Sudska Medicina Skript.pdf

2

1

S U D S K A MEDICINA - je disciplina ~iji je osnovni zadatak utvr|ivawe mehanizama za umirawe i povre|ivawe. Predmet ve{ta~ewa sudske medicine: - `iva osoba - mrtva osoba - delovi tela - dokumentacije i spise, - oru|a i oru`ja Poseban deo je tzv. medicinska deantologija i etika koja se bavi problemom nesavesnog le~ewa i svim drugim problemima vezanim za odnose lekar i pacijent.

UMIRAWE I SMRT Smrt je nepovratni prestanak funkcija mozga, respiratornog sistema i kardiovaskularnog sistema. Teorijski prava smrt predstavqa prestanak svih `ivih pojava. Prakti~no, pod smr}u se podrazumeva prestanak disawa i funkcija krvotoka koji dovode do prestanka funkcije mozga. Prelazak `ivota u smrt odnosno umirawe je proces koji je odre|en u prostoru i vremenu i prate ga odre|ene pojave koje se manifestuju agonijom odnosno skupom pojava kojima se ispoqava ubrzano ili usporeno umirawe tj. pojavama koje predhode smrti. Ove pojave su op{teg karaktera i zahvataju sve funkcije organizma a naro~ito se manifestuje kroz funkcije mozga, kardiovaskularnog i respiratornog sistema kao iop{tim izgledom osobe koja umire. Promene na mozgu se ogledaju promenama u odnosu na svest, na respiratornu funkciju, u poreme}aju ritma rada srca i krvnog pritiska. Poreme}ene su i sve funkcije ~ula. Sve opisane pojave mogu trajati minutima, satima pa ~ak i danima da bi na kraju pre{le u smrt ili re|e u `ivot. U principu samrtnik ne pati jer do poreme}aja razmene gasova, svest je pomu}ena ili pak postoji euforija. 1. Prividna smrt (obamrlost) podrazumeva stawe kada su sve va`ne `ivotne funkcije svedene na minimum. Pra}ena je gubitkom svesti - komom i te{ko primetnim disawem i radom srca, tako da laici uvek, a ponekad i lekari, to imenuju kao smrt (pravu smrt). Ovakvo stawe se sre}e i kod obolelih i kod povre|enih i ima veliki zna~aj. Mo`e trajati satima, a najvi{e 24 do 48 sati. Ukoliko se na takvoj osobi ne javqaju verovatni i sigurni znaci smrti treba pomisliti na prividnu smrt. 2. Klini~ka smrt podrazumeva prestanak rada respiratornog sistema, cirkulacije i funkcije mozga koji se klini~kom metodologijom mogu potvrditi (EEG, EKG). 3. Biolo{ka smrt je smrt koju karakteri{e postupni prestanak razmene materija na }elijskom odnosno molekularnom nivou pa se jo{ zove i }elijska ili molekularna smrt. Priroda tj. poreklo smrti mo`e biti prirodna i nasilna. a) Prirodna smrt je ona koja je nastala kao posledica prirodnog, spontanog toka odre|enog obolewa bez bilo kakvog slu~ajnog ili namernog uticaja same osobe ili drugih lica. Mo`e biti fiziolo{ka kao rezultat procesa stvarawa ili prevremena kao posledica razli~itih obolewa.

2

b) Neznana prirodna smrt je ona smrt ~iji je prirodni uzrok smrti nepoznat bilo da su umrli bez prisustva drugih lica ili pak za `ivota nije ni dijagnostikovano obolewe. v) Sumwiva smrt je ona koja je nastala pod sumwivim okolnostima ili su pak na|ene promene u pogledu kojih je pogre{no shva}ena. g) Naprasna smrt je ona koja nastaje iznenada i u veoma kratkom vremenu kod prividno zdravih osoba. U odnosu na brzinu nastanka mo`e biti trenutna (traje vi{e sekundi, vi{e minuta) i ubrzana. U mehanizmu naprasnog umirawa postoje odre|ena telesna i du{evna stawa koja podsti~u dejstvo uzroka smrti. Naj~e{}e su to stawa varewa, alkoholisanosti, alkoholemija, pu{ewe, gripozna infekcija, `u~ne diskusije, te`ak fizi~ki rad, sva|a, tu~a i dr. Ubrzana ili naprasna smrt nastaje posle nekoliko ili vi{e sati od naprasnog obolewa. Osobe koje naprasno umiru su prividno zdrave osobe koje neo~ekivano obole, pozli im, klonu, onesveste se, padaju i ~esto se povrede. LE[NE OSOBINE I LE[NE PROMENE Prestankom osnovnih `ivotnih funkcija u i na le{u se razvijaju odre|eni posmrtni procesi ~iji intenzitet i izra`enost zavise od mnogih unutra{wih i spoqa{wih ~inioca. Stepen izra`enosti ovih promena se ispoqava stepenom razvoja, le{nih osobina i le{nih promena. Le{ne osobine su slegawe krvi, mrtva~ko bledilo, mrqe, hla|ewe le{a, mrtva~ka uko~enost, mrtva~ka mlitavost, isparavawe i isu{ivawe le{a, autoliza - samovarewe. Slegawe krvi u najni`e delove tela je rezultat prestanka rada srca te zbog toga krv kao te~nost privu~ena silom zemqine te`e sle`e se u najni`e delove tela. Mrtva~ke mrqe predstavqaju modro-qubi~astu prebojenost najni`ih delova ko`e le{a kao posledica posmrtne preraspodele krvi. Raspored mrtva~kih mrqa zavisi od polo`aja le{a pri ~emu }e one biti uvek na onoj strani koja je najni`a izuzev predela koji su ~vrsto osloweni na podlogu {to dovodi do istiskivawa krvi iz venskog sistema tog predela. Boja mrtva~kih mrqa je obi~no sivo-qubi~asta a ponekad i sivo-plavi~asta ako u le{u ima mnogo te~ne krvi. Wihova boja zavisi od koli~ine i stawa krvi (te~na ili zgrudvana), prisustva otrova (trovawe ugqenmonoksidom i cijanovim jediwewima daju otvoreno crvenu boju kao i kod dejstva vlage i hladno}e). Kod trovawa nitratima i benzolom ~okoladno-sme|a, metil alkoholom sivo-plavi~asta. Pasivno slegawe krvi u najni`e delove ko`e i unutra{wih organa dovodi do pojave mrtva~kog bledila ko`e gorwih i vi{ih delova tela. Mrtva~ke mrqe se obi~no javqaju jedan do 4 sata nakon smrti. Kod osoba umrlih od te{ke sepse i svih vrsta naprasnih smrti javqaju se nakon nekoliko minuta. U razvoju mrtva~kih mrqa razlikuju se 3 stadijuma: 1. hipostaza traje 2-4 do 12 sati. Nakon tog vremena mrtva~ke mrqe se samo delimi~no preme{taju. 2. difuzija traje 14 do 24 sata. 3. hipostadska inhibicija predstavqa natapawe krvnim bojama ko`e. Le{ne osobine Mrtva~ka hladno}a predstavqa hla|ewe le{a i nastaje kao posledica biohemijskih procesa koji dovode do stvarawa toplote u organizmu pri ~emu se le{ pona{a kao svako fizi~ko telo. Nakon smrti telo pokojnog predaje toplotu kondukcijom, konvekcijom i radijacijom. Na brzinu

