nesvjesnog bolesnika Odluku o načinu umjetne prehrane donosi se nakon procjene stanja bolesnika, njegove uhranjenosti i stanja probavnoga sustava (tankog i debelog crijeva). Enteralna prehrana ima brojne prednosti i manje komplikacija u odnosu na parenteralnu: u kućnim uvjetima jednostavna je i ne zahtijeva veliku tehničku podršku, ne izaziva česte ili ozbiljnije komplikacije. Također, enteralnim načinom umjetne prehrane hranjive tvari su dobro poznate, omogućuje se unos probiotika, prehrambenih vlakana, takva prehrana jeftinija je. Komplikacije kod enteralnog načina prehrane mogu biti probavne smetnje (proljev, povraćanje). Najčešći oblici veštačkog hranjenja enteralnim putem jesu putem hranidbenih sondi, i to nazogastričnom sondom (NGS) i perkutanom gastrostomom (PEG). Ako je hranjenje potrebno provoditi kraće vrijeme (30-ak dana), obično se rabi nazogastrična sonda. Za hranjenje za koje je predviđeno duže vrijeme uvodi se perkutana gastrostoma. Nazogastrična sonda je cjevčica s oznakama, umetnuta kroz nosnicu do želuca. Vanjski dio sonde fiksira se za nos hipoalergijskim flasterom, a na odjeću se može fiksirati kvačicom. Na sondi je odgovarajući zatvarač koji između hranjenja treba biti zatvoren. Nazogastrična sonda je, osim perkutane gastrostome, najčešći put hranjenja, no zbog nemogućnosti sigurne provjere položaja češće se koristi kod bolesnika na bolničkom liječenju. Komplikacije kod nazogastrične sonde mogu biti: - ozljede tkiva: nos, ždrijelo, jednjak, - pomak, ispadanje, - aspiracija hrane, upala pluća uzrokovana ulaskom hrane u pluća.

3

2. VEŠTAČKO HRANJENJE Najčešći put veštačkog hranjenja, osobito pacijenata koji nisu u bolničkom lečenju, jest perkutanom gastrostomom. Od velikog je značenja psihološka priprema i bolesnika i njegove porodice za prihvatanje takvog načina ishrane. Gastrostomom je silikonska cev postavljena endoskopskom metodom, kroz mali rez trbušnog zida, do želuca. S davanjem hrane i tečnosti može se započeti 24 sata nakon postavljanja, ako nema nikakvih znakova u obliku lokalnog crvenila, otoka, mučnine, povraćanja, proliva, bolova u stomaku. Podloga (deo perkutane gastrostomom koji se nalazi uz kožu) treba biti osigurana navojem deo koji drži podlogu i samu cev koja ide uz podlogu. Cev se ne sme gnječiti niti stezati. Perkutanu gastrostomom potrebno je svakodnevno lagano rotirati da se spreči urastanje tkiva oko cevi i omogući kruženje vazduha. Čisti se, ako nije drugačije određeno, dva puta dnevno. Koža oko gastrostomom može postati crvena, bolna, naborana ako se ne održava kako treba, jer stomačni sadržaj može isticati oko cevi i tako iritirati kožu. Stoga kožu oko cevi treba svakodnevno čistiti blagim sapunom i toplom vodom i dobro osušiti. Nije potrebno pokrivati otvor jer to može podstaći probleme sa kožom. Otvore i nazogastrični sonde i perkutane gastrostomom potrebno je čistiti vlažnom krpicom od ostataka hrane. Oni se mogu i začepiti i potrebno je odmah reagovati kada se taj problem primeti. Ponekad se cev može odčepiti nežnim ubrizgavanjem tople ili gazirane vode. Čišćenje cevi žicama zabranjeno je; postoje posebne četkice kojima se mogu redovno čistiti. Perkutana gastrostomom nema određeni vek trajanja, tj. Menja se kada postane neprohodna za davanje hrane i tečnosti.

