Kursor Br. 01

Kursor broj I, maj 2006.

Kockarnica ili omladinski klub ali i nekih uže definisanih ciljeva. Interkulturalni klub je do sada odradio niz akcija: protest protiv nasilja u školama “Hoćemo sigurne i bezbedne škole”, zatim peticiju na kojoj je prikupljeno 7000 potpisa za povratak Doma omladine mladima, koji su do tada opštinske vlasti davale u zakup, i to, verovali ili ne, kao kockarnicu! Takođe, Interkulturalni klub organizuje akcije povodom važnih datuma kao što su Dan borbe za ljudska prava (10. decembar), Međunarodni dan žena (8. mart) i sl. Pomogli smo i organizaciju koncerta Vlade Georgijeva na gradskom stadionu. Članovi Interkulturalnog kluba se trenutno edukuju na različitim kampovima, od kojih je jedan, prošle godine, održan na Goliji u organizaciji Urban In-a. Interkulturalni klub mladih sarađuje i sa drugim interkulturalnim klubovima u regionu. U Urban In-u aktivno radi i Novinarska radionica. U pripremi je list BUBI (Budi Urban - Budi In). To je jedino glasilo koje će se baviti mladima i njihovim problemima.

U maju 1997. godine, nekoliko entuzijasta osnovalo je nevladinu organizaciju Urban In. Pre nego što je sama organizacija registrovana 1998. godine, jasno je definisana misija organizacije i postavljeni ciljevi. Naša misija je poboljšanje kvaliteta života dece i omladine u Novom Pazaru i Sandžaku kroz edukativne, kulturne i psihološke programe, uključujući kreativni razvoj i emocionalnu stabilnost. Urban In je prva nevladina organizacija koja je počela da se ozbiljno bavi edukacijom mladih u Novom Pazaru, što je delimično bilo omogućeno projektom “Otvoreni klub” koji se odvijao paralelno u još sedam gradova Srbije. U okviru Urban In-a deluje i Interkulturalni klub. On je osnovan tokom realizacije projekta “Živeti zajedno” koji je na neki način “naslednik” projekta “Otvoreni klub”. To je klub mladih ljudi koji su prošli višemesečni seminar “Interkulturalnost”. Cilj ovih radionica je upoznavanje različitosti koje se ispoljavaju na nivou drugih kultura, pravazilaženje stereotipa i predrasuda koji nesumnjivo mogu da vode u diskriminaciju, podizanje praga tolerancije,

Nermina Ademović, Ivan Dobrić



U Nišu je O.K. GTZ) i redovne aktivnosti Društva. U Otvorenom klubu su u toku projekti: “Volonterski centar” - okuplja mlade od 18-26 godina koji, pošto su prošli edukaciju, pružaju psihosocijalnu pomoć marginalizovanim grupama dece i mladih u našoj lokalnoj zajednici putem radionica; “Živeti zajedno”- u okviru koga su realizovane radionice Dečja prava, Film, Interkulturalnost, Nakit; “Nenasilna komunikacija i medijacija”- putem radionice Nenasilna komunikacija i kreativno rešavanje konflikata u dvema partnerskim organizacijama u Nišu i Rahovcu, mladi stiču znanja i veštine u toj oblasti; na pomolu je i kamp sa radionicama i rekreativnim aktivnostima u Divljani. Osim toga, sproveli smo razne socijalne akcije (neke skorašnje: “Muzički grafiti”, “Saberimo razlike za jednakost”), obeležili Dan volontera, itd. Za ove akcije je bila zadužena mreža pomenutog, dragog nam kluba, koju trenutno sačinjavaju: Aleksandra (Sandra), Vanja P., Vanja Lj., Mina, Olga, Gloria (Glo), Miona, Tamara, Nikola, Dušan (Duka), Bosiljka (Bosa), Aleksandra L., Mirjana, Zorana, Milan. Oni koriste ovu priliku da pozdrave sve ostale članove mreže širom Srbije! Ovo je tek jedan mali prikaz onoga što se radilo i što se radi, a namera nam je da trajemo još dugo, dugo...

