Test.pdf

1

JU@NOSLOVENSKI JEZICI Ju`noslovenski jezici pripadaju grupi slovenskih jezika. U dalekoj pro{losti svi Sloveni imali su jedan jezik kojim su se sporazumevali. Taj jezik nazivamo praslovenskim jezikom. Iz stare postojbine Sloveni su se raselili na jug, zapad i istok. Tako su se razvili posebni slovenski jezici u okviru triju jezi~kih grupa, koje ~ine porodicu slovenskih jezika. Zapadnoslovenski jezici su: poqski, ~e{ki, slova~ki i lu`i~kosrpski jezik. Isto~noslovensku grupu ~ine: ruski, beloruski i ukrajinski jezik. Ju`noslovensku grupu ~ine: srpski, hrvatski, slovena~ki, makedonski i bugarski jezik. Staroslovenski jezik, koji je prestao biti `ivi jezik, bio je prvi kwi`evni jezik svih slovenskih naroda. Ovaj jezik je zasnovan na jednom ju`noslovenskom (makedonskom) dijalektu u okolini Soluna (Gr~ka). 2

TRI NARE^JA U SRPSKOM I HRVATSKOM JEZIKU U narodnim govorima srpskog i hrvatskog govornog podru~ja od davnina su postojala tri nare~ja: {tokavsko, ~akavsko i kajkavsko. Nare~ja su nazive dobila po upitnoj zamenici za stvari {to, odnosno ~a i kaj. Podela na nare~ja uticale su razlike u deklinaciji (promena imenskih re~i), u akcentu i, posebno, u izgovoru starog glasa „jat“.

[tokavsko nare~je [tokavsko nare~je zauzima najve}i deo srpske i hrvatske jezi~ke teritorije. Ono se prostire u celoj Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i ve}em delu Hrvatske. Zavisno od zamene starog glasa jat, {tokavsko nare~je se deli na ekavski, (i)jekavski i ikavski izgovor, a prema razvitku akcenta i oblika - na starije {tokavske dijalekte i mla|e {tokavske dijalekte. 3

[TOKAVSKO NARE^JE EKAVSKOG GOVORA [tokavsko nare~je ekavskog izgovora se deli na starije {tokavske dijalekte i mla|e {tokavske dijalekte.

Stariji {tokavski dijalekti a) Prizrensko-timo~ki dijalekat zauzima prostor u Srbiji izme|u Prizrena na jugu i Timoka na severu. Va`nije osobine: ima dva pade`a (nominativ i akuzativ), neki govori ovog dijalekta ~uvaju glas l na kraju re~i (kazal umesto kazao, } i | izgovaraju se kao ~ i x (ku~a, mexa umesto ku}a i me|a), nema suglasnika h (straota umesto strahota). Ima samo jedan akcenat. b) Kosovsko-resavski dijalekat zahvata podru~je Metohije, severoisto~nu Srbiju i prelazi u Banat. Va`nije osobine: ima dva silazna akcenta (dugi i kratki), dosledno se zamewuje staro jat vokalom e, suglasnika h nema (rana umesto hrana). v) Slavonski {tokavski dijalekat za4

hvata podru~je Hrvatske (deo zapadne i isto~ne Slavonije). Va`nije osobine: ima tri akcenta i nema palatalizaciju.

Mla|i {tokavski dijalekat g) [umadijsko-vojvo|anski dijalekat prostire se u severozapadnoj Srbiji, Sremu, [umadiji i u najve}em delu Ba~ke i Banata. Va`nije osobine: ima ~etiri akcenta, glas jat je zamewen vokalom e, a nema nigde ni glasa h. Ovaj novo{tokavski dijalekat postao je osnova srpskog kwi`evnog jezika ekavskog izgovora. [TOKAVSKO NARE^JE (I)JEKAVSKOG IZGOVORA Ovim nare~jem govori se u Crnoj Gori, u ve}em delu Bosne i Hercegovine, delom u Hrvatskoj i u zapadnom delu Srbije. Deli se na stariji {tokavski dijalekat i mla|i {tokavski (novo{tokavski). 5

Stariji {tokavski dijalekat Zetsko-ju`nosanxa~ki dijalekat prostire se od juga (Ulciw), preko velikog dela Crne Gore i zahvata ju`ni Sanxak u Srbiji. Va`nije osobine: ne razlikuje se lokativ i akuzativ (@ivim na Cetiwe i Idem na Cetiwe), ima krwi infinitiv (gledat, pri~at), u nekim govorima ~uva se glas h; ima dva akcenta (dugi silazni i kratki silazni), a vr{i se jekavsko jotovawe (uz qeto, we`an javqa se |evojka, }eram).

Mla|i {tokavski (novo{tokavski) dijalekat Isto~nohercegova~ki dijalekat je {tokavski dijalekat (i)jekavskog izgovora. Wime se govori u isto~noj Hercegovini, severozapadnoj Crnoj Gori, zapadnom delu Sanxaka i zapadnoj Srbiji. Ovom dijalektu pripadaju {tokavski govori u Bosni i Hrvatskoj. Va`nije osobine: ima ~etiri akcenta (dva silazna i dva uzlazna), jat je zamewen sa ije i je: pjesma, vjera, ali i sa e: bregovi (od brijeg) i sa i: volio od voqeti); ra{ire6

no je jekavsko jotovawe: |evojka, }erati; u najve}em delu nema glasa h. Ovaj dijalekat, zaslugom Vuka St. Karaxi}a, postao je osnova kwi`evnog jezika kojim danas govorimo i pi{emo. ^AKAVSKO I KAJKAVSKO NARE^JE ^akavsko nare~je prostire se prete`no u Dalmaciji i na ostrvima. Pored zamenice ~a posebne osobine ovog nare~ja ~ine tri akcenta, te izgovor suglasnika | kao j (meja umesto me|a). Kajkavsko nare~je prostire se u Zagorju, Me|umurju, Gorskom kotaru i drugim delovima Hrvatske. Pored zamenice kaj ima posebne osobine: ~uvawe l na kraju re~i (dal umesto dao), te futur sa oblikom bum, bu{ itd.

7

GLASOVI SRPSKOG KWI@EVNOG JEZIKA Fonetika, fonologija, fonema Fonetika je deo nauke o jeziku koja prou~ava nastanak glasova (fiziolo{ku prirodu=artikulaciju, tj. polo`aj organa pri stvarawu glasova), zatim prou~ava promenu glasova pri mewawu oblika re~i (glasovne promene) ili pri tvorbi re~i. Fonologija je nau~na disciplina koja prou~ava zna~ewsku ulogu (funkciju) glasova u re~ima. Fonema je nosilac razlike zna~ewa re~i. Na primer, kad se promeni jedna fonema (glas, slovo) u re~i, re~ dobija sasvim drugo zna~ewe: boj - poj, {iti - piti, kupati - kukati, vez - vek itd. I kod vokala samoglasni~kih fonema, razlikuju se re~i: kad - kod. 8

Dakle, svaki glas je istovremeno i fonema, tako da imamo u na{em jeziku 30 fonema, koliko i glasova, odnosno slova. Evo primera za fonemu (glas). Recimo, samo zbog razli~itog akcenta re~ grad mo`e imati dva zna~ewa sasvim razli~ita: grad (sa kratkosilaznim akcentom zna~i led (tu~a) koja pada iz oblaka, a re~ grâd (sa dugosilaznim akcentom zna~i naseqeno mesto). 1. GLASOVI su najsitniji delovi govora koji se ne mogu rastaviti na mawe delove. Glasovi su proizvod govornih organa. Glas je zvuk koji se ~uje u govoru, a znak kojim se obele`ava glas zove se slovo. Najva`niji govorni organi su: a) plu}a i du{nik - koji sprovode vazduh; b) glasne `ice, jezik, zadwe i predwe nepce, desni, zubi i usne - koji proizvode glasove ili na kojima se glasovi stvaraju; v) usna i nosna dupqa - koje poja~avaju glasove i daju im ton i boju. U srpskom jeziku ima 30 glasova i isto toliko slova. Osnovna podela glasova na samoglasnike i suglasnike vr{i se na osnovu polo`aja govornih organa koji ih stvaraju. 9

2. SAMOGLASNICI (vokali) su glasovi pri ~ijem izgovoru vazdu{na struja ne nailazi na prepreke u ustima, ve} slobodno prolazi. Samoglasnici su zvu~ni glasovi. Ima ih pet: e, i (predweg reda); a, o, u (zadweg reda). Glas r je samoglasnik kada se na|e u sredini re~i izme|u dva suglasnika: vrh, trn; na po~etku re~i ispred suglasnika: rvati se, r|ati i kad se na|e ispred o koje je postalo od l:groce, otro. Samoglasnici su nosioci slogova: pi-le-ti-na. Samoglasnik i sam mo`e ~initi slog: bi-bli-o-te-ka. Nema sloga bez samoglasnika. Samoglasnici se ~uju kao tonovi. 3. SUGLASNICI (konsonanti) su glasovi pri ~ijem izgovoru vazdu{na struja nailazi na prepreke u ustima. Ima ih 25. Me|u suglasnicima ima ih koji su izrazito zvu~ni i po tome su sli~ni samoglasnicima. Zovu se glasnici ili sonanti. 4. GLASNICI (sonanti) su oni suglasnici koji po na~inu izgovora podse}aju na samoglasnike, tj. stoje na sredini izme|u 10

samoglasnika i suglasnika. Ima ih 8 i to: v, r, l, q, j, m, n, w, a meki su: j, q, w. Glasnici su sli~ni samoglasnicima po tome {to pri wihovom izgovoru glasne `ice trepere (zato su zvu~ni kao i samoglasnici) i {to vazdu{na struja neometano prolazi kroz usnu dupqu (kao i kod samoglasnika) iako joj govorni organi stvaraju prepreke. Suglasnicima su sonanti sli~ni samo po tome {to pri wihovom izgovoru neki govorni organi stvaraju prepreku vazdu{noj struji. 5. Suglasnici se me|usobno razlikuju po mestu izgovora (artikulaciji), odnosno prema delovima govornog aparata koji u~estvuju u wihovom izgovoru. Na primer, pri izgovoru b, p, m usne se spajaju i ~ine prepreku. Po mestu izgovora suglasnici se dele na: a) usnene (labijalne) b, p, m (dvousnene); v, f (usneno-zubne); b) zubne (dentalne) d, t, z, s, c; v) nadzubne (alveolarne) r, l, n; g) predwonep~ane (palatalne) }, |, j, q, w (meke); ~, x, {, ` (tvrde); d) zadwonep~ane (velarne) k, g, h. 11

6. U zavisnosti od toga kako vazdu{na struja savla|uje prepreku pri izgovoru suglasnici se dele u grupe: - nosni (nazalni): m, n, w (vazdu{na struja prolazi kroz nos); - praskavi (eksplozivni): b, p, d, t, g, k (vazduh naglo probija prepreku, pa se ~uje prasak); - strujni (frikativni): s, z, {, `, v, f, h (vazduh struji kroz prepreku); - sliveni (afrikate): koji su sastavqeni od po dva glasa: c (ts), ~ (t{), x (d`), } (ts), | (dz). 7. U zavisnosti od toga da li pri izgovoru glasova glasne `ice trepere ili ne, glasovi se razlikuju po zvu~nosti. Svi vokali i sonanti su zvu~ni glasovi. Konsonanti se dele na zvu~ne i bezvu~ne. Zvu~ni suglasnici: bgd|`zx Bezvu~ni suglasnici: p k t } { s ~ f h c Svaki od sedam zvu~nih suglasnika ima svog bezvu~nog parwaka s kojim se, u odre|enim uslovima, smewuje u re~ima, tj. jedna~i po principu prvi se jedna~i prema drugom. Tri bezvu~na suglasnika f, h, c nemaju zvu~ne parwake. 12

GLASOVNE PROMENE Glasovi se u jeziku upotrebqavaju u re~ima, tj. u odre|enim skupovima. Dolaze}i u me|usobni dodir, oni ~esto uti~u jedan na drugog i tako nastaju glasovne promene. Neke najva`nije od wih ovde }emo prikazati.

Jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti Kada se u re~i na|u u dodiru dva prava suglasnika razli~ite zvu~nosti, prvi od wih se prilago|ava drugom. Zato }e se, na primer, zvu~no b iz osnovnih oblika imenice vrabac, kobac, `drebac, kada se u obliku genitiva na|e pred bezvu~nim c, zameniti tako|e bezvu~nim suglasnikom p: vrapca, kopca, `drepca. Isto tako }e se bezvu~no p pretvoriti u zvu~no b kada se na|e ispred nekog zvu~nog suglasnika: top sa sufiksom -xija da}e ime13

nicu tobxija, gde je zvu~ni suglasnik b umesto bezvu~nog p. Bezvu~ni suglasnici f, h i c ispred zvu~nih ostaju nepromeweni (jer nemaju svojih zvu~nih parwaka): Vrhbosna, Salihbegovi}. Ali, zvu~ni suglasnici koji se na|u ispred wih, jedna~e se prema wima: pothraniti, rasformirati, iscureti. Od ovog op{teg pravila o jedna~ewu suglasnika po zvu~nosti odstupa se u pisawu u ovim slu~ajevima: 1) kad se suglasnik d na|e ispred s ili {, on se ne mewa u svoj bezvu~ni parwak t: predsednik, predstava, odstupiti, potpredsednik, odseliti se, gradski, srodstvo, qudski, qudstvo, odsustvo, pod{i{ati, od{etati, od{tampati, kad{to itd.; 2) u nekim slo`enim re~ima, naro~ito stranog porekla, kao i u nekim doma}im vlastitim imenicama, suglasnici ostaju nepromeweni: podtekst, predturski, Va{ington, Rendgen, dragstor, longplej. 3) u pisawu | ostaje neizmeweno ispred nastavka -stvo: vo|stvo. 14

Jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe Kada se u oblicima ili u tvorbi re~i strujni zubni suglasnici s i z na|u pred predwonep~anim suglasnicima |, }, x, ~, q, w, { i `, pretvaraju se u predwonep~ane suglasnike { i `: zamisliti - zami{qen; snositi - sno{qiv; (s+~istiti) - {~istiti; (s+}u}uriti se) - {}u}uriti se; misliti - mi{qu; paziti pa`qiv; kazniti - ka`wiv; (iz+|ikati) i`|ikati; (raz+xilitati se) - ra`xilitati se. Zbog jedna~ewa po zvu~nosti, sa prefiksom slo`enog glagola, bi}e ovakav niz: iz+~upati - is~upati - i{~upati; raz+~istiti - ras~istiti - ra{~istiti. Zubni suglasnici s i z ispred predwonep~anih sonanata q i w ne}e se mewati u predwonep~ane { i ` u dva slu~aja: a) u slo`enicama kada se wima zavr{ava prvi deo slo`enice, a drugi po~iwe sonantima q i w: razqutiti se, izqubiti, izwihati se, squbiti se, squ{titi - zbog psiholo{ke (zna~ewske) granice izme|u prvog i drugog 15

dela slo`enice, koja uzrokuje i izvesnu pauzu u izgovoru; i b) kada se s i z nalaze ispred q i w nastalih od l i n i suglasnika j u (i)jekavskom izgovoru: posqedwi (ekavski posledwi), nasqednik (ek. naslednik), sqeme (ek. sleme), swe`an (ek. sne`an), swe`nica. Ako se glas n u slo`enicama na|e ispred usnenih suglasnika b i p, onda se on izgovara i pi{e kao m: stambeni (od stan), prehrambeni (od prehrana), zelemba} (od zelen) itd. U slo`enicama kada se n nalazi na kraju prvog dela slo`enice, ne vr{i se jedna~ewe: jedanput, stranputica, vanpartijski itd.

Prva palatalizacija Palatalizacija je smewivawe (alternacija) zadwonep~anih suglasnika k, g, h predwonep~anim suglasnicima ~, `, { (palatalima po kojima je ova glasovna promena i nazvana). Palatalizacija se vr{i u nekim oblicima re~i kada se k, g, h na|u ispred samogla16

snika e u nastavcima za oblik: a) u vokativu jednine imenica m. roda: junak - juna~e, drug - dru`e, duh - du{e; b) u oblicima prezenta nekih glagola: plakati - pla~em, strugati - stru`em, mahati - ma{em i u glagolima tipa: pe~em (od pe}i), stri`em (od stri}i), vr{em (od vr}i); v) u oblicima komparativa i superlativa nekih prideva nalaze se tako|e alternacije (smewivawe) pomenutih suglasnika k, g, h suglasnicima ~, `, { kao u primerima: jak - ja~i, najja~i; drag - dra`i, najdra`i; tih - ti{i, najti{i. Kod gra|ewa re~i kada se zadwonep~ani suglasnici k, g, h na|u ispred samoglasnika e, i, kojima po~iwu nastavci (-e, -en, -iti, ina, -ica i dr.), smeni}e se tako|e suglasnicima ~, `, { kao u primerima: momak - mom~e tuga - tu`en duh - du{evan muka - mu~en drug - dru`ina prah - pra{ina jak ja~ina noga - no`ica muha - mu{ica ruka ru~ica rog - ro`ina siromah - siroma{ak U oblicima mno`ine oko i uho tako|e dolazi do smene suglasnika: o~i - o~iju, o~ima; u{i - u{iju - u{ima. Do promena zadwonep~anih suglasnika 17

ne dolazi u nekim re~ima i wihovim oblicima. Evo nekih od tih re~i: ruke (ne mo`e ruce), noge, junake, vojnike, siromahe, kititi, kisnuti, poginuti, hitati, Grkiwa, knegiwa, Vlahiwa. Do promena ne dolazi ni kod prisvojnih prideva izvedenih od li~nih imena: Anka Ankin, Olga - Olgin, Meho - Mehin.

Druga palatalizacija ili sibilarizacija Suglasnici k, g i h ispred i, prelaze u c, z i s, kao u primerima: junak - junaci, junacima; putnik - putnici; bubreg - bubrezi; supruga supruzi; siromah - siromasi; orah - orasi. Ima izuzetaka, tj. do ovih promena ne dolazi kad re~ mewa svoje zna~ewe, kao na primer: a) suglasnici k, g i h ne smewuju se suglasnicima c, z, s kod vlastitih imena: Milka - Milki, Anka - Anki; kod nekih zajedni~kih imenica: tetka - tetki, mazga - mazgi, kocka - kocki, tezga - tezgi, ma~ka - ma~ki, ta~ka - ta~ki, zve~ka - zve~ki; b) kod nekih geografskih imena upotre18

bqavaju se oblici sa promewenim i nepromewenim glasovima: Lika - Lici (i Liki), Po`ega - Po`ezi (i Po`egi); ali samo Bawaluci, Americi; v) nema promena k, g, h ni kod re~i koje bi mewale zna~ewe: seki (ne mo`e seci), baki (ne mo`e baci).

Jotovawe Jotovawe je glasovna promena koja nastaje dvojako: 1) kada zajedno stoje nenep~ani suglasnik i suglasnik j, onda se oba slivaju u nov odre|eni predwonep~ani suglasnik u imenicama, pridevima i glagolskim oblicima i 2) kada se suglasnik j na|e neposredno iza usnenih suglasnika p, b, m, v, onda se mewa samo j u q, a usneni suglasnik ostaje neizmewen. a) U komparativu prideva: blag+ji dalo je bla`i jak+ji dalo je ja~i tih+ji dalo je ti{i. b) U instrumentalu imenica: glad+ju dalo je gla|u krv+ju dalo je krvqu v) Kod zbirnih imenica na -e: 19

grm+je dalo je grmqe {ib+je dalo je {ibqe snop+je dalo je snopqe trn+je dalo je trwe g) U prezentu glagola: pis+jem dalo je pi{em kaz+jem dalo je ka`em mel+jem dalo je meqem d) U trpnom pridevu: vrat+jen dalo je vra}en rod+jen dalo je ro|en nos+jen dalo je no{en U nekim slu~ajevima nije do{lo do jotovawa, kao na primer: koz+ji ostalo je kozji pas+ji ostalo je pasji klas+je ostalo je klasje Suglasnici l i n zajedno sa je dali su q i w u re~ima ijekavskog izgovora, kao u ovim primerima: l+jeto dalo je qeto l+jep{i dalo je qep{i l+jepota dalo je qepota n+jegovati dalo je wegovati n+je`an dalo je we`an U ijekavskom izgovoru suglasnici t i g u 20

dodiru sa je nisu se jotovali, tj. ostali su nepromeweni, kao u primerima: t+jerati ostalo je tjerati d+jeda ostalo je djeda. Re~i stranog porekla ne podle`u jotovawu: konjugacija, injekcija.

Nepostojano A Nepostojano a je takav samoglasnik (vokal) koji se u nekim oblicima re~i javqa, a u drugim gubi. Ova glasovna promena u na{em kwi`evnom jeziku javqa se: 1) Kod imenica koje se zavr{avaju na -ac (stranac, kolac, otac, borac); na -ak (momak, ma~ak, ^a~ak, to~ak) nepostojano a javqa se u nominativu jednine i genitivu mno`ine: staraca, momaka. 2) Kod prideva javqa se nepostojano a samo u oblicima mu{kog roda: dobar, dobra, dobro. 3) Kod pridevskih zamenica nepostojano a javqa se samo u oblicima mu{kog roda: takav, takva, takvo. 4) Kod brojeva nepostojano a se jedino ja21

vqa u nominativu m. roda: jedan, npr.: jedan, jednome itd. 5) Nepostojano a javqa se u nekim glagolskim oblicima: a) u radnom glagolskom pridevu m. roda: po{ao, do{ao, po{li, do{li (gubi se a u mno`ini); b) kod slo`enih glagola tipa: izatkati, nastao od iz+tkati. 6) Nepostojano a javqa se kod predloga: s(a), k(a), uz(a), niz(a), kroz(a), nad(a), pod(a), pred(a) u izrazima: poda se, preda se, nada mnom, uza, niza me, kroza zid, kroza w. Predlog sa upotrebqava se ispred strujnih suglasnika: s, z, `, {, a ka ispred zadwonep~anih suglasnika: k, g, h.

Prelaz glasa L u O Promena l u o nastaje kada se suglasnik l na|e na kraju re~i ili na kraju sloga Nekada je u na{em jeziku u mnogim re~ima na kraju re~i ili sloga bilo l koje je pre{lo u o (l je nekada bilo slogotvorno). Evo primera: pisal - pisao, dal - dao, selba seoba, ~italac - ~itaoca. U nominativu jednine i genitivu mno`ine kod 22

imenica koje se zavr{avaju na -lac, a ozna~avaju vr{ioca radwe, glas l je na po~etku, a ne na kraju sloga, pa nije pre{lo u o: ~italac, ~italaca. Tako je pravilno pisati i govoriti: rukovodilac, molilac, tu`ilac, gledalac, poznavalac, obo`avalac, `etelac, davalac, nosilac, a u genitivu mno`ine: rukovodilaca, molilaca, tu`ilaca, gledalaca, poznavalaca, obo`avalaca, `etelaca, davalaca, nosilaca itd. Ima imenica i prideva u kojih su pravilni oblici s promenom i bez we: so i sol, vo i vol, do i dol, soko i sokol, dio i dijel (ijek.), seoce i selce, koca i kolca, krioce i krilce, an|eo i an|el, obao i obal, topal i topao. Ipak su obi~niji oblici sa o. Neke imenice na -lac tako|e imaju dvojake oblike: pogorioca i pogorelca, stradalca i stradaoca itd. Promena glasa l u o dosledna je u ovim slu~ajevima: a) u m.r. jednine glagolskog prideva radnog: ~itao, nosio, video; b) kod imenica `.r. koje se tvore nastavkom -nica imamo: ~itaonica, u~ionica, radionica; v) kod imenica m. i `. roda koje su na 23

kraju imale glas l i pored wega nepostojano a, pa imamo: posao, misao, ugao.

Disimilacija i gubqewe suglasnika Disimilacija (razjedna~avawe) suglasnika je fonetska promena nastala iz te`we da se izbegne nagomilavawe istih ili sli~nih suglasnika u neposrednom dodiru. Kad se pri jedna~ewu suglasnika ili pri gra|ewu re~i na|u jedan do drugoga dva ista suglasnika ili suglasni~ke grupe, onda dolazi do gubqewa jednog suglasnika: rus-ski, ruski, autobus-ski - autobuski; raz{iriti (jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti) dalo je ra{{iriti (jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe) i daqe je dalo na kraju ra{iriti. Od ovoga pravila izuzimaju se slu~ajevi: kao najja~i, najju`niji, najjednostavniji, preddr`avni, poddijalekat itd. Suglasnici t i d gube se kad se na|u ispred c, ~, x, } i | kao u primerima: zadatci - zadaci, podatci - podaci; predci - preci, o~evidca - o~evica. Ovo pravilo ima izuzetaka, npr. u nekim slo`enim re~ima sa prefiksom da se ne bi 24

izgubilo zna~ewe, kad se t na|e ispred c, ~ i }, u re~ima: odcepiti - otcepiti, podcrtati - potcrtati (dakle, t se zadr`alo u kwi`evnom jeziku). Jo{ jedno pravilo: glasovi t i re|e d gube se kad se na|u izme|u dva suglasnika: radostan radostna - radosna; grozd - grozdni - grozni. Ponekad se udvajaju suglasni~ke grupe kao {to je grupa st u ovim primerima: {eststo ({est stotina), {eststogodi{wi (600 godina). Ako bi se dve suglasni~ke grupe svele na jednu, re~i bi promenile zna~ewe.

Promena O u E i umek{anost suglasnika Promena o u e nastaje u istoj vrsti re~i radi lak{eg izgovora samoglasnika zadweg reda (tvrdog o) i zato se mewa u svoj parwak predweg reda, u meko e. Ova promena se de{ava iza predwonep~anih suglasnika i posebno mekih suglasnika j (q, w, } i |), jer se na istom mestu stvaraju. Promena, odnosno zamena ili alternaci25

ja, nastaje u instrumentalu jednine ili u oblicima mno`ine imenica. Tako, iza nenep~anih suglasnika nastavci }e biti sa o kao u primerima: Pavlom, bratom, ~asovi, a iza predwonep~anih suglasnika, posebno mekih u istim oblicima, nastavci }e biti sa e kao, na primer: Radojem, mladi}em, pawevi itd. Ovo isto imamo i u prisvojnim pridevima nastalih od takvih imenica: bratov, mladi}ev. Dvojna upotreba sa o i e dozvoqena je iza nekada{wih mekih suglasnika, sada o~vrslih (r, c, ~, `, x): po{tarom i po{tarem, mesecom i mesecem, peva~om i peva~em. Ako u dva uzastopna sloga jedne re~i postoji o, lak{e je i pravilnije bez o: Milo{em, no`em, znojem, (a ne Milo{om, no`om, znojom). Na isti na~in izbegava se i samoglasnik e: kejom, keqom, Be~om, (a ne kejem, keqem, Be~em). Tipi~ni obrazac tvrde i meke promene pokazuju npr. imenice zet i kraq, a za imenice na c - stric: zete - zetom, zetovi, zetov kraqu, kraqem, kraqevi, kraqev stri~e, stricem, stri~evi, stri~ev. 26

Prevoj vokala Ako posmatramo re~i plesti, odnosno plet - (oblik aorista od glagola plesti) i imenicu plot uo~i}emo da imaju u svom sastavu iste glasove (foneme), te da se razlikuju samo u tome {to prva osnova re~i (plet-) izme|u glasova l i t ima samoglasnik e, a druga re~ plot, samoglasnik o. Prikazana vokalna zamena samoglasnika (alternacija) proizvod je vrlo davnih promena u samim samoglasnicima, koje su verovatno nastale usled akcenatskih promena i promena du`ine izgovora samoglasnika. Zamenu vokala (alternaciju) mogu ~initi i vi{e vokala, npr. e prema o, odnosno prema i (pletoh - plot - preplitati). Samoglasni~ke alternacije (promene) su naj~e{}e u promeni glagola, odnosno u tvorbi re~i koja je vezana za glagole. Evo nekih primera: Alternacija za e: prati prema perem (pra- prema per-). Alternacija za o: zvati prema zovem (zva- prema zov-). Alternacija za o prema a: 27

hrom prema hramati (hrom prema hram-); roditi prema ra|ati (rod - prema ra|-). Alternacija za a prema i: ma}i prema micati (mak-oh prema mic-ati). Sve ove promene u nauci su ozna~ene kao prevoj vokala (samoglasnika) u srpskom jeziku koje su se izvr{ile u dalekoj pro{losti.

Asimilacija i disimilacija glasova Ve} smo videli da su alternacije (promene) glasova, nastale u pro{losti rezultat neposrednih dodira glasova. Ove promene prouzrokovane su prilago|avawem izgovora (artikulacije) jednog glasa prema drugom ili gubqewem nekih (suvi{nih) elemenata artikulacije kada se dva ista ili sli~na glasa na|u u neposrednoj blizini. Prva pojava ujedna~avawe (delimi~na ili potpuna) glasova u nauci o jeziku naziva se asimilacija (jedna~ewe). Druga glasovna pojava je promena glasova da se izbegne nagomilavawe vi{e istih ili srodnih glasova u neposrednoj blizini, u nauci se naziva disimilacija (razjedna~avawe). Ova pojava 28

(disimilacija) se ogleda u gubqewu suglasnika i upro{}avawu suglasni~kih grupa kojima mogu prethoditi i asimilacione promene suglasnika koje su prikazane kao jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti i po mestu tvorbe (vidi odeqak: gubqewe glasova).