3

odavawa toplote uti~u spoqa{wi faktori (temperatura sredine, vla`nosti i strujawe vazduha), unutra{wi faktori (uzrok smrti i dr.) Potpuno hla|ewe le{a nastupa 30 do 40 sati nakon smrti. Mrtva~ka uko~enost Sa nastankom smrti nastaje op{ta mlitavost i to je tzv. primarna mrtva~ka mlitavost nakon koje sledi mrtva~ka uko~enost koju sa razvojem prvih trule`nih promena zamewuje sekundarna mrtva~ka mlitavost. Primarna mrtva~ka mlitavost traje 2 do 4 sata. Po~etak nastanka mrtva~ke uko~enosti je 2 do 3 sata nakon smrti ali se potpuno razvija 8 do 10 sati nakon smrti. Ako se u ovoj fazi naru{i mrtva~ka uko~enost ona }e se ponovo razviti ali }e biti slabijeg intenziteta. Du`ina trajawa uko~enosti je 24 do 48 sati, {to zavisi od spoqa{wih i unutra{wih faktora. Najpre se javqa u sr~anom mi{i}u pola sata nakon smrti. Mrtva~ka uko~enost zahvata sve popre~noprugaste i glatke mi{i}e. Naj~e{}i put razvoja je tzv. nishodni (od mi{i}a glave prema nogama) re|e je ushodni (od mi{i}a nogu prema navi{e) opisan je i me{oviti oblik uko~enosti, kao i tzv katalepti~ki. To je oblik uko~enosti kada le{ ostaje u polo`aju u kojem se nalazio u momentu smrti. Mnogi faktori uti~u na nastanak, razvoj i trajawe uko~enosti. U uslovima povi{ene temperature uko~enost br`e nastaje i kra}e traje (ako je spoqa{wa temperatura 30 stepeni, uko~enost se javqa nakon pola sata, kompletno je rasprostrawena u roku od 2 sata, a nestaje nakon 24 sata. Osobe umrle zbog te{kih septi~kih stawa imaju slabo izra`enu uko~enost sa sporim nastankom. Sudsko-medicinski zna~aj uko~enosti je u tome {to ona predstavqa verovatan znak smrti {to stepen razvijenosti i stawa uko~enosti mo`e ukazati na vreme nastanka smrti, polo`aj tela i dr. Isu{ivawe le{a - Predstavqa fizi~ki proces isparavawa te~nosti iz le{a u sredinu koja ima mawe vlage. Brzina isparavawa zavisi od temperature vla`nosti, okoline strujawa vazduha, telesne konstitucije, uzroka smrti, pokrivenosti ili otkrivenosti le{a i dr. Prvo se ispoqava na sluzoko`i koja je otkrivena (ro`wa~a o~nih jabu~ica, usnice novoro|en~adi i odoj~adi). Sudsko-medicinski zna~aj je {to ova promena ima dijagnosti~ku vrednost smrti. Ako su uslovi za isparavawe naro~ito povoqni ovaj proces se nastavqa u mumifikaciju. Samovarewe-autoliza - Predstavqa o{te}ewe tkiva od sopstvenih enzima i fermenata, zbog naru{avawa acidofazne ravnote`e organizma. Prvo se manifestuje na }elijama gu{tera~e, nadbubre`ne `lezde, bubrega, sluznice `eluca i tankog creva. Wen sudsko-medicinski zna~aj je u tome {to predstavqa siguran znak smrti.

Le{ne promene Truqewe - Predstavqa raspadawe slo`enih organskih materija do najprostijih organskih elemenata zbog dejstva bakterija. U po~etku truqewe dolazi zbog ubrzanog razmno`avawa bakterija ina~e stalnih stanovnika na{eg organizma. Wihovim razmno`avawem se stvaraju gasovi pod ~ijim pritiskom bakterije dospevaju u krvotok a putem wega u sva tkiva i organe tela. Na nastanak i brzinu razvoja truqewa uti~u temperatura sredine, `ivotno doba, uzrok smrti i dr. Najpogodnija temperatura za razvoj ovih promena je 20 do 30 stepeni. Vi{e temperature od ovih vode ka mumifikaciji, a ni`e usporavaju proces truqewa. Sredwi stepen vla`nosti je optimalan za razvoj trule`nih promena, pri ~emu velika vla`nost usporava truqewe i vodi ka saponifikaciji, a mala vla`nost do sasu{ewa. Le{evi novoro|en~adi, odoj~adi, gojaznih osoba brzo trule a to su le{evi koji imaju vi{ak te~nosti u sebi. Prisustvo vazduha olak{ava, a odsustvo ote`ava truqewe. Le{evi na vazduhu trule 4 puta br`e od onih u vodi, a ovi u vodi 2 puta brze nego le{evi u zemqi.