2.1. Tri metode hranjenja

Načini kojima se hranjenje može obavljati i putem nazogastrične sonde i perkutane gastrostome isti su: - gravitacijska metoda, - metoda putem pumpe, - bolus metoda. Prije hranjenja potrebno je oprati ruke, zaštititi osobno i/ili posteljno rublje, provjeriti položaj cijevi na način da se od otvora na koži (kod perkutane gastrostome) ili od nosnice (kod nazogastrične sonde) izmjeri do kraja i dobiveni rezultati ne smiju imati razliku od prethodnih 4

mjerenja. Može se i 60-mililitarskom štrcaljkom lagano aspirirati (povući) sadržaj iz cijevi i tom prilikom može se pojaviti želučani sadržaj. Bolesnik se postavlja u povišen, sjedeći ili polusjedeći položaj, i poželjno je da u tom položaju ostane 30 minuta nakon hranjenja. Metode umjetne prehrane, koje ćemo spomenuti, odnose se i na nazogastričnu sondu i na perkutanu gastrostomu. 1. Hranjenje metodom gravitacije Potreban je gravitacijski sustav za hranjenje, hrana, tekućina/voda. Treba slijediti upute proizvođača prilikom spajanja sustava s vrećicom na nazogastričnu sondu ili perkutanu gastrostomu i zatim ispustiti zrak iz sustava. Vrećicu s hranom treba objesiti na stalak 60 cm iznad glave bolesnika i regulirati protok hrane te poštovati vrijeme hranjenja. Treba paziti da ne istekne cjelokupni sadržaj kako nepotreban zrak iz sustava ne bi opteretio želudac i tako prouzročio tegobe. Za pražnjenje treba odvojiti sustav od cijevi, staviti propisanu količinu vode i isprazniti ga (isprati vrećicu za hranjenje). Nakon hranjenja, nazogastričnu sondu ili perkutanu gastrostomu treba isprati 60-mililitarskom štrcaljkom, ispunjenom vodom (30-50 ml). Otvor nazogastrične sonde ili perkutane gastrostome uvijek treba biti zatvoren kad nije u uporabi. 1

2. Metoda hranjenja pompom Potreban je sistem za hranjenje pumpom, hrana, tekućina/voda. Pumpu treba postaviti na odgovarajući stalak, staviti hranu u sustav za hranjenje i ispustiti zrak, a zatim slijediti upute proizvođača pumpe i odabrati sistem hranjenja. Nakon hranjenja pumpu treba odvojiti od nazogastrične sonde ili perkutane gastrostome i isprati vodom sustav za hranjenje. Nazogastričnu sondu i perkutanu gastrostomu treba isprati 60-mililitarskom štrcaljkom vode (30-50 ml), prilikom manipulacije cijevi držati zatvorene. 3. Bolus metoda hranjenja Potrebna je 60-mililitarska štrcaljka, hrana, tekućina/voda. Hranu treba navući u štrcaljku, spojiti je sa cijevi i polako, bez sile utiskivati sadržaj. Cijev nazogastrične sonde ili perkutane gastrostome zatvaramo zatvaračem (koji je na njoj) svaki put kada odvajamo štrcaljku od cijevi i punimo je hranom. Brzina hranjenja trebala bi biti kao i kada bi bolesnik mogao sam uzimati hranu na usta (ni prebrzo, ni presporo). Nazogastričnu sondu ili perkutanu gastrostomu, na isti način kao i kod prethodnih metoda, ispiremo nakon hranjenja. Količina hrane po obroku iznosi 100-400 ml. Štrcaljku i ostali pribor treba oprati i posušiti. Kod svakog hranjenja bilo kojom metodom potrebno je promatrati bolesnika. Putem nazogastrične sonde ili perkutane gastrostome mogu se davati i lijekovi koji trebaju biti usitnjeni ili u tekućem obliku. Kapsule se ne daju tim putem. Hrana koja se može davati je gotov farmaceutski pripravak, preparati u obliku praha ili tekućine kojima se dodaje voda, čaj, mlijeko (ovisno o uputi proizvođača), pripremljena, miksana ili propasirana hrana (voće, povrće, meso, riba, jaja itd.). Temperatura hrane je 37°C i uvijek je u kašastom ili tekućem obliku. Bolesnik dobiva upute o vrsti hrane, tj. pripravcima koje će dobivati, što ovisi o njegovoj bolesti, tj. zdravstvenom stanju, potrebi unosa vitamina i minerala itd. Iako se bolesnik ne hrani na usta, potrebno je redovito održavati higijenu usne šupljine svakodnevnim četkanjem desni, zubi, jezika, korištenjem sredstva za ispiranje usta, vlaženjem vodom. Na taj način sprječavamo infekcije i naslage u ustima.

