Kursor Br. 05

Kursor

broj V, jul 2007.

Nacionalni park usred grada Močvara u centru grada?! Zvuči nemoguće, zar ne? Međutim, u Užicu (Užicama) ništa nije nemoguće! Od pre par godina mali, prosečni grad zapadne Srbije, sa brdovite Ruritanije, može se nazvati jedinstvenim u svetu. Nekada se tu, u centru grada, nalazila zgrada pošte... Neko pametan sa strane (jer samo sa strane dolaze pametni), primetio je da u Užicu (Užicama) ima brdo pošti, a nijedna turistička atrakcija. Taj neko pametan je takođe odlučio da nam, takoreći preko noći, pokloni nacionalni park “Mrkonjića baru”. Budući da bi nama trebalo bar 50 godina da realizujemo jedan takav projekat, velikodušni stranac nam je srdačno ustupio svoju najsavršeniju tehnologiju, poznatu u narodu kao “pametne bombe”. Za jednu noć te 1999. godine, stara pošta je srušena i potpuno je modifikovan mikro-reljef ovog malog područja za potrebe našeg novog parka-bare, nastalog u krateru ranije poznatom kao pošta. Takođe, stvoreni su posebni klimatski uslovi u ovom području, što je omogućilo da se razviju nove endemične vrste. Danas tu žive trooke žabe, supersonične muve, trska ljudožderka i mnoge druge vrste koje možete videti samo u našem parku i nigde više na celom svetu. Sve ih odlikuje fluorescentni

zeleni sjaj noću. Zar to nije magija?! Zli jezici po Užicu (Užicama) šire netačne glasine o nekakvoj radijaciji. To je apsolutno netačna informacija! Ovde se zapravo radi o jednoj pozitivnoj vrsti radijacije - američkoj radijaciji. Ona čini da da se užička deca rađaju otporna na zauške, male boginje, velike boginje itd. Treće oko je zaista korisno (širi vidno polje), a i predstavlja lep detalj na licima mladih Užičana. Na žalost, ovaj unikatni park prirode, zajedno sa skoro celokupnom životnom zajednicom radioaktivnog tresetišta, potrajao je samo do sredine 2007. godine, kada su njegovo lekovito živo blato i polja trske kanibalke nestali ispod novoizgrađenog parkinga. Miloš Skokić, Užice

2

MySpace - imate prijatelje

Svako ko bar povremeno visi na internetu, tokom poslednjih godinu dana sigurno je čuo za MySpace. Ako nemate svoj profil, sigurno ste bar gledali tuđe, a ako se kunete da ga nećete ni napraviti, pa, uveravam vas da u nekom trenutku hoćete. Ovo govorim iz iskustva! Za one od vas koji još imaju život i ne znaju o čemu pričam, sledi kratko objašnjenje. Sajt MySpace (www.myspace.com) pokrenuo je izvesni gospodin iz Kalifornije po imenu Tom, još davne 2003. godine. MySpace omogućava, pre svega, promociju bendova i raznih mladih umetnika, ali i promociju individualnih osoba. Na svoj profil možete postaviti kratak opis svoje ličnosti, svoje fotografije, možete napisati šta volite od muzike, knjiga, filmova itd, pisati blog... (nešto kao dnevnik, mada se može koristiti i u druge svrhe) A onda se bacite na razgledanje drugih profila i “dodavanje” novih ljudi na svoj spisak prijatelja. Bez problema ćete naći nove cyber drugare, a ako druženje potraje, može preći i u “stvaran svet”. Čak i ako samo želite da ostanete u kontaktu sa već poznatim osobama (u tom slučaju možete napraviti privatan profil, koji niko ne može da gleda ako ga ne dodate kao prijatelja), MySpace je pravo mesto za to. Čemu još služi ovaj sajt? Što se toga tiče, ne postoje ograničenja. Možete pokazati celom svetu svoje najpozerskije fotografije ili pos-

taviti spot svog breakdance nastupa. Možete se “ušlihtati” svojim omiljenim pevačima ili pevačicama – dosta njih, pa čak i poznatijih, redovno posećuje svoju stranicu. Ako ste zaluđenik za nešto, možete naći sebi slične zaluđenike sa kojima ćete moći zajedno da se oduševljavate onim što vas interesuje. Ali, pre svega, MySpace je “mesto za prijatelje”, kako na sajtu i piše – u ovom trenutku ima gotovo 190 miliona korisnika, a broj se povećava iz dana u dan. Među tom gomilom ljudi sigurno ćete pronaći nekoga ko je dovoljno lud, zanimljiv i otkačen za vas. Dakle, šta čekate? Dovoljno je da kliknete “sign up” i tu ste! Šaljite bulletin-e, upload-ujte pesme, add-ujte nove prijatelje, ali pazite da ne postanete addict (zavisnik). Mada, ni to nije najgore što može da vas snađe... Dunja Begović, Beograd