4

Po~etak truqewa je nakon 12 do 24 sata, a prve manifestacije se javqaju 24 do 48 sati u vidu zelenkastih ili plavi~asto mrkih prebojewa ko`e u predelu prepona, trbuha, izme|u rebara i kqu~nih jama. Nakon {to gasovi prodru u ko`u i dovedu do odvajawa natko`ice formiraju se trule`ni mehurovi koji su u po~etku ispuweni gasovima, a zatim te~no{}u. Uporedo sa ovim gasovi se skupqaju i u unutra{wim organima, a trule`na te~nost se cedi u organske {upqine. U nekim slu~ajevima gasovi se nagomilavaju u tolikoj koli~ini da prouzrokuju raspravqawe {avova lobawe. Nagomilani trule`ni gasovi dovodili su do prevrtawa ploda iz materice. U kasnijoj fazi truqewa dolazi do raspadawa le{a kada umesto bakterija glavnu ulogu preuzimaju plesni koje se {ire na spoqa{wim i unutra{wim delovima tela. Truqewe obi~no traje nekoliko nedeqa a zatim plesni dovode do promene koje le{ ~ine tro{nim tako da se lako raspada. Zavisno od uslova vlage, temperature sredine u kojoj se le{ nalazi raspadawe }e biti br`e ili sporije. Na brzinu uti~u i potpoma`u ga insekti i `ivotiwe. U procesu raspadawa, posebnu ulogu imaju muve odnosno wihovi crvi koji deluju destruktivno na meka tkiva. Brzina razvoja crva zavisi od temperature tako da u optimalnim uslovima mogu za 2 do 4 nedeqe da potpuno skeleti{u le{. Muve jo{ u po~etku agonije pola`u jaja u nosnim {upqinama, ustima, oku i spoqa{wim u{nim otvorima. Znaci truqewa su trule`na mlitavost, autoliza, odlubqivawe potko`ice, neprijatan zadah oko le{a, trule`ni enpizem. Gnilewe - je le{na promena koja nastaje pod uslovima da se le{ nalazi u te~nosti u kojoj nema bakterija ali ako ih ima iste ne u~estvuju u tom procesu. Su{tina maceracije je u stvari autoliza pod dejstvom sopstvenih fermenata. Jedina prava maceracija se de{ava kod izumrlih plodova u materici. Promene na le{u su sli~ne trule`nim promenama s tim {to nema trule`nih gasova i zadaha. Pseudo ili la`na maceracija se vi|a na le{evima iz vode, gde je razmno`avawe bakterija bilo ote`ano zbog nedovoqne temperature, suvi{ne vla`nosti i nepristupa~nosti vazduha. Javqa se i kod le{eva koji su du`e vreme bili izlo`eni temperaturi od 5 stepeni.

Pozne le{ne promene (saponifikacija i mumifikacija) Saponifikacija nastaje u uslovima pove}ane vla`nosti i odsustva vazduha. Su{tina saponifikacije je u razlagawu masti na glicerin i masne kiseline koje se jedine sa natrijumom, kalijumom, kalcijumom i stvaraju se soli masnih kiselina odnosno sapuni. Ove promene nastaju kod le{a u vodi, kanalizacijama i vla`nim grobnicama. Ona zahvata samo pojedine organe ili delove tela dok se drugi pod dejstvom trule`nih promena raspadaju. Izuzetno dolazi do saponifikacije celog tela i za wu je potrebno oko 12 meseci. Razvoj saponifikacije je postepen. Prvo nastupa razlagawe masnog tkiva - lipoliza i ona traje oko 2 meseca, zatim se potko`no i ostalo masno tkivo pretvara u sapune (3 do 4 meseca). U 3 fazi dolazi do razlagawa mi{i}nih belan~evina i pro`imawa mastima istih te ih tako saponifikuju (6 do 12 meseci). Saponifikovane mase su u vla`noj sredini razmazqive, lepqive, sapunaste, a kad se sasu{e ~vrste. Sudsko-medicinski zna~aj im je u tome {to je oblik tela za dugo sa~uvan i omogu}ena je identifikacija kao i utvr|ivawe promena. Mumifikacija nastaje ako le{evi izlo`eni jakom strujawu suvog i toplog vazduha. Nastaje na suvim i vetrovitim mestima kao {to su tavani, rastresite grobnice, dimwaci, na drve}u i u {umama i dr. Mumifikacija je u biti isu{ivawe le{a zbog ~ega on postaje lak{i, ~vr{}i, ponekad

5

kao {tavqen i stawen. Te`ina le{a iznosi svega 15 do 20 kg. Za mumifikaciju odraslog le{a potrebno je pola do 1 godina dok je za le{ novoro|en~eta dovoqno i 14 dana. Sudsko-medicinski zna~aj je u tome {to je le{ o~uvan te je mogu}a identifikacija povreda kao i utvr|ivawe vremena smrti na osnovu stepena razvoja mumifikacije.

UTVR\IVAWE SMRTI Utvr|ivawe smrti se vr{i na osnovu znakova smrti a oni mogu biti nesigurni, verovatni, i sigurni. Nesigurni znaci smrti su primarna mrtva~ka mlitavost, prestanak disawa i krvotoka, neosetqivosti ko`e i sluzoko`e na termi~ke i mehani~ke nadra`aje, nereagovawe zenica na svetlost. Verovatni znaci smrti su mrtva~ka hladno}a, mrtva~ko bledilo, mrtva~ke mrqe i mrtva~ka uko~enost. Sigurni znaci smrti su mlitavost o~nih jabu~ica, zamu}enost ro`wa~e, trule`ne promene na ko`i, raspadawe i ostale le{ne promene kao {to su saponifikacija, mumifikacija, maceracija i dr.