1

Terzić N. ( 2006): Zdrastvena nega u hirurgiji, Beograd. 5



Nazogastričnu sondu postavlja medicinska sestra

Lekara poziva u sledećim situacijama : • 1.Kada novorođence povraća • 2.kada je želudacni sadržaj izmenjene boje (žute, žutozelene ) • 3.kada je pojacan motilitet želuca • 4.kada je novorođence jako uznemireno I • 5 kada nije u stanju da sondu postavi sama 2. Za postavljanje nezogastrične sonde , potrebno je pripremiti • 1.sterilnu nazogastričnu sondu , • 2. šolju s mlakom vodom • 3.sterilni špric 10-20 ml, • 4.kompresu • 5.nekoliko komada papirne vate • 6.bubrežnjak • 7.stetoskop • 8.leukoplast • 9.posudu sa pripremljenim I optimalno zagrejanim obrokom 3. Postupak postavljanja nazogastrične sonde : • 1.sestra prethodno opera ruke toplom vodom I sapunom • 2.postavlja bolesnika u polusedeći položaj • 3.sondom izmeri dužinu od vrha nosa, preko usne školjke do želuca • 4. obeleži je markerom • 5. vrh sonde potopi u šolju s mlakom vodom (da bi se ovlažila I omekšala sonda,tako da lakše klizi do želuca )  Ako je sonda pravilno postavljena , ispuniće se sadržajem iz želuca . • Da bi bila sigurna da je sonda dobro postavljena , sestra otvara vrh sonde I špricem ubacuje 5 ccm vazduha I pažljivo sluša stetoskopom (vazduh ce izazvati klokotanje u želucu ). • Posle provere ubačeni vazduh aspirirati • Tek tada sondu pričvrstiti za nosić ili iznad gornje usne I za obraz . • Kada je proverila položaj sonde i pričvrstila je , sestra pristupa hranjenju novorodjenčeta • Špricem uzima obrok iz posude , zatim obrise vrh sprica , fiksira ga za nastavak na vrhu sonde i lagano ubrizgava hranu. Kada se hranjenje zavrsi , kroz sondu treba napojiti novorodjence , isprati sondu i zatvoriti je do narednog hranjenja ili pojenja Sonda ostaje postavljena najduže 24 časa . Pre svakog unosa hrane ili tečnosti treba proveriti da li je sonda na mestu . Koliko je hrane i tečnosti unela sestra beleži u temperaturnu listu. Pribor za hranjenje preko nazogastrične sonde je individualan i podrazumeva brižljivo rukovanje , dezinfekciju , sterilizaciju i čuvanje. 

Lečenje

6

• Lečenje uzroka je hirurško . Zbog nemogućnosti odgovarajuce ishrane I otežanog disanja , najčešće urgentno. Ako nema većih komplikacija I ugroženosti drugim anomalijama , sa hirurskim zahvatom se moze sacekati godinu-dve . Medjutim , postoji opasnost da se kasnije rekonstruktivne intervencije ne daju dobre rezultate , jer su cesto pracene poremecajima razvoja I formiranja govora . Kongenitalni , lobarni emfizem predstavlja urodjenu povecanu vazdusnost (emphysema) , plucnog reznja (lobi pulmonum) , najcesce levog gornjeg I srednjeg donjeg reznja. 

Klinicka slika

- Novorodjence otezano dise,sve vise modri oko usana , ne kaslje i nema temperature 

Dijagnoza

– Postavlja se auskultatornim nalazom oslabljenog disanja na jednoj strani pluca. Nalazi se potvrdjuju radiografijom pluca Prva pomoc – Sastoji se u davanju kiseonika i stalnom praznjenju zeludacnog sadrzaja nazogastricnom sukcijom , cime se olaksavaju disajne ekskurzije . 

