Крњајић Иван
Садрж ај • Опште особине • Редукција кабоксилних киселина и њених деривата • Халогениди киселина • Анхидриди киселина • Естри • Амиди
Излаз
Деривати карбоксилних киселина
• То су једињења која настају при реакцији карбоксилних киселина са водом, при чему OH се група замењује неким електронегативним атомом или неком електронегативном атомском групом • У деривате карбоксилних киселина убрајамо хлориде (халогениде) киселина, анхидриде киселина, естре и амиде
Деривати карбоксилних киселина • Основна карактеристика деривата карбоксилних киселина је ацил-група: R
O C
• Карбоксилне киселине и њихови деривати срећу се у природи:
Физичке особине • Хлориди киселина су испарљиве течности оштрог и непријатног мириса, и никада нису нађени у природи, док се анхидриди срећу веома ретко • Естри су једињења пријатног мириса, због чега се употребљавају при производњи парфема; масти су триестри, а воскови су моноестри • Амиди имају највеће температуре кључања и топљења. Протеини су полиамиди
Структурне формуле O R
C
O Cl
R
хлорид киселине
C
O O
C
анхидрид киселине
ацил-хлорид
O R
C естар
O OR
OR
R
C амид
NH2
Хемијске особине • Сви деривати карбоксилних киселина реагују са водом, алкохолима и амонијаком, и лако прелазе један у други • Главну реакцију деривата карбокслилних киселина представља нуклеофилна супституција на ацилном угљениковом атому • Остале реакције деривата карбоксилних киселина су: хидролиза, алкохолиза и
Реакције ацил-деривата Назив реакције
Реагенс
хидролиза H алкохолиз H а амонолиза
H
O
Производ реакције
O
H R
O N H
R
R
киселина
C OH O C
OR амид
O
H R
C
естар
NH2
Реактивност • Највећу реактивност међу дериватима карбоксилних киселина показују ацилхлориди, затим анхидриди, естри и на крају, најнереактивнији и д и р о амиди л -х л и ац и д и р д и анх и р т ес и д и ам
Номенклатура • Имена ових једињења се добијају тако што се од имена киселине одбије наставак –ска и дода наставак –оил O CH3CH2
C
Cl
Пропаноил-хлорид
Добијање и реактивност • Ацил-халогениди се добијају дејством фосфор(V)-хлорида или тионил-хлорида на кабоксилне киселине: O O 3R
C
OH + PCl3
R
C
Cl + H3PO3
• Ацил-халогениди ступају у реакције хидролизе, алкохолизе и амонолизе, а дејством на карбонилне киселине дају анхидриде
Реакције ацил-халогенида O
+NH3
R
C
NH2
O
O R
C
Cl
+ H2O
R
C
OH
O
+CH3OH
R
C
OCH2
Фосген COCl2 • Отрован гас чији мирис подсећа на труло сено или воће O • Тачка кључања 8,3 С • Добијање: CO + Cl2 Cl C Cl • Веома је реактиван, и користи се за синтезу других органских једињења
Опште карактеристике • Анхидриди карбоксилних киселина имају структуру молекула две карбоксилне киселине из којих је издвојен један молекул воде • Анхидриди киселина су мање реактивни од ацил-халогенида; они спорије реагују, али подлежу хидролизи, алкохолизи и амонолизи, при чему се ослобађају органске карбоксилне киселине
Добијање • Анхидриди се могу добити реакцијом између две карбоксилне киселине или из хлорида киселина и соли O O R
C
OH + R
O R
C
C
OH
O Cl
+R
C
-H2O
R ОNa
O
O C
О O
C
R
Реакције • Хидролиза (CH3CO)2O + H2O
CH3COOH + CH3COOH
• Алкохолиза (CH3CO)2O + ROH
CH3COOR + CH3COOH
• Амoнoлиза (CH3CO)2O + NH3
CH3COONH2 + CH3COOH
Анхидрид етанске (сирћетне) киселине • Употребљава се заацетдобијање својих естара – ацетата, од којих анхидрид је најпознатији ацетат целулозе • Добијање: O CH3
C
O Cl
+ CH3
C
ОNa O
CH3
C
O O О
C
CH3
Номенклатура • Естри карбоксилних киселина, или естри, добијају име по алкохолу и киселини од које су настале, тј. на име алкил групе алкохола дода се име киселине, коме се уместо наставка –ска дода наставак -оат
