Itd-katarina-balanović-final.pdf

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ТЕХНИЧКИ ФАКУЛТЕТ У БОРУ Рударско инжењерство Припрема минералних сировина

Семинарски рад СТРУКТУРА СТРУЧНИХ ТИМОВА ЗА ИЗРАДУ И ТЕХНИЧКУ КОНТРОЛУ ИНВЕСТИЦИОНОТЕХНИЧКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ У РУДАРСТВУ

Предметни наставник: Проф. др Миодраг Жикић

Студент: Катарина Балановић 18/17

Предметни асистент: Доц. др Саша Стојадиновић

Оверио:

Бор, 2017. године

СТРУКТУРА СТРУЧНИХ ТИМОВА ЗА ИЗРАДУ И ТЕХНИЧКУ КОНТРОЛУ ИНВЕСТИЦИОНО-ТЕХНИЧКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ У РУДАРСТВУ

Садржај: 1.

О рударству ............................................................................................................ 3

2.

Инвестиционо техничка документација .............................................................. 5

3.

Израда инвестиционо–техничке документације ................................................ 6 3.1.

Претходна студија оправданости ............................................................... 11

3.2.

Студија изводљивости експлоатације лежишта минералних сировина . 12

3.3.

Дугорочни програм експлоатације ............................................................. 12

3.4.

Рударски пројекти ........................................................................................ 12

3.4.1. Главни рударски пројекат .......................................................................... 13 3.4.2. Допунски рударски пројекат ..................................................................... 15 3.4.3. Технички рударски пројекти ..................................................................... 16 3.4.4. Технички рударски пројекти за експлоатацију минералних ресурса за добијање природних грађевинских материјала ....................................... 16 3.4.5. Рударски пројекат на истраживању чврстих минералних сировина ..... 17 3.4.6. Упрошћени рударски пројекат .................................................................. 17 3.5.

Годишњи оперативни план и Годишњи извештај о пословању за претходну календарску годину ................................................................... 18

4.

Техничка контрола .............................................................................................. 19

5.

Структура стручног тима за израду инвестиционо-техничке документације и њену техничку контролу ..................................................................................... 21

6.

Закључак ............................................................................................................... 24

7.

Литература............................................................................................................ 25

Катарина Балановић 18/17

2

СТРУКТУРА СТРУЧНИХ ТИМОВА ЗА ИЗРАДУ И ТЕХНИЧКУ КОНТРОЛУ ИНВЕСТИЦИОНО-ТЕХНИЧКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ У РУДАРСТВУ

1. О рударству Рударство, као привредна грана, бави се добијањем минералних сировина из налазишта, односно минералних лежишта. Рударска техника може се дефинисати као грана техничких наука која се бави научним принципима и техничким правилима за добијање минералних сировина и њихову припрему за даљу прераду и коришћење. Савремена рударска техника данас прати експлоатацију различитих минералних сировина и обезбеђује све неопходне потребе за једно друштво. Веће количине и већи обим производње минералних сировина у првом реду јачају економску моћ једне земље, а привреду чине независном. Развој рударства у појединим земљама је различит, тако да на првом месту зависи од богатства у минералним сировинама и стања развијености прерађивачке индустрије. Наша земља располаже великим и разноврсним рудним богатством и развијеним прерађивачким капацитетима, што је од нарочите важности за даљи привредни развој. Обезбеђење економске моћи и независност привреде једне земље у погледу снабдевености материјалним добрима, зависе од три основна услова:  добре истражености лежишта минералних сировина која представља предуслов за активирање и развој њихових потенцијалних могућности;  експлоатације минералних сировина (површинским или подземним путем) која је усклађена са нараслим потребама друштва;  савремене науке и технике која ће пратити развој сопствене технологије у свим производним процесима. Експлоатација минералних сировина датира још из каменог доба – када су се поједине врсте стена, као грађевински камен, глина и сл., могле наћи на самој површини земље и за њихово коришћење није био потребан већи обим радова. Од тада па до данас, камен се користио не само као грађевински материјал већ и за друге потребе, што је утицало на повећање производње и развој каменолома. Пошто су потребе човека бивале све веће, почело се са коришћењем разних врста руда и других природних богатстава. Историјски посматрано, рударство сеже далеко у праисторијска времена, када човек још није познавао вредности и могућности метала, осим злата које се користило у украсне сврхе. Почеци добијања бакра, гвожђа, као и кухињске соли, такође датирају из праисторијског периода. Развој рударства у доба Римљана имао је велики утицај и на просторе великог дела тадашњег света. Рударство старог века углавном је било усмерено на добијање метала, и то из плићих и богатих минералних лежишта. Главна опрема за добијање руде били су пијук – коришћен у меком материјалу, као и длето и чекић за тврд материјал уз често коришћење ватре. Ложењем ватре на самом радилишту и преливањем усијане стене водом, стварале су се пукотине услед нагле температурне промене, што је олакшавало напоран рад рудара у откидању стенске масе из целине. Рударска техника и опрема која се користила у средњем веку није се много разликовала од римске, с разликом што се први пут јавља длето на дршци као алат који је коришћен за тврди материјал. Тако укрштено длето са чекићем данас представља само симбол рударства, рударске технике и науке. На слици 1.1. приказан је чекић укрштен сa длетом на дршци.