IDENTIFIKACIJA Identifikacija je skup metoda koje se primewuju u utvr|ivawu istovetnosti osoba odnosno kojim se odre|uje identitet jedne li~nosti, a zasniva se na ~iwenici da svaka osoba ima odre|ena svojstva i odlike na osnovu kojih se mo`e prepoznati. Vr{i se na `ivim osobama, le{evima i delovima le{eva. U sudsko-medicinskoj praksi od metoda naj~e{}e se koriste daktiloskopija, antropometrija, fotografisawe, pokazivawe, pregled li~nih isprava, biolo{kih tragova kao i delova tela. Identifikacija `ivih osoba vr{i se kod du{evno obolelih osoba, povre|enih osoba bez svesti, i osoba koje ne `ele da se identifikuju. Ovakva identifikacija se vr{i detaqnim opisom konstitucije (visine, te`ine, doba, boje kose, o~iju tj. du`ica, brkova, brade, izgled lica, obrva, nosa, zuba, usana i dr.) Jo{ 1835. godine Alfons Dartijan je nau~no obradio metodu li~nog opisa i nazvao je “izgovorena slika” ili slika koja govori. To je koren savremene identifikacije za tzv. idendihit. Detaqnim pregledom utvr|uje se postojawe ili nepostojawe posebnih obele`ja: o`iqaka, tetova`e, bradavica, mlade`a, na~ina govora, zamuckivawe i sl. Karakteristi~ni elementi za identifikaciju su zubni status, du`ice oka i dr. Antropometrija predstavqa proporciju izme|u razli~itih delova tela kao npr. visina u sede|em polo`aju, du`ina i {irina lica, du`ina u{nih {koqki i dr. Najzna~ajnija i naj~e{}a primenqiva metoda identifikacije je daktiloskopija koja se zasniva na utvr|ivawu oblika papilarnih linija na jagodicama prstiju (po~iwu da se formiraju ve} 100 do 120 dana nakon za~e}a a ostavqaju tragove jer su to izvodni kanali znojnih `lezda. Osnove ove metode postavio je jo{ krajem pro{log veka Ivan Vu~eti} u Buenos Airesu. Utvr|ivawe doba `ivota vr{i se razli~itim metodama kao {to su merewe du`ine i te`ine tela, utvr|ivawe promena na ko`i, opisivawe o~iju, zuba i stawa polnih organa. Sa porastom starosti procenat ta~nosti opada. Ppribli`nost odre|ivawa `ivotnog doba kod odraslih osoba

6

je izme|u 5 do 10 godina, kod odoj~adi 5 do 10 meseci, a kod za~etka 5 do 10 nedeqa. Naboranost ko`e po~iwe najpre oko spoqa{wih uglova o~iju i to oko 30. godine. Na ~elu oko 35., izme|u nozdrva i usana oko 40, na vratu i na {akama oko 50. godine. Posle 60. godine ko`a je uop{te tawa i suvqa i ponekad mrko prebojena. Pojava sedih dlaka po~iwe oko 35 i to prvo u slepoo~nom predelu a posle 40 do 45 javqaju se i na trupu. Identifikacija umrlih vr{i se promenom svih opisanih metoda, a obdukcija je jedino pravi izvor za wihovu kompletnu primenu.

KLASIFIKACIJA I KVALIFIKACIJA TELESNIH POVREDA Telesne povrede podrazumevaju telesno o{te}ewe koje je izazvano dejstvom nekih spoqa{wih faktora odnosno ~inilaca. Klasifikacija povreda je podela povreda prema izgledu i osobinama povreda, prema sredstvu ili oru|u kojim su povrede nanesene. Sve povrede se dele na: - mehani~ke (nanete tupinom, o{tricom, {iqkom, projektilom) - asfikti~ne (ugu{ewa) - fizi~ke (nanete dejstvom visoke i niske temperature, atmosfer. elektriciteta i dejstvom tehni~kog elektriciteta) - hemijske (sve vrste trovawa) - bakterijske (nastaju uno{ewem bakterija u krv bilo pri povre|ivawu raznim oru|ima bilo prilikom davawa injekcija, nesterilisanim iglama ili uno{ewem zaga|ene hrane) - psihi~ke (kod potpuno zdravih osoba ne mogu dovesti do smrti ali kod osoba koje boluju od srca, razna afektna stawa, emocije, stresne situacije mogu dovesti do pogor{awa postoje}ih obolewa i do smrti). - nutritivne (nastaju kod smawenog uno{ewa ili potpunog prestanka uno{ewa hrane).

Kvalifikacija povreda - je ocena te`ine telesne povrede na osnovu stepena o{te}ewa zdravqa. Po kvalifikaciji povrede mogu biti lak{e i te{ke, a te{ke se dele na osobito te{ke i kvalifikovano te{ke. Laka telesna povreda - je svaka povreda kojom nije ugro`en `ivot, nije uni{ten ili trajno onesposobqen bilo koji organ ili deo tela, zdravqe je naru{eno u lakom stepenu i privremeno i kod kojih nema nesposobnosti za rad. Te{ka telesna povreda - je ona kod koje privremeno postoji te{ko naru{ewe zdravqa odnosno va`an organ ili deo tela je te{ko povre|en. Obi~no te{ka telesna povreda - je ona gde je opasnost po `ivot samo teorijska ili apstraktna, va`an deo tela je te{ko povre|en i wegova funkcija je znatno smawena ali samo privremeno a ne trajno, postoji privremena nesposobnost za rad i nema unaka`enosti. Kvalifikovana te{ka telesna povreda - je ona kod koje je neposredno ugro`en `ivot (ubod u trbu{nu dupqu sa krvarewem, prelom lobawe sa povredom mozga, trajno i u znatnoj meri je uni{ten ili o{te}en va`an organ ili deo tela postoji trajna nesposobnost za rad i postoji unaka`enost. Postoje i tzv. “grani~ne povrede” gde se ve{taci dvoume u kvalifikaciji lake i