Asimilacija samoglasnika U na{em kwi`evnom jeziku upotrebqavaju se dva oblika nekih zamenica. U jednom od wih do{lo je do procesa asimilacije. Evo kako izgledaju ti oblici: a) koga, tvoga, kome, tvome, moga, mome i b) kojega, tvojega, kojemu, tvojemu, mojega, mojemu itd. S obzirom na to da su ovo gramati~ki isti oblici, da vidimo u kakvom odnosu stoje koga i kojega, tvoga i tvojega. Prvo je u izgovoru kojega i tvojega ispao sonant j, pa su nastali oblici koega i tvoega. U wima se daqe izgovor samoglasnika e prilagodio izgovoru prethodnog samoglasnika o, daju}i jo{ jedno o, pa su onda dobijeni oblici kooga i tvooga. Dakle, ovde je izvr{eno jedna~ewe samoglasnika e prema 29

samoglasniku o, odnosno promenom e u o procesom potpune asimilacije. Posle izvr{ene asimilacije nastaje proces sa`imawa dva samoglasnika o u jedan, pa je kooga i tvooga dalo koga i tvoga. Na ovaj na~in dobijeni su i ostali oblici navedeni na po~etku ovog odeqka pod(a): kome, tvome, mome, i mnogi drugi u na{em jeziku. U prikazanim slu~ajevima glasovnoj pojavi sa`imawa prethodio je proces asimilacije (jedna~ewa). Me|utim, sa`imawa ima i u drugim slu~ajevima nezavisno od asimilacije, tj. kada se dva ista samoglasnika na|u u neposrednom dodiru u re~i. Tako su, posle prela`ewa glasa l na kraju sloga u o od sokol, stol, sol, vol, dobijeni oblici tih re~i soko, sto, so, vo (od sokoo, soo, voo). Pravilo je u kwi`evnom jeziku da se sa`imawe dva ista samoglasnika u re~i ne vr{i u slo`enim re~ima u kojima se prvi deo slo`enice zavr{ava samoglasnikom o i drugi deo po~iwe tako|e vokalom o kao na primer: narodnooslobodila~ki, crnooka, poo~im, kao i u re~ima stranog porekla: 30

zoologija, zoolo{ki. Takav je slu~aj i sa drugim vokalima kao, na primer, reeksport, preegzistencija.

Disimilacija (razjedna~avawe) samoglasnika Zbog pojave nagomilavawa istih samoglasnika, dolazi do razjedna~avawa (disimilacije) samoglasnika. Takav primer imamo kod imenica mu{kog roda, tj. u oblicima instrumentala ovih imenica razjedna~avawe daje dva nastavka: -om i -em iza predwonep~anih suglasnika, gde bismo o~ekivali samo jedan nastavak (-em): Evo dva primera radi pore|ewa: a) Go~em, Milo{em, krajem, no`em i b) Be~om, Tikve{om, kejom, je`om. U nizu (b), zbog prisustva vokala e u prethodnom slogu, u procesu razjedna~avawa, upotrebqen je nastavak -om, dok je taj nastavak u nizu (a) ostao -em. Isto se doga|a i u raspodeli pokretnih samoglasnika: mome (sa e u zavr{etku), a mojemu (sa u u zavr{etku): tvome (sa e u zavr{etku), a tvojemu (sa u u 31

zavr{etku). Ovo se doga|a zato {to se u prvim oblicima, u slogu ispred pokretnog vokala, nalazi o, a u drugim oblicima na tom mestu vokal e. Isti se proces odvija i kod mno`inskog umetka (infiksa) -ov-/-ev-, kada se ispred mekih predwonep~anih suglasnika nalazi ev-, pa imamo: krajevi, strojevi, spojevi, bojevi, da bi se pojavili i oblici sa -ov-: kejovi, sprejovi - jer se neposredno u prethodnom slogu nalazi vokal e.

32

MORFOLOGIJA Morfologija je nauka koja se bavi prou~avawem oblika i gra|ewa re~i. Po svom zna~ewu re~i mogu biti samostalne i nesamostalne. Samostalne re~i su one re~i koje mogu, bez oslawawa na druge re~i, da dovoqno ozna~e neki predmet, pojam ili bi}e. Od svih re~i (ima ih 10 vrsta) jedino su imenice samostalne i neke zamenice, ta~nije imeni~ke zamenice. Me|utim, nesamostalne re~i (a ima ih 9 vrsta) dobijaju puno zna~ewe samo u kombinaciji s drugim re~ima. Nesamostalne re~i su: pridevi, brojevi, glagoli, ve}ina zamenica, prilozi, predlozi, veznici, uzvici i re~ce.

Promenqive i nepromenqive re~i Pored pomenute podele re~i na samostalne i nesamostalne one se jo{ dele na: a) promenqive re~i: po pade`ima (to su re~i s deklinacijom): imenice, zamenice, pridevi i neki brojevi; po licima, vre33

menima i na~inima: glagoli (re~i koje imaju konjugaciju); b) nepromenqive re~i: veznici, uzvici, predlozi i re~ce.

IMENICE Imenice su samostalna vrsta re~i. To zna~i da se mogu samostalno upotrebiti kao imena onoga {to zna~e. Me|utim, druge re~i u re~enici, tj. nesamostalne re~i naslawaju se na imenice da bi dobile svoja potpuna zna~ewa. To zna~i zavise od imenica. Imenice su promenqive re~i (mewaju se po pade`ima) i one ozna~avaju (imenuju) predmete, bi}a, pojave i uop{te razne pojmove. Imenice se od drugih re~i razlikuju po zna~ewu, po obliku i po slu`bi u re~enici.

Prirodni i gramati~ki rod imenica Prirodni rod imaju imenice koje ozna~avaju bi}a koja se u prirodi razlikuju po polu; na primer: mu{ki rod - mladi}, de~ak; `enski rod - devojka, `ena; sredwi rod - dete, pile. Gramati~ki rod imaju sve ostale 34

imenice, tj. imenice koje nemaju odlike pola, ali se one ipak dele - po ugledu na oblik imenica prirodnog roda - na imenice mu{kog, `enskog i sredweg roda. Tako, na primer, imamo: mu{ki rod - zid, pod, uzrok; `enski rod - kwiga, olovka, tuga; sredwi rod - selo, pismo, poqe. Sredwi rod u prirodi ne postoji. Me|utim, kod mladunaca nisu uo~qive spoqne odlike mu{kog ili `enskog pola, pa se verovatno zato imenice koje ozna~avaju mlada bi}a svrstavaju u imenice sredweg roda. Imenice mu{kog roda (prirodnog i gramati~kog) prepoznaju se po pokaznoj zamenici taj (taj ~ovek), imenice `enskog roda po pokaznoj zamenici ta (ta `ena), a imenice sredweg roda po pokaznoj zamenici to (to dete).

Nepodudarawe gramati~kog i prirodnog roda nekih imenica Imenice mu{kog roda naj~e{}e se zavr{avaju na suglasnik: ~ovek, breg, grad. Me|utim, neke imenice mu{kog roda zavr{avaju se na samoglasnik -a kao i 35

imenice `enskog roda, pa se ~ak i mewaju po pade`ima kao imenice `enskog roda. Zna~i, prirodni i gramati~ki rod nekih imenica mu{kog roda se ne podudara. PODELA IMENICA PREMA ZNA^EWU Prema wihovom zna~ewu, a to zna~i prema osobinama onoga {to se wima ozna~ava (imenuje), u srpskom jeziku imenice se dele na {est skupina (vrsta): 1. Vlastite (osobne) imenice su posebna imena pojedinih bi}a i predmeta, pri ~emu pojam predmeta treba shvatiti vrlo {iroko (dakle, sve ono {to nije bi}e uzima se kao predmet). Tako u ovoj skupini imamo: a) imena qudi: Stefan, Filip, Ilija, Dijana, Alisa, Ivana, Nikola, Miqan, Ivan, Zoran; b) imena `ivotiwa: Jablan, Jabu~ilo, [arac, Xeki, Hektor; v) imena zemaqa, sela, gradova, reka, planina, jezera, naroda, stanovnika i uop{te raznih pojmova: Jugoslavija, Ni{, 36

Avala, Sava, [umadija, Srbin, Azawa (selo), Skadarsko jezero, Jadransko more; g) imena nebeskih tela: Zemqa, Mesec, Sunce, Jupiter. Po pravilu, ovakve imenice ozna~avaju pojmove koji se uzimaju kao jedini, pa iz toga proisti~e pravilo da nemaju gramati~ku kategoriju mno`ine. No, ako se na|u dva ili vi{e pojmova s tim imenom, mno`inski oblici bi}e sasvim normalni: Amerike su vezane Panamskim kanalom. - Obe Morave se sastaju kod Stala}a i stvaraju Veliku Moravu. Isto tako, ako se li~no ime upotrebi sa prenosnim zna~ewem, mogu}na je wegova upotreba i sa oblikom mno`ine: U na{oj istoriji bilo je mnogo Milo{a (tj. bilo je mnogo hrabrih kao Milo{ Obili}). 2. Zajedni~ke (op{te) imenice su imena bi}a, predmeta, pojava sa zajedni~kim osobinama: u~enik, sestra, brat, otac, majka, sin; kow, krava, tele; klupa, stolica, ku}a, livada, grad, selo, list, kamen, kwiga, pismo, avion, brod; reka, more, planina, vetar. Na primer, stolica mo`e biti mala, 37

velika, drvena, gvozdena, ali sve stolice imaju zajedni~ku osobinu - slu`e ~oveku za sedewe. Zajedni~ke imenice imaju jedninu i mno`inu, tj. oba gramati~ka broja: zub-zubi, kwiga-kwige, pismo-pisma itd. To zna~i da se na istu osnovu imenice mogu dodavati nastavci za jedninu i za mno`inu: zub - zubi, kwiga - kwig-e. Zajedni~ke imenice imaju sva tri roda: mu{ki, `enski, sredwi. Supletivne re~i su dopunski oblici re~i; oblici re~i razli~itog korena, ali istog osnovnog zna~ewa. Neke zajedni~ke imenice nemaju pravilnu mno`inu. One imaju dopunske, supletivne oblike. Na primer: imenica ~ovek nema mno`inu od iste osnove (ne mo`e ~oveci), ve} se kao oblik mno`ine upotrebqava qudi. Za zajedni~ke imenice brat, dete, gospodin kao mno`inski oblici upotrebqavaju se zbirne imenice: bra}a, deca, gospoda, jer nemaju mno`inu od iste osnove. 3. Zbirne imenice, oblikom jednine, 38

ozna~avaju mno{tvo bi}a ili predmeta iste vrste koji se nalaze u nekom neodre|enom zbiru ili u nekoj prirodnoj celini: cve}e, perje, dugmad, jagwad, deca. Zbirne imenice, dakle, oblikom jednine, ozna~avaju mno`inu i zato se svojim zna~ewem i oblikom vezuju za zajedni~ke imenice. 4. Gradivne imenice su one imenice kojima se istim imenom (najve}i i najmawi deo - koli~ina) ozna~ava neka materija: voda, kamen, `ito, mast, olovo, mleko, vino. Wihova najva`nija osobina je da oblikom jednine ozna~avaju svaku koli~inu materije, pa kad to zna~e, nemaju oblike mno`ine (i kap vode i sva voda u moru je samo voda). Izuzetno, gradivne imenice se upotrebqavaju u oblicima mno`ine kad ozna~avaju razli~ite vrste iste materije: Pio sam mnoge vode (slatku, mineralnu, planinsku). - On pije sva vina (crno, belo, ru`icu). 5. Apstraktne (mislene) imenice se razlikuju od konkretnih time {to se ono {to se wima ozna~ava ne mo`e videti, opi39

pati, izmeriti, ve} takve pojmove zami{qamo i ose}amo: mladost, snaga, slabost, starost, ~e`wa, strah, briga, sve`ina, lepota, hrabrost, misao, tuga, radost, vila, an|eo, qubav, bol, nada, se}awe, `alost itd. 6. Glagolske imenice su one imenice koje ozna~avaju radwu, stawe ili zbivawe, npr. pisawe, kopawe, vo`wa; bolovawe, starewe, patwa; svitawe, mr`wewe, sevawe. Ove imenice su postale od glagola. (Op{irnije o glagolskim imenicama na strani 133.) Ve}ina imenica srpskog jezika ima oba broja. Pod brojem podrazumevamo jedninu i mno`inu (kwiga - kwige, ku}a - ku}e itd.).

Neke imenice imaju samo jedninu a neke samo mno`inu U na{em jeziku ima imenica koje imaju samo jedninu, a ima i takvih koje imaju samo mno`inu. Evo nekoliko takvih primera: a) Imenice koje imaju samo jedninu zovu 40

se singularija tantum, na primer: Aleksandar, Sava, glad, strah, kamewe, voda, vino, benzin, gospodin, Ni{. b) Imenice koje imaju samo mno`inu zovu se pluralija tantum, na primer: Mleci, Vrwci, qudi, makaze, pantalone, nao~are, usta, le|a, vrata, kola, li{}e, pru}e, grawe, gusle, jasle, grudi, jagwad, pilad, Sremski Karlovci. PROMENA IMENICA PO PADE@IMA Pade`i su razli~iti oblici jedne iste imenice ili re~i koje imaju deklinaciju (zamenice, pridevi i neki brojevi). Promena re~i po pade`ima zove se deklinacija. Pade`ima se ozna~ava dopunsko zna~ewe imenica. U svim pade`nim oblicima (ima ih po sedam u jednini i u mno`ini) leksi~ko (osnovno) zna~ewe ima osnova (koren) imenice, a dopunsko zna~ewe konkretnoj imenici koja se mewa daju nastavci (sufiksi). U na{em jeziku postoje ~etiri vrste promena imenica. Imenice srpskog jezika imaju razli~ite 41

zavr{etke u nominativu jednina i to kod sva tri roda: a) imenice mu{kog roda naj~e{}e se zavr{avaju na suglasnik: ~ovek, grad, vetar, vuk, medved, pesak, put. Ali, neke imenice mu{kog roda zavr{avaju se na samoglasnik: sluga, sudija, vojvoda, Mi{a; orao, soko; b) imenice sredweg roda zavr{avaju se na samoglasnik -o, -e, kao u primerima: selo, poqe, dete, pleme, drvo, jutro; v) imenice `enskog roda zavr{avaju se na -a, ili na suglasnik: `ena, devojka; kost, stvar. Nastavci kod imenica sva tri roda nisu isti, a {to se vidi iz prikazanih promena. Promena imenica mu{kog roda na suglasnik

Napomena: Iz promene ovih imenica mu{kog roda vidi se slede}e: a) Po nastavcima su jednaki dativ i lokativ jednine. b) Po nastavcima su jednaki dativ, instrumental i lokativ mno`ine, {to va`i za sve imenice svih rodova. v) Ako imenica mu{kog roda ozna~ava ne{to `ivo (~ovek, vuk), onda je akuzativ po obliku jednak genitivu; u slu~aju kad ozna42

~ava ne{to {to nije `ivo (pesak, put), onda je akuzativ po obliku jednak nominativu. g) Imenica mu{kog roda imaju u vokativu jednine nastavak -e ili -u (mom~e, susede; mladi}u, petli}u). d) Imenice mu{kog roda, po pravilu, imaju u instrumentalu nastavke -em ili -om (one koje se zavr{avaju na suglasnik imaju nastavak -om, a nastavak -em, one ~ija se osnova zavr{ava nekim predwonep~anim suglasnikom ili na -c, ponekad i na r). |) Imenica put ima dva razli~ita nastavka: -em ili -om, zavisno kako se u re~enici upotrebi: -Idem putem (kretawe). Most je pod putom (mirovawe). Promena imenica sredweg roda jednakih osnova

Napomena: Iz promena ovih imenica sredweg roda vidi se slede}e: a) Po nastavcima uvek su jednaki nominativ, akuzativ i vokativ u jednini i u mno`ini. b) Nastavak -em javqa se u instrumentalu jednine zato {to je suglasnik ispred wega mek. v) Nastavak -em u instrumentalu jednine 43

imaju tako|e imenice sredweg roda ~ija se osnova zavr{ava na -{t kao u ovim primerima: igrali{tem, ogwi{tem, buwi{tem. g) Kod nekih imenica sredweg roda u genitivu mno`ine javqa se nepostojano a kao u primerima: kopqe - kopaqa, jutro - jutara. Promena imenica sredweg roda nejednakih osnova

Napomena: U vezi sa promenom ovih imenica sredweg roda sa nejednakim osnovama treba ista}i slede}e: a) Neke imenice tipa ime, pleme, seme, drvo, kube, jaje pro{iruju se suglasnicima n ili t. b) Imenice ~ija se osnovaj zavr{ava na n uvek imaju pravilnu mno`inu. Takve su imenice: rame, ime, breme. v) Imenice ~ija se osnova zavr{ava na -t naj~e{}e zna~e ne{to mlado (tele, pile), ali ozna~avaju i predmete (dugme, tane). Samo neke od takvih imenica imaju mno`inu: dugme-dugmeta (pored oblika zbirnih imenica na -ad, gde imamo dugmad, koji se upotrebqavaju i kao mno`ina). Promene imenica `enskog roda 44

Napomena: U vezi sa promenom imenica `enskog roda treba ista}i slede}e: a) Kao {to se mewaju imenice `enskog roda ~iji je zavr{etak na samoglasnik a mewaju se i imenice mu{kog roda koje se zavr{avaju na -a kao {to su imenice: vojvoda, sluga, Moma, Jova, sudija, zanatlija. b) Nastavak -ju imaju neke imenice u instrumentalu pod uslovom da nemaju nikakvu pratila~ku re~ (atribut ili predlog), kao u primeru: ^ovek se ne meri pe|u ve} pame}u (nastale re~i od ped-ju i pametju). v) U slu~aju kad uz imenicu do|e neka pratila~ka re~ (atribut, predlog), onda se dodaje nastavak -i, ali opet i nastavak -ju kao u primeru: On je to rekao jednom re~i; odnosno On je to rekao jednom re~ju (nastalo od re~+i+ju=re~ju). g) Isto kao imenica stvar mewaju se i imenice koje zna~e ne{to mlado a zavr{avaju se na -ad: jagwad, telad, prasad, pilad, ~eqad. d) Imenice tipa koko{ i va{ u genitivu mno`ine imaju nastavak -iju: koko{iju, 45

va{iju, u{iju. e) Kod nastanka oblika tipa ~a{}u, bole{}u, mlado{}u, pame}u, pe|u imamo dve glasovne promene: prvo jotovawe, pa jedna~ewe suglasnika po mestu tvorbe, na primer: ~ast+ju=~as}u=~a{}u. |) Nastavak -u u genitivu mno`ine imaju neke imenice koje su u pro{losti ozna~avale dvojinu: ruka, noga, sluga = ruku, nogu, slugu, jer oblici ovih imenica sa nastavkom -a retko se upotrebqavaju. Ostatke dvojine (ili duala) imamo u genitivu mno`ine kod ovih imenica: u{iju, o~iju, prstiju, noktiju, koko{iju, kostiju, va{iju itd. Napomena: Imenice mu{kog roda koje su u nominativu jednine sa zavr{etkom -o i -e (Slavko, Pavle, striko, medo, dedo) imaju vokativ jednak sa nominativom. Ove imenice, ~ak i kad su zajedni~ke, nemaju oblik mno`ine.

ZAMENICE Zamenice su promenqiva vrsta re~i (po 46

pade`ima) kojima se zamewuju imenice, pridevi i brojevi, odnosno wihove osobine. Prema svojoj funkciji, zna~ewu i obliku, sve zamenice se dele na imeni~ke i pridevske. Imeni~ke zamenice su, kao i imenice, samostalne re~i. To zna~i da se u re~enici mogu samostalno upotrebqavati i da neke re~i u re~enici od wih mogu zavisiti kao i od imenica. Imeni~ke zamenice zamewuju imenice (odgovaraju na pitawe: ko, {ta?) U imeni~ke zamenice spadaju: a) li~ne zamenice: ja, ti, on, ona, ono; mi, vi, oni, one, ona; b) li~na zamenica svakog lica: sebe, se; v) neli~ne imeni~ke zamenice su: - upitne zamenice za lica i stvari: ko, {ta ({to); - neodre|ene zamenice: neko, ne{to; - odri~ne zamenice: niko, ni{ta; - op{te zamenice: svako, sva{ta. LI^NE ZAMENICE Li~ne (personalne) zamenice 1. i 2. lica imaju po jedan oblik za sva tri roda 47

(ja, ti, mi, vi), dok 3. lice ima posebne oblike mu{kog roda (on, oni), `enskog roda (ona, one), i sredweg roda (ono, ona). Li~na zamenica prvog lica ja, ozna~ava lice koje govori, li~na zamenica drugog lica ti, ozna~ava sagovornika, lice kome se govori, li~na zamenica tre}eg lica (on, ona, ono), ozna~ava odre|eno lice ili predmet o kome (o ~emu) se govori, van prvog i drugog lica. Napomena: Enkliti~ki (kra}i oblik) ju (akuzativ jednine `enskog roda) upotrebqava se mesto oblika je kada se ovaj na|e ispred kra}eg oblika 3. lica prezenta glagola jesam (je): Ona ju je ~uvala (mesto: ona je je ~uvala). Pregled promene li~nih zamenica Napomena: Iz gorwe tabele se vidi da u jednini promene li~ne zamenice 3. lica nema razlike izme|u mu{kog i sredweg roda osim u nominativu (on, ono). Li~na zamenica svakog lica: sebe, se (promena po pade`ima): Li~na zamenica svakog lica: sebe, se upotrebqava se u istom obliku umesto 48

li~nih zamenica sva tri lica kako jednine tako i mno`ine i, tako|e, za sva tri roda. Ova povratna zamenica nema mno`inu, a ozna~ava lice koje vr{i radwu na sebi ili u vezi sa sobom.

Du`i i kra}i oblici li~nih zamenica U genitivu, dativu i akuzativu (jednine i mno`ine) li~ne zamenice imaju du`e (nagla{ene) oblike i kra}e (nenagla{ene) enkliti~ke oblike. Nenagla{eni oblici se ~e{}e upotrebqavaju. Evo primera: - Se}am te se. - Dali smo joj sav novac. Do|i nam ~e{}e. - Podseti me. - Videli smo ga. - Videli smo ih. Nagla{eni (du`i) oblici se upotrebqavaju kad se `eli posebno naglasiti lice na koje se zamenicom upu}uje (O svemu }e tebe obavestiti) i kada re~enica po~iwe li~nom zamenicom: - Wima }u pokloniti kwige. Pregled promena imeni~kih zamenica: I ostale imeni~ke zamenice mewaju se 49

na sli~an na~in. Imeni~ke upitne zamenice (za lica ko i stvari {to) imaju po jedan oblik za sva tri roda i za jedninu i mno`inu. Li~ne zamenice (kao i pridevske) imaju i druge slu`be u re~enici, kada mewaju zna~ewe i prelaze u druge vrste re~i. Tako }e upitna zamenica za lice ko imati slu`bu veznika: Obi~no se javqa onaj ko zna. Upitne zamenice za lica i stvari ko i {to (spojene sa re~com god) imaju slu`bu neodre|enih zamenica: Da li kogod zna odgovor? Mo`da mu je {togod ostalo. Upitna zamenica za stvari {to ima i slu`bu veznika: To je lepo cve}e {to se rascvetalo. PRIDEVSKE ZAMENICE Pridevske zamenice su nesamostalne i promenqive (po pade`ima) re~i koje stoje uz imenice i imaju slu`bu prideva. One vr{e atributsku slu`bu u re~enici, imaju oblike sva tri roda, oba broja (jedninu i mno`inu) i oblike 50

pade`a. Upotrebqavaju se uz samostalne re~i, uglavnom uz imenice koje bli`e odre|uju. Pridevske zamenice zamewuju prideve i brojeve (odgovaraju na pitawe: kakav, koji?). Prema svojoj slu`bi i zna~ewu pridevske zamenice se dele na slede|e vrste: prisvojne (posesivne), pokazne (demonstrativne), odnosno-upitne, neodre|ene, odri~ne i op{te.

Prisvojne (posesivne) pridevske zamenice Prisvojnim pridevskim zamenicama se ozna~ava pripadawe prvom, drugom i tre}em licu (moj, tvoj, wegov), odnosno pripadawe svakom licu (svoj). Ove imenice su istog roda, broja i pade`a kao i imenice uz koje stoje (moja kwiga, moje kwige, mojoj kwizi i sl.). U re~enici imaju slu`bu atributa, npr.: Na{i i va{i ro|aci su stigli. Prisvojne pridevske zamenice su: a) kad iskazuju pripadnost jednom licu: - za prvo lice jednine za sva tri roda: 51

moj, moja, moje, odnosno mno`ine: moji, moje, moja; - za drugo lice jednine za sva tri roda: tvoj, tvoja, tvoje, odnosno mno`ine: tvoji, tvoje, tvoja; - za tre}e lice jednine mu{kog i sredweg roda: wegov, wegova, wegovo, odnosno mno`ine: wegovi, wegove, wegova; - za tre}e lice jednine `enskog roda: wen, wena, weno, odnosno mno`ine: weni, wene, wena; b) kad iskazuju pripadnost ve}em broju lica: - za prvo lice jednine za sva tri roda su: na{, na{a, na{e, odnosno mno`ine: na{i, na{e, na{a; - za drugo lice jednine za sva tri roda: va{, va{a, va{e, odnosno mno`ine: va{i, va{e, va{a; - za tre}e lice jednine za sva tri roda: wihov, wihova, wihovo, odnosno mno`ine: wihovi, wihove, wihova (ili samo `enski rod: wen - wezin; wena - wezina; weno - wezino; weni - wezini; wene - wezine; wena wezina. 52

Prisvojna pridevska zamenica za svako lice SVOJ Prisvojna pridevska zamenica za svako lice je svoj. Ova zamenica se upotrebqava kad objekat pripada subjektu. U re~enici ima slu`bu atributa. Ona je istog roda, broja i pade`a kao i imenica uz koju stoji: svoj kaput, svoje kapute, svom kaputu; svoja kwiga, svoje kwige; svoje dete, svojih roditeqa. Prisvojna pridevska zamenica za svako lice svoj upotrebqava se mesto zamenica: moj, tvoj, na{, va{ i dr.: Ja volim svoju kwigu (ne moju kwigu). - Uzmi svoju svesku (ne tvoju svesku). - Dovedi svoje dru{tvo (ne va{e dru{tvo) itd. Ova zamenica mo`e imati slu`bu prideva, tj. mo`e da promeni vrstu re~i - da postane pridev: Doneo je svoju kwigu. Svoja `ena, svoj drug.

53

Promena prisvojne pridevske zamenice MOJ Napomena: a) Prisvojne zamenice: tvoj, na{, va{ i povratno-prisvojna zamenica svoj mewaju se kao moj. b) Pokazne zamenice: ovaj, onaj, ovakvi, takvi, ovoliki, toliki, onoliki mewaju se kao taj. POKAZNE (DEMONSTRATIVNE) PRIDEVSKE ZAMENICE Pokazne pridevske zamenice upu}uju na bi}a i predmete koji se nalaze u blizini: govornog lica (1. lica): ovaj, ova, ovo; ovi, ove, ova; sagovornika (2. lica): taj, ta, to, ti; te, ta; i neprisutnog (3. lica): onaj, ona, ono; oni, 54

one, ona. Pokazne pridevske zamenice jo{ upu}uju na osobine lica i predmeta uz ~ije ime stoje i pri tome odre|uju i po: kakvo}i: - ovakav, ovakva, ovakvo; ovakvi, ovakve, ovakva; - takav, takva, takvo; takvi, takve, takva; - onakav, onakva, onakvo; onakvi, onakve, onakva; k o l i ~ i n i (veli~ini): - ovoliki, ovolika, ovoliko; ovoliki, ovolike, ovolika; - toliki, tolika, toliko; toliki, tolike, tolika; - onoliki, onolika, onoliko; onoliki, onolike, onolika. Promenqivi oblici pokaznih pridevskih zamenica su istog roda, broja i pade`a kao i imenica koju bli`e odre|uju, npr.: Vozi}emo se ovakvim kolima. Oni imaju onakve sinove.

Promena pokazne pridevske 55

zamenice TAJ

Promena pokazne pridevske zamenice OVAJ:

Upitno-odnosne pridevske zamenice Upitno-odnosne pridevske zamenice imaju dvojako zna~ewe: upitno i odnosno. Evo dva primera za to: 1. Upitni odnos - U kojoj kwizi to pi{e? Odnosno zna~ewe - Ovo je kwiga u kojoj to pi{e. 2. Upitni odnos - ^iji je ovo kaput? Odnosno zna~ewe - Poka`i de~aka ~iji je ovo kaput. Upitno-odnosne pridevske zamenice mogu se svrstati u dve grupe i to: a) Upitno zna~ewe imaju one koje se nalaze u upitnim re~enicama. Wima se pita: - za bi}a i predmete: (koji, koja, koje; koji, koje, koja; 56

- za osobinu po kakvo}i: kakav, kakva, kakvo; kakvi, kakve, kakva; - za osobinu po koli~ini: koliki, kolika, koliko; koliki, kolike, kolika; - za pripadnost: ~iji, ~ija, ~ije; ~iji, ~ije, ~ija. b) Odnosno zna~ewe imaju ove iste pridevske zamenice u zavisno-odnosnim re~enicama. Tada imaju funkciju (slu`bu) veznika, na primer - Javio se de~ak koji je izgubio kwigu.

Promena pridevske upitne zamenice KOJI?

Promena pridevske upitne zamenice ^IJI? Napomena: Ovako se mewaju, kao KOJI i ^IJI, neodre|ene zamenice: nikoji, ni~iji, ikoji, i~iji. Kao ~iji mewa se i zamenica sav, sve (svega, svemu, svem, svim), sva (sve, svoj, svu, svom); svi, sva, sve (genitiv 57

mno`ine: sviju i svih; dativ, instrumental i lokativ glase: svim, svima; akuzativ: sve). Promena zamenica wegov, wezin (wen), wihov, kakav, kolik, nekakav, nekolik ista je kao kod prisvojnih prideva na -ov (-ev), -in, tj. mewaju se po imeni~koj promeni (deklinaciji).

Neodre|ene pridevske zamenice Neodre|ene pridevske zamenice su one kojima se upu}uje na neodre|ena bi}a ili predmete ili na wihove osobine. Evo tih zamenica: Neodre|ene pridevske zamenice imaju oblike za sva tri roda, oba broja (jedninu i mno`inu) i oblike pade`a. Promenqivi oblici ovih zamenica zavise od imenica koje bli`e odre|uju, pa su istog roda, broja i pade`a kojih su i imenice: ne~iji kaput, ne~ijeg kaputa; ne~ija kwiga, ne~ije kwige itd. 58

Odri~ne pridevske zamenice Odri~ne pridevske zamenice su one kojima se odri~u bi}a ili predmeti, odnosno wihove osobine. Evo nekih primera: - Ni~ije stvari nisu ostale u razredu. - Nikakav |ak nije stigao. Odri~ne pridevske zamenice su: Odri~ne pridevske zamenice imaju oblike za sva tri roda, oba broja (jedninu i mno`inu) i oblike pade`a. Wihovi promenqivi oblici zavise od imenica koje bli`e odre|uju, pa su istog roda, broja i pade`a kao one.