Катарина Балановић 18/17

3

СТРУКТУРА СТРУЧНИХ ТИМОВА ЗА ИЗРАДУ И ТЕХНИЧКУ КОНТРОЛУ ИНВЕСТИЦИОНО-ТЕХНИЧКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ У РУДАРСТВУ

Слика 1.1. Рударски симбол – чекић укрштен са длетом Важан напредак у рударству средњег века огледао се у томе што је рударске радове уместо робова (као у старом веку) обављао слободан рударски радник. Такав слободни рударски радник имао је низ привилегија у свом позиву. Од половине 17 века, рударство у Европи почиње нагло да се развија и да се шири и на друге континенте. То се нарочито односи на увођење минирања помоћу црног барута, па је рад у тврдом материјалу постао несразмерно лакши и бржи. Та прва минирања са црним барутом, показала су да он има веома малу разорну моћ и да при експлозијама развија много штетних и неподношљивих гасова. Међутим, до практичне употребе црног барута за минирање у рударству дошло је тек 1831. године, када је пронађен спорогорећи штапин, који се и данас употребљава. Током 19. и 20. века долази до проналаска:  јачих експлозива, као што је динамит;  сигурносних метанских експлозива;  електричних детонатора;  експлозивa у виду смеше амонијум-нитрата и горива, познати под именом АНФО експлозиви;  средства за иницирање са реактивном смешом – Нонел систем и  другог. За руднике угља, односно средине са метаном, нарочито је значајан проналазак и почетак коришћења сигурносне рудничке лампе. Увођење извозног витла са коњском запрегом представља велики напредак у поређењу са ручним витлом, затим увођење парне пумпе чиме је омогућено избацивање подземне воде са већих дубина. Даљи напредак опреме представљале су: конструкција пнеуматског бушаћег чекића, затим конструкције разних машина за утовар, израду просторија пуним профилом, механизовано чело за откопавање, постројења за припрему минералних сировина, итд. Сви ови изуми допринели су високом степену савремене рударске технике, са основним обележјем све веће рационализације рударских радова и већом сигурношћу рада у рудницима. Обнова и развој рударства Србије започињу тек после Другог српског устанка, и то постепеним увођењем страног капитала. До 1938. године, рударство Југославије достиже значајније размере, при чему се највећи део руда извози у сировом стању. Ново доба југословенског, а и српског рударства, обележено је потпуном национализацијом рудника током 1946. године. Обележје овог периода, после Другог светског рата, праћено је интензивним рударско-геолошким истраживањима, проширењем постојећих и отварањем нових рудника, уз развој металургије и прерађивачке индустрије. Током 1990. године, због познатих дешавања на овим просторима, рударство Србије било је у знатној стагнацији и застоју. Истраживања нових лежишта као и отварање нових рудника сведени су на најмањи обим улагања. Већи део каменолома и неки рудници са подземном и површинском експлоатацијом прешлу су у приватно власништво.[1]

Катарина Балановић 18/17

4

СТРУКТУРА СТРУЧНИХ ТИМОВА ЗА ИЗРАДУ И ТЕХНИЧКУ КОНТРОЛУ ИНВЕСТИЦИОНО-ТЕХНИЧКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ У РУДАРСТВУ

2. Инвестиционо техничка документација Основна структура Закона о рударству и геолошким истраживањим, СГ РС 101/2015, у даљем тексту Закон, подразумева следеће делове: I Основне одредбе II Минерална политика и план развоја геолошких истраживања и рударске индустрије републике србије III Геолошки завод србије IV Геолошка истраживања V Експлоатација резерви минералних сировина VI Инвестиционо-техничка документација за извођење рударских радова VII Лиценце за обављање одређених послова при геолошким истраживањима и експлоатацији VIII Заштитне мере IX Остале одредбе о експлоатацији X Накнаде за геолошка истраживања и коришћење минералних сировина и геотермалних ресурса XI Катастар и информациони систем у области геолошких истраживања и рударства XII Инспекцијски надзор XIII Казнене одредбе XIV Прелазне и завршне одредбе У оквиру инвестиционо-техничке документације за извођење рударских радова налазе се: 1. Врсте инвестиционе и техничке документације, 2. Техничка контрола, 3. Пројекти урађени у иностранству, 4. Одобрење за изградњу рударских објеката и/или извођење рударских радова, 5. Одобрење за употребу рударских објеката, 6. Рударска мерења и рударски планови, 7. Рударска мерења при подземној и површинској експлоатацији, 8. Рударска мерења при експлоатацији течних и гасовитих минералних сировина, 9. Стручна спрема за обављање одређених послова при експлоатацији. Инвестиционо-техничка документација за извођење рударских радова уређена је област која је обрађена у VI поглављу. При описивању инвестиционо-техничке документације углавном су цитиране или препричаване одредбе Закона с тим што нису навођени чланови како би текст могао да се чита у континуитету.

Катарина Балановић 18/17

5

СТРУКТУРА СТРУЧНИХ ТИМОВА ЗА ИЗРАДУ И ТЕХНИЧКУ КОНТРОЛУ ИНВЕСТИЦИОНО-ТЕХНИЧКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ У РУДАРСТВУ

3. Израда инвестиционо–техничке документације Експлоатација резерви и ресурса минералних сировина изводи се према инвестиционо-техничкој документацији за: 1. Изградњу рударских објеката и/или извођење рударских радова, 2. Експлоатацију неметаличних минералних сировина за добијање грађевинских материјала и 3. Експлоатацију минералних ресурса за добијање природних грађевинских материјала. Инвестиционо-техничка документација израђује се на основу: 1. Резултата истраживања, односно елабората о ресурсима и резервама, разврстаних у складу са прописима о класификацији ресурса и резерви, 2. Извештаја о минералним ресурсима у случају експлоатације природних грађевинских материјала и 3. Друге документације којом се разрађују и анализирају:  технички,  технолошки и економски услови извођења радова,  услови безбедности и здравља на раду,  заштита од пожара,  заштита животне средине,  заштита културних добара и добара која уживају претходну заштиту,  заштита вода и  други услови од утицаја на оцену техничко-технолошке и економске оправданости експлоатације и извођења рударских радова. У инвестиционо-техничку документацију, слика 3.1, спадају: 1. Претходна студија оправданости, 2. Студија изводљивости експлоатације лежишта минералне сировине, 3. Дугорочни програм експлоатације, 4. Рударски пројекти и 5. Годишњи оперативни план. Даља подела рударских пројеката подразумева следећи редослед: 1. Главни рударски пројекат, 2. Допунски рударски пројекат, 3. Технички рударски пројекат, 4. Технички рударски пројекат за експлоатацију минералних ресурса за добијање природних грађевинских материјала, 5. Рударски пројекат на истраживању чврстих минералних сировина и 6. Упрошћени рударски пројекат.

