Zasto Sam Postao Pravoslavan

ZA[TO SAM POSTAO PRAVOSLAVAN Xon Frensis (Frenki) [efer je scenarista, filmski re`iser i pisac. Wegova najnovija kwiga nosi naziv "Sham Pearls For Real Swine" ("La`ni biseri za prave sviwe"). Sa suprugom i decom `ivi u Masa~usetsu. Pre nego {to je pre{ao u Pravoslavqa pripadao je protestantskoj evangelisti~koj grupaciji i bio poznat kao wen zagovornik i pisac. Kr{ten sam u Gr~koj Pravoslavnoj Crkvi 1. decembra 1990. Bila je to kulminacija prili~no duge li~ne odiseje koja me je iz sredi{ta evangelisti~kog protestantskog "sekta{tva" odvela u istorijsku Crkvu. Postoje tri su{tinska razloga zbog kojih sam napustio svoje protestantsko nasle|e i pridru`io se pravoslavnoj zajednici. Prvo: uverio sam se da su tvrdwe istorijske Crkve - o tome da je ona istinska Crkva - opravdane. Drugo: u raskolni~kom haosu protestantizma po~eo sam da prime}ujem ispuwewe stra{nih upozorewa Otaca Crkve (upu}enih) protiv raskola. To je u`urbalo moje tragawe za neprekinutim, izvornim i zakonitim, apostolskim poretkom ustanovqenim u istorijskoj Crkvi. Tre}e: tokom mnogih godina dok sam poku{avao da budem Hri{}anin, radije nego da "verujem" u Hri{}anstvo, ~esto sam se pitao za{to je moje putovawe bilo usamqeni~ko i individualisti~ko. Pitao sam se zbog ~ega je izgledalo da imam samo nekolicinu duhovnih oru`ja kojima }u se boriti protiv svog sopstvenog greha. Kada sam po~eo da otkrivam istorijsku Crkvu, po~eo sam da otkrivam i ~itav arsenal duhovnog oru`ja za koji nikada nisam ni znao da postoji. [to se ti~e prve dve ta~ke, tj. tvrdwi istorijske Crkve i kritike haoti~nog stawa u protestantizmu, na drugom mestu op{irno sam pisao o toj temi. Ovde }u se, dakle, uglavnom baviti svojim tre}im razlogom - li~nom dimenzijom mog duhovnog putovawa u Crkvu. Smisao Svi mi tragamo za smislim svog `ivota. Da bismo prona{li taj smisao, potrebni su nam izvesni nepromenqivi standardi, ciqevi i parametri kojima }emo izmeriti na{ napredak u pravcu da postanemo onakvi kakvi bismo `eleli da budemo. Me|utim, ako jednog dana otkrijemo da su na{e ideje o tome {ta su na{i duhovni ciqevi svedene na subjektivne i iskqu~ivo li~ne standarde koje smo sami stvorili, onda je svaka nada za te`wom ka nepromenqivim smislom - da izostavimo transcendentni ve~ni smisao - izgubqena. U duhovnom kontekstu to je jednako otkri}u da se ograda u bejzbolu pomera izme|u dva udarca, {to bi u celini anuliralo i poni{tilo svaki smisao izvr{avawa "slobodnog udarca", ~ak i u slu~aju da je on izveden. Problem protestantizma sadr`i se u tome {to je ~ovek nezavisan od Svetog Predawa. "Ograda" - tradicija - mo`e biti proizvoqno pomerena jer bez apostolskog autoriteta svako protestantsko mi{qewe je isto tako

dobro kao i mi{qewe bilo koje (druge) osobe o tome {ta zna~i biti hri{}anin. Svaka osoba, na primer, mo`e re}i da se pridr`ava Pisma, ali kako je Sveto Predawe odba~eno ili radikalno izmeweno, to se pretvara u pojavu da svaka osoba sledi samo svoje subjektivno tuma~ewe o tome {ta smatra da ka`e Pismo - svode}i ga na ono {ta to "woj zna~i". Jo{ vi{e zbuwuje protestantski ose}aj za zna~ewe bogoslu`ewa. To je udarawe bubweva, u~e{}e u propovedima, molitva, pevawe, govorewe raznim jezicima, i {ta jo{? Slu`i se usnama, ali se protestant nikada ne}e slo`iti sa protestantima iz drugih "sekti" {ta je bogoslu`ewe, makar i u crkvi, i rezultat je duhovno toliko haoti~an koliko je to bio odnos Kaina i Aveqa. Usled toga imamo podatak da svaka od 23.000 protestantskih sekti tvrdi da je ona "istinska crkva". Bogoslu`ewe Mo`da je najboqi na~in da se razume razlika izme|u pravoslavqa i protestantizma pro{irivawe analogije pri~e o Kainu i Avequ. Protestant pretpostavqa da Bog zaista ne mari da li mu prinosimo jagwe