Mediji I Drustvo-sredstva Javnih Komunikacija

Mediji i društvo Sredstva javnih komunikacija Sredstva javnih komunikacija (TV, radio, štampa) ne mogu biti apsolutno slobodna i nezavisna. Bitno je da se obezbedi onaj stepen slobode i nezavisnosti koji garantuje profesionalni odnos prema informisanju, što znači emitovanje objektivne i blagovremene informacije koja, u skladu sa društvenim interesima, usmerava društvenu akciju ka onome što je realno i moguće, što odgovara opštedruštvenim potrebama i interesima. Danas se smatra da je monopol nad informacijama jedan od najvažnijih monopola u društvu. Osvajanje monopola nad sredstvima informisanja, bitna je predpostavka osvajanja vlasti. Drugim rečima, onaj ko ima monopol nad sredstvima javnog informisanja, najbliži je državnoj vlasti ili je već poseduje. Najvažnije prednosti sredstava javnog komuniciranja su: mogućnost brzog informisanja, mogućnost informisanja na celokupnom informacionom prostoru, mogućnost efikasnog ostvarivanja vaspitno-obrazovne funkcije, mogućnost pragmatskog informisanja, mogućnost formiranja javnog mnjenja i dr. Pored mnogih i veoma značajnih prednosti, sredstva masovnog komuniciranja imaju i svoje nedostatke, kao što su: mogućnost da propaganda bude pristrasna i navijačka, mogućnost da se istina o nekom pitanju blagovremeno ne saopšti, mogućnost za jednosmernu informaciju, neadekvatan kvalitet i struktura programa, uređivačke politike i dr. Pri ovome, treba imati u vidu i razlike između pojedinih sredstava masovnog komuniciranja. Na primer, prednosti koje ima štampa, nemaju TV i radio. Štampa daje relativno opširne informacije, a mogu se čitati odmah i kasnije, na bilo kom mestu, uz mogućnost vraćanja na pročitani sadržaj, ukoliko ga je čitalac zaboravio ili nije razumeo. Takođe, i radio ima svoje prednosti, kao: brzina prenošenja poruka, mogućnost da se u svako doba prekine emitovanje programa i da se saopšti najnovija informacija, mogućnost da poruke mogu doći svuda i do svakoga, odnosno do najvećih bespuća i nepristupačnih terena, mogućnost da poruke mogu primiti i nepismeni ljudi i dr. Među sredstvima masovnog komuniciranja, televizija se pojavljuje kao jedno od najmoćnijeih i najpopularnijih sredstava masovnog komuniciranja, jer deluje i tekstom (kao i štampa) i zvukom (kao i radio) i slikom, kako na čulo sluha, tako i na čulo vida. Međutim, ne bi trebalo shvatiti da samo novine, radio i TV čine medije masovne komunikacije. Jedan od najvažnijih aspekata medija tiče se same infrastrukture pomoću koje se šalju i razmenjuju informacije. Važna tehnološka dostignuća u drugoj polovini XX veka potpuno su promenila prirodu telekomunikacija – prenosa informacija, slika ili zvuka na daljinu putem tehnološkog medija. Pri tome, nove tehnologije u komunikacijama (kompjuter, mobilni telefon, internet) uzrok su dubokih promena u načinu rada i poslovanja. Već početkom 90-ih godina XX veka se shvatilo da budućnost ne leži u pojedinačnim kompjuterima, već u globalnom sistemu međusobno povezanih kompjutera - internetu. Primenom interneta, personalni kompjuter je postao mesto sa koga se pristupa dešavanjima u celom svetu, preko mreže koja nije vlasništvo nijednog pojedinca ili kompanije. Sva sredstva informisanja, uključujući i internet, telefon, telegraf, film, razne publikacije i slično, igraju veoma značajnu ulogu u društvu, kako za formiranje javnog mnjenja, tako i za život ljudi uopšte. U savremenim uslovima, u bivšim socijalističkim zemljama, uključujući i Srbiju, sredstva javnog komuniciranja, u reformsko-tranzicionom procesu, trpe značajne promene. Cilj tih promena je da se u praksi obezbedi sloboda i nezavisnost medija, ali i njihova objektivnost i odgovornost u informisanju javnosti. Tok dosadašnjih promena u tom prav-

cu pokazuje da to nije ni malo jednostavno, jer mediji ne mogu da se brzo oslobode mnogih slabosti (senzacionalizam, nedovoljna objektivnost, ideološka obojenost, zavisnost od pojedinih centara moći i dr.), od kojih neke imaju korene u prethodnom autokratskom sistemu, a neke su izraz aktuelnog stanja naših individualnih i društvenih aktivnosti, odnosa i ponašanja. U ovoj eri masovnih medija, dobro poznavanje mogućnosti što ih pruža neki medij smatra se često bitnim ključem uspeeha u mnogim poslovima. Većina onoga što se događa u svetu politike, ekonomije, umetnosti, čak i religije u tančine je povezano s raspoloživim medijima i ovisi o njima. Mediji se često nazivaju »četvrtom silom« u državi (pored egzekutivne, legislativne i jurisdiktivne). Komunikacijski mediji, posebno televizija, imaju monopol u obrazovanju slike sveta kod velikog dela populacije. Njome je omogućeno spajanje partikularnih i univerzalnih vrednosti, kao i visoka stilizaciju poruka. Posle pisane reči, to je najveći pronalazak u istoriji komunikacije. Za televiziju nema nepismenih, što je snažno uticalo na novu percepciju u obrađivanju informacija.Danas govorimo o opštem medijskom imperijalizmu a njegovi efekti su: • oblikovanje vrednosti u najširem smislu • uticaj na nacionalni jezik • uticaj na stil života • uticaj svakodnevni politički, društveni i kulturni život • uticaj na nacionalnu produkciju TV programa i uslove emitovanja nacionalnog programa • uticaj na obrasce medijske potrošnje • transanacionalni mediji nerazdvojivi su deo svetskog sistema alokacije resursa (ljudskih i privrednih) • razvoj nacionalnih struktura nije više moguće tumačiti bez uticaja sila koje deluju izvan nacionalnih granica • može se govoriti o globalnoj komunikacijskoj mreži.