Logistika

Prvo pitanje 1. Razvojni periodi logistike Razvoj logistike se moze posmatrati kroz cetiri perioda: 1. 2. 3. 4.

Do 1950. Od 1950. do 1970. Od 1970. do 1990 Posle 1990.

1. Do sredine 20. veka logistika je definisana sa stanovista fizicke distribucije. Za ovaj period vezuju se prvi pojmovi iz oblasti logistike, a to su skladistenje i transport. Istovremeno, u ovom periodu je ustanovljen koncept marketing miksa, koji pored proizvoda, cene i promocije cine i kanali prodaje, tj. fizicka distribucija. 2. Zasluge za razvoj teorije o logistici u periodu od 1950. do 1970. pripisuju se Oskaru Morgensternu i Dzonu Megiju koji su prilozima u medjunarodnim casopisima sistematicno objasnili teoriju logistike. Od 1950. do 1960. logistika dobija na znacaju u poslovnoj praksi. Na trzistu rada pojavila su se nova radna mesta, kao sto su menadjer fizicke distribucije, transporta i skladistenja, sto je bio odgovor menadzmenta na trzisne izazove. Inicijalno sirenje prostornih granica ciljnih trzista kompanija, prvo ka susednim a potom i udaljenim trzistima, jacalo je zastitnu ulogu pakovanja, iniciralo upotrebu kontejnera i paleta u transportu. Da bi se to postiglo, bila su potrebna dodatna ulaganja, sto je podizalo krajnju prodajnu cenu proizvoda. Nedostatak zaliha proizvoda na prodajnim mestima doveo je do intenziviranja konkurencije medju prodavcima, koja je rezultirala optrebom iznalazenja originalnijih nacina za diferenciranje. Stednja u transportu dovodi do velikih zaliha, a smanjenje zaliha dovodi do nestasica proizvoda u prodaji. U periodu od 1955. do 1965. teorija o logistici je obogacena razvojem analize totalnih troskova, porastom interesa za usluge korisnika i revizijom distribucionih kanala. Od 1965. do 1970. testiran je osnovni logisticki koncept, koji je rezultirao nuznim promenama. 3.U periodu od 1970. do 1990. doslo je do promene prioriteta u logistici. Ova promena se hronoloski posmatrano, odnosila na pomeranje akcenta sa isporuke na: - cin nabavke - proces snabdevanja - rukovanje i upravljanje materijalima i njihovu integraciju u logisticki lanac Intenzivniji razvoj u pravcu integrisanej logistike i inicijalni razvoj menadzmenta lancem snabdevanja obelezili su ovaj period. Pocetkom sedamdesetih godina XX veka, rast cena sirove nafte doveo je do rasta cena transporta, pa je stednja u transportu izazvala rat troskova drzanja zaliha. Rast troskova zaliha je uticao na rast prodajnih cena proizvoda i uskracenu mogucnost potrosacu da bira proizvode na pravom mestu, u pravo vreme, po primerenoj ceni. U ovom periodu pod pritiskom razvoja ekologije, razvila se povratna logistika, cije su aktivnosti integrisane u logisticki sistem. Naftna kriza podstakla je kompanije na iznalazenje zamene za postojece energente, kako bi se smanjili troskovi transporta i povecala brzina isporuke proizvoda potrosacu.

Tokom osamdesetih godina XX veka, akcenat je pomeren sa isporuke na nabavku, bez koje nije moguce obaviti proizvodnju, niti isporuku trazenih proizvoda potrosacu. Pocela je da se uvazava uloga dobavljaca i znacaj procesa snabdevanja za poslovanje kompanije. Od osamdesetih godina XX veka potiskuje se primarni znacaj fizickog kretanja gotovih proizvoda i daje jednak znacaj kretanju materijala i drugih inputa, naglasavanju znacaj informacionih i vrednosnih tokova nad fizickim tokovima. 4. Integrisana logistika ima za cilj zadovoljenje potreba potrosaca, posto su oni kljucni u marketing poslovnoj koncepciji. Menadzment lancem snabdevanja ide dalje od same nabavke i prodaje, ulazi u odnose kompanije sa dobavljacima, posrednicima i potrosacima.

2. Različiti pristupi definisanju logistike i primena logistike Logistika se moze posmatrati kao proces premestanja stvari od jedne tacke do druge, i njihovo smestanje na policu. Ova definicija naizgled ukljucuje samo transport i skladistenje, ali ima za cilj pravi proizvod na pravom mestu, jer tezi smestanju stvari na policu (skladiste ili prodajni prostor). Logistika se moze definisati kao proces strategijskog upravljanja, kretanja i skladistenja materijala, poluproizvoda i gotovih proizvoda od dobavljaca, preko proizvodjaca, posrednika do krajnjih potrosaca. Ona naglasava strategijski pristup upravljanju logistickim aktivnostima, za razliku od prethodne. Poslovna logistika je planiranje, organizovanje i kontrolisanje svih aktivnosti kretanja i skladistenja koje olaksava tok proizvoda od tacke zahteva za meterijalima do tacke krajnje potrosnje i prateeg toka informacija. Moze se reci da je ovo potpuna definicija logistike. Logistika polazi od trzista tj. predvidja potrebe kompanija-partnera i potrosaca, pa tek onda planira aktivnosti. Ona obezbedjuje kapital, ljude, tehnologiju i informacije neophodne za realizaciju planiranih aktivnosti sa ciljem zadovoljenja potreba kompanija-partnera i potrosaca, optimizirajuci odnos kvaliteta i troskova. Americki savet za logisticki menadzment definise logistiku kao deo logistickog sistema koja obuhvata proces planiranja, primene i kontrolisanja efektivnog i efikasnog toka i skladistenja materijala, poluproizvoda, gotovih proizvoda i informacija od mesta nabavke do mesta potrosnje kako bi se zadovoljili zahtevi potrosaca. Logistika se moze posmatrati kao makrologistika, mezologistika (metalogistika) i mikrologistika. Makrologistika se odnosi na logistiku jedne privrede, mezologistika na logistiku svih kompanija jedne grane delatnosti, mikrologistika se odnosi na logistiku jedne kompanije. Mikrologistika se moze posmatrati u uzem i sirem smislu. U uzem smislu, mikrologistika se odnosi na logistiku nabavke, proizvodnu logistiku, i logistiku prodaje. U sirem smislu mikrologistika, pored navedenih oblasti, ukljucuje i razvoj proizvoda i tehnolosku pripremu proizvodnje. Glavna podrucja primene logistike su logistika proizvoda, skladista, proizvodnje, transporta, poluproizvodnje, odrzavanja, distribucije, nabavke i informaciona logistika. Nije jednostavno integrisati sve poslovne aktivnosti u globalnom okruzenju, krecuci se od nabavke do krajnjeg potrosaca i obrnuto.

3. Logistički podsistemi i logističke komponente Logisticki sistem je integralni deo poslovnog sistema. Otvorenog je i dinamicnog karaktera. Neminovno je u interakciji i harmoniji sa drugim poslovnim podsistemima. Logisticki sistem cine tri podsistema. To su sistem nabavke, sistem unutrasnjeg kretanja i sistem isporuke. U sistemu nabavke se desavaju logisticke operacije sa inputima, pa se naziva ulaznom logistikom. U sistemu unutrasnjeg kretanja se desavaju logisticke operacije sa nabavljenim inputima pa se naziva unutrasnjom logistikom. U sistemu isporuke se desavaju logisticke operacije sa autputima, pa se naziva izlaznom logistikom. Ulazna, unutrasnja i izlazna logistika su integralni delovi sistema integrisane logistike. Za razumevanje logistickog sistema potrebno je poznavati njegove komponente i tokove koji se u njemu odvijaju. Logisticke komponente Svaki sistem cine: - input - proces - autput Input je svaka ulazna komponenta bilo kog sistema. Inputi logistickog sistema su: • sirovine i drugi materijali • alati i druga sredstva za rad • energija • kapital • informacije • osoblje, i njihovo znanje i iskustvo Logisticki proces podrazumeva trasformaciju inputa u autpute. Smisao transformacije je dodaja vrednosti inputima, koje ce takav input naciniti upotrebivim dobrom za potrosace. Po Lembertu transformacija moze da se obavi na vise nacina: - klasicnom promenom - premestanjem - cuvanjem do odredjenog trenutka - povecanjem usluge Promena je klasican oblik transformacije, za razliku od drugih oblika koji ne menjaju fizicku strukturu materijala. Promena na materijalima moze biti posledica fizickih aktivnosti prerade, obrade i dorade. Premestanjem materijala ili proizvoda sa jednog mesta na drugo podize im se vrednost. Premestanje u objektu i skladistu na mesta na kojem je neprimerena temperatura moze smanjiti njegovu vrednost. Premestanjem proizvoda iz jednog skladista u drugo, koje je blize prodajnim objektima cija je prodaja intenzivnija, podize vrednost proizvodu iako u sustini njene promene nije bilo. Prodajnim uslugama se povecava vrednost proizvoda. Na znacaju dobijaju garancija, servis i besplatna zamena delova.

