Operativni-sistemi

VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA U NOVOM SADU

SEMINARSKI RAD TEMA:RAZVOJ I GENERACIJE RAČUNARA

Predmet:Osnove računarstva Student:Nebojša Krištof Smer:Informacione Tehnologije Br.Indeksa: ИТ126/18 Profesor: Dragan Grahovac

UVOD U uvodnom delu ćemo se osvrnuti na najraniji nastanak računara od kojih je jedan najpoznatij, a to je Stonehenge (je i prvi super astronomski računar korišten za računjanje mesečevih mena) i pomagala za računanje zvana Abak koja je korišćena

od strane Vavilonaca,Sumeraca,starih Egipćana,Kineza,Indijaca.,mehaničke računarke,spomenućemo i generacije računare i bitne stavke za svaku generaciju posebno. Prvi poznati računar je takozvani ,,Stonehenge”.Koji još pre 4.000 godina tačno omogućio računanje Mesečevih mena.Uz pomoć Meseca koji je bacao senku kamena na tačno obeleženim mestima na tlu, paje bilo moguće predvideti seldećeg punog Meseca i njegovo pomračenje.

Slika 1;Stonehenge

1.0

ABAKUS Abakusi su predstavljali drvene ,kamene ili

metalne ploče preko kojih je posut pesak ili prašina,Na pesku su tvrdim predmetom pravljene kolone

u

koje

su

razmeštani

kamenčići.Tim

kamnečićima je broj predstavljen poziciono. Abakus je latisnka reč čiji je koren u starogrčkoj reči ,,Abax” ili ,,Abakon” što znači tabla prosuta prašinom ili računaljka. Za Abakus su znali i Egipćani,a od njih su ih preuzeli Grci ali su promenuli način beleženja u odnosu na Egipćane oni su pomerali kamenčiće s leva na desno. Evropski narodi dolaze do abakusa posredstvom Arapa.Rimljani su preko Ertruraca saznali za abikon. Na slikama je dat neki od primera izgleda Abakusa.

Slika 1:Rimski abakus

Slika 2:Kineski abakus

2.0

MEHANIČKI RAČUNARI ,,Nulta generacija računara”

Blez Paskal

mladi fizičar i matematičar

je

razvio prvi

mehanički

računar,tj.mehanički sabirač kako bi pomogao svom ocu u poslovanju.Mašina se zvala Paskalina

Slika 3:Paskalina Mehanizam mašine zasnivao se na zupačinicma sličnim današnjim brojačima na automobilu.Međutim zbog kompleksnosti koriščćenja i komlikovane izrade Paskalina je nameštena u seriji od svega 50 komada i posle je izrada obustavljena. Paskal je ovu mašinu konstruisao i napravio u svojoj 18 godini života.

Slika 4: Blez Paskal

Sve ovo se pokazalo kao važnim preduslovom za razvoj logike i tehnike računara.Začeci današnje moderne računarske tehnike nalaze se u radovima Čarlsa Bebidža i Holerita.Bebidž je sredinom XIX veka napravio planove za dve mašine: za računanje vrednosti funkcija i rešavanja inženjerskih problema po spisku naredbi.Međutim njegovi konstrukcioni planovi nadmašuju tehničke mogućnosti tog vremena. Njegova diferencijalna mašina koja je nameštena 150 godina kasnije posle Paskalove mašine,mogla je samo da sabira i oduzima.Bila je dizajnirana da računa tabele brojeva koji su korišteni u navigaciji.

Slika 5:Bebidžova difirencijalna mašina Druga Bebidžova mašina bila je Analitička mašina i imala je četiri komponente: 