Dužnosti sestre su sledeće:

• 1.kada je postavljena indikacija za primenu kiseonika , sestra odabira put I nacin davanja. • 2.kod novorodjenceta s kongenitalnim lobarnim emfizemom kiseonik se primenjuje preko šatora (drugi nacin je nemoguć ,jer se preko nozdrva vrsi nazogastrična sukcija.) Dozu kiseonika Odredjuje lekar na osnovu laboratorijskog nalaza nivoa gasova u krvi (metodom po Astrupu) . • Krv za ovu analizu uzima medicinska sestra pre i u toku primene kiseonika . Na osnovu dobijenih rezultata zaključuje se da li je doza kiseonika koju novorodjence prima odgovarajuća Ili je treba smanjiti , odnosno povećati 

Za analizu se uzima :

a) Arterijska krv – uzeti 2 ml hepariniziranim špricem iz a.temporalis ili a.radijalis; b) Kapilarna periferna krv iz pete ili resice uha. • Mesto uboda se prethodno zagreje toplim vlažnim tamponom , ubod se vrsi sterilnom lancetom , a periferna krv se uzima u specijalnu heparinizovanu cevčicu . Mesto uboda se uvek zaštiti sterilnim tupferom . • Izvor kiseonika je najcesce centralni , sto znaci da je pripremljen za upotrebu (odgovarajuca vlažnost,temperatura) • Ako ne postoji centralni izvor kiseonika , koristi se boca sa kiseonikom I Dregerov aparat. Pored primene kiseonika , novorodjencetu se postavlja nazogastrična sukcija , čime se olakšava disanje jer ne postoji pritisak želuca na organe za disanje . Postupak postavljanja nazogastrične sukcije podrazumeva :  pripremu aparata,odabiranje sonde I postavljanje novorodjenčeta u odredjeni položaj . Tehnika postavljanja je ista kao I kod postavljanja nazogastrične sonde za hranjenje , samo sto se za sukciju uvek odabira sonda šireg promera . Kada je sonda pravilno postavljena fiksira se trakama leukoplasta o priključuje na aparat za sukciju preko adaptera. Sadrzaju želuca aspirira se u staklenu graduiranu bocu . 

Dužnosti sestre su :

• 1.da posmatra novorodjenče ; 7

• 2.da prati I beleži vitalne znake , kao i količinu i eventualne promene (na primer, krvarenje ) želudacnog sadržaja. Lečenje je hirurško – odstranjivanjem obolelog plućnog režnja (lobektomija ) . Kongenitalna cista pluća predstavlja šupljinu u parenhimu pluća obloženu epitelom . Najčesce nastaje kao posledica urodjene sužene bronhiole koja funkcionise kao ventilni poklopac, omogucava ulazak vazduha u toku inspirijuma, ali ne I izlazak u toku ekspirijuma. Nastala cista se naknadno moze inficirati i ispuniti tecnim ili kasastim sadrzajem, sto prate opsti znaci zapaljenja . Kod nekomplikovane kongenitalne ciste pluca novorodjenceta dolazi do progresivne ekspiratorne dispneje opstruktivnog tipa. Novorodjence vremenom postaje cijanotično. 

Dijagnoza

Postavlja se auskultatornim i radiološkim nalazom. 

Prva pomoc

Sastoji se u primeni kiseonika i postavljanju nazogastricne sonde . Postaviti novorodjence da lezi na oboleloj strani . Duznosti sestre su iste kao I kod kongenitalnog lobarnog emfizema. Lecenje je hirursko – Lobektomija uz drenazu Sve navedene teskoce disanja dovode do sindroma asfikcije ( asphyxia) sa apnejom , koji karakterise nestajanjem disajnih pokreta , uz očuvanu srčanu radnju. Površni I retki respiratorni pokreti mogu I postojati , ali uvek nedovoljni da osiguraju potrebnu oksigenaciju. Kao posledica javlja se nedostatak kiseonika I povecana kolicina ugljen dioksida.