Autputi su izlazne komponente. Predmet su aktivnosti izlazne logistike. Obicno je rec o gotovim proizvodima ili uslugama, odnosno njihovoj kombinaciji. Gotovi proizvodi su opipljiva dobra namenjena prodaji, pa se nazivaju robom. Karakter usluga kao autputa je rezultat vrste delatnosti. U autpute se ubrajaju takodje i skart, rezervni delovi itd…

4. Logistički podsistemi i logistički tokovi Logisticki podsistemi ( predhodno pitanje). Logisticki tokovi Izmedju ucesnika logistickog lanca se odvija vise tokova. Fizicki tok se odnosi na tok od dobavljaca do proizvodjaca i obrnuto. Tok vlasnistva se odnosi na proces prelaska vlasnistva nad amterijalima ili proizvodima od jedne institucije do druge, koji se krece skoro paralelno sa fizickim tokom. Tok placanja – tok gotovog novca ili bezgotovinskih sredstava placanja se krece od potrosaca ka proizvodjacu, proizvodjaca ka dobavljacu, bilo koga od njih prema posrednickim institucijama i tok novca od proizvodjaca ili posrednika ka potrosacu kao nacin povracaja sredstava na koje potrosac ima pravo. Tok informacija od jedne do druge karike u lancu doprinosi efikasnom obavljanju logistickih aktivnosti. Tok promocije se odvija izmedju proizvodjaca i njegove ciljne grupe ili izmedju dobavljaca i njegove ciljne grupe. Logisticki sistem pociva na: - fizickim - vrednosnim i - informacionim tokovima. Fizicki tokovi se odnose na fizicko kretanje materijala i proizvoda. Fizicki se mogu kretati i osobe, dokumentacija, novac ili drugi oblici vrednosti i informacija. U podrucju izlazne logistike, rec je o fizickom kretanju proizvoda sa jednog mesta na drugo u procesu isporuke. Vrednosni tokovi su osobeni za ulaznu i izlaznu logistiku. Smanjena uloga vrednosnih tokova u unutrasnjoj logistici podrzana je cinjenicom da se proizvodni sistem ne bazira na vrednosnim tokovima. Informacioni tokovi se odnose na razmenu informacija izmedju svih ucesnika u svim podrucjima logistike, sto omogucuje informaciona tehnologija i kompjuterska tehnika. Tokovi novca, vrdnosnih papira, cekova, kartica i drugih finansijskih instrumenata su prisutni u izmirenju obaveza proizvodjaca prema dobavljacima, odnosno potrosaca prema proizvodjacima ili prodavcima od kojih su kupili proizvode. Logistika podrzava kretanje vrednosnih tokova, jer bez njih nije moguce zaokruziti logisticki i celokupan poslovni proces. 5. Logistika proizvoda i logistika usluga

Zadatak logistike je pruzanej usluga, putem obavljanja aktivnosti: • logistike proizvoda i • logistike usluga

U aktivnosti logistike proizvoda se ubrajaju aktivnosti skladistenja, upravljnja zalihama, urkovanja i pakovanja, transporta i komuniciranja. To su primarne logisticke aktivnosti. U svakom logistickom podstistemu potrebno je: - skladistiti materijale, poluproizvode i proizvode - cuvati i upravljati zalihama materijala, PP i GP - rukovati materijalima, PP i GP, ukljucujuci poslove premestanja i prepakivanja - transportovati materijale, PP i GP sa jednog mesta na drugo - komunicirati tj. razmenjivati informacije i podatke radi obrade narudzbi, isporuka. Skladistenje kao logisticka aktivnost podrazumeva proces uskladistenja - materijala u skladiste materijala - PP u skladiste poluproizvoda - proizvoda u skladiste proizvoda U tom smislu se govori o ulaznom unutrasnjem i izlaznom skladistu. Skladiste moze biti i tranzitno, prirucno, magacinsko i distibuciono. Mogu viti vlasnistvu kompanije, zakupljena i javna tj. zajednicka. Zadatak logistike je obezbediti optimalnu lokaciju skladista, potreban kapacitet sladista i uslove skladistenja. WMS- Menadzment sistema skladista je od presudnog znacaja za efikasno upravljanje skladisnim aktivnostima. Aktivnosti skladistenja i odrzavanja zaliha su nerazdvojne logisticke aktivnosti. Prevelike zalihe iziskuju visoke troskove odrzavanja, a male zalihe prete zastoju u lancu. Nedostatak materijala ometa proizvodnju, a nedostatak proizvoda prodaju, nakon cega se duze ceka na novi ciklus narudzbe. Ativnosti rukovanja se odnose na efektivno i efikasno kretanje materijala, PP i proizvoda u skladistima i pogonu. Transport ima za cilj prenos materijala od dobavljaca do proizvodjaca. Uloga transporta u unutrasnjoj logistici je prenos materijala: - do ulaznog skladista - od ulaznog skladista do proizvodnog pogona - od proizvodnog pogona do skladista PP i proizvoda i - njegovo premestanje unutar skladista ili pogona. U izlaznoj logistici trasportom se vrsi prenos proizvoda od skladista proizvoda do potrosaca. Komuniciranje se odnosi na aktivnosti obrade narudzbi, predvidjanja, planiranja, implementacije i kontrole. Pomocu aktivnosti logistike usluga podrzava se: - proces kretanja usluge od njenog izvora do krajnjeg konzumenta, ukoliko se iskljucivo pruzaju usluge i - proces kretanja proizvoda u logistickom lancu, ukoliko ga prate usluge. Logisticki zadatak je “pravi proizvod, na pravom mestu, u pravo vreme, pravim potrosacima u obecanim performansama, pravim kolicinama i po primerenoj ceni”. Aktivnosti logistike usluga doprinose • skracenju vremena usluzivanja i prijema usluge u posed • podizanju kapaditeta usluczivanja i usluge • podizanju kvaliteta i sigurnosti isporuke usluge.

Kapacitet usluga reflektuje sposobnost kompanije izrazenu u osoblju koje je spremno i opremi koja moze da podrzi ponudu usluge, ciji je kvalitativno-cenovni nivo konzistentan utvrdjenim troskovima ponude. Isporuka usluge se odnosi na obezbedjenje kanala isporuke usluge konzumentu, radi blagovremenog i sigurnog pruzanja ocekivane usluge, sto se desava i u poslovima sa proizvodima pri njihovoj isporuci potrosacu. Sve logisticke aktivnosti uslugamoraju se odigrati istovremeno da bi se zadovoljili zahtevi korisnika usluge, sto nije slucaj u logistici proizvoda.

6. Integracija logistike proizvoda i usluga Tesko je staviti liniju izmedju proizvoda i usluge, jer mnogi proizvodi ukljucuju dodatne usluge, kao sto mnoge usluge zahtevaju dodatne proizvode. Samo teoretski moze da se kaze da kompanije za proizvodnju i prodaju netrajnih potrosnih dobara primenjuju aktivnosti logistike proizvoda, bez potrebe preduzimanja aktivnosti logistike usluge. Veliki broj usluga se ne moze ponuditi bez podrske osoblja i opreme. Usluga osoblja zvisi od njihove sposobnosti da pruze uslugu. Kvalitet usluge zasnovane na opremi zavisi od kvaliteta opreme i sposobnosti osoblja da komunicira sa opremom. Nemoguce je izolovati logisticke aktivnosti u poslovima sa proizvodima od logistickih aktivnosti u poslovima sa uslugama. 7. Pojam Integrisani lanac snabdevanja i Sistem integrisanih lanaca snabdevanja

Integrisani lanac snabdevanja cine: - integrisana logistika (interni lanac snabdevanja) i - odnosi kompanije sa dobavljacima i potrosacima ( eksterni lanac snabdevanja) Integracija nabavke, proizvodnje i isporuke je vid interne integracije. Cilj integrisanja nabavke, proizvodnje i isporuke bio je integrisana logistika. Integrisana logistika se naziva internim lancem snabdevanja. Ulaznim logistickim aktivnostima koje se odnose na upravljanje kretanjem materijala od dobavljaca do ulaznog skladista su dodate aktivnosti razvoja veza i odnosa sa dobavljacima i njihovim poslovnim partnerima. Unutrasjim logistikim aktivnostima koje se odnose na upravljanje kretanjem poluproizvoda u unutrasnjim tokovima su dodate aktivnosti uspostavljanja veza i odnosa kompanije sa drugim proizvodjacima, koji takodje nabavljaju materijale kod dobavljaca kompanije ili su kooperanti kompaniji. Izlaznim logistickim aktivnostima koje se odnose na podrzavanje kretanja proizvoda od skladista proizvoda do potrosaca su dodate aktivnosti razvoja veza i odnosa sa potrosacima i posrednicima kompanije, kao i njihovim poslovnim partnerima. Integrisani lanac snabdevanja kompanije je evoluirao iz integrisane logistike kao vida internog lanca snadevanja i njenih odnosa sa dobavljacima i potrosacima koji su vid eksternog lanca snabdevanja.

Sistem integrisanih lanaca snabdevanja je otvoren i dinamican sistem: - unutrasnjih veza i odnosa u okviru svake kompanije - direktnih spoljasnjih veza i odnosa kompanije - indirektnih spoljasnjih veza i odnosa kompanije. Direktne spoljasnje veze i odnosi kompanije odnose se na veze izmedju: • kompanije i njenih dobavljaca • kompanije i njenih potrosaca • kompanije i njenih posrednika • njenih dobavljaca i njenih potrosaca • njenih dobavljaca i njenih posrednika • njenih posrednika i njenih potrosaca Indirektne spoljasnje veze i odnosi kompanije odnose se na veze izmedju: • kompanije i dobavljaca njenog dobavljaca • kompanije i drugih kompanija koje kupuju od njenog dobavljaca • kompanije i posrednika njenog posrednika • kompanije i potrosaca kompanije koja je njen kupac • kompanije i kompanija koje isporucuju kompaniji – njenom kupcu.

8. Značaj EDI tehnologije i standarda poslovne dokumentacije u logistici Pojam EDI tehnologije Elektronska razmena podataka – EDI (Electronic Data Interchange) se smatra novom informacionom tehnologijom, iako je ravijena osamdeseti godina XX veka. Evropski model EDI tehnologije u trgovini nazvan je TEDIS. EDI tehnologija je rezultat spoznaje da se efikasna komunikacija izmedju kompanija u savremenim uslovima poslovanja jedino moze obaviti tehnologijama koje podrzavaju jezik racunara i komuniciranje izmedju njih. EDI tehnologija “govori jezikom poruka”. Upravo u tome je njena primarna prednost, ali i nedostatak. Nedostatak se manifestuje u otezanoj standardizaciji “jezika poruka” u uslovima globalizacije poslovanja. Evropski medjunarodni standardi poslovne dokumentacije – GTDI i americki standardi poslovne dokumentacije – ANSI X 12 su bili osnova odvijanja medjunarodnog platnog prometa izmedju kompanija na podrucjima koja su pokrivali do 1988. Medjunarodnog elektronskog standarda za podatke i dokumenta u oblasti administracije, trgovine i transporta – EDIFACT.

