5. Velicina Javnih Rashoda

Veličina javnih rashoda

1

Koliki treba da budu javni rashodi? 

Liberalni stav: javni rashodi treba da budu što niži u odnosu na BDP • •



Država je manje efikasna od privatnog sektora u većini oblasti privrede Veliko fiskalno opterećenje i javni rashodi guše privatnu privredu, smanjuju njenu međunarodnu konkurentnost, što utiče na usporavanje privrednog rasta i rasta zaposlenosti

Funkcionalne finansije (kejnzijanski stav): •

rast javnih rashoda može da ima i pozitivne efekte (investicije u infrastrukturu, obrazovanje, zdravlje, antiecesione mere i dr.) 2

Da li postoje granice rasta javnih rashoda? 

Donja granica: •

•

Određena je masom sredstva koja je neophodna za podmirenje osnovnih funkcija državno-administrativnog aparata i vitalnih potreba stanovništva Donja granica, posmatrana kao učešća javnih rashoda u BDP, zavisi od nivoa razvijenosti zemlje i funkcija koje obavlja neka država 

Donja granica sada se verovatno kreće u intervalu oko 20% BDP za najnerazvijenije zemlje, oko 35% za zemlje na nivou razvijenosti Srbije 3

Da li postoje granice rasta javnih rashoda? 

Gornja granica javnih rashoda: •

U srednjem roku (u toku privrednog ciklusa) u toku recesije rashodi se povećavaju do nivoa koji je dovoljan da pokrene privredu, a da ne izazove rast inflacije i spoljnog deficita  Treba biti vrlo oprezan sa rastom rashoda u toku recesije: 

Nije svaka recesija rezultat niske tražnje  Postojanje vremenskog pomaka između rasta javnih rashoda i rasta proizvodnje i inflacije otežava primenu antiresecionih mera u fiskalnoj politici 

4

Da li postoje granice rasta javnih rashoda? •

U dugom roku:  Javni

rashodi treba da rastu sve dok se do dostigne ravnoteža između društvenih koristi i društvenih troškova 

Teško je meriti društvene koristi i troškove kod mnogih javnih rashoda

 Finansiranje javnih rashoda treba da bude održivo:  privredni ambijent treba da bude pogodan za rast investicija, proizvodnje i zaposlenosti   



neophodno je očuvati međunarodnu konkurentnost poreskog sistema zemlje neophodno je očuvati makroekonomsku stabilnost (isključenje inflatornog finansiranja) ...

Neophodno je da se javni dug kreće u održivom okvirima 5

Da li postoje granice rasta javnih rashoda? 

Gornja granica zavise od mogućnosti finansiranja javnih rashoda, a koja je određena: • •





visinom javnih prihoda (uključujući i nefiskalne), održivim deficitom i javnim dugom

Gornja granica zavisi od nivoa razvijenosti i funkcija države Gornja granica u uslovima maksimalnih ratnih napora dostizala je oko 70-75% BDP 6

Prioriteti u ograničavanju pojedinih vrsta javnih rashoda 

Sa stanovišta prioriteta u smanjivanju javnih rashoda relevantna je podela na: 

Produktivne javne rashode (investicije u fizički i ljudski kapital)  

Produktivni javni rashodi treba da zadovoljavaju kriterijume ekonomske i društvene efikasnosti koliko god je to moguće, Neophodno je uvek da se razmotri alternativa da se obavljanje tih aktivnosti u celini ili delimično prepusti privatnom sektoru



Neproduktivne javne rashode (transferi stanovništvu – socijalna pomoć, penzije i dr., veći deo subvencija privredi, administrativni rashodi i dr.)



Teorijski produktivni rashodi treba da imaju prednost u odnosu na neproduktivne, ali u praksi to često nije slučaj 

Socijalni otpori za smanjenje produktivnih rashoda su manji, a njihova realizacija najčešće nije zakonska obeveza države 7

Rast javnih rashoda 

Rast javnih rashoda može biti: • • •

•

Nominalni Realni Relativni

Nominalni rast - javni rashodi u periodu t veći su nego u periodu t-1: JRt> JRt-1

•

Realni rast - stopa rasta javnih rashoda veća je od stope inflacije: rjr (t)> rπ(t) 8

Rast javnih rashoda 

Relativni rast: stopa rasta javnih rashoda veća od stope rasta BDP =>raste učešće javnih rashoda u BDP: (1+rjr(t))> (1+rπ(t)) (1+ry(t)) ili

(1 + rjr ( t ) ) (1 + rπ ( t ) )

> (1 + ry (t ) )

9

Uzroci rasta javnih rashoda 

Uzroci nominalnog rasta: 

Inflacija (sistemstski izrok) 





