Veličina javnih rashoda
1
Koliki treba da budu javni rashodi?
Liberalni stav: javni rashodi treba da budu što niži u odnosu na BDP • •
Država je manje efikasna od privatnog sektora u većini oblasti privrede Veliko fiskalno opterećenje i javni rashodi guše privatnu privredu, smanjuju njenu međunarodnu konkurentnost, što utiče na usporavanje privrednog rasta i rasta zaposlenosti
Funkcionalne finansije (kejnzijanski stav): •
rast javnih rashoda može da ima i pozitivne efekte (investicije u infrastrukturu, obrazovanje, zdravlje, antiecesione mere i dr.) 2
Da li postoje granice rasta javnih rashoda?
Donja granica: •
•
Određena je masom sredstva koja je neophodna za podmirenje osnovnih funkcija državno-administrativnog aparata i vitalnih potreba stanovništva Donja granica, posmatrana kao učešća javnih rashoda u BDP, zavisi od nivoa razvijenosti zemlje i funkcija koje obavlja neka država
Donja granica sada se verovatno kreće u intervalu oko 20% BDP za najnerazvijenije zemlje, oko 35% za zemlje na nivou razvijenosti Srbije 3
Da li postoje granice rasta javnih rashoda?
Gornja granica javnih rashoda: •
U srednjem roku (u toku privrednog ciklusa) u toku recesije rashodi se povećavaju do nivoa koji je dovoljan da pokrene privredu, a da ne izazove rast inflacije i spoljnog deficita Treba biti vrlo oprezan sa rastom rashoda u toku recesije:
Nije svaka recesija rezultat niske tražnje Postojanje vremenskog pomaka između rasta javnih rashoda i rasta proizvodnje i inflacije otežava primenu antiresecionih mera u fiskalnoj politici
4
Da li postoje granice rasta javnih rashoda? •
U dugom roku: Javni
rashodi treba da rastu sve dok se do dostigne ravnoteža između društvenih koristi i društvenih troškova
Teško je meriti društvene koristi i troškove kod mnogih javnih rashoda
Finansiranje javnih rashoda treba da bude održivo: privredni ambijent treba da bude pogodan za rast investicija, proizvodnje i zaposlenosti
neophodno je očuvati međunarodnu konkurentnost poreskog sistema zemlje neophodno je očuvati makroekonomsku stabilnost (isključenje inflatornog finansiranja) ...
Neophodno je da se javni dug kreće u održivom okvirima 5
Da li postoje granice rasta javnih rashoda?
Gornja granica zavise od mogućnosti finansiranja javnih rashoda, a koja je određena: • •
visinom javnih prihoda (uključujući i nefiskalne), održivim deficitom i javnim dugom
Gornja granica zavisi od nivoa razvijenosti i funkcija države Gornja granica u uslovima maksimalnih ratnih napora dostizala je oko 70-75% BDP 6
Prioriteti u ograničavanju pojedinih vrsta javnih rashoda
Sa stanovišta prioriteta u smanjivanju javnih rashoda relevantna je podela na:
Produktivne javne rashode (investicije u fizički i ljudski kapital)
Produktivni javni rashodi treba da zadovoljavaju kriterijume ekonomske i društvene efikasnosti koliko god je to moguće, Neophodno je uvek da se razmotri alternativa da se obavljanje tih aktivnosti u celini ili delimično prepusti privatnom sektoru
Neproduktivne javne rashode (transferi stanovništvu – socijalna pomoć, penzije i dr., veći deo subvencija privredi, administrativni rashodi i dr.)