9. EDIFACT standard u logistici EDIFACT je standard poslovne dokumentacije u oblasti administracije, transporta i trgovine. Prvi standardizovan dokument bio je nalog za placanje. EDIFACT- Medjunarodni elektronski standard za podatke i dokumenta u oblasti administracije, trgovine i transporta. EDIFACT je bio resenje za nepodudarnost izmedju jezika poruka, jer je komunikacija porukama bila otezana zato sto su kompanije poticale iz razlicitih podrucja primene medjunarodnih standarda poslovne dokumentacije. 10. EDI i EDIFACT - Uvođenje i koristi od EDI i EDIFACT-a

Uvodjenje EDI tehnologije i primena EDIFACT standarda u poslovnom komuniciranju je investicioni poduhvat, pa je privilegija velikih i mocnih kompanija. Uvodjenje EDI tehnologije u poslovanje je nuzno, jer je nemoguce komunicirati sa kompanijom-partnerom koja nije uvela EDI tehnologiju. Primer je komanija “Procter&Gamble” koja automatski vrsi isporuku proizvoda lancu diskonta “Wal Mart”. Pocetkom devedesetih godina XX veka singapurska privreda je uvela EDI tehnologiju, ona se smatra liderom u koriscenju EDI tehnologije ali i novim kokurentom na svetskom trzistu. Ogranicenja za uvodjenje EDI tehnologije u nasoj zemlji su na strani: - institucionalnih faktora, posebno zakonsko – pravne regulative - telekomunikacione infrastrukture - nedostatka obucenih kadrova Koristi od primene EDI tehnologije i EDIFACT standarda u poslovanju kompanije i obavljanju logistickih aktivnosti su: • smanjenje troskova, vremena, osoblja potrebnog za obradu dokumtacije • smanjenje obima dokumetacije u papirima, koju ne treba ulazovati i izlazovati. • Smanjenje gresaka obrade dokumetacije • Olaksano rukovanje elektronskom dokumentacijom • Mogucnost brze ponude inf., jer se skracuje vreme obrade i dostavljanja inf. • Efikasnije upravljanje tokovima od dobavljaca do potrosaca • Efikasnije upravljanje vrednosnim tokovima • Efikasnije upravljanje skladistem i zalihama • Efikasnije upravljanje transportnim aktivnostima • Efikasnije upravljanje carinskim aktivnostima • Brzi ciklus isporuke ili snabdevanja, sto utice na skracenje vremena cekanja za sve ucesnike lanca snabdevanja • Redukcija troskova • Porast produktivnosti • Porast profitabilnosti EDI i EDIFACT stvaraju bolje odnose zaposlenih sa partnerima i bolji menadzment informacijama u kompaniji, sto se reflektuje na bolje odnose u celom logistickom lancu i lancu snabdevanja. Glavni problem u EDI tehnologiji i dalje je standardizacija jezika. Dva osnovna standarda u svetu (ANSI ASC X12 razvijen od strane SAD i EDIFACT razvijen od strane UN) su projektovana za globalno komuniciranje ali nisu kompatibilni sa drugima

11.Uloga i značaj EAN sistema i bar-kod tehnologije u logistici Globalizacija poslovanja je otvorila problem identifikacije proizvoda na medjunarodnom trzistu i medjunarodnoj razmeni. Nekoliko evropskih zemalja 1977. razvilo je jezik poslovne komunikacije, odnosno Sistem jedinstvene identifikacije proizvoda – EAN (European Article Numbering). Nasa zemlja je pristupila ovom sistemu 1982. pod nazivom JANA – Jugoslovenska asocijacija za numerisanje artikala i dobila sifru 860. EAN omogucava jedinstveno oznacavanje i identifikaciju proizvoda pomocu bar-kod tehnologije pod nazivom UPC (universal product code). Pociva na 13 brojeva, od kojih prva dva identifikuju zemlju

porekla, sledecih pet proizvodjaca, sledecih pet proizvod, a poslednji broj je kontrolni. Aplikacija barkoda na pakovanju proizvoda se sastoji od: - masinski citljivog grafickog prikaza ( |||||||||||||||||||| ) - masinski i coveku citljivog broja Uporednim razvojem EAN-a u proizvodjackim i trgovinskim kompanijama prevazidjeni su pojedinacni interesi u funkciji efikasnog toka isporuke, sto je bio uvod za efikasnije komuniciranje u celom lancu snabdevanja. Smanjeni su konflikti kao posledica efikasne komunikacije pomocu EAN sistema.

12.Uloga i značaj EPOS sistema i bar-kod tehnologije u logistici EAN sistem i bar-kod tehnologija su otvorili mogucnost razvoja sistema elektronske naplate na osnovu obavljene identifikacije prodatog proizvoda. Bilo je potrebno instalirati tehnologiju na prodajnom mestu koja bi omogucila elektronsku naplatu vec identifikovanog proizvoda. Razvijen je Sistem elektronskih prodajnih mesta – EPOS (Electronic Point of Sale). EPOS sistem ukljucuje identifikaciju cene skeniranjem bar coda. U tom smislu se identifijuje koji proizvod je prodat, u koje vreme, na kojem punktu. To je omogucilo pruzanje informacija o: - prodaji po proizvodu - prodaji po prodajnom mestu - prodaji po vremenskom periodu - prosecnoj kupovini po kupcu - prosecnoj prodaji - stanju zlaih u objektu - stanju zlaih u skladistu. EPOS sistem je omogucio brzu naplatu, izbegavanje gresaka u naplati, povecanje produktivnosti rada osobe koja rsi naplatu, smanjenje broja zaposlenih na poslovima naplate, smanjenje vremena cekanja potrosaca na placanje i nepotrebno ispisivanje cena na svakom artiklu. Dalji razvoj EPOS sistema je isao u pravcu razvoja sistema za bezgotovinsko placanje. Tako je kreiran EFTPOS sistem. Sistem za bezgotovinsko placanje na elktronskom prodajnom mestu – EFTPOS, omogucio je transfer sredstava sa tekuceg racuna potrosaca na racun prodavca u trenutku obavljanja kupovine. Transfer novcanih sredstava bez njihovog fizickog prisustva omogucava oprema. Oprema na mestu prodaje je povezana sa opremom u bankama, i sposobna da skeniranje kartice identifikuje potroca, broj racuna potrosaca, banku kod koje je deponent i kreditnu spsobnost potrosaca. Prednosti placanja EFTPOS sistemom obuhvata sve prednosti EPOSA plus prednost za potrosaca, a to je da potrosac nije opterecen nosenjem novca i cekovnih knjizica, posebno ako su velke sume u pitanju.

13.Uticaj elektronskog poslovanja i elektronske trgovine na logističke aktivnosti Razvojem interneta stvoreni su uslovi za elektronsko poslovanje izmedju kompanija i njihovih partnera sirom sveta. Elektronsko poslovanje je elektronski prenos i razmena poslovnih dokumenata, poruka ili informacija izmedju kompjuterskih sistema, sredstvima standardizovanih elektronskih poruka preko specijalnih komunikacionih mreza sa visokim nivoom zastite. Elektronsko poslovanje rezultira poboljsanjem veza i odnosa unutar kompanije, ali sto je posebno vazno i izmedju kompanija–clanica lanca snabdevanja, sto cini sistem integrisane logistike efikasnijim. Primena elektronskog poslovanja se odvija: • izmedju kompanija • izmedju kompanija i potrosaca • unutar kompanije Elektronsko poslovanje izmedju kompanija se definise relacijom kompanija ka kompaniji – B2B (Business to business). Elektronsko poslovanje izmedju kompanija i potrosaca se definise relacijom kompanija ka potrosacima ili klijentima – B2C (Business to Customer). Elektronsko poslovanje unutar kompanije se definise relacijom kompanija ka zaposlenima – B2E (Business to Emloyees). Razvoj i primena elektronskog poslovanja su implicirali nastajanje raznih vidova organizacija, kao sto su virtuelna organizacija i B-Veb organizacija. Virtuelna organizacija u oblasti logistike povezuje najmanje dve kompanije putem zajednickih logistickih ciljeva ili interesa, a ciji su poslovanje, saradnja i komunikacija podrzani interorganizacionim informacionim logistickim sistemom, sposobnim da istovremeno radi sa vise kompanija – clanica. B-Veb je poslovna mreza dobavljaca, proizvodjaca, distributera, posrednika, potrosaca i drugih ucesnika, koji komuniciraju pomocu elektronskih medija a radi maksimalizacije koristi za svakog od njih u lancu. Jednostavno je rec o novom modelu organizadije i njenih odnosa sa ucesnicima iz eksternog okruzenja, koji cini efikasnim poslovanje u celom lancu. Elektronska trgovina (E-commerce) kao vid elektronskog poslvoanja se odnosi na aktivnosti prodaje ili nabavke proizvoda i usluga koje se odvijaju preko elektronskih sredstava komuniciranja medju kojima je najcesci internet. Elektronska trgovina doprinosi povecanju produktivnosti, sticanju novih potrosaca i zajednickom koriscenju znanja u institucijama radi konkurentske prednosti. Elektronska trgovina se odnosi na: - trgovinu izmedju kompanija (B2B) - trgovinu izmedju kompanije i potrosaca (B2C) Trgovina izmedju kompanija podrazumeva veleprodajne transakcije. Trgovinu izmedju kompanija obelezavaju kompanije kako na strani ponude, kao prodavci, tako i na strani traznje, kao kupci. Elektronska trgovina zauzima 85% od ukupne elektronske trgovine. Trgovina izmedju kompanije i potrosaca podrazumeva maloprodajne transakcije. Odnosi se na trgovinu izmedju kompanije i krajnjih korisnika, koja ne podrazumeva unapred da se svaki kontakt obavezno zavrsava narudzbom ili isporukom. Ovakav nacin komuniciranja smanjuje zalihe i potrebu za velikim skladistima, skracuje lanac isporuke i vreme cekanja, redukuje troskove i podize efikasnost ponude ocekivane koristi klijentu.