U Nišu postoji mesto gde se najaktivniji i najkreativniji adolescenti okupljaju čineći mrežu niškog Otvorenog kluba (ili ako vam je draže: organizacije “Društvo za zaštitu i unapređenje mentalnog zdravlja dece i omladine”). Za proteklih 10 godina postojanja, Klub je uspešno realizovao projekte koji podstiču i promovišu vrednosti tolerancije, različitosti i zajedničkog življenja, istovremeno omogućavajući sticanje znanja i veština u kreativno-obrazovnim radionicama (fotografija, kreativno pisanje, novinarstvo, debate...). Neki od realizovanih projekata niškog Otvorenog kluba su “Mostovi mladih” (2000-2002), “Ljudska prava na Balkanu”(2001-2002)... Da ne zaboravimo našu partnersku organizaciju – Društvo za razvoj kreativnosti u Aleksincu. U maju se navršava punih devet godina postojanja i rada ove organizacije čija je misija jačanje građanskog društva putem tribina, performansa, kampanja i edukacija, u kojima učestvuju članovi šire društvene zajednice (izbegla i raseljena lica, predstavnici nacionalnih manjina, učenici i radnici iz lokalne sredine). Trenutne aktivnosti usmerene su ka realizaciji nekoliko projekata: “Živeti zajedno” (podrška Pestalozzi), “Društveni klub” - posvećen starim Romima (podrška IOM), “Više od igre” - psihosocijalna podrška deci u izbegličkim KC (podrška ICS), “Vršnjačka medijacija” (podrška

Nišlije



Priča o Hrvatima iz Kraljeva Još od II Svetskog rata u Kraljevu stanuje porodica Ličina. Tu su se doselili zbog pritisaka koje su trpeli u njihovom rodnom gradu Zagrebu, budući da nisu želeli da podrže režim Ante Pavelića. Iz Zagreba su se prvo preselili u Užice, pa zatim u Kraljevo. Drug Marko (kako je insistirao da ga zovem) učestvovao je u borbama u pomenutom ratu. E sad, ako je “drug” Marko, pogodite na kojoj strani... :) Njegov sin Darko oženio je u Kraljevu 70-ih godina prošlog veka Slavicu, Srpkinju. Rodili su, na žalost, samo jedno dete, Stipu, 1980. godine. Dok još nije pošao u školu, mali Stipe je bio prilično živahan, pravio je nerede i nije baš bio “zlatno dete” za komšiluk, ali je u društvu bio omiljen (kako to često biva). Dok je Stipe bio u nižim razredima osnovne škole, učiteljica ga je smatrala za mezimca jer je imao sve petice. U to vreme njegov otac je otvorio prodavnicu tehničke robe. Međutim, tada je počeo novi rat na tlu bivše Jugoslavije. Mali Stipe je i dalje bio odličan đak, ali su ga roditelji ostale dece gledali drugačije nego pre, samo zato što mu je otac Hrvat. Gotovo svi dotadašnji drugovi su počeli da ga izbegavaju,

sem Radovana, dečka koji nije mario za Stipinu nacionalnost. Ni Radovanova majka nije sinu branila druženje sa Stipom, iako je Radovanov otac bio na ratištu u Vukovaru. Prodavnica Stipinog oca je 1992. godine potpuno demolirana, a ni danas se ne zna ko su počinioci. U tom neredu ništa nije ukradeno, pa je jasno da su neki ljudi, ako tako smem da ih zovem, zapravo samo želeli da svojim sugrađanima, koji preko pola veka žive u Kraljevu, pokažu da treba da odu iz tog grada. Ovih meseci Stipe završava studije prava u Beogradu i planira da magistrira, a možda i doktorira. Na kraju priče treba se setiti Radovana koji je i dalje najbolji Stipin prijatelj, i sada zajedno vode prodavnicu tehničke robe. Ipak, ostaje pitanje zašto se nekim Kraljevčanima posle toliko godina jedna porodica odjednom učinila neprijateljskom; da li je svaki Hrvat bio kriv za zločine u svojoj zemlji? Naravno da ne! Kao što ni ja, ni ti, ni moji roditelji, ni naši prijatelji nisu. Kapiraš? Filip Ugrenović