Memoriju



Računarsku jedinicu



Ulaznu jedinicu



Izlaznu jedinicu

Slika 6: Bebidžova analitička mašina

3.0

PRVA GENERACIJA RAČUNARA

Elektronske cevi kao prva generacija računara u periodu 1945 do 1955 godine bili su računarei realizovani na bazi elektronskih cevi.Jedan od takvih računara bio je ralunar po imenu ,,Colossus”. Veliki stimulans u razvoju računara bio je Drugi svetski rat.Tokom prvog dela rata nemačke podmornice su dobijale iz admiraliteta u Berlinu putaem radio talasa.One su bile šifrovane pomoču aparature ENIGMA.Da bi se poruke dešifrovale , bilo je neophodno izvršiti veoma masivno računanje u veoma kratkom vremenu od momenta prijema komande do izvršenja iste. Engleska je formila posebnu laboratoriju za dešifrovanje ,koja je konstruisala računar Colossus. Godine 1943 je započet rad na projektovanju elektronskog računara koji je nazvan ENIAC (Electronic Numerical Integrator And Computer) .Sastajao se iz 18.000 elektronskih cevi I 1500 releja bio je težak 30t I trošio 140KW snage.Mašina je završena 1946 godine I biloje kasno da se koristi za bilo koju namenu za koju je konstruisana

. Slika 7:Colossus računar

4.0

DRUGA GENERACIJA RAČUNARA

Korišćenjem tranzistora je uvelo revoluciju u pravljenu računara ,tako da već od 1950 se više ne koriste vakumske cevi u pravljenju računara. Prvi tranzistorski računar TX-0 dizajniran je u MIT laboratoriji njegova konstrukcija započeta je 1955 a završena 1956.Drugi naziv za ovaj računar bio je PDP, 1961 se pojavljuje sa sledecim karakteristikama: 

4096 reči dužine 18 bit



200.000 instrukcija u sekundi



Performanse slabije od IBM 709,koja je bila najmoćnija mašina tog doba

Slika 8 : PDP-1 računar

5.0

TREĆA GENERACIJA RAČUNARA

Treću generaciju računara karakterišu Integrisana kola pojavom integrisanih kola omogućava se smanjenje dimezija a samim tim i komercijalizacija računara,a i povećanje kompleksnosti računara. IBM je napravio čuvenu seriju IBM System 360 sa modelima 30 i 75.Ovi računari su imali upotrebu u naučnim I komercijalnim svrhama pa su postisle računare iz serije IBM 709 I IBM 1401.Uvela se I tehnika multiprograminga koja je omogućila da se u memoriji nađe više programa istovremeno,tako da dok se jedan progam izvršava drugi u memoriji čeka da bude izvršen. Karakteristike 

16 x 32 bitn-ih registra,bajtovkse strukture



Široki adresni prostor 16MB

Slika 9 : IBM System 360

6.0

ČETVRTA GENERACIJA RAČUNARA

Možda i najbitnija generacija zbog primene mikroprocesora i jedan od najvažnijih delova današnjih računara.Samim tim i računari napokon počinju da nalaze svoje mesto u domovima ljudi.Prvi mikroprocesor predstavljen je 1971 ,a radilo s eo INtelevom 4004 procesoru.Četvrta genracija je ujedno i najrevolucionarnija jer je napravila velik pomak u razvoju .Po rpvi se put koristio miš a i ovo razdoblje je bečežilo napredak programskih jezika i predstavljenje C ,na osnovu koga je nastao operativni sistem UNIX,Linux i koristi se I grafički interfejs GUI koji je prvi osmoslio Apple na Macintosh računarima.

Slika 10:Intelov 4004 CPU

5.0 PETA GENERACIJA RAČUNARA Peta generacija je još uvek u razvianju i zasnivaće se na veštačkoj intelegenciji. Ovu generaciju računara karakterisaće razvijanje uređaja koji su sposobni na prirodnom jeziku ,samoorganizovanje i učenje samostalno. Karakterično za ovu generaciju računara će biti i to što će se njen rad zasnivati na Neurosnkim mrežama i gde se teži da veštačka intelegencija postigne ljudsku svet,korišćenjem više hiljada procesora koji će imitirati rad ljudskog mozga. Možda su već naši mobilni uređaji 5 generacija po veličini i snazi ,a i po sposobnosti da obavljaju veliki broj operacija.

Korišteni materijal: https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Istorija_ra%C4%8Dunara#Generacije_ra%C4%8Dunara https://www.pdfcoke.com/doc/98291971/Generacije-ra%C4%8Dunara https://sr.wikipedia.org/srec/%D0%91%D0%BB%D0%B5%D0%B7_%D0%9F%D0%B0%D1%81%D0%BA% D0%B0%D0%BB https://sr.wikipedia.org/sr-ec/UNIVAC