Savremeno poslovanje karakterisu sledeci vidovi elektronske trgovine: - trgovina preko racunara – online - trgovina preko virtuelnih prodavnica Najuspesnija kompanija koja se bavi elektronskom trgovinom je kompanija “Peapod”. Narucivanje se obavlja 24 casa dnevno, sa bilo kojeg racunara, pri cemu korisnik unosi licnu sifru. Isporuka se vrsi na kucnom pragu, a placanje je elektronsko uz obavezu posedovanja kartica. Kompanija “Stream line” za pojedine poroizvode nema skladiste, niti zalihe. Isporuku vrsi direktno od svog dobavljaca. Kvalitet veza i odnosa sa njenim dobavljacima je mnogo veci no da se snabdevanje i isporuka obavljaju uobicajenim lance, odvojeno Uloga pojedinih logistickih aktivnosti u elektronskoj trgovini se smanjuje. Odnosi se na aktivnosti skladistenja i upravljanja zalihama u onim kompanijama koje nemaju skladista.

14.Pojam ILS (značaj, definisanje i uloga) Tradicionalni menadzment kompanije bavi se upravljanjem novcanim sredstvima (fin. Tokovima), repromaterijalima, proizvodima i kadrovima. Savremeni menadzment ne zapostavlja koncepciju tradicionalnog menadzmenta, samo sto upravlja integrisanim napred navedenim aktivnostima. Nema upravljanja nijednom aktivnoscu bez informacije. Stoga upravljanje informacijama cini okosnicu savremenog menadzmenta. Kompanijama su sve vise potrebne informacije iz globalnog okruzenja, sto im omogucava razvoj informativne tehnologije i kompjuterske tehnike. Menadzment kompanije, a posebno logisticki menadzeri, treba da su osposobljeni da upravljaju informacijama, sto ce reci da znau koje informacije su im potrebne, kada su im potrebne i ko moze da im ponudi . Imati informaciju ne znaci i upravljati njome. Za proces upravljanja informacijama neophodno je imati razvijen sistem istrazivanja za njihovo prikupljanje, sortiranje, obradu i analizu, procenu, skladistenje, cuvanje, distribuciju, koriscenje i primenu. Adekvatne, istinite, pravovremene i brze informacije su preduslov nesmetanog odvijanja logistickih aktivnosti i operacija, pa kvalitet, blagovremenost i tacnost informacije obezbedjuje iskljucivo informacioni sistem. Inf. Logisticki sistem je rezultat informacionih i funkcionalnih integracija unutar kompanije. Podrsku komunikaciji i pristupu inf. Informacionog logistickog sistema pomaze Intranet mreza, oja je optimalno resenje savremenih kompanija u kreiranju inf. Sistema. Informacioni logisticki sistem mozemo definisati kao skup metoda, procesa i operacija za prikupljanje, cuvanje, obradu, prenosenje i distribuciju podataka u okviru logisticke organizacije, ukljucujuci opremu koja se u te svrhe koristi i ljude koji te aktivnosti obavljaju. Informacioni logisticki sistem je kompjuterski podrzan sistem, ciljno orijentisan na obezbedjenje podrske upravljanju integrisanim logistickim aktivnostima i rukovodjenju u okviru logistickog pristupa. Izvestaji sa kvalitetnoim i blagovremenim informacijama, neophodnim za donosenje odluka, primarni su zadatak informacionog logistickog sistema. Koncept integrisanog lanca snabdevanaj pociva nap oboljsanju veza i donosa kompanije sa partnerima u lancu snabdevanja. Da bi funkcionisao, mora biti podrza informacijama iz eksternog okruzenja, koje ce biti adekvatno prikupljenje i obradjene u informaionom logistisckom sistemu.

ILS kao skup metoda, procesa i operacija za prikupljanje, cuvanje, obradu, prenosenje i distribuciju podataka van nje. Rec je o informacijama koje se odnose nap oslovanje i medjuodnose kompanijaucesnica lanca snabdevanja. Spoljne informacije bi podrzale nove informacione tehnologije elektronske razmene podataka.To je prvi korak ka projektovanju informacionog sistema integrisanog lanca snabdevanja. Inf. Sistem integrisanog lanca snabdevanja je slozeniji od ILS, jer povezuje integrisan logisticki sistem kompanije sa informacionim sistemima integrisane logistike kompanija-partnera, dakle sistemima iz eksternog okruzenja. Podrsku bi dao internet. Pomocu njega efikasno bi se odvijali poslovni dogovori izmedju ucesnika lanca snabdevanja, obavljala brza i efikasna razmena podataka.

15.Komponente i podsistemi informacionog logističkog sistema ILS cine oprema, programi, ljudi, postupci, podaci i informacije. Recima eksperata iz oblasti informacionih tehnologija, osnovne komponente svakog informacionog sistema, pa i logistickog, jesu hardver, softver, orgver, lajfver, dejt, netver. Hardver je operativni sistem, koji tehnicki omogucava da se informacije unesu, obrade i analaziraju. Softver omogucava operativnu obradu, analizu i prezentaciju informacija za proces odlucivanja. Orgver je skup postupaka i metoda “rada” sa podacima. Lajfver cine ljudi (programeri i operateri) koji pomazu kroz postupke da se podaci unesu, obrade i prezentuju kroz odredjena saznanja. Dejt su podaci informacije tj. saznanja kao njihov rezultat. Netver je mreza koja povezuje prethodno navedene komponente. ILS omogucava sistematsko i kontinuirano prikupljanje, sortiranje, obradu i analizu, procenu, distribuciju i prezentaciju informacija. Informacije su prikladne, blagovremene, tacne i istinite. ILS povezuje informacione sisteme nabavke, proizvodnje, prodaje, finansija i marketinga. Svrha svakog upravljackog informacionog sistema, pa i sistema integrisane logisitke, jeste pomoc u operativnom upravljanju i rukovodjenju. Informacioni sistemi cesto pomazu donosenju trategijskih odluka. Najveci broj autora posmatra ILS kroz navedene podstisteme: - sistem obrade naloga - sistem istrazivanja i obavestavanja - sistem podrske odlucivanju - sistem izvestaja i izlaza Sistem obrade naloga pomaze operativnom upravljanju, sto znaci da je podrska obavljanju operativnih poslova rutinskog karaktera. Sistem istrazivanja i obavestavanja je podrska procesu upravljanju odnosima sa partnerima u lancu snabdevanja. Da bi pomogao menadzmentu kompanije u strategijskom upravljanju, onformacioni logisticki sistem podrzavaju sistemi za podrsku odlucivanju u logistici i sistemi za izvestavanje i izlaze.

16.Sistem obrade naloga Poslovi sa nalozima se odnose na prijem i obradu, sto je sastavni deo ciklusa isporuke. Sistem obrade naloga je osposobljen za obradu narudzbenica i trebovanja koja upucuju prodajni objekti distributivnim centrima ili jedno skladiste drugom. Takav informacioni sistem bi morao biti osposobljen da razlikuje trebovanje za novim turama od premestanja prizvoda, sto trazi poseban pristup u obradi naloga za premestanje proizvoda iz objekata ili skldista u kojima su zalihe iznad optimalnog nivoa u objekte ili skladista u kojima je manjak zaliha. Poslovima obrade naloga prethodi prijem naloga – narudzbenice. Obradjen nalog ne mora rezultirati isporukom. Isporuci prethode poslovi provere boniteta kupca, njegove platezne sposobnosti i moralnih osobina koje ga kvalifikuju partnerom, sto moze odobriti ili stopirati isporuku. Obezbedjenjem raspolozivih zaliha i pripremom otpremne dokumentacije isporuka se cini izvesnom. Priprema isporuke pocinje davanjem naloga za isporuku tj. otpremne dokumentacije skladistu, a zavrsava se pripremom proizvoda u skladistu za isporuku. Ukoliko je isporuka u organizaciji prevoznika kompanija ne moze da utice na njenu realizaciju.

17.Sistem istraživanja i obaveštavanja Sistem istrazivanja i obavestavanja prikuplja i obradjuje informacije iz internog i eksternog okruzenja kompanije. Potom ih koristi u izradi izvestaja o dogadjajima iz okruzenja, koji mogu da uticu na logisticke operacije. Proces donosenja odluka u odnosima sa partnerima u lancu cini efikasnijim, jer nadziruci okruzenje, prati svakodnevne odnose izmedju kompanija-ucesnika lanca snabdevanja. Svi zaposleni, dobavljaci, potrosaci, prevoznici, skladistari, distributeri, trgovci, moraju biti u informacionoj mrezi kako bi ovaj sistem bio efikasan. Koristi od informacija ovog sistema ne mogu biti strategijske, jer ni informacije nisu strategijskog karaktera. One su svakodnevne. Mogu imati izuzetnu vaznost u kriticnom trenutku u kom kompanijapartner pribegava koriscenju nelojalni sredstava ili prikrivanju cinjenica o svom poslovanju, a partner je, ili bi trebala to biti, kompaniji u nekom buducem poslu. Koristi informacije sistema marketing obavestavanja. One se odnose na informacije o tekucim zbivanjima u marketing okolini kompanije sa ciljem projekcije buducih “desavanja”. Informacije internog racunovodstvenog sistema su korisne za analizu potrazivanja prema potrosacima i posrednicima, azurnosti izmirenja njihovih obaveza, analizu dugovanja prema dobavljacima i drugim partnerima u procesu snabdevanja, azurnosti izmirenja obaveza kompanije prema istim. Moguce je imati izvestaje o najvecim potrosacima, snabdevacima, prosecnoj nabavci ili prodaji, ucescu pojedinih kategorija potrosaca ili dobavljaca u ukupnoj prodaji ili nabavci, intenzitetu saradnje po periodima, po vrstama proizvoda i sl., sto je znacajan potencijal informacija neophodnih za upravljanje odnosima u lancu snabdevanja.