Atak na nervni sistem

U Uzicu se trenutno, ali i konstantno od kada sam ja u uzickom Centru za prava deteta, raspravlja pitanje prostora za Uzicki decji centar, kao i pitanje zvanicnog formiranja Omladinskog centra za mlade. Ako niste znali, reci cu vam da je Uzice jedini grad u zemlji cija je opstina prihvatila, usvojila ili sta vec, OMLADINSKU STRATEGIJU ZA MLADE! E sad, to sto je taj dokument ostao mrtvo slovo na budjavom papiru zabacenom u neki prljavi odeljak opstinske arhive, nije nasa krivica, ali svakako to pokusavamo da resimo u okviru nasih moci. Organizujemo akciju kojom cemo stupiti u kontakt sa sirim narodnim masama tj. Uzicanima, i staviti im do znanja (ako vec ne znaju, sto je malo verovatno) ko smo i sta smo, a na kraju cemo postaviti i pitanje GDE SMO?! Flajeri sa ovakvim sadrzajem su u pripremi. Takodje, vrsicemo atak na nervni sistem naseg predsednika opstine, ne bi li uvideo da nam bas i ne sija sunce, cveta cvece i mirise prolece. ;-)



D(evojački)X DX je omladinski klub pri Centru za prava deteta Beograd (CPD), koji okuplja učenike različitih beogradskih srednjih škola. DX je nastao ne tako davne 2002. godine, spajanjem Škole za medije CPD, pokrenute te godine, i grupe Deca-Deci, koja je postojala još od 1997. godine. Od 2003. godine DX je deo Omladinske mreže “Živeti zajedno” (“Living Together - Better Together”). Najstariji članovi DX-a već privode kraju studije, neki su ih upisali nedavno, neki će ove godine, a neki tek za 2-3 godine. Sadašnji članovi DX-u prošli su seminare o pravima deteta, osnovnim elementima novinarstva, toleranciji, vršnjačkoj medijaciji, interkulturalnosti, antirasizmu, kao i sex trafficking-u. Trudimo se da što više saznamo i naučimo o pravima deteta i raznim drugim temama koje se tiču mladih i interesuju ih, kao i da to znanje prenesemo drugima. Sarađivali smo u pripremi DX magazina, omladinskog časopisa izašlog dosad u 10 brojeva. Obavili smo istraživanja o odnosu mladih prema inostranstvu i prema Evropskoj Uniji, o toleranciji srednjoškolaca prema različitostima i o radu učeničkih parlamenata. Držali smo radionice i tribine o pravima deteta, medijaciji i učeničkim parlamentima. Povremeno snimamo i različite radio priloge. Trudimo se da se što više angažujemo u okviru

Omladinske mreže “Živeti zajedno”, putujući na kampove (što nam jako teško pada :O)) ili u Švajcarsku (još teže). Naravno, učestvovali smo i u zajedničkim kampanjama mreže: Ne pali (se)!; Izmeri školu - Da li je po tvojoj meri?; Saberimo razlike za jednakost. Trenutno se trudimo da spremimo ovaj Kursor, idemo na seminare o sprečavanju trgovine decom, pričamo o medijaciji i sređujemo pressclipping CPD-a o položaju dece u domaćim medijima (to nam je redovan posao, kao mornarima pranje palube :-)). I još nešto što možda ne bi trebalo da vam kažemo - patimo od hroničnog nedostatka muškaraca! ;)) Iva Bubanja & DX



Tolerare humanum est Reč tolerancija potiče od grčke reči tolerare, što znači podnositi, trpeti i uvažavati - naročito tuđe mišljenje i različitosti. U cilju stvaranja javne svesti o toleranciji i stalnog ukazivanja na opasnost od netolerancije, UNESCO je 1995. godine označio 16. novembar za Međunarodni dan tolerancije. Proglašena je i potpisana Deklaracija o toleranciji, koja sadrži nužne pretpostavke za stvaranje tolerantnog društva, kao što su zakoni i vladavina prava i osmišljeni sistem obrazovanja kroz koji se promovišu vrednosti ljudskih prava. Tolerancija nije konačni cilj vaspitanja za nenasilje, već sredstvo u izgradnji nenasilnog društva koje ne odobrava i ne dozvoljava nasilje i prisilu. Učeći o drugima postajemo tolerantni prema onome što je različito, tolerantni prema drugim ljudima, njihovim verovanjima, idejama i načinima života, uz uverenje da ono što mi mislimo, verujemo ili cenimo nije nužno bolje od onog što misle, veruju ili cene drugi ljudi. Razlike među ljudima su ponekad tako uveličane da su jedine vidljive. Edukacija vodi toleranciji, a tolerancija vodi životu u zajednici u kojoj se različitosti prožimaju na takav način da izgrađuju poverenje i zajedništvo. Neka antropološka obeležja zajednička su svim ljudima, iako su jedni prispeli na Mesec, a drugi ostali u prašumskoj kolibi. Čovek iskonski teži sreći, lepoti, miru u sebi i sa drugima. U svim zajednicama, na ovaj ili onaj način, postoje temeljni ideali života kao što su poštovanje života, ljubavi, autonomije, slobode i pravde. Povodom prošlogodišnjeg 16. novembra, Dana tolerancije, UG Dečja radost i Omladinski klub 019 osmislili su izložbu amaterskih fotografija pod nazivom “Saberimo razlike za jednakost”. Građani Zaječara su u toku ulične akcije mogli da vide 80 fotografija, na kojima su različite situacije povezane istom temom, motivom, reakcijom. Članovi kluba su građanima podelili preko 300 brošura o toleranciji, balone i DX