3. PLASIRANJE, ISPIRANJE ŽELUCA, HRANJENJE PACIJENTA CILJ:   

Putem plasirane sonde omogućiti eliminaciju (aspiraciju) želudačnog sadržaja, ispiranje želuca ( kod akutnih intoksikacija), ishranu ili unos medikamenta . Intervenciju izvodi lekar, sestra asistira. Izuzetno intervenciju može obaviti i iskusna i edukovana medicinska sestra. U slučaju postojanja anamnestičkih podataka o anomalijama ili devijacijama intervenciju izvodi isključivo lekar.2

I PLASIRANJE MERE PREDOSTROŽNOSTI   

Proveriti da li pacijent ima zubnu protezu ili veštačku vilicu. Proveriti eventualno postojanje devijacije nosa. Kontraindikacija za postavljanje sonde su teže povrede lica ili vilica. Ukoliko je pacijent poremećene svesti ili jako uznemiren obezbediti pomoć druge osobe.

Tijanić, M. i saradnici. (2004): Zdravstvena nega i savremeno sestrinstvo, Naučna KMD, Beograd . 2

8

     

Da bi se izbeglo savijanje sonde najbolje je da sonda bude hladna ( držati je pre postavljanja u frižideru). Utvrditi da li se postavlja gastrična ili nazogastrična sonda. Ako pri postavljanju sonde pacijent počne da kašlje i pomodri momentalno je odstraniti, jer je sonda zapala u disajne puteve. Kada je sonda postavljena proveriti da li je u želucu. Nakon plasiranja sonde pratiti stanje pacijenta i da li ima problema sa disanjem. Nakon dobijanja želudačnog sadržaja obratiti pažnju na njegovu količinu, boju, izgled, primese krvi, lekove i drugo.

4. POTREBNA OPREMA            

Gastrična sonda ( Levin) odgovarajućih dimenzija , za odrasle obično od 20- 24 Ch , kod dece se koriste sonde manjeg lumena. Glicerinsko ulje ili 1% Xylocain gel za premazivanje vrha sonde Kompresa za zaštitu pacijenta Bubrežnjak Čaša vode sa slamčicom Papirna vata Leukoplast ( dužine 10cm koji je na polovini razdeljen napola) Rukavice za jednokratnu upotrebu Plastični špric od 20 ml Plastična ( urin ) kesa Stetoskop Aspirator ili vakum boca – po potrebi – radi aktivne sukcije sadržaja

5. POSTUPAK       

   

Identifikacija pacijenta ( ime i prezime, broj sobe i kreveta, istorija bolesti i temperaturna lista). Informisati pacijenta o cilju intervencije, objasniti mu da je intervencija malo neprijatna i da se može javiti nagon na povraćanje , zamoliti ga za saradnju ( ukoliko je svestan) . Pacijent je u sedećem položaju sa blago podignutom glavom ili leži bočno sa blago podignutom glavom. Pacijenta zaštiti postavljanjem komprese oko vrata. Oprati ruke i navući rukavice. Ako pacijent ima zubnu protezu izvaditi i odložiti u plastičnu čašu. Da bi utvrdila dužina dokle treba ubaciti sondu odgovarajućeg lumena, izmeriti rastojanje od vrha nosa do uha , pa do vrha grudne kosti ( ako se postavlja kroz usta) .Na tu dužinu dodati još 10cm ako se postavlja nazogastrična sonda , tj.kroz nozdrvu. Sonda se nakon merenja dužine može obeležiti olovkom. Pored pacijenta staviti bubrežnjak i papirnu vatu radi mogućnosti nagona na povraćanje. Dati pacijentu da ispere usta vodom. Vrh sonde premazati Xylocain gelom ili glicerinskim uljem. 9

5.1. Plasiranje sonde kroz usta           

Pacijentu reći da diše duboko i mirno. Da otvori usta i izbaci jezik. Postaviti sondu na površinu jezika. Zamoliti pacijenta da guta, dok sonda prolazi kroz nazofarinks.Pri ulasku u jednjak načiniti kraću pauzu ( zbog nagona na povraćanje), pa nastaviti sa plasiranjem. Ubaciti sondu do obeležene dužine. Proveriti da li je sonda u želucu : Aspirirati sadržaj i testirati ga na kiselost Ubaciti špricom 10 cm kubna vazduha i stetoskopom poslušati iznad mesta gde se nalazi vrh sonde- ako je sonda u želucu čuje se ulazak vazduha u želudac Na drugi kraj sonde se može postaviti plastična kesa u kojoj bi se po ulasku sonde u želudac pojavio sadržaj želuca.Ako sonda greškom dospe u traheju kesa počinje da se puni vazduhom. Fiksirati sondu leukoplastom.

