Internet Kultura

Unverzitet Singidunum Fakultet za medije i komunikacije

Tema: Internet will kill the OLD media Profesor: dr. Amra Latifić

Studentkinja: Ana Milanović Broj indeksa: lll 6/08

Odvajanje virtuelnog i realnog

Internet je novi kanal komunikacije, koij je u posledljih deset godina postao esencija opštenja i ljudskih odnosa koji su se nekada zasnivali na upotrebi telefona, telegrafa ili pisama, i kao takav utiče na stvaranje nove kulture, internet kulture, koja se, ako pogledamo u Bodrijarovskom (Baudrillard) smislu, može nazvati kopijom, tj. simulacijom stvarne kulture, one ne-virtuelne. U odnosu na to mogu da posmatram rast internet fenomena u smislu da „kako tehnologija oživljava kao posebna vrsta, konačno se susrećemo sa krajem (ljudske) istorije i početkom virtuelne istorije.“1 Takođe ću napraviti analogiju između Deborovog (Debord) viđenja spektakla koji smatra da „u društvima u kojima preovlađuju moderni uslovi proizvodnje, život je predstavljen kao ogromna akumulacija prizora. Sve što je nekada bilo neposredno doživljavano, udaljeno je u predstavu“2 i u našem društvu internet pomaže odvajanje digitalne stvarnosti posredstvom HTML formata i URL adrese, koji su u ovom slučaju Deborovi „moderni uslovi proizvodnje“. Internet je medij koji kombinuje elemente tradicionalne komunikacije putem radija, štampe, televizije na poseban način, a uz to je ekvivalent advertajzingu i odnosima sa javnošću kada je u pitanju promovisanje ljudi i organizacija, novih ideja ili proizvoda. (Ju-Pak, 1999; Morrison & Firmstone, 2000). Dakle, ako danas ne postoji internet domen, ili web adresa na kojoj bilo ko može pronaći sve željene informacije, onda se može smatrati da to poslovanje nema mnogo smisla i uspeha, i kao što Bodrijar tvrdi da ono što nije bilo prikazano u medijima, nije se ni dogodilo, tako u odnosu na to zaključujem da u modernom društvu i uslovima proizvodnje nema mesta za one bez http:/ adrese. „Ljudi će morati da shvate da je Mreža novi medij, i da mora da bude komercijalno sponzorisana, i da mora igrati po pravilima tržišta“ (John Battelle, direktor Wired magazina) 1

Arthur Kroker i Michael A. Weinstein, Data trash: The theory of the virtual class, Ctheory books, 2001; 2

Guy Debord, Društvo spektakla, Anarhija/blok 45, 2003;

Odatle zaključujem, da pošto je veliki deo celokupne ljudske komunikacije sada zasnovan na internetu, mi živimo u softver kulturi, koju Manovič (Lev Manovich)

opisuje kao „ kulturu u kojoj je proizvodnja, distribucija i recepcija

velikog dela sadržaja posredovana softverom.“ Zbog toga se može shvatiti da je internet proizvođač kulture „koja je u potpunosti fiksirana na digitalnu tehnologiju kao izvor spasenja od relanosti usamljeničke kulture i radikalne društvene nepovezanosti sa svakodnevnim životom, i nastoji da iz bilo koje javne rasprave isključi svaku perspektivu koja ne navija za dolazak novog tehnološkog društva.“3 Smatram da smo prevazišli i društvo spektatkla, i hiperrealnost kakvu Bodrijar opisuje u smislu da je naše viđenje svakog originalnog događaja ili iskustva oblikovano posredstvom medija, i da smo došli do novog stadijuma u kome je slika realnosti sazdana od WWW vlakana, softvera neophodnog za pokretanje mašinerije, search engin-a, i interaktivnih sadržaja. Džon Tifin (John Tiffin) tvrdi da hiperrealnost izrasta iz virtuelne sredine, jer „tehnologija pruža kompjuterski generisane stvarnosti koje su alternativa fizičkoj stvarnosti“.4 Dakle, internet je medij koji služi odvajanju hiperrealnog od realnog, kreiranju virtuelnog spektakla, novi način akumulacije kapitala, novi način recepcije sadržaja, .exe file koji pokreće stvaranje nove kulture koja je u svakom smislu drugačija. Internet je prva globalna kultura Svet danas po pvi put ima globalnu kulturu, i to je Internet. Neki bi ga nazvali subkulturom, i to je tačno ako govorimo o lokalnom, regionalnom ili nacionalnom nivou gde samo određeni procenat, ili vrlo mali deo populacije koristi Internet. Ali, sve ove subkulture su međusobno povezane i stvaraju sopstvenu superkulturu koja se širi na ceo svet. Odatle zaključak da „će biti više korisnika Interneta nego što ima ljudi u bilo kojoj zasebnoj državi“5 kao 3

