1. Pojam I Znacaj Informacionih Tehnologija

Pojam i značaj informaciono-komunikacionih tehnologija

dr Gordana ðorñević

Nova ekonomija i novi pojmovi




















Globalizacija – slojevit sadrž sadržaj veoma različ različitih promena Globalno selo – informatič informatičkoko-komunikacioni tehnološ tehnološki fenomen Tehnologija - najmoć najmoćniji generator promena Kompjuterska revolucija - sinonim za treć treću tehnološ tehnološku revoluciju Informacione tehnologije – nove tehnologije koje su promenile ime i osnovne koncepte ekonomije Internet – globalna mrež mreža kao najveć najveće trž tržište u ovom delu svemira Novi modeli poslovanja – poslovni modeli koji poslovne procese realizuju na mrež mreži

1

Globalizacija - Globalno selo

slojevit sadržaj veoma različitih promena uslovljen informatičko-komunikacionim tehnološkim fenomenima

Globalna Ekonomija jedinstvo ljudi - jednstvena planeta

„Svijet je odavno postao globalno selo. Granice se ruše ili postaju nevidljive. Državne, etničke, rasne. Bitan je samo rezultat...”

2

EDS – Electronic Date Systems Corp. preko 70 000 zaposlenih u 30 zemalja

EDS 4Q profit u 2006. godnini iznosio je $217 miliona, što je duplirano u odnosu na isti period prethodne godine ($112 miliona)

Globalna ekonomija je poslovnim sistemima omogućila pristup partnerima iz celog sveta, pružajući nove mogućnosti za fleksibilnost poslovnih aktivnosti

3

Tehnologija

- najmoćniji generator promena

Informacione i Web tehnologije










rač računari novi operativni i sistemski softver baze podataka, informacija i znanja Data warehouse – skladiš skladište podataka mrež mreže (intranet, ekstranet, Internet) softverski inž inžinjering (software engineering) inteligentni sistemi bazirani na znanju (Inteligent Knowled Knowledge - Based System: IKBS) interfejs čovek - maš mašina (Man(Man-Machine Interface: MMI) Konvergencija različ različitih tehnologija - integracije velikih razmera i rač računarski dizajn (Computer - Adided Desing: CAD)

4

Informacione tehnologije i poslovanje


» sistemi zasnovani na savremenim IT, direktno utiču na razvoj organizacije i povećanje njenog profita«

(S. Krsmanović, 2001)


Nove tehnologije, elektronsko poslovanje i umrežavanje od presudnog su značaja za ekonomski razvoj, a ti ciljevi se ne mogu ostvariti bez valjane upotrebe informacionih tehnologija

Kompjuterska revolucija

- sinonim za treću tehnološku revoluciju

5

kompjuterske revolucije se odnosi na brze i značajne promene nastale širokom upotrebom i zavisnošću o kompjuterima u modernom društvu.


Pojam

Industrijska i post-industrijska era kompjuterska revolucija i razvoj IT

Informatička i post-informatička era

6

P.Drucker kompletan privredni i društveni razvoj deli na tri perioda:








industrijska revolucija – period primene znanja na tehnička sredstva, procese i proizvode postindustrijski period – periode primene znanja na sisteme (organizaciju) i produktivnost rada menadžment revolucija – period primene znanja na znanje uz visok stepen korišćenja IT

•Inf. tehnološke promene

•Klasična ekonomija

•Digitalna ekonomija

•Signal

•Analogni

•Digitalni

•Procesor

•Poluprovodnici

•Mikroprocesori

•Sistem

•Host-bazirani sistemi

•Klijent/Server arhitektura

•Komunikac.sistem

•Klasični/lokalni

•Inf. superautoput

•Inform. oblici

•Separatni (tekst, slika, zvuk)

•Multimedia

•Softver i alati

•Zanatski, III generacija

•Objektno orjentisan, IV generacija

•Objektni sistem

•Vlasnički

•Otvoreni

•Upravljanje

•Klas. strategije menadžmenta

•Savremene men. strategije i znaja

7

Informacione tehnologije

– nove tehnologije koje su promenile ime i osnovne koncepte ekonomije

IT u novoj ekonomiji








Razvoj i primena Iinformacionih Tehnologija (IT) kreirale su novu novu ekonomiju koja se odnosi na čitav niz kvalitativnih i kvantitativnih promena koje su u poslednjih 15 godina transformisale strukturu, funkcionalnost i pravila u ekonomiji To je ekonomija zasnovana na digitalnim tehnologijama, uključ uključujuć ujući digitalne komunikacione mrež mreže (Internet, intranetove, kao i privatne mrež mreže sa dodatnom vrednoš vrednošću – VANS), rač računare, softver i druge povezane informacione tehnologije Digitalno umrež umrežavanje i komunikaciona infrastruktura pruž pružile su globalnu platformu na kojoj ljudi i organizacije mogu uzajamno da deluju, komuniciraju, sarañuju sarañuju i traž traže informacije

