8-psihologija Demokratije I Antidemokratije

Fakultet za medije i komunikaciju Predmet: Psihologija komunikacija Student: Ana Petrović III 60/07 Tema: PSIHOLOGIJA DEMOKRATIJE I ANTIDEMOKRATIJE

Demokratija i antidemokratija predstavljaju najšire oblike ljudskih odnosa, koji u velikoj meriutiču na sve ostale oblike odnosa, tako da oni imaju i dimenziju demokratičnosti, tj. antidemokratičnosti. Izvorno značenje demokratije je «vladavina naroda». Demokratičnost je najznačajnija dimenzija odlučivanja i rukovođenja, značajna je za društvene kao i grupne klime organizacije. Ona je bitna odlika procesa vaspitanja mladih u porodici, kao i procesa obrazovanja u školama i fakultetima. Osnovna načela demokratije su: osnovna ljudska prava među kojima sloboda i jednakost predstavljaju najvažniju ulogu, a zatim i sloboda inicijative, sloboda podnošenja peticija, sloboda protesta, pravo na informisanje, na obrazovanje i sl. Dok se politička demokratija određuje kao politički sistem koji ima za cilj kontrolu onih koji vladaju od strane onih u čije ime vladaju, kulturna demokratija bi mogla da se nazove, splet društvenih uslova i institucija, koje imaju za cilj da omoguće ravnopravni položaj svih članova društva u pogledu materijalnog i kulturnog. Lipit i Vajt, su analizirali određenja demokratije i došli do sledećeg, do četiri bitne odlike, a to su: 1)vladavina naroda(Ovo je starogrčko značenje reči, koju su i vladari istočnih zemalja označavali kao najbitniju karakteristiku demokratije. Lenjin: «Demokratiju čine jednaka prava svih da učestvuju u upravljanju državom».);2)individualna sloboda(Ovo je odlika zapadnog shvatanja demokratije. Pisci i političari socijalističkog bloka u znatno manjoj meri su je isticali kao suštinsku odliku demokratije, ali se danas sve više uključuje u osnovne karakteristike demokratije);3)odgovornost pojedinca da sarađuje sa grupom i njegova zainteresovanost za blagostanje grupe(Ova odlika razlikuje demokratiju od anarhije u kojoj je svako zainteresovan za sebe.);4)razvoj, blagostanje, sreća, dostojanstvo pojedinca (Ova se odlika uglavnom izražava kao «poštovanje dostojanstva individualne ličnosti», a filozofija demokratije jeste filozofija individualizma.). Lipit i Vajt ističu da su ove četiri karakteristike demokratije opšteprihvaćeni principi u teoriji, mada ne i u praksi, od strane ljudi naklonjenih demokratiji. Za Lipita i Vajta je sporno samo pitanje kolika treba da je sloboda, koje su njene granice iza kjih prestaje da bude razumna, iza kojih demokratija prestaje da funkcioniše? Sloboda pojedinca u demokratiji ne može ići preko granica kada već postaje teret, kada počne da ugrožava društvo. Prihvatanje, odnosno neprihvatanje demokratije često se vezuje za značenje osobine ličnosti kao što je odnos prema drugim ljudima i mentalno zdravlje. Polazi se od

stava da osobe koje nisu sklone da prihvate demokratiju, pre svega gledaju na svoje interese, dok su demokratski orijentisane osobe sposobnije da ne samo zastupaju svoje interese, već i da se identifikuju sa interesima grupe kojoj pripadaju. Nesposobnost identifikacije se vezuje sa rano detinjstvo iz blokada zadovoljavajućih odnosa u porodičnom životu. Za uspešno funkcionisanje demokratske organizacije bitnu ulogu igra mentalno zdravlje njenih članova. Pristalice demokratije su: otvorenog duha, prihvataju sebe i veruju u sebe, realni su, nisu opterećene statusnim razlikama, pravedne su i prijateljski nastrojene. Kod autoritarnih režima je priča znatno drugačija. Antidemokratske režime treba posmatrati kao oblike vladavine čija je uloga očuvanje pozicija onih društvenih klasa i slojeva koji imaju veću ekonomsku moć. Antidemokratska vlast i antidemokratski odnosi u društvu imaju i svoju psihološku stranu. Autoritarni odnosi su trajali kroz čitavu istoriju na svim poljima društvenih zajednica i pod njihovim uticajem trajanja, formirale su se i osobine ličnosti autoritarnih odnosa. To su one strukture ličnostiu koje teže ka hijerarhijskim odnosima, bilo da imaju sklonost vladanja drugima ili da se podčinjavaju drugima. U političkom smislu, antidemokratske odnose dešifrujemo kao vladavinu jedne osobe ili manjine. Najveći broj autoritarnih ili totalitarnih režima ukazuje na prisilu kao na njihove najbitnije odlike. Ali paradoks je što se one zaista i održavaju najviše zahvaljujući prisili i kontroli. Bitna karakteristika totalitarnih režima je da vladajuća garnitura ne vrši samo kontrolu u oblasti politike, već i u ostalim oblastima života. Kako Nojman primećuje, kod održavanja autoritarnih režima, veoma je bitan kult ličnosti, što predstavlja određeni princip vođe. Pristalice ovog režima nastoje da uvećaju njegov značaj, njegovu čičnost, posmatraju ga kao «prvog čoveka». Po Fromovom mišljenju, sadomazohistički i autoritarni karakter su predispozicija sa antidemokratsko ponašanje. Sadistička strana sadomazohizma je psihološka predispozicija za potčinjavanje drugih, a mazohistička za potčinjavanje drugima. Sadizam je strast za posedovanjem apsolutne moći nad žvim bićem. Prihvatanje demokratije ili antidemokratije može biti rezultat logičke procene da je jedan ili drugi sistem pravedniji u rešavanju društvenih problema. I psihološke predispozicije imaju značajnu ulogu u ovim izborima. U razvijenim društvima, demokratija je uglavnom visoko vrednovana, dok antidemokratski stav i odnos u komunikaciji nužno predstavljaju ugrožavanje interesa i potreba drugih ljudi. Čak su i istraživači demokratski orijentisane lilčnosti opisali kao ličnosti na zavidnom nivou zrelosti, dok su za antidemokratske ličnosti opisali kao inferiorne ličnosti koje odlikuje niz nepovoljnih osobina. Demokratske osobe teže da učestvuju u interakcijama gde može da se iznese svoje mišljenje, dok antidemokratske ličnosti najradije učestvuju u nedemokratskim odnosima, odnosima podređivanja i nadređivanja. I demokratska ličnost teži afirmaciji u ulogu vođe, ali ona se za njih ne ogleda u smislu vladanja drugima i osećaja moći, već od osećanja kompetentnosti u rešavanju problema i doprinosa efikasnosti grupe.