18. Sistem podrške odlučivanju Uspesan menadzment kompanije ne resava samo nastale ili ocekivane probleme. On kreira i realizuje ideje, koje iniciraju promene, perspetivne i pozitivne, najpre za kompaniju, a potom i druge ucesnike u okolini.

Odluke u kompaniji se donose radi: - resavanja problema u poslovanju kompanije - predvidjanja problema radi njihove eliminacije ili ublazavanja i - anticipiranja izazova radi njihovog asimiliranja u cilju kompanijskog rasta i razvoja. Anticipirati – dobiti predstavu o necemu ili stvoriti sud o necemu unapred. Stepen predvidivosti problema determinise karakter i intenzitet njegovog dejstva na poslovanje kompanije. Problemi sa kojima se kompanije srecu u poslovanju mogu biti vise ili manje predvidivi i time rizicni za uspeh ili neuspeh na trzistu, pa je i proces odlucivanja za resavanje nastalih problema vise ili manje rizican. Stoga je rizik u donosenju odluka direktno skpcan sa: - stepenom predvidivosti problema - umesnoscu menadzmenta u kreiranju modela za donosenje odluka - mogucnoscu pribavljanja informacija za donosenje odluka. Nepredvidivi problemi su najslozeniji za resavanje i najrizicniji za poslovanje kompanije. To znaci da su prvo teski za identifikaciju, drugo slozeni za strukturiranje i trece neizvesni za predlog alternativa za njihovo rresavanje. Pomoc u identifikaciji, strukturiranju i iznalazenju alternativa za resavanje nepredvidivih problema se ocekuje od sistema za podrsku odlucivanju. Tradicionalni sistem podrske odlucivanju su cinili podsistem baze i banke podataka, podsistem banke modela i statistickih modela. Razvojem kompjuterske i informacione tehnologije usavrsen je sistem podrske odlucivanju. Savremeni sistem podrske odlucivanju pored podsistema za upravljanje pdacima i podsistema za upravljanje modelima, obuhvata i podsistem za upravljanjem znanjem, savremeniji i sveobuhvatniji korisnicki interfejs i korisnika. Upravljanje bazom podataka Podaci, kao ulazne komponente sistem, poticu iz internih i eksternih izvora. Interni izvori podataka su baze podataka unutar kompanije. Podaci vec postoje u bazi i lako ih je usvojiti. Medjutim, kako ostvariti vezu izmedju eksternih podataka i sistema za podrsku odlucivanju? Veza izmedju eksternih podataka i sistema za podrsku odlucivanju se moze ostvariti: • preko baze podataka sistema podrske odlucivanju • direktnim unosenjem podataka tokom aplikacije ili • putem Interneta Skladiste podataka nije obicna baza podataka, vec baza podataka sa posebnom strukturom podataka, sposobnih za brzo i jednostavno izvodjenje slozenih upita nad velikom kolicinom podataka. Podsistem za upravljanje bazom podataka omogucava: - obradu podataka - pretrazivanje podataka - azuriranje postojecih zapisa u bazi podataka - brisanje podataka - izdvajanje neophodnih podataka za formiranje upita ili izvestaja - pracenje koriscenja podataka i - upravljanje podacima preko recnika podataka. Upravljanje bazom modela Podsistem za upravljanje bazom modela omogucava upotrebu modela koji ce pomoci u donosenju optimalne odluke.

Tehnike optimizacije traze i pruzaju jedan odgovor, jedno resenje, pa se tako i zovu. Jedno je resenje optimalno u jednoj kombinaciji. Ponuda optimalnog resenja je moguca primenom linearnog ili matematickog programiranja. Iskustvene tehnike nude najbolje resenje, a tehnike simulacije nude mogucnost vise alternativa resenja u razlicitim uslovima, odgovarajuci adekvatnim resenjima na problem koji se stalno preispituje ukljucivanjem novih uticajnih faktora. Upravljanje bazom znanja Podsistem za upravljanje znanjem se naziva Inteligentnim sistemom za podrsku odlucivanju IDSS – Intelligent Decision Support System. Ekspertni ili inteligentni sistem u stvari sistem ljudskog uma pretocen u racunar, koji je osposobljen da “misli”. Korisnicki interfejs Korisnicki interfejs cini sistem podrske odlucivanju upotrebivim. Tako slozen sistem je tako jednostavan za upotrebu, zahvaljujuci novim softverskim tehnologijama, narocito Windows-u. U tome je njegova prednost u odnosu na druge podsisteme i tradicionalni sistem podrske odlucivanju.

19. Sistem izveštaja i izlaza Sistem izvestaja i izlaza pomaze upravljanju logistickim aktivnostima, tj. procesu planiranja, primene i kontrole logistickih aktivnosti. Pojedini izvestaji se rade posle obavljenog procesa predvidjanja i planiranja kategorija kao sto su prodaja, profit, traznja, trzisni trendovi, koje nazivamo izlazima. Izvestaji o izlazima sluze procesu planiranja logistickih aktivnosti. Operativni izvestaji pomazu pracenju i kontroli izvrsenja pojedinacnih nabavki i procesa snabdevanaj, pracenju i kontroli rada sa zalihama, pracenju skladistenja i rukovanja materijalima i proizvodima, realizaciji proizvodnje po planiranom rasporedu, pracenju transporta i sl. Oni pomazu odvijanju svakodnevnih logistickih aktivnosti u svim podsistemima logistickog sistema. Kontrolni izvestaji pomazu analizi kvaliteta logisticke usluge, troskova logistike, stepena ostvarenja logistickog zadatka i za to odvojenog budzeta i drugih ostvarenih logistickih aktivnosti u odnosu na planirane, sa ciljem merenja stepena odstupanja. Sistem izvestaja i izlaza se oslanja na podatke internog racunovodstvenog sistema kada mu je svrha komparativni pregled ocekivanih izlaza u odnosu na izlaze ostvarene u prethodnim periodima, izvestavanje o kretanju troskova i prihoda po pojedinim logistickim funkcijama, trzistima ili periodima, izvestavanje o stanju zaliha po proizvodu, po fazi njihovog kretanja, vremenskim periodima i dr.

20. Fizička distribucija i marketing logistika Svrha distribucije je ponuda sto veceg nivoa usluge potrosacu uz sto manje troskove prodaje i distribucije. Fizicka distribucija je fizicko kretanje proizvoda. Dugo se smatralo da je cine skladistenje i transport. To je bilo opravdano u prvoj fazi razvoja logistike, jer su se problemi u poslovanju kompanija vecinom ispoljavali u oblasti isporuke. Pojava masovnog trzista, rast potreba potrosaca i razvoj marketing koncepta u drugoj oplovini XX veka podstakli su razvoj marketing logistiek izvan okvira isporuke proizvoda potrosacu. Time marketing logistika siri fizicku distribuciju sa aktivnosti isporuke na aktivnosti snabdevanja.

Kako se u krajnjoj maloprodajnoj ceni proizvoda izrazavaju svi troskovi, pa i troskovi snabdevanaj, bilo je neophodno aktivnostima nabavke posvetiti vecu paznju. Razvojem teorije i prakse marketinga, aktivnostima distribucije se prikljucuju aktivnosti nabavke, sto je fizicku distribuciju cinilo izmenjenom poslovnom aktivnoscu i stvorilo potrebu njenog reimenovanja. Tako je doslo do upotrebe termina mikrologistika, odnosno marketing logistika. Tokom sezdesetih godina XX veka je preovladalo misljenje da fizicku distribuciju cine: • upravljanje materijalom i • marketing logistika. Pod upravljanjem materijalom se podrazumevala ulazna i unutrasnja logistika. Unutrasnja logistika je obuhvatala proces nabavke materijala, a unutrasnja logistika kretanja materijala i skladistenje u procesu proizvodnje. Pod marketing logistikom se podrazumevala unutrasnja i spoljna marketing logistika. Unutrasnja marketing logistika je obuhvatala proces od izlaska proizvoda iz procesa proizvodnje do isporuke proizvoda sa distribucionog skladista, a spoljna marketing logistika je obuhvatala proces od isporuke proizvoda sa distribucionog skladista do isporuke krajnjem potrosacu. U savremenoj marketing praksi se pod fizickom distribucijom podrazumeva upravljanje lancem isporuke i snabdevanaj, koji su bazirani na informacijama sa trzista. Tako definisana fizicka distribucija je definisana sa stanovista marketing logistike. U tom slucaju izmedju fizicke distribucije i marketing logistike se moze staviti znak jednakosti.

21. Marketing logistika i lanac snabdevanja Unutrasnja logistika povezuje ulaznu i izlaznu logistiku. Ulazna logistika povezuje kompaniju sa dobavljacima. Izlazna logistika povezuje kompaniju sa potrosacima. Time je otvorena mogucnost “izlaska” integrisane logistike iz unutar organizacijskih okvira na spoljne organizacijske okvire i uspostavljanje veza sa drugim kompanijama – ucesnicima procesa nabavke i isporuke. Bili su to nagovestaji razvoja lanca snabdevanja. Lanac snabdevanaj se moze shvatiti kao logistika izvan kompanije, koja ukljucuje najmanje dobavljace i potrosace, i koja integrise unutarorganizacijsku logistiku. Integrisani lanac snabdevanja funkcionise na koordiniranim aktivnostima integrisane logistike kompanije i odnosa kompanije sa ucesnicima lanca snabdevanja, medju kojim su dominantni dobavljaci i potrosaci. Ako se pravilno primeni, menadzment lancem snabdevanja pomera proizvod/usluge brze ka potrosacu/korisniku, povecavajuci tako vrednost celokupnog sistema. Moze da stvori dugorocnu, konkurentsku i stratesku prednost. U tom smislu, posmatranje marketing logistike kroz lanac snabdevanja povecava njenu vrednost i doprinos logisticke funkcije efikasnosti celokupnog lanca vrednosti.