Op{te ili odre|ene pridevske zamenice Op{te ili odre|ene pridevske zamenice upu}uju na bilo koji predmet ili bilo koje lice, odnosno na bilo koju wihovu osobinu. Op{te pridevske zamenice su:

59

Op{te pridevske zamenice imaju oblike za sva tri roda, oba broja (jedninu i mno`inu) i oblike pade`a. Wihovi promenqivi oblici zavise od imenica koje bli`e odre|uju, pa su istog roda, broja i pade`a kao i one.

PRIDEVI PRIDEVI su nesamostalne, promenqive re~i koje stoje uz imenice i bli`e ih odre|uju po osobinama, pripadawu, vremenu i mestu. Pridevi se sa imenicom sla`u u rodu, broju i pade`u, tj. od imenice dobijaju rod, broj i pade`. Pridevi imaju neodre|eni i odre|eni vid: lep-lepi. Za neodre|eni vid (kra}i oblik) pita se kakav (lep), a za odre|eni vid koji (lepi). Neodre|eni vid prideva ozna~ava osobinu nepoznatog, neodre|enog predmeta ili bi}a, a odre|eni vid osobinu poznatog, odre|enog pojma. U zavisnosti od toga kakve osobine odre|uju, pridevi mogu biti opisni, pri60

svojni, gradivni, vremenski i mesni. 1. Opisni pridevi ozna~avaju kakvo je ne{to (kvalitet) {to je ozna~eno imenicom, na primer: sme|, vitak, dobar, qubazan, hrabar, pametan (~ovek). 2. Prisvojni pridevi ozna~avaju pripadawe, odnosno ~ije je to {to je ozna~eno imenicom, na primer: susedov, beogradski, Ivanin, omladinski (dom). 3. Gradivni pridevi ozna~avaju sastav, gra|u ne~ega, tj. od ~ega je predmet uz ~ije je ime upotrebqen pridev, na primer: drveni, kameni, gvozdeni (most). 4. Vremenski pridevi ozna~avaju vreme na koje se odnosi pojam ozna~en imenicom uz koju je pridev upotrebqen, na primer: pro{li, budu}i, dana{wi, jesewi, zimski (dani). 5. Mesni pridevi ozna~avaju na koje se mesto odnosi pojam ozna~en imenicom uz koju pridev stoji, na primer: gorwi, dowi, levi, desni (prozor). Ovi pridevi imaju samo odre|eni vid. 6. Pridevi drugih odnosa (npr. namene): sto~na (pijaca), `itni (trg), zdravstveni (karton). 61

Promena prideva po pade`ima Svi pridevi se mewaju po pade`ima. Ima nekoliko obrazaca po kojima se mewaju. Evo nekoliko obrazaca za promenu opisnih i gradivnih prideva: Iz tabele promena prideva lep se vidi da ima razlike u oblicima neodre|enog i odre|enog vida, tj. u jednini oblici neodre|enog vida razlikuju se od oblika odre|enog vida u nominativu jednine (lep/lep-i), u genitivu (lep-a/lep-og), u dativu (lep-u/lepom(e), u akuzativu (lep/lep-i), i u lokativu (lep-u/lep-om(e). Nastavci neodre|enog vida imaju imeni~ke promene, a odre|enog vida pridevske promene. U najve}em broju pade`a mno`ine nema razlike u nastavcima me|u pridevima neodre|enog i odre|enog vida. Razlikuje se samo nominativ i akuzativ: pridevi neodre|enog vida su sa nastavcima -i (u nominativu) i -e (u akuzativu), a pridevi odre|enog vida sa -i dugim (u nominativu) i -e dugim (u akuzativu). Iz tabele promena prideva {iroko (na slede}oj strani) vidi se da ima razlika u 62

oblicima neodre|enog i odre|enog vida. Ako pa`qivo pogledamo nastavke i jednog i drugog vida uo~i}emo slede}e: neodre|eni vid ima nastavke imeni~ke promene i to -o (u nominativu), a -a (u genitivu), zatim -u (u dativu), isto -o (u akuzativu) i tako|e -u (u lokativu), dok isti pade`ni pridevi odre|enog vida imaju nastavke pridevske promene i to: -o dugo (u nominativu), -og(a) (u genitivu), om(e) (u dativu), -o dugo (u akuzativu) i -om(e) (u lokativu). I jedan i drugi vid u instrumentalu imaju isti nastavak (pridevske promene) -im, sa mogu}om razlikom u akcentu. Ako se pa`qivo pogleda promena prideva {iroka u neodre|enom i odre|enom vidu uo~ava se da su nastavci isti, tj. da u tom smislu nema razlika. Jedino se razlika u tome {to neki nastavci (i to samoglasnici u nastavcima) imaju du`i a neki kra}i izgovor. Neki pridevi imaju samo oblike odre|enog vida; npr. mali, jarki, `arki, bojni. Takvi su i pridevi odre|enog vida na -ski, ~ki, -{ki, -ni, i -ji: planinski, {kolski, vojni~ki, mona{ki, dr`avni, narodni, ~ove~ji, i sl. kao i pridevi koji ozna~avaju me63

sni i vremenski odnos: dowi, desni, ju`ni, dana{wi, leto{wi. Jedan broj prideva ima samo oblik odre|enog vida, tj. to su oni pridevi koji se zavr{avaju na -ov, -ev i -in: bratov, drugov, vojnikov, mladi}ev, Slavkov, Milo{ev; sestrin, `enin i dr.

Pore|ewe prideva Pore|ewe prideva (komparacija) je promena opisnih prideva. Pore|ewem se iskazuje stepen u kojem je neka osobina jednog bi}a ili predmeta izra`ena u odnosu na istu takvu osobinu drugog bi}a ili predmeta, na primer: - Milan je vredan, Zoran vredniji, a Ivan najvredniji. Sistem oblika pore|ewa, dakle, sadr`i: pozitiv (vredan), komparativ (vredniji) i superlativ (najvredniji). Porede se opisni pridevi. Neki mesni pridevi imaju samo komparativ i superlativ. Gradivni pridevi upotrebqeni u prenosnom zna~ewu mogu da se porede, ali onda postaju opisni. 64

a) Pozitiv je osnovni pridev kojim se ozna~ava osobina bi}a, predmeta ili pojma uz ~ije ime pridev stoji: hrabar (momak), lepo (dete), pametna (devojka). b) Komparativ je prvi stepen pore|ewa kojim se izra`ava osobina u vi{em stepenu u odnosu na istu osobinu ozna~enu pozitivom: - Maja je lepa, ali je Goca lep{a. Oblici komparativa nastaju kad se osnovi prideva dodaju nastavci za komparativ: -ji, -iji, {i, (mlad+ji=mla|i, star+iji=stariji, lak+{i=lak{i). Pomo}u nastavka -{i dobijaju se komparativi samo tri prideva: lep, lak, mek. Lep - lep{i, lak - lak{i, mek - mek{i. Za `enski rod nastavci su -{a, a za sredwi -{e. ^etiri prideva imaju nepravilne oblike komparativa, tj. kad se komparativni ne dobijaju dodavawem nastavaka na pridevsku osnovu, ve} se kao komparativi upotrebqavaju druge re~i. To su ovi pridevi: dobar (dobra, dobro) - boqi (boqa, boqe) zao (zla, zlo) - gori (gora, gore) mali (mala, malo) - mawi (mawa, mawe) velik (velika, veliko) - ve}i (ve}a, ve}e) v) Superlativ je drugi stepen pore|awa 65

kojim se ozna~ava osobina u najvi{em stepenu u odnosu na sve pojmove sa kojima se poredi pojam uz ~ije ime stoji pridev: - Goca je lepa, Bojana je lep{a, a Ivana najlep{a. Superlativ se dobija dodavawem prefiksa naj- na oblike komparativa: najmla|i, najstariji, najlep{i, najve}i, najboqi. Ima opisnih prideva koji se ne mogu porediti. To su pridevi: mrtav, go, bos, `iv, svemogu}, jer ozna~avaju potpuno odsustvo ne~ega ili potpuno prisustvo ne~ega. Ovakvi opisni pridevi se u komparativu mogu upotrebiti samo s prenosnim zna~ewem, na primer: - Mla|i sin je `ivqi od starijeg (od `iv-`ivqi). S prenosnim zna~ewem mogu neki gradivni pridevi imati oblike komparativa: - On je jo{ drveniji od svoje sestre. Ve}ina opisnih i gradivnih prideva ima kra}e i du`e oblike, tj. neodre|eni i odre|eni vid: visok - visoki (mladi}), kamen kameni (most). Neki pridevi se upotrebqavaju i kao samostalne re~i u slu`bi imenica, na primer: - Na utakmici su crveni bili boqi od 66

crno-belih (crveni su igra~i “Crvene zvezde”, a crno-beli “Partizana”). - Doputovao je Dragi (li~no ime nastalo od prideva). Pridevi se, kao samostalne re~i, upotrebqavaju i kada se podrazumeva da su upotrebqeni uz imenicu koja nije iskazana, na primer: - Sit gladnome ne veruje (Sit ~ovek ne veruje gladnom ~oveku.)

BROJEVI Brojevi su promenqive nesamostalne re~i. Stoje uz imenicu (kao pridevi) i imaju odredbenu funkciju. Prema svom zna~ewu brojevi se dele na: osnovne (glavne), redne i zbirne. a) Osnovni brojevi su oni koji kazuju koliko ima ~ega na broju. To su: jedan, dva (oba), tri, ~etiri, pet, deset, petnaest, dvadeset i {est, pedeset, sto devet itd Od osnovnih brojeva mewaju se po pade`ima samo: jedan, dva, oba, tri, i ~etiri (tri i ~etiri se retko mewaju). 67

Evo kako se mewaju ovi osnovni brojevi: Iz promene se vidi da broj jedan ima oblik za sva tri roda (jedan, jedna, jedno). Broj dva ima dva oblika: za mu{ki i sredwi rod glasi dva, a za `enski rod dve. Iako je promenqiv retko se upotrebqava u pade`nim oblicima. Broj tri i ostali osnovni brojevi imaju jedan oblik za sva tri roda kao {to se vidi na gorwoj tabeli, ali se retko upotrebqavaju. Imenice uz brojeve dva, tri i ~etiri su u genitivu jednine (dva ~oveka, ~etiri kwige). Ako su uz imenice brojevi od pet pa nadaqe, onda su one u genitivu mno`ine (pet qudi, sedam kwiga). Kod slo`enih brojeva (dvadeset i tri olovke, trideset i tri devojke) zadwi broj uslovqava genitiv jednine ili genitiv mno`ine. Brojevi od pet pa nadaqe spadaju u nepromenqive re~i. Za ozna~avawe broja mu{kih lica u funkciji osnovnih brojeva upotrebqavaju se brojne imenice: dvojica (dva mu{karca), sedmorica, desetorica, dvadeset osmorica. 68

Stotina, hiqada, milion i milijarda su po funkciji brojevi, a po gramati~kim osobinama imenice (mewaju se kao imenice: hiqada, hiqade, hiqadi, hiqadu, hiqadom, hiqadi).

Redni brojevi Redni brojevi imaju oblike za sva tri roda kao i pridevi: prvi, prva, prvo, prvi (~ovek), prva (`ena), prvo (dete). Mewaju se kao pridevi odre|enog vida. Imaju tako|e oba broja (jedninu i mno`inu). Evo nekoliko primera rednih brojeva: Evo kako se vr{i promena rednih brojeva po pade`ima: Napomena: a) Ako se redni brojevi pi{u arapskim ciframa (na primer 21.) onda se uvek iza wih pi{e ta~ka. Iza rimskih brojeva se ne pi{e ta~ka, na primer: 20. IV 1927. godine. b) Po{to su brojevi nesamostalne odredbene re~i, upotrebqavaju se uz imenicu koju 69

odre|uju (dve kwige, tre}i razred, deveti sprat). v) Brojevi su u re~enici naj~e{}e atributi, jer bli`e odre|uju imenicu uz koju stoje po brojnoj vrednosti. Ali, oni mogu biti i samostalno upotrebqeni (kao subjekti), a javqaju se i kao imenski deo predikata, objekta i dr. Na primer: - Tri |aka u~e (atribut). - Dva |aka ~itaju (subjekat). - Mi smo prvi u razredu (imenski deo predikata). Do{li su oboje (objekat).

Zbirni brojevi Zbirni brojevi su oni koji kazuju koliko je bi}a ili predmeta u zbiru: dvoje, troje, petoro, desetoro, dvanaestoro, pedeset {estoro itd. Evo primer kako se mewaju zbirni brojevi: Promena broja ~etvoro: ~etvoro, ~etvorga, ~etvorma (~etvorome, ~etvoroma), ~etvoro, ~etvoroma, ~etvoroma (~etvorome) U mno`ini zbirni brojevi imaju oblik za sva tri roda i mewaju se kao pridevske zamenice: Napomena: Zbirni brojevi se obi~no ne me70

waju kad uz wih stoji neki predlog, na primer: - Idu ~etvoro dece (mesto: s ~etvoroma dece). b) Oblici zbirnih brojeva upotrebqavaju se u jednini: (1) uz zbirne imenice: troje dece, osmoro piladi; (2) kad se misli na lica razli~itog roda: nas sedmoro, ovih dvanaestoro; u mno`ini: (1) uz imenice koje imaju samo mno`inu: troja vrata, ~etvora le|a; (2) uz imenice koje ozna~avaju celinu: troje nao~ara, troje rukavice.

Brojne imenice Brojne imenice grade se od osnovnog ili zbirnog broja dodavawem odgovaraju}ih nastavaka: dvojica (dva mu{karca), sedmorica (brojne imenice mu{kog roda). Stotina (stotinarka), hiqada (hiqadarka), milijarda (brojne imenice `enskog roda). Petoro jagwadi, dvoje dece (brojne imenice sredweg roda koje obi~no stoje uz zbirne imenice kojima se ozna~avaju mlada bi}a). Veliki broj brojnih imenica se gradi nastavkom -ica od brojeva 2-99, osim brojeva sa jedan na kraju: 21, 31, 41... Brojne imenice sredweg roda su: dvoje, 71

troje, ~etvoro, petoro... Grade se nastavkom -oro (osim dvoje, troje). Brojne imenice grade se i nastavkom -ak dodavawem na osnovne brojeve: dvadesetak, tridesetak.

GLAGOLI Glagoli su promenqive, (nesamostalne re~i) koje kazuju radwu, stawe i zbivawe. a) Glagoli radwe ozna~avaju svesno delovawe, kazuju da neko vr{i neku radwu; u~iti, graditi, kupiti, {iti, nositi, terati, pisati itd. b) Glagoli stawa ozna~avaju da se neko ili ne{to nalazi u nekom stawu: stajati, sedeti, ~ekati, spavati, le`ati, disati, mirovati, itd. v) Glagoli zbivawa ozna~avaju doga|awa izazvana prirodnim pojavama: sevati, grmeti, svawivati ili doga|awa koja nisu 72

uslovqena voqom onoga kome se ne{to doga|a (sa kim se ne{to zbiva): bolovati, cvetati, venuti, drhtati itd. Glagoli su promenqive re~i; mewaju se po licima, vremenima i na~inima. Wihova promena naziva se konjugacija. Za gra|ewe glagolskih oblika slu`e dve gramati~ke osnove: infinitivna i prezentska. (1) Infinitivna osnova se dobija na dva na~ina: - od glagola ~iji se infinitiv zavr{ava na -ti (pevati, pisati, ~itati) infinitivna osnova se dobija odbijawem tog nastavka: peva -ti, pisa -ti, ~ita-ti, pa glasi: peva-, pisa-, ~ita-; - od glagola ~iji se infinitiv zavr{ava na -}i (re}i, le}i, i}i) osnova se dobija odbijawem zavr{etka -oh u 1. licu jednine aorista: rek-oh, leg-oh, do|-oh, pa glasi: rek-, leg-, do|-, a naziva se jo{ i aoristna osnova. (2) Prezentska osnova se dobija tako 73

{to se od 2. lica jednine prezenta odbije nastavak -{: radi -{, nosi-{, trese-{, ~ita{, pa glasi: radi-, nosi-, trese-, ~ita-. Kod nekih glagola se od prezentske osnove odbije krajwi samoglasnik, pa nastaje okrwena prezentska osnova na koju se dodaju nastavci za oblik: misli-{, misli-, mlisl-. Kod nekih glagola infinitivna i prezentska osnova su jednake. Na primer, glagol nositi ima}e infinitivnu osnovu nosi- (-ti) i prezentsku osnovu nosi- (-mo). Kod ve}ine glagola te osnove }e biti razli~ite, npr. glagol pisati ima prezentsku osnovu pi{e- (-mo), a infinitivnu pisa-(-ti) itd. Od navedenih dveju gramati~kih osnova glagola (infinitivne i prezentske), dodavawem nastavaka za oblike (nastavaka za lice, vreme, odnosno na~in) dobijaju se svi glagolski oblici - li~ni i neli~ni.

74

Glagoli po trajawu radwe (glagolski vid) Glagoli se prema trajawu radwe, tj. prema glagolskom vidu, dele na dve velike grupe: 1. Nesvr{ene (imperfektivne) glagole: pisati, ~itati, govoriti, u~iti, raditi itd. kod kojih trajawe radwe vremenski nije ograni~eno. 2. Svr{ene (perfektivne) glagole: upisati, zapisati, propevati, povikati, uraditi itd. kod kojih trajawe radwe vremenski je ograni~eno. Daqe, nesvr{eni glagoli se dele na: a) Trajne glagole ~ija radwa traje neprekidno: pisati, pevati, nositi, voziti itd. b) U~estale glagole ~ija radwa traje neograni~eno, ali isprekidano, ponavqaju}i se vi{e puta (u~estalo): iznositi, zapisivati, odvoditi, poskakivati, zapitkivati itd. Svr{eni glagoli mogu se podeliti u tri 75

grupe: (1) Trenutno svr{eni glagoli (ili trenutni) zna~e radwu izvr{enu u jednom trenutku: le}i, sesti, sevnuti, re}i, udariti itd. (2) Po~etno-svr{eni glagoli zna~e samo po~etak neke radwe: zakukati, zapevati, potr~ati, krenuti, po}i (3) Zavr{no-svr{eni glagoli zna~e svr{etak radwe: ispiti, napisati, uzorati, posejati, pro~itati itd. Napomena: 1. U srpskom jeziku ima i takvih glagola koji mogu biti i svr{eni i nesvr{eni: ~u~ati - ~u~nuti, sedeti - sesti, le`ati - le}i, padati - pasti, gurati - gurnuti. Dodavawe prefiksa pro-, za-, po-, od-, do-, o-, i dr. nesvr{enom glagolu stvara se wegov svr{eni par: ~itati - pro~itati, plakati - zaplakati, tr~ati - potr~ati, nositi - odneti, putovati - doputovati, prati - oprati, terati - isterati itd. 2. Dvovidski glagoli su: ~uti, videti, 76

ru~ati, ve~erati, telefonirati, jer mogu, zavisno od toga kako se upotrebe, ozna~iti svr{enu ili nesvr{enu radwu, tj. mogu imati dva vida.

Glagolski rod (glagoli prema predmetu radwe) Ovo je gramati~ka kategorija glagola u vezi sa upotrebom objekta, tj. da se realizacija radwe vr{i na nekome ili ne~emu. Glagoli prema ovoj osobini mogu biti: prelazni (tranzitivni) neprelazni (intranzitivni) i povratni (refleksivni). Glagole po predmetu radwe mo`emo razvrstati u tri grupe i to: a) Prelazni glagoli su oni koji uza se imaju ili mogu imati objekat u obliku akuzativa bez predloga: pisati (pismo), zidati (ku}u), brati (vo}e), piti (vode) itd. b) Neprelazni glagoli su oni koji uza se ne mogu imati objekat: leteti, sedeti, hodati, misliti itd. v) Povratni glagoli su oni koji uza se 77

imaju povratnu zamenicu se i zna~e radwu koja se vra}a na subjekat (vr{ioca radwe). Prema wihovom zna~ewu delimo ih na tri vrste: 1. Pravi povratni glagoli su oni koji zna~e da neko lice vr{i radwu samo na sebi, tj. da je ono i vr{ilac radwe (subjekat) i objekat radwe istovremeno: ~e{qati se, kupati se. Kod ovih glagola oblik povratne zamenice se zna~i sebe: ~e{qati se (sebe), obuti se (sebe). 2. Uzajamno-povratni glagoli su oni koji zna~e da dva ili vi{e lica vr{e radwu jedno na drugom ili jedno prema drugome. Kod ovih glagola oblik se ne mo`e zameniti oblikom sebe: voleti se, qubiti se, sva|ati se itd. 3. Nepravi povratni glagoli su oni koji ozna~avaju radwe, stawa ili zbivawa uz ~ije se glagole povratna re~ca se ne mo`e tuma~iti kao akuzativ sebe: qutiti se, znojiti se, ~uditi se, bojati se.

Glagolski oblici 78

Po sastavu glagolski oblici dele se na dve grupe: a) Prosti glagolski oblici su oni koji se sastoje samo iz jedne re~i, tj. samo iz glagola koji se mewa. b) Slo`eni glagolski oblici su oni koji su sastavqeni od glagola koji se mewa i nekog pomo}nog glagola. Po ~emu se razlikuju li~ni i bezli~ni glagolski oblici? a) Li~ni glagolski oblici su oni kod kojih se zna lice koje vr{i radwu: - Ja u~im, Petar govori itd. b) Bezli~ni glagolski oblici su oni kod kojih nije odre|eno lice koje vr{i radwu. Lice je bitno svojstvo glagola, jer se oni mewaju po licima (za razliku od imenskih re~i koje se mewaju po pade`ima).

Prosti glagolski oblici 79

INFINITIV (NEODRE\ENI NA^IN) Infinitiv je prost i bezli~an glagolski oblik kojim se samo imenuje radwa, stawe ili zbivawe. Wime se ne ozna~ava ni vreme vr{ewa radwe, stawa ili zbivawa, ni na~in vr{ewa radwi, niti lica koja ih vr{e. On nema odre|eno gramati~ko zna~ewe i zato se zove neodre|eni glagolski oblik. Infinitiv se upotrebqava na dva na~ina: a) Kao dopuna nepotpunim glagolima (mo}i, po~eti, morati, voleti, `eleti, umeti, znati itd) - Wega ne treba `aliti. - Treba ispe}i pa re}i. U ovim slu~ajevima infinitiv se mo`e zameniti prezentom i veznikom da, kao na primer: - Wega ne treba da `alim. - Treba da ispe~em pa re~em. b) Za gra|ewe futura I: - Mi }emo brzo sti}i u {kolu.

Gra|ewe infinitiva U principu, infinitiv se gradi od infi80

nitivne osnove i nastavka -ti ili -}i (pevati, voleti, odnosno te}i, se}i). Ali, kod glagola koji se zavr{avaju na }i, infinitivna osnova se dobija odbijawem nastavka -oh ili -h od 1. lica jednine aorista: - ja sek-oh dalo je sek+ti=se}i. Kod nekih glagola na -ti infinitiv se tako|e gradi od aorisne osnove. Evo primera: plesti postalo je od plet-oh (plet+ti=plesti) presti postalo je od pred-oh (pred+ti=presti) pasti postalo je od pad-oh (pad+ti=pasti) mesti postalo je od met-oh (met+ti=mesti) U ovim infinitivima glasovne promene su izvr{ene u davnoj pro{losti. U srpskom jeziku ima dosta glagola sa dvojakim infinitivom: ta}i i taknuti ma}i i maknuti di}i i dignuti dobijati i dobivati PREZENT (SADA[WE VREME)

81

Prezent ili sada{we vreme je prost li~ni glagolski oblik koji ozna~ava radwu, stawe ili zbivawe koje se vr{e u vremenu govorewa. Takvo zna~ewe ima samo prezent nesvr{enih glagola.

Gra|ewe prezenta Prezent se gradi od prezentske osnove i li~nih nastavaka: -m, -{, -e, -mo, -te, -u (-e, -ju) Prezentska osnova se dobija odbijawem li~nog nastavka -{ od drugog lica jednine prezenta. Evo kako glasi prezent od glagola raditi: Glagoli hteti i mo}i imaju nastavak -u u 1. licu jednine, a glagol mo}i ima jo{ nastavak -u i u 3. licu mno`ine: oni mogu. U drugom licu jednine prezenta, prvom i drugom licu mno`ine li~ni nastavci su uvek isti: -{, -mo, -te. Tre}e lice jednine nema nastavaka, ve} je prezentska osnova u stvari prezent i ona se zavr{ava na: e, a ili i (on trese, ~ita, nosi). Tre}e lice mno`ine se zavr{ava na: u, ju 82

ili e (oni tresu, ~itaju, nose). Napomena: a) Za gra|ewe glagolskih oblika koriste se dve vrste nastavaka: li~ni nastavci i nastavci za oblik. b) Kod nekih glagola se od prezentske osnove odbija krajwi samoglasnik, pa nastaje okrwena prezentska osnova na koju se dodaju nastavci za oblik: misli-{ daje misli- i, odbije se i i dobije se krwa prezentska osnova misl-.

Neprava zna~ewa prezenta Prezent, pored osnovnog zna~ewa, koje kazuje radwu koja se vr{i u momentu kad se o woj govori, ima i nekoliko drugih zna~ewa: 1. Pripoveda~ki ili istorijski prezent: Prezent se ~esto upotrebqava u pripovedawu umesto nekog pro{log vremena da bi pripovedawe bilo `ivqe. Evo nekoliko primera: - Pitam ja sino} majku {ta je donela iz prodavnice. - Pokisli qudi se sve vi{e zbijaju oko 83

vatre, dah im se ne~uje. Kao {to se vidi oblici prezenta: pitam, zbijaju, ~uje kazuju radwe koje su se vr{ile i izvr{ile u pro{losti, pa se takav prezent zove pripoveda~ki ili istorijski. 2. Futurski prezent Futurski prezent je onaj prezent koji kazuje radwu koja }e se vr{iti ili izvr{iti u budu}nosti. Upotrebqava se od svr{enih glagola, a re|e od nesvr{enih. Evo primera: - Ve~eras mi dolazi brat. - U ponedeqak izlazi iz {tampe moja kwiga. 3. Kvalifikativni (opisni) prezent: Kvalifikativni (opisni) prezent je onaj kojim se ozna~avaju osobine ili stawe bi}a ili predmeta. Evo primera: - On lepo peva i dobro svira. - Ona govori nekoliko jezika. 4. Gnomski (poslovi~ki) prezent Gnomski prezent je savremeni prezent i ono {to se wime kazuje ne va`i samo u sada{wosti, ve} je va`ilo i u pro{losti, a va`i}e i u budu}nosti. Evo nekih primera: 84

- Ko rano rani, dve sre}e grabi. - Zrela kru{ka sama pada. 5. Prezent kao dopuna nepotpunim glagolima i izrazima. Evo nekih primera: - On nije mogao da govori od uzbu|ewa. - Ona nije htela da u~i. 6. Prezent za iskazivawe `eqe i zapovesti Evo nekih primera: - Da se javi{ odmah direktoru (zapovest). - Da `ivi na{ dragi profa (`eqa). AORIST (PRE\A[WE SVR[ENO VREME) Aorist je prost li~ni glagolski oblik koji ozna~ava radwu, stawe ili zbivawe {to se izvr{ila neposredno pred trenutkom govora, malopre. Upotrebqava se u pri~awu dinami~nih do`ivqaja. Aorist se gradi tako {to se na infinitivnu osnovu dodaju dvojaki nastavci za oblik: a) kad se infinitivna osnova zavr{ava na samoglasnik, nastavci su: -h, -, -, -smo, 85

ste, -{e; b) ako se infinitivna osnova zavr{ava na suglasnik, nastavci su: -oh, -e, -e, -osmo, -oste, -o{e. Aorist se naj~e{}e gradi od svr{enih glagola, (a mo`e i od nesvr{enih). Evo primera: tres-oh, -e, -e, -osmo, -oste, -o{e. Evo dva primera gra|ewa aorista: Napomena: a) Kod glagola ~ija se infinitivna osnova zavr{ava na zadwonep~ane suglasnike: k, g, h, u oblicima aorista po prvoj palatalizaciji, oni se mewaju ispred nastavaka e u ~, `, {: rek+e=re~e, strig+e=stri`e, vrh+e=vr{e i sl. b) Ima dosta glagola u na{em jeziku koji u aoristu imaju dvojake oblike: umeti - umeh i umedoh, prestati - prestah i prestadoh, hteti - hteh i htedoh, imati - imah i imadoh.

