Uvod - Mehaničar Oružar

UVOD Oružjem se smatra svaka naprava koja je izrađena, prilagođena ili namenjena za izbacivanje projektila, gasa, tečnosti ili druge supstance putem: - potiska barutnih gasova - vazdušnog pritiska - drugog potisnog sredstva - kao i drugi predmeti čija je osnovna namena vršenje napada. -

Oružje se po vrstama deli na: vatreno oružje vazdušno oružje gasno oružje rasprskavajuće oružje posebno oružje oružje sa tetivom hladno oružje Prema nameni oružje se može podeliti na: oružje za ličnu bezbedost lovačko oružje sportsko oružje trofejno oružje staro oružje kombinovano oružje

U smislu Zakona o oružju i municiji, pod delovima za oružje podrazumeva se: - cevi za puške, pištolje i revolvere - zatvarače za puške i pištolje - cilindre revolvera - navlake pištolja - sanduke ili glave pušaka municijom se smatra: - meci - patrone - čaure sa kapislama - kapisle - zrna - dijabole - kugle - sačma - barut - signalna anestetička i gasna punjenja. MERE BEZBEDNOSTI PRI RADU I RUKOVANJU SA NAORUŽANJEM

Naoružanje po svojoj konstrukciji je vrlo jednostavno, međutim lice koje rukuje sa njim mođe da izazove velike negativne posledice. Pre nego što poželimo da rukujemo ili radimo sa oružjem treba proveriti: - da li je cev prazna - NIKADA cev oružja ne okretati u čoveka bez obzira da li je cev prazna - pustiti zatvarač u prednji položaj i izvršiti opaljenje s tim da oružije bude okrenuto tamo gde nema ljudstva - pravilno i propisno rukovati sa oružjem tj. pridržavati se pravila i propisa koja su data za određeno oružje - pre rasklapanja pripremiti radno mesto, potreban alat i pribor - prilikom rasklapanja delove rasklapati po funkcionalnoj vezi - ne mešati delove dva ili više oružja - pravilno koristiti alat i pribor TAKTIČKO TEHNIČKI ZAHTEVI I KARAKTERISTIKE NAORUŽANJA Kod streljačkog oružja još od drugog svetskog rata postoji tendencija da se poveća vatrena moć jedinica uvođenjem sve većeg broja poluautomatskog i automatskog oružja. Taktičko tehnički zahtevi: -

efikasnost gađanja pokretljivost pgodnost upotrebe pri svim vremenskim uslovima sigurnost dejstva sigurnost pri upotrebi udubnost rukovanja jednostavnost održavanja ekonomičnost proizvodnje Karakteristike pešadijskog naoružanja:

Pešadijsko naoružanje je individualno oružje namenjeno za borbu na bliskim odstojanjima. Deli se na: 1.neautomatsko kod koga je pritisak barutnih gasova iskorišćen za davanje početne brzine –Vozrna, a istovremeno čitavo oružje dobija brzinu u suprotnom smeru kretanja zrna. Ovo kretanje oružja u nazad zove se TRZANJE. Sve ostale radnje vrši korisnik ručno: - odbravljivanje - odvajanje zatvarača od cevi - izvlačenje čaure - izbacivanje čaure - zapinjanje udarne igle - uvođenje novog metka - zatvaranje cevi - zabravljivanje zatvarača - opaljenje metka

2.poluautomatsko je takvo oružje kod koga rad barutnih gasova priprema opaljenje, ali je za njegovo opaljenje potrebno ponovo pritusnuti obarač. 3.automatsko oružje je ono koje ustaljeno vatreno dejstvo održava na osnovu svoje energije koja se stvara i čiji je izvor barutno punjenje, odnosno veći deo barutnih gasova se koristi za potiskivanje zrna, a manji deo za rad delova automatike oružja. Za svaki ispaljeni metak iz bilo kog automatskog oružja mora se obaviti jedan ciklus koji obuhvata: - punjenje oružja - donošenje metka pred čelo zatvarača - ubacivanje metka u cev - zatvaranje i zabravljivanje cevi - opaljenje metka - odbravljivanje - otvaranje cevi - izvlačenje udarnog mehanizma i mehanizma za opaljenje - izvlačenje i izbacivanje čaure. VIDOVI ODRŽAVANJA 1. a) b) c) d) 2. a) b) c) d) 3. 4. 5. 6. a) b) c) d) e)

Osnovno održavanje dnevni pregledi pregled pre upotrebe pregled u toku upotrebe eksploataciona merenja pregled posle upotrbe opsluživanje periodični pregled ( nedeljni ) Tehničko održavanje tehnički pregledi ( I i II ) prelaz sa jednog vida eksploatacije na drugi laki remont konzervacija TMS Srednji remont Generalni remont Revizija Kontrolni pregledi komandantski pregledi tehnička kontrola vanredni tehnički pregledi kontrolno tehnički pregledi municije, kontrolna tehnička gađanja municijom. PREGLED NAORUŽANJA U SKLOPLJENOM STANJU