7

obi~no te{ke povrede (potres mozga, prelom nosne kosti, prelom 1 ili 2 rebra bez pomerawa okrajaka, izbijawe zuba, prelom liswa~e itd.) Mehani~ke povrede su povrede nastale dejstvom mehani`kog oru|a odnosno predmetima koji poseduju kineti~ku energiju pa se obi~no ka`e da nastaju kretawem bilo mehani~kog oru|a prema telu ili tela prema mehani~kom oru|u, ili istovremenim kretawem oru|a i tela. Na izgled mehani~ke povrede i wenu veli~inu uti~u: brzina kretawa oru|a ili tela, te`ina oru|a ili tela, ugao pod kojim je sila delovala na telo, prisustvo predmeta izme|u tela i oru|a (ode}a), od li~nih svojstava organizma u vreme povrede (konstrukcije, `ivotno doba osobe) od osobenosti gra|e tela na koje deluje mehani~ka sila (meka ili tvrda tkiva). Sve mehani~ke povrede se dele na 2 grupe i to ozlede i rane.

Ozlede - su povrede koje nisu specifi~ne za odre|enu vrstu oru|a odnosno na osnovu ~ijeg izgleda se ne mo`e prepoznati oru|e kojim je povreda nanesena. Tu spadaju oguqotine, krvni podlivi, nagwe~enost itd. Oguqotine su povr{ne ozlede koje nastaju tangencijalnim prevla~ewem mehani~kog oru|a na povr{ini ko`e ili klizawem tela po podlozi pri ~emu dolazi do li{ewa nadko`ice i obna`enosti ko`ice. Mogu biti razli~itog oblika i veli~ine: ta~kastog, crtastog nepravilnog oblika, razli~ite veli~ine. Kada se za`ivotna oguqotina nanese odmah se ogolela ko`ica ovla`i i u toku nekoliko prvih sati prekrije belan~evinastom te~no{}u (limfom) koja se zbog bogatstva belan~evinama na vazduhu osu{i i pretvori u suvu ~vrstu `uto sme|u krustu. Krusta u proseku za 7 do 14 dana otpadne pa se na wenom mestu formira nova ko`ica pri ~emu obi~no ne ostaje o`iqak osim onda kada je ko`ica dubqe o{te}ena. Posmrtne oguqotine nastaju isto kao i za`ivotne ali posle smrti odnosno na le{u. Zato tu nema izlivawe limfe niti krvi tako da nema ni kruste ve} usled isparavawa ogolela ko`ica se samo osu{i, o~vrsne i dobije `u}kasto mrku boju odnosno izgled pergamenta. Zna~aj oguqotine je u tome {to wihov raspored oblik i druge osobine mogu nekad ukazati na povredno oru|e i na namere po~inioca (oko ustiju i nosa, mogu ukazivati na zapu{ewe disajnih puteva, ukoliko su na vratu mogu ukazati na zagu{ewe ili zadavqewe, ukoliko su na `enskim polnim organima na silovawe itd.) Krvarewe je isticawe krvi iz krvnih sudova (srca, arterija, vena, kapilara) u tkivo, telesne dupqine ili van tela mogu biti u vidu krvnih podliva ili izliva. Krvni podliv je krvarewe iz povre|enkih sitnih krvnih sudova kod koga istekla krv pro`ima okolno rastresito tkivo. Krvni podlivi na ko`i obi~no nastaju odmah posle povrede a kod povreda dubqih delova tela mogu se javiti i posle vi{e ~asova. Oblik i veli~ina krvnog podliva mo`e biti razli~it i mo`e ukazivati na oblik mehani~kog predmeta kojima su podlivi naneseni (dvostruki linearni podliv mo`e ukazati na {ipku, motku, pendrek). Okrugli mawi podliv na vratu mogu ukazati na zagu{ewe prstima. Zna~aj krvnog podliva je u tome {to postoji mogu}nost ocene starosti povre|ivawa. Ko`a je u po~etku modrikasta, posle 2 do 3 dana prelazi u qubi~astu, nakon pribli`no nedequ dana postaje zelenkasta da bi posle 2 nedeqe bila `u}kasta. Ovo prebojavawe krvnih podliva nastaje zato {to se krvna boja tj. hemoglobin pretvara u razne pigmente kao {to su met. hemoglobin hemosiderin itd. Posmrtni krvni podlivi nastaju posle smrti pri nespretnom manipulisawem le{evima ili pri zlonamernom delovawu

8

mehani~kog oru|a. Krvni izliv je slobodno krvarewe iz krvnog suda koji je o{te}en bilo povredom bilo obolewem. Ako krv isti~e van tela onda je to spoqa{wi krvni izliv (spoqwe krvarewe), a ako isti~e u telesnu {upqinu (dupqu) onda je to unutra{we. Koli~ina izlivene krvi zavisi od veli~ine povre|enosti krvnog suda, broja o{te}enih krvnih sudova a zna~aj je u tome {to dovodi do poreme}aja funkcije organa (izliv krvi u lobawu, u sr~anu kesu, u grudnu dupqu itd). Iskrvavqenost je smrtonosan gubitak krvi koji obi~no nastaje za nekoliko minuta kod povrede velikih krvnih sudova (vratnih arterija aorte). Nagwe~ewa (kontuzija) je kombinacija oguqotine ko`e sa krvnim podlivom. Nastaje direktnim dejstvom sile naj~e{}e tupim predmetom ili prilikom pada kod naleta vozila. Tako|e postoje i nagwe~ine unutra{wih organa (mozga, plu}a, jetre itd).