8

IT u novoj ekonomiji









Savremeni uslovi poslovanja, era mrež mrežne revolucije i pojava Interneta, dovele su do bitnih promena u poslovnom okruž okruženju firmi Javila se moguć mogućnost voñenja poslova na nov nač način, elektronskim putem, i to kako unutar same firme, tako i van nje, što je neizostavno dovelo do promena u ekonomiji - stvaranje novog nač načina poslovanja Informaciono Komunikacione Tehnologije (ICT) dobile su važ važno mesto i znač značajnu ulogu u poslovanju organizacija - postaju znač značajan faktor za efikasniju i efektivniju realizaciju poslovnih aktivnosti Osnovni poslovni ciljevi realizovani IT:









poveć povećanje produktivnosti, unapreñenje procesa odluč odlučivanja uspostavljanje kvalitetnijeg odnosa sa kupcima i poslovnim partnerima partnerima smanjenje troš troškova razvijanje novih strateš strateških aplikacija

veliki broj organizacija prihvatilo je elektronski nač način poslovanja kao jedini partnerski odnos u buduć budućnosti.

Nova ekonomija, digitalna ekonimija, ekonomija znanja




Dakle, ključni simboli savremene ekonomije, odnosno okruženja koje postaje opšte mesto za realizaciju najrazličitijih aktivnosti i procesa postaju






cybercyber-prostor rač računari rač računarske mrež mreže informacioni tokovi informacioni sadrž sadržaji u digitalnoj formi

9

Ekonomija znanja




S obzirom da u eri digitalne ekonomije (ekonomija znanja) »znanje predstavlja moć«, IT koje brzo i lako stvaraju, razmenjuju i primenjuju znanja (brže i više nego ikada do sada), predstavljaju način da se najviše i najbolje iskoristi ova moć.

Digitalna ekonomija







globalno tržište dinamično, turbulentno i visoko konkurentno okurženje novi izazovi za ogranizacije promena poslovne politike i strategije razvoja u cilju povećavanja njihove efiksanosti i efektivnosti

10

Neshvatanje da živimo u vremenu u kome je „mirni mirni okean” okean zamenjen „vulkanom”.

Ako je splavarenje na mirnim vodama Vaš stil, idite i radite u nekoj velikoj firmi, ali ako je kanu na divljim vodama ono što volite, pokušajte sa preduzetničkom firmom Murphy

Promene na meñunarodnom tržištu - sve agresivnije promotivne i druge tržišne aktivnosti

Kako ćeš da pobediš pobediš? Napadać Napadaću. Šta ćeš kad napadneš napadneš? Niš š ta. Ni Zaš Zašto niš ništa?

Zato što neć neću prestati da napadam.

11

Internet

– globalna mreža kao najveće tržište u ovom delu svemira

Činjenica je da je Internet, a posebno WWW, doprineo da globalna ekonomija postane prihvatljiva

@ Internet najveće tržište u ovom delu svemira dostupno 24 časa dnevno, 7 dana u nedelji, 365 dana u godini

12

2006. god. 1 020 614 866 Internet korisnika u svetu (UNCTAD, 2006)

2007. god. (drugi kvartal) 1 173 109 925 Internet korisnika u svetu 17.8% penetracija Interneta (Internet World Stats News) 321 853 477 Internet korisnika u Evropi 39.8% penetracija Interneta (Internet World Stats News)

IT su umrežile celo čovečanstvo i nametnule naophodnost članstva u toj mreži: negiranje učlanjenja bilo koje zajednice značilo bi njenu potpunu izolaciju i trajni gubitak koraka

13

Nerazumevanje 7 menadžment trendova čiji je pokretač Internet

1. Internet primorava kompanije da se transformišu. 2. Novi kanali menjaju pristup tržištu i brendovanje, uzrokujući smanjenje tradicionalnih distributivnih kanala 3. Balans snage se prenosi na potrošača 4. Takmičenje se menja. 5. Brzina poslovanja se drastično povećava. 6. Internet izbacuje korporaciju van tradicionalnih granica. 7. Znanje postaje ključni činilac i izvor kompetetivne prednosti.