Arthur Kroker i Michael A. Weinstein, Data trash: The theory of the virtual class, Ctheory books, 2001; 4

Wikipedia: hyperreality;

5

http://www.philforhumanity.com/First_Worldwide_Culture.html

što bloger, Fil B. koji se bavi uticajem Interneta na društvo tvrdi, da je skoro svako na svetu na neki način, direktno ili indirektno pod uticajem Interneta. Ima ljudi koji svakodnevno učestvuju u kreiranju, i pomažu rast Internet kulture uz pomoć slika, podataka i video snimaka koji imaju uticaj na svaku osobu, ili posredno stvaraju posledice.Makluan (MacLuhan) opisuje kako je svet sažet u selo posredstvom električne tehnologije i trenutnog kretanja informacija od jedne tačke do druge, i to u isto vreme. „Implozija, zbližavanje ljudi i društvenih fuknkcija do stepena koji liči na plemensku zajednicu, svakako je glavna.“(Makluan 1971: 19) Makluan pravi razliku između hladnih i vrućih medija (hot & cool), pri čemu su hladni oni koji pružaju mogućnost intenzivne interakcije ljudi i medija, dok su vrući oni koji deluju na jedno jedino čulo i u potpunosti ga izoštravaju, kao što radio čini sa sluhom. U odnosu na to ću Internet shvatiti kao hladni medij koji je nastavak samog centralnog nervnog sistema. „Kao i govor, oni /elektronski mediji/ povezuju misli, kao i govor sadržina njihove poruke je nedorečena, oni pružaju mali broj podataka. Zato, kao i govor, oni stvaraju zajednicu plemenskog tipa“6 tačnije, popularno nazvano „globalno selo“. To je sintagma koja je najčešće korišćena za metaforično opisivanje Interneta i World Wide Web-a. Danas je zahvaljujući Internetu, fizička udaljenost manje od prepreke za komunikacione aktivnosti ljudi u realnom vremenu, tako da su društvene sfere znatno proširene uz pomoć otvrenosti Mreže i lakoćom uz koju ljudi mogu pretraživati Internet zajednice i opštiti sa drugima koji dele iste interese i stavove. Prema tome, ova tehnologija potpomaže ideju ujedinjene globalne zajednice. Kao pokazatelj stvaranja te globalne kulture se može uzeti i činjenica da sve više ljudi želi da nauči engleski jezik, jer je to zajednički jezik koji pokriva najveći deo Mreže, kako bi što bolje razumeli ponuđeni sadržaj, što rezultira time da