Налажење естра • Естри су међу најважнијим и најраспрострањенијим једињењима која се налазе у природи • Већина простих естара ниске молекулске масе су течности врло пријаног мириса, од којих потиче ароматичан мирис воћа и цвећа • Сложенији естри са парним бројем С атома налазе се као масти и уља у биљним и животињским организмима
Физичке особине естара • Естри су обично течности или кристалне супстанције ниске температуре топљења – кључају на нижим температурама од киселина од којих су постали • Естри се не растварају у води, а растворљиви су у органским растварачима • Лакши су од воде
Имена и мириси неких естара Назив
Формула
Мирис
Метил-ацетат
CH3COOCH3
Пријатан
Етил-ацетат
CH3COOC2H5
Пропил-ацетат
CH3COOC3H7
Изоамил-ацетат
CH3COO(CH2)2CH(CH3)
Пријатан На крушку На
Метил-бутират Етил-бутират Изобутилпропионат Изопентилацетат
CH3COO(CH2)2CH крушку На 2
3
CH3CH2COO(CH2)2CH 3
CH3CH2COOCH2CH(CH3 )2 CH3COO(CH2)2CH(CH3)2
ананас На ананас На рум На банану
Добијање естара • Највећи број естара се добија реакцијом алкохола или фенола са карбоксилним киселинама, ацил-хлоридима и анхидридима киселина • Те реакције се називају естерификационим. Естерификације су повратне реакције • Хлориди киселина и анхидриди дају врло добре приносе естара
Рекције добијања естара • Из киселине O
O
R
R C C OH + R’O H • Из ацил-хлорида O O
R
C Cl + R’O H • Из анхидрида
(RCO)2O + R’O H
R
R
C
OR’ + H2O
OR’ + HCl
O C
O OR’ + R
C
OH
Реакције естара • Хидролиза • Сапонификација (алкална хидролиза) • Алкохолиза (трансестерификација) • Амонолиза
Реакције естара • Хидролиза CH3COOCH2CH3 + H2O CH3COOH + CH3CH2OH • Сапонификација CH3COOCH2CH3 + NaOH CH3COONa + CH3CH2OH
Реакције естара • Алкохолиза CH3COOCH2CH3 + ROH CH3COOR + CH3CH2OH • Амонолиза CH3COOCH2CH3 + NH3 CH3CONH2 + CH3CH2OH
Амиди • Амиди су моноацилни деривати амонијака и могу бити примарни, секундарни или терцијарни у зависности од алкил- или арил-група које су везане за атом азота • Имена карбоксамида се изводе тако што се од имена одговарајуће киселине одбије наставак –ска и дода реч амид
Добијање амида • Амиди се најчешће добијају из деривата карбоксилних киселина и амонијака, или пиролизом амонијумових соли: CH3COONH4
CH3CONH2 + H2O
Реакције амида • Амиди због слободног електронског пара на азотовом атому показују слабо базни карактер • Амиди могу да хидролизују и у киселој и у базној средини: H+ CH3CONH2 + H2O CH3COOH + NH4+ CH3CONH2 + H2O
OH–
CH3COO– + NH3
Полиамиди
• Најважнији полиамиди су протеини • Најважнији полиамид који је човек синтетички направио је најлон 66 • Добијен из адипинске киселине и хексаметиленадиамина (обе имају по 6 угљеникових атома) • Најлон 6 је синтетички најлон добијен из капролактама (циклични амид)
Карбамид (уреа) (NH2)2CO • Тачка топљења је 133 С • Диамид карбонатне киселине • Може се добити дејством амонијака на фосген или етил O O карбонат Cl
C
Cl
+2NH3
(C2H5O)2CO +2 NH3
NH3 NH3
C O C
NH3
+2HCl
NH3+2C2H5OH
Карбамид (уреа) (NH2)2CO • Карбамид представља један од крајњих производа метаболизма азота у организмима сисара и налази се у релативно великој количини у урину човека • Индустријски карбамид се производи у великим количинама из угљеник(IV)оксида и амонијака, и употребљава се као ђубриво
Редукција • Карбоксилне киселине и њихови дериват су веома отпорни на редукциона средства • Они се не могу редукаовати дејством водоника у присуству катализатора (Ni, Pt, Pd) • Литијум-хидрид LiAlH4 је јако редукционо средство, и он редукује карбоксилне киселине и естре до одговарајућих примарних алкохола,
Једначине редукција O R
C
OH
+4[H]
LiAlH4
RCH2OH + H2O
O R
C
OH +4[H]
RCH2OH + CH3CH2OH
O R
C
NH2+4[H]
LiAlH4
RCH2NH2 + H2O