Kursor Br. 06

Kursor broj VI, oktobar 2007.

aktivnosti Omladinske mreže “Živeti zajedno” tokom leta

Goč - Drvo ljubavi

Oboji bezlično - ostavi trag Da li zato što ne možemo jedni bez drugih, ili ko zna zašto - naša mreža se tokom leta ipak sastajala ponedeljkom. Naravno, nismo radili onako naporno kao obično, samo smo “džemovali”, “gluvarili” ili kako god članovi zovu ove letnje sastanke. Bilo je mnogo smeha, “bančenja” i pozitivne energije, propraćeno zabavnim programom koji su pravili učesnici jedni za druge, ljudi su svirali, pevali, recitovali, pisali... Mi smo završile, i to vrlo uspešno, našu radionicu interkulturalnosti. Sa ponosom vas obaveštavamo da smo od onih 12 “probisveta” koliko ih je bilo na radionici napravili ljude, i to kakve: ljude koji slušaju, koji su u stanju da prepoznaju odlike svoje i tuđih kultura, da ih poštuju i vrednuju, rade na sebi i odbacivanju predrasuda, stereotipa i diskriminacije. Naučili

su mnogo o svom identitetu, kao i o načinu da lični identitet uklope u grupni i da budu što konstruktivniji članovi grupe. Integracija a ne asimilacija - to je njihov novi životni moto. 27.06.2007 je datum koji naši sugrađani odsad pamte, po našoj akciji koja se zvala Oboji bezlično - ostavi trag. Poruke koje smo slali bile su vezane pre svega za aktivizam na nivou Niša. Razapeli smo belo platno na kome su prolaznici ispisivali poruke i crtali, a oni vredniji su pisali po tapetama šta vide kao najveće probleme u gradu i predlagali njihova rešenja. Mi smo iskoristili našu radio emisiju da skrenemo pažnju našim slušaocima na ove probleme i ulogu građana u njihovom rešavanju. Ana i Gloria, Niš

Pomoć starim Romima U Aleksincu je od prve nedelje avgusta počeo da živi Socijalni klub za pomoć i podršku starim Romima. Sve aktivnosti ovog Klubu odvijaju se u organizaciji Društva za razvoj kreativnosti, pod čijim okriljem i mi postojimo i radimo. I zato je sasvim prirodno bilo da se i deo nas iz OK Kluba angažuje tokom otvaranja romskog Kluba. Donator za celokupnu pomoć koja se pruža Romima u ovom klubu je nemačka vlada. Pored romske nacionalnosti, uslov da neko bude korisnik usluga koje se nude u klubu je i datum rođenja pre 9. maja 1945. godine, Dana pobede nad fašizmom (poraz nacističke Nemačke). Aleksinačkim starim Romima je svaka pomoć dobrodošla. Preko ovog programa dobijaju svakodnevnu medicinsku negu u prostorijama Društvenog kluba, pravnu pomoć advokata, psihosocijalnu podršku preko radionica, pomoć u lekovima, ogrevnom drvetu i pomoć u kući za samačka domaćinstva. Ali ono što im je takođe potrebno je lepa reč. Sedeći sa njima razgovarali smo o svemu što je obeležilo njihov bogat život. Pričali su nam o čuvenim kafanskim romskim muzičarima, o običajima kada se žene i udaju i rađa potomstvo,

o čuvenim starim zanatlijama, o odrasloj deci koje je život odveo negde preko grane... Seta i tuga provejava kroz priču koju pričaju naizmenično svi. Ti stari ljudi prepuni iskustva, mnogo više lošeg nego dobrog, ipak su puni optimizma i ljubavi prema svima, i prema životu i prema nama. Družeći se sa njima shvatili smo jednu veliku istinu, koja je i naš moto: “Uočite razlike! I poštujte ih!” Ana, Marko i Miljana, OK Klub Aleksinac

2

Vrnjački karneval Karneval nije jedino bogatstvo Vrnjačke Banje, tu su i mnogobrojni festivali zabavne i narodne muzike, nastupi popularnih pevača i bendova, izložbe, festival filmskog scenarija, pozorišne predstave, koncerti ozbiljne muzike, i još mnogo drugih kulturno-zabavnih priredbi “za mlade od 7 do 77”. Nije vam potrebna karta do Brazila, dovoljno je da dođete kod nas i sami osetite atmosferu Karnevala i uverite se u moje reči. Pa, spremite se! Vidimo se dogodine... Damjana Savić, Vrnjačka Banja