3

Caki, Caki, Cale kupi mi sandale... - okreće se svijet i sa njime ja / svako zaljubljen, samo nisam ja Ovo delo, osim što govori o bolu koji nosi ljubav, govori i o snazi ljubavi, pa stoga izdvajam: - zbog tebe, srećo, sikćem i pretim / misli mi nisu baš jača strana / sve bi’ da delim, neću da se selim / a tek smo juče došli do stana Posebno treba izdvojiti ovaj prkosni poklič životne strasti: - ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine / mogu samo da nas mrze oni što nas ne vole Otkrijmo dubine misli utkanih u našu “narodnu poeziju” s kraja 20. i početka 21. veka nove ere. “Narodnom poezijom” modernih vremena dominira lirsko i lirsko-epsko stvaralaštvo, dok je čista epska forma ostala u senci. Stih je najčešće vezan kao molekuli gasa, dok je rima obavezna i vodi kolo umetnikovih misli. Razlika između narodne poezije modernih vremena i poezije naših predaka se ogleda i u tome što današnja dela imaju potpis autora koji svojim stihovima reflektuje emocije, misli i želje (nažalost) široke narodne mase, dok današnji pevač/ica ima ulogu da delo otpeva na jedan specifičan način. Sve to ima za cilj da dopre do gore pomenutih narodnih masa, ne bi li akumuliralo veliki broj novčanica. Kako bih demonstrirala ove i još neke odlike ovog, relativno novonastalog vida književnog stvaralaštva, navešću nekoliko primera i tema. Za početak, osetimo grčevite trzaje napaćenog srca čija se bol oseća u sledećim stihovima: - za tebe bila sam ja u gradu drolja poslednja / na sve sam pristala ja, samo da bih s tobom ostala - ti propadaš, ti propadaš jer se opijaš / ti propadaš, ti propadaš jer se drogiraš

Može se reći da tema ljubavi dominira ovom grand-ioznom scenom, a za njom sledi strast. Strast se ispoljava na više načina, zbog čega ćemo ovu temu podeliti na nekoliko manjih oblasti u kojima dominira određeni poetski motiv: 1) neodoljivi šarmer - imam Volvo kakvog niko nema, godinama služi bez problema / naročito za cure i žene što sanjaju zvuk moje sireneee - ja nisam majstor da napravim bure, ali sam majstor da osvajam cure - kada ribar dođe sa pecanja kasno, šta je tamo upecao svima nam je jasno

Snaga emocije je primorala ovo čeljade da postane “u gradu drolja poslednja” zbog jedne propalice i, kako dalje kaže: - pristala zauvijek sam ja kraj tebe biti robinja / i ona kap iz oka što teče kad si drogiran Ona pristaje na sve, pati i moli, ali on se ne obazire na njenu bol i suze koje će ona u jednom trenutku ugušiti:

4

samo pazi, Cale, da ne budu male

- alkohol (mlad sam momak, velika je šteta, što po mozgu rakija mi šeta), - porodica (prvo pa muško, nek’ se zove Duško, kolo veze sitno, ime nije bitno; jedva čekam da sa’ranim majku, pa u kuću da dovedem Rajku), - svemir (spavam jadna u drveni krevet, a moj Mile u Apolo 9 / momci nam se veru na Veneru, devojke im kiselicu beru), - i svakako, motiv s kojim sam se poistovetila: strogi otac (moja ružo, ćale mi se naoruž’o, u vazduh će sve da digne, ne daj Bože da te stigne). Udri tatooo!

