Institucionalne-promene4

INSTITUCIONALNE PROMENE

INSTITUCIONALNA TEORIJA PROMENA • Diskontinuelne, adaptivne promene

• Sociološka perspektiva • Primena – Transformacija preduzeća i institucija u zemljama u tranziciji – Transformacija preduzeća i inistitucija u postindustrijskom društvu

• Osnovna ideja: organizaciona transformacija kao proces adaptacije promenama u institucionalnom okruženju

INSTITUCIONALNA TEORIJA • Struktura i funkcionisanje organizacija u modernom društvu imaju koren u idejama • Ideje i modeli strukturiranja i funkcionisanja organizacija se stvaraju van njih, u društvu i onda se nameću organizacijama koje su prisiljene da ih poštuju kako bi dokazale svoju legitimnost • Organizacije moraju da dokažu svoju legitimnost u društvu a to je moguće na dva načina – Preko racionalnosti i efikasnosti u korišćenju društvenih resursa merenih tehničkim kriterijumima i parametrima – Preko poštovanja ideja, modela, pravila, procedura, obrazaca i standarda organizovanja i funkcionisanja koje društvo nameće onda kada nije moguće da se legitimnost dokaže tehničkom racionalnošću

INSTITUCIONALIZACIJA • Ideje i obrasci strukturiranja i funkcionisanja organizacija nastaju socijalnim konstruisanjem realnosti – Neki socijalni akteri preduzimaju akcije ili inovacije u nekom sektoru koje postaju vidljive drugim učesnicima u sektoru - eksternalizacija – Ako ostali učesnici u sektoru zajednički, kroz socijalno konstrisanje relanosti, u datom sistemu vrednosti, toj akciji (inovaciji) pridaju značenje racionalnog, efikasnog korisnog, ona biva “infused with value” - objektivizacija – Akcije se u formi legitimne prakse nameću svim socijalnim akterima u institucionalnom sektoru koje ih prihvataju kao svoje - internalizacija

INSTITUCIONALIZACIJA • Institucionalizovanje pravila i obrazaca znači da su proglašeni racionalnim a time i legitimnim načinom strukturiranja i funkcionisanja organizacija • Legitimnost je generalizovana percepcija ili pretpostavka da su akcije jednog entiteta poželjne i pogodne u okvirima određenih društvenih vrednosti, normi, verovanja • Institucionalno okruženje kreira obrazac strukture i funkcionisanja kao idealni model organizacije

INSTITUCIONALNI OBRAZAC I INSTITUCIJA • Obrazac strukture i funkcionisanja organizacije je institucionalizovan kao jedino racionalan i stoga legitiman način rada (“Bolonja”, železnice) • Institucionalni obrazac ili institucija– profesionalno i društveno očekivanje • Institucionalni (institucija) obrazac može biti formalan i neformalan • Organizacije su prisiljene da primene institucionalizovana pravila i obrasce u svom sektoru kako bi dokazale svoju legitimnost • Institucionalizovana pravila i obrasci mogu ali ne moraju biti tehnički i ekonomski racionalni (OUR)

INSTITUCIONALNI OBRAZAC I INSTITUCIJA • Institucija kao “racionalizovan mit” o tome ako određene organiazcije treba da budu strukturirane i kako treba da funkcionišu • Institucije su socijalno konstruisani sistemi uloga ili programi koji proizvode rutine • Institucije stabilizuju ponašanje socijalnih aktera, kada se jednom ustanovi isntitucija, teško je od nje odstupiti, “iron cage” - rukovanje • Primeri: “Bolonja”, infrastrukturne industrije: železnice, elektroprivreda, telekomunikcije, Parlament, nezavisna regulatorna tela, format informativnih kanala, upravljanje kvalitetom

INSTITUCIONALNI IZOMORFIZAM • Izomorfizam: postepeno povećavanje sličnosti između organizaicja u jednom sektoru usled primene istih institucionalnih obrazaca – – – – – –