Za one koji vole akciju, zabavu i pre svega dobar provod, Vrnjačka Banja je pravo mesto, puno iznenađenja i dešavanja, i kao takva privlači pažnju turista, naročito mladih. Od 7. do 15. jula Banja je u novom koloritu, presvučena šarenim bojama karnevala. Vrnjački karneval, koji se održava već tri godine, svaki put prevazilazi sam sebe i uvek ispunjava očekivanja posetilaca. On nudi širok spektar dešavanja, koja se smenjuju sedam dana, a svaki od njih ima jedinstveni sadržaj koji ga čini specifičnim. Ono što je najzanimljivije na karnevalu su Dečja karnevalska povorka, na kojoj mališani predstavljaju svoju kreativnost, i naravno, Međunarodna karnevalska povorka, na kojoj se mogu videti najoriginalnije i najzapaženije maske ne samo iz Srbije, već i iz drugih država koje se svake godine godine odazivaju karnevalu. Povorka je prava prilika da se vratite u daleku prošlost, pa čak i da zavirite u budućnost, prava prilika da pustite mašti na volju. Kako je cela Banja u duhu karnevala, i turisti koji je u to vreme posećuju vole da budu originalni i jedinstveni. Tu im je u susret izašao naš Omladinski centar, koji je mamio oduševljenje maskama koje su iscrtavane na licima. Najmlađima je to bilo najinteresantnije, pa su oni bili najbrojniji i najponosniji nosioci maski.

3

Drvo ljubavi sa Goča

osim kada je padala kiša. U tim ludim noćima svoju kreativnost su, između ostalog, izražavali i kroz svoje originalne maske i (anti)modne kreacije. Širenju romantične atmosfere doprinela je lokalna legenda o čuvenom “drvetu ljubavi”. Upravo iz tog razloga svi na kampu smo se osećali zaljubljeno. Na ovom kampu prva prijateljstva su se sklopila dočekom prve zore. Poslednjeg dana organizovani su izleti do Žiče i Studenice, kao i odlazak u bioskop, kako bi nam skrenuli misli sa sutrašnjeg odlaska. I na kraju, sve je prošlo bez mnogo gluposti, a sa mnogo lepih poznanstava i lepih uspomena. Slogan kampa bio je: “Frka, frka, radost - frka uživancija!!!!”

U okviru mreže “Živeti zajedno”, od 10. do 17. avgusta 2007. na Goču je organizovano još jedno okupljanje članova mreže iz 10 gradova. Kamp je organizovala kragujevačka NVO “Imam ideju” zajedno sa švajcarskom fondacijom Pestalozzi, a veliku podršku realizaciji kampa dali su USAID (preko programa SCOPES) i opština Kraljevo. Kao i prošlih godina, cilj kampa je bio bolje povezivanje mreže i interkulturalna edukacija. Aktivnosti su bile podeljene u tri radionice: “Umrežavanje mreže”, “Teatar potlačenih” i “Istraživanje nasilja”. U okviru prve radionice članovi su radili na razvijanju efikasnijih načina komunikacije unutar mreže. Rezultate ove radionice možete pogledati na www.myspace.com/zivetizajedno U drugoj radionici mladi su, kroz dramsko odigravanje nekih problemskih životnih situacija, pokušavali da nađu konstruktivan izlaz iz tih situacija, uz pomoć i aktivno učešće publike. Tema treće radionice bila je nenasilna komunikacija, predrasude i stereotipi. Nakon napornog rada, vredni radioničari prepuštali su se žurkama i uživanju u predivnom ambijentu Goča, pod vedrim nebom i zvezdama,