2) fatalne lepotice - komšinica moja okolinu pali, namigne mi često, mora da se šali / komšinica moja ima dobar batak, eskivira vešto svaki muški atak / ja je svlačim, obaram na pod, ona opet viče “volim ženski rod!” - svakog dana gledam ja njena divna oka dva / nekad su je zvali klinka, sada najlepša Kovinka - opasnice, spusti loptu i zaigraj na dobrotu / divlja mačko, kandže skrati, u jagnje se preobrati - policijo, policijo, oprosti mi što plačem zbog nje!

Za kraj bih još pomenula poučne pesme koje su najbolje predstavljene u delima Milice Ostojić Trofrtaljke. Neki od naslova su: “I labavi ume da zabavi”, “Drž’ se kćeri tvrdoga kursa”, “Davorike dajke”. Ova poezija odražava narodnu misao, želje kolektiva i emociju individue, i kao takva odjekuje vekovima i odzvanja u večnosti.

3) nije zlato sve što je žuto - Caki, Caki, Cale kupi mi sandale, samo pazi, Cale, da ne budu male - Koka kola, Malboro, Suzuki, diskoteke, gitare, buzuki / to je život, to nije reklama, nikom nije lepše nego nama - ako imaš petlju, ako imaš herca, pokloni mi bundu od nerca - najbolji si, najbolji, od svih faca slavnih, ti voziš ferari, u gradu si glavni

Ema Debeljak, Kraljevo

Kreativnost naših autora se ogleda u desetinama hiljada dela i tema koje ta dela razrađuju. Pored ljubavi i strasti, teme mogu biti:

otiš’o si, sarmu prob’o nisi

5

Breakdance bitka u Borči

takozvana 7-to-smoke bitka (da ne budemo baš vulgarni, prevešćemo kao “sedmorica će da izvise”), u kojoj se osmorica učesnika pola sata takmiče svaki sa svakim, a onaj kome žiri ukupno dodeli najviše poena je pobednik. Posebno je bio zanimljiv poslednji krug ovog takmičenja, koji je, umesto uz muziku koju je do tada puštao DJ, “odbrejkovan” u pratnji tam tam bubnja, što nas je podsetilo na same korene breakdance-a kao elementa afroameričke kulture. Takmičenje su pratili i nastupi beogradskih demo MC-jeva. Nakon takmičenja održana je filmska projekcija pod vedrim nebom, na kojoj su prikazani pobednički filmovi sa srednjoškolskog filmskog festivala GROF, o kome nešto više možete pročitati na sledećoj strani.

U nedelju 10. juna na košarkaškom terenu Centra 3 u beogradskom predgrađu Borča održana je manifestacija pod nazivom “Borča ZOO”. Događaj su zajednički organizovali omladinska grupa Recognize Crew iz Borče, Omladinski klub Palilula, Građanske inicijative i Klub OPA, a na licu mesta je bilo i skoro pola članova DX-a. Centralni deo programa “Borča ZOO” je bilo takmičenje u breakdance-u, koje je obuhvatalo dve kategorije - do 18 i preko 18 godina. Pored očekivano brojnih Borčanaca, bilo je takmičara sa svih strana: od Novog Sada i Zaječara pa do Bijeljine, što je, sa gostima Građanskih inicijativa iz Španije, SAD i Norveške, učinilo ovaj događaj šarenim i multikulturalnim. Mladi su, naravno, bili najbrojniji među skoro 200 Borčanaca okupljenih kao publika i učesnici, ali bilo je i dosta radoznalih pripadnika ostalih generacija. Takođe, ovo je bio prvi put da se u Srbiji održava

Jovana Stošić, Beograd

i najmlađi su bili inspirisani da pokušaju

6

Gradska revija omladinskog filma Atmosfera u publici je tokom čitave večeri bila savršena. Gledaoci su pozitivno i spontano reagovali na sve filmove iz takmičarskog programa, kao i na lapsuse simpatičnih voditeljki tokom dodele nagrada.