Катарина Балановић 18/17

6

СТРУКТУРА СТРУЧНИХ ТИМОВА ЗА ИЗРАДУ И ТЕХНИЧКУ КОНТРОЛУ ИНВЕСТИЦИОНО-ТЕХНИЧКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ У РУДАРСТВУ

Инвестиионо-техничка документација за извођење рударских радова 1. Претходна студија оправданости, 2. Студија изводљивости експлоатације лежишта минералне сировине, 3. Дугорочни програм експлоатације,

4. Рударски пројекти:

4.2. Допунски рударски пројекат, 4.3. Технички рударски пројекат, 4.4. Технички рударски пројекат за експлоатацију минералних ресурса за добијање природних грађевинских материјала,

4.5. Рударски пројекат на истраживању чврстих минералних сировина и

ТЕХНИЧКА КОНТРОЛА

4.1. Главни рударски пројекат,

4.6. Упрошћени рударски пројекат, 5.1. Годишњи оперативни план 5.2. Годишњи извештај о пословаљу за претходну календарску годину

Слика 3.1. Подела инвестиционо-техничке документације

Катарина Балановић 18/17

7

СТРУКТУРА СТРУЧНИХ ТИМОВА ЗА ИЗРАДУ И ТЕХНИЧКУ КОНТРОЛУ ИНВЕСТИЦИОНО-ТЕХНИЧКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ У РУДАРСТВУ

Инвестиционо-техничка документација мора бити усклађена са: 1. ОдредбамаЗакона и прописа донетих на основу њега, 2. Одредбама техничких прописа, прописа о безбедности и здравља на раду и 3. Другим прописима који се примењују у области експлоатације минералних сировина, 4. Прописима о заштити животне средине, 5. Условима из акта за уређење простора у складу са урбанистичким планом, 6. Водне сагласности, 7. Прописима о заштити културних добара и др. и 8. Одредбама прописа из области заштите од пожара. Свака инвестиционо-техничка документација на почетку има увод са општим одредницама, или како је у правилницима записано општи део, у коме су садржани:  назив пројекта (у складу са Законом),  списак осталих докумената који чине пројекат (ако их има),  образложење у вези тога зашто је потребно израдити конкретну инвестиционотехничку документацију,  податци о инвеститору,  податци о организацији која је израдила пројекат са доказима о испуњености прописаних услова за обављање тих послова,  подаци о лицима која су израдила пројекат и руководила израдом пројекта, са решењима о њиховом именовању и доказима о испуњености прописаних услова за обављање тих послова,  доказ о томе да је организација која израђује пројекат осигурана од одговорности из делатности (полиса осигурања од одговорности из делатности),  пројектни задатак,  преглед подлога које су коришћене при изради пројекта,  општи опис локације, на коју се односи инвестиционо-техничка документација, и локалне заједнице,  подаци о посебним захтевима инвеститора,  актуелни стандарди и законска регулоатива и  сагласност инеститора на израђену инвестиционо-техничку документацију. Уколико инвестиционо-техничка документација подлеже техничкој контроли тада њен општи део треба да садржи и:  извештај о извршеној техничкој контроли и  потврду да је извршена техничка контрола. Обим општег дела сразмеран је обиму инвестиционо-техничке документације. Како ће касније бити објашњено инвестиционо-техничка документација може да буде изузетно обимна, на пример ако се ради о главном рударском пројекту, али може да буде и једноставна, на пример ако се ради о упрошћеном рударском пројекту. Такође, свака инвестиционо-техничка документација на крају мора да има део у коме је обрађена санација и рекултивација ангажованог терена, осим у случајевима када ангажовање не доводи до деградације тог терена. Овај део садржи:  мере за смањење нивоа деградације терена у току реализације активности које су предвиђене инвестиционо-техничком документацијом,  поступке санације којима треба да се заустави даље деградирање терена, након што главни део активности буде реализован,  поступак рекултивације санираног терена и његовог даљег одржавања и Катарина Балановић 18/17

8

СТРУКТУРА СТРУЧНИХ ТИМОВА ЗА ИЗРАДУ И ТЕХНИЧКУ КОНТРОЛУ ИНВЕСТИЦИОНО-ТЕХНИЧКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ У РУДАРСТВУ

 предмер и предрачун радова који ће бити изведени за потребе санације и рекултивације деградираног терена. Између општег дела, на почетку, и санације и рекултивације деградираног терена, на крају, описана је технологија по којој треба да се реализују активности које обрађује инвестиционо-техничка документација, као и техника којом ће то да се урадити, односно потребан број и квалитет радника, безбедност и здравље на раду и сви видове заштите (од пожара, животне средине, вода, културних добара и друго). За реализацију активности које обрађује инвестиционо-техничка документација потребна су одређена новчана улагања па се зато даје предмер и предрачун, у посебном делу или на крају сваке технолошке целине. У оквиру предмера специфициран је квалитет и обим:  потребне опреме, склопова и делова,  потребног материјала и  потребног рада. У оквиру предрачуна наведена је процењена вредност потребних улагања да би се набавила опрема, склопови и делови, потребан материјал и извели радови, односно реализовале активности специфициране у предмеру. Ако је потребно извршити и анализу оправданости тих активности на крају инвестиционо-техничке документације је поглавље техно-економска оцена на основу чијег закључка се доноси одлука о томе да ли да се приступи реализацији активности, или не. Шема основних делова или поглавља у оквиру инвестиционо-техничке документације дата је на слици 3.2.