Love Tree Fan Club

4

Mreža koja traje Intervju sa Dejanom Aleksićem iz NVO “Imam ideju”, Kraljevo - Koja je vaša uloga u projektu “Živeti zajedno”? Nevladina organizacija “Imam ideju” iz Kraljeva je jedna od deset organizacija kroz čije se programske aktivnosti realizuje projekat “Živeti zajedno.” Ime projekta je, vremenom, postalo prepoznatljivo i kao naziv same mreže. Sve organizacije koje čine mrežu, samim tim i naša, uza sve svoje specifičnosti i osoben pristup projektu, imaju i niz zajedničkih, programom utvrđenih aktivnosti i njihovih rezultata. Pri tom najpre mislim na omladinske klubove koji su formirani u svakoj od organizacija mreže “Živeti zajedno.” Akcije koje sprovode mladi u okviru omladinskih klubova čine okosnicu projektnih aktivnosti, koje su često koordinirane tako da imaju pečat zajedničkog rada svih članica mreže. - Kako je sve počelo i čija je to ideja bila? Ideja je potekla od ljudi iz švajcarske fondacije Pestalozzi. Projekat “Živeti zajedno” otpočeo je 2003. godine, sa željom da se na ovom području pokrenu projekti bazirani na potrebi za edukovanjem mladih u oblasti interkulturalnog učenja. Fondacija Pestalozzi podržava mnoštvo projekata na četiri kontinenta i neguje praksu da se u određenom regionu implementiraju projekti u tri zemlje. Pre Srbije, Fondacija je već uveliko podržavala projekte mnogih nevladinih organizacija u Rumuniji. Treća zemlja regiona u kojoj se realizuju projekti uz donatorsku podršku Pestalozzi fondacije jeste Makedonija. - Kako bi ti definisao mrežu? Kako smo već pomenuli, Mreža funkcioniše kao dobro koordiniran i usaglašen tim. U svakoj organizaciji postoji koordinator koji se stara o tome da aktivnosti budu kvalitetno i blagovremeno realizovane. Dva puta godišnje se održava sastanak koordinatora iz pomenutih gradova i tom prilikom se rade detaljne analize ostvarenih rezultata, kao i planovi za naredne korake. Mladi imaju svoja okupljanja na nekoliko nivoa. Najpre treba pomenuti Dane mreže. To je aktivnost koja dva puta godišnje okuplja po dvoje do troje predstavnika iz svakog omladinskog kluba, zaduženih za rad na kreiranju Kursora,

biltena mreže. Osim ovog, mladi imaju i veće, masovnije okupljanje, jednom godišnje, na letnjem kampu. Do sada su održana tri letnja kampa, dva puta u Subotici i jednom na Goliji. Letnji kamp na Goču, na kome se trenutno nalazimo, pripremila je NVO “Imam ideju” i na njemu je 65 mladih i 11 voditelja. Najzad, mladi imaju priliku da se okupe i u okviru komplementarnog dela projekta – Interkulturalnoj razmeni mladih. Tom prilikom mladi provode dve nedelje u Dečijem selu Pestalozzi u Trogenu, Švajcarska. - Koje su najvažnije akcije sprovedene u okviru ovog projekta? U dosadašnjem toku realizacije projekta pravo je obilje ostvarenih akcija, raznolikih aktivnosti, kampanja i sl. Akcije koje treba posebno istaći jesu “Ne pali (se)”, “Saberimo razlike za jednakost”, “Izmeri školu – da li je po tvojoj meri”... - Šta je u planu nakon ovog projekta? Projekat “Živeti zajedno” je zamišljen kao devetogodišnji projekat koji bi se realizovao u tri trogodišnje etape. Mi se sada nalazimo u petoj godini rada, a projekat bi trebalo da se završi do 2011. Jedan od osnovnih postulata svakog projekta jeste održivost ili rezultati koji će imati trajnu vrednost. Krajnji ciljevi projekta “Živeti zajedno” jesu stvaranje stabilne i funkcionalne mreže omladinskih klubova i izvestan oblik institucionalizacije interkulturalnog učenja. Love Tree Fan Club