86

Neprava zna~ewa aorista 1. Pripoveda~ki (ili istorijski) aorist je onaj koji ozna~ava radwu koja se u jednom trenutku izvr{ila u pro{losti: - Stoj! - viknu vojnik o{tro. - U logoru najednom zavlada tajac. 2. Futurski aorist Ovaj oblik aorista kazuje radwu koja }e se vr{iti ili izvr{iti u budu}nosti: - Ja odoh po Milo{a, a ti ~ekaj ovde. - Poludeh od `e|i. 3. Gnomski ili poslovi~ki aorist Gnomski aorist je onaj aorist koji se upotrebqava u poslovicama i on kazuje radwu koja va`i za sva vremena: - [ugava ovca sve stado o{uga. - Dva lo{a ubi{e Milo{a. IMPERFEKAT (PRE\A[WE NESVR[ENO VREME) Imperfekat je prost li~ni glagolski oblik koji ozna~ava radwu, stawe ili 87

zbivawe koji su se vr{ili u pro{losti naporedo sa nekom drugom pro{lom radwom. Gradi se od nesvr{enih glagola. Evo nekoliko primera: Iz gorweg pregleda se vidi da se imperfekat gradi naj~e{}e od infinitivne osnove i trojakih nastavaka za oblik (kod nekih glagola gradi se i od prezentske osnove). Evo tih nastavaka: a) -ah, -a{e, -a{e, -asmo, -aste, -ahu; b) -jah, -ja{e, -ja{e, -jasmo, -jaste, -jahu; v) -ijah, -ija{e, -ija{e, -ijasmo, -ijaste, ijahu. Napomena: a) Kad se infinitivna osnova zavr{ava na a, dodaju se nastavci: -ah, -a{e, -a{e, asmo, -aste, -ahu (ovde se vr{i glasovna promena sa`imawa samoglasnika, tj. a od infinitivne osnove +a od nastavka sa`imaju se u drugo a). b) U slu~ajevima kad se infinitivna osnova zavr{ava na e, i ili nu, odbije se krajwi samoglasnik, pa se onda dodaju nastavci: -jah, -ja{e, -ja{e, -jasmo, -jaste, jahu. Tada se vr{i glasovna promena jotovawe. 88

v) Kad se infinitivna osnova zavr{ava na suglasnik, dodaju se nastavci: -ijah, ija{e, -ija{e, -ijasmo, -ijaste, -ijahu. Pri gra|ewu glagola ovim nastavcima vr{i se glasovna promena druga palatalizacija (secijah, pecijah). g) Kod glagola ~ija se prezentska osnova zavr{ava na je (piti-pije-{, ~uti-~uje-{), imperfekat se gradi od prezentske osnove tako da se najpre odbije krajwi samoglasnik e i onda dodaju nastavci za oblik: -ah, a{e, -a{e, -asmo, -aste, -ahu ({iti-{ije-{{ijah). IMPERATIV (ZAPOVEDNI NA^IN) Imperativ (zapovedni na~in) je prost li~ni glagolski oblik za ozna~avawe zapovesti, `eqe ili molbe da se izvr{i radwa, stawe ili zbivawe. Evo primera za imperativ: - ^ekaj me u {koli (zapovest). - Molim te, dodaj mi olovku (molba). - Nadajmo se na{em uspehu (`eqa). Treba imati u vidu da imperativ nema 89

neke oblike: a) oblik za prvo lice jednine (ne mo`emo sebi narediti) i b) oblike za tre}e lice jednine i mno`ine (ne mo`emo se neprisutnom licu, odnosno licima direktno obra}ati). Me|utim, za tre}e lice se u funkciji imperativa upotrebqava konstrukcija neka+prezent=3. l. jednine ili mno`ine: neka ~ita, neka ~itaju.

Gra|ewa imperativa Imperativ se gradi tako {to se od oblika 3. lica mno`ine prezenta odbije nastavak, pa se dodaju nastavci za oblik imperativa (-i-, -j-) i li~ni nastavci (-mo, -te). Evo promena imperativa za glagole pisati i ~itati.

Neprava zna~ewa imperativa a) Pripoveda~ki (istorijski) imperativ kazuje radwu koja se vr{ila ili izvr{i90

la u pro{losti. - Sedimo mi na keju i pri~aj do pred samu no}, a onda pij sokove, pa u`ivaj do zore. - Nakon godinu dana oni budu nagra|eni. - Ja tada budem unapre|en u vi{i ~in. b) Gnomski imperativ je onaj imperativ koji se upotrebqava u poslovicama i kazuje op{teva`e}e radwe koje se odnose na sva vremena. - Ispeci pa reci. - Dvaput meri, tre}i put seci. v) Kvalifikativni imperativ: Kazuje radwe koje su se izvr{ile po nekom redu, obi~aju, navici. - Kako nai|e leto, on ti uzmi decu i hajd’ na planinu. GLAGOLSKI PRIDEV RADNI Glagolski pridev radni je prost neli~an glagolski oblik, jer nema posebne oblike za lica, koja ozna~avaju radwu koja se izvr{ila ili vr{ila u pro{losti. Slu`i za gra|ewe slo`enih glagolskih oblika, i to kao wihov glavni deo (glagol koji se mewa). On 91

je nosilac leksi~kog zna~ewa slo`enih glagolskih oblika: perfekta, pluskvamperfekta, futura II i potencijala. Glagolski pridev radni ima oblike za sva tri roda i oba broja, tj. jedninu i mno`inu i zna samo za tre}e lice. Gradi se od infinitivne osnove i nastavaka za oblik: o, -la, -lo; -li, -le, -la: Evo primera: Kao {to se vidi glagolski pridev radni ima iste nastavke za sva tri roda, koji se dodaju na infinitivnu osnovu, izuzev, {to se kod nekih glagola nastavak razlikuje samo u mu{kom rodu jednine. Uporedimo nastavke kod dva glagola: obilaziti: oblazi-o, -la, -lo; -li, -le, -la; prose}i: prosek-ao, -la, -lo; -li, -le, -la. Otkuda nastavak -ao u glagolskom pridevu radnom od glagola prose}i? Evo obja{wewa: a) Nastavak -o kod prvog glagola (u 1. licu jednine) do{ao je otuda {to se infinitivna osnova zavr{ava na samoglasnik (obilazi-). b) Nastavak -ao kod drugog glagola (u 1. licu 92

jednine) do{ao je otuda {to se infinitivna osnova zavr{ava na suglasnik (prosek-). Napomena: a) Glagoli ~ija se infinitivna osnova zavr{ava na d ili t, gube ove suglasnike u radnom glagolskom pridevu: sed-oh - seo, sela, selo; ili: plet-oh - pleo, plela, plelo. b) Glagolski pridev radni slu`i za gra|ewe slo`enih glagolskih oblika i to kao wihov glavni deo (glagol koji se mewa) i to: perfekta, pluskvamperfekta, futura II i potencijala. v) Radni glagolski pridev u slo`enim glagolskim oblicima ozna~ava aktivan odnos subjekta prema radwi, tj. ozna~ava da subjekat vr{i radwu (zato se zove radni ili aktiv).

Neprava zna~ewa glagolskog prideva radnog a) Zna~ewe pravog prideva: - Krenuli smo smrzlih nogu. - Jedva su se micali izgladneli borci. 93

b) Za kazivawe `eqe: - @iveo praznik rada! - @iv i zdrav bio! v) u kletvama: - Ku}u ne video! - Vrat slomio! GLAGOLSKI PRIDEV TRPNI Glagolski pridev trpni je prost bezli~an glagolski oblik koji ozna~ava da je na nekom ili ne~emu vr{ena ili izvr{ena glagolska radwa. Trpni glagolski pridev, kao i radni glagolski pridev, slu`i za gra|ewe slo`enih glagolskih oblika, i to kao wihov glavni deo (glagol koji se mewa). I on je nosilac leksi~kog zna~ewa slo`enih glagolskih oblika, ali u pasivu (trpnom stawu). Glagolski pridev trpni se gradi od infinitivne osnove na koju se dodaju nastavci za oblik: a) kad se infinitivna osnova zavr{ava 94

na a, nastavci su: -n, -na, -no, -ni, -ne, -na; b) kad se infinitivna osnova zavr{ava na suglasnik ili e i i, nastavci su: -en, ena, -eno, -eni, -ene, -ena; v) kad se infinitivna osnova zavr{ava na u, nastavci su: -ta, -to, -ti, -te, -ta. Glagolski pridev trpni se gradi samo od prelaznih glagola i slu`i za gra|ewe trpnog stawa (pasiva). On ima glagolske osobine (zna~i radwu) i pridevske osobine (trorodan je). Evo kako izgleda glagolski pridev trpni god tri glagola: pisati, pevati, prodati: Napomena: Glagolski pridev trpni mo`e biti upotrebqen i kao pravi pridev: - Sa poko{enih livada ~ula se de~ja graja. - Bila je ku}a osvetqena.

GLAGOLSKI PRILOG SADA[WI Glagolski prilog sada{wi je prost i bezli~an glagolski oblik koji zna~i 95

radwu koja se vr{i u isto vreme kad i neka druga radwa. Glagolski prilog sada{wi ima glagolsko zna~ewe zato {to ima vremenski obele`eno vr{ewe radwe, zatim glagolski vid, ali po{to vr{i funkciju prilo{kih odredbi, zovemo ga glagolskim prilogom. Ovaj glagolski oblik gradi se samo od nesvr{enih glagola. Glagolski prilog sada{wi gradi se tako {to se na tre}e lice mno`ine prezenta doda nastavak za oblik -}i: pi{u+}i, tr~e+}i, pevaju+}i. Evo nekih primera: - Pi{u}i zastade i zamisli se. - Tr~e}i uze loptu s livade. - Pevaju}i hoda{e celu no}.

Neprava zna~ewa glagolskog priloga sada{weg a) Na~in: 96

- I{li smo na posao pevaju}i. - Taj se posao ne mo`e raditi sede}i. b) Uzrok: - Razboleo se gaze}i sneg. - Ose}aju}i te`ak zadah iza|e iz ku}e. v) Uslov: - ^itaju}i kwige sti~e se pismenost. - Samo uporno u~e}i mo`emo dobiti boqu ocenu. g) dopu{tewe: - Tr~e}i za wim nisam ga mogao sti}i. - ^itaju}i tu kwigu dosta sam nau~io. d) zna~ewe pravog prideva: - Mi pijemo teku}e vode. - Imam odgovaraju}u meru za to. Neki glagolski prilozi sada{wi postali su pravi pridevi: vru} (krompir), vru}e (pe~ewe), budu}i (nara{taj), idu}e (leto), slede}e (nedeqe). GLAGOLSKI PRILOG PRO[LI

97

Glagolski prilog pro{li je prost i bezli~an glagolski oblik koji zna~i radwu koja se izvr{ila pre neke druge radwe. Gradi se naj~e{}e od svr{enih glagola i to od infinitivne osnove i dvojakih nastavaka za oblik: a) U slu~ajevima kad se infinitivna osnova zavr{ava na samoglasnik, nastavak je -v{i (ili samo -v): do{av{i (i do{av), pro~itav{i (i pro~itav), sko~iv{i (i sko~iv). Evo kako to izgleda u re~enicama: - Do{av{i ku}i, zatekao sam goste. - Pro~itav{i kwigu ostavio je na sto. b) U slu~ajevima kad se infinitivna osnova zavr{ava na suglasnik, onda je nastavak na -av{i, re|e -av: istak-av{i, rekav{i, u{av.

Neprava zna~ewa glagolskog priloga pro{log a) Uzrok: - Ugledav{i svoga druga, Nikola se 98

uzbudio. - Zbuniv{i se, u~enik nije polo`io. b) Dopu{tewe: - Otpustili su ga i ne rekav{i mu razlog. - I ne pogledav{i ga, odmah ga je prepoznao. v) Glagolski prilog pro{li kao pridev: - Upravo sam sreo svog biv{eg profesora. - Na{e biv{e dru{tvo se rasturilo. Iz navedenih primera se vidi da glagolski prilog pro{li od glagola biti mo`e da bude upotrebqen kao pravi pridev. POMO]NI GLAGOLI Pomo}ni glagoli su oni glagoli pomo}u kojih se grade slo`eni glagolski oblici. U srpskom jeziku ima tri pomo}na glagola: jesam, biti, hteti. Oni imaju posebne promene. 99

Jesam Pomo}ni glagol jesam ima samo oblike prezenta i to du`i (nagla{eni) oblik i kra}i (nenagla{eni) oblik. Evo kako izgleda promena glagola jesam. Odri~ni oblici glagola jesam glase: nisam, nisi, nije, nismo, niste, nisu i oni se uvek pi{u zajedno.

Biti Pomo}ni glagol biti ima sve oblike osim trpnog glagolskog prideva. Evo wegovih oblika: Glagolski pridev radni (od glagola biti) nema oblika za lica (neli~ni glagolski oblik), ali ima oblike za rod (mu{ki, `enski i sredwi) i za broj. Evo primera: Jednina: bio, bila, bilo 100

Mno`ina: bili, bile, bila. Napomena: Samo jedan oblik imaju: - glagolski prilog sada{wi: budu}i, - glagolski prilog pro{li: biv{i ili biv, - infinitiv: biti.

Hteti Pomo}ni glagol hteti ima sve oblike osim trpnog glagolskog prideva: Radni glagolski pridev (za sva tri roda) glagola hteti: Jednina: hteo, htela, htelo, Mno`ina: hteli, htele, htela. Glagolski pridev sada{wi: hote}i. Glagolski prilog pro{li: htev{i.

PERFEKAT (PRO[LO VREME) Perfekat (pro{lo vreme) je slo`en i li~an glagolski oblik koji ozna~ava ra101

dwu koja se vr{ila ili izvr{ila u pro{losti. Gradi se od kra}eg oblika prezenta pomo}nog glagola jesam (sam, si, je, smo, ste, su) i glagolskog prideva radnog glagola koji se mewa. Evo kako izgleda promena perfekta: Perfekat od glagola raditi: Napomena: Perfekat se ponekad gradi i sa du`im oblikom prezenta pomo}nog glagola jesam i to u ovim slu~ajevima: a) Kad se ne{to naro~ito nagla{ava: - Ja jesam to rekao, ne pori~em. b) Na po~etku re~enice, naro~ito u pitawima i odgovorima: - Jeste li dobro putovali? - Jesmo. v) Iza veznika a i i: - A jesi li to li~no video? - I jesam video i nisam video.

Neprava zna~ewa perfekta Perfekat ozna~ava radwu koja se vr{i102

la ili izvr{ila u pro{losti. Ali, ovaj glagolski oblik mo`e imati i druga zna~ewa: a) Futurski perfekat: U navedenim primerima koji slede oblici perfekta ne ozna~avaju radwe koje su se vr{ile u pro{losti, ve} radwe koje }e se, pod izvesnim uslovima, vr{iti i izvr{iti u budu}nosti. - Ako ne nau~im lekciju, propao sam. - Bude{ li oklevao, zakasnili smo na voz. b) Kvalifikativni (opisni) perfekat: Kvalifikativni perfekat je onaj perfekat kojim se kazuje svojstvo, osobina ili stawe bi}a ili predmeta. - Iza ku}e prostirala se livada. - Ispred ku}e krivudala je reka. U pomenutim slu~ajevima perfekat je upotrebqavan u opisivawu. v) Gnomski ili poslovi~ni perfekat: Gnomski perfekat kazuje one radwe koje va`e za sva vremena pro{losti i budu}nosti. - Niko se nije nau~en rodio. - Pro{ao kao Janko na Kosovu. 103

g) Perfekat za kazivawe zapovesti i `eqe: - Da ste smesta po{li ku}i (zapovest). - Dobro nam do{li (`eqa). d) Krwi perfekat: - U jednom selu `iveo nekakav siroma{ak. - Sava nado{la i po~iwe da plavi. U navedenim slu~ajevima imamo krwi perfekat, tj. bez pomo}nog glagola, koji se upotrebqava u pri~awu pro{lih doga|aja radi `ivosti stila. Krwi perfekat se ~esto javqa u narodnim pripovetkama, a ima ga i u nepravim zna~ewima perfekta. PLUSKVAMPERFEKAT (DAVNO PRO[LO VREME) Pluskvamperfekat je slo`en i li~an glagolski oblik koji zna~i radwu koja se vr{ila ili izvr{ila pre neke druge pro{le radwe. Gradi se od imperfekta ili perfekta pomo}nog glagola biti i glagolskog prideva radnog glagola koji se mewa. 104

Evo kako izgleda promena glagola raditi: Iz navedenih primera vidi se da se pluskvamperfekat gradi na tri na~ina. Odmah se vidi da su prva dva oblika pluskvamperfekta sagra|ena od imperfekta pomo}nog glagola biti (bejah, beh) i glagolskog prideva radnog, a da je tre}i oblik napravqen od perfekta pomo}nog glagola biti (bio sam) i glagolskog prideva radnog.

FUTUR I (BUDU]E VREME) Futur I je slo`en i li~an glagolski oblik koji ozna~ava radwu koja }e se vr{iti ili izvr{iti u budu}nosti. Gradi se od kra}eg oblika prezenta pomo}nog glagola hteti i infinitiva glagola koji se mewa. Evo kako izgledaju oblici futura I od glagola po}i i pevati: U vezi sa ovom promenom treba razlikovati slede}e: a) Kod glagola koji se zavr{avaju na }i pomo}ni glagol (skra}eni oblik od hteti) 105

uvek se pi{e odvojeno od infinitiva (}u po}i ili po}i }u). Zna~i, u pitawu je slo`eni glagolski oblik. b) Kod glagola koji se zavr{avaju na ti futur se gradi na dva na~ina i to: - kad je pomo}ni glagol ispred infinitiva, pi{e se odvojeno (opet je slo`eni glagolski oblik): ja }u pevati; - kad je pomo}ni glagol iza infinitiva kod glagola na ti, onda se glagoli pi{u sastavqeno: peva}u, radi}u. U ovom slu~aju ne uzima se ceo infinitiv, ve} okrwen, bez i (radit), pa mu se doda skra}eni oblik pomo}nog glagola: }u, }e{, }e itd.

Neprava zna~ewa futura I Futur I ima, pored svog osnovnog zna~ewa, i druga zna~ewa: a) Pripoveda~ki futur: Pripoveda~ki ili istorijski futur je onaj koji se upotrebqava u pri~awu i on ozna~ava radwu koja se vr{ila ili izvr{ila u pro{losti. - Uo~i dana kada }e udariti na Turke, 106

Milo{ donese pu{ku. - Naquti se na druga, pa }e mu re}i: dosta, vi{e nismo drugovi. b) Kvalifikativni futur Kvalifikativni ili opisni futur kazuje osobinu nekoga ili ne~ega. - Na pijaci }e{ uvek na}i sve`e vo}e. - Goste }e qubazno do~ekati. v) Gnomski ili poslovi~ni futur: Gnomski futur kazuje radwe za sva vremena i upotrebqava se u poslovicama. - Izi}i }e na videlo. - I pred wegovom ku}om }e me~ka zaigrati. g) Zapovest, `eqa iskazana futurom: - Kwigu }e{ odmah pro~itati i vratiti. - Pozdravi}e{ svoje drugove. FUTUR EGZAKTNI (FUTUR II) Futur II je glagolski oblik koji ozna~ava radwu koja }e se vr{iti ili izvr{iti pre neke druge budu}e radwe, ili }e se vr{iti u budu}nosti naporedo s nekom 107

drugom radwom. Futur II (egzaktni) je slo`en i li~an glagolski oblik koji se gradi od prezenta pomo}nog glagola biti i glagolskog prideva radnog glagola koji se mewa. Evo sva lica futura II od glagola raditi:

Nepravo zna~ewe futura II Trpnim oblikom futura II ~esto se kazuju radwe koje su se vr{ile ili izvr{ile u pro{losti: - Tada on bude unapre|en za vo|u. - Nakon izvesnog vremena budu oni vra}eni ku}ama. Mesto futura II svr{enih glagola mo`e se upotrebiti i prezent svr{enih glagola s istim zna~ewem: - Javi}u se ~im budem stigao. POTENCIJAL (MOGU]I NA^IN) Potencijal (ili mogu}i na~in) je slo`e108

ni li~ni glagolski oblik kojim se izra`ava mogu}nost ili `eqa da se neka radwa vr{i ili izvr{i. Evo kako izgleda promena glagola pustiti: Potencijal je i li~an glagolski oblik; gradi se od aorista pomo}nog glagola biti (bih, bi, bi, bismo, biste, bi) i glagolskog prideva radnog glagola koji se mewa.

Neprava zna~ewa potencijala a) Pripoveda~ki potencijal: Pripoveda~ki (istorijski) potencijal kazuje pro{le doga|aje. - Po ceo dan bi ~itao nekakve kwige. - Od silne `eqe kad bi mu do{la, zagrlio bi je. b) Kvalifikativni potencijal: Ovaj potencijal kazuje osobine nekoga ili ne~ega: - Rastu`io bi se kad bi ~uo tu pesmu. TRPNI (PASIVNI) GLAGOLSKI OBLICI - Ivan je bio u~en ~ovek, jer je dugo godi109

na proveo nad kwigom. U prvoj re~enici (Ivan je bio u~en ~ovek) vidi se da je subjekat Ivan, ali tako|e se vidi da Ivan nije vr{ilac radwe (u~iti), ve} je radwa vr{ena na wemu (bio u~en). On je, dakle, i subjekat i objekat. Prema tome, kada je subjekat u isto vreme i objekat, on trpi radwu. Re~enica kojom se kazuje da lice ili predmet iskazan subjektom vr{i radwu zove se radna re~enica, (radno stawe ili aktiv), a re~enica kojom se kazuje da lice ili predmet iskazan subjektom ne vr{i glagolsku radwu, ve} se radwa vr{i na wemu (trpi radwu), zove se trpna re~enica (trpno stawe ili pasiv). Trpno stawe se iskazuje trpnim glagolskim oblicima. Trpni glagolski oblici grade se od pomo}nih glagola jesam i biti (bivati) i trpnog prideva glagola koji se uzima: Milan je pohvaqen. - Jabuke su kupqene; a mo`e pomo}u povratnog glagola: Milan se pohvaquje . Evo pregleda trpnih glagolskih oblika za glagol u~iti (trpno stawe ili pasiv: u~en): 110

Infinitiv: biti u~en Imperativ: budi u~en Glagolski prilog sada{wi: budu}i u~en Glagolski prilog pro{li: biv{i u~en Aorist: bih u~en Imperfekat: bejah u~en Perfekat: u~en sam Pluskvamperfekat: bejah bio u~en ili: bio sam u~en Futur: bi}u u~en Futur II: budem bio u~en Potencijal: bio bih u~en Prezent: budem u~en Napomena: a) Trpno stawe mo`e se iskazati i radnim glagolskim oblicima sa povratnom zamenicom se. Na primer: - Kwige se ~itaju. - \aci se spremaju. b) Perfekat i pluskvamperfekat kod trpnih oblika grade se druga~ije u odnosu na ostale oblike, tj. upotrebqava se pomo}ni glagol jesam (za razliku od gra|ewa drugih oblika koji se grade pomo}u pomo}nog glagola biti), {to se vidi iz prethodne tabele: perfekat: u~en sam i pluskvamperfekat: bio sam u~en. 111

GLAGOLSKE IMENICE Imenice koje su postale od glagola zovu se glagolske imenice i one ozna~avaju isto ono {to i glagoli od kojih su postale: u~ewe (od u~iti), crtawe (od crtati), pevawe (od pevati) itd. Glagolske imenice ozna~avaju ime radwe: u~ewe, crtawe, orawe, kopawe; stawe: spavawe, stajawe, le`awe; zbivawe: svitawe, sevawe, smrkavawe. Glagolske imenice gradimo od glagolskog dela: u~en, crtan, oran, kopan, spavan, le`an, svitan, sevan i nastavka je. Pri gra|ewu ovih glagolskih imenica (od glagola+je) dolazi do jotovawa: u~en+je=u~ewe, crtan+je=crtawe, kopan+je=kopawe; le`an+je=le`awe, spavan+je=spavawe; svitan+je=svitawe, sevan+je=sevawe itd. Od mnogih glagola mogu se graditi imenice nastavkom -lac koje ozna~avaju vr{ioca radwe glagola od kojih su izvedene: gledati - gledalac (imenica), ~itati - ~italac (imenica), rukovoditi - rukovodilac (ime112

nica).

ZNA^EWE I UPOTREBA PADE@A Pre nego {to pre|emo na zna~ewa i upotrebu pade`a treba znati slede}e: 1. Pade`i su u stvari razli~iti oblici jedne iste imenske re~i. Oni slu`e za obele`avawe razli~itih odnosa izme|u re~i u re~enici. Svaki pade` ima svoj poseban morfolo{ki oblik. Na primer, to se vidi 113

iz imenice {kola: Na{a {kol-a, On je iz na{e {kol-e, Idemo ka {kol-i, Vidimo {kol-u, Eh, moja {kol-a, Idemo sa {kol-om, Pri~amo o {kol-i. Zajedni~ki, nepromenqivi deo imenice {kola ({kol-a) zove se osnova, a drugi deo, tj. promenqivi delovi nastavci za oblik. Osnova se dobija kad se od gen. jed. odbije nastavak za oblik. Pade` u re~enici mo`e vr{iti slu`bu subjekta, objekta, predikativa ili neke prilo{ke odredbe ({kola=subjekat, {kolu=objekat) 2. Imenice, zamenice, pridevi i neki brojevi mewaju se po pade`ima. 3. Mewawe re~i po pade`ima zove se deklinacija. 4. U na{em jeziku ima sedam pade`a u jednini i sedam pade`a u mno`ini. 5. Nezavisni, kosi pade`i su oni koji imaju svog smisla kada se upotrebe samostalno, van re~enice. To su nominativ i vokativ. 6. Zavisni pade`i su oni koji nemaju svog smisla kada se upotrebe van re~enice. To su svi ostali pade`i (genitiv, dativ, akuzativ, instrumental, lokativ), tj. svi osim nezavisnih pade`a (nominativ, vokativ). 114

NOMINATIV (PRVI PADE@) Nominativ - oblik imenskih re~i kojim se ozna~ava ko je vr{ilac radwe u re~enici. Uvek se upotrebqava bez predloga. Dobija se na pitawe ko (za lica) ili {ta (za stvari). Nominativ je nezavisan pade` koji zna~i ime bi}a ili predmeta. U re~enici je naj~e{}e subjekat. Nominativ u re~enici ima slede}e funkcije: 1. Nominativ u funkciji subjekta: - Stefan je |ak osnovne {kole u Beogradu. - Stigao je Miqan iz Pan~eva. - Dunav je evropska i na{a reka. 2. Nominativ u funkciji imenskog dela predikata: - Nikola je na{e najboqe dete. - Alisa je dobar student na filolo{kom fakultetu. - Avala je omiqeno izleti{te Beogra|ana.

115

3. Nominativ u funkciji atributa: - Hladan vetar duva na visokom Durmitoru. - Ravna Vojvodina uvek daje dobre plodove. - Iscrpqeni vojnici spremaju se da odmore. 4. Nominativ u funkciji apozicije: - Dijana, moja sredwa }erka, `ivi u Londonu. - Beograd, na{ glavni grad, silazi na obale Save i Dunava. - Dunav, na{a nave}a reka, po~iwe da nadolazi. 5. Nominativ u funkciji cele re~enice (kad je ona elipti~na): - Po`ar! (- Po`ar se pojavio!). - Voda! (- Voda je poplavila!). - Vatra! (- Vatra gori!).

GENITIV (DRUGI PADE@) Genitiv - oblik imenskih re~i kojim se ozna~ava od koga/od ~ega {ta poti~e, od ~ega se uzima deo ili kome/~emu ne{to pripada.

116

Preciznije re~eno, genitiv je zavisan pade` koji ozna~ava pripadnost, deo ne~ega i odvajawe (poticawe). Dobija se na pitawe: od koga (za lica) ili od ~ega (za stvari). Pored osnovnog zna~ewa, genitiv ima nekoliko drugih zna~ewa. Upotrebqava se s predlozima i bez predloga. Naj~e{}i predlozi su: od, do, iz, s(a), blizu, preko, iznad, ispod, pre, posle, pored, u, uo~i, nakon, kod, oko, usred, kraj, ispred, iza, izme|u, posle, nakon i dr.

Zna~ewa genitiva bez predloga 1. Deoni (partitivni) genitiv kazuje deo ili koli~inu ne~ega: - Ivan je pojeo par~e hleba i popio {oqu mleka. - Daj mi malo vode i kocku {e}era da napravim limunadu. - Kupio sam kilo jabuka, dva kilograma pomoranxi i malo oraha. 2. Ablativni genitiv kazuje od ~ega se ne{to (ili neko) odvaja, od ~ega ili odakle 117

ne{to poti~e: - On odahnu kad se oslobodi stiska Milo{eve ruke. - Jedva smo se re{ili wegova prisustva. - U Beograd sti`u turisti iz svih krajeva sveta. 3. Kvalifikativni genitiv kazuje kakvo}u (osobinu) lica ili predmeta: - To je momak tanka i visoka stasa. - Moja je `ena prgave i plahovite naravi. - On je uvek bio po{ten i ~vrstih uverewa. 4. Subjekatski genitiv: - Narastawe Save de{ava se svake jeseni. - Duvawe ko{ave postaje nesnosno. - Pevawe ptica uvek nas obraduje. 5. Objekatski genitiv: - Takvih ku}a nema u na{im krajevima. - Blizu Beograda nema visokih planina. - Mo`emo li se prihvatiti posla izgradwe {kola? 6. Genitiv zakliwawa i ~u|ewa: - Dobre li `itnice u Vojvodini! 118

- Obe}aj mi da }e{ do}i, sre}e ti. - Du{e mi i ~asti mi, ne}u te prevariti. 7. Prisvojni (posesivni) genitiv kazuje pripadawe nekome ili ne~emu: - To je kwiga moga najboqeg druga Nikole. - Butik je moje sredwe }erke Ivane. - Kosovo je neraskidivi deo Srbije. 8. Genitiv uz re~i evo, eto, eno: - Evo lepih i zanimqivih kwiga. - Eto Milana na vratima. - Eno Avale plave na domaku Beograda. 9. Vremenski (temporalni) genitiv kazuje vreme vr{ewa radwe: - On radi svakog dana. - Padala je ki{a tokom celog dana.

Zna~ewa genitiva sa predlogom U re~enici genitiv s predlozima ima prilo{ka zna~ewa, a to su: 1. Genitiv mesta: - Sedi pored puta. - S neba sija Sunce. 119

2. Genitiv vremena: - Do{ao je uo~i Bo`i}a. - Stavio klupu pored zida. - Rado je dolazio s prole}a. 3. Genitiv za na~in: - On govori s velikim strpqewem. - On uvek ulazi preko reda. 4. Genitiv za uzrok: - On je umirao od gladi. - On nije do{ao u {kolu zbog bolesti. 5. Genitiv za ciq: - On se u grad preselio radi {kolovawa dece. - On je u~io mnogo radi svoje sigurnosti u stare dane. 6. Genitiv pripadawa: - U Milice duge trepavice. - Srce mu bije kao u zeca. 7. Genitiv porekla: - Ja sam iz Ni{a a moji s juga Srbije.