Катарина Балановић 18/17

9

СТРУКТУРА СТРУЧНИХ ТИМОВА ЗА ИЗРАДУ И ТЕХНИЧКУ КОНТРОЛУ ИНВЕСТИЦИОНО-ТЕХНИЧКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ У РУДАРСТВУ

Основни делови инвестиционо-техничке документације за извођење рударских радова и рударских пројеката 1. Општи део Општи и други подаци Пројектни задатак Подлоге за пројектовање

2. Главни део Опис технологије и технике за реализацију активности из инвестиционо техничке документације

3. Санација и рекултивација Обавезан део за сваку инвестиционо-техничку документацију

4. Предмер и предрачун Као посебан део или на крају описа сваке технолошке фазе

5. Техноекономска анализа Ако је предвиђена, не увек

Слика 3.2. Основни делови инвестиционо-техничке документације

Катарина Балановић 18/17

10

СТРУКТУРА СТРУЧНИХ ТИМОВА ЗА ИЗРАДУ И ТЕХНИЧКУ КОНТРОЛУ ИНВЕСТИЦИОНО-ТЕХНИЧКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ У РУДАРСТВУ

3.1. Претходна студија оправданости У вези ове инвестиционо-техничке документације најпре се указује да назив није потпун јер не објашњава за које потребе се израђује претходна студија оправданости, а што може накнадно да се закључи на основу њене дефиниције у Закону (Члан 86.), која гласи: „Претходна студија оправданости је документ који се израђује у току геолошких истраживања, по потреби привредног друштва, у циљу процене оправданости наставка тих истраживања. Претходном студијом оправданости експлоатације лежишта минералних сировина се индицирани и измерени ресурси преводе у вероватне и доказане резерве минералних сировина на основу варијантних решења експлоатације и прераде минералних сировина, екологије, тржишта и економске оцене и доноси одлука о оправданости улагања у додатне истражне радове и израду студије изводљивости.“ На основу дефиниције адекватан назив био би „Претходна студија оправданости наставка геолошких истраживања“. У другој тачци истог члана за студију је употребњен термин „Претходна студија оправданости експлоатације лежишта минералних сировина“, који такође није адекватан с обзиром на то да се она не односи на експлоатацију лежишта минералних сировина већ на геолошка истраживања. Међутим, и поред претходних коментара у наредном тексту задржава се почетни назив како не би био различит од оног који је дефинисан Законом. Претходна студија оправданости није обавезана инвестиционо-техничка документација јер је у њеној дефиницији записано „по потреби привредног друштва“, што значи да привредно друштво само одлучује о томе да ли ће да израђује ову инвестиционо-техничку документацију, или не. Захваљујући томе њен садржај није прецизно дефинисан Законом или одговарајућим правилником, али су у Закону дате смернице које показују шта се том студијом ради, односно записано је следеће: „ ... индицирани и измерени ресурси преводе у вероватне и доказане резерве минералних сировина на основу варијантних решења експлоатације и прераде минералних сировина, екологије, тржишта и економске оцене и доноси одлука о оправданости улагања у додатне истражне радове и израду студије изводљивости.“ У случајевима када она ипак треба да се изради њен садржај треба усагласити са смерницама из Закона, реалним потребама и садржајима остале инвестиционотехничке документације. При томе инструкције могу да се преузму и из објашњења у вези садржине PRE-FEASIBILITY STUDIES (Претходна студија изводљивости), која се примењује у свету.

Катарина Балановић 18/17

11

СТРУКТУРА СТРУЧНИХ ТИМОВА ЗА ИЗРАДУ И ТЕХНИЧКУ КОНТРОЛУ ИНВЕСТИЦИОНО-ТЕХНИЧКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ У РУДАРСТВУ

3.2. Студија изводљивости експлоатације лежишта минералних сировина 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

Ова студија садржи: Приказ услова и идејно решење начина експлоатације, Приказ услова и идејно решење припреме минералних сировина, Податке о пласману минералних сировина, Радни век и годишњи капацитет, Анализу утицаја на животну средину са мерама заштите и санације животне средине, Мере рекултивације, Податке о утицају рударских активности на друштвену заједницу, Техно-економску оцену са новчаним током и потребним новчаним средствима и Податке о броју ангажованих и запослених лица.

Садржина ове студије дефинисана је Правилником о садржини студије изводљивости експлоатације лежишта минералних сировина (СГ РС 108/2006).

3.3. Дугорочни програм експлоатације Овај програм, за период од најмање десет година, обавезно је израдити за експлоатационо поље за које постоји акт Владе, односно за експлоатацију ресурса и резерви минералних сировина, који су од значаја за Републику Србију и представља стручну подлогу за израду просторног плана посебне намене. Његова садржина дефинисана је Правилником о садржини дугорочног програма експлоатације лежишта минералних сировина и годишњих планова извођења рударских радова (СГ РС 27/1997).

3.4. Рударски пројекти Рударски радови изводе се према следећим пројектима: Главном рударском пројекту, Допунском рударском пројекту, Техничком рударском пројекту, Упрошћеном рударском пројекту, Техничком рударском пројекту за експлоатацију минералних ресурса за добијање природних грађевинских материјала и 6. Рударском пројекту за извођење рударских радова при геолошким истраживањима чврстих минералних сировина. 1. 2. 3. 4. 5.

Најважнија особина свих рударских пројеката је да су то извођачки пројекти што значи да садрже све потребне податке на основу којих они могу да се реализују, или изведу, у пракси.

Катарина Балановић 18/17

12

СТРУКТУРА СТРУЧНИХ ТИМОВА ЗА ИЗРАДУ И ТЕХНИЧКУ КОНТРОЛУ ИНВЕСТИЦИОНО-ТЕХНИЧКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ У РУДАРСТВУ