Novi modeli poslovanja

– poslovni modeli koji poslovne procese realizuju na mreži

14

Poslovni model »metod pomoću kojeg kompanija stvara prihod da bi se izdržavala«





Poslovni modeli na mreži, kao nov način poslovanja, rezultat su usvajanja prednosti koje su donele nove tehnologije i nove poslovne aplikacije, iskorišćene za stvaranje novih vrednosti proizvoda i usluga i za kvalitetniju isporuku korisnicima Ovi modeli nastali su kao rezultat težnji da se, novim elektronskim načinom pružanja usluge ili prodaje proizvoda, »pokrije« odreñeni segment tržišta i ostvari rast profita

Novi poslovni modeli








Savremeni poslovni modeli jesu zapravo »sistemi zasnovani na Webu« Webu«, čije se aplikacije ili usluge nalaze na serveru, pa su tako dostupne sa bilo kog mesta preko nekog od servisa Interneta (npr. World Wide WebWeb-a) koriš korišćenjem nekog Web pretraž pretraživač ivača Dakle, jedini softver koji je potreban korisniku za pristup i izvrš izvršenje aplikacije (koriš (korišćenje usluge koju poslovni model nudi) jeste okruž okruženje Web pretraž pretraživač ivača (Internet Explorer, Mozilla, Firefox...) Osim jednostavnosti upotrebe, sistemi zasnovani na Web imaju još još dve veoma važ važne funkcionalne osobine:



generisani sadrž sadržaji/podaci až ažuriraju se u realnom vremenu univerzalno su dostupni korisnicima preko WebWeb-a (u zavisnosti od unapred definisanih prava pristupa za svakog korisnika odnosno, grupu korisnika)

15

Poslovni model na mreži

klijent

server Internet Internet

Oracle SQL baza

Web-orjentisan sistem za realizaciju poslovnih aktivnosti AD server

Mail-server

Razvoj Informacionog Društva




Informacione Tehnologije zahvatile su svaki aspekt društvenog života, uključujući državne organe, nauku, obrazovanje, zdravstvo, komunikaciju, trgovinu






modeli ee-bankarstva modeli ee-obrazovanja modeli ee-zdravstva modeli ee-uprave modeli ee-trgovine

16

Evropska komisija o stanju telekomunikacija i informacionog društva u Srbiji













ogranič ograničen napredak u oblasti informacionog druš društva novo Ministarstvo za telekomunikacije i informatič informatičko druš društvo osnovano u maju 2007. godine Strategija za razvoj komunikacija u Republici Srbiji 20062006-2010. god. usvojena u novembru 2006. god. stopa širenja upotrebe Interneta u zemlji i dalje na niskom nivou sprovoñenje zakonodavstva je i dalje u poč početnoj fazi i zavisi od administratinvih kapaciteta i stepena struč stručnosti relevantnih institucija, koje moraju da budu ojač ojačane Srbija tek treba da usvoji nove zakone o informacionom druš društvu (elektronska trgovina, elektronska vlada, zaš zaštita lič ličnih podataka) uloga IT u kominikaciji i uslugama vlade prema grañanima (e(e-vlada) trenutno je ogranič ograničena; u ovoj oblasti Srbija je umereno napredovala

razvoj informacionog društva u Srbiji je u početnoj fazi i potrebni su dodatni napori da bi se dostigli evropski standardi

razvoj i primena ICT upotreba informacija i znanja porast broja korisnika Interneta nužani zadaci svake zemlje koja želi da se razvija ekonomski, politički i kulturno

17

SVET JE OBRNUO REDOSLED (!):


Umesto fraze :”Ulagaću u IT kada budem dovoljno bogat”.

Svet danas se ponaša ovako:


“Ulagaću u informacione tehnologije da bih bio bogat”.

1943. godine, Tomas J. Watson, dugogodišnji generalni direktor IBM, , ostao je upamćen i po svojoj izjavi: “Mislim da postoji svetsko tržište za možda pet kompjutera”.

U posljednjih dvadeset godina IT tržište se povećalo za 19 puta i prešlo cifru od pola biliona dolara.

18

POPULACIJA U MILIONIMA 300

12 10.2

275

10.6 250

10 8

IT POTROSNJA/STANOVNIK U EVRIMA

191

200

7.5

190

150

6

100

4 2

2

50

33

0

0 Srbija

Slovenija

Mañarska

Grčka

Srbija

Slovenija

Mañarska

Grčka

IT realnost u Srbiji

19

Penetracija Penetracija personalnih rač računara - Srbija i zemlje u regionu (2000 – 2004)

2000

2001

2002

2003

2004

Slovenija

27.54

27.57

30.06

32.55

35.54

Hrvatska

11.16

14.17

17.38

18.29

19.07

Rumunija

3.18

3.57

8.26

9.69

11.30

...