120

DATIV (TRE]I PADE@) Dativ - oblik imenskih re~i kojim se ozna~ava kome/~emu je ne{to nameweno ili upravqeno. Prema tome, dativ je zavisan pade` koji zna~i namenu i pravac ili ciq kretawa. Dobija se na pitawe: kome (za lica), ~emu (za stvari). Dativ ide sa i bez predloga. Najva`niji predlozi uz ovaj pade` su: k(a), prema, uprkos, nasuprot, blizu. Kada se dativ upotrebqava uz glagole kretawa i s predlozima k(ka), onda ozna~ava pravac kretawa. Na primer: Voz juri ka Beogradu.

Zna~ewa dativa bez predloga 1. Dativ namene (osnovno zna~ewe): ozna~ava ime bi}a, predmeta ili nekog pojma kome je ne{to nameweno ili upu}eno: - Najboqim takmi~arima date su zna~ke. - Ti prenesi roditeqima moje pozdrave. 2. Dativ za pravac ili ciq kretawa: - Putujem roditeqima na selo. - Krenuli smo svi ku}i. - Ivana ide frizeru, a Radmila kroja~ici. 121

3. Prisvojni (posesivni) dativ ozna~ava pripadawe: - Jovi je majka bolesna. - Kapetanu lepo pristaje uniforma. 4. Dativ interesovawa (eti~ki) pokazuje da se govorno lice prisnije odnosi prema sagovorniku ili prema onome o ~emu govori: - Spavaj, ~edo, svojoj majci. - Biblioteci oni poklonili kwige. - Wemu uze{e olovku. 5. Dativ kao logi~ki subjekt: - Filipu bi `ao {to nije i{ao u {kolu. - Tebi se ~ini da si nau~io celu lekciju.

Zna~ewa dativa s predlozima 1. Dativ za pravac ili ciq kretawa: - Po{li su ka moru. - Voz je jurio prema Baru. - Grad se {iri prema Savi. 2. Dativ suprotstavqawa: - Krenuo je na put uprkos vremenu. 122

- Ta planina se di`e nasuprot reke. AKUZATIV (^ETVRTI PADE@) Akuzativ - oblik imenskih re~i koji ozna~ava koga/{ta obuhvata glagolska radwa. Akuzativ je, dakle, zavisan pade` za ozna~avawe objekta i pravca kretawa (mesto). Dobija se na pitawe: koga ili {ta (vidi{), odnosno kuda (ide{). Upotrebqava se sa i bez predloga. Sa akuzativom idu predlozi: uz, niz, nad, pod, kroz, za, niz, na, u, o, po, me|u, pred i dr.

Zna~ewa akuzativa bez predloga Akuzativ bez predloga ozna~ava {ta je obuhva}eno glagolskom radwom. 1. Akuzativ kao pravi objekat (predmet glagolske radwe): - Ugledah iz daqine svoje rodno mesto. - Pro~itao sam kwigu. - Spremio sam za planinu zimski kaput. 2. Akuzativ za vreme: - Zimus }u putovati u selo. - Ceo dan spavam. 123

3. Akuzativ za meru i koli~inu: - Molim par~e hleba i {oqu ~aja. - ^itavu godinu sam u~io. - Vredi to odelo hiqadarku. 4. Akuzativ `eqe u elipti~nim re~enicama: - Sre}an put! - Dobro ve~e! - Na zdravqe! 5. Akuzativ kao logi~ki subjekat: - Dragana je bilo stid zbog nerada.

Zna~ewa akuzativa s predlozima 1. Akuzativ za mesto: - Uz ku}u smo posadili bor. - Pro{ao sam kroz vinograd. 2. Akuzativ za vreme: - Doputovali smo za no}. - Probudih se pred zoru. 3. Akuzativ za na~in: - Spremi se brzo. - Uradi to savesno. 124

- Pevali su uz gusle. 4. Akuzativ za uzrok: - Dobio je ocenu za odli~no vladawe. - Pohvaqen je za uspe{no u~ewe. 5. Akuzativ za namenu: - Priprema hranu za izbeglice. - Kwige su kupqene za najboqe |ake. 6. Akuzativ za nameru i ciq: - Milo{ se hrabro borio za slobodu. - ^ovek se u prirodi bori za opstanak. VOKATIV (PETI PADE@) Vokativ - oblik imenskih re~i, nezavisan pade` koji slu`i za dozivawe, skretawe pa`we, obra}awe. Vokativ nije u tesnoj vezi sa ostalim delovima re~enice i zato se odvaja zarezima od wih. U narodnim pesmama ~esto se subjekat nalazi u obliku vokativa radi dopune broja slogova u stihu. - Progovara Stari Vujadine. - Nasmeja se Kraqevi}u Marko. Iako je u 125

ovim primerima samo oblik vokativa, po zna~ewu je to nominativ, ne odvaja se zapetama i to je gramati~ki subjekat. Vokativ se u re~enici odvaja zarezom na tri na~ina: - \aci, po`urite u {kolu! (Ovde je vokativ na po~etku re~enice.) - Do|i sutra u {kolu, Nikola! (Ovde je vokativ na kraju re~enice.) - Javi se, Ivane da odgovara{ za ocenu. (Ovde je vokativ umetnut u re~enicu.) INSTRUMENTAL ([ESTI PADE@) Instrumental - oblik imenskih re~i koji ozna~ava ~ime se radwa vr{i (oru|e) i s kim/~im je {to u zajednici. Instrumental je, dakle, zavisan pade` kojim se kazuje dru{tvo, oru|e ili sredstvo rada. Dobija se na pitawe: s kim (ide{), ~ime (radi{). Instrumental kad kazuje neko dru{tvo upotrebqava se s predlozima: s(a), nad, pod, 126

pred, za, me|u, a ako kazuje sredstvo kojim se radi, upotrebqava se bez predloga.

Zna~ewe instrumentala bez predloga 1. Osnovno zna~ewe: instrumental je pade` koji zna~i oru|e ili sredstvo kojim se vr{i radwa: - On rezbari no`em i dletom. - On pi{e olovkom. - Jova okopava zemqu motikom. 2. Instrumental za na~in: - On hoda ne~ujnim korakom. - On u~i poja~anim tempom. - Govorio mi je umiqatim glasom. 3. Instrumental za mesto: - Brod je plovio morem. - Rale`u se de~ji glasovi celim trgom. - Vojska drumom, baba {umom. 4. Instrumental za vreme: - Na izlet idemo petkom. 127

- Sa zavr{etkom godine idemo na studije. - Danima ne prestaje veseqe. 5. Instrumental za uzrok: - Dolazio je slu`benim poslom. - Zadivio nas je svojim uspehom. - Zadovoqan je profesorovim predavawem. 6. Instrumental za daqi objekat: - Vetar zatrese granama. - Mladi} je rukovodio svim operacijama u Krajini. - Zima nastupa sa snegovima.

Instrumental sa predlozima 1. Osnovno zna~ewe: instrumental s predlozima je pade` dru{tva i on kazuje da se radwa vr{i u zajednici s nekim ili ne~im: - I{ao sam s drugovima u {kolu. - U {koli se dru`im s Jankom. - Dru`im se ~esto s kwigom. 2. Instrumental za na~in: - Sa zadovoqstvom sam prihvatio wegov poziv. 128

- S mukom se probijao kroz {umu. - S rado{}u do~ekujem kraj {kolske godine. 3. Instrumental za mesto: - Pred {kolom se sastajemo svako jutro. - Nad ulicom pro{la je oluja. 4. Instrumental za vreme: - S jesenim danima po~iwe {kolska godina. - S godinama ~ovek sti~e iskustvo. - S ovim mesecom zavr{avamo godinu. 5. Instrumental za pravac kretawa: - Prava vojska ide za svojim vo|ama. - Marko ide za ovcama, a Nikola juri za kozama svaki dan. - Za vukovima juri mno{tvo dobrih lovaca. 6. Instrumental s predlozima kao daqi objekat: - Uvek }u ~eznuti za seoskom idilom. - Nikada u meni ne}e ugasnuti strast za naukom i kwigom. - Opet }emo se zajedno na}i za |a~kom klupom. 129

LOKATIV (SEDMI PADE@) Lokativ - oblik imenskih re~i koji ozna~ava o kome/~emu se govori, ili gde se {to vr{i ili nalazi. Lokativ je zavisan pade` koji ozna~ava mesto na kome se ne{to nalazi ili na kome se vr{i radwa. A mo`e da zna~i i objekat o kome se govori. Dobija se na pitawe: gde, na ~emu (stoji{), o kome, o ~emu (govori{). Lokativ se upotrebqava samo s predlozima: na, u, o, po, prema, pri i dr. Lokativ je po obliku jednak dativu, ali dativ kazuje neko kretawe, a lokativ mirovawe: - \aci idu prema {koli (dativ). - \aci u~e u {koli (lokativ).

Zna~ewa lokativa s predlozima 1. Lokativ za mesto: - Na spratu nove ku}e ure|ene su spava}e sobe. - O ekserima vise slike velikih majstora slikarstva. 130

- Po livadama i na visokim brdima ~obani ~uvaju ovce. 2. Lokativ za vreme: - U decembru sti`u hladni dani koji }e doneti sneg i ki{u. - Do|i k meni na selo o jeseni. -Po praznicima po~iwemo da u~imo brzim tempom. 3. Lokativ za na~in: - Nikola je to u {ali rekao a nije mislio ozbiqno. - U upornom radu le`i na{a budu}nost. - U tuzi i bolu rastado{e se od druga koji je odlazio u drugo mesto. 4. Lokativ kao nepravi objekat: - Uvek se lepo govori o svojim drugovima. - Ivan je zanimqivo pri~ao o svojim do`ivqajima na Durmitoru. - Nikola je razmi{qao o tom problemu vi{e puta. PADE@NI SINONIMI 131

Kad razli~iti pade`ni oblici imaju isto ili blisko zna~ewe i u re~enici se upotrebqavaju u istoj funkciji, nazivaju se pade`ni sinonimi. Na primer: Baka sedi pod drvetom (instrumental). Baka sedi ispod drveta (genitiv). U ovakvim re~enicama su genitiv i instrumental pade`ni sinonimi za ozna~avawe mesta (wihovom zamenom ne mewa se sadr`aj re~enice). Pade`na sinonimija bogati jezik.

Nepromenqive re~i PRILOZI Prilozi su svrstani u nepromenqive re~i. Me|utim, prilozi za na~in, koli~inu i neki prilozi za mesto mogu mewati oblik po stupwevima pore|ewa i zato su delimi~no promenqive re~i. a) Prilozi naj~e{}e stoje uz glagole i odre|uju mesto, vreme i na~in vr{ewa ra132

dwe, odnosno stawa i zbivawa; na primer: - Ovamo sam putovala vozom. - Ovde sam bila na vreme. - Krenula sam ju~e. - Stigla sam jutros. - Putovala sam udobno. - Dobro sam putovala. Iz navedenih primera vidimo da su prilozi za mesto: ovamo i ovde; za vreme: ju~e i jutros; za na~in: udobno i dobro. Prema zna~ewu razlikuju se prilozi: (1) za mesto: gde, kuda, kamo, ovde, onde, ovamo, onamo, napred, nazad, blizu, daleko, levo, desno, tamo, gore, dole, ju`no i dr.; (2) za vreme: kad(a), tada, sad(a), odsad(a), nekada, nikada, sino}, ju~e, danas, sutra, lane, ujutru, uve~e, jesenas, pre, posle, ubrzo, odmah i dr.; (3) za na~in: kako, ovako, tako, onako, nekako, nikako, sporo, brzo, lepo, ru`no, divno, izvrsno, po{teno, qudski, lagano, pe{ice, vrlo, veoma, dobro, ubrzano, lepo, prijatno, zadovoqno i dr.; (4) za uzrok: zato, stoga; (5) za koli~inu: malo, mnogo, dosta, jo{, nekoliko, ne{to, bezbroj, suvi{e, golemo, odvi{e, sasvim, mno{tvo i dr. 133

(b) Prilozi se re|e upotrebqavaju uz prideve i priloge i tada odre|uju stepen osobine koja se ozna~ava pridevima i prilozima; na primer: - Kupio sam suvi{e veliki kaput. Ovde je suvi{e (prilog) odredio stepen osobine kaputa koji je ozna~en pridevom veliki. v) Prilozi re|e stoje uz imenicu i tada odre|uju samo koli~inu onoga {to je ozna~eno imenicom; na primer: - Kupila sam nekoliko kwiga, ali sam potro{ila mnogo novca. g) Od nepromenqivih re~i jedino prilozi, koji su po obliku jednaki sa sredwim rodom prideva, mogu da mewaju oblik, i to pore|ewem (komparacijom). Na primer: brzo (dete) - br`e (dete), - najbr`e (dete); lepo (dete) - lep{e (dete) - najlep{e (dete).

PREDLOZI Predlozi su nepromenqive re~i koje ozna~avaju odnos (polo`aj) izme|u bi}a, 134

izme|u stvari, ili izme|u bi}a i stvari. Predlozi obi~no stoje ispred imenice ili zamenice, ali mogu da stoje i ispred priloga, predloga, a nekada i ispred re~enice. Ti odnosi koje ozna~avaju predlozi naj~e{}e mogu biti: a) Prostorni odnos: na livadi, nad cvetom, kraj potoka, pod drvetom, prema gnezdu, kroz {umu, pred {kolom, po travwaku, do kasne jeseni, izme|u drve}a, u vazi, ispod stola, slika visi o zidu, kod ku}e, k(a) ku}i, niz(a) stranu, uz(a) stranu, s(a) strane, od ku}e, do ku}e, iza brda, pored {kole, iznad ku}e, pri zidu, blizu {kole, ispred ku}e, oko {kole, izvan grada, iz luke, sa piste, sa ku}e itd. b) Vremenski odnos: posle oluje, nakon ispita, usred zime, od sutra, do ve~eri, pred ve~e, na prole}e, pre zime, oko podne, u jesen, pod zimu, s vremenom, kroz dan-dva, za godinu, uo~i ki{e itd. v) Odnosi uzroka i ciqa: zbog bolesti (uzrok), radi u~ewa (ciq), boqi od wega 135

(pore|ewe), g) Odnosi dru{tva (zajednice): s(a) drugovima, mesto wega, izme|u wih itd. Predlozi mogu stajati ispred re~enica: Mesto da radi, on se igra. Neki predlozi mogu imati prostorni, vremenski ili neki drugi odnos: usred zime i usred ku}e; pred ve~e i pred {kolom itd. Predlozi nikad ne stoje ispred odri~nih zamenica. Ove zamenice se razdvajaju na dve re~i, a predlog se ume}e izme|u wih, na primer: ni pred kim, ni za koga, ni sa ~im itd. Pravi predlozi su skupovi fonema ili foneme kao {to su: od, do, na, u, uz, iz, za, k(a), nad, pred, pri, dok su nepravi predlozi postali od drugih vrsta re~i, od priloga: blizu, vi{e, ni`e, pre, posle, oko, preko; od imenica: vrh, dno, ~elo, du`, put. Neki predlozi imaju nepostojano a na kraju: k i ka, s i sa, niz i niza, uz i uza.

VEZNICI 136

Veznici su nepromenqive re~i koje vezuju dve re~i ili dve re~enice. Veznici mogu da slu`e i za isticawe, naro~ito u narodnim poslovicama: Ili kupi alat il’ ostavi zanat. Veznici izme|u re~i: Ivan i Nikola, o~i i u{i, Ki{a ili sunce. Veznici izme|u re~enica: Nisam do{ao, jer sam u~io. - Zoran u~i, a Miqan spava. On je obe}ao da u~imo, ali se razboleo. Veznici mogu biti pravi i nepravi: a) Pravi veznici: i, ili, ali, pa, te, da, dok, jer, ako, ni, niti; b) nepravi veznici: koji, kakav, ~iji, koliki, ko, {ta, ve}, kad, gde, kuda, odakle, dokle, otkad, dokad, kako, koliko, ako, nego, sem, osim, {to, kad, ~ak, ~im, tek, tek {to, po{to, iako, mada, ma, premda itd. Nepravi veznici su druge re~i (ve}inom prilozi, re~ce i zamenice) koje se upotrebqavaju u funkciji veznika. 137

UZVICI a) Uzvici su vrsta nepromenqivih re~i kojima se izra`avaju ja~a li~na ose}awa i raspolo`ewa: ah, uh, o, oj, jao, joj, oho, haj, ej, ao, au, oh itd. b) Uzvici za podr`avawe zvukova u prirodi: bum, dum, pqus, bu}, tras, tres, kvrc, fiju, brrr, pfuj, bup, alo itd. v) Uzvici za dozivawe i terawe stoke: mac, pis, {ic, i{, pi-pi, ajs, gic, sik, aj, o{ itd.

RE^CE (PARTIKULE) Re~ce su re~i bez stvarnog zna~ewa i one imaju neki smisao tek kad se upotrebe uz re~i sa punim zna~ewem. Podela re~ci: a) Za sticawe suprotnosti: me|utim, pak; b) za izuzimawe: jedino, samo; v) za posebno isticawe: bar, ba{, ~ak, 138

vrlo; g) za pokazivawe: evo, eto, eno, gle; d) upitne: zar, li, da li; |) odri~ne: ne, ni, niti; e) modalne: da, zaista, dakako, uistinu, nesumwivo, svakako, jama~no, neosporno, naj, zbiqa, vaqda, doista, sigurno, naravno, mo`da, verovatno, nipo{to itd.

GRA\EWE RE^I Jezik se bogati na tri na~ina: 1) gra|ewem novih re~i, 2) usvajawem re~i iz stranih jezika, 3) kad postoje}e re~i dobijaju nova (pre139

nosna) zna~ewa.

Proste (nemotivisane) re~i Proste ili nemotivisane re~i su one re~i koje se ne mogu rastaviti na mawe delove koji bi imali zna~ewsku ili obli~ku vezu sa drugim re~ima, odnosno koje bi bile motivisane (obrazlo`ene) drugim re~ima. Evo nekoliko prostih re~i: - imenice: sin, brat, sestra, `ena; - pridevi: crn, beo, dobar, ~vrst; - zamenice: ja, ti, on; - brojevi: jedan, dva, tri; - glagoli: re}i, ~ekati, pisati; - prilozi: sada, kada, tada; - predlozi: u, nad, pod, po, o, za; - veznici: i, a, ni, ali, pa; - re~ce: tek, ba{, pak. Sve ove re~i se u gramatici razmatraju sa gledi{ta morfologije, tj. oblika, kao re~i koje ~ine gra|u za tvorbu drugih re~i u istoj ili drugoj vrsti.

Izvedene re~i (derivacione re~i) 140

Izvedene re~i su one re~i koje su nastale od korena prostih re~i i nastavaka (sufiksa), tj. nastale su izvo|ewem ili derivacijom. Evo primera za re~i list i ku}a: list - list-i}, list-a, list-ni, list-tati(glagol), lisni (pridev); ku}a - ku}-iti, ku}-ni, ku}-ica, ku}-etina.

Delovi izvedenih re~i: a) Tvorbena osnova ili koren re~i (to je deo re~i koji se ne mewa); b) sufiks ili nastavak (promenqivi deo re~i unutar porodice re~i koji pojedina~noj novoj re~i daje novo zna~ewe). Izvedene re~i su one nove re~i koje su nastale izvo|ewem (derivacijom) od korena re~i i sufiksa (nastavka). Porodica re~i je ona grupa re~i (izvedenica) koja je nastala od jednog korena i razli~itih nastavaka (sufiksa). Na primer, od re~i {kola nastaje vi{e re~i: {kol-ski, {kol-ovati, {kol-ovawe, {kol-arac itd. 141

Veliki broj izvedenih re~i Od imenica, prideva i glagola najvi{e se gradi izvedenih re~i u na{em jeziku. Evo nekoliko primera: Od imenica se grade pomo}u razli~itih nastavaka: 1. imenice: cveti} (od cvet), gradi} (od grad), suna{ce (od sunce), ku}erina (od ku}a), kwi`urina (od kwiga), lavica (od lav), Srpkiwa (od Srbin), jagwad (od jagwe) itd.; 2. pridevi: pahuqast (od pahuqa), letwi (od leto), radostan (od radost), bradat (od brada), sre}an (od sre}a) itd.; 3. glagoli: brojati (od broj), krojiti (od kroj), znojiti se (od znoj), gladovati (od glad), bolovati (od bol), putovati (od put), roditi (od rod), ~e{qati (od ~e{aq) itd. Od prideva se grade: 1. imenice: zelenilo (od zeleno), belica (od bela), hladno}a (od hladno), lepota (od lepo) itd.; 2. pridevi: zelenkast (od zelen), velika~ak (od veliki), ble|an (od bled) itd.; 3. glagoli: beleti (od beo), debqati (od 142

debeo), ja~ati (od jak), mudrovati (od mudar) itd. Od glagola se, raznim nastavcima grade: 1. imenice: ora~, nosa~, kosa~, ~italac, mislilac, pisawe, igrali{te, kosidba, vo`wa itd.; 2. pridevi: brbqiv, osetqiv, qutit, pla~qiv, dremqiv itd.; 3. glagoli: spu{tati se (od spustiti se), sedeti (od sesti), skakati (od sko~iti), kupovati (od kupiti), dizati (od di}i) itd. Izvedene re~i postaju i od drugih vrsta re~i. Tako, na primer, glagol usvojiti postao je od zamenice svoj i prefiksa (predloga) u; pridevi dana{wi, ovda{wi, desni postali su od priloga danas, ovde, desno; imenice dvojka, trojka, petina postale su od brojeva; prilozi silom, glava~ke postali su od imenica.

Slo`ene re~i (slo`enice) Slo`ene re~i ili slo`enice nastale su: a) prostim srastawem re~i: Beograd, rodoqub, potpisati, razvejati, izvoditi; 143

b) spajawem prefiksa i re~i glavnih vrsta (imenica, prideva, glagola): na+pisati=napisati, do+govoriti=dogovoriti; v) srastawem sa prevojnim vokalima o i e: jugozapad, o~evidac. Nepotpune slo`enice (poluslo`enice) su one re~i ~iji delovi ~uvaju svoja osnovna zna~ewa i akcente. Ove re~i se pi{u sa crticom. Kada postanu prave slo`enice, wihovi delovi }e izgubiti svoja osnovna zna~ewa i dobi}e novo, a obe re~i u slo`enici }e tako|e izgubiti svoje akcente i dobiti jedan akcenat. Primeri: auto-guma, auto-ku}a, rang-lista, remek-delo, foto-oprema itd.

MORFEME (KOREN I AFIKSI) Re~i se sastoje od jedne ili vi{e morfema, a morfeme su najmawe jezi~ke jedinice koje su nosioci zna~ewa ili gramati~ke slu`be u re~enici. Tako se re~i sastoje od po jedne ili vi{e morfema. Evo primera: - od pojedne morfeme su re~i: na, o, ju~e, 144

ve}, sada; - od po dve morfeme su re~i: ku}a (ku}-e), sel-o (sel-a), iz-nad; - od po tri morfeme su re~i: kup-i-ti, kup-i-m, ku}-ni, ku}-n-a; - od po ~etiri morfeme su re~i: pod-vez-a-ti, pod-ve`-e-m, par-o-brod. Morfeme su: 1) Koren (korenska morfema) - najmawa jezi~ka jedinica koja je nosilac pojedina~nog (leksi~kog) zna~ewa, nedeqiva je na mawe delove koji bi imali neko zna~ewe, na primer: ku}- i ova morfema ostaje u svim oblicima promene: ku}-a, ku}e, ku}-ama itd.; 2) afiksi (afiksalne morfeme) - najmawe nesamostalne (vezane) jezi~ke jedinice koje su nosioci zna~ewa, odnosno funkcije u re~enici, koje se javqaju u ~etiri oblika: a) kao prefiksi (predmeci) - nesamostalne morfeme koje dolaze ispred korena unose}i novo zna~ewe u re~i: pod-zid, nagluv, za-roniti, u-roniti, pro-~itati; b) kao sufiksi (domeci, nastavci) nesamostalne morfeme koje dolaze iza korena, ili iza drugih morfema, unose}i novo zna~ewe, odnosno ozna~avaju}i novu 145

funkciju re~i na ~iji se deo dodaju: zid-i}, sob-beti-na, crn-ac, pis-ar, pisar-ka, pisarov, car-ova-ti; v) kao infiksi (umeci) - nesamostalne morfeme koje dolaze iza korena re~i, odnosno iza drugih nastavaka, a ispred nastavaka za oblika (ili drugih morfema): grad-ov-i, sever-o-istok. g) kao nastavci za oblik - nesamostalne morfeme koje se nalaze iza korena re~i i ozna~avaju razne gramati~ke odnose u koje stupaju re~i u re~enici, odnosno obele`avaju razna gramati~ka zna~ewa: sob-a (nominativ jednine) i daqe sob-e, sob-i, sob-ama itd., radi-ti, radi-m, radi-{ itd.

LEKSIKOLOGIJA Leksikologija je deo nauke o jeziku koji prou~ava re~i. Skup re~i jednog jezika naziva se leksika, 146

a svaka pojedina~na re~ zove se leksem(a). Razvijenost jednog jezika ceni se po bogatstvu wegove leksike. Neki razvijeniji jezici imaju po nekoliko stotina hiqada re~i, a jezici nekih plemena jedva dve-tri hiqade. Srpski jezik spada u veoma razvijene jezike. Re~nici sadr`e popisane re~i jednog jezika koje se mogu tuma~iti opisno ili pomo}u sinonima. Jezik se stalno bogati novim re~ima, pa se i re~nici moraju dopuwavati. DVOJAKO ZNA^EWE RE^I a) Leksi~ko (osnovno) zna~ewe re~i podrazumeva: - razne predmete (stolica, kwiga, vrata); - bi}a (~ovek, vuk, riba, glista); - pojave (svitawe, sevawe, grmqavina); - radwe (~itati, pevati, voleti); - osobine (plav, vredan, zlatan, beo). b) Gramati~ka zna~ewa re~i podrazumeva: - pade`na zna~ewa re~i; - zna~ewa roda; - zna~ewa broja; - zna~ewa vremena; - zna~ewa re~i u re~enici. 147

Tipovi leksi~kih zna~ewa re~i a) Pravo (osnovno) zna~ewe re~i (grozd - plod vinove loze). b) Prenosno zna~ewe koje se jo{ naziva figurativno ili metafori~no (Sunce moje! Poredi se neko sa Suncem, izvorom `ivota, tj. neka osoba je moralno veoma vredna). v) Polisemija. - Neke re~i imaju samo jedno zna~ewe (monosemija): hleb, mi{, brzo, pet, dok druge imaju vi{e zna~ewa (polisemija), na primer: glava, pored osnovnog zna~ewa - gorwi deo tela u kome je mozak, ima vi{e zna~ewa: (1) glava porodice (osoba), (2) deo kwige, poglavqe (3) li~nost koja rukovodi, poglavar itd. Po leksi~kom zna~ewu mnoge re~i imaju posebne oblike. Evo nekih primera: 1. SINONIMI su re~i koje se glasovnim sastavom i oblikom razlikuju od drugih re~i sa kojima imaju isto ili sli~no zna~ewe; na primer: ku}a-dom, la|a-brod, vatra-ogaw, vrat-{ija, put-drum. Neke re~i 148

imaju vi{e sinonima, na primer: u}utatiumuknuti, zanemeti, zavezati. Sinonimi predstavqaju veliko bogatstvo jezika. Wihovom upotrebom izbegava se ponavqawe istih re~i i omogu}uje precizno, slikovito opisivawe, pripovedawe i, uop{te, izra`avawe. Pojavu razli~itih re~i koje ozna~avaju isti pojam - nazivamo sinonimija. 2. HOMONIMI su re~i jednake po fonetskom, grafemskom i gramati~kom obliku, a vrlo razli~itog zna~ewa; na primer: rak (`ivotiwa) i rak (bolest); Sava (reka) i Sava (`ensko ime); sto (deo name{taja) i sto (broj). Nekada se homonimi razlikuju samo po akcentu: grâd-grad, luk-luk, ali su razli~ita zna~ewa: grâd (naseqeno mesto), grad (tu~a, led), luk (svod iznad ne~ega) i luk (biqka). Pojava homonima u jeziku naziva se homonimija. 3. ANTONIMI su parovi re~i sa suprotnim zna~ewem; na primer: lak-te`ak; bogatstvo-siroma{tvo;sit-gladan; qubav-mr`wa; 149

osvetliti-zamra~iti; dobro-zlo; maliveliki; zdrav-bolestan. Pojava antonima u jeziku - nazivamo antonimija. 4. PARONIMI su re~i sli~nog glasovnog sklopa, tj. bliske po zvu~awu, istog porekla, ali imaju razli~ito zna~ewe; na primer: zna~ewe-zna~aj; nosilac-nosa~; zemnizemaqski. To su u stvari izvedene re~i od istog korena. 5. FRAZEOLOGIZMI (idiomi) su ustaqeni izrazi (od dve ili vi{e re~i) u kojima re~i imaju me|usobno ustaqene (neraskidive, okamewe) veze. Re~i u tim vezama ostvaruju posebna zna~ewa, druk~ija od onih koje te iste re~i imaju van ustaqenih veza. Evo nekoliko primera: - Zabraweno vo}e - ono {to je nedopu{teno ~initi. - On mu skresa u brk - re~e odva`no u lice. - On voli zabraweno vo}e - da radi nedopu{tene stvari. Frazeologizmi bogate jezik: bela vrana (~ovek koji odudara od sredine), ma~ji 150

ka{aq (ne{to bezna~ajno), otegao papke (umro), pao mu mrak na o~i (izbezumio se), omastio brk (izvukao veliku dobit).