ili "rod zemaqski". Pravoslavni Hri{}anin, sa druge strane, veruje da na~in kako vr{imo bogoslu`ewe nije li~na, subjektivna stvar koju obavqamo po sopstvenom naho|ewu, ve} da je vo|stvom Svetog Duha tokom vekova ukoreweno u svetotajinsku istorijsku Crkvu. Mi mo`emo, kako u~i Crkva, znati kako da vr{imo bogoslu`ewe i koji su osnovni elementi svetotajinske prakse koji oblikuju izvorno bogoslu`ewe i crkvena pravila. Kao rezultat ovog uverewa, pravoslavni Hri{}anin ne upra`wava bogoslu`ewe iskqu~ivo kao individualni izraz samoostvarewa maskiran pobo`no{}u, nego umesto toga prilazi Bogu na osnovu jedinstvenog i zajedni~kog istorijskog iskustva Crkve - ~itave Crkve - koja ukqu~uje vojuju}u Crkvu svetiteqa i mu~enika isto kao i sada{wu Crkvu na zemqi. Na ovaj na~in pravoslavni Hri{}anin nije usamqen u svojim duhovnim tragawima. On nije prinu|en da jednostavno prikupqa i odabira izme|u onoga {to mu nudi drevna i moderna "tradicija" i umesto toga vo|en je istorijskim prejemstvom, neospornom, svetotajinskom istinom i apostolskim poretkom. On ne veruje da je wegov episkop episkop zato "{to je omiqen" ili "harizmati~an", pa ~ak ni zbog toga {to je po svim pitawima uvek u pravu. Umesto toga, on shvata da je vlast wegovog episkopa izraz istorijskog i zakonitog kontinuiteta zasnovanog na uistinu ontolo{ki istorijskoj Crkvi. Ta Crkva smatra da nema teolo{kog rascepa izme|u "duhovne" ili "svetovne" stvarnosti i umesto toga prihvata svaku relanost, ~ak i fizi~ki svet, ukqu~uju}i evharistiju, ikone, episkope i sve{tenstvo kao deo Bo`ijeg promisla o qudima kako bi ih vratio Sebi. ^iwenica je da Pravoslavna Crkva svoje Svete Tajne smatra duhovnotelesnim. Ispovest i rukopolo`ewe (sve{tenstva) su svete tajne, ali su to tako|e i brak i evharistija. I kao {to Crkva u~i o fizi~kom, autenti~nom

apostolskom prejemstvu - predavawu bakqe apostolske vlasti, vekovima unazad, u neprekinutom kontinuitetu, sve do Hrista - ona isto tako u~i i o fizi~kom vaplo}ewu Hristovom u vremenu, mestu i istoriji. Na taj na~in oru|a koja Pravoslavna Crkva nudi hri{}aninu da wemu - ili woj - pomognu u duhovnom putovawu ka Bogu kroz Hrista nisu proizvoqno odbrana ili izmi{qena, niti su iskqu~ivo "duhovna", nego su, zaista, deo `ivog svetotajinskog predawa koje je istinski put, a ne samo jedan od puteva da bi se upodobilo Hristu. Deo tog Svetog Predawa je i sasvim karakteristi~an oblik bogoslu`ewa i vr{ewa Svetih Tajni, kao i na~ina na koji mo`emo uzrastati da bismo se upodobili Hristu kao delovi zajedni~kog tela veruju}ih. Legitimitet Sve to imalo je velikog uticaja na moja li~na duhovna tragawa kada sam, nakon dugog izu~avawa, shvatio da su oblici bogoslu`ewa i Svetih Tajni kakve nudi Pravoslavna Crkva istorijski zakoniti, a ne samovoqni ili izmi{qeni od strane pojedinih osoba. Stekao sam dovoqno poverewa u poruku Crkve da uistinu poku{am da zapo~nem da mewam svoj `ivot u skladu sa wenim u~ewem. Na primer, po~eo sam da odlazim na ispovest da bih stekao poverewe u svog sve{tenika i kroz wega i u Sveto Predawe istorijske Crkve i wenog Gospoda. Tako|e sam zapo~eo da ~itam Sveto Pismo u novom svetlu - sa `eqom da u~ewe re~i Bo`ije usvojim sa ta~ke gledi{ta Svetog Predawa, a ne iskqu~ivo sa svog subjektivnog stanovi{ta ili svojih "ose}awa". Re~i "tako u~e Sv. Oci" ili "to je ono ~ega se Crkva uvek pridr`avala" dale su mom izu~avawu Biblije novo zna~ewe a mojoj veri novu sigurnost. Stekao sam veliko li~no uverewe u istorijski kontinuitet Crkve, kao i u istorijsku neprekinutost hri{}anske vere. U oblasti bogoslu`ewa i molitve, po~eo sam da ih upra`wavam na na~in kako se to ~inilo u drevnoj Crkvi, drugim re~ima, liturgijski i svetotajinski. Prihvatio sam bogoslu`ewe kakvo je zasnovano u Pravoslavnoj