3.4.1. Главни рударски пројекат Главни рударски пројекат, или скраћено ГРП, израђује се у складу са студијом изводљивости експлоатације лежишта минералних сировина када је њена израда предвиђена одредбама Закона, и то за: 1. Извођење рударских радова у подземним и површинским рудницима, 2. Изградњу стационарних рударских објеката, 3. Изградњу нових сабирних станица при експлоатацији нафте и гаса, 4. Изградњу постројења за припрему минералних сировина, 5. Поновно покретање неактивних рудника, 6. Утврђивање изведеног стања рударских објекта и наставка експлоатације на експлоатационом пољу, 7. Трајну обуставу радова и затварање рудника и 8. Складиштење угљоводоника у течном и гасовитом стању када се објекти за складиштење налазе на експлоатационом пољу и других материја у подземне рударске објекте. Карактеристично је да Закон прописује обавезу да се ГРП израђује и за потребе трајне обуставе радова и затварање рудника а што је предвиђено како рудник после затварања не би стварао проблеме. Као највећа инвестиционо-техничка документација по обиму ГРП има три основна дела, или целине: 1. Основну концепцију, 2. Техничке пројекте на основу којих се изводе рударски радови, граде рударски објекти, рудничка инфраструктура, техничко-технолошке целине и 3. Техно-економску оцену пројекта. Главни рударски пројекат израђује се на основу евидентираних резерви минералних сировина, на простору захваћеном пројектованим рударским радовима. Садржина Главног рударског пројекта дефинисана је Правилником о садржини рударских пројеката (СГ РС 27/1997), као и садржина Главног рударског пројектa за трајну обуставу радова на експлоатацији. За све области или радове који се изводе на одобреном експлоатационом пољу мора да постоји одговарајућа техничка документација, односно пројекти, при чему се они поред рударства односе и на геологију, машинство, грађевинарство, електротехнику, економију и друге области, слика 3.3. Пошто се ради о много различитих области поједини пројекти се израђују у складу са посебним законима и подзаконским актима, који важе за те области (машинство, електротехника, грађевинарствоа и друге), али на крају они морају да буду усклађени са Зконом.

Катарина Балановић 18/17

13

СТРУКТУРА СТРУЧНИХ ТИМОВА ЗА ИЗРАДУ И ТЕХНИЧКУ КОНТРОЛУ ИНВЕСТИЦИОНО-ТЕХНИЧКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ У РУДАРСТВУ

за област рударства

за област машинства

за област геологије

Технички пројекти у оквиру ГРП-а за област грађевине

за друге области

за област електротехник е

за област рекултивације

Слика 3.3. Области које обрађује инвестиционо-техничка документација Уобичајено је да се одређене области обрађују у оквиру појединих техничких рударских пројеката, а ако је документација обимна она може да се физички подели на мање целине, које се најчешће називају књиге или свеске. Посебан проблем при манипулацији са рударским пројектима представља графичка документација, тј. цртежи или карте, јер се користе велики формати, који и када су склопљени заузимају доста простора. Да би се овај проблем превазишао графичка документација се пакује у посебне књиге или свеске које имају исти назив као и делови пројекта којима припадају, с тим што се испод наслова наводи о ком делу пројекта се ради, односно да ли је то текст или графичка документација. Велики главни рударски пројекти могу да имају обимну техничку документацију која је на пример појединачно систематизована на следећи начин:

Катарина Балановић 18/17

14

СТРУКТУРА СТРУЧНИХ ТИМОВА ЗА ИЗРАДУ И ТЕХНИЧКУ КОНТРОЛУ ИНВЕСТИЦИОНО-ТЕХНИЧКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ У РУДАРСТВУ

Основна концепција Технички рударски пројекат бушења и минирања део који се односи на бушење део који се односи на минирање Технички рударски пројекат утовара и транспорта Технички рударски пројекат одлагања Технички рударски пројекат одводњавања Технички рударски пројекат рекултивације Технички машински пројекат Технички грађевински пројекат Технички хидрограђевински пројекат Технички електро пројекат Техноекономска оцена пројекта

Књига 1 Књига 2

(текст) (графичка документација)

Књига 3 Свеска 3.1 Свеска 3.2 Књига 4

(текст)

Књига 5 Књига 6

(текст) (графичка документација)

Књига 7 Књига 8

(текст) (графичка документација)

Књига 9 Књига 10

(текст) (графичка документација)

Књига 11 Књига 12 Књига 13 Књига 14 Књига 15

(текст) (графичка документација) (текст) (графичка документација)

Књига 16 Књига 17 Књига 18 Књига 19

(графичка документација)

(текст) (графичка документација)

Ако испод наслова књиге није наведено да се ради о тексту или графичкој документацији онда се подразумева да су оба дела у тој књизи. Техничка документација подељена на књиге и свеске погоднија је за коришћење уопште, а посебно на терену. С друге стране практично је немогуће сву документацију спаковати у један документ јер с њим не би могло да се манипулише. Поред тога делови пројекта се изводе од стране различитих екипа радника и на различитим локацијама па је нерационално да на свим позицијама буде комплетна документација. 3.4.2. Допунски рударски пројекат Допунски рударски пројекат, или скраћено ДРП, израђује се за одступања од главног рударског пројекта, и то у следећим случајевима: 1. При промени капацитета рудника, 2. За експлоатацију нових рудних тела лежишта нафте и гаса, 3. При проширењу постојећих лежишта у активним рудницима, 4. При унапређењу примењених или увођењу нових метода експлоатације минералних сировина, 5. При увођењу нових метода за припрему минералних сировина, 6. При конзервацији рудника и привременој обустави рударских радова, 7. За утврђивање изведеног стања рударских објеката и наставка експлоатације на експлоатационим пољима,

Катарина Балановић 18/17

15

СТРУКТУРА СТРУЧНИХ ТИМОВА ЗА ИЗРАДУ И ТЕХНИЧКУ КОНТРОЛУ ИНВЕСТИЦИОНО-ТЕХНИЧКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ У РУДАРСТВУ