Re~i sa emocijama 6. DEMINUTIVI su re~i (naj~e{}e imenice) koje zna~e ne{to umaweno: detence, pilence, ru~ica, no`ica, cveti}, pijuckati, puna~ak, `ivahan. 7. AUGMENTATIVI su imenice koje zna~e ne{to uve}ano i ~esto pogrdno: juna~ina, qudina, ku}etina, glavurda, ru~etina, babetina, pti~urina. 8. HIPOKORISTIKE su re~i koje se upotrebqavaju odmila, iz milo{te, u tepawu: maca, zeka, baka, deka, seka, mamica, tatica, ru~ica, srda{ce. Mnogi deminutivi su u isto vreme i hipokoristike. 9. PEJORATIVI su re~i koje imaju pogrdno zna~ewe: babetina, babuskara, `enetina, `entura~a, devoj~ura. 151

Sastav i bogatstvo leksike srpskog kwi`evnog jezika Srpski kwi`evni jezik postoji skoro dva veka. Re~ni~ki fond na{eg jezika (leksika) bogati se re~ima koje su pozajmqivane iz drugih jezika. Ove pozajmqenice su prilago|avane obliku na{ih re~i. Kulturni i uop{te civilizacijski kontakti sa evropskim narodima tokom posledwa dva veka omogu}ili su priliv velikog broja stranih re~i u na{ kwi`evni jezik. Tako se u ukupnom leksi~kom fondu na{eg jezika nalaze: 1) romanizmi - re~i iz romanskih jezika, latinskog, italijanskog, francuskog, {panskog: formula, akcija, nacija, literatura, doktor, tenor, opera, balkon; balet, ma{ina, bataqon, avenija, bulevar, kanibal, kanibalizam, hunta; 2) grcizmi - re~i iz gr~kog jezika: hiqada, drum, ikona, manastir, hor, biblioteka, filolog, obelisk, an|eo; 3) turcizmi - re~i iz turskog jezika (ili one koje su preko turskog do{le iz arapskog i 152

persijskog): boja, ~amac, buregxija, megdan, xezva, kundak, kalup, ergela; 4) germanizmi - re~i iz germanskih jezika, pre svega iz nema~kog jezika: vaga, pegla, ceh, buter, madrac, {raf, lajtmotiv, lozinka, moler, majstor, farba, ti{ler, {alter, {ine, {minka; 5) bohemizmi - re~i iz ~e{kog jezika: ~asopis, povod, spis, uloga; 6) rusizmi - re~i iz ruskog jezika: zapeta, usled, sputwik, kru`ok; 7) hungarizmi - re~i iz ma|arskog jezika: soba, a{ov, lopov, varo{, cipele, va{ar, gula{, sala{; 8) anglicizmi - re~i iz engleskog jezika: sport, dok, tenk, tramvaj, traktor, xemper, vikend, parking, film, skver, kombajn, kompjuter, start, pres-centar, video rikorder, klub; 9) crkvenoslovenizmi - re~i koje su bile vezane za crkvene potrebe a poti~u iz 153

staroslovenskog ili ruskog jezika: dveri, bdenije, mo{ti, pravednik, itd. Pored pomenutih kategorija re~i, leksi~ki sastav na{eg kwi`evnog jezika sadr`i i ove kategorije: istorizme, arhaizme, neologizme, dijalektizme i stru~ne termine. 1) Istorizmi u kwi`evnom srpskom jeziku su one re~i koje su se prestale upotrebqavati u savremenom jeziku sa prestankom upotrebe predmeta i pojava koje su ozna~avale: nahija, oborknez, kmet, abaxija itd. 2) Arhaizmi u kwi`evnom srpskom jeziku su one re~i koje su se prestale upotrebqavati zato {to su ih zamenile druge re~i za ozna~avawe istih predmeta, pojava, osobina: terzija - kroja~, alas - ribar, |eneral general, {anac - rov, vidar - lekar, ote~estvo - otaxbina, kwiga - pismo. 3) Neologizmi su nove re~i kojima se obi~no zamewuju pozajmqenice (re~i iz drugih jezika) ili koje se grade za ozna~avawe novih predmeta ili pojava, a da pri 154

tome jo{ nisu u{le u najop{tiju upotrebu: krajputa{ (nadgrobni spomenik kraj puta), vatrono{a (koji nosi vatru), mini-sukwa (vrlo kratka sukwa). 4) Dijalektizmi su re~i ograni~ene na u`e jezi~ko podru~je, naj~e{}e na dijalekat (govor) koji ne ulazi u kwi`evni jezik. 5) Regionalizmi su re~i koje se upotrebqavaju u {irim regionima, a ne samo na podru~ju jednog dijalekta. Takvi su, na primer, italijanizmi u primorskim krajevima: pjaca, bocun, pomidor. 6) Termini su re~i koje ozna~avaju sa najve}om ta~no{}u odre|ene pojmove u nauci, tehnici, umetnosti i uop{te pojmove u raznim strukama. Evo primera: - u hemiji: natrijum, kalijum, molekul, baza; u fizici: rotacija, gravitacija, energija, atom, inercija, dinamika, mehanika; u gramatici: akuzativ, plural, deklinacija, sitaksa; u informatici: kompjuter, generisati, input; u medicini: antibiotici, muskulatura; u geografiji: izohipsa, sendimenti, itd. Terminologija ozna~ava skup naziva u 155

nekoj nau~noj oblasti i, posebno, nauku o terminima,tj. o stru~nim izrazima. Istorizmi, arhaizmi, dijalektizmi, regionalizmi i druge re~i koje su izi{le iz upotrebe javqaju se u kwi`evnom jeziku kad se `eli prikazati odre|ena sredina i atmosfera koja je vladala u woj.

Pojave koje kvare kwi`evni jezik 1) Varvarizmi su re~i pozajmqene iz drugih jezika koje ponekad upotrebqavamo umesto na{ih odgovaraju}ih re~i, na primer, {najder umesto kroja~, {uster umesto obu}ar; ili konstrukcije: bez da sam znao, imate li {to za jesti itd., odnosno novosagra|ene re~i koje nisu u duhu na{eg jezika, npr. velegrad, boqe veliki grad. Upotreba varvarizma je gruba jezi~ka gre{ka na {tetu ~istote na{eg jezika. 2) Provincijalizmi su re~i iz pojedinih mesta ili krajeva koji se bez potrebe upotrebqavaju umesto kwi`evnih izraza: 156

trgawe - berba, sr~a - staklo, ura - sat, {or - ulica itd. 3) Pleonazam - suvi{no nagomilavawe re~i istog zna~ewa: siromah prosjak, malo dete, hrabar junak (treba: prosjak, beba, heroj). 4) Tautologija - ponavqawe iste misli u re~enici istim ili razli~itim re~ima: - On ima obi~aj obi~no da ka`e. - Uzmimo, na primer, ovaj primer. 5) Amfibolija - dvosmislenost koja nastaje zbog upotrebe re~i sa vi{e zna~ewa tako da se ne razaznaje koje je zna~ewe uzeto u re~enici: - Po{tujem ga vi{e od vas. - Borio se s Nemcima do kraja rata.

157

SINTAKSA Sintaksa, kao deo gramatike, prou~ava, re~enicu i wene delove. Svaki jezik, posebno, ima svoju sintaksu.

158

RE^ENICA Evo najkra}e definicije za re~enicu: Re~enica je misao iskazana ili napisana re~ima . Evo i ne{to du`e i preciznije definicije za re~enicu: Re~enica je skup re~i (ili samo jedna re~) koja iskazuje jednu zavr{enu misao. - Nikola je najboqi |ak u na{oj {koli. - Ki{a neprestano pada. - Ivan pi{e. - U~imo. - Grmi! - Vatra! U re~enici: U~imo izostavqen je subjekat Mi (u~imo). U re~enicama: Grmi! - Vatra! izostavqen je subjekat, odnosno predikat: Grmi (grom), Vatra (gori). Kao {to se vidi re~enica mo`e biti od jedne, dve ili vi{e re~i.

GLAVNI ^LANOVI RE^ENICE Glavni ~lanovi re~enice su subjekat i predikat 159

- \ak u~i. Subjekat je |ak, a predikat u~i. Dodaci subjekta su atribut i apozicija. - Vredni Nikola, moj drug, najboqi je |ak. U re~enici vredni je atribut a moj drug apozicija. Dodaci predikata su objekat i prilo{ke odredbe (za na~in, mesto, vreme...). - Ivan ~ita kwigu. U re~enici je kwiga objekat. - Ivan brzo ~ita kwigu. U re~enici brzo je prilo{ka odredba za na~in. - Ivan je ve~eras zavr{io ~itawe svoje kwige. U re~enici je ve~eras prilo{ka odredba za vreme. - Ivan u {koli ~ita svoju kwigu. U re~enici je u {koli prilo{ka odredba za mesto.

SUBJEKAT Subjekat je re~ ili sintagma koja je u osnovi ~itave re~enice i ozna~ava bi160

}e ili predmet o kome se ili o ~emu se govori. Dobija se na pitawe ko ili {ta radi. Subjekat mo`e biti i ~itava re~enica: Do|ite sutra, uobi~ajena je ~inovni~ka fraza.

VRSTE SUBJEKATA a) Gramati~ki subjekat je pravi subjekat i on stoji u nominativu. Ovaj subjekat je naj~e{}i u na{em jeziku i dobija se na pitawe ko ili {ta: - Nikola po|e u {kolu. - Jesen je rano stigla. - Ispit je polo`io Zoran. - Na{i |aci vredno u~e. U narodnim pesmama ~esto je subjekat u obliku vokativa (radi dopune stiha deseterca), ali je i on gramati~ki subjekat, jer ima zna~ewe nominativa: - Progovara Obili} Milo{u. - Vino pije Kraqevi}u Marko.

161

b) Logi~ki subjekat je onaj koji stoji u genitivu, dativu i akuzativu. Mo`e se iskazati imenicom, zamenicom ili imeni~kom sintagmom: - Nema vi{e takvoga junaka (Subjekat je u genitivu.) - U~iteqici je uspeh |aka bio drag. (Subjekat je u dativu.) - Bilo je Milana stid. (Subjekat je u akuzativu.) U re~enici mo`e biti izostavqen subjekat (kad mo`e po smislu da se pogodi): - Obla~i se. - Grmi! - Mra~no je. - Ustajem rano. - Pi{em, ~itam.

PREDIKAT Predikat je jezgro re~enice, wen osnovni i najva`niji ~lan, koji kazuje {ta radi subjekat ili koji govori ne{to o subjektu. Wegovu funkciju vr{i iskqu~ivo glagol u li~nom glagolskom obliku. a) Prost predikat sastoji se od samo jednog glagola u li~nom glagolskom obliku. - \aci u~e. 162

- Pada ki{a. b) Slo`eni predikat je naj~e{}i kad su nepotpuni glagoli, sa svojim dopunama, u funkciji predikata. Takvi glagoli su: morati, hteti, mo}i, smeti, znati, umeti, misliti, verovati, `eleti, nameravati, smatrati, dr`ati itd. Ovi glagoli ne upotrebqavaju se samostalno, ve} zahtevaju dopunu u obliku prezenta s veznikom da ili samo oblik infinitiva. - Ne sme{ da me izneveri{. - Ako ho}e{ da u~imo, po`uri. - Moram da polo`im ispit {to pre. - Treba istrajati u u~ewu. v) Imenski predikat sastoji se od pomo}nog glagola jesam i biti (kopula) i neke imenske re~i (imenice, zamenice, prideva ili broja). - Jovan je profesor. - U~iteqica je na{a uzdanica. - Mi smo va{i prijateqi. g) Glagolski predikat je onaj predikat koji je iskazan samo glagolom u li~nom glagolskom obliku. 163

- Mi }emo u~iti. - Deca se igraju. Predikat oko sebe ukqu~uje i druge re~eni~ne ~lanove, pa se tako i pro{iruje re~enica, tj. predikat se mo`e pro{iriti: objektom, odredbom vremena, na~ina, mesta, uzroka. - Pi{em pismo (objekat). - Uvek pi{em pismo (vreme). - Brzo pi{em pismo (na~in). - Ovde pi{em pismo (mesto). - Zbog bolesti pi{em pismo (uzrok).

Imenski dodaci ATRIBUT Atribut je imeni~ki dodatak koji bli`e odre|uje imenicu uz koju stoji po nekoj osobini, pripadnosti, koli~ini ili broju (zavisni ~lan). Funkciju atributa naj~e{}e vr{e pridevi, pridevske zamenice, brojevi, pone164

kad imenice, pa i ~itavi izrazi. Evo primera: - To je kwiga najboqeg u~enika (pridev). - Sveske su moje drugarice (pridevska zamenica). - Tri |aka su polo`ila ispit (broj). - Pas lutalica je opasan (imenica). Atribut mo`e biti i u obliku sintagme: Starac duge sede kose. Atributi mogu biti iskazani pade`nim oblikom imenice: narukvice od svilenog konca, ali i pridevom - svilena narukvica. Atribut sa imenicom ~ini sintagmatsku celinu i u re~enici ima iste gramati~ke odlike: rod, broj i pade`: nova kwiga, nove kwige, na novoj kwizi. Atributiv je vrsta atributa koja se sastoji od dve imenice koje se sa imenicom sla`u u rodu, broju i pade`u, npr.: pismo profesoru Janku (u dativu), vo`wa kolima moga druga (u instrumentalu). Atributivi naj~e{}e ozna~avaju neko sredstvo ili zanimawe, a nalaze se ispred imena: nastavnik istorije Milo{, strina Mara, wen sin jedinac i sl. 165

APOZICIJA Apozicija je imenski dodatak koji zna~i isto ili pribli`no isto {to i imenica uz koju stoji i mo`e, u re~enici, da je zameni. Apozicija se u govoru odvaja pauzama, a u pisanom jeziku zarezima. Apozicija mo`e da vr{i i atributsku slu`bu (funkciju), da bli`e odredi pojam, npr. Goca, dobra majka, voli u~enike. Evo primera: - Beograd, glavni grad Jugoslavije, brzo se {iri. - Nenad, moj najboqi drug, sino} je polo`io ispit. Dakle, ako izostavimo subjekat Beograd, odnosno ako izostavimo subjekat Nenad, re~enice mogu da ostanu sa potpunim i jasnim zna~ewem, jer je apozicija preuzela funkciju subjekta.

Glagolski dodaci OBJEKAT (PREDMET) Objekat (predmet) je glagolski dodatak 166

na koji u re~enici prelazi glagolska radwa ili na kome se vr{i glagolska radwa. Objekat u re~enici uvek stoji kao dopuna predikatu. a) Pravi objekat stoji uvek u akuzativu bez predloga. - Sreo sam Milana. - Janko ~ita kwigu. b) Nepravi objekat se nalazi u genitivu, dativu, instrumentalu i lokativu. - Napio se vode (genitiv). - Poma`e u~itequ (dativ). - Na tabli pi{e kredom (instrumental). - Govori o herojima (lokativ). Objekat se dobija na pitawe: koga i {ta? Ova pitawa se postavqaju uz predikat. U odgovoru dobija se pravi objekat. Nepravi objekat se dobija kada se predikatu postavi pitawe: O ~emu...? Za ~im...? ^ime...? O kome...? - Poma`e u~itequ (Kome...?). - Govori o herojima (O kome...?).

167

PRILO[KE ODREDBE Prilo{ke odredbe su glagolski dodaci (grupa re~i ili jedna re~ u re~enici) koji bli`e odre|uju glagolsku radwu ozna~enu predikatom po mestu, vremenu, na~inu, koli~ini, uzroku itd. Imamo slede}e vrste prilo{kih odredaba: 1. Prilo{ka odredba za vreme dobija se na pitawe: kad, otkad i sl. - Posle ru~ka zaspasmo. - Laste dolaze u prole}e. 2. Prilo{ka odredba za mesto dobija se na pitawe: gde, kuda, otkuda, odakle, dokle i sl. - Nikola Tesla je ro|en u Lici. - Iz Be~a smo dobili kwigu. 3. Prilo{ka odredba za na~in dobija se na pitawe: kako. - Stefan brzo hoda. - Svi lagano pevu{imo. 4. Prilo{ka odredba za koli~inu dobija se na pitawe: koliko. 168

- On mnogo u~i. - Marko previ{e radi. 5. Prilo{ka odredba za uzrok dobija se na pitawe: za{to, zbog ~ega. - Klonuo je od iscrpqenosti. - Zbog bolesti nije do{ao u {kolu. Ostale prilo{ke odredbe nazivamo jednim imenom: dodaci za bli`u odredbu. Evo jo{ nekoliko odredbi kojima se mo`e dati posebno ime: Odricawe: - To ne treba ~initi. Potvr|ivawe: - Mi{o }e svakako do}i. Dru{tvo: - S tobom u vatru, u vodu! Sredstvo: - ili oru|e: - Qudi se ne mere pe|u no pame}u. Pore|ewe: - Odjuri kao zmaj. Ciq: - On ve} jezdi prema Beogradu. Zamena: - On dolazi mesto mene.

169

SINTAGME Sintagme su re~eni~ke jedinice u kojima najmawe dve ili vi{e re~i ozna~avaju jedan pojam ili vr{e istu slu`bu u re~enici. U narednoj re~enici mo`emo prepoznati sintagme: 170

- Ivan i Nikola su u~ili i napredovali. Odmah uo~avamo da u ovoj re~enici slu`bu subjekta vr{e prve dve re~i: Ivan i Nikola, dok druge dve re~i: u~ili i napredovali vr{e slu`bu predikata. Ovakve skupove re~i zovemo sintagme. Dodajmo jo{ i to da prve dve re~i u re~enici (Ivan i Nikola) zna~e jedan pojam (subjekat), i druge dve (u~ili i napredovali) tako|e zna~e jedan pojam (predikat) u re~enici. Prema tome, sintagme su skupovi re~i koje zna~e jedan pojam koji ima odre|enu slu`bu u re~enici. Funkciju (slu`bu) glavne re~i u sintagmi mo`e imati imenica, pridev, glagol ili prilog. Prema tome, sintagme delimo: na imeni~ke sintagme, prilo{ke sintagme, pridevske sintagme i glagolske sintagme. 1. Imeni~ke sintagme Evo jedan primer: - Na{i profesori nisu strogi. Prve dve re~i ~ine sintagmu. Prva je re~ pridevska zamenica (na{i), zavisni ~lan sintagme, a druga re~ (profesori) je glavni 171

~lan sintagme. Dakle, kad imenica vr{i ulogu glavnog ~lana u sintagmi a neka druga re~ vr{i ulogu zavisnog ~lana u sintagmi, onda takvu sintagmu zovemo imeni~kom sintagmom. 2. Pridevske sintagme Evo jedan primer: - Gimnazija danas ima vrlo va`na takmi~ewa. U ovoj re~enici imamo {iru sintagmu: vrlo va`na takmi~ewa. Ali, u ovoj {iroj sintagmi glavni ~lan je pridev va`na i po wemu je u analiziranoj re~enici pridevska sintagma. 3. Prilo{ke sintagme Evo jedan primer: - On se veoma lo{e ose}a. Po{to prilog (veoma lo{e) vr{i ulogu glavnog ~lana sintagme, ovo je prilo{ka sintagma. 4. Glagolske sintagme Evo jedan primer: - Zoran je napisao zadatak. U navedenoj re~enici glagol je napisao vr{i ulogu glavnog ~lana sintagme i zato je 172

ovo glagolska sintagma. Subjekatske sintagme su one sintagme koje sa~iwavaju skupovi re~i vezane istom subjekatskom slu`bom: - Milan, Zoran i Ivan su polo`ili ispit. Predikatske sintagme su one sintagme koje sa~iwavaju skupovi re~i vezane istom predikatskom slu`bom: - Milan, Zoran i Ivan su polo`ili ispit. Prema tome, svaka sintagma dobija ime prema vrsti glavne re~i u woj. Pade`ni oblik sintagme zavisi od pade`nog oblika wene glavne re~i. To zna~i: u kom pade`u je upotrebqena glavna re~ sintagme, u tom pade`u moraju biti upotrebqeni i weni zavisni ~lanovi.

Re~enice po sastavu PROSTE RE^ENICE (Tipovi prostih re~enica)

Po sastavu re~enice mogu biti: proste i slo`ene. Proste nepro{irene re~enice imaju samo subjekat i predikat. - Filip pi{e. Prva re~ je subjekat a dru173

ga predikat. Takve re~enice se zovu subjekatsko-predikatske re~enice u kojima se ne mora iskazati subjekat, odnosno predikat. Na primer: - Filip ustaje rano. - Pi{e! (izostavqen subjekat). Ili: Ko pi{e? Filip. (izostavqen predikat). Elipti~nim re~enicama nazivamo navedeni primer re~enice u kojoj je izostavqen predikat (Ko pi{e? Filip.). Neke proste re~enice nemaju subjekat, tj. one su bezsubjekatske ili bezli~ne re~enice. Wima se iskazuju (glagolima zbivawa) prirodne pojave ili stawa: Grmi! Svi}e! Seva! itd. Specijalne re~enice su one koje nemaju predikat. Wima se prenose specijalne poruke. Na primer: - [ta nam nedostaje? Auto! Ili: - Po`ar! - Poplava! Proste pro{irene re~enice, osim subjekta i predikata, imaju i druge re~eni~ne delove - imenske i glagolske dodatke. - Miqan ~ita kwigu. - Vredni Milan brzo ~ita dobru kwigu. Prostom i prostom pro{irenom re~enicom iskazujemo jednu misao. 174

SLO@ENE RE^ENICE Slo`ene re~enice su one koje su sastavqene iz dve ili vi{e prostih re~enica. U jednoj slo`enoj re~enici ima onoliko prostih koliko u woj ima predikata, tj. li~nih glagolskih oblika. Kakav je odnos prostih re~enica u slo`enoj? a) Proste re~enice u slo`enoj su nezavisne ako mogu samostalno da stoje. - Vo|a puta je u{ao u autobus / i dao im neka obave{tewa. Ovo je zavisnoslo`ena re~enica, jer u svom sastavu (druga po redu) ima zavisnu re~enicu u funkciji objekta. b) Proste re~enice u slo`enoj su zavisne ako ne mogu samostalno da stoje. - Saop{tio je putnicima / da se mar{ruta izmenila. Ovo je nezavisnoslo`ena re~enica, jer se sastoji od dve nezavisne re~enice, tj. svaka od wih mo`e da stoji sama.

175

Vrste nezavisnih re~enica 1. SASTAVNE RE^ENICE Proste nezavisne re~enice u slo`enoj su one ~iji je smisao istoga smera. One se vezuju veznicima: i, pa, te, ni, niti, a, ali mogu biti i bez veznika. Ako su bez veznika, uvek se odvajaju zarezom, a ako su sa veznicima, nekad se odvajaju, a nekad ne, {to zavisi od wihovog smisla. Me|utim, kod nabrajawa i isticawa uvek se stavqa zarez. - Ivan recituje i mi ga slu{amo. - Mi po|osmo naglo, pa okrenusmo prema Sremu. - ^itali smo ceo dan, te nismo mogli vi{e. - Ni mi ni oni nismo mogli polo`iti ispit. - Niti ide, niti }e do}i. - Ja uz brdo a on za mnom. - Bili su umorni, i dan je bio ki{ovit, i vetar udario. 2. SUPROTNE RE^ENICE Proste nezavisne re~enice u slo`enoj 176

su one ~iji je smisao suprotnog smera. Ove se re~enice vezuju veznicima: a, ali, ve}, nego, dok i sl., a mogu biti i bez veznika. - Ja ~itam, a on ne slu{a. - Obe}ao je, ali ne}e do}i. - Do|i ve} jednom, poseti nas. - Nisam ga grdio, ve} sam ga molio. - Boqe je na vreme u~iti, nego posle o~ajavati. - Mi u~ismo uporno, dok odjednom nestade svetla. - Majka ga grdi, drugovi ga hvale. Suprotne re~enice se uvek odvajaju zarezom, bilo da su bez veznika, bilo da su sa veznikom. 3. RASTAVNE RE^ENICE Proste nezavisne re~enice u slo`enoj su one ~ije radwe jedna drugu iskqu~uju. Wihovi veznici su: ili, jali, voqa, bilo. - Ili kupi alat il’ ostavi zanat. - Mani, Marko, jali da omanem. - Voqati idi sa mnom, voqa ti je ~ekaj me. - Dolazim odmah, pa bilo vozom, bilo avionom. Iz navedenih primera se vidi da se ras177

tavne re~enice nekad odvajaju zarezom, a nekad ne. Ako su istog smera, ne odvajaju se, a ako su suprotnog, zarez se stavqa. 4. ISKQU^NE RE^ENICE Iskqu~ne re~enice su proste nezavisne re~enice u slo`enoj kojima se ne{to iskqu~uje iz sadr`aja prethodne re~enice. One se vezuju veznicima: sem, samo {to, osim, osim {to, jedino, jedino {to, do, tek, tek {to, samo. - Polo`i{e svi, samo Aca pade. - Ni{ta nije poneo, sem {to je zgrabio pu{ku. - Izgubio je sve, samo {to je spasao glavu. - Svi su zapevali, sem tu`nog Jove. - Svi su stigli `ivi, osim {to Janko pogibe slu~ajno. - ^eta je izginula, jedino se spasao Milo{. - Ni{ta ne radi, do pazi na dete. - Ginulo se masovno, tek neki je pre`iveo. - Zapevasmo gromko, tek {to smo stigli. Iskqu~ne re~enice se uvek odvajaju 178

zarezom. 5. ZAKQU^NE RE^ENICE Zakqu~ne re~enice su proste nezavisne re~enice u slo`enoj kojima se izvodi zakqu~ak iz sadr`aja prethodne re~enice. One se vezuju veznicima: dakle, sigurno, prema tome, otuda, zna~i itd. Mogu biti i bez veznika. - U~ili smo uporno, dakle - polo`i}emo. - Obe}ali smo ~vrsto, sigurno dolazimo. - Radili smo zajedno, zna~i podeli}emo zaradu. - Sve sam podatke pokupio, otuda i znam. - Pada ki{a, bi}e rodna godina. Zakqu~ne re~enice se uvek odvajaju zarezom. 6. ZAPOVEDNE RE^ENICE Zapovedne nezavisne re~enice su komunikativne predikatske re~enice. Imaju predikat i zavr{nu poruku. Komunikativna funkcija im je zapovest u vidu ostvarewa zapovesti, zabrane ili molbe. Predikati u zapovednim re~enicama su u obliku impera179

tiva ili izraza neka sa prezentom, a kad se izri~e zabrana, onda je sve u odri~nom vidu. Na primer: - Daj kwigu! Neka Ivan donese kwigu! On ne sme do}i! Nemoj do}i! U govoru je zapovedna intonacija, a u pisawu se stavqa uzvi~nik. 7. OBAVE[TAJNE RE^ENICE Obave{tajne (izjavne) nezavisne re~enice su komunikativne predikatske re~enice. Imaju predikat i zavr{nu poruku. Komunikativna funkcija im je obave{tajna (obave{tewe) obi~no mirnim glasom. Na primer: - Danas u~im istoriju. - Stigao je nastavnik. Ako se obave{tewe kazuje povi{enim tonom, na kraju takve re~enice pi{e se uzvi~nik.

Vrste zavisnih re~enica 1. VREMENSKE RE^ENICE Vremenske re~enice su proste zavisne re~enice u slo`enoj koje kazuju vreme kad se vr{i radwa glavne re~enice. 180

Vremenske re~enice po~iwu veznicima: kad, ~im, po{to tek, kako, tek {to, istom. - Kad nau~i{, polo`i}e{ ispit. - Po~iwem gradwu ku}e ~im stignem. - Po{to ru~am, kre}em na put. - Prihvata{ se posla tek {to si stigao. - Kako god zamisli, ostvari svoje planove. Kad je na prvom mestu zavisna re~enica, a na drugom glavna, ovakav red zove se inverzija, tj. obrnuti red re~enica u slo`enoj. Re~enice u inverziji uvek se odvajaju zarezom. Ali, ako je zavisna re~enica data iza glavne, tada imamo pravi red re~enica, pa ih zato ne odvajamo zarezom. 2. NAMERNE RE^ENICE Namerne re~enice su proste zavisne re~enice u slo`enoj koje kazuju nameru vr{ewa radwe svoje glavne re~enice. Namerne re~enice naj~e{}e po~iwu veznicima: da, li, kako, eda, ne bi li. - Odbaci oru`je da te vodim ku}i. - Ilija je u~io ne bi li polo`io ispit. - Zida ku}u kako je i zamislio. 181

3. UZRO^NE RE^ENICE Uzro~ne re~enice su proste zavisne re~enice u slo`enoj koje kazuju uzrok vr{ewa radwe svoje glavne re~enice. Uzro~ne re~enice po~iwu obi~no veznicima: jer, po{to, {to, zato {to, kako, budu}i da, kad. - Zato {to smo lo{e radili, nismo primili plate. - Nije nau~io, jer je bolestan. - Budu}i da je polo`io ispit, ne}e ponavqati godinu. - Kad ga zabole noge, ne ide u {etwu. 4. POSLEDI^NE RE^ENICE Proste zavisne posledi~ne re~enice su one koje kazuju posledicu vr{ewa radwe svoje glavne re~enice. Veznici izme|u ovih re~enica su: da, te. Ove re~enice }emo prepoznati po tome {to u glavnoj naj~e{}e stoje re~i za isticawe: toliko, tako, mnogo. - ^ovekov um je toliko napredovao da je i Mesec osvojio. 182

- Zahvatila ih je panika, te su zaboravili poneti osnovne stvari. 5. IZRI^NE RE^ENICE Izri~ne re~enice su proste zavisne re~enice u slo`enoj koje kazuju {ta sadr`i glagol glavne re~enice koji naj~e{}e zna~i poverewe, mi{qewe i ose}awe. Izri~ne re~enice su objekat glagola glavne re~enice, a po~iwu veznicima: da, {to, kako, gde. - Saznali smo da ste nas zvali. - Vidi{ li ga gde odlazi ulicom. - Tog dana je ~uo kako se trese zemqa. - Re~e da odmah kre}e na put. Ovim re~enicama se ne{to izri~e, odnosno iskazuje sadr`aj glavne re~enice. Dobijaju se na pitawe: {ta. Zovu se izri~ne ili iskazne re~enice. 6. ZAVISNO-UPITNE RE^ENICE Zavisno-upitne re~enice su zavisne re~enice u slo`enoj koje u sebi sadr`e neko indirektno pitawe. Pozna}emo ove re~enice po tome {to je 183

u glagolima glavne re~enice iskazano neko pitawe. One su istovremeno i izri~ne re~enice. Veznici ovih re~enica su: ko, {ta, koji, ~iji (upitne zamenice); gde, kuda, kad, otkad (prilozi); li, da li (upitne re~ce). - Pitali su me gde stanujem. - On me pita {ta u~im. - Interesuje se koji jezik govorim. - Pitaju me kuda se ide u grad. - Pitaju ga kad kre}e na put. 7. DOPUSNE RE^ENICE Dopusne re~enice su proste zavisne re~enice u slo`enoj koje dopu{taju izvr{ewe radwe svoje glavne re~enice iako bi po svome zna~ewu trebalo da je spre~e. Veznici su: iako, mada, premda, makar, ako. - Iako je sneg zavejao put, Milo{ je stigao. - Polo`io je ispit, mada nije o~ekivao. - Oti{ao je onim putem, premda sam ga upozorio. - Ako je star, ipak radi.