22. Logističke aktivnosti industrijskih kompanija Veliki broj proizvodjaca proizvodnih dobara i usluga obavlja prodaju sa tradicionalnim kupcimadrugim kompanijama, pa se proces prodaje, odnosno nabavke obavlja rutinski (za jednu kompaniju to je prodaja, a za drugu nabavka). U tom smislu se rutinski obavljaju i logisticke aktivnosti.

Kada se pojave zahtevi kompanije-kupaca za promenom cena ili kolicine, proces prodaje-nabavke se malo usloznjava. Kompanija-kupac moze da ne odabere postojecu kompaniju-prodavca za svog dobavljaca ukoliko druga kompanija-prodavac daje bolje uslove prodaje. Kompleksnost procesa nabavke i logistickih aktivnosti zavise od vrste dobara. Marketing kanali industrijskih proizvoda i usluga su vrlo kratki i cesto direktni. To znaci da je proizvodjac proizvodnih dobara i prodavac tih dobara, te da pretezno samostalno obavlja logisticke aktivnosti. Ukoliko proizvodjac proizvodnih dobara nije i njihov prodavac, broj posrednika za prodaju proizvodnih dobara je vrlo mali, te je marketing kanal kratak. U najvecem broju slucajeva se koriste usluge dva tipa posrednika, a to su industrijski distributeri i predstavnici proizvodjaca. U tom slucaju neke logisticke aktivnosti se mogu obaviti u organizaciji posrednika.

23. Logističke aktivnosti trgovinskih kompanija Politika nabavke, brzina obrta zaliha i usluge dobijaju na znacaju u trgovinskom marketingu, jer trgovinska kompanija “kupuje radi dalje prodaje”. Prevazilazenju konflikta izmedju proizvodjaca kao dobavljaca kompanije i trgovinskih kompanija u procesu snabdevanja je doprineo koncept menadzmenta lancem snabdevanja. Pociva na tezi da je satisfakcija potrosaca, kao zajednicki interes, iznad njihovih pojedinacnih interesa. Dugorocni poslovni aranzmani u oblasti nabavke u savremenim uslovima poslovanja prerastaju u nabavne i logisticke. Distribucija kao instrument trgovinskog marketinga se izucava kroz politiku prodaje i marketing logistiku. Ovakvo shvatanje distribucije se oslanja na izvornu tezu da je samo trgovinska kompanija osposobljena da organizuje robni tok u granicama marketing logistike, sto danas nije iskljucivo njen ekskluzivitet. Kretanje proizvoda u ekonomskoj teoriji i nauci se posmatra sa stanovista izbora makrolokacije i mikrolokacije. Lokacija je kritican faktor uspeha kompanije. Kada se pristupacnosti doda ponuda pune vrednosti kompanije, otvara se put dugorocnoj profitabilnosti. Zato su za poslovanje trgovinske kompanije veoma znacajne odluke o makrolokaciji i mikrolokaciji. Odlukom o makrolokaciji, kompanija odredjuje trzisno podrucje poslovanja. Odlukom o mikrolokaciji, odredjuje mesto lokacije prodajnih i svih drugih pratecih objedata i njihov broj. Bazu uspesnog poslovanja kompanije cini izbor prodajnih mesta i objekata u kojima potrosaci zele kupovati i ponuda proizvoda koje potrosaci zele i mogu kupiti. Nabavka a potom ponuda takvih proizvoda potrosacima predstavljaju srce logistickih aktivnosti trgovinske kompanije. Aktivnosti izlazne logistike imaju za cilj blagovremeno i efikasno snabdevanje prodajnih punktova i objekata proizvodima iz asortimana. Aktivnosti ulazne logistike imaju za cilj blagovremenu nabavku i dopremu proizvoda do distributivnog centra kompanije, odakle se isporucuju prodajnim objektima. Aktivnosti unutrasnje logistike su opredeljene vrstom trgovinske delatnosti i asortimana. Izmedju cina nabavke i prodaje se odigravaju slozeni procesi “rada sa proizvodima”, sto je pod uticajem funkcije koju obavlja trgovina. Trgovinske kompanije kombinuju realizaciju aktivnosti logistike proizvoda sa aktivnostima logistike usluga, jer su usluge znacajna komponenta njihovog asortimana.

24. Logističke aktivnosti uslužnih kompanija Usluga se razlikuje od proizvoda, jer je proizvod fizicki opipljivo dobro. Usluga je neopipljiva, neodvojiva je od izvora, teska za standardizaciju, tesko podlozna garanciji i servisu, reklamaciji i zameni, uskladistenju. Navedene specificnosti usluge determinisu specifican pristup upravjanju uslugom i aktivnostima cija je svrha logisticka podrska ponudi usluga. Neodvojivost od izvora onemogucava kompaniji da u svakom momentu ostvari sklad ponude i traznje, odnosno efikasnu razmenu i kontakt sa potrosacima, jer traznja moze da oscilira dnevno, sezonski ili periodicno. Kvalitet usluge tesko se meri. O kvalitetu usluge obicno sudi cena ili konzumentovo poimanje vrednoosti usluge. Vrednost koju konzument dodeljuje usluzi je rezultat njegovog licnog dozivljaja usluge, koji je pod uticajem raspolozenja, vremenskih prilika, mesta, stila i sl. Marketing kanali usluga su u velikom broju slucajeva direktni. Nije iskljucena mogucnost posrednika u logistickoj podrsci prodaje usluga. Posrednici u logistici usluga mogu biti agencije, maloprodavci, veleprodavci, zastupnici prodaje i elektronski kanali. Njihova usluga je da isporuku usluga ucine efikasnom, da vode racuna o uslugama putem njihovog razvrstavanja i kategorizacije, da standardizuju usluzne transakcije i podrze ih u tehnickom smislu. Slozenije strategije distribucije usluga usloznjavaju logisticke aktivnosti, kojim treba podrzati prodaju usluga na vecem broju mesta ili prodaju novih usluga na novim trzistima.

25. Logističke aktivnosti međunarodno orijentisanih kompanija Kompanija moze nastupiti na medjunarodno trziste jedinstvenim proizvodom, modifikovanim proizvodom ili porizvodom koji se prilagodjava svakom trzistu ponaosob. Ostali podinstrumenti proizvoda i instrumenti marketing miksa dobijaju medjunarodne dimenzije. Stoje proizvod vise prilagodjen ciljnom trzistu, to su zahtevi za diferenciranim logistickim aktivnostima vece. U tom smislu se i cena prilagodjava uslovima pojedinih trzista u koju su ukalkulisani troskovi logistike. Veci je broj razlicitih aktera koji posluju u eksternoj okolini kompanije. Diferencirani su u odnosu na aktere domicilne okoline kompanije i medjusobno specificni onoliko koliko je specificno ciljno trziste kompanije. Posledica toga je otezano sprovodjenje strategije standardizacije na medjunarodnom trzistu. Uloga kanala prodaje i izlazne logistike u medjunarodnom marketingu je veoma vazna, jer je ciljno trziste kompanije udaljeno i specificno, pa se sa mnogo vise napora i troskova ostvaruju principi: pravi proizvod, na pravom mestu, u pravo vreme, u obecanim performansama, pravim potrosacima, trazenim kolicinama i po primerenoj ceni. Stoje trziste vise diferencirano i udaljeno, a proizvod specificniji, neophodno je ukljuciti veci broj posrednika, pri cemu se u tako dugom kanalu gubi kontrola nad proizvodima. Marketing kanali su jedini instrument medjunarodnog marketinga koji je najmanje pod uplivom pravne i socio-kulturne dimenzije medjunarodnog okruzenja. Stepen razvijenosti marketing kanala, razvijenosti pratece infrastrukture i velicina i struktura kanala se zaticu na ciljnom trzistu i takve ih kompanija prihvata, bez mogucnosti da utice na njih. Retke su kompanije koje su, u savremenim uslovima poslovanja, sposobne da efikasno samostalno obave aktivnosti logistike, bez obzira na njihovu velicinu i snagu.