3.52

4.55

5.66

6.78

Bugarska

4.43

4.82

5.16

5.54

5.94

Srbija

2.26

2.34

3.57

4.13

4.77

...

0.97

1.17

...

...

7.97

8.93

9.65

10.59

12.89

Makedonija

Albanija svet

Izvor: ITU 2000-2004

20

Penetracija personalnih računara u domaćinstvima Srbija 1999-2006

Republički zavod za statistiku sproveo je istraživanje o upotrebi ICT u Republici Srbiji u 2007. godini (uzorak 2 000 domaćinstava)


34% domaćinstava u Srbiji poseduje računar








45.5% u Beogradu 34.4% u Vojvodini 26.3% u centralnoj Srbiji

29.9% stanovnika Srbije koristilo je računar u poslednja tri meseca 65.5% stanovnika Srbije nije nikada koristilo računar

21

Internet - zemlje sa najviš najvišom penetracijom, zemlje regiona i Srbija ukupan broj host rač računara

broj host rač računara na 10 000 stanovnika

broj Internet korisnika na 100 stanovnika

Island

139 427

4 758.60

87.76

Švedska

1 321 676

1 466.67

75.46

Austrija

3 939 321

1 978.27

70.40

195 138 696

6 645.16

63.00

SAD Velika Britanija

4 173 453

697.90

62.88

Kanada

3 562 482

1 110.80

62.36

Slovenija

53 421

269.67

55.41

Hrvatska

34 695

78.57

31.88

Rumunija

49 077

22.64

20.76

Bugarska

65 759

84.73

20.60

Srbija

27 578

33.83

18.61

Makedonija

3 595

17.71

7.86

267 541 177

421.63

15.17

svet Izvor: ITU 2005

Penetracija Interneta Srbija 1999-2006

Izvor:Strategic Marketing, 2006

22

Penetracija Interneta Srbija i zemlje regiona 2006

Izvor: Strategic Marketing, 2006

Korišćenje Interneta u Srbiji

23

Korišćenje Interneta u Srbiji

Glavni razlozi što domaćinastva nemaju pristup internetu (%)

35

33.4

30

24.7

25

25.2

20

15

13.6 9.6

10

4.9

5.3

5

0

Imam

Nedostatak

pristup

vestina

negde drugde

Pristup

Ne zelim

internetu je Računar internet ima:

Drugi razlozi

Nemam

Oprema je

potrebu za

suvise

74.9 % suvise grañana EUR skup čiji je prihod veći od 600internetom 20.5% grañana čiji je prihod oko 300 EUR

skupa

24

Republički zavod za statistiku sproveo je istraživanje o upotrebi ICT u Republici Srbiji u 2007. godini (uzorak 2 000 domaćinstava i 1 000 preduzeća)











Internet u Srbiji ima 26.3% domać domaćinstava najveć najveći broj domać domaćinstava ima:
modemski dialdial-up prikuljuč prikuljučak na Internet 73.4%
WAP i GPRS koristi 16.1%
ADSL koristi 12.1% broj Internet korisnika poveć povećao se u odnosu na 2006. god. za 3% preko 850 000 koristi Internet svakoga dana






90.6% preduzeć preduzeća u Srbiji ima Internet priključ priključak 46.7 % preduzeć preduzeća koristi modemsku dialdial-up konekciju 61.8% preduzeć preduzeća koja imaju Internet priključ priključak poseduju Web

Site

NR indeks

Networked Readiness indeks

25

NR indeks rang 2006/2007 2006/2007

rang 2005/2006 2005/2006

rang 2004/2005 2004/2005

7

1

5

Danska

1

3

4

Kanada

11

6

10

Tajvan

13

7

15

Švedska

2

8

6

Švajcarska

5

9

9

Velika Britanija

9

10

12

Slovenija

30

35

32

Hrvatska

46

57

58

Rumunija

55

58

53

Bugarska

72

64

73

Srbija

74

80

79

Makedonija

81

82

85

BiH

89

97

89

SAD

Šta su informacione tehnologije ?

26

Informacione tehnologije IT







Hardver Softver Baze podataka Mreže

ŠTA KAŽU DEFINICIJE?




IT čine sve tehnološke komponente informacionog sistema, odnosno: hardver, softver, baze podataka , mreže i komunikacije (Turban)




IT jedinstvo: sredstava, metoda i postupaka (Obradović Obradović)

27

Informacioni sistemi

28