5.2. Plasiranje sonde kroz nos   

Pitati pacijenta kroz koju nozdrvu lakše diše. Zamoliti ga da izduva nos. Kazati mu da diše duboko i mirno.



Lagano gurati sondu kroz odabranu nozdrvu.U slučaju otpora stati, sondu malo povući unatrag i pokušati ponovo menjajući pravac.

     

Paziti da se sonda ne sklupča u ustima. Kada utvrdimo da je sonda u želucu fiksirati je leukoplastom ( kao na slici). Pratiti pacijenta nakon intervencije. Raspremiti upotrebljeni materijal. Skinuti rukavice i oprati ruke. Zabeležiti intervenciju na listu.

6. ISPIRANJE ŽELUCA PREKO GASTRIČNE SONDE CILJ:  

Eliminacija sadržaja želuca ili štetnih materija koje je pacijent slučajno ili namerno ingestirao ( u slučaju intoksikacija). Intervencija se izvodi po nalogu lekara u strogo indikovanim slučajevima . Kontraindikacije za sprovođenje lavaže su: pacijenti sa konvulzijama, obilna krvarenja iz digestivnog trakta, dekompenzovani srčani bolesnici, trovanja kiselinama i bazama, benzinom, petrolejom i lako isparljivim organskim rastvaračima 10

MERE PREDOSTROŽNOSTI   

Ako je sonda ranije plasirana proveriti da li je u želucu. Proceniti da li potrebna pomoć druge osobe. Ako je pacijent u komi obezbediti disajne puteve (zbog eventualne aspiracije).

POTREBNA OPREMA       

Rukavice za jednokratnu upotrebu Kesa ili posuda sa vodom ( tečnošću za ispiranje ), koja je zagrejana na 37 stepeni Kompresa za zaštitu pacijenta Papirna vata Bubrežnjak Aspirator sa aspiracionim kateterom Posude za eventualno uzimanje uzorka želudačnog sadržaja

POSTUPAK          •

     

Identifikacija pacijenta (ime i prezime, broj sobe i kreveta, istorija bolesti i temperaturna lista). Informisati pacijenta o cilju intervencije, objasniti mu da je intervencija malo neprijatna i da se može javiti nagon na povraćanje, zamoliti ga za saradnju ukoliko je svestan. Pacijent je u sedećem položaju sa blago podignutom glavom ili leži bočno sa blago podignutom glavom. Pacijenta zaštiti postavljanjem komprese oko vrata. Oprati ruke i navući rukavice. Ako je sonda već postavljena povezati je sa kesom u kojoj je tečnost za ispiranje i pustiti da iscuri sadržaj u želudac.U jednom aktu u želudac ubaciti najviše 300-400ml tečnosti. Uz pomoć aspiratora izvući ubačenu tečnost. Potom ponovo ubaciti, pa aspirirati novu količinu tečnosti. Postupak se, ukoliko lekar nije indikovao drugačije, obavlja dok se iz želuca ne dobije bistar sadržaj. Nadalje je postupak isti kao pri plasiranju sonde kroz usta.

Na kraju proveriti da li je aspirirana celokupna količina tečnosti koja je i ubačena. Ukoliko je potrebno uzeti uzorak želudačnog sadržaja to učiniti pre početka ispiranja (aspiriranjem sadržaja u posudu za uzorak). Postaviti pacijenta u odgovarajući položaj. Raspremiti upotrebljeni materijal. Skinuti rukavice i oprati ruke. Ubeležiti intervenciju na listu.