6

.Makluan, Poznavanje opštila, 1971: 19

više ljudi razume engleski nego ikada ranije. U ostalom, svaka web stranica sada može biti prevedena na skoro svaki jezik na svetu uz samo nekoliko klikova, tako da ova globalna kultura /Internet/ dozvoljava svakome da bude njen produktivni deo, član koji doprinosi njenom napredovanju. Uz to, Internet kultura se razvijala brže od bilo koje na svetu, i toliko je ogromna i raznolika da se skoro sve što vam je potrebno može naći na Internetu. Ona iz dana u dan evoluira pružajući nove izvore informacija, i kao rezultat dobijamo ultimativni „melting pot“ u koji se slivaju najrazličitije kulture iz svih delova sveta, u kom informacije i ideje mogu biti podeljene sa svakim na svetu, i istovremeno transformisane u nešto novo. Dakle, Makluan je bio u pravu. WWW self „Probajte novo Word Wide Web jastvo. To je telo, elektronski opremljeno za brzo putovanje kroz World Wide Web: neuro koža, URL egzoskelet sa HTML navigacionim izdancima kodiranim u njegov procesorski senzor. WWW jastvo nikada nje poznavalo ni jednu drugu budućnost osim intenzivnog zadubljivanja u polje sile sazdano od podataka. Nova vrsta je rođena u doba hiper-tekstualne filozofije i neuro-teorije, sa elektronskim telom koje govori samo jezike za navigaciju multi-medija: Mosaic, El Net, Netscape. Savršeni navigacioni alati za elektronsko telo koje je već preraspoređeno u okviru ogleda sa globalnim sistemom pozicioniranja podataka, i utisnuti u njegovo moždano tkivo.“ (Hacking the future 1996:41) Internet dovodi do stvaranja paralelne stvarnosti u kojoj svako od korisnika kreira “elektronsko telo” tj. svoj avatar7 onako kako bi želeo da se ogleda u očima drugih ljudi. Za neke je to blagostanje u kom je moguće izražavanje i pokazivanje one strane ličnosti koja bi u stvarnom svetu bila osuđivana i odbacivana, dok je za druge to bolesna tvorevina koja kreira izvitopereno poimanje sebe i stvarnosti. Kako god to posmatrali, činjenica je 7

Avatar je kompjuterska reprezentacija korisnika koja može biti u 3-D formi koja se koristi u kompjuterskim igricama, ili dvodimenzionalna fotografija koja se koristi na internet forumuma i ostalim internet zajendicama.

da WWW stvara jedno sasvim novo viđenje sebe, da ostavlja prostora za gender bending8, kreiranje novih identiteta i društvenih uloga, što je Dona Haravej (Donna Haraway) formulisala kao da smo svi mi „na kraju dvadesetog veka, u našem mitskom vremenu, postali priviđenja: teorizovani i isfabrikovani hibridi mašine i organizma; ukratko, postali smo kiborzi. Kiborg je naša ontologija; on određuje našu politiku.“9 Za nju realnost modernog života uključuje odnos između ljudi i tehnologije koji je toliko intiman da više nije moguće odrediti gde se čovek završava a gde počinje mašina. „Ovde se govori o potpuno novim oblicima subjektiviteta, o ozbiljnoj mutaciji svetova koji nikada ranije nisu postojali na ovoj planeti. I to nisu više samo ideje. To je novo meso.“10 Ali, ona tu ne govori o opšteprihvaćenoj budućnosti ili tehnološki naprednom ćošku sadašnjosti. Doba kiborga je ovde i sada, svuda gde postoje računari, telefoni, automobili. Ako svet posmatramo kroz oči Done Haravej, uvidećemo da smo mi grupacija mreža, koje neprestano šalju informacije ka spolja i primaju ih u sebe prolazeći kroz milione drugih mreža koje stvaraju naš svet. U ovom slučaju je ta mreža World Wide Web. Dejvid Porter (David Porter) u „Internet kulturi“ piše da je sajberspejs postao vrlo naseljen univerzum, civilizacija koja se veoma brzo razvija i ima sopstvenu istoriju, heroje, zlikovce, legende i politike. Nije toliko paralelan sa „stvarnim svetom“ koliko je rastuća dimenzija unutar njega. U odnosu na to Makluanova čuvena rečenica da je medij poruka, i da su oni u stvari produžeci naših ljudskih tela, pokazuje da nam Internet pomaže u preoblikovanju naše individue prikazane svetu, kao i naše preoblikovanje kao društva. Da li internet unazađuje kulturu?