8. За продужење рока важења решења за експлоатацију неметаличних минералних сировина за грађевинске материјале и 9. За продужење рока важења решења за извођење рударских радова. И допунски рударски пројекат има иста три основна дела као и главни рударски пројекат. Садржина ДРП-а дефинисана је Правилником о садржини рударских пројеката (СГ РС 27/1997). 3.4.3. Технички рударски пројекти Технички рударски пројекти, или скраћено ТРП, израђују се у складу са главним и допунским рударским пројектом за технолошке операције по којима се изводе рударски радови, и то: 1. Бушење и минирање, откопавање, транспорт и депоновање корисне минералне сировине (третман корисне минералне сировине), 2. Откопавање, транспорт и одлагање јалових стенских материјала (третман јаловине), 3. Транспорт и одлагање флотацијске јаловине (флотацијска одлагалишта), 4. Заштита рударских објеката од дотока површинских и подземних вода (одводњавање), 5. Реконструкција или унапређење рударских објеката и рудничке инфраструктуре и стационарних рударских објеката (реконструкција објеката за које се издаје употребна дозвола) и 6. Извођење радова техничке и биолошке рекултивације на земљишту на коме се врши експлоатација (рекултивација). Техничким рударским пројектима детаљно се дефинише динамика извођења радова за одговарајући период експлоатације. Садржина ТРП-а није директно дефинисана посебним правилником али је посредно дефинисана у Правилнику о садржини рударских пројеката (СГ РС 27/1997). 3.4.4. Технички рударски пројекти за експлоатацију минералних ресурса за добијање природних грађевинских материјала Сходно Закону појам природни грађевински материјал означава да се ради о стенском материјалу који се добија експлоатацијом неметаличних минералних ресурса без употребе експлозива, односно применом само традиционалних ручних алата (чекића, длета, мацоле, ћускије и сл.), који се може користити у грађевинарству у природном стању (необрађен, полуобрађен или обрађен) као:  грађевински камен (сечен, цепан, ломљен),  украсни камен (за подна и зидна облагања), као и  песак и шљунак у природном, несепарисаном стању. Из претходне дефиниције јасно је да се ради о пројекту малог обима због чега његов садржај није директно дефинисан Законом или посебним правилником али пошто се ради о техничком рударском пројекту његову садржину могуће је

Катарина Балановић 18/17

16

СТРУКТУРА СТРУЧНИХ ТИМОВА ЗА ИЗРАДУ И ТЕХНИЧКУ КОНТРОЛУ ИНВЕСТИЦИОНО-ТЕХНИЧКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ У РУДАРСТВУ

дефинисати у складу са садржином (обичног) техничког рударског пројекта, при чему треба апострофирати следеће:  мере БЗНР-а, које треба да спрече повређивање радника,  утицај радова на околину и  поступак рекилутивације простора који је био захваћен радовима. 3.4.5. Рударски пројекат на истраживању чврстих минералних сировина Рударски пројекат на истраживању чврстих минералних сировина представља пројекат на основу кога се изводе рударски радови у оквиру одобреног пројекта геолошких истраживања на истражном простору или експлоатационом пољу (изван простора обухваћеног ГРП-ом или ДРП-ом). Ови радови, у оквиру истраживања лежишта, изводе се у циљу узимања узорака за лабораторијска и технолошка испитивања на лицу места или у индустријским условима. У случају извођења истражних подземних рударских радова на основу овог пројекта потребно је предвидети мере за одржавање подземних просторија, објеката и инсталација по завршетку истражних радова. Садржина овог пројекта такође није директно одређена посебним правилником, али су зато у самом Закону дефинисани његови делови, и то на следећи начин: 1. Основна концепција са динамиком извођења рударских радова, 2. Техничка решења по којима ће се изводити рударски радови, 3. Предмер и предрачун радова, 4. Мере безбедности и здравља на раду и 5. Мере за санацију и рекултивацију простора обухваћеног радовима у случају обуставе истраживања. Општи део је потребан како би се у њему дефинисали субјекти који су у вези са пројектом, стандарди и законска регулатива по којој се он израђује и други подаци. 3.4.6. Упрошћени рударски пројекат Упрошћени рударски пројекат, или скраћено УРП, израђује се за следеће случајеве: 1. Сва мања одступања од усвојених техничких решења обрађених у техничком пројекту који је саставни део главног или допунског рударског пројекта, с тим да извођење рударских радова према упрошћеном рударском пројекту може трајати до једну година, 2. Израда појединачних бушотина за истраживање и експлоатацију нафте и природног гаса, радове у њима, као и за надземна постројења и уређаје за експлоатацију, припрему и транспорт нафте и гаса до сабирне станице, 3. Транспорт и измештање основне опреме за експлоатацију на експлоатационом пољу, 4. Текуће инвестиционо одржавање стационарних рударских објеката и 5. Израда објеката за спречавање и отклањање последица акцидентних ситуација у трајању не дужем од годину дана. Садржина Упрошћеног рударског пројекта дефинисана је Правилником о садржини рударских пројеката (СГ РС 27/1997). Катарина Балановић 18/17

17

СТРУКТУРА СТРУЧНИХ ТИМОВА ЗА ИЗРАДУ И ТЕХНИЧКУ КОНТРОЛУ ИНВЕСТИЦИОНО-ТЕХНИЧКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ У РУДАРСТВУ

3.5. Годишњи оперативни план и Годишњи пословању за претходну календарску годину

извештај

о

При првом набрајању инвестиционо-техничке документације у Закону (Члан 84.) годишњи извештај о пословању за претходну календарску годину није посебно наведен, међутим касније се у потпуности обрађује као посебан документ па се зато овом прилком и он наводи као инвестиционо-техничка документација. Оба претходна документа, на језику у службеној употреби у Републици Србији, дужан је да изради носилац експлоатације. Годишњи оперативни план Годишњи оперативни план, или скраћено ГОП, доставља се органу који је издао одобрење за експлоатацију најкасније до 31. јануара за текућу календарску годину. Садржина овог плана дефинисана је Правилником о садржини дугорочног програма експлоатације лежишта минералних сировина и годишњих планова извођења рударских радова (СГ РС 27/1997). Годишњи извештај о пословању за претходну календарску годину Овај извештај за претходну календарску годину носилац експлоатације израђује најкасније до 28. фебруара текуће године и доставља га надлежном органу који је издао одобрење за експлоатацију најкасније до 31. марта текуће године, на прописаном обрасцу. Садржина годишњег извештаја о пословању за претходну календарску годину дефинисана је Правилником о садржини годишњих извештаја о пословању предузећа која обављају експлоатацију минералних сировина за претходну календарску годину (СГ РС 7/2011). И поред релативно детаљног дефинисања садржаја инвестиционо-техничке документације постоје случајеви када они нису потпуно адекватни, односно не могу непосредно да се примене. У тим приликама, као основу, треба користити онај садржај који је најприближнији конкретном случају а који се модификује у складу са претходним инструкцијама, водећи рачуна о томе да је то извођачки пројекат и да је приоритет сигурност радника, објеката и опреме, као и заштита животне средине у најширем смислу.