Studijski programi fakulteta Emisija vesti, kvizovi, rialiti na TV Železnice u Evropi Parlamenti Manekeni i modeli Žargon top menadžemnta: “strateški portolio”, “cash flow”, “kvalitet”, “upravljanje rizikom”, “kontrola štete” – Društvene mreže

INSTITUCIONALIZACIJA PO SEKTORIMA • Nisu svi sektori podjednako izloženi institucionalizaciji - dva su faktora koja odredjuju koliko je neki sektor podložan institucionalnim uticajima: – stepen do koga se output ili performanse mogu meriti, standardizovati – stepen do koga organizacije u sektoru mogu da kontrolišu protok resursa odnosno inpute

• U modernim društvima je sve više institucionalizovanih sektora usled – Sve intenzivnijeg napora političkih elita da kontrolišu građane – Razvoja savremene tehnologije koja umrežava i usložnjava odnose u društvu i čini objektivizaciju inputa i outputa organizacija sve težim

INSTITUCIONALIZACIJA DRUŠTVA • Modernistička, postindustrijska društva sve veći deo ljudskog ponašanja propisuju kroz racionalizaciju mitova pa je stepen individualne slobode sve manji ali ne kao posledica spoljašnje prisile (autoritarni režim ili tržište) već institucionalizovanih i internalizovanih obrazaca i pravila • Institucije: “uspeha”, “lepote”, “večne mladosti”, “vitke linije”, “zdravog života”, “tolerancije različitosti, posebno seksualne”, “opuštenosti (cool)”

TRI OBLIKA I IZVORA INSTITUCIONALIZACIJE, TRI SEGMENTA INSTITUCIONALNOG OKRUŽENJA • Regulativni (zakoni) • Normativni (profesionalni standardi)

• Kulturno kognitivni (pretpostavke i verovanja)

TRI MEHANIZMA NAMETANJA INSTITUCIONALNOG OBRASCA • Prinudni (najčešće ali ne samo obrasci iz regulatornog okruženja)

• Normativni (najčešće obrasci iz normativnog okruženja • Mimetički (najčešće obrasci iz kulturno kognitivnog okruženja)

INSTITUCIONALNE PROMENE U ORGANIZACIJI • Organizacije se susreću sa tri problema u sprovođenju institucionalnog obrasca – Nekonzistentost institucionalnih i tehničkih pravila (samoupravljanje) – Generalnost institucionalizovanih pravila (standard sličnosti sa stranim studijskim programima u akreditaciji)

– Kontradiktornost različitih institucionalnih pravila

• Rešenje: razdvajanje (decoupling, buffering) operativne i formalne strukture i funkcionisanja. Primer: fakulteti i akreditacija, usvajanje zakona u parlamentu i amandmani

INSTITUCIONALNE PROMENE U ORGANIZACIJI • Reakcije ili oblici primene institucionalizovanih pravila i standarda u organizaciji – Potpuna primena (infopaketi za studente, websajt) – Modifikovana primena (standardi za mentore doktorskih studija) – Delimična primena • po delu organizacije ( u centrali da, u odeljenju ne) • po nivou (realno vs simboličko sprovođenje) (studentska anketa, samovrednovanje, biblioteka) • Po elementima standarda i pravila (broj mentora da, kvalitet mentora ne) • Po vremenu (otpušta nje asistenata posle akreditacije)

– Neprimena (upis na neakreditovane programe) – Uticaj na institucionalni autoritet da promeni obrazac ili da ne kontzroliše njegovu primenu (Zukorlić i akreditacija IU u NP)

INSTITUCIONALNE PROMENE U ORGANIZACIJI • Faktori primene institucionalizovanih struktura, standarda i procesa – Organizaciona kultura: konzistentna, delimično konzistentna, nekonzistentna, neutralna – Tehnička i ekonomska racionalnost: racionalni, neracionalni – Interesi vladajuće koalicije: konzistentni, nekonzistentni