8

Gender bender je izraz koji opisuje osobu koja aktivno narušava postojeće rodne uloge u društvu.(pr. Boy George i Jeffree Star) 9

Donna Haraway, Manifest za kiborge, 1991;

10

http://www.wired.com/wired/archive/5.02/ffharaway.html?pg=2&topic=

Endru Kin (Andrew Keen), toeretičar koji se bavi istraživanjem uticaja Interneta na društvo smatra da njegova pojava, tačnije pojava Web 2.0 tehnologije koja deluje interaktivno, unazađuje našu kulturu. Pre svega, Kin tvrdi da dolazi do obezvređivanja profesionalizma jer danas svako uz pomoć Google-a može obaviti dobar posao, i to zahvaljujući tehnologiji a ne sopstvenoj stručnosti. Kin posmatra Web 2.0 kao veliki utopijski pokret koji je sličan komunističkoj zajednici opisanoj od strane Karla Marksa. Kin naglašava da Web 2.0 „duboko poštuje amatersku kreativnost: samouke filmadžije, muzičare iz studenstske spavaonice, neobjavljene pisce. Ona predlaže da svako – čak i oni sa najsiromašnijim obrazovanjem i najneartikulisaniji među nama – mogu, i treba da koriste digitalne medije da izraze i ostvare sebe. Web 2.0 „osposobljava“ našu kreativnost, „demokratizuje medije“ i „izjednačava igračko polje“ između stručnjaka i amatera.“11 Kin takođe smatra da nezavisne knjižare, muzičke prodavnice i uopšte tradicionalni načini poslovanja trpe zbog pojave Interneta. Zbog Amazona se u Americi i širom sveta svakodnevno zatvaraju knjižare, i zbog iTunes stor-a i YouTube-a se svakih nekoliko dana ugasi lokalna prodavnica ploča. Dakle ono na šta Kin želi da ukaže, jeste da iza te demokratizacije medija stoji pretnja objektivnom informisanju i zabavi visokog kvaliteta, kao i da iza nje stoji nova oligarhija sa kojom je najveća nevolja što ne znamo ko su zapravo ti ljudi. Ali, sa druge strane, po prvi put u ljudskoj istoriji imamo pistup neograničenoj količini podataka o ljudskom kulturalnom ponašanju u okviru digitalne zajednice, kao i kulturnoj imovini u digitalnom obliku. To odobrenje pristupa nam garantuje da ćemo u nekom trenutku biti u stanju da obradimo sve te informacije i sadržaje, i iz njih izvučemo pravo značenje. U prilog tome svedoči i nova forma umetnosti sa nazivom Cyberformance, koja je glumački nastup koji uključuje učesnike kojima je uz pomoć multi-korisničke tehnologije omogućeno da u realnom vremenu nastupaju zajedno. Dakle, Internet je ne samo doprineo proširenju kulture, već i stvaranju sasvim nove vrste umetnosti koja je kao ljudska tvorevina esencijalni deo svake svetske kulture. 11

Wikipedia: Andrew Keen

Is google making us stupid? Google generacija, ili originalno „Google generation“ je popularan izraz koji se odnosi na generacije mladih ljudi, rođenih posle 1993, koji su odrastali u svetu u kom dominira Internet. Mnogim studentima koji se danas upisuju na fakultete je prirodnije kucanje na tastaturi nego pisanje po svesci sa spiralom, i srećniji su uz čitanje sa kompjuterskog ekrana nego sa papira u ruci. Neprestana povezanost – kontakt sa prijateljima i porodicom putem Interneta, na bilo kom mestu i u bilo kom trenutku je od najveće važnosti. Google generacija je upravo ona koja kao svoj prvi i primarni izvor znanja koristi Internet i pretraživač Google, i to predstavlja kontrast prethodnim generacijama koje su do znanja dolazile putem knjiga i konvencionalnih biblioteka. Ali ja ipak u tom sistemu učenja ne vidim ništa loše. Trenutni pristup ogromnoj količini informacija smanjuje vreme istraživanja i povećava učinkovitost, neprestana komunikacija omogućava da u svakom trenutku postavimo pitanje i na njega dobijemo odgovor bez višesatnog prekopavanja po knjigama – jednostavno klikni „search“. Koliko je taj fenomen „guglovanja“ svega što ne znamo razvijen pokazuje i sajt http://www.usethefuckingoogle.com/ na kom nema nikakvog sadržaja osim rečenice da svaki put kada postavljamo pitanja na forumima, pitamo prijatelje na MSN ili ICQ messenger-ima, pre nego što smo upotrebili Google, Bog ubije jednu macu. Naravoučenije: Use the fuckin Google. Iako je za neke baš ovaj pretraživač ulitmativno poročište, Oracle iz Matriksa koje ima odgovore na sva pitanja, Nikolas (Nicolas Karr) Kar ima sasvim oprečno iskustvo. Iako i njemu kao piscu, Internet pomaže kao da je Bogom dan, on uviđa da zbog preteranog korišćenja Interneta on gubi sposobnost i koncentraciju za „old skool“ čitanje i smatra da je to posledica brzog pretraživanja i trenutnog dolaska do informacija, pri čemu se javlja nestrpljenje i gubljenje toka misli i niti narativa kada čitamo dugačke tekstove iz kojih tek na kraju možemo izvući onu poentu za kojom tragamo. On je to opisao rečima da njegov um očekuje da primi informaciju na način