Napomena: visoka inflacija i hiperinflacija smanjuju realni relativni nivo javnih rashoda (Olivera-Tanci efekat na prihode prenosi se i na rashode)

promena metodologije i teritorije zemlja (sporadični faktori mogu uticati i na pad rashoda)

Uzroci realnog rasta: Rast privredne aktivnosti  Promene privredne strukture  Povećanje broja stanovnika (može uticati i na pad rashoda) 



Uzroci relativnog rasta: 

Povećanje državne intervencije u privredi:    

rast javnih investicija (veliki projekti izgradnje infrastrukture) subvencija (uključujući i javna preduzeća i javne finansijske ustanove) i podsticajnih mera, ublažavanje privrednih i finansijskih kriza - antirecesione mere (sanacija preduzeća i finansijskih institucija) Rast relativnih cena nerazmenjivih dobara 10

Uzroci rasta javnih rashoda  Socijalno-politički razlozi:  Širenje socijalnih prava     

    

penzioni sistem zdravstvena zaštita zaštita nezaposlenih zaštita siromašnih obrazovni sistem (obavezno osnovno ili srednje obrazovanje

Demografski faktori i populaciona politika Povećanje standarda u ekološkoj zaštiti Organizacija države (decentralizacija, autonomije) Urbanizacija (komunalna infrastrukture, socijalni izdaci, zaposlenost i dr.) Politički faktori (česti izbori, koalicione vlade, levičarske vlade, politička organizovanost budžetskih korisnika – sindikata, penzionera i dr.)

11

Uzroci rasta javnih rashoda  Finansijski razlozi:  Servisiranje direktnog javnog duga (rast kamatnih stopa, realna deprecijacija nacionalne valute),  Širenje državnih garancija (za štednju i dr.)  Loše upravljanje javnim rashodima (loše procedure, rasipanje sredstva, korupcija)  Vanredne okolnosti:  pogoršanje međunarodne situacije i ratovi  unutrašnji konflikti (sukobi, štrajkovi)  elementarne nepogodne  Promena metodologije:  Promena načina obračuna javnih rashoda, inflacije ili BDP može da utiče na nominalni, realni ili relativni rast - ali ovo je sporadični faktor 12

Pokušaji teorijskih objašnjenja rasta javnih rashoda 

Vagner (kraj 19 veka):  povećanje

društvene podela rada  povećanje broja stanovnika i dohotka po stanovniku  povećanje gustine naseljenosti i urbanizacija  širenje program socijalne zaštite 

Pikok i Vizman (sredina 20 veka):  potvrđuju

Vagnerove nalaze  uočavaju obrazac rasta: rashodi se skokovito povećavaju u vreme velikih katastrofa (ratova, privrednih kriza, prirodnih katastrofa), nakon čega ostaju na dostignutom nivou 13

Pokušaji teorijskih objašnjenja rasta javnih rashoda 

Tim (sredina 20 veka):  Dostizanje

određenog nivoa dohotka po stanovniku dovodi do skokovitog rasta izdataka za obrazovanje i socijalne programe (prirodni pomak)  U tržišnoj privredi se najpre razvijaju delatnosti koje donose profit, kada privreda kroz rast tih delatnosti dostigne određeni nivo rastu pritisci za zadovoljenje javnih potreba (sistemski pomak)  Demokratizacijom društva raste sklonost ka preraspodeli dohodaka (institucionalni pomak)  Ideološki i naučni (kejnzijanska ekonomija, socijaldemokratija) stavovi utiču na povećanje uloge države u privredi i društvu (ideološki pomak) 14

Mogućnost smanjenja rashoda?  

  

Opšti problem: inertnost javnih rashoda na dole – kada se jednom povećaju teško se smanjuju Smanjenje rashoda, znači redukciju prava,a to izaziva socijalne otpore (štrajkove, demonstracije) Diskrecioni rashodi mogu se smanjiti u kratkom roku, a rashodi odredjeni zakonima i ugovorima (javni dug) u dužem roku Moguće je relativno smanjenje javnih rashoda - naročito u periodima brzog privrednog rasta Moguće je nominalo, realno i relativno smanjenje pojednih rashoda u srednjem i dugom roku (npr. smanjenje subvencije, smanjenje javnih investicija,smanjenje korisnika soscialne zaštita i socijalnih prava po korisniku) 



Neto efekt na konsolidovanim JR je neizvestan – rast jedne ili dve krupnih pozicija može da neutrališe smanjenje većeg broja srednjih i manjih pozicija

Kada se najčešće smanjuju javni rashodi? 15

Primeri smanjenja javnih rashoda 



Moguće je smanjenje javnih rashoda -prvenstveno u odnosu na BDP: Primeri: • • • • •

Irska, Slovačka, Skandinavske zemlje, Srbija 2004-2005. ...

16

17