– Resursi i kompetencije: kompatibilni, nekompatibilni, delimično kompatibilni – Institucionalna kontrola: zavisnost organizacije i efikasnost kontrole od institucionalnog autoriteta

MODEL PROCESA INSTITUCIONALNIH PROMENA • Smenjivanje perioda inkrementalnih promena u cilju usavršavanja organizacionog modela prema institucionalnom obrascu i perioda radikalnih promena u cilju prilagodjavanja novom institucionalnom obrascu • Kako teče proces organizacione transformacije u institucionalnom okruženju i koji su uslovi za uspešne promene?

KOMPONENTE MODELA INSTITUCIONALNIH PROMENA • Interesi – Nezadovoljeni interesi dela ili svih članova – Povezivanje nezadovoljenih interesa sa modelom organizacije (‘’sistem je dobar, samo ljudi ne valjaju’’)

• Alternativni model organizacije – Nerazvijenost, nepoznavanje novog institucionalnog obrasca kao barijera promenama

– Inkrementalne promene postojećeg modela u odsustvu alternative – Izolacija kao metod sprečavanja promena

KOMPONENTE MODELA INSTITUCIONALNIH PROMENA • Vrednosne orijentacije članova organizacije – Status Quo orijentacija – sve grupe su posvećene održavanju postojećeg modela organizovanja – Indiferentna orijentacija – sve grupe su ravnodušne kako prema postojećem tako i prema novom modelu organizovanja – Konkurentska orijentacija – neke grupe su posvećene postojećem a neke novom idealnom obrascu organizacije – Reformska orijentacija – sve grupe su posvećene novom idealnom obrascu organizovanja.

KOMPONENTE MODELA INSTITUCIONALNIH PROMENA • Odnosi moći u organizaciji – Grupa sa nezadovoljenim interesima, posvećena alternativnom obrascu mora imati moć – Promene strukture moći kroz promene kritičnih resursa i/ili promene u političkoj strukturi

• Kapacitet za izvodjenje promena – Poznavanje novog idealnog obrasca (uzrok sporosti tranzicije u Istočnoj Evropi) usled kulturnih barijera i nedostatka znanja – Sposobnosti i veštine vodjenja promena

PROCES INSTITUCIONALNIH PROMENA • Smenjivanje postojećeg institucionalnog obrasca A novim obrascem B kroz – Koherentno stanje modela organizacije – Embrionalno stanje modela organizacije – Šizoidno stanje modela organizacije

Tok transformacije

Koherentno stanje modela A

Embrionalno stanje modela A

Šizoidno stanje modela

Embrionalno stanje modela B

Koherentno stanje modela B

PROCES INSTITUCIONALNIH PROMENA

Tok inercije Koherentno stanje modela A

Koherentno stanje modela A

Koherentno stanje modela A

Koherentno stanje modela A

Koherentno stanje modela A

Tok prekinutog putovanja Koherentno stanje modela A

Embrionalno stanje modela A

Koherentno stanje modela A

Koherentno stanje modela A

Koherentno stanje modela A

PROCES INSTITUCIONALNIH PROMENA

Tok osciliranja Koherentno stanje modela A

Embrionalno stanje modela A

Embrionalno stanje modela B

Embrionalno stanje modela A

Embrionalno stanje modela B

Tok nezavršenog putovanja Koherentno stanje modela A

Embrionalno stanje modela A

Embrionalno stanje modela B

Embrionalno stanje modela B

Embrionalno stanje modela B

INSTITUCIONALNE PROMENE U ZUT • Transformacija preduzeća u ZUT kao institucionalne promene - socijalistički idealan obrazac ekonomije i preduzeća zamenjen

kapitalističkim • Uslovi uspešne tranzicije – Nezadovoljstvo socijalističkim modelom

– Konkurentska ili reformska vrednosna orijentacija – Promena strukture moći ili preferencija moćnika – Kapacitet vodjenja promena