Metode Socijalne I Politicke Psihologije

METODE SOCIJALNE I POLITIČKE PSIHOLOGIJE Postupak kojim se nastoje utvrditi naučne činjenice i otkriti naučna istina

Kod svih empirijskih nauka, i u socijalnoj psihologiji razlikujemo: 



Eksperimentalno istraživanje

Sistematsko neeksperimentalno istraživanje

Pitanje: Od kojih uslova zavisi određen oblik ponašanja? 



Nezavisna promenljiva: Uslov koji variramo – NV

Zavisna promenljiva:Ponašanje koje uslov izaziva - ZV

CILJ ISTRAŽIVANJA (kako eksperimentalnog, tako i neeksperimentalnog)

UTVRĐIVANJE POVEZANOSTI I OTKRIVANJE UZROČNIH ODNOSA MEĐU VARIJABLAMA



Alternativne metode Jaka kontrola      

Laboratorijski eksperiment Eksperiment “u polju” Prirodni eksperiment Anketa Sistematsko kontrolisano posmatranje Posmatranje sa učestvovanjem

Slaba kontrola

Sistematsko neeksperimentalno posmatranje 

Sa ciljem – predmet i svrha moraju da budu određeni



Sa planom – prema utvrđenom postupku koji će se primentiti



Sistematsko – registrovati sve što je od značaja





Kontrolisano – voditi računa o uslovima pod kojima se pojava posmatra Objektivno – Registovanje pojave se jasno razgraničava od objašnjavanja i tumačenja na osnovu predubeđenje i želja

Kod neeksperimentalnog istraživanja O uzrocima i uslovima javljanja neke pojave zaključujemo na osnovu posmatranja i analize povezanosti proučavane pojave sa nekim drugim pojavama, a bez namernog manipulisanja uslovima = KORELACIONA METODA -ispituju se korelacije među podacima o pojavama

Prednosti (u odnosu na eksperimentalno istraživanje) - šira primenljivost - veća prirodnost situacije - istraživanje manje deluje na ispitivanu pojavu Ograničenja - teža i nesigurnija kontrola uslova u kojima se pojava javlja - nemogućnost pozdanog zaključivanja o uzročnim vezama

METODA EKPERIMENTALNOG ISTRAŽIVANJA Karakteristike eksperimenta:     

Namerno izazivanje pojava Ponavljanje javljanja pojave Kontrola uslova pod kojima se javlja posmatrana pojava Kvantifikacija ili brojno izražavanje nalaza (merenje) Sistematsko menjenje uslova pod kojima se neka pojava javlja (pojedini uslovi se menjaju dok se ostali zadržavaju kao konstantni da bi se videlo da li će se ponašanje promeniti sa promenom nekih od uslova)

Uslovi kojima se manipuliše – NV (nezavisna varijabla) Promena na pojavi – ZV (zavisna varijabla)

Vrste eksperimenta  



Laboratorijski eksperiment Terenski eksperiment (u svakodnevnoj situaciji – škola, fabrika...) Akcioni eksperiment (posebna vrsta); u prirodnim uslovima,na konkretnoj političkoj akciji

Kod eksperimentalnog istraživanja Namerno i sistematski menjamo uslove pod kojima se neka pojava javlja i proveravamo da li će to dovesti do promene na pojavi = zaključujemo o zakonitostima javljanja neke pojave (uzročnoposledične veze)

Postoje takođe (mada nisu u pravom smislu eksperimenti): 



Prirodni eksperiment – posmatranje ponašanje ljudi u izuzetnim situacijama Eksperiment »ex post facto« – neka prošla pojava koja se odvijala u različitim uslovima i eventualno dovela do različitih oblika ponašanja naknadno se analizira (korišćenje statističkih podataka i postupaka i praćenje pojedinih faktora)

Vrste eksperimenta 

Eksperiment jednostavne sukcesije

(merenje pojave pre i posle uvođenja nekog eksperimentalnog uslova) 

Eksperimenti sa kontrolnom grupom

(jednoj grupi se uvode eksperimentalni uslovi, a drugoj ne, pa se upoređuju po ponašanju)

Laboratorijski eksperiment Prednosti: - možemo izazvati pojavu kada želimo - ponavljanje – radi proveravanja

Ograničenja: - ne može se koristiti uvek (za sve pojave) - neprirodni uslovi (ali je važno da su bitni) - eksperimentalna situacija sama po sebi utiče na menjanje pojave koja se posmatra (ako ljudi znaju da se na njima vrše eksperimenti)

Tehnike istraživanja 





Intenzivne (intervju) i ekstenzivne (upitnik) - prema tome koliko detaljne podatke dobijamo i koliko nam ti podaci omogućavaju da potpunije utvrdimo uslove i uzroke javljanja neke pojave; Direktne i indirektne – da li nas ispitanici direktno obaveštavaju o pojavi koju ispitujemo (neposredna pitanja: upitnik, intervju,skale procene,skale stavova, sociometrijske tehnike, itd.) ili kod njih izazivamo neke reakcije na osnovu kojih zaključujemo o pojavi (razne projektivne tehnike); Tehnike na primarnim podacima (prikupljamo ih u toku istraživanja) i tehnike na sekundarnim podacima (analiziramo ranije prikupljene podatke, na pr. statističke; analiza sadržaja).