Катарина Балановић 18/17

18

СТРУКТУРА СТРУЧНИХ ТИМОВА ЗА ИЗРАДУ И ТЕХНИЧКУ КОНТРОЛУ ИНВЕСТИЦИОНО-ТЕХНИЧКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ У РУДАРСТВУ

4. Техничка контрола Техничкој контроли, која се другачије зове ревизија, подлежу сви рударски пројекти, осим упрошћеног рударског пројекта, а њоме се врши провeра у погледу усклађености пројекта са: 1. Законом и другим прописима из области рударства, 2. Применом савремених достигнућа и метода рударске струке и науке, 3. Важећим прописима о безбедности и здрављу на раду, 4. Заштитом људи и објеката, 5. Заштитом животне средине, 6. Заштититом културних добара и добара која уживају претходну заштиту и 7. Условим издатим у складу са посебним прописима из заштите животне средине, водопривреде и споменика културе. Привредно друштво, односно друго правно лице или предузетник које обавља послове техничке контроле рударских пројеката, ревидентска организација, мора бити квалификована за тај посао, регистрован код одговарајућег привредног суда и осигурана од одговорности за штету коју може причинити другој страни, односно трећем лицу, тзв. осигурање од одговорности из обављања делатности. Уобичајено је да се техничка контрола, или ревизија, врши након што пројектантска организација комплетно изради пројекат, или део пројекта. Када ревидент добије пројекат формира се стручни тим који врши његову техничку контролу и о тома подноси извештај, са завршним мишљењем да ли се пројект прихвата за извођење, или не. Уколико се оцени да пројекат не може да се прихвати за извођење у извештају се наводе разлози за то и указује на пропусте који треба да се отклоне, и извештај доставља пројектанту. Пројектант је дужан да поступи по примедбама, тј. отклони уочене пропусте, и исправљени пројекат поново достави ревиденту. Тек када се у извештају пројекат оцени као прихватљив, за извођење активности по њему, каже се да је извештај позитиван. Позитиван извештај неопходан је услов да ревидентска организација изда потврду о извршеној техничкој контроли пројекта, или дела пројекта. Уколико пројекат чине више књига и свезака потребно је да сви појединачни делови имају позитивне извештаје и потврде о извршеној техничкој контроли да би могли да се издају:  скупни извештај о извршеној техничкој контроли (за комплетан пројекат) и  скупна потврда о извршеној техничкој контроли (за комплетан пројекат). У том случају ревидентска организација израђује посебан документ о извршеној техничкој контроли чија садржина није прецизно дефинисана, али је заживела у пракси и подразумева следеће делове: 1. Насловну страницу, 2. садржај, 3. Документацију о томе да је ревидентска организација квалификован за вршење техничке контроле, 4. Полису осигурања од одговорности за штету која се може причинити другој страни, односно трећем лицу, 5. Решење о формирању стручног тима за врешење техничке контроле, 6. Докуметацију о томе да су чланови стручног тима квалификовани за ревиденте,

Катарина Балановић 18/17

19

СТРУКТУРА СТРУЧНИХ ТИМОВА ЗА ИЗРАДУ И ТЕХНИЧКУ КОНТРОЛУ ИНВЕСТИЦИОНО-ТЕХНИЧКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ У РУДАРСТВУ

7. Позитивне сепаратне извештаје о извршеној техничкој контроли свих појединих делова пројекта, 8. Скупни (коначни) извештај о извршеној техничкој контроли који се односи на комплетан пројекат, 9. Сепаратне потврде о извршеној техничкој контроли за све поједине делове пројекта и 10. Скупну потврду о извршеној техничкој контроли која се односи на комплетан пројекат. На овај начин подаци о извршеној техничкој контроли свих делова пројекта, и комплетног пројекта, могу да се нађу у једном документу што даљи поступак чини једноставнијим. Посебан случај је када се техничка контрола врши у току израде пројекта, односно када су ревиденти укључени од самог почетка израде пројекта тако да могу одмах да реагују уколико уоче пропусте. Извештај и потврду о извршеној техничкој контроли рударског пројекта издаје привредни субјект који је извршио техничку контролу, при чему контрола мора бити потврђена овером сваког дела и појединачног примерка пројекта од стране тог привредног субјекта. Пошто Закон налаже да на сваком делу и појединачном примерку пројекта мора бити потврђено да је извршена техничка контрола код обимних пројекта то се постиже постављањем налепнице са текстом којим се то констатује. Сваку појединачну налепницу постављену на делу пројекта потписује овлашћено лице привредног субјекта који је извршио техничку контролу и оверава печатом. За квалитет вршења техничке контроле рударских пројеката одговоран је привредни субјект који је извршио техничку контролу. У вршењу техничке контроле не може учествовати: 1. Привредни субјект који је израдио тај пројекат и носилац експлоатације, 2. Лице запослено у привредном субјекту и у носиоцу експлоатације, које је израдило рударски пројекат или је учествовало у изради тог пројекта и 3. Лице запослено у Министарству или надлежном органу аутономне покрајине. Техничка контрола пројеката урађених у иностранству За потребе експлоатације минералних сировина у Републици Србији рударски пројекти могу бити израђени и у иностранству али и у том случају они подлежу техничкој контроли у складу са Законом. Тада техничка контрола обухвата проверу у погледу:  примене мера и норматива безбедности и здравља на раду,  заштите животне средине,  заштите од пожара и експлозија,  сигурности објеката и људи и подземних, површинских и суседних објеката и  примене савремених достигнућа и метода рударске науке и технике. Овом техничком контролом проверава се да ли су при изради пројекта примењени прописи, мере и услови који одговарају прописима Републике Србији и извршено усклађивање мера и мерних јединица и других показатеља који се примењују код израде рударских пројеката.