Pre početka pregleda potrebno je izvršiti pripremu naoružanja, potrebnog alata i pribora za pregled. Sva nečistoća, staro i zapečeno mazivo moraju se odstraniti, kako bi delovi nesmetano funkcionisali. Dijagnostika u sklopljenom stanju vrši se prema pregledu obaveznih provera, koje su propisane u tehničkim uputstvima, a tamo gde takvog pregleda nema onda dijagnostiku vršiti prema srodnom oružju.

Pri dijagnostici delova, sprava, uređaja, mehanizama potrebno je utvrditi: 1. istrošenost delova – nastaje kao normalan proces kontinuiranog habanja radnih površina u toku upotrebe oružja, 2. mehaničke povrede – to su pukotine, udubljenja, izgrebanost itd., 3. hemijska i toplotna oštećenja – to su vlaga, nečist vazduh itd. PREGLED SKLOPOVA I DELOVA NAORUŽANJA Dijagnostika u rasklopljenom stanju vrši se u toku procesa opravke, kada nije moguće otkriti skrivene neispravnosti usled istrošenosti dela, povećanih zazora i promena drugih tehničkih karakteristika. Prvo naoružanje rasklapamo na glavne sklopove i izvršimo dijagnostiku, ako i tada ne dođemo do uzroka neispravnosti pristupamo rasklapanju sklopa do najsitnijeg dela. Prilikom rasklapanja voditi računa da se rasklapa onoliko koliko je nužno za opravku. Cilj dijagnostike – pregleda sklopova je: - da se provere sve pojedinačne i sklopne mere koje su bitne za preciznost, funkciju, izdržljivost i sigurnost naoružanja u upotrebi, - da se ustanovi stanje pojedinih delova u pogledu oštećenja ( korozija, nagriženost, naprsline itd.). Pregled delova oružja ima za cilj da se otkriju neispravnosti i mane koje se nisu mogle ustanoviti u sklopljenom stanju i defektaciji sklopova. Zato se pri pregledu delova kontrolišu samo oni delovi koji se u prethodnim slučajevima nisu mogli u potpunosti pregledati. KONTROLA REMONTOVANOG NAORUŽANJA Nakon izvršene opravke i površinske zaštite delova pristupa se sklapanju delova. Pri sklapanju vrši se kontrola ostvarenih međusobnih odnosa delova u sklopu, bitnih za ispravno funkcionisanje sredstava. Po završenom sklapanju naoružanja, a pre opita gađanjem proverava se funkcija sklopova i delova naoružanja prema tehničkom uputstvu za dotično oružje. - da li je sklapanje izvršeno ispravno, - da li se bez teškoća vrši otvaranje zatvarača, - da li delovi i mehanizmi za okidanje, za punjenje i kočenje ispravno funkcionišu, Opravka predstavlja skup postupaka i radova na otklanjanju oštećenja i neispravnosti iz iz nadležnosti određenog vida održavanja. CEV PEŠADIJSKOG NAORUŽANJA 1.Pregled cevi pešadijskog naoružanja a - pregled cevi u sklopljenom stanu – vrši se očnim pregledom i specijalnim alatima-kontrolnicima. Pri pregledu treba pregledati očnim pregledom vanjski deo cevi i utvrditi sledeće: - da li ima mehaničkih povreda na vanjskoj površini cevi - vezu delova koji se nalaze na cevi - stanje brunira i da li ima korozije - čistoću vanjskog dela cevi. Pomoću kontrolnika proveriti čeoni zazor, a školskim mecima proveriti ubacivanje metka i izbacivanje metka ( pre toga cev mora biti očišćenja ). b - pregled cevi u rasklopljenom stanju – vršimo: - očnim pregledom

