Carinska Vrednost I Metodi Utvrdivanja Carinske Vrednosti

CARINSKA VREDNOST I METODI UTVRDJIVANJA CARINSKE VREDNOSTI

Postupak utvrdivanja carinske vrednosti propisan je odredbama Carinskog zakona. Principi utvrdivanja carinske vrednosti za robu koja se uvozi, sadržani u Carinskom zakonu, preuzeti su iz Sporazuma o primeni clana VII Opšteg sporazuma o carinama i trgovini (GATT). GATT je u aprilu 1994. godine prerastao u Svetsku trgovinsku organizaciju (WTO) i od tada je pomenuti sporazum poznat kao Sporazum o primeni clana VII GATT-a iz 1994. METODI CARINSKOG VREDNOVANJA Metodi carinskog vrednovanja propisani su cl. 46. do 53. Carinskog zakona. Primarni metod za carinsku vrednost je »transakcijska vrednost« kako je definisana u clanu 46. Carinskog zakona. Clan 46. treba tumaciti zajedno sa clanom 54. istog zakona kojim se, izmedu ostalog, predvida uskladivanje stvarno placene cene ili cene koja treba da se plati za uvezenu robu u slucajevima kada kupac snosi neke specificne troškove i izdatke koji se smatraju sastavnim delom vrednosti za carinske potrebe, a koji nisu obuhvaceni cenom uvezene robe. Clan 54. Carinskog zakona, takode, predvida uracunavanje u transakcijsku vrednost nekih stavki koje kupac prenosi prodavcu u vidu odredene robe ili usluga umesto u novcanom obliku. Ukoliko se carinska vrednost ne može odrediti prema odredbama clana 46. Carinskog zakona, pristupice se utvrdivanju vrednosti prema odredbama cl. 48 I 49 tog zakona, a to znaci na osnovu transakcijske vrednosti istovetne ili slicne robe prodate za izvoz u Srbiju i uvezene u isto ili približno isto vreme kao i roba cija se vrednost utvrduje. Primena ovih clanova podrazumeva proces konsultacija izmedu carinske službe i uvoznika. Može se desiti, na primer, da uvoznik poseduje informacije o carinskoj vrednosti identicne ili slicne robe kojom carinarnica trenutno ne raspolaže ili carinarnica poseduje informacije koje nisu lako dostupne uvozniku. DVE OSNOVE ZA UTVRÐIVANJE CARINSKE VREDNOSTI Kada se carinska vrednost uvezene robe ne može utvrditi primenom cl. 46. i 48. I 49 ovog zakona, carinska vrednost se utvrduje u skladu sa odredbama clana 51.ovog zakona. Shodno clanu 51, carinska vrednost se utvrduje na osnovu cene po kojoj se uvezena, odnosno istovetna ili slicna uvezena roba prodaje u Srbiji u istom stanju u kome je uvezena, umanjena za iznose iz tog stava (dogovorene, odnosno uobicajene provizije, ili uobicajene dobiti i opštih troškova u vezi sa prodajom istovetne ili slicne robe uvezene u Srbiju; uobicajenih troškova prevoza, osiguranja i drugih troškova koji nastaju u Srbiji i carine, drugih uvoznih dažbina i drugih dažbina i taksa koje se naplacuju pri uvozu i prodaji robe u Srbiji). Ako se carinska vrednost ne može utvrditi na osnovu stava 51. Carinskog zakona, utvrdice se na osnovu clana 52, a to znaci na osnovu obracunate vrednosti koja odgovara ukupnom iznosu vrednosti materijala i troškova nastalih u proizvodnji robe cija se vrednost utvrduje, dobiti i svih troškova pri uvozu robe u Srbiju koje ima proizvodac robe, kao i troškova i izadataka iz clana 54. istog zakona. Kako se u primeni oba ova metoda nailazi na odredene teškoce, zbog cega se retko primenjuju, dato je pravo uvozniku da izabere redosled primene ova dva metoda. Ukoliko se

carinska vrednost za uvezenu robu ne može utvrditi primenom jednog od napred navedenih metoda, utvrdice se, shodno clanu 53. Carinskog zakona, na osnovu raspoloživih podataka. Pod raspoloživim podacima se podrazumeva carinska vrednost istovetne ili slicne robe utvrdena prema odredbama cl. 46. do 52. tog zakona uz manja odstupanja u odnosu na vreme kad je ta vrednost utvrdena ili u odnosu na vrednost utvrdenu za istovetnu ili slicnu robu proizvedenu u drugoj zemlji. Takode, u primeni ovog clana mogu se koristiti raspoloživi podaci o cenama iz cenovnika, kataloga i sl. po kojima se ista ili slicna roba prodaje kupcima u Srbiji. Metodi carinskog vrednovanja prema cl. 46. do 53. Carinskog zakona, propisani su po njihovom redosledu primene. Dakle, kada se carinska vrednost ne može utvrditi na osnovu odredbi clana 46. Carinskog zakona, pristupice ce se utvrdivanju na osnovu sledecih clanova dok se ne dode do prvog odgovarajuceg clana na osnovu kojeg je moguce utvrditi carinsku vrednost. TERET DOKAZIVANJA STVARNO PLACENE CENE Prema odredbama Carinskog zakona a takode i Sporazuma o primeni clana VII GATT-a iz 1994., teret dokazivanja stvarno placene cene ili cene koja treba da se plati je na uvozniku i nijedna odredba tog zakona, odnosno sporazuma se ne može tumaciti tako da ogranicava ili dovodi u pitanje pravo carinske službe da se uveri u istinitost ili tacnost bilo koje izjave, dokumenta ili deklaracije koji se podnose za potrebe carinskog vrednovanja. Carinskim zakonom je, takode, predvideno da, u roku od pet godina od dana prihvatanja deklaracije, carinski organ može posle puštanja robe, radi provere tacnosti podataka navedenih u deklaraciji, da izvrši kontrolu komercijalnih dokumenata i podataka u vezi sa uvozom I izvozom te robe ili u vezi sa naknadnim komercijalnim poslovima sa tom robom, kao I pregled robe, ako je roba još uvek dostupna.