Teorijski produktivni rashodi treba da imaju prednost u odnosu na neproduktivne, ali u praksi to često nije slučaj
Socijalni otpori za smanjenje produktivnih rashoda su manji, a njihova realizacija najčešće nije zakonska obeveza države 7
Rast javnih rashoda
Rast javnih rashoda može biti: • • •
•
Nominalni Realni Relativni
Nominalni rast - javni rashodi u periodu t veći su nego u periodu t-1: JRt> JRt-1
•
Realni rast - stopa rasta javnih rashoda veća je od stope inflacije: rjr (t)> rπ(t) 8
Rast javnih rashoda
Relativni rast: stopa rasta javnih rashoda veća od stope rasta BDP =>raste učešće javnih rashoda u BDP: (1+rjr(t))> (1+rπ(t)) (1+ry(t)) ili
(1 + rjr ( t ) ) (1 + rπ ( t ) )
> (1 + ry (t ) )
9
Uzroci rasta javnih rashoda
Uzroci nominalnog rasta:
Inflacija (sistemstski izrok)
Napomena: visoka inflacija i hiperinflacija smanjuju realni relativni nivo javnih rashoda (Olivera-Tanci efekat na prihode prenosi se i na rashode)
promena metodologije i teritorije zemlja (sporadični faktori mogu uticati i na pad rashoda)
Uzroci realnog rasta: Rast privredne aktivnosti Promene privredne strukture Povećanje broja stanovnika (može uticati i na pad rashoda)
Uzroci relativnog rasta:
Povećanje državne intervencije u privredi:
rast javnih investicija (veliki projekti izgradnje infrastrukture) subvencija (uključujući i javna preduzeća i javne finansijske ustanove) i podsticajnih mera, ublažavanje privrednih i finansijskih kriza - antirecesione mere (sanacija preduzeća i finansijskih institucija) Rast relativnih cena nerazmenjivih dobara 10
Uzroci rasta javnih rashoda Socijalno-politički razlozi: Širenje socijalnih prava
penzioni sistem zdravstvena zaštita zaštita nezaposlenih zaštita siromašnih obrazovni sistem (obavezno osnovno ili srednje obrazovanje
Demografski faktori i populaciona politika Povećanje standarda u ekološkoj zaštiti Organizacija države (decentralizacija, autonomije) Urbanizacija (komunalna infrastrukture, socijalni izdaci, zaposlenost i dr.) Politički faktori (česti izbori, koalicione vlade, levičarske vlade, politička organizovanost budžetskih korisnika – sindikata, penzionera i dr.)
11
Uzroci rasta javnih rashoda Finansijski razlozi: Servisiranje direktnog javnog duga (rast kamatnih stopa, realna deprecijacija nacionalne valute), Širenje državnih garancija (za štednju i dr.) Loše upravljanje javnim rashodima (loše procedure, rasipanje sredstva, korupcija) Vanredne okolnosti: pogoršanje međunarodne situacije i ratovi unutrašnji konflikti (sukobi, štrajkovi) elementarne nepogodne Promena metodologije: Promena načina obračuna javnih rashoda, inflacije ili BDP može da utiče na nominalni, realni ili relativni rast - ali ovo je sporadični faktor 12
Pokušaji teorijskih objašnjenja rasta javnih rashoda
Vagner (kraj 19 veka): povećanje
društvene podela rada povećanje broja stanovnika i dohotka po stanovniku povećanje gustine naseljenosti i urbanizacija širenje program socijalne zaštite
Pikok i Vizman (sredina 20 veka): potvrđuju
Vagnerove nalaze uočavaju obrazac rasta: rashodi se skokovito povećavaju u vreme velikih katastrofa (ratova, privrednih kriza, prirodnih katastrofa), nakon čega ostaju na dostignutom nivou 13
Pokušaji teorijskih objašnjenja rasta javnih rashoda
Tim (sredina 20 veka): Dostizanje
određenog nivoa dohotka po stanovniku dovodi do skokovitog rasta izdataka za obrazovanje i socijalne programe (prirodni pomak) U tržišnoj privredi se najpre razvijaju delatnosti koje donose profit, kada privreda kroz rast tih delatnosti dostigne određeni nivo rastu pritisci za zadovoljenje javnih potreba (sistemski pomak) Demokratizacijom društva raste sklonost ka preraspodeli dohodaka (institucionalni pomak) Ideološki i naučni (kejnzijanska ekonomija, socijaldemokratija) stavovi utiču na povećanje uloge države u privredi i društvu (ideološki pomak) 14
Mogućnost smanjenja rashoda?
Opšti problem: inertnost javnih rashoda na dole – kada se jednom povećaju teško se smanjuju Smanjenje rashoda, znači redukciju prava,a to izaziva socijalne otpore (štrajkove, demonstracije) Diskrecioni rashodi mogu se smanjiti u kratkom roku, a rashodi odredjeni zakonima i ugovorima (javni dug) u dužem roku Moguće je relativno smanjenje javnih rashoda - naročito u periodima brzog privrednog rasta Moguće je nominalo, realno i relativno smanjenje pojednih rashoda u srednjem i dugom roku (npr. smanjenje subvencije, smanjenje javnih investicija,smanjenje korisnika soscialne zaštita i socijalnih prava po korisniku)
Neto efekt na konsolidovanim JR je neizvestan – rast jedne ili dve krupnih pozicija može da neutrališe smanjenje većeg broja srednjih i manjih pozicija
Kada se najčešće smanjuju javni rashodi? 15
Primeri smanjenja javnih rashoda
Moguće je smanjenje javnih rashoda -prvenstveno u odnosu na BDP: Primeri: • • • • •
Irska, Slovačka, Skandinavske zemlje, Srbija 2004-2005. ...
16
17