- specijalnim alatom - pregledati vanjske površine koje nismo mogli pregledati u sklopljenom stanju ( izvršiti čišćenje cevi i pregled sa unutrašnje strane ) - da nema korozije u ležištu metka i vodištu zrna - da nema naduvenosti - iskrivljenost ( očnim pregledom i pomoću kontrolnika ) - razna naprsnuća - proveriti kontrolnicima kalibar cevi - izvršiti kontrolu dimenzija oblika i stanje površine ležišta metka sumpornim odlivkom ( ukoliko smo posumnjali u neispravnost ) koji se postavlja ( kasnije u kontrolnik ) gde se upoređuju dimenzije, a može se otkriti postojanost ogrebotina, riseva, nagriženosti ili bilo kakve druge mehaničke povrede. c - praktično vršenje pregleda 2.Određivanje procenta nagriženosti cevi a - pojam nagriženosti cevi, uslovi i način određivanja – metali su neposredno izloženi dejstvu raznih činioca , vlagi, vodi, radnim naponima, raznim kiselinama i dr. Ovi činioci razaraju površinski sloj metala, a to razaranje postepeno prodire u unutrašnjost. Sva ta razaranja zovu se jednim imenom – korozija, koja može nastupiti kao posledica oksidacije, hemijskog ili elektrohemijskog procesa. Na oružju korozija se pojavljuje najčešće kao posledica oksidacije. Pod uticajem kiseonika i vlage iz vazduha stvara se čelični tri-hidroksid, odnosno rđa. Unutrašnjost cevi može biti: - glatka i potpuno čista – na čijoj se površini golim okom ne mogu primetiti nikakvi tragovi korozije, niti bilo kakvog oštećenja - mat – zamagljena ( potpuno ili mestimično ) što se vidi po blažem odsjaju i sivoj boji i predstavlja početni stadijum korozije - mestimično sa tamnim mrljama – predstavlja viši stepen korozije, a razlikuje se od ostale površine po mrkoj boji i po tome što nema sjaja - mestimično površinska pojava korozije – koja može doći do izvesne dubine, najčešće u obliku sitnih tačkica mrko-sive boje - dublje nagrižena – gde je korozija prodrla do znatne dubine, oštetila polja i žlebove, što se uočava lako kao i mehaničko oštećenje. b - određivanje procenta nagriženosti – određuje se na sledeći način: - mat – zamagljene površine ne smatraju se nagriženim - mestimično ulje i površinska nagriženost se sabiraju u odnosu na ukupnu površinu unutrašnjosti cevi - dublja nagriženost izražava se u procentima. Unutrašnji deo cevi se može podeliti na tri dela: 1.ležište metka, 2.prelazni konus, 3.vodište zrna (ožlebljeni deo cevi). VREME TRAJANJA CEVI POJEDINIH VRSTA PEŠADIJSKOG NAORUŽANJA Svaka cev pešadijskog naoružanja ima svoj vek trajanja – život cevi, koji zavisi od: - broja ispaljenih metaka - načina upotrebe ( prilikom gađanja treba se pridržavati režima vatre ) - načina i uslova čuvanja

Opitima i praksom je utvrđeno da broj ispaljenih metaka ograničava život cevi: - pištolj – 6000 metaka - automat – 14000 metaka - puška – 16000 metaka - za sve puškomitraljeze i mitraljeze zaključno do kalibra 12,7 mm – 10000 metaka Cev iz koje se ispali maksimalan broj metaka ne smatra se dotrajala jer se deklarisanje cevi vrši prema povećanju kalibra i slike rasturanja. OBRAČUNAVANJE DOZVOLJENOG PROCENTA NAGRIŽENOSTI Dozvoljen procenat nagriženosti – DPN - je broj koji pokazuje koliko cev jednog pešadijskog oružja sme da bude nagrižena usled neizbežnih uzroka iako je oružje pravilno održavano. Na primer: - pištolj – ispaljeno je 600 metaka, a vek trajanja je 6000 metaka, biće DPN=600x100%=10%

DPN=X*100% =?% Y X – broj ispaljenih metaka, Y – život cevi.

-

pušku – ispaljeno 5000 metaka DPN=5000x100%=31,23% 16000

Dozvoljeno godišnje povećanje procenta nagriženosti zavisi od uslova smeštaja i upotrebe, kao i stepena do kojeg je cev bila nagrižena. DPN cevi pešadijskog naoružanja u odnosu na BIM Broj ispaljenih metaka Za pušku Za automat Za PM i M Za pištolj 1 2 3 4 5 10 0,06 0,07 0,10 0,17 20 0,13 0,14 0,20 0,23 30 0,19 0,21 0,30 0,50 40 0,25 0,29 0,40 0,67 50 0,31 0,36 0,50 0,83 60 0,38 0,43 0,60 1,00 70 0,44 0,50 0,70 1,17 80 0,50 0,57 0,80 1,33 90 0,56 0,64 0,90 1,50 100 0,63 0,71 1,00 1,67 200 1,25 1,43 2,00 3,33 300 1,88 2,14 3,00 5,00 400 2,50 2,86 4,00 6,67 500 3,13 3,57 5,00 8,33 600 3,75 4,29 6,00 10,00 700 4,38 5,00 7,00 11,67

800 900 1000 2000 3000 4000 5000 6000 7000 8000 9000 10000 11000 12000 13000 14000 15000 16000 17000

5,00 5,63 6,25 12,50 18,75 25,00 31,23 37,50 43,75 50,00 56,25 62,50 68,75 75,00 81,25 87,50 93,75 100,00