11

7. HRANJENJE BOLESNIKA PREKO GASTRIČNE SONDE CILJ :  

Omogućiti ishranu pacijenta u cilju povećanja efikasnosti lečenja i poboljšanja kvaliteta života pacijenta. Intervencija se izvodi po nalogu lekara u indikovanim slučajevima.

INDIKACIJE ZA ISHRANU PREKO SONDE      

Kada pacijent ne može da guta. Kada pacijent odbija hranu. Kada želimo da rasteretimo gornji deo digestivnog trakta. Kod pacijenta sa gastro i jejunostomama. Kada pacijent ne može zadovoljiti potrebe za hranjivim materijama unosom hrane preko usta. Kada pacijent boluje od teških gastričnih i crevnih bolesti.

MERE PREDOSTROŽNOSTI             

Ako je sonda ranije plasirana proveriti da li je u želucu. Proceniti da li je potrebna pomoć druge osobe. Ako je pacijent u komi,obezbediti disajne puteve /zbog eventualne aspiracije/. Odabrati tip sonde u konsultaciji sa lekarom. Voditi računa o propisanoj ishrani i njenoj konzistenciji. Ako se koriste gotovi fabrički preparati proveriti tačan naziv, rok trajanja, izgled. Koliko učestalo se daje hrana /4-7x dnevno/. Količina hrane /50-300ml/ . Dužina davanja obroka /30-120min/. Strogo se pridržavati uputstva proizvodjača u kom vremenskom intervalu može da se koristi otvoreni preparat i na kojoj temperaturi se čuva. Pre upotrebe zagrejati hranljivu tečnost na 37 C. Posle svakog hranjena, isprati sondu 20-60ml vode. Proveriti položaj sonde pre svakog hranjena /obroka/.

POTREBNA OPREMA    

rukavice za jednokratnu upotrebu kompresa za zaštitu pacijenta papirna vata preparati ili tečnost za ishranu



standardni obrok hrane namenjen ishrani putem sonde sadrži: 1 l kravljeg mleka, 115 gr šećera 3 razmućena jaja, 50 g putera i hranu praspoodeliti u 5 manjih obroka. jedan veliki špric 20 – 60 ml, kojim se ubacuje hrana jedan špric za aspiriranje i ispiranje jedan špric 20-60 ml vode za pojenje

  

12



pripremljena gotova ili specijalno spremljena hranjiva tečnost predhodno zagrejana na 37.C.

POSTUPAK       

      

Identifikovati pacijenta. Informisati pacijenta o cilju intervencije. Pacijent je u sedecem položaju sa blago podignutom glavom. Pacijenta zaštitimo postavljanjem komprese oko vrata. Ako je sonda već postavljena, proverimo položaj sonde ubacivanjem 10 ml vazduha i slušamo stetoskopom. Oprati ruke i navući rukavice. Navući u špric predhodno zagrejanu (t 37.C) pripremljenu hranu. o Hranu ubrizgavati polako u količini koju je propisao lekar. Svo vreme pratimo reakciju pacijenta. Nakon datog obroka, obavezno isprati sondu sa 20-50 ml vode. Zatvoriti sondu i proveriti da li je dobro fiksirana. Zamoliti pacijenta da zadrži taj položaj sledećih 15 – 30 min. Raspremiti upotrebljeni materijal. Sinuti rukavice i oprati ruke. Ubeležiti intervenciju na listi.

8. SESTRINSKE INTERVENCIJE U ISHRANI Nakon usvajanja znanja i veštine u vezi hrane i načina hranjenja, sestra može dati akcenat na samoprihvatanje ovakvog načina ishrane i odnos sa socijalnom sredinom. Objasniti pacijentu i pokazati da se gastrostoma ne vidi ispod majice i da za nju zna samo on i oni kojima on sam želi da kaže. Ukoliko ne želi da svi vide i znaju svoje obaveze van kuće i posete drugima može prilagoditi svom vremenu ishrane. Objasniti da se može slobodno kupati, tuširati, a po završenom kupanju zameniti gazu oko gastrostome suvom.3 Nagovestiti da je veoma bitno održavanje nege usne duplje bez obzira što ne unosi hranu. Pranje zuba bar dva puta dnevno, a više puta u toku dana usnu duplju isprati čistom vodom. Sestrinske dijagnoze 1. Ishrana izmenjena, pacijent ne uzima ništa per os, hrani se preko gastrostome. 2. Smetnje sa snom zbog zabrinutosti za svoj budući kvalitet života, manifestuje se neurednim ritmom spavanja. 3. Nedostatak specifičnog znanja pacijenta i porodice, manifes-tuje se čestim postavljanjem pitanja.