magazine. Nakon 16. novembra izložba fotografija je postavljena u galeriji “Radul-begov konak”. Akciju su medijski propratili Radio-televizija Zaječar i lokalni list “Timok”. Marija Vasić

Radionice o interkulturalnosti Interkulturalnost jе stаv pоštovanja drugih kultura i traganja za jednakošću u različitostima. Interkulturalno ponašanje je ono koje: omоgućava dа аnаliziramo druge kulture polazeći od njihovih kulturnih obrazaca i modela; tеži susretu kultura, nе zаpаdа u rizik gеtоizacije i ne plaši se promena koje se stvaraju u susretima; podstiče susret kroz jednakost čime se isključuje odnos superiornost-inferiornost; imа kritičku viziju kultura, prihvata različite kulture, аli оdbacuje i zalaže se protiv nekih institucija i običaja (diskriminacije, krvne osvete, kаstinskog uređenja). Interkulturalna edukacija mladih teži tome da: upozna i promeni stereotipe i predrasude koje imaju o raznim manjinama; da doprinese upoznavanju, pozitivnom, ali i kritičkom vrednovanju; da podstakne stavove, ponašanja i društvene promene koje idu ka ukidanju diskriminacije. Ovo je, najkraće rečeno, suština našeg sastajanja i razgovora u protekla tri mеsecа ili 11 radionicа. Za mene lično, naš rad na radionicama od velikog je uticaja na intelektualni razvoj i na razvoj sopstvene ličnosti. Kao kolektiv odlično funkcionišemo, ali imamo i priliku da se individualno dokažemo. Мislim da smo jedna ambiciozna, mlada ekipa i da su ove radionice jedan odličan način da istražimo mogućnost delovanja na lokalnu zajednicu i svoje vršnjake. Јelena Trajković



Radionice o rasizmu Članovi mreže “Živeti zajedno” iz Beograda, Kraljeva i Vrnjačke Banje gostovali su od 15. februara do 2. marta ove godine u Dečijem selu Pestalozzi u Trogenu (Švajcarska). Pred sam kraj našeg dvonedeljnog boravka pripremili smo i emitovali radio emisiju, u kojoj je obrađeno nekoliko tipičnih tema u okviru borbe protiv rasizma, na osnovu radionica u kojima smo učestvovali. Rasizam, učenje o nejednakosti ljudskih rasa, o postojanju nacija čija su urođena prava i sposobnosti manji ili veći od drugih, doveo je do velikih sukoba među narodima i rasama, kako na političkom, ekonomskom, socijalnom i vojnom, tako i na kulturnom planu. Rasizam kao pokret za održavanje čistoće i dominacije određene rase zasniva se na diskriminaciji u oblasti osnovnih ljudskih prava. U XX stoleću rasizam se najtragičnije ispoljio u nacionalsocijalizmu, koji je najbrutalnije pokrenuo pitanje razlika. U jednosatnoj radio emisiji učesnici radionica u Trogenu diskutovali su i o istoriji, razvoju, širenju i rasprostranjenosti rasizma danas. Naš boravak u Trogenu bio je deo aktivnosti Omladinske mreže “Živeti zajedno” na promociji kulture antirasizma i tolerancije prema različitostima, a znanja stečena na ovim radionicama implementiraćemo u matičnoj sredini. Zeleni Miševi Kursor uređuju: članovi DX-a, Beograd s Kursorom sarađuju: članovi klubova Omladinske mreže “Živeti zajedno” Kontakt: [email protected] Kursor je bilten Omladinske mreže “Živeti zajedno” i deli se besplatno.