26. Uticaj vrste proizvoda i nivoa usluga na nivo i strukturu logističkih aktivnosti Najcesca podela proizvoda ili usluga je na proizvodna i potrosna dobra. Proizvodna dobra i usluge se kupuju radi upotrebe u sopstvenom procesu proizvodnje, ili koriscenja u obavljanju sopstvene delatnosti. Potrosna dobra se kupuju i koriste od strane individua ili domacinstava za licnu ili zajednicku potrosnju. Potrosna dobra se dele prema stepenu trajnosti na netrajna potrosna dobra, polutrajna potrosna dobra, trajna potrosna dobra i potrosne usluge. Netrajna potrosna dobra obelezavaju brz obrt zaliha i nizi nivo prodajnih usluga. Potrosaci nisu spremni na vece napore za njihovu kupovinu, te ih ocekuju u objektu koji je najblizi mestu stanovanja ili radnom mestu. Ova dobra zahtevaju siroku i ntenzivnu, odnosno masovnu distribuciju. (brasno…) Polutrajna potrosna dobra obelezavaju sporiji obrt zaliha i visi nivo prodajnih usluga u odnosu na netrajna potrosna dobra. Cena moze da bude visoka, jer je visi nivo prodajnih usluga (bunda…). Potrosaci su spremniji na vece napore za kupovinu polutrajnih dobara, ocekujuci ih na izabranim mestima. Distribucija je selektivna, a logistika specificna. Trajna potrosna dobra obelezavaju spor obrt zaliha i visok nivo usluge. Ekskluzivna distribucija zahteva samostalnu prodaju. (automobil…) Prodajne usluge su sve aktivnosti kompanije koje imaju za cilj podsticanje i omogucavanje kupovine proizvoda od strane potrosaca i njegove upotrebe, odnosno koriscenja. Diferenciranju usluga doprinose olaksano narucivanej, isporuka i prevoz. Prodajne usluge su sredstvo diferenciranja ponude kompanije i pozicioniranja kompanije na trzistu, posebno kada su u pitanju trajna potrosna dobra ili proizvodna dobra. Prodajne usluge se mogu nuditi pre procesa kupovine, za vreme kupovine i posle kupovine. Usluge koje se nude pre procesa kupovine su pomoc potrosacu pri popunjavanju narudzbe, dokumentacije za kredit li odlozeno placanje. Usluge koje se nude u toku kupovine su pomoc potrosacu u izboru i isprobavanju proizvoda. Usluge koje se nude posle kupovine se obicno odnose na prevoz, servisiranje i sl. U poslovanju sa proizvodnim i trajnim potrosnim dobrima veliku ulogu igra besplatan prevoz. Za netrajna potrosna dobra veliki znacaj ima olaksana isporuka kada su u pitanju velike kolicine.

27. Odnos logističkih aktivnosti i proizvoda Proizvod je prvi ibazicni instrument marketinga i predstavlja sve ono sto kompanija moze ponuditi trzistu. Proizvod je osnovni predmet razmene, za razliku od drugih instrumenata marketinga. Bez logistickih aktivnosti proizvod se ne bi nasao na pravom mestu u pravo vreme i obecanim performansama, tj. ne bi potreba potrosaca bila zadovoljena, jer ne bi bio ni ponudjen. Proizvod je nosilac i predmet satisfakcije potrosaca, pa je bitno da se takav proizvod stavi na raspolaganje potrosacu u ocekivanim uslovima. U tom smislu, logistika mu dodaje vrednost, jer bez ekonomske upotrebljivosti proizvod nije nosilac satisfakcije. Proizvod je ekonomski upotrebljiv ukoliko mu je upotrebljiva forma, ukoliko je stavljen u posed potrosaca, ponudjen potrosacu u trenutku kada mu je potreban i na mestu na kome ga ocekuje. Proizvod putem cene reflektuje ulaganja koja su bila neophodna za njegov razvoj, proizvodnju, distribuciju i marketing i logistiku. I najbolji, najskuplji, ali i najjeftiniji proizvod mora da se podrzi logistickim aktivnostima da bi postojao.

Uloga logistike je da zastiti i sacuva proizvod tokom isporuke. Kvalitet materijala i svih postupaka i radnji sprovedenih u njegovoj proizvodnji takodje predodredjuje kvalitet proizvoda. Svako prosirivanje proizvodnog programa kompanije po sirini, a posebno po dubini, trazi vece napore i ulaganja u proces snabdevanja amterijalima, neophodnim za proizvodnju veceg broja robnih grupa ili proizvoda u okviru robne grupe, s jedne strane i proces distribucije proizvoda, s druge. Prosirivanje proizvodnog programa zahteva ozbiljniji pristup funkciji transporta, skladistenja i cuvanja veceg obima zaliha vise ili manje slicnih materijala, poluproizvoda i proizvoda. Odluke o marketing logistici su pod uticajem faze zivotnog ciklusa proizvoda. U fazi uvodjenja novog proizvoda na trziste, kompanija tezi sto vecem pokricu ciljnog trzista, kako bi proizvod bio sto dostupniji potrosacu. Dostupnost proizvoda potrosacu ostvaruje se sirokom distribucijom koja zahteva veci broj posrednika ili veci broj prodajnih mesta ako je u pitanju sopstvena prodaja. Siroka distribucija iziskuje povecanje obima logistickih aktivnosti, kao sto stu skaldistenje, transport, odrzavanje zaliha, a radi odrzavanja ili povecanja kvaliteta isporuke. Osvajanje trzisnog ucesca, kao marketing cilj kompanije u fazi rasta zivotnog ciklusa proizvoda, moguce je dostici, pored ostalih i strategijama kojim se pridobijaju kanali prodaje. Saradnja sa kanalima prodaje se reflektuje na nosioca, sadrzaj i obim logistickih aktivnosti. Kompanija tezi zadrzati proizvod sto duze u fazi zrelosti zivotnog ciklusa, jer je u toj fazi najveca stopa doprinosa proizvoda obimu prodaje i dobiti kompanije. Moguce je, stimulisanjem distribucije, produziti zivotni vek proizvoda u fazi zrelosti ili ga odrzati u fazi opadanja. Proizvod moze da nastavi zivotni vek na drugim trzistima. Medjunarodna ekspanzija proizvoda je strategija kojom se produzava domaci zivotni ciklus proizvoda i time spostrofira medjunarodna dimenzija logistickih aktivnosti. Bez adekvatne logisticke usluge najbolji proizvod nece naci svog potrosaca.

28. Odnos logističkih aktivnosti i cene Cena je instrument marketinga ciju visinu determinisu troskovi, traznja, konkurencija, ekonomska politika i drzavna kontrola. Cena je jedini instrument marketinga koji ne izaziva troskove pri njenom utvrdjivanju i realizaciji, ali je ujedno i jedini instrument kojim se obezbedjuje pokrice troskova nastalih u razvoju i plasmanu proizvoda. Troskovi marketing logistike mogu biti osnov diferenciranja cena u zavisnosti od toga gde je proizvod uskladisten i ko obavlja distribuciju, odnosno gde je mesto preuzimanja proizvoda. Formiranje cene proizvoda ili usluga zavisi od toga da li kompanija koristi direktnu prodaju ili prodaju preko posrednika. Cena nije cilj marketinga, vec sredstvo koje, u optimalnoj kombinaciji sa drugim instrumentima marketinga, treba da ostvari kratkorocne i dugorocne biznis i marketing ciljeve. Cenom se takodje postize ostvarenje kratkorocnih i dugorocnih logistickih ciljeva.

29. Odnos logističkih aktivnosti i marketing kanala Isporuka ili distribucija proizvoda se obavlja kroz kanal prodaje. Nabavka materijala se obavlja kroz kanal nabavke. Oni cine marketing kanale. Kanali prodaje, tj. distribucije su sve institucije koje ucestvuju na dobavljanju proizvoda od proizvodjaca do potrosaca, i svi njihovi medjusobni odnosi i tokovi. Bez obzira na to da li je kanal distribucije kratak ili dug, logisticke aktivnosti u oblasti isporuke kao sto su skladistenje ili transport mogu biti poverene posrednicima ili obavljene samostalno od strane proizvodjacke kompanije. Kanali nabavke predstavljaju sve institucije koje ucestvuju na dobavljanju materijala od dobavljaca do kompanije kao kupca i svi njihovi medjusobni odnosi i tokovi. (proizvodjacka kompanija i sl…) Bez obzira na to da li je kanal nabavke kratak ili dug, logisticke aktivnosti u oblasti snabdevanja kao sto su ugovaranje ili transport mogu biti poverene posrednicima ili obavljane samostalno od strane proizvodjacke kompanije. Bez efikasno obavljenih logistickih aktivnosti u procesu snabdevanja, unutrasnjeg kretanja i isporuke nema satisfakcije potrosaca. Smanjenje troskova u funkciji snabdevanja, proizvodnje ili distribucije, koje obavljaju u celosti ili delimicno kompanije-partneri u marketing alijansi, povecava liderstvo kompanije u troskovima. Na taj nacin logistika postaje sredstvo konkurentskog diferenciranja i pozicioniranja kompanija na globalnom trzistu.

30. Odnos logističkih aktivnosti i promocije U marketingu, oblike promocije cine propaganda, licna prodaja, unapredjenje prodaje, publicitet, odnosi sa javnoscu i direktni marketing. U integralnoj vezi, grade sistem na kome se kreira i realizuje proces internog i eksternog komuniciranja kompanije. Ukoliko se uzme u obzir da je opsti cilj i misija marketinga kreiranje vrednosti, bolje od konkurencije na dug rok, za sve ucesnike i zainteresovane za sudbinu kompanije, medju kojim je najvazniji potrosac, onda je veza marketing logistike i promocije veoma cvrsta. Slika potrosaca, dobavljaca, ili bilo kog tipa posrednika o kompaniji moze biti opsledica impresije koju su isti imali u poslovima sa kompanijom u procesu nabavke, isporuke, transporta, skladistenja... tj. aktivnostima marketing logistike. Marketing logistika i promocija su dva uzajamna instrumenta marketinga, jer promocija robe koje nema na zalihama je nedopustiva aktivnost kompanije. Takodje, agresivan promocijska kampanja trazi dovoljan nivo zaliha robe. Odluke o promociji zavise od toga da li kompanija plasira proizvode i usluge direktnim kanalom, pa je potrebna obuka sopstvene licne prodaje, samostalna propaganda i sl. Ili preko posrednika kojim je potrebno pruziti vece ili manje promocijske podsticaje za prodaju datog proizvoda.