184

8. POGODBENE RE^ENICE Pogodbene re~enice su proste zavisne re~enice u slo`enoj koje kazuju pogodbu ili uslov za vr{ewe radwe u glavnoj re~enici. Ove re~enice po~iwu veznicima: ako, da, kad i sl. - Ako treba raditi, prihvati}u to. - Kad bi se svi potrudili, bilo bi za sve posla. - Da ki{e nema, usevi bi izgoreli. 9. NA^INSKE (POREDBENE) RE^ENICE Na~inske re~enice su proste re~enice u slo`enoj koje kazuju na~in na koje se vr{i radwa u glavnoj re~enici. Na~inske re~enice zovu se i poredbene, jer u isto vreme kazuju i neko pore|ewe. Na~inske (poredbene) re~enice dobijaju se na pitawe: kako. Veznici za ove re~enice su: kao da, kao {to, nego {to, nego da, kako, a kamoli. Evo tih re~enica: - Nikola tr~i brzo kao da ga vetar nosi. Druga re~enica postala je pro{irivawem prilo{ke odredbe za na~in i zato je na~i185

nska re~enica. - Jedva se kre}e kao da ide bolestan ~ovek. U drugoj re~enici na~in vr{ewa radwe ozna~ava se pore|ewem sa vr{ewem radwe u prvoj (glavnoj) re~enici i zato je druga re~enica poredbena. 10. ODNOSNE RE^ENICE Odnosne re~enice su proste zavisne re~enice u slo`enoj koje se odnose na neku re~ ili izraz svoje glavne re~enice i tu re~ (izraz) bli`e odre|uju. Odnosne re~enice mo`e da vr{e funkciju atributa, apozicije objekta, ili subjekta. Prema tome, nastaju u okviru odnosnih re~enica slede}i tipovi re~enica: atributske, apozicijske, objekatske i subjekatske. Odnosne re~enice mogu da se odnose i na celu glavnu re~enicu. Odnosne re~enice naj~e{}e po~iwu odnosnim zamenicama: ko, koji, ~iji, kakav, koliki, {to. Evo tih re~enica: - Upoznao sam devojku koja mi se odavno svi|a. 186

- Stanujem u novoj ku}i ~iji prozori gledaju na ulicu. Jedna vrsta odnosnih re~enica kazuje u isto vreme i mesto gde se vr{i radwa glavne re~enice, pa se takve re~enice zovu jo{ i mesne. Evo tih re~enica: - Stanujem na uglu gde autobus skre}e levo. - I{ao sam prema gra|evini gde su majstori gradili ku}u. 11. UMETNUTE RE^ENICE Umetnute su re~enice one koje se nalaze izme|u delova drugih re~enica. Umetnute re~enice se uvek odvajaju zarezom. Evo tih re~enica: - Milo{, ~im je stigao ku}i, uzeo je da ~ita kwigu. - On, kad god stigne, ide na plivawe. Umetnute re~enice mogu biti zavisne i nezavisne. 12. SUBJEKATSKE RE^ENICE 187

Odnosne re~enice koje vr{e funkciju subjekta glavne re~enice, a mogu da se zamene imenicom ili sintagmom, tj. da se transformi{u u imenicu ili singatmu, zovu se subjekatske re~enice. Evo tih re~enica: - Obe}avalac malo daje. (prosta re~enica). - Ko mnogo obe}ava, malo daje. Prva, prosta re~enica, pro{irena je u slo`enu, tj. sa subjektom u vidu re~enice (Ko mnogo obe}ava), pa zato ovakve re~enice, gde re~enice vr{e funkciju subjekta zovemo subjekatskim re~enicama. Dakle, subjekatska odnosne re~enica nastaje razvijawem subjekta u zavisnu re~enicu. One po~iwu imeni~kim zamenicama: ko, svako, neko, niko. Na primer: - Svako ko peva, zlo ne misli. - Neko ko voli rad, uspeva u `ivotu. 13. PREDIKATSKE RE^ENICE Zavisne re~enice koje vr{e funkciju predikata u glavnoj re~enici, a mogu da se zamene predikatom ili predikatom sa 188

wegovim dodacima, zovu se predikatske re~enice. Predikatska re~enica po sastavu mo`e biti prosta nepro{irena ili pro{irena. Predikatske re~enice mogu se nalaziti u nezavisnoslo`enim i zavisnoslo`enim re~enicama. One po zna~ewu mogu biti: obave{tajne, upitne, uzvi~ne u potvrdnom ili odri~nom obliku. U nezavisno slo`enoj re~enici mogu imati naporedne odnose: sastavne, rastavne, suprotne i dr. U zavisnoslo`enoj re~enici mogu biti jo{ i bezli~ne, specijalne i dr. Evo tih re~enica: - Ru`a je crvena kao da je krvqu prelivena. - Stigao je Milo{ na vreme da uradi doma}i zadatak. Druge, podvu~ene re~enice, su predikatske, jer one vr{e funkciju predikata, pa po tome i nose naziv. 14. PRILO[KE RE^ENICE Zavisne prilo{ke re~enice imaju istu funkciju kao i prilo{ke odredbe da bli`e odrede radwu nezavisne (glavne) re~enice, 189

tj. da daju informaciju o vremenu, mestu, na~inu, uzroku, posledici, ciqu, nameri i uslovu vr{ewa radwe glagola (predikata) glavne re~enice. Zato se prilo{ke re~enice dele na: vremenske, mesne, na~inske, uzro~ne, posledi~ne, namerne, dopusne. Evo tih re~enica: - Na more krenusmo u zoru ~im po~e svawivati (druga re~enica je vremenska). - Fudbaler pogleda gde lopta stade (druga re~enica je mesna). - De~ak odjuri kao da ga vetar nosi (druga re~enica je na~inska). - Nije oti{ao na odmor, jer nije dobio platu (druga re~enica je uzro~na). - Umetnik je to izveo tako da se publika odu{evila (druga re~enica je posledi~na). - Voza~ ide ulicom da pokupi putnike (druga re~enica je namerna, ciqna). - Nikola }e polo`iti ispit ako ulo`i mnogo truda (prva re~enica je uslovna). - Iako je sunce jako peklo, seno se sporo su{ilo (prva re~enica je dopusna). 190

15. OBJEKATSKE RE^ENICE Objekatske re~enice su one odnosne re~enice koje u glavnoj re~enici mogu vr{iti funkciju objekta. One po~iwu odnosnom zamenicom {to. Evo tih re~enica: - Ka`i mi ono {to te je povredilo. - Ispri~aj sve {to ti smeta. Obe druge re~enice u ovom primeru imaju funkciju objekta, dok su prve dve re~enice u ovom slu~aju glavne. 16. ATRIBUTSKE RE^ENICE To su odnosne zavisne re~enice koje vr{e funkciju atributa u slo`enoj re~enici i bli`e odre|uju imenicu u glavnoj re~enici. Atributske odnosne re~enice nastaju razvijawem atributa u zavisnu odnosnu re~enicu i ozna~avaju jednu bitnu osobinu. Wima se obja{wava neka re~ u glavnoj re~enici. Po{to ima atributsku vrednost ova se re~enica mo`e sa`eti u atribut, ili obratno: atribut transformisati u atributsku re~enicu: - Treba jesti zrelo vo}e. 191

- Treba jesti vo}e koje je zrelo. 17. APOZICIJSKE RE^ENICE Apozicijske odnosne re~enice dobijamo razvijawem apozicije u prostoj pro{irenoj re~enici u zavisnu re~enicu. Ove re~enice imaju dodatnu funkciju i ozna~avaju kvalifikaciju ili informaciju o nekoj imenici iz glavne re~enice. Evo primera kako se apozicija pretvara u zavisnu re~enicu: - Znam ]osi}a, romansijera “Deoba”. Ovde je apozicija (romansijera “Deoba”). Ovu apoziciju pretvaramo u odnosnu apozicijsku re~enicu: - Znam ]osi}a koji je napisao “Deobe”. Napomena: Ove re~enice po~iwu odnosnom zamenicom koji. Ove re~enice ne odvajamo zarezom kada nisu u inverziji. 18. UPITNE RE^ENICE Upitnim re~enicama tra`i se neka informacija. Wihova funkcija je pitawe sa upitnim 192

re~cama: da li, li i zar. - Da li Ivan dolazi? - Dolazi li Ivan? - Je li Ivan dolazi? - Zar Ivan dolazi? - Ivan dolazi? (ovde je naglasak bez upitne re~ce). Kad se tra`i dopunska informacija upotrebqavaju se upitne zamenice i prilozi: ko, {ta, koji, kakav, koliki, ~iji; gde, kuda, kamo, odakle, dokle, kad, otkad, dokad, kako, koliko i, naravno, upitnik. - Ko je do{ao? - Kad je do{ao? - Gde je do{ao? - Kako je do{ao? - Odakle je do{ao? itd. 19. @EQNE RE^ENICE @eqnim re~enicama iskazuje se neka `eqa. Wihovo obele`je: upotreba re~ci neka i da, krweg perfekta, prezenta i uzvi~nika: - @iveo /Neka `ivi/ Da `ivi Jova! - @iv mi bio! 20. UZVI^NE RE^ENICE

193

Uzvi~nim re~enicama iskazuje se emocionalni stav prema onome {to zna~i re~enica. Upotrebqavaju se sa re~cama li i ala, sa upitnim zamenicama i uzvi~nikom: - Ala ga je udario! - Ti li si to uradio! - Ko te ne zna! - [ta uradi, ~ove~e?! Naravno, iza nekih uzvi~nih re~enica ide upitnik, pa uzvi~nik.

KONGRUENCIJA Kongruencija je slagawe re~eni~nih ~lanova po zna~ewu (po smislu) i po gramati~kim pravilima (u broju, rodu, licu i pade`u). a) Slagawe po zna~ewu (po smislu): - \ak ~ita kwigu. - Ptica leti ispod oblaka. Ako bi zamenili subjekte u ove dve re~enice, dobili bi re~enice bez smisla, tj. ptica bi ~itala kwigu, a |ak bi leteo ispod oblaka. 194

b) Slagawe po gramati~kim pravilima: - Moja sestra i sestra wene drugarice bile su jedini na{i saradnici. U ovoj re~enici delovi re~enice se me|usobno sla`u u broju, rodu, licu i pade`u. Ima vi{e pravila kod slagawa re~eni~nih ~lanova po gramati~kim pravilima, ali da izdvojimo ona najva`nija pravila tog slagawa: 1. Glagolski predikat, ako je bez radnog i trpnog prideva, sla`e se sa subjektom u licu i broju: - Ti radi{. - Oni pevaju. 2. Glagolski predikat, ako u sebi sadr`i glagolski pridev (radni i trpni) sla`e se sa subjektom u rodu, licu i broju: - On je do{ao. - Ona je do{la. - Dete je uspavano. 3. Imenski predikat (ako mu je imenski deo pridev, pridevska zamenica ili redni broj) sla`e se sa subjektom u licu, broju, rodu i pade`u: - On je vredan. - Ona je vredna. - Ono je vredno. 195

4. Kad u re~enici ima vi{e subjekata, onda je predikat u mno`ini. - Petar, Marko i Jovan idu u {kolu. Ali, ponekad se predikat upravqa prema najbli`em subjektu i onda je u jednini: Bila snaha i jetrva. 5. Ako su subjekti razli~itih rodova, onda je predikat u mu{kom rodu: - Do{li su majka, otac i dete. - Majka i dete su otputovali. Ako su svi subjekti `enskog roda, onda je predikat u `enskom rodu: - Milica, Marija i Marina su vredne. 6. Ako ima vi{e subjekata raznih lica, onda je predikat u mno`ini sa prete`nijim licem. To zna~i: ako me|u licima ima i prvo lice, predikat je u prvom licu; ako su subjekti samo u drugom licu i tre}em licu, predikat je u drugom licu, a ako su svi subjekti u tre}em licu, onda je i predikat u tre}em licu: - Ti, ja i Dragan se lepo sla`emo. Milo{, Marko i Reqa se lepo sla`u.

196

7. Ako je subjekat imenice mu{kog roda sa zavr{etkom na samoglasnik a (vojvoda, sluga, sudija, gazda, zanatlija) u jednini, predikat i atribut tih imenica je u jednini i u mu{kom rodu: - Wegov gazda je do{ao. - Wegov sluga je vredan. - Sudija je presudio odmah. Ali, ako su takve imenice u mno`ini, onda je i predikat i atribut tih imenica u mno`ini i u `enskom rodu: - Wegove sluge su do{le. - Na{e gazde su vredne. - Sudije su presudile odmah. 8. Zbirne imenice koje zna~e celovit zbir sla`u se u jednini i u sredwem rodu: - Li{}e je opalo. - Ovo kamewe je prepre~ilo put. - To perje je prqavo. Ovo su uglavnom zbirne imenice uz koje mo`e da stoji re~ to: to li{}e, to drve}e, to grawe, to perje. Zbirne imenice koje zna~e vi{e bi}a ili predmeta u skupu, sla`u se u mno`ini i u `enskom rodu: - Deca su do{la. - Bra}a su slo`na. - Burad su o~i{}ena. I uz ove zbirne imenice mo`e da stoji re~ ta.

197

INTERPUNKCIJA Pravopisni znaci kojima se pri pisawu razdvajaju re~enice i re~eni~ni delovi nazivaju se interpunkcijom. Interpunkcija nam omogu}ava da boqe razumemo tekst. Pravopisni znaci se upotrebqavaju u zavisnosti od smisla re~enice, {to zna~i da je interpunkcija logi~ka. U pravopisne znake spadaju: ta~ka, zapeta 198

ili zarez, ta~ka i zapeta, dve ta~ke, navodnici, crta, crtica, zagrada, upitnik, uzvi~nik i neki pomo}ni pravopisni znaci.

TA^KA Ta~ka je najva`niji znak u podeli teksta na wegove sastavne delove. Ona se pi{e u slede}im slu~ajevima: a) Ta~ka se pi{e na kraju potvrdne i odri~ne re~enice. U govoru joj odgovara primetno padawe, spu{tawe glasa i zastanak. b) Ta~ka se pi{e iza proste, pro{irene ili slo`ene re~enice. Re~enica se, zavisno od wenog karaktera, mo`e - umesto ta~ke - zavr{avati upitnikom, uzvi~nikom ili znakom prekida teksta (tri ta~ke). Ta~ka se ne pi{e iza re~enice koje ozna~avaju naslove, nadnaslove i me|unaslove u novinama, kwigama i drugim publikacijama. Ta~ka se pi{e i ne pi{e iza skra}enica a) Ta~ka se pi{e iza skra}enih re~i: god. (godina), mes. (mesec), tj. (to jest), itd. (i 199

tako daqe), i dr. (i drugo), i sl. (i sli~no), gen. (genitiv), `.r. (`enski rod), br. (broj), tzv. (takozvani), npr. (na primer) itd. b) Ne pi{e se ta~ka iza nekih uobi~ajenih skra}enica od mernih jedinica: m (metar), kg (kilogram), km (kilometar), l (litar), g (gram), dl (decilitar) itd. v) Ne pi{e se ta~ka iza nekih sa`etih skra}enica sastavqenih od prvog i posledweg slova ili sloga: g|a (gospo|a), gca (gospo|ica), ni iza titula dr (doktor), mr (magistar). g) Skra}enice od velikih slova po pravilu se pi{u bez ta~aka: A (amper), UN (Ujediwene nacije), SANU (Srpska akademija nauka i umetnosti), TV (televizija, televizijski), izuzev ovog tipa: M. P. (mesto pe~ata) itd. d) Ta~ka se pi{e uz ciframa ispisane arapske brojeve koji obele`avaju ra{~lawenost teksta, a katkada se pi{e i uz slova alfabeta, sa istom slu`bom. Ta~ka se pi{e iza rednih brojeva a) Ta~ka se pi{e iza arapskih brojeva kad zna~e redne brojeve, a ne pi{e se iza 200

rimskih brojki, budu}i da one redovno ozna~avaju redni broj: 5. bataqon, osnovan 15. IV 1942. godine. b) Ta~ka iza rednih arapskih brojeva ne pi{e se ispred drugih pravopisnih znakova, kao na primer: Laza Lazarevi} (1851-1890). Ovde, u ovom primeru, nema ta~ke ispred crtice i ispred zagrade kod druge cifre. Ili ovaj primer: On predaje u 2, 3, 4. i 5. razredu. v) Ta~ku iza broja ne treba pisati kad se on mo`e ~itati i kao osnovni broj, a ne samo kao redni. To biva naj~e{}e kad brojka do|e, u ozna~avawu neke numeracije, iza imenice (~lana, strane i sl.): ~lan 35 i 38; u ta~ki 3 i 8; na strani 125 i 139. Ukoliko se brojka nalazi ispred pomenutih imenica, izgovara se kao redni broj i zbog toga se iza wega pi{e ta~ka: u 3. i 8. ta~ki itd. Ta~ka se ponekad pi{e iza rimskih brojeva a) Iza brojeva (arapskih i rimskih) i iza slova (u alfabetskom redu) kojima se ra{~lawuje neki tekst pi{e se ta~ka (‘paragrafska’) - ako se tekst nastavqa u istom 201

redu iza broja ili slovnog simbola: I. Ki~mewaci 1. Zverovi a. Ma~ke b. Medvedi II. Beski~mewaci b) Umesto ta~ke, uz redne arapske brojeve, mo`e biti i poluzagrada: 1), 3) itd., a katkada se upotrebqava i potpuna zagrada (1), (2) itd., ili znak stepena: 1°, 2°... v) Ta~ka se pi{e ili ostavqa belina i unutar ve}ih arapskih brojeva da se (radi preglednosti) odvoje trocifarski periodi, npr. milion se pi{e 1.000.000 ili 1 000 000. U ~etvorocifrenim oznakama godina ne izdvaja se cifra hiqade ni ta~kom ni belinom (1998. godine).

ZAPETA ILI ZAREZ Zapeta je najva`niji znak za predo~avawe i precizirawe unutra{wih odnosa u re~enici. U usmenom govoru zapeti obi~no odgovara zastanak bez spu{tawa glasa. Razlozi za upotrebu zapete mogu biti naporednost i nabrajawe, naknadno dodavawe, suprotnost i 202

posebno isticawe, inverzija (obrnuti red re~enica). Zapetom se, dakle, razdvajaju delovi re~enice, ali i jedna re~enica od druge. Evo osnovnih pravila upotrebe zapete: a) Kad se re~i (ili grupe re~i), naro~ito imenice i pridevi, na|u jedna do druge ili se nabrajaju, ime|u wih se pi{e zapeta, koja ozna~ava naporedan odnos kao u ovim primerima: - \ak je natrpao u torbu kwige, sveske, olovke i pribor za crtawe. - Stariji brat je bio mudriji, iskusniji i ja~i od mla|eg. b) Kad susedni pridevi stoje u zavisnom odnosu, ne pi{e se zapeta: - Kupila je `utu svilenu maramu. - U jesen je opadalo suvo hrastovo li{}e. Zapeta kod nabrajawa i ispred veznika a) Kod nabrajawa redovno stoji veznik izme|u pretposledweg i posledweg ~lana. Izme|u wih se ne pi{e zapeta, izuzev kad se ne{to posebno isti~e: - Od svih predmeta najvi{e volim istoriju, geografiju i matematiku. - Glavni 203

~lanovi re~enice su subjekat, predikat i wihovi dodaci. b) Kad se stavqa datum na pismo, na pismeni zadatak ili na dokumenat, pi{e se zapeta izme|u imena mesta i datuma: Beograd, 16. XII 1998. godine; ili: U Beogradu, 16. XII 1998. g. v) Naporedne re~enice izme|u kojih ne stoji veznik, kao i naporedni delovi jedne re~enice razdvajaju se zapetom: - Ja poznajem sve drugove, oni su vredni |aci. Vokativ se odvaja zapetom Vokativ, koji ima slu`bu dozivawa ili obra}awa nekome, izdvojen je od drugih delova re~enice i zato se odvaja zapetom. Zapeta se pi{e ispred ili iza wega, zavisno od wegovog polo`aja (u sredini re~i nalazi se izme|u dve zapete). Evo primera: - Janko, do|i sutra u {kolu. - Do|i, Janko, sutra u {kolu. - Do|i sutra u {kolu, Janko. U ustaqenim izrazima ne pi{e se zapeta uz vokativ kao u primerima: bo`e pomozi, Jovo nanovo. Na po~etku pisma vokativ se ne odvaja 204

zapetom. Dragi moj prijatequ! U ovom primeru, iza vokativa, obi~no se pi{e zapeta, a mo`e, kao {to se vidi, da bude i uzvi~nik. Iza uzvi~nika i re~ca pi{e se zapeta a) Iza uzvi~nika se obi~no pi{e zapeta, naro~ito kad su nagla{eni i pauzom odvojeni uzvici od ostalih delova re~enice, kao u primerima: - Eto, sti`u nam drugovi! - Ej, do|i Milo{e! b) Zapeta se pi{e uz re~ce i izraze sli~nog karaktera, naro~ito kad ih pauza deli od drugih re~i ili re~enica; zapeta mo`e biti ispred ili iza ovih izraza kao u primerima: - Dakle, danas smo dobro nau~ili zadatu lekciju. - Mi }emo se, naravno, uskoro videti. - Prema tome, sti`em kod tebe kad krenem u {kolu. On je, mo`da, na{ najboqi |ak. - Mi }emo, svakako, do}i. Ponekad se re~ce i sli~ni izrazi ne odvajaju pauzom od drugih delova re~enice, ve} su s wima u tesnoj vezi, pa se zbog toga ne odvajaju zapetom: 205

- On je mo`da na{ najboqi |ak. - Mi }emo svakako do}i. Apozicija u re~enici odvaja se zapetom Zapetom se odvaja apozicija u re~enici, koja, kao naknadno dodata re~ ili izraz, u re~enici zna~i skoro isto {to i glavna re~: - Beograd, glavni grad Jugoslavije, le`i na dve reke. - Stefan, moj najstariji unuk, rano je po{ao u {kolu. Ako se {iri naziv na|e iza u`eg, pi{e se zapeta, a u obrnutom slu~aju, ne pi{e se zapeta: - Najboqi |ak je Milo{, u~enik osnovne {kole. Ili obrnuto: - Najboqi |ak osnovne {kole je Milo{. Zapetom se odvajaju umetnuti i dodati delovi re~enice Zapetom se odvajaju i drugi naknadno dodati i umetnuti delovi re~enice, koji mogu stajati na po~etku, u sredini i na kraju re~enice, kao {to se vidi iz ovih primera: 206

- On svakog dana u~i lekcije, studiozno i uporno, i zato je dobar |ak. - Iscrpqen, on zaspa ~vrstim snom. - Nikola je dobio odli~nu ocenu, kad to niko od nas nije o~ekivao. - Do}i }u ve~eras, ako ve} nije kasno. - Mi se sastajemo, ako sam dobro razumeo, svake subote. Umetnute i dodate re~enice odvajaju se zapetom Kad se pojedinim re~enicama naknadno dodaju ili u wih ume}u posebne re~enice, tako|e se odvajaju zapetom, kao u primerima: - U~ili smo ceo dan, savladali dve lekcije, pa zadovoqni po{li na spavawe. Dolazio sam do tvoje ku}e da u~imo, kako smo se bili dogovorili, ali te nisam na{ao. - Ivan je stigao u {kolu, kad ga nismo o~ekivali. Re~enice povezane veznicima mogu biti ~vr{}e povezane i tada se, naravno, ne pi{e zapeta: - Do}i }u ako mognem. - U~io je kako treba. - Prenuo se iz sna kad ~u zvono. Tr~i kao muwa. - ^ita kwigu koja ga je op~inila. 207

Zapeta ispred suprotnih veznika a) Zapeta se pi{e ispred suprotnih veznika koji povezuju re~enice ili wihove delove, kao u primerima: - Alisa je polagala ispit, ali nije polo`ila. - To je lo{e, a skupo. - Nije savladao gradivo, a ide na ispit. - Wega su grdili, ali on je to izdr`ao. Zapeta se pi{e i ispred ovih izraza: a kamoli, a pogotovo, ali nikako. b) U slu~ajevima kad se suprotnim veznicima ne iskazuje suprotnost, ne pi{e se zapeta: - Dijana je lepa a pametna `ena. - U~ila je istrajno ali se to isplatilo. - Oni nisu samo diskutovali nego su i radili. v) Naro~ito isticawe pojedinih re~i, grupa re~i ili re~enica (ponekad vezano za nabrajawe i ponavqawe), odvaja se zapetom, kao u primerima: - U~ili smo uporno razne predmete: fiziku i hemiju, i istoriju, i sve smo dobro savladali. - Ne}e putovati ni vozom, ni brodom, ni avionom. - Ki{a, vetar, hladno}a, jedva da ~ovek podnese taj kijamet. Naj~e{}e se bez zapete ispred sebe pi{e veznik i, a isto tako i nenagla{eno ili, 208

dok je zapeta obi~nija ispred veznika ni, niti, bilo, pa, te, tj. onih koji ve`u naporedne pojmove. Naro~ito je zapeta opravdana kad je veznik oja~an kakvom re~com (ili pak, ili bar, ili ~ak, niti pak, pa onda, te uz to i sl.). Re~enice u inverziji odvajaju se zapetom Kad se zavisna re~enica nalazi ispred glavne (u inverziji, tj. u obrnutom redu) odvaja se zapetom, kao u primerima: - Kad je uporno u~io, polo`io je ispit. Ako ga ne zamolimo, on ne}e do}i. - Ko stigne prvi, dobi}e nagradu. - Iako je rano krenuo, on nije stigao u {kolu. Zapeta se ne pi{e ako zavisna re~enica do|e iza glavne, tj. kad nema inverzije (obrnutog reda), kao {to se vidi iz navedenih primera: - Polo`io je ispit kad je uporno u~io. On ne}e do}i ako ga ne zamolimo. - Dobi}e nagradu ko stigne prvi. - On nije stigao u {kolu iako je rano krenuo.

209

Glagolski prilozi odvajaju se zapetom Kad su u skupu sa vi{e re~i glagolski prilozi (sada{wi i pro{li) odvajaju se zapetom od re~enice ispred koje stoje, kao u primerima: - Do{av{i rano na posao, odmah se prihvati ma{ine. - Rekav{i to, on krenu na daleki put. - Prate}i pa`qivo predavawe, on pravi iscrpne bele{ke. Glagolski prilozi se odvajaju zapetom i onda kad se ume}u u re~enicu, ili kad se na|u na wenom kraju, ali samo ako se ose}aju kao naknadno dodati ~lanovi, kao u primerima: - I{ao je ulicom, nastavqaju}i pesmu, sve do zore. - On je bio previ{e okrutan, prekora~iv{i svoja zakonska ovla{}ewa. Neka pravila pisawa zapete izme|u re~enica a) Redovno se zapeta pi{e ispred iskqu~ne re~enice koja ima veznike: samo, jedino, osim, {to kao u primerima: - Svi su |aci do{li, samo je Ivan izo210

stao. - Mi smo polo`ili gramatiku, jedino je Milan pao. - Evo ve} pristi`u |aci, osim {to Janka nema. b) Zapeta se redovno pi{e ispred zakqu~ne re~enice koja ima veznike: dakle, zato, pa, te, kao u primerima: - U~ili smo dobro, dakle polo`i}emo sigurno. - Danas }emo u~iti novu lekciju, zato smo i do{li. - Polo`ili smo sve ispite, pa }emo uskoro na raspust. - Nismo u~ili ceo mesec, te nema nade da }emo polo`iti ispit. v) Izme|u dve naporedne re~enice povezane veznikom i (neponovqenim) zapeta se ne pi{e, osim kad se druga re~enica shvata kao naknadno dodata kao u ovom primeru: - Nikola ima obi~aj da svako ve~e dugo u~i, i to je dobar primer za nas. g) Zapeta se ne pi{e izme|u dveju kra}ih re~enica ispred neponovqenog veznika ili kad nema isticawa ili suprotstavqawa druge re~enice i kad se ona ne shvata kao naknadno dodata, kao u primerima: - On uvek ne{to ~ita ili zapisuje svoja zapa`awa. - On ~itav dan sedi ili le`i. d) U vezama dveju naporednih re~enica 211

(sastavnih ili rastavnih) neobavezna je zapeta i pi{e se uglavnom po slobodnoj oceni ispred veznika ni, niti, pa, te kao u ovim slu~ajevima: - Ne pazi na ~asovima niti u~i kod ku}e. - Dokopa se kwige pa po~e da glasno ~ita. Brat srete sestru te je uhvati pod ruku i uvede u ku}u. - Danas nema Mi{ka ni Janka. |) Kad su nego i ve} poredbeni veznici a ne suprotni, ispred wih ne stavqa se zapeta, kao u primerima: - On je boqi |ak nego ti. - Ona je vrednija nego wena sestra - On dolazi ve} tri puta. - Rade}i dugo ve} se zamorio. U slu~ajevima kad veznici nego i ve} iskazuju suprotnost, zapeta je obavezna, kao u ovim primerima: - U~ili smo puno, nego nismo nau~ili. - Dosta si radio, ve} je vreme da se odmori{. - Nisu ni ~itali pismo, ve} su ga vratili neotvoreno.