Rane - su mehani~ke povrede vi{e tkiva uz obavezan prekid kontinuiteta ko`e pri ~emu postoje takve karakteristike da se mo`e prepoznati oru|e, oru`je kojim su naneseni. Glavni sastavni delovi rane su: otvor, prostor (kanal) rane u potko`nom mekom tkivu i dno rane. Povrede nanete tupinom Razderina (nagwe~eno razderne rane) nastaju ili direktnim udarcem tupog predmeta ili indirektnim udarcem tupog predmeta ili indirektno padom i udarom o podlogu. Tu postoji prekid kontinuiteta ko`e i potko`nog tkiva pri ~emu su meka tkiva zahva}ena u razli~itoj dubini. One imaju nepravilan oblik odnosno otvor kao prostor rane. Oblik je obi~no zvezdast sa nepravilnim kracima odnosno zacepinama a u prostoru rane je obi~no neki strani sadr`aj (staklo, kamen~i}i, blato itd.). Ivice i strane rane su obi~no neravne nagwe~ene i krvi podlivene, ~esto me|usobno povezane mosti}ima o~uvanog tkiva. Dno rane obi~no ~ini kost ili mi{i}no tkivo. Podvrste razderine su prskotine i ujedi. Prskotine su crtastog oblika delimi~no ravnih ivica i strana skoro bez nagwe~ewa pa ima sli~nost sa sekotinama. Nastaju na onim mestima gde je ko`a zategnuta iznad kostiju npr. na glavi. Ujedine su razderine nanete zubima bilo qudskim ili `ivotiwskim. ^ove~je ujedine poti~u od sopstvenih ili tu|ih zuba. Od sopstvenih na jeziku ili usnama kod epilepti~ara ili prilikom pada, udara u dowu vilicu. Od tu|ih zuba mogu biti na prstima, {akama, prstima, a wihov zna~aj je {to se na osnovu individualnih karakteristika zuba (oblik, me|usobni odnos u vilici, polo`aj) mogu identifikovati izvr{ioca.

Povrede nanete o{tricom - ili sekotine su rane nastale dejstvom o{trice mehani~kog oru|a i to wenom tangencijalnim prevla~ewem preko ko`e a re|e udarom o{trice. Kod sekotina koje nastaju prevla~ewem razlikujemo po~etak i kraj rane. Po~etak rane je obi~no dubqi od kraja koji je pli}i i obi~no zavr{ava crtastom ogrebotinom. Otvor je obi~no ~unast ili vretenast tako da je u sredini naj{iri pre~nik a prema krajevima se dimenyije su`avaju. Uglovi rane su obi~no o{tri a mogu biti i zacepqeni, Karakteristika otvora i prostora sekotine su nesrazmera izme|u velike du`ine otvora i relativno male dubine prostora rane. Ivice i strane sekotine su ravne, nagwe~ene i

9

krvqu podlivene. Izuzetno ivice i strane mogu biti lako neravne ne{to nagwe~ene i malo krvqu podlivene ukoliko je o{trija zatupqena, testerasta ili ako je mehani~ko oru|e osim o{trice delovalo i svojom te`inom (udarac sekire). Ivice sekotine mogu biti i zup~asto zarezane ukoliko je no` mewao pravac ili podvla~ewe o{tricom vr{eno u vi{e mahova. Za razliku od razderina - prskotina ovde nema o~uvanih mosti}a tkiva izme|u strana sekotine a same strane su postavqene pod o{trim uglom. Dno sekotine je u obliku crte a nekad sekotine nemaju dno ukoliko je prese~en zid nekog {upqeg organa (du{nik). Po poreklu sekotine mogu biti ubila~ke, samoubila~ke i zadesne. Ubila~ke se karakteri{u naj~e{}e odsustvom oru|a odnosno oru`ja sa lica mesta, nano{ewem povreda preko ode}e kao i postojawem odbrambenih povreda na rukama. Ukoliko je sekotina nanesena u predelu vrata obi~no pravac takve rane je s leva u desno i odozdo navi{e, takve povrede se nanose obi~no s le|a. Kod samoubila~kih sekotina obi~no se na licu mesta na|e oru|e, pravac rane ukoliko je na vratu s leva udesno i odozdo nani`e a karakteristi~no je i da se vr{e i tzv. probni rezovi pored glavne rane i to bilo na vratu ili u predelu zglobova {aka. Zadesne se vi|aju kod osoba koje su vezane za takva oru|a (mesari, doma}ice).

Povrede nanete {iqkom mehani~kog oru|a (ubodine) - su rane nastale {iqkom ({ilo, {rafciger, no`) pri ~emu oru|e svojim {iqkom u pravcu uzdu`ne osovine prodire u telu. Karakteristike ovih povreda su nesrazmera izme|u malog otvora, rane i dubokog prostora ubocine. Oblik ulaza ubodine je razli~it i zavisi od popre~nog preseka mehani~kog oru|a (okrugao, trouglast, klinast, zvezdast itd.) Tu nema defekta tkiva na ulazu ubodine za razliku od rana nastalih projektilom. Ako je ubodno oru|e no` sa jednom o{tricom onda na jednom uglu rane dolazi do “zacepqivawa ko`e” a na stranki gde je o{trica do zasecawa. Za razliku od ubodina nanesenih no`em sa 2 o{trice gde su oba ugla o{tra odnosno ko`a je zase~ena sa obe strane. Prostor rane je u vidu uzanog i dubokog kanala a ivice i strane rane su ravne, ne nagwe~ene i krvqu ne podlivene osim u slu~aju ako se deluje ja~im zamahom. Ukoliko ubodina ima i izlazni otvor onda se radi o probodini (na rukama, {akama). Pravac ubodnog kanala ne mora uvek da bude pravilan i u pravcu uzdu`ne osovine oru|a jer pri prolazu kroz telo {iqak mo`e nai}i na kost i promeniti pravac kanala ubodine. Ponekad postoji jedan ulazni otvor a vi{e kanala ukoliko se oru|e ne vadi iz rane ve} se u vi{e mahova uvla~i i izvla~i u raznim pravcima. Dubina ubodine ~esto ne odgovara du`ini ubodnog oru|a, zbog razli~ito ostvarenog prisitka oru|a kao i zbog stisqivosti, ugibawa povre|enog dela tela (trbuh). Po poreklu ubodine mogu biti ubila~ke, samoubila~ke i zadesne. Ubila~ke ubodine su lokalizovane u razli~itim delovima tela i sa predwe i sa le|ne strane a kanali obi~no imaju razli~ite pravce pri ~emu se ubodine nanose preko ode}e. Samoubila~ke se naj~e{}e nanose u predelu srca gde se oko glavne rane obi~no vidi nekoliko pli}ih probnih ubodina na mawem prostoru (samoubica uklawa ode}u sa mesta gde }e se zadati udarac.