5

Kraljevica vs. Popova plaža Pozdrav sa Istoka. What`s up in Zayechar, a? Pa, konačno nešto pametno! Zaječarci su odlepili od ponosa. Čak smo na seminaru u Knjaževcu saznale da je već cela Srbija čula za neku cool plažu u našem gradu. Naime, letos je naša stara Popova plaža doživela preporod. Ona je 90-ih zapala u nemar baš kao i cela Srbija. Nije bila funkcionalna, a Timok je bio zagađen sve do prošlog leta, kada su se vlasti setile njegovog značaja za grad - i tada je započeto sa uređivanjem plaže. Izgrađeno je dečije igralište i sportski tereni: za odbojku na pesku, mali fudbal, košarku i rukomet. Svaka čast! Na sreću, ta vizija nije stala, već nas je ovog leta dočekalo još veće iznenađenje - za tili čas dobili smo terene za fudbal u peni i vaterpolo, uređene parkiće, WC-e, tuševe, svlačionice. Celom dužinom plaže su suncobrani od trske. Tu je sada i kafić, podignute su tribine i bina za mnogobrojne nastupe tokom leta, a na ulasku u reku nalaze se tobogani. Na samom kraju plaže IZGRAĐEN JE PRVI SK8 PARK U SRBIJI, sa dva pool-a, quarter pipe-om, rail-ovima i ostalim korisnim stvarčicama za sk8boarding. Povodom otvaranja 7-9. jula formiran je sk8 kamp, sa besplatnom hranom i šatorom za učesnike. Oni su otišli zadovoljni, a mi smo bili ponosni što smo konačno zapamćeni po nečemu pozitivnom, što će se siguritis prepričavati. (A ne brate odeš na stranu, a oni nemaju pojma gde je Zaječar...) Zaista, divno je to sto smo bili svedoci nicanja nečega iz - bukvalno ničega, i tako je grad dobio još jednu znamenitost, pored Kraljevice...

Eeeeeeej staaaaani, a šta je sa njom?!? Je l’ se tamo održava ona čuvena Gitarijada? Da, da, to je ta park-šuma i sportsko-rekreativni centar. Naša pluća, naš hlad, naša razonoda. Prostire se nad čitavim gradom i čini veliku uslugu svim Zaječarcima, jer obogaćuje grad čistim vazduhom i mestom za šetnju i bavljenje sportom. To je neostvareni san svih gradova u okolini, a mi TO imamo. Ali ga ne čuvamo. Mesto bezbroj prvih poljubaca, mesto bezbroj pobeda i poraza našeg FK Timoka, mesto gde su se uvek održavali krosevi, Gitarijada i Olimpijada. Na njoj se nalazi Hipodrom, Sportska hala, spomenik palim borcima u Drugom svetskom ratu - Vešala, fakultet za Menadžment, tvrđave iz vremena Turaka, trim staza, gradski bazen... Međutim, Popova plaža je bacila senku na značaj Kraljevice, a to je rezultiralo nestankom klupica, zapuštanjem parkova, nedostatkom kanti za smeće, zarastanjem trave, propadanjem tvrđava. Mi želimo da uživamo u novom, ali i da nastavimo da održavamo staro bogatstvo. Zato vas pozivamo da šaljete predloge za zajedničke akcije radi obnove Kraljevice, ako znate da je potrebno: obnoviti ljubavni mostić, pokositi travu, počistiti nabacano đubre, napraviti klupice i postaviti kante za đubre... Planiramo da započnemo akciju pod nazivom “Ne zaboravi na nju”, da bismo zajedno pomogli da se ne zapusti najvažnije mesto u Zaječaru. Ivana Trujanović, Bela Prendivoj, Zaječar

6

Užička Kopakabana Plaža – da, to je mesto gde neko svake godine doživi infarkt ili se utopi. Verovatno se pitate zašto? Odgovor je veoma lak jer temperatura vode iznosi svega 10-12 Celzijusovih stepeni, tako da mogu da se kupaju samo najhrabriji. Ali ako nemate air-condition u kući ili želite malo da se osvežite, plaža je prava stvar. Uvek ćete naći dobro društvo, zezati se uz gitaru i možda će vam u tom trenutku sinuti neka ideja poput Tesline, s obzirom da se na plaži nalazi prva hidrocentrala izgrađena u svetu posle Nijagarinih vodopada. Voda je čista, prava planinska, ali to vas može prevariti s obzirom da plaža ima oblik mrtvačkog sanduka - probajte, ne znam šta drugo da vam kažem. I pored svega toga, plaža je popularna i zbog skokova u vodu koji se održavaju svake godine na prethodno opisanoj reci Đetinji. To je jedin-

stvena prilika da na plaži vidite celo Užice, i kada kažem celo, zaista se ne šalim. Skokovi se odvijaju u dve serije, a ocena za skok se dobije tako što se od ukupnog zbira ocena oduzmu najveća i najmanja. Ove godine je na takmičenju u skokovima pobedio Užičanin Borko Miladinović. Pored skokova u pojedinačnoj konkurenciji, izvedeni su i egzibicioni kao nagrada publici. Takođe, treći put po redu je održan i turnir u vaterpolu, a nagradu je odnela ekipa iz Užica - Ajkule sa Đetinje. (nešto više saznajte na www.ue.co.yu) Sandra Jović, Užice