na koji je distribuirana na Internetu: kroz brzi tok čestica u pokretu. „Nekada sam bio skuba ronilac u moru reči. Sada prelećem preko površine kao čovek na vodenom skuteru.“12 U svakom slučaju, iako Google utiče na sposobnosti klasičnog čitanja, umanjuje ih i čini da koncentracija bude slabija, zbog pojave novih tehnologija koje podržavaju digitalne medije, vremenom će postojati sve manja potreba za takvim načinom učenja. Zašto kretati težim putem, trošiti mnogo više vremena kada odmah možemo naći ono što nam treba. Ako nas u tom smislu Google zaglupljuje, dajući nam sve željene informacije u željenom trenutku, onda ja želim da me zaglupljuje do kraja života. Zaključak U ovom tekstu sam se bavila samo nekim aspektima uticaja interneta na društvo i došla sam do sledećih zaključaka: Mreža omogućava trenutni pristup neograničenim količinama informacija u vidu multimedijalnih sadržaja, koji su demokratizovani i svako može da im pristupi, što znači da je danas lakše doći do znanja i to sasvim besplatno. Ne moramo otići i platiti članarinu u biblioteci. Ne moramo kupiti baš svaku knjigu jer ju je neko već uplodovao na Scribd13. Internet je doveo do stvaranja sasvim nove kulture koja postoji kao sastavni deo svake nacionalne kulture u zemljama koje su obuhvaćene Mrežom, a to je danas ceo svet. Internet sažima fizičku udaljenost i omogućava komunikaciju u realnom vremenu, stalnu povezanost sa porodicom i prijateljima, predstavlja novi kanal za ekonomsko profitiranje jer čak i taj virtuelni deo stvarnosti nije preskočen od strane moderne proizvodnje i akumulacije kapitala. Računar koji je povezan na Internet je postao produžetak naših tela i pravi od nas posebnu vrstu – nodove umrežene u kiboršku matricu. Smatram da je Internet medij koji će uskoro

12

http://www.theatlantic.com/doc/200807/google

13

www.pdfcoke.com

oživeti rečenicu „Television killed the radio star“, samo u malo izmenjenom izdanju – Internet killed the OLD media.

Literatura: David Porter, Internet culture, Routledge 1997;

Marshall MacLuhan, Poznavanje opštila, Prosveta Beograd, 1971; Guy Debord, Društvo spektakla, Anarhija/blok 45, 2003; Arthur Kroker, Hacking the future : stories for the flesh-eating 90s, 1996; Arthur Kroker i Michael A. Weinstein, Data trash: The theory of the virtual class, Ctheory books, 2001; Donna Haraway, Manifest za kiborge, 1991; Webografija http://www.pdfcoke.com/ http://www.wikipedia.org/ http://www.theatlantic.com/ http://andrewkeen.typepad.com/ http://www.netmag.co.uk/ http://www.usethefuckingoogle.com/ http://www.bl.uk/ http://jcmc.indiana.edu/ http://www.npr.org/