Povrede nanete projektilom

10

- su rane nastale dejstvom projektila ispaqenog iz ru~nog vatrenog oru`ja pri ~emu su zajedni~ke karakteristike za sve ovakve povrede: - ulazni otvor, - nagwe~ni prsten, - projektilna brisotina, - kanal rane i - eventualno izlazni otvor. Ulazni otvor je mesto prodora projektila u telo i wegov izgled zavisi od udaqenosti usta cevi od tela i vrste projektila. Na tom mestu postoji defekt tkiva odnosno ko`e zbog velike kineti~ke energije koju poseduje projektil. Nagwe~ni prsten je prstenasto li{ewe nadko`ice i podlivenost u {irini oko 1 do 3 mm. Oko ulaznog otvora. Nastaje zbog trobojne snage projektila koji ko`u na tom mestu udubi, procepi i nagwe~i nadko`icu svojim bo~nim stranama tako da je nagwe~ni prsten rezultat trewa bo~nih strana projektila o nadko`icu i wenog sasu{ewa. [irina nagwe~nog prstena nekad mo`e ukazati na ugao pod kojim je projektil pogodio telo jer je {iri na onoj strani odakle je projektil ispaqen. La`ni nagwe~ni prsten na izlaznoj rani nastaje ukoliko je ko`a na tom mestu pritisnuta ne~im (zidom, podlogom, kai{em itd) Projektilna brisotina nastaje du` unutra{we ivice nagwe~nog prstena mrke je boje jer se projektil “obri{e” o ivice ulaznog otvora (projektil je zaprqan ma{}u ili garom). Ako se radi o prolasku projektila kroz ode}u onda brisotina ostaje na ode}i. Kanal rane je u obliku olu~astog ili vaqkastog, levkastog prodora {to zavisi od rastojawa oru`ja od tela vrste projektila i delovawa tzv. sekundarnih projektila. Pri prolasku kroz kost kanal se {iri prema izlazu i daje karakter. levkast odlom na plosnatim kostima. Izlazni otvor rane postoji kod prostrelina obi~no je nepravilnog, zvezdastog ili cepastog oblika, ivice su neravne bez nagwe~enog prstena i obi~no izvrnute upoqe. Pored ovih osnovnih karakteristika postoje i drugi specifi~ni tragovi koji poti~u od dejstva plamena, barutnih gasova, dima i barutnih ~estica. Sve (ustreline) povrede nanete projektilom smo podelili, u zavisnosti od daqine pucawa, na: - ustreline iz daqine, - relativne blizine - apsolutne blizine ili prislona Ustreline iz daqine su one gde su usta cevi kod kratkocevnih oru`ja udaqena vi{e od 50 cm, odnosno polo`aj mete a kod dugocevnih oru`ja vi{e od 150 cm. Kod ovih ustrelina postoje sve zajedni~ke karakteristike a iskqu~eno je prisustvo specifi~nih tragova (barut. ~estica, gora, dima). Oblik ulazne rane je obi~no kru`an ili ovalan veli~ine mawe od popre~nog preseka projektila ivice su lako neravne sa nagwe~nim prstenom krvqu podlivene, a kanal je obi~no vaqkastog oblika pri ~emu se od ulaza lako {iri u vidu levka. Izlazna rana je nepravilna zvezdasnog oblika obi~no ve}a od ve}a ulaznog otvora. Ustreline iz relativne (posredne blizine) - su one gde su usta cevi kod kratkocevnih oru`ja udaqene nekoliko mm do 150 cm. Ovde obi~no postoje i specifi~ni tragovi pored zajedni~kih karakteristika. Oblik ulazne rane je obi~no pravilan, kru`an ili ovalan ne{to re|e mo`e biti zvezdastog oblika. Kanal rane se od ulaza {iri u vidu levka a wegovi zidovi su neravni nagwe~eni krvnim podlivom. Izlazna rana je

11

isto nepravilno ve}a od popre~nog preseka projektila. Ustreline iz apsolutne blizine nastaju kada su usta cevi direktno naslowena na ko`u ili su na rastojawu od nekoliko mm od povr{ine tela. Oblik ulazne rane je nepravilan uglavnom zvezdast sa dubokim zacepinama ivica zbog dejstva barutnih gasova. Veli~ina je uvek ve}a od popre~nog preseka zbog prodora gasova pod prisitkom u tkivu i tzv. dekompresivnog efekta (osloba|awe gasova unazad). Ovde je nagwe~ni prsten obi~no razoren, ko`a oko ulaznih otvora je ope~ena, ugarena a u nekim slu~ajevima se mo`e na}i i otisak usta cevi oru`ja. Kanal rane je u obliku 2 levka ~iji su u`i delovi sastavqeni, a {iri okrenuti ka izlazno ulaznom otvoru. Izlazni otvor je nepravilnog oblika nekada ve}i, nekad mawi. Povrede projektilom se manifestuju kao ustrel kada imaju samo ulazni otvor i kanal, prostreline (imaju ulaz, izlaz, otvor i kanal) i zastreline ili okrznu}a (ima olu~asti kanal, kada projektil samo tangencijalno zahvati povr{inu tela i nema ulazano-izlaznog otvora.