Tijanić, M. i saradnici. (2004): Zdravstvena nega i savremeno sestrinstvo, Naučna KMD, Beograd . 3

13

4. Izmenjena sluzokoža usne duplje, pacijent ne uzima ništa per os zbog prirode bolesti, manifestuje se suvoćom. 5. Integritet kože oštećen usled operativnog zahvata manifestuje se crvenilom kože. 6. Povećana mogućnost nastanka infekcije u vezi plasirane IVK. Plan i program nege Pranje zuba dva puta za 24h i više puta ispirati usnu duplju -

Previti ranu po proceduri x1 + p. p

-

Obrada i zamena IVK prema usvojenoj proceduri

Ishrana preko gastrostome pacijent dobija tri glavna obroka i dve užine. Minimum dva litra tečnosti u toku 24h treba da unese u organizam. Razgovor i demostracija ishrane preko gastrostome se planira pri svakom obroku. Razgovor u vezi higijene, održavanja i pripremanja hrane planira se jednom u toku 24h. Razgovor sa porodicom i edukacija planira se jednom dnevno. - Porodice želi da pruži bolesniku podršku često ga posećuje, i postavlja dosta pitanja kako i na koji način mogu pomoći.

14

9. ZAKLjUČAK Sestra je podrška i oslonac prvenstveno bolesniku, a potom i porodici. Ona je tu da pomogne savetom, razgovorom, toplom ljudskom reči i naravno demostracijom. Sestra mora prepoznati nivo i mogućnost usvajanja znanja, tako da informacije što adekvatnije približi pacijentovom obrazovnom nivou. Cilj je da informacije budu razumljive bolesniku. Aktivno učenje je metod u kome učesnici aktivno učestvuju u čitavom procesu učenja, donošenjem odluka i praktičnom osposobljavanju, da naučeno primene kroz ponašanje u svakodnevnom zivotu. Aktivno učešće je snažna motivacija za njegovu praktičnu primenu

15

8. LITERATURA 1. Dragović M., Gerzić Z.; Osnovi hirurgije 2. Terzić N.: Zdrastvena nega u hirurgiji, Beograd, 2006. 3. Đurica S. Interna medicina, Beograd, 2000. 4. Petrović,Z.: Bolesti jednjaka,zeluca i duodenuma; 5. Pesko P,, Ranđelovic T,, Simic A.,Bjelovic, M., Stojkov D., Sabljak P.:Hirurgija za student medicine.Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2008. 6. 7. Martinsen, T E.: PROCEDURE, Priručnik za sestre, prevod za Srbiju Udruženje medicinskih sestara i tehničara Srbije, Beograd, 2004. 8. Peško, P. i saradnici : Osnovi kliničke nutricije , DAS, Beograd, 2007. 9. Republička stručna komisija za tranfuziologiju Ministarstva zdravlja Republike Srbije: Nacionalni vodič – Postupak primene krvnih komponenti i transfuzijske reakcije, Beograd, novembar 2005. 10. Republička stručna komisija za bolničke infekcije, Radna grupa za higijenu ruku: Preporuke za higijenu ruku u zdravstvenim ustanovama, Beograd, 2007. 11. Radna grupa za astmu:Vodič kliničke prakse za dijagnostikovanje, lečenje i praćenje astme u dečjem uzrastu, Beograd 2002. 12. Tijanić, M. i saradnici.: Zdravstvena nega i savremeno sestrinstvo, Naučna KMD, Beograd 2004. 13.

Terzić, N.: Zdravstvena nega u hirurgiji, Lazarevac, 2006.

16

17

18

20