TA^KA I ZAPETA Ta~ka i zapeta predstavqa razdvojni znak izrazitiji od zapete, a slabiji od ta~ke. 212

Ta~ka i zapeta se pi{u u ovim slu~ajevima: a) Izme|u nezavisno uobli~enih re~enica, izme|u kojih bi gramati~ki mogla stajati i ta~ka, ali se po smislu i sadr`aju zajedno uzimaju, jer su u te{woj smisaonoj vezi me|usobno nego prema susednim re~enicama, kao u ovom primeru: No} je, palimo vatre na sred ceste; grejemo se i odmaramo; u tihoj no}i veje sneg. - U na{oj {koli se radi kao u ko{nici; |aci uporno savladavaju zadate lekcije; {kolska zadruga radi punom parom; literarne sekcije imaju sve sadr`ajniji program rada. b) Ta~ka i zapeta se pi{u kad se razdvajaju delovi teksta koji ~ine niz nabrajawa. To se naro~ito ~ini u ovim slu~ajevima: - ako su ~lanovi niza nabrajawa op{irniji, pogotovu ako su protkani zapetama; - ako se ~lanovi niza nabrajawa zapo~iwu posebnim klasifikacionim znacima (brojevima, slovima) ili ako se izdvajaju u posebne pasuse; - i uop{te kad se ~lanovi niza nabrajawa `ele izrazitije odvojiti jedan od drugoga, da bi se istakla wihova posebnost i ra{~lawivost. Ovakvi nizovi nabrajawa vrlo su ~esti u pravnim i drugim stru~nim tekstovima. 213

DVE TA^KE (DVOTA^KA) a) Dve ta~ke se pi{u iza izraza kojima se nagove{tava neko nabrajawe, kao, na primer: Na putu do Jadranskog mora poseti}emo gradove: ^a~ak, U`ice, Prijepoqe, Kola{in, Podgoricu. b) Dve ta~ke se pi{u ispred upravnog govora, i to neposredno iza re~i kojima se nagove{tava navo|ewe tu|ih re~i: Bli`io se kraj prvog polugodi{ta. Trebalo je, za kratko vreme, ponoviti mnogo lekcija. Jednog dana nam razredni stare{ina Janko re~e: „Preostalo vreme moramo dobro iskoristiti, kako bismo kraj polugodi{ta do~ekali sa {to boqim uspehom“. v) Dve ta~ke pi{emo i ispred izri~ne re~enice bez veznika, kojom se obja{wava prethodna re~enica: Direktor {kole izdao je strogu naredbu: u {kolskom dvori{tu mora da se odr`ava ~isto}a. g) Dve ta~ke se pi{u u kwi`evnim sastavima pri prelasku na ne~iji navedeni tekst, tj. iza re~i koje ga najavquju; na primer: 214

Veli wojzi Jugovi} Vojine: „Idi, sestro, na bijelu kulu...“ d) Dve ta~ke se pi{u (izvan re~enica) izme|u imena autora i naslova ili naziva wegovog dela, npr. Ivo Andri}: Na Drini }uprija; Vinsent van Gog: Zvezdana no} (potpis ispod slike); Ivan Me{trovi}: Spomenik neznanom junaku (vajarsko delo). |) Dve ta~ke se pi{u i pri prelasku na tekst koji se navodi kao ilustracija ili kao dokaz kakvog pravila, ocene, zakqu~ka i sl. Kao primeri za ovo pravilo mogu se uzeti sve uvodne re~enice ovog poglavqa od pasusa pod a) do |). e) Dve ta~ke se pi{u i u zna~ewu prema, npr. pobedili su sa 3:2 (tri prema dva).

NAVODNICI Navodnicima pisac teksta izdvaja re~i koje nisu wegove nego preuzete, kao i one koje ne predstavqaju wemu svojstveni, slobodno odabrani izraz i wegovu pravu misao i sud, kao u primerima: a) Navodnici se pi{u kad se navode tu|e 215

re~i, ne~iji upravni govor, kao u primerima: U sali je bila velika parola: „Zabraweno pu{ewe!“ - Kad smo posedali u sali, neko je promrmqao: „Do sada se pu{ilo u ovoj sali“. b) Me|u navodnike stavqamo i re~i sa podrugqivim, ironi~nim, suprotnim zna~ewem, kao u primerima: Narodu je dosta wegove „demokratije“. On se stalno javqa kao „usre}iteq“ naroda. v) Navodnici se pi{u u dijalozima u pripoveda~koj prozi umesto crte. Katkada se primewuje i jedan i drugi postupak: crta u realnim dijalozima, a navodnici u zami{qenim monolozima ili dijalozima. g) Me|u navodnike stavqaju se naslovi dela, publikacije, simboli~ki nazivi preduze}a, ustanova. To se ~ini naro~ito onda kad oni nose ime koje zna~i ne{to drugo, kao u primerima: Stanovao je u „Balkanu“ tri godine. „Partizan“ je igrao odlu~uju}u utakmicu sa „Crvenom zvezdom“. U „Ve~erwim novostima“ izlazi zanimqiv feqton. Navodnici se mogu izostaviti ako sklop naziva, wegova poznatost i veliko slovo na 216

wegovom po~etku mogu da osiguraju ta~no shvatawe i jasno}u teksta (npr. novo izdawe Gorskog vijenca, Na Drini ]uprija itd.). Pisawe polunavodnika Pri dvostepenom navo|ewu (u`i navod u okviru {ireg) u`i navod se naj~e{}e izdvaja polunavodnicima, koje treba pisati kao apostrof (tj. podignuta zapeta) i na po~etku i na kraju navoda, npr.: a) Po prire|iva~evim re~ima Stojanovi} je „prime}ivao i govorio da mnogi izdava~i zapisa i natpisa nisu bili ‘ve{ti svom poslu’ i da su im izdawa nesavr{ena i nepouzdana“. b) Polunavodnici se pi{u i kao bla`i vid izdvajawa neke formulacije (umesto navodnika ili podvla~ewa) - naj~e{}e u stru~nim jezikoslovnim tekstovima kad se neka re~ ili izraz uzima kao obja{wewe zna~ewa neke re~i ili pojma, kao u primerima: „Gojiti je u starijem jeziku zna~ilo ‘gajiti, negovati’“ ili „turska re~ ‘zeman’ zna~i ‘vreme’“ 217

CRTA Kao pravopisni znak crta se pi{e u ovim slu~ajevima: a) Crtom se -- sli~no zapeti i zagradi -mo`e izdvojiti umetnuti deo teksta (re~, izraz ili re~enica) kao u primeru: Nikola je postigao izvanredan uspeh u {koli -- sli~an onom koji su postigli wegovi najboqi drugovi Ivan i Miqan -- i ove jeseni dolazi na studije. b) Crtom se nagove{tava razvijawe ili poimeni~no nabrajawe ne~ega {to je bilo samo uop{teno pomenuto ili najavqeno, kao u primerima: Nai{le su razne neda}e -- `enina bolest, nerodna godina, odlazak sina u vojsku. -Ostrvo se kupalo u zelenilu svih nijansi -u maslinama, smokvama, ~empresu. v) Crtom se u tekstu pripoveda~kog stila zamewuju navodnici prilikom preno{ewa dijaloga i uop{te kad se tu|i tekst (govor neke li~nosti) daje u posebnom stavku (pasusu). Ona se pi{e na po~etku navoda (navodna crta), a na wegovom kraju (izvodna crta) 218

samo ako iza navoda u istom pasusu sledi pi{~evo obja{wewe, kao u primerima: -- Uze}u ovo, iako mi je malo nelagodno -re~e @eqko. -- Za{to, kad tim ne o{te}uje{ nikoga -hrabrio ga je stari drug. -- Dobro, uze}u ovo. Ipak mi je malo nelagodno. -- Za{to!? -- za~udi se stari drug. -- Ne o{te}uje{ time nikoga. g) Crtom se ~esto odvaja zakqu~ni deo re~enice, kao u primeru: Ni oca, ni brata, ni druga -- nikog poznati ne mo`e{. d) Crtom se rado odvaja naknadno dodati ili posledwi deo nekog iskaza ako se on `eli naro~ito ista}i, kao u primerima: Jaruga nije kriva, nego prava -- kao pod konac. -- Treba wemu mnogo {ta, ali najvi{e -- batina. |) Crtom se obele`avaju pasusi (stavke) u tekstu kad se tuma~ewa nabrajaju, kao u primeru: Da bi se temeqno upoznao na{ jezik treba prou~iti: -- gramatiku koja obuhvata vi{e nau~nih disciplina (morfologiju, sintaksu, fone219

tiku i dr.); -- pravopis (obuhvata: glasovne promene, pisawe velikog slova, rastavqeno i sastavqeno pisawe re~i i dr.); -- re~nik kwi`evnih izraza i dr. e) ^esta je crta u dvojnim ili vi{e~lanim vezama naporednih pojmova, kao u primerima: Akcija selo -- grad; sastanak Ruzvelt -- ^er~il; igraju Partizan -- Crvena zvezda itd. `) Primaknuta crta zna~i crta koja nije odvojena razmacima od prethodne i slede}e re~i, kao u primerima: Kant-- Laplasova teorija; vlada Cvetkovi}--Ma~ek; pakt Nema~ka--Italija--Japan i sl. z) Crta (primaknuta) pi{e se izme|u brojeva kad se pi{u ciframa, kao u primerima gde ima slu`bu predloga do (i ~ita se do): To se desilo za vreme Drugog svetskog rata (1939--1945). Da bi se jasno razlikovala od crtice, crta treba da bude najmawe dvostruko du`a od we. i) Kosa crta se pi{e mesto razloma~ke: 1/8 (jedna osmina), ali i izme|u drugih broj220

ki: {kolske 1998/99, godine; tel. 011/467945 (pozivni broj odvojen kosom crtom od osnovnog).

CRTICA Dok crta uglavnom slu`i u organizovawu i oblikovawu re~enice, crtica u svojoj osnovnoj slu`bi slu`i `ivotu re~i (leksici). Crtica je, dakle, znak koji se pojavquje u poluslo`enicama, koje su naj~e{}e dvo~lane (od dve re~i), a katkada i vi{e~lane (od vi{e re~i). a) Crtica se pi{e na kraju reda kad deo re~i prenosimo u novi red. Ako je na tom mestu ve} postojala crtica, ona se ponavqa u slede}em redu (to je slu~aj kad se prenose poluslo`enice koje ve} imaju crticu). b) Crtica se pi{e izme|u sastavnih delova poluslo`enica, kao na primer: radio-aparat, jugoslovensko-ruski odnosi itd. v) Crtica se pi{e i pri rastavqawu re~i na slogove: gra-ma-ti-ka, {ko-la, pra-vopis itd. g) Crtica se pi{e izme|u dvostrukih prezimena: Anica Savi}-Rebac. d) Crtica se pi{e u slo`enicama ~iji su 221

prvi delovi brojke: 70-godi{wica, (=sedamdesetogodi{wica), 125-godi{wica (=sto dvadeset petogodi{wica). |) Crtica se pi{e u skra}enicama kojima se dodaju nastavci: u~e{}e u NOB-u (=u Narodnooslobodila~koj borbi). e) Crtica se pi{e u spojevima koji ozna~avaju prostorne odnose (pravac, udaqenost i sl.): u pravcu istok-zapad, na putu Ni{Pirot, let Beograd-Tivat.

ZAGRADA Zagradom se izdvaja pridodati deo teksta. a) Zagradom se odvaja deo teksta koji ne ~ini organski, povezani deo toka osnovne re~enice, nego ima karakter dopunskog podatka ili obja{wewa koje se ume}e, odnosno dome}e na kraju. Evo jedne re~enice koja je dopuwena tekstom u zagradi: Interpunkcija (pravopisni znaci) omogu}ava nam da lak{e razumemo pisani tekst. Pravilo je (kod uno{ewa teksta u zagradu) da re~enica mora ostati gramati~ki ispravna i kad se izostavi zagra|eni tekst. 222

b) Ako je zagra|eni tekst samo deo re~enice, po~iwe malim slovom, a ta~ka se pi{e tek iza zagrade, kao zakqu~ewe cele re~enice. (Ako je uneti tekst u zagradu posebna re~enica, zagra|eni tekst po~iwe velikim slovom i ima na kraju ta~ku, unutar zagrade.) - Prema tome, re~enica koja je ovde navedena u zagradi, predstavqa istovremeno i primer kako se pravilno pi{u re~enice u zagradi. v) Zagradom se katkada pokazuje mogu}nost dvojakog ~itawa nekih re~i ili izraza, kao u primerima: akcen(a)t, {to zna~i da se mo`e ~itati akcenat i akcent. g) Pored uobi~ajene, oble zagrade ~esto se upotrebqava i uglasta zagrada, kojom se jo{ vi{e isti~e da zagra|eni podatak ili obja{wewe stoji izvan osnovnog teksta. Uglastu zagradu pi{emo kad u tu|i tekst (koji doslovno navodimo) sa svoje strane ume}emo neku napomenu, podatak, dopunu i sl. Na primer: „Glavni zaplet Ilijade po~iwe time {to Zevsov i Letin sin [Apolon] gnevom planu na kraqa [Agamemnona, sina Atrejeva], jer sin 223

Atrejev uvredi Hrisa, wegova `reca“. Uglasta zagrada mo`e se pisati i kad se zagra|uje deo ve} zagra|enog teksta, tj. za u`u dopunu u okviru {ire, kao {to se vidi iz primera: Mi sada imamo mnogo va`nijeg posla i velikih briga (obave{teni smo [nije va`no od koga] da }e uskoro biti rata) i zato moramo ra~unati na tu veliku nevoqu. d) Druga polovina oble zagrade (poluzagrada) pi{e se iza brojeva i slova kad tekst ima vi{e pasusa ili kad u tekstu postoji neko nabrajawe, na primer: 1), 2), 3) itd. ili: a), b), v) itd. Umesto ove poluzagrade mo`e se pisati ta~ka.

UPITNIK Upitnik se pi{e na kraju nezavisnih upitnih re~enica. Me|utim, upitnik se ne pi{e iza zavisnoupitnih re~enica. Evo primera za nezavisnu re~enicu: Kada polazi{ na more? Gde }e{ provesti {kolski raspust? Evo primera za zavisno-upitnu re~enicu: On me pitao da li }u sutra do}i u {kolu. 224

Marko je bio u nedoumici da li da u~i lekciju ili da se igra.

UZVI^NIK a) Uzvi~nik se pi{e iza re~enica, izraza i pojedinih re~i izgovorenih u uzbu|ewu ili povi{enom raspolo`ewu. Evo primera: Kakav sjajan uspeh! Bravo! b) Uzvi~nik se pi{e i iza vokativa i imperativa kada se izgovaraju povi{enim tonom: Junaci, napred! Padajte, bra}o! Plin’te u krvi! v) I pitawa se mogu izgovarati povi{enim glasom. Tada se pi{u dva znaka: prvo upitnik, pa uzvi~nik. Uh, {ta u~iniste, bra}o?!

OSTALI PRAVOPISNI I POMO]NI ZNAKOVI a) Znak prekida (tri ta~ke) pi{e se kao znak da je izostavqen deo teksta, ili u pro225

znom stilu kao znak nedore~enosti, nepotpunosti onoga {to je re~eno, na primer: Brdo je obraslo klekom, jasenom... Ovaj znak (tri ta~ke) pi{e se naj~e{}e kad se tu|i tekst ne navodi celovito, kao u primeru: Silni oklopnici, bez mane i straha... vi jurnuste tada u oblaku praha. Znak prekida, tri ta~ke, mo`e da se pi{e i ovako: (...) Tri ta~ke, kao znak prekida, pi{e se i kad su u govoru kra}e pauze, npr. Re}i }u ne{to... ovaj... izne}u jedan predlog... b) Apostrof - znak u obliku podignute zapete (zareza) - pi{e se u re~ima koje se shvataju kao okrwene, na mestima na kojima su u pisawu izostala slova (obi~no na jednom mestu), a u izgovoru glasovi. Apostrof se pi{e kad se doslovno navodi ne~iji govor koji se od normalnog razlikuje izostankom pojedinih glasova, na primer: Nisam ‘tela d’ idem. Apostrof se ne pi{e pri sa`imawu re~i u lokalnim govorima kada se izostavqa glas a, kao na primer: do{o (mesto do{ao). 226

Apostrof se pi{e i kad su izostavqene brojke, npr. ‘99. Apostrof se ne pi{e u kra}im oblicima kao {to su nek, nit, rad (umesto neka, niti, radi) ili ~init(i), planut(i), znaju}(i) itd. Izostavqawe samoglasnika, {to iziskuje pisawe apostrofa, ~est je slu~aj u stihovima utvr|enog broja slogova. Na primer: u narodnoj pesmi: On s’ obzire zdesna nalijevo; i kod starijih pesnika: Al’ i mene j’ miris ovaj obasuo (Zmaj). v) Genitivni znak naj~e{}i je znak du`ine, kao u primerima: {kola bez u~iteqâ; kao da nema{ ruku itd. Ovaj znak je potreban u genitivu mno`ine da bi ozna~io mno`inu i tako otklonio nedoumicu da li je u pitawu jednina ili mno`ina. Genitivni znak se pi{e i kod sa`imawa re~i: miso ili misâ, ko ili kâ. Ili: I sâm sam to znao (podudarni oblici re~i). g) Akcenti spadaju u pravopisne znakove. Srpski jezik ima ~etiri akcenta: kratkosilazni (npr. paziti), kratkouzlazni (~initi), dugosilazni (pamtiti) i dugouzlazni (raditi). S wima se kombinuju nenagla{ene du`ine (~inim). Nenagla{ena du`ina bele`i se 227

ravnom crtom u akcentovanim tekstovima. Akcenat je glasovni udar kojim se isti~e jedan slog u re~i. Drugo ime za akcenat je naglasak. O akcentu treba znati jo{ i ovo: 1) Akcenat u na{em kwi`evnom jeziku mo`e biti na prvom slogu ili na nekom od slogova u sredini re~i, ali nikad na posledwem slogu. 2) U jednoj re~i mo`e biti samo jedan akcenat. 3) Nosilac akcenta u slogu je iskqu~ivo samoglasnik (vokal) ili zvu~ni suglasnik r kad ima samoglasni~ku funkciju. 4) Silazni akcenti uvek stoje samo na prvom slogu i na jednoslo`nim re~ima. 5) Proklitike su nenagla{ene re~i koje stoje ispred nagla{enih i sa wima ~ine akcenatsku celinu. To su, na primer, re~i: sa, nad i sl. U proklitike spadaju: predlozi, veznici i odre~na re~ca ne. 6) Enklitike su nenagla{eni oblici re~i koje se nalaze iza nagla{enih re~i i sa wima ~ine akcenatsku celinu. U enkli228

tike spadaju: kra}i oblici li~nih zamenica (me, mi, te, ga, s(a) i dr.), kra}i oblici pomo}nih glagola (}u, }e{, }e, }emo, }ete i dr.), i upitna re~ca li. d) Zvezdica (podignuta) naj{ire se upotrebqava kad se upu}uje na bele{ku ispod teksta kojim }e se dopuniti ono {to je re~eno u osnovnom tekstu; ako se na istoj strani ponovi ovaj postupak, zvezdica se udvaja. Zvezdica (kao i sitne brojke) se stavqa posle re~i (podignuta) i dole, ispod celog teksta na istoj strani, a zatim se uz wu daje dopuna teksta. |) Sitne brojke (podignute brojke, kao i zvezdice) ukazuju na napomene ispod teksta (to su tzv. fusnote, podbele{ke). Dosta je uobi~ajeno pisawe ovih skra}enica: m 2, m 3, km 2 i sl. (u zna~ewu ‘kvadratni metar’, ‘kubni metar’, kvadratni kilometar’). e) Znak stepena, u vidu podignute nule ili slova o, pi{e se uz brojke koje ozna~avaju ugaone, geografske i temperaturne 229

stepene (npr. Danas je 25 ° u hladu). `) Strelica kao znak upotrebqava se prete`no u leksikonima i sli~nim delima kojom se upu}uje na drugu odrednicu, kao na primer: Stilska figura metonimija je sli~na → metafori... Strelicom se mo`e ozna~iti i razvojni jezi~ki proces (npr. listje →li{}e).

SKRA]ENICE 1. Neke se re~i pri pisawu skra}uju. To su obi~no one re~i koje se ~esto upotrebqavaju. Skra}ujemo ih po utvr|enim pravilima. U na{em jeziku imamo dve vrste skra}enica. U prvu vrstu spadaju one koje su skra}eni delovi pojedinih re~i ili skupova re~i. Druge pak skra}enice postale su spajawem po~etnih slova ili po~etnih slogova pojedinih slo`enih naziva, kao na primer: SANU (od Srpska akademija nauka i umetnosti). 2. Skra}enice, koje su skra}eni delovi pojedinih re~i ili skupova re~i, pi{u se na 230

dva na~ina: a) mesto ispu{tenog dela re~i stavqa se ta~ka (~. - ~itaj); b) kod nekih skra}enica se ta~ka ne pi{e (m - metar). 3. Ve}i je broj skra}enica kod kojih se mesto ispu{tenog dela stavqa ta~ka. Od re~i koje se tako skra}uju pi{u se: a) samo prvo slovo (~.) b) po~etni suglasnici do prvog suglasnika (br.) v) prvi slog sa suglasnicima do drugog samoglasnika (gimn.) g) prva dva sloga sa suglasnicima do tre}eg samoglasnika (imperf.). Kako se pi{u skra}enice Evo nekoliko skra}enica za svaki spomenuti na~in: a) Pi{e se samo prvo slovo re~i koja se skra}uje i iza wega se stavqa ta~ka: ~. - ~itaj m.r. - mu{ki rod d. - dan `.r. - `enski rod g. - gospodin m.s. - me|u spise 231

l. - lice n.d. - navedeno delo r. - razred n.e. - nova era v. - vidi, vek o.m. - ovog meseca t. - ta~ka o.g. - ove godine s.r. - sredwi rod v.d. - vr{ilac du`nosti m. - mesto v.r. - vlastitom rukom Izuzetno se pi{u zajedno prva slova ovih skra}enica: tj. - to jest itd. - i tako daqe b) Pi{u se samo po~etni suglasnici do prvog samoglasnika one re~i koja se skra}uje i iza wih se stavqa ta~ka: br. - broj str. - strana ~l. - ~lan sv. - sveska mn. - mno`ina st. - stole}e i dr. - i drugo i sl. - i sli~no Skra}enice na drugi na~in Izuzetno se, radi ja~eg skra}ivawa, pi{u slo`enice: npr. - na primer tzv. - takozvani a) Pi{e se prvi slog sa suglasnicima do drugog samoglasnika re~i koja se skra}uje i iza wih se stavqa ta~ka: 232

arh. - arhitekta gimn. - gimnazija god. - godina

perf. - perfekat mno`. - mno`ina isp. - isporedi

b) Pi{u se prva dva sloga sa suglasnicima do tre}eg samoglasnika, pa se onda stavqa ta~ka: augm. - augmenativ ijek. - ijekavski hipok. - hipokoristik imperf. - imperfekt v) Neke se skra}enice pi{u tako da se uzme po~etno slovo i jedan ili vi{e suglasnika iz sredine re~i i iza wih se stavqa ta~ka: rtk. - rimokatolik, pf. - perfektivni impf. - imperfekni stsl. - staroslovenski Skra}enice bez ta~ke a) Pisawe samo prvog slova ili prvog slova s kojim suglasnikom iz sredine re~i uobi~ajeno je za mere metri~kog sistema i za mere i veli~ine u nauci iza kojih se ne stavqa ta~ka: m - metar l - litar g - gram mm - milimetar kg - kilogram t - tona cm - centimetar dkg - dekagram km - kilometar 233

dm - decimetar dg - decigram hl - hektolitar ha. - hektar mg - miligram l - litar km - kilometar cg - centigram dkl - dekalitar b) Prvo slovo s posledwim slovom ili slogom (jednim ili vi{e wih) re~i koja se skra}uje, pi{e se bez ta~ke u ovim skra}enicama: dr - doktor, mr - magistar, g|a gospo|a, g|ica -gospo|ica. Skra}enice od spojenih re~i Skra}enice koje su postale spajawem po~etnih slova ili po~etnih slogova pojedinih slo`enih naziva mogu biti: 1) nepromenqive skra}enice (npr. SANU); 2) promenqive skra}enice (npr. Nin). Slo`eni nazivi ~asopisa, ustanova, preduze}a, dr`ava i dr. skra}uju se ~esto spajawem wihovih po~etnih slova u nepromenqivu skra}enicu (npr. SRJ - Savezna Republika Jugoslavija). Svako se po~etno slovo pi{e velikim slovom i bez ta~ke, a skra}enica se izgovara kao da su napisani svi wezini potpuni delovi. Me|utim, tako nastale skra}enice mogu dobiti i oblik promenqivih re~i. I tada 234

se pi{u velikim po~etnim slovom, a nastavci se uz wih povezuju crticom (npr. u NOBu). Pri ~itawu izgovaraju se slova zajedno sa nastavkom: u enobeu, a pisawe NOB podrazumeva da se skra}enica izgovara punim oblicima (u Narodnooslobodila~koj borbi). Taj je nastavak (npr. glas u koji ide uz NOB) onoga roda koji zahteva oblik skra}enice kao nove re~i. Evo nekoliko takvih skra}enica: BIGZ - Beogradski izdava~ko-grafi~ki zavod. Tanjug - Telegrafska agencija nove Jugoslavije Nin - Nedeqne informativne novine Skra}enice ovog tipa ose}aju se kao nove re~i, samostalne i promenqive, sa svojim rodom, brojem, akcentom i pade`nim nastavcima.

SLOG I PODELA RE^I NA SLOGOVE Slog je deo re~i koji se izgovara jednim otvorom usta, jednim ispu{tawem daha. Na ovaj na~in stvara se slog kao glasovna jezi~ka jedinica: slo-bo-da, u-~i-o-ni-ca. 235

Slog mo`e ~initi i jedan glas pod uslovom da je to samoglasnik. U predlozima, na primer, mogu se na}i oni slogovi koji se sastoje od samo jednog glasa (u gradu, govorim o gradu). U re~ima sa vi{e glasova, suglasnika i samoglasnika, nosilac sloga mo`e biti samo samoglasnik (vokal), odnosno sonant r, ponekad l i n, bilo sâm bilo sa jednim ili sa vi{e suglasnika, a granica sloga u re~i je iza samoglasnika, a ispred suglasnika. Sonant r mo`e biti slogotvoran kad se na|e izme|u dva suglasnika (vrh, krv, crv, po-cr-ve-ne-ti, u-na-kr-sno, prst), na po~etku re~i kad je naredno slovo suglasnik (r|av, rvati se, r{um) i u sredini re~i tipa: ophrvati, otrgnuti. Sonant l mo`e biti slogotvoran, naro~ito u prevedenim stranim re~ima (npr. Vltava), a tako|e i sonant n (npr. Idn).

236

PODELA (RASTAVQAWE) RE^I NA KRAJU REDA Kada u pisawu (ili pri {tampawu) cela re~ ne mo`e stati u redu u kome je zapo~eta, onda se jedan wen deo prenosi u slede}i red, a na mestu gde se re~ prelama pi{e se crtica (-). Pri tome treba imati na umu: a) Znak za rastavqawe re~i na kraju reda stavqa se izme|u samoglasnika (kada se vi{e wih na|e jedan do drugog) ili iza samoglasnika a ispred suglasnika: deonica ili deo-nica, moli-oci ili molioci, ja-ukati ili jau-kati, li-va-da, ma-lina, ve-tar, ~i-ta-ti, dr-`a-ti. b) Jedan glas, i kad je samoglasnik, ne treba prenositi, jer nema potrebe rastavqati ove re~i: da-o, ka-o, izgore-o. Pogotovu nije dopu{teno prenositi ni pojedine suglasnike ni skupove suglasnika, tj. ne mo`e se rastavqati npr.: du`nos-t, ili du`no-st, pri{-t, perfek-t ili perfe-kt. Rastavqawe suglasni~kih skupova 237

a) Ako se u sredini re~i nalaze suglasni~ki skupovi, u pisawu se znak za preno{ewe mo`e slobodno stavqati ili ispred celog suglasni~kog skupa ili izme|u pojedinih suglasnika, npr.: ze-mqa ili zemqa, sta-klo ili stak-lo, pti-~ji ili pti~-ji, se-stra ili ses-tra ili sest-ra, va-tra ili vat-ra. b) Ipak se ne preporu~uje da se i suglasni~ki skupovi koji su te{ki za izgovor celi prenose na po~etak novog reda, nego je boqe rastavqati re~i ovako: bor-ba, tram-vaj, brat-stvo, {kol-ski, qud-ski, srod-stvo. v) Naravno, u latinici nije dopu{teno znak za preno{ewe stavqati izme|u dva znaka kojima se pi{e jedan glas, nego se rastavqa ovako: sa-njati, po-lje, ho-d`a. Rastavqawe slo`enih re~i a) Kada se u slo`enim re~ima na sastavnim delovima koji se lako raspoznaju na|u dva suglasnika, jedan na kraju prvog a drugi na po~etku drugog dela slo`enice, rastavni 238

znak se stavqa izme|u wih, npr.: ras-poznati, raz-rez, iz-voditi, iz-vor, pod-metnuti, naj-ja~i, super-revizija. b) Ali ako se granica izme|u sastavnih delova slo`enica ne raspoznaje, onda se i one rastavqaju kao proste re~i, npr.: razumeti, i-zum, o-blak, o-bu}i, o-teti, uzeti (iz ovoga se primera vidi da pri rastavqawu re~i na kraju reda mo`e da bude jedan samoglasnik, ali ne mo`e jedan samoglasnik da se prenosi u drugi red. v) Ako treba rastavqati poluslo`enice na onom mestu gde su spojene crticom, crtica se stavqa i na kraju prvog i na po~etku slede}eg reda, npr.: [arIvani}radio-planina -grad -aparat.

239

240

241

242

243

244

245

246

247

248

249

250