5,71 6,43 7,14 14,29 21,43 28,57 35,71 42,86 50,00 57,14 64,29 71,43 78,37 85,71 92,86 100,00

8,00 9,00 10,00 20,00 30,00 40,00 50,00 60,00 70,00 80,00 90,00 100,00

13,33 15,00 16,67 33,33 60,00 66,67 83,33 100,00

NEISPRAVNOST CEVI 1. 2. -

neispravnost cevi koje se mogu otkloniti opravkom: zapušenost cevi mehaničke povrede na ustima cevi mehaničke povrede na spoljnoj površini korozija u ležištu metka korozija u vodištu zrna neispravnost zbog koje se cev zamenjuje: prošireni kalibar veliko rasturanje pogodaka iskrivljenos cevi mehaničke povrede koje se ne mogu otkloniti naduvenost cevi otkinuta polja u vodištu zrna prošireno ležište metka opšta korozija veća od 50%

Pregled pomoću kontrolnika obuhvata proveru kalibra i proveru cevi. Na temelju ovih provera donosi se zaključak da li je potrebno cev zameniti ili ne. Kalibar cevi predstavlja rastojanje između dva suprotna polja. Jedno je od osnovnih parametara na osnovu kojih se donosi odluka o zameni cevi. Provera kalibra se vrši slobodnim izborom kalibarnika, obično manjih dimenzija koji se kroz usta cevi ubacuje u cev. Ako kalibarnik zalazi u cev (npr.kalibarnik 7,64mm) uzima se sledeći veći kalibarnik (7,65mm) i proverava njegovo zalaženje u cev. Ako i ovaj kalibarnik delimično zalazi u cev provera se vrši ponovo izborom još većeg kalibarnika (7,66mm). Ako ovaj ne zalazi u cev kalibrom se smatra mera koju je imao prethodni kalibarnik, odnosno 7,65mm.

Pravoća cevi proverava se pomoću specijalnih cilindričnih kontrolnika. Kontrolnik za proveru pravoće cevi je dužine 200mm i prečnika manjeg za 0,02mm (dve stote) od najmanjeg kalibra cevi koja se proverava. Pri proveri pravoće cev se postavi vertikalno jer kontrolnik mora da prođe sopstvenom težinom kroz cev. Jednom rukom se kontrolnik za pravoću uvuče u cev i pusti da propadne kroz nju dok se sa prstom druge ruke zustavlja na izlazu iz cevi kod ležišta metka. BRZINA GAĐANJA Definisana je brojem ispaljenih metaka u jedinici vremena koja se može postići. Postoji praktična brzina gađanja – podrazumeva broj ispaljenih metaka koji se može postići u borbenim uslovima sa datim modelom oružja sa održavanjem, uzimajući u obzir i gubitak vremena za punjenje, pražnjenje, otklanjanje zastoja oružja i prenos vatre sa jednog na drugo mesto i teorijska brzina gađana – označava broj ispaljenih metaka koji se može postići iz automatskog oružja u jedinici vremena, pri neprekidnoj automatskoj vatri. ZAVRŠNA ISPITIVANJA GAĐANJEM Opitno gađanje je svako gađanje u cilju kontrole kvaliteta opravke i remonta Termentacija je ispitivanje izdržljivosti cevi municijom s većim pritiscima barutnih gasova 1-3 puta. Ispitivanje na tačnost i prciznost gađanja – tačnost ( ispravnost nišana ili nišanskih sprava ) i prciznost ( stanje cevi ).

ZAVRŠNI ISPIT SADRŽAJ UVOD MERE BEZBEDNOSTI PRI RADU I RUKOVANJU SA NAORUŽANJEM TAKTIČKO TEHNIČKI ZAHTEVI I KARAKTERISTIKE NAORUŽANJA VIDOVI ODRŽAVANJA PREGLED NAORUŽANJA U SKLOPLJENOM STANJU

PREGLED SKLOPOVA I DELOVA NAORUŽANJA KONTROLA REMONTOVANOG NAORUŽANJA CEV PEŠADIJSKOG NAORUŽANJA VREME TRAJANJA CEVI POJEDINIH VRSTA PEŠADIJSKOG NAORUŽANJA OBRAČUNAVANJE DOZVOLJENOG PROCENTA NAGRIŽENOSTI NEISPRAVNOST CEVI BRZINA GAĐANJA ZAVRŠNA ISPITIVANJA GAĐANJEM NAMENA I TT PODACI ( određenog oružja ) OPIS DELOVA RASKLAPANJE I SKLAPANJE (određenog oružja ) II TEHNIČKI PREGLED ZASTOJI I NJIHOVO OTKLANJANJE