Crkvi, koje je kroz niz episkopa i patrijaraha i{lo unazad sve do Apostola i ustanovqeno na na~in drevne, "prvobitne" Crkve - Crkve koja je polagala veliku va`nost zna~aju uistinu potvr|enog dokaza istorijske sukcesije sa jednog episkopa na drugog. Moje izu~avawa Pravoslavqe zapo~elo je da stvara veliku razliku u na~inu na koji sam shvatao smisao svog `ivota. Izme|u ostalog, nisam vi{e verovao da je moja du`nost da nadmeno kritikujem istorijsku Crkvu, da sakupqam i odabiram olupine na modernoj obali bogoslu`ewa i prakse, kao da je bogoslu`ewe iskqu~ivo stvar li~nog ukusa, zadovoqstva ili udobnosti. Umesto toga, po~eo sam da shvatam da Sveto Predawe istorijske Crkve treba da izrekne sud nada mnom. Po prvi put sam shvatio da je bogoslu`ewe deo sabornog i istorijskog ~ina a ne samo li~ni, unutra{wi psiholo{ki i privatni ~in li~nog izra`avawa. Zapo~eo sam da napu{tam amerikanizovanu "pluralisti~ku" viziju o tome {ta zna~i biti hri{}anin - ideju da je dobro da "li~no" verujete u ne{to dok god shvatate da to ne mora biti istinito u smislu da qudi koji u to ne veruju nisu u pravu. Sada razumem da vekovna Crkva ne nudi qudima samo nadu

a hri{}anima sigurnost, nego i to da ona nije samo jo{ jedna od "sekti". Umesto toga, to je uistinu Crkva. Ta ~iwenica ne po~iva na ose}awu, ve} na istorijskom svedo~anstvu i `ivoj svetotajinskoj, liturgijskoj praksi. I dok samo Bog mo`e suditi ko je spasen a ko ne, ~ovek mo`e vaqano prosuditi ko ili {ta je Crkva a {ta nije. Novi `ivot [to se mene ti~e, to razumevawe je dramati~no izmenilo moje shvatawe o tome {ta zna~i biti Hri{}anin. Nisam vi{e verovao da je to jedino stvar li~nog izbora ili iskqu~ivo subjektivno mi{qewe o tome {ta ~ini bogoslu`ewe, molitvu, ispovedawe, tuma~ewe Svetog Pisma, pokajawe ili Svetu Tajnu. Nisam vi{e video sebe ili svoje li~no tuma~ewe Biblije kao jedini izvor vere. Kao pravoslavni hri{}anin gledao sam Crkvu i Sv. Predawe kao izvor istine - izvor u~ewa o tome kako da se upodobim Hristu, a to je upravo {to zna~i biti - pre nego postati - Hri{}anin. Sada, kada mi je otvoren arsenal duhovnog oru`ja istorijske Crkve, okusio sam te izvanredne duhovne na~ine samoodbrane. U svojim usamqeni~kim protestantskim lutawima nikada se nisam nadao da }u na}i takvu prakti~nu pomo}. Sa mojim sve{tenikom kao duhovnim ocem, sa mojim dnevnim molitvenim pravilom, sa mojim u~e{}em u Hristovom `ivotu kroz Svetu Tajnu Evharistije, sa mojom li~nom duhovno{}u koja je sada pribrojena ve}oj celini, ja vi{e nisam usamqeno duhovno siro~e -stanovnik protestantske pustiwe - ve} mali deo mno{tva koje ni vrata paklena ne}e nadvladati. Nije potrebno da ka`em da mi je prihvatawe Pravoslavqa otvorilo nove vidike o tome {ta je hri{}anstvo i, {to je najva`nije, {ta uistinu zna~i biti Hri{}anin. [tavi{e, Pravoslavqe mi je razjasnilo {ta je moj ciq u `ivotu. Prema u~ewu Crkve, smisao `ivota je po{tovawe Boga, u Crkvi, u `ivqewu, u lepoti, pa ~ak i u bolu. Greh nije samo u kr{ewu pravila ve} i u prepu{tawu bilo ~emu {to nas udaquje od na{e mogu}nosti da sledimo Hrista - ukqu~uju}i i pogre{ne forme proizvoqnog "bogoslu`ewa". Zahtev za sveto{}u nije dakle samo u onome {to ~inite, ve} u onome {to postajete. U su{tini, glad i `e| radi pravednosti - radije nego u`ivawe u propovedi - ~ine razliku izme|u mog starog protestantskog i novog pravoslavnog zahteva za sveto{}u, za spasewem. Razlog za{to sam postao pravoslavni Hri{}anin je taj {to sam unutar Pravoslavne Crkve na{ao autenti~an izraz istorijske vere Hrista, Apostola i Otaca. Taj razlog nije teoretsko ili teolo{ko "dokazivawe", ve} razlog koji je vrlo prakti~an, budu}i da su mi kao moralnom invalidu bile potrebne {take - i istorijska izvesnost - koju nudi istorijska zajednica vernih.