Катарина Балановић 18/17

20

СТРУКТУРА СТРУЧНИХ ТИМОВА ЗА ИЗРАДУ И ТЕХНИЧКУ КОНТРОЛУ ИНВЕСТИЦИОНО-ТЕХНИЧКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ У РУДАРСТВУ

5. Структура стручног тима за израду инвестиционотехничке документације и њену техничку контролу Да би се знало која је стручност потребна за учеснике у изради инестиционотехничке документације и у њеној техничкој контроли Законом су прописани потребни услови и дата ограничења по којима израду рударских пројеката може обављати лице у својству главног пројектанта које има:  стечено високо образовање на студијама другог степена (мастер академске студије, мастер струковне студије, специјалистичке академске студије и специјалистичке струковне студије), област рударског инжењерства у оквиру образовно-научног поља техничко-технолошке науке,  пет година радног искуства на пословима израде рударских пројеката или на пословима техничког руковођења, надзора и другим стручним пословима за које се пројекат израђује,  овлашћење за обављање тих послова и  одговарајућу лиценцу. Израду појединих делова рударског пројекта могу обављати лица у својству одговорног пројектанта која имају:  стечено високо образовање на студијама другог степена (мастер академске студије, мастер струковне студије, специјалистичке академске студије и специјалистичке струковне студије) одговарајуће струке,  три године радног искуства и  овлашћење за обављање тих послова. Структура стручног тима за израду инвестиционо-техничке документације, дата је на слици 3.4.

Катарина Балановић 18/17

21

СТРУКТУРА СТРУЧНИХ ТИМОВА ЗА ИЗРАДУ И ТЕХНИЧКУ КОНТРОЛУ ИНВЕСТИЦИОНО-ТЕХНИЧКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ У РУДАРСТВУ

Техничком контролом рударских пројеката може руководити лице у својству главног ревидента које има:  стечено високо образовање на студијама другог степена (мастер академске студије, мастер струковне студије, специјалистичке академске студије и специјалистичке струковне студије), област рударског инжењерства у оквиру образовно-научног поља: техничко- технолошке науке рударске струке,  пет година радног искуства на пословима израде рударских пројеката, техничке контроле или на пословима техничког руковођења, надзора и другим стручним пословима у рударским објектима за које се пројекат израђује,  овлашћење за обављање тих послова и  одговарајућу лиценцу. Техничку контролу појединих делова рударског пројекта могу обављати лица у својству одговорног ревидента која имају:  стечено високо образовање на студијама другог степена (мастер академске студије, мастер струковне студије, специјалистичке академске студије и специјалистичке струковне студије) одговарајуће струке,  три године радног искуства на пословима пројектовања или техничке контроле и  овлашћење за обављање тих послова. Структура стручног тима за ревизију инвестиционо-техничке документације, дата је на слици 3.5.

Катарина Балановић 18/17

22

СТРУКТУРА СТРУЧНИХ ТИМОВА ЗА ИЗРАДУ И ТЕХНИЧКУ КОНТРОЛУ ИНВЕСТИЦИОНО-ТЕХНИЧКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ У РУДАРСТВУ

Овлашћење за обављање послова техничког руковођења, стручног надзора, пројектовања и других стручних послова утврђених овим законом, стиче се полагањем стручног испита. Стручни испит полаже се пред комисијом коју образује министар надлежан за послове рударства, односно надлежни орган аутономне покрајине за кандидате са територије аутономне покрајине. Такође, министар ближе прописује услове, програм и начин полагања стручног испита. И поред тога што се у овом делу као крајњи услов за обављање послова пројектовања и ревизије инвестиционо-техничке документације наводи одговарајућа лиценца и што је издавање лиценци дефинисано у Закону (поглавље VII) та процедура још увек није успостављена. Ово због тога што још увек није усвојен одговарајући правилник који би прецизирао све неопходне детаље, али су активности на његовом усвајању у току.

Катарина Балановић 18/17

23

СТРУКТУРА СТРУЧНИХ ТИМОВА ЗА ИЗРАДУ И ТЕХНИЧКУ КОНТРОЛУ ИНВЕСТИЦИОНО-ТЕХНИЧКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ У РУДАРСТВУ

6. Закључак Инвестиционо-техничка документација представља област која је уређена Законом и Правилницима. Стручни тимови за израду и техничку контролу инвестиционо-техничке документације, формирају се на основу потребних услова и ограничења о стручности, који су прописани Законом. На основу стручности и задатака које ће обављати, у оквиру једног тима за израду или техничку контролу инвестиционо-техничке документације, извршена је подела на: једног главог пројектанта и више одговорних пројектанта, обичних пројектаната, сарадника, спољних сарадника из различитих области као што су: рударство, геологија, машинство, грађевинарство, електротехника, економија, итд. Привредно друштво, односно друго правно лице или предузетник које обавља послове израде или техничке контроле мора бити квалификовано за тај посао, регистровано код одговарајућег привредног суда и осигурано од одговорности за штету коју може причинити другој страни, односно трећем лицу, тзв. осигурање од одговорности из обављања делатности (полиса осигурања од одговорности из делатности). На основу изнетих чињеница доноси се закључак да је најбитнија уређеност, односно придржавање Закона и Прописа приликом израде и техничке контроле инвестиционо-техничке документације како би обе уговорне стране биле заштићене и како би се на крају могли очекивати позитивни пословни резултати.

Катарина Балановић 18/17

24

СТРУКТУРА СТРУЧНИХ ТИМОВА ЗА ИЗРАДУ И ТЕХНИЧКУ КОНТРОЛУ ИНВЕСТИЦИОНО-ТЕХНИЧКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ У РУДАРСТВУ

7. Литература [1] С. Трајковић, Основи рударства, Рударско геолошки факултет, Рударски одсек, Београд, стр. 2-4, 2010. [2] Закон о рударству и геолошким истраживањим, СГ РС 101/2015

Катарина Балановић 18/17

25