Klubovi iz mreže “Živeti zajedno” ALEKSINAC - Društvo za razvoj kreativnosti, [email protected], 064/1221-063 (Aleksandra) BEOGRAD - Dečji informativno-kulturni servis DX, [email protected], 063/8927-467 (Gule), www.myspace.com/dxklub KNJAŽEVAC - Centar za kreativni razvoj, [email protected], 063/1603-484 (Darko) KRALJEVO - NVO Imam ideju, [email protected], 064/3069-336 (Deki) NIŠ - Društvo za zaštitu i unapređenje mentalnog zdravlja dece i mladih, [email protected], 063/448-980 (Beba), www.myspace.com/ok_nis NOVI PAZAR - Urban-In, [email protected], 063/8011-612 (Sead) POŽEGA - FORCA, [email protected], 031/823-033 (Goran) UŽICE - Užički centar za prava deteta, [email protected], 064/122-0008 (Cile) VRNJAČKA BANJA – Centar za decu i omladinu, [email protected], 063/628-473 (Valentina) ZAJEČAR - Dečja radost, [email protected], 064/158-9952 (Goca)

7

Kelti sa Karaburme Ova radionica je predstavljala uspešan model urbanog letnjeg kampa i specifičnog oblika neformalnog obrazovanja, uz aktiviranje lokalne zajednice na osmišljavanju kulturno-obrazovne ponude za mlade koji nisu otišli na more. Radionicu je finansijski i tehnički pomogla Gradska opština Palilula, a velik deo troškova podneli su organizatori svojim volonterskim radom. Podršku su pružile i lokalne osnovne škole, kao i MZ “Filip Višnjić” sa Karaburme. Detaljnije o radionici i Keltima: http://karaburma.info/kelti/index.php http://www.myspace.com/fraxinus_ornus

U organizaciji grupe građana sa Karaburme, Kluba OPA “Omladina preuzima akciju” i Kancelarije za mlade opštine Palilula, od 16. do 22. jula održana je omladinska radionica “Kelti sa Karaburme”, u kojoj je učestvovalo 14 tinejdžera sa Karaburme i okolnih delova grada, uz pomoć članova DX-a. Radionica je inspirisana otkrićem keltske nekropole na području naselja Karaburma, a odvijala se u jednom parku nedaleko od lokacije nalazišta. Pre početka radionice, mladi učesnici su volonterski očistili parkić i izneli iz njega 26 kesa raznog đubreta. I pored tropskih temperatura, učesnici i voditelji radionice su svakodnevno vredno dolazili na planirane aktivnosti u njihov “keltski parkić”. Svi učesnici su dobili malu brošuru pripremljenu specijalno za potrebe radionice, sa osnovnim podacima o starim Keltima i njihovom boravku na našem tlu. Na temelju saznanja iz te brošure, učesnici radionice su putem malog pozorišnog komada, koji su sami napisali, kao i kroz modelarsku radionicu, mogli da iskažu ono što im je bilo najzanimljivije o tom drevnom narodu koji je osnovao Beograd. Poslednje veče je održana javna prezentacija radionice, pred oko 50 okupljenih stanara okolnih zgrada. Pored izvođenja keltskog pozorišta, prezentacija je uključila i foto-strip sa dramatizovanim momentima iz života keltske porodice, a posebnu pažnju okupljenih posetilaca privukla je maketa keltske kuće, koju su učesnici radionice izradili od autentičnog materijala, u razmeri 1:10.

DX Press

Kursor uređuju: članovi DX-a, Beograd redakciju Kursora čine: članovi klubova Omladinske mreže Živeti zajedno podrška mreži Živeti zajedno: Pestalozzi Children’s Foundation kontakt: [email protected] Kursor je bilten Omladinske mreže Živeti zajedno i deli se besplatno.

8