Drugo pitanje

31. Pojam nabavke i uloga nabavne logistike u lancu snabdevanja Zadatak nabave je obezbedjenje toka materijala neophodnih za nesmetano odvijanje procesa proizvodnje i ukupnog poslovanja kompanije, uz sto nize troskove. Efikasno obezbedjenje materijala zahteva: pravi materijal u pravoj kolicini, pod pravim uslovima, u pravo vreme, iz pravih izvora, sa pravom uslugom, na pravom mestu. Slozenije nabavke nisu uobicajene, pa se ne mogu obavljati rutinski. Mogu biti posledica nabavke u specificnim uslovima, nabavke od specificnih dobavljaca, nabavke iz specificnih izvora snabdevanja, specificnog materijala koji treba da se nabavi. Nabavka maetrijala za proizvodnju, materijala koji se obezbedjuje proces proizvodnje i proizvoda za dalju prodaju moze se nazvati direktnom, a nabavka materijala koji ne sluze proizvodnom procesu ili daljoj preradi u proizvodnom procesu se moze nazvati indirektnom nabavkom. Nabavka, kao integralni deo logistike, postaje integralni deo lanca snabdevanja. Kljucne prednosti menadzmenta lancem snabdevanaj su bolja kontrola dobavljaca, ustede pri nabavkama, bolja dokumentacija i veca brzina pri radu. U konceptu menadzmenta lancem snabdevanja smanjuju se troskovi, povecava efikasnost i poboljsava kontrola nabavke, sto sve implicira skracenje vremena isporuke i optimizaciju zaliha. Kratkorocni odnosi sa dobavljacima rezultiraju smanjenjem cene ili poboljsanjem uslova nabavke za kompaniju. Takvi odnosi ne nalaze mesta u lancu snabdevanja, jer svrha lanca snabdevanja nije korist za jednu stranu u lancu, vec obostrane koristi, zato odnosi i jesu dugorocni i kooperativni. Cilj dugorocnih kooperativnih odnosa u lancu snabdevanja jeste nabolji proizvod koji ce povecati vrednost i korist za potrosaca. Do takvog proizvoda se dolazi novim proizvodom ili poboljsanjem performansi postojecih proizvoda. Kratkorocni poslovi sa dobavljacima se obavljaju u duhu klasicnih kupo-prodajnih odnosa Zadaci nabavne logistike su: - koordinacija sa nabavkom kao poslovnom funkcijom - organizacja procesa nabavke - selekcija, izbor i vrednovanje dobavljaca - razvoj veza i odnosa sa dobavljacima - podrska izvrsenju procesa nabavke - priejm i skladistenje nabavljenih mateirjala ili proizvoda.

32. Analiza pozicije proizvoda u proizvodnom programu i strategiji rasta i razvoja Pozicija prizvoda u proizvodnom programu i strategiji rasta i razvoja kompanije moze se definisati u portfoliju rast trzista/trzisno ucesce. Bostonska konsultantska grupa je postavila matricu rasta, na osnovu koje su definisane cetiri pozicije proizvoda u proizvodnom programu. To su lideri, zreli, problematicni i stagnirajuci proizvodi. Proizvodi-lideri su proizvodi sa visokim trzisnim ucescem i visokom stopom rasta. Visoka stopa rasta trzista implicirana je ostrom konkurencijom. Angazovanje dobavljaca u kreiranju ponude dodajne vrednosti potrosacima je kljucno kod proizvodalidera, posebno ako im se poboljsavaju atributi kao sto su kvalitet i dizajn. U saradnji sa trgovinskim

posrednicima kompanija ce obezbediti povecan broj ili dodatni kapacitet prodajnih mesta, a radi stimulisanja njihove prodaje. Proizvode-lidere, Kotler naziva zvezdama p rograma. Prirodan put proizvoda-lidera je put ka zrelim proizvodima. Kada stoap rasta trzista padne ispod 10% lider postaje zreo proizvod. Zreli proizvodi imaju visoko trzisno ucesce i nisku stopu rasta trzista. Ovakve proizvode treba negovati u programu, jer su najveci donosioci gotovine, kojom se finansiraju problematicni proizvodi i lideri. Negovanje zrelih proizvoda je neophodno jer ne mogu imati visoko trzisno ucesce sami po sebi, bez marketing podrske od strane kompanije. Perspektivni proizvodi imaju nisko trzisno ucesce i visoku stopu rasta, mada se koristi i termin problematicni proizvodi. Povlacenjem problematicnih proizvoda iz programa nastaje kategorija izgubljenih proizvoda. Pre povlacenja proizvoda treba pokusati povecati njihovo trzisno ucesce. Povecanje trzisnog ucesca proizvoda kompanija ostvaruje vecom prodajom u odnosu na prethodnu il istom prodajom u odnosu na prodaju najblizeg konkurenta koja pada. Stagnirajuci proizvodi imaju nisko trzisno ucesce i nisku stopu rasta. Ukoliko je priliv gotovine zadovoljavajuci, takvi prizvodi ce se odrzavati u programu, u suprotnom bice eliminisani. Identifikovane su cetiri pozicije proizvoda: - niskorizicni proizvodi za nabavku koji mogu biti visoko i niskoprofitabilni - visokorizicni proizvodi za nabavku koji mogu biti takodje visoko i niskoprofitabilni Proizvodi na navedenim pozicijama se mogu nazvati strateskim, stabilnim, kriticnim i ostalim proizvodima. Strateski proizvodi su visokoprifitabilni i vosokorizicni porizvodi. Kriticni porizvodi su visokorizicni i niskoprofitabilni proizvodi. Stabilni proizvodi su visoko profitabilni i niskorizicni proizvodi. Ostali proizvodi su niskorizicni i niskoprofitabilni proizvodi. Za nabavku strateskih proizvoda bitnim se nici razvoj dugorocnih odnosa sa dobavljacima, izbegavanje rizika nabavke i povecanje njihovog stepena doprinosa profitu. Za nabavku kriticnih proizvoda pozeljna je veca kontrola dobavljaca, radi obezbedjenja sigurnih zaliha. Neophodno je posedovanje planova za skretanje u slucaju da se zalihe ne obezbede. Za stabilne proizvode znacajna je optimizacija kolicine narudzbi, kupovina na razlicitim mestima i od vise dobavljaca. Za kategoriju ostalih proizvoda pozeljna je optimizacjia zaliha i kolicine nabavke. Kompanija tezi posedovanju visokoprofitabilnih i niskorizicnih proizvoda, ali je nemoguce nemati rizicne proizvode.

33. Analiza pozicije kompanije na tržištu nabavke Poziciju kompanije na trzistu nabavke definise njena pregovaracka snaga. Pregovaracka snaga dalje determinise ulogu, pristup i ponasanje u pregovaranju. Ukoliko pregovaracka snaga kompanije jaca, utoliko se kompanija repozicionira na trzistu nabavke. Kriterijumi za definisanje pregovaracke snage kompanije-kupca su kolicina nabavke u odnosu na proizvodni kapacitet kompanije, rast traznje u odnosu na prosirenje kapaciteta kompanije… Kriterijumi za definisanej pregovaracke snage kompanije-dobavljaca su velicina trzista u odnosu na njegov kapacitet, rast trzista u odnosu na prosirenje njegovog kapacitet, iskoriscenost kapaciteta…

Kompanija-kupac ce biti ofanzivna u nabavci, ukoliko je njena pregovaracka snaga u odnosu na dobavljaca veca. Defanzivan pristup u nabavi ce imati kompanije-kupci, cija je pregovaracka snaga manja u odnosu na snagu dobavljaca.

34. Faze i tok procesa nabavke U predfazi procesa nabavke se odvijaju aktivnosti unutar kompanije i vezane su za utvrdjivanje potrebe za materijalima. U fazi nabavke se odvijaju aktivnosti izmedju kompanije-kupca i dobavljaca U postfazi procesa nabavke se odvijaju aktivnosti unutar kompanije i vezane su za smestanje nabavljenih materijala. Proces nabavke prolazi kroz sledece faze: - identifikovanje potreba za nabavkom - identifikovanje dobavljaca - slanje upica - prijem ponuda - razmatranej ponuda i izobor optimalne ponude - izbor dobavljaca - dostavljanje naloga-narudzbenice dobavljacu - prijem materijala ili proizvoda i dokumentacije od dobavljaca - unutrasnji transport i skladistenje materijala u kompaniji Tok nabavke kod kompanije-kupca se odvija kroz tri ciklusa: • slanje upita i prijem ponuda • izbor dobavljaca i snabdevanje • prijem materijala i dokumentacije • skladistenje materija Tok isporuke kod kompanije dobavljaca prolazi takodje kroz tri ciklusa: • prijem upita od kompanije-kupca i slanje ponude • provera njegovog boniteta i ispravnosti narudzbe • popunjavanje narudzbe i fakture i isporuka Pojedine faze se preklapaju. Slanje upita kod kupca je prijem upita kod dobavljaca i sl.

35. Optimalna nabavka kao logistički cilj Identifikovanje potrebe za materijalima je najtezi zadatak menadzmenta logistike nabavke. Primarne su potrebe za onim mateirjalima koji omogucavaju nesmetano obavljanje procesa proizvodnje. Takvi materijali mogu da se nabavljaju kontinuelno ili periodicno, ali u trenutku potrebe za njima treba da su u kompnaiji. Rec je o materijalima cijeg nedostatka zaliha po metodi analize kriticne vrednosti (CVA analiza) ne sme biti. Sekundarne su potrebe za metijalima cija je supstitucija moguca, ili je moguce raznim aktivnostima u proizvodnji, kao sto su spajanje ili preskakanje radnih faza, nadomestiti eventualni nedostaatk materijala u momentu trebovanja. Kod ovakvih materijala alternative postoje. Po metodi CVA moguci nedostatak zaliha ovih materijala je realnost. Put ka optimalnoj nabavci vodi preko analize uticaja proizvodnje, zaliha i potrosnje na nabavku.

Odluka o nabavci je pod uticajem tehnickih faktora, ekonomskih, komercijalnih, pravnih i logistickih faktora. Proizvodnja mora da se odvija, sigurnosne zalihe treba da je prate, a isporuka da bude blagovremena u trazenoj vrsti i kolicini. Da bi bila takva, treba da joj prethodi blagovremena nabavka, tj. da je nabavka pravilno teminirana.