Gradska revija omladinskog filma (GROF) je pokrenuta u proleće 2007. godine kao filmski program Palilulske olimpijade kulture (POK). GROF je domaći takmičarski festival kratkih filmova čiji su autori i publika beogradski srednjoškolci. Uz podršku Kancelarije za mlade opštine Palilula i Pete beogradske gimnazije, 1. GROF je organizovao Omladinski klub DX, a održan je 25. aprila na kamernoj sceni Pete beogradske gimnazije. Na konkurs za slanje filmova za 1. GROF prijavljeno je 29 filmova. Pred oko 120 gledalaca, 19 filmova je prikazano u takmičarskom i 9 u revijalnom programu festivala, dok jedan film nije prikazan jer ga stručni žiri nije odobrio za javnu projekciju. Žiri je odlučio o dobitnicima nagrada koje je dodelila beogradska opština Palilula. Pored priznanja i CD-ova sa kratkim filmovima, autori najboljih filmova su dobili i druge vredne nagrade. Grand Prix za najbolji film festivala dobio je kratki igrani film “Mat”, dorćolskog maturanta Stefana Maleševića. Specijalni gosti festivala bili su muzičari Škabo i Daniel Kovač iz “Jarbola”, kao i predstavnici raznih filmskih profesija i strukovnih udruženja iz oblasti filmske produkcije.

Ksenija Marković, Beograd

Klubovi iz mreže “Živeti zajedno” ALEKSINAC - Društvo za razvoj kreativnosti, [email protected], 064/1221-063 (Aleksandra) BEOGRAD - Dečji informativno-kulturni servis DX, [email protected], 063/8927-467 (Gule) KNJAŽEVAC - Centar za kreativni razvoj, [email protected], 063/1603-484 (Darko) KRALJEVO - NVO Imam ideju, [email protected], 064/3069-336 (Deki) NIŠ - Društvo za zaštitu i unapređenje mentalnog zdravlja dece i mladih, [email protected], 063/448-980 (Beba) NOVI PAZAR - Urban-In, [email protected], 063/8011-612 (Sead) POŽEGA - FORCA, [email protected], 031/823-033 (Goran) UŽICE - Užički centar za prava deteta, [email protected], 064/122-0008 (Cile) VRNJAČKA BANJA – Centar za decu i omladinu, [email protected], 063/628-473 (Valentina) ZAJEČAR - Dečja radost, [email protected], 064/158-9952 (Goca)

7

Dani mreže u Knjaževcu Kraljeva, Ivan i Ana iz Niša, Ivana i Bela iz Zaječara, Sandra i Bojana iz Užica, Ivana i Brankica – naše domaćinke, te Steva i Tanja iz Beograda. Smatram da smo funkcionisali jako dobro zajedno i da smo se lepo proveli. Pozivam i ostale članove omladinskih klubova i želim da se družimo i ubuduće na ovakvim sastancima (koji će se održavati, nadam se, češće, u cilju ojačavanja mreže “Živeti zajedno” i uopšte, osnaživanja mladih u ovoj sredini) - i naravno, u kampovima. Takođe, želim da podsetim na neka izrečena obećanja, poput onoga da se ovaj put svi mi stvarno potrudimo, da postignemo svoje ciljeve i ciljeve mreže i da zajedno radimo na uspešnosti naših akcija i poboljšanju našeg sredstva komunikacije, “Kursora”. Puno vas sve pozdravljam i nadam se da se vidimo u kampu!

Onima koji nisu imali tu sreću da dođu na sastanak Omladinske mreže “Živeti zajedno” u Knjaževcu 3-5. jula, želim da kažem koliko nam je bilo lepo i koliko je korisno, po mom mišljenju, bilo svo to “mučno sastančenje”. Važno je, takođe, iskreno pohvaliti naše domaćine iz knjaževačkog omladinskog kluba “InterCOOLt” – bili su gostoljubivi i prijatni prema nama, i sigurna sam da nije mnogo onih koji bi se tako požrtvovano poneli. Svakog od nas su dočekali, uveli u đački dom gde smo bili smešteni, obezbedili nam obroke, pazili da nam nešto ne nedostaje, vodili do kluba, upućivali u sve što nas je interesovalo, a večeri su provodili sa nama i upoznavali nas sa svojim gradom. Sastancima i radionicama u Knjaževcu, ali i večernjim izlascima i provodu, prisustvovali su: Ana i Marko iz Aleksinca, Aki i Sunčica iz Požege, Nikola i Irina iz Vrnjačke Banje, Sunčica i Maja iz

Tatjana Nikolić, Beograd

Kursor uređuju: članovi DX-a, Beograd redakciju Kursora čine: članovi klubova Omladinske mreže Živeti zajedno podrška mreži Živeti zajedno: Pestalozzi Children’s Foundation kontakt: [email protected] Kursor je bilten Omladinske mreže Živeti zajedno i deli se besplatno.

8