Hemijske povrede Trovawa su poreme}aji zdravqa ili uni{tewe `ivota hemijskim supstancama odnosno hemijskim dejstvom izvesnih supstanci unetih spoqa. Hemijski otrovi su neorganske ili organske materije koje unete spoqa u telo svojim hemijskim dejstvom u odre|enmoj koli~ini i pod izvesnim uslovima mogu da izazovu o{te}ewe zdravqa ili uni{tewe `ivota. Po svom poreklu otrovi mogu biti: mineralni, biqni, `ivotiwski i organosintetski. Po toku trovawa mogu biti: akutna i hroni~na. Po ishodu mogu biti smrtna i nesmrtna a po poreklu samoubila~ka, ubila~ka i zadesna. Po na~inu delovawa dele se na jetke, nadra`ajne, tkivne, krvne, `iv~ane i asfikti~ne. Otrovi mogu biti gasni, lako isparqivi, mineralni, organo-sintetski i pesticidi. Delovawe otrova zavisi od wegove otrovnosti, oblika u kome se nalazi, koncentracije, porekla, starosti te na~ina i puta uno{ewa u organizam. Otrovi deluju lokalno i op{te. Op{te dejstvo ispoqavaju dospevawem u krvotok odnosno nakon potpune resorpcije. [to je resorbovawe otrova br`e to je wegovo dospevawe u krvotok ranije te }e se i {tetno dejstvo ja~e ispoqiti. Reakcija otrovanih zavisi od niza individualnih osobina: `ivotno doba je zna~ajno za prognozu trovawa deca, trudnice, dojiqe, bolesni i stari su nesrazmerno osetqivi na trovawa od ostalih. Otrovi se naj~e{}e unose preko organa za varewe, organa za disawe ko`e i sluzoko`e kao i putem inekcija. Izlu~ivawe se vr{i preko mokra}e, stolice, znojewem, pquva~kom, mlekom i izdisawem vazduha, da bi neka materija delovala kao otrov moraju biti zadovoqeni slede}i uslovi: 1. Uneto u organizam na odre|en na~in 2. Uneto u organizam u odre|enoj koli~ini (ne postoji materija pod odre|enim uslovima i u odre|enim koli~inama ne bi moglo da deluje toksi~no) 3. Uneto u organizam u odre|enoj koncentraciji op{te delovawe otrova zavisi od puteva i na~ina uno{ewa otrova u telo. 1. Uno{ewe otrova preko organa za varewe je naj~e{}e kroz vodu ili hranu tako da otrovi budu resorbovani i delimi~no razgra|eni a preko wih (`eludac, tanko crevo) dospevaju u krvotok putem koga dolaze do svih delova tela. 2. Uno{ewe otrova preko organa za disawe uslovqeno je koncentracijom otrova i du`inom respiracije. Otrovi koji se unose preko organa za varewe na svom putu imaju prepreku od strane

12

jetre kao najve}e labolatorije organizma dok otrovi uneti preko organa za disawe nemaju tu prepreku te otrov preko plu}a dospeva vrlo brzo u krvotok. 3. Uno{ewe otrova preko ko`e. Nepovre|ena ko`a je barijera za mnoge otrove. Oni rastvoreni u rastvor koje ko`a upija lako prociru do krvotoka. Povre|ena ko`a predstavqa ulaz za mnoge otrove. 4. Uno{ewe otrova injekcijom koriste ih toksikomani i samoubice. Utvr|ivawe trovawa Toksikolo{ki nalaz otrova u `eluda~nom sadr`aju nije uvek apsolutni dokaz da je osoba umrla od trovawa. Trovawe je dokazano tek ako se otrov nalazi u unutra{wim organima `ive ili mrtve osobe ili u izlu~evinama `ivih osoba. Trovawe se dijagnostifikuje: 1. naro~itim okolnostima slu~aja, 2. klini~kim simptomima, 3. obdukcionim nalazima 4. hemijsko. Kiseline i baze spadaju u grupu jetkih otrova. Izazivaju te{ka o{te}ewa sluznice ustiju, jedwaka i `eluca. Simptomi trovawa nastaju neposredno nakon kontakta sa sluznicom usne dupqe i ostalim tkivima. Prvi simptomi su jak bol u ustima i jedwaku, povra}awe, promuklost te{ko disawe i gutawe, bolno ka{qawe kasnije dolazi do slabqewa svesti i razvoja {oka. Ako se nad`ivi ovaj prvi talas kasnije dolazi do otvarawa `eluca i izlivawa sadr`aja u trbu{nu dupqu. Umire se 2 do 4 dana nakon trovawa od zapaqewa organa trbu{ne dupqe ili zapaqewa plu}a. Po poreklu trovawa su naj~e{}e samoubila~ka a neretko i zadesna. Hlorovodoni~na kiselina je bezbojna zadimqena te~nost prodornog mirisa. Smrtna doza iznosi oko 5 gr. ili 4 gr. ili 4 do 18 ml. koncentrovane kiseline. Do smrti dolazi u prvim satima nakon trovawa. Sumporna kiselina je te~nost bez boje i mirisa visokoviskozna. Smrtna doza je 4 do 10 gr. a do smrti dolazi 18 do 24 sata nakon trovawa. Azotna kiselina je bistra zadimqena bezbojna te~nost, smrtna doza je oko 7 ml, odnosno 8 gr ~iste kiseline. Smrt nastupa ubrzo nakon trovawa usled {oka. Sir}etna kiselina je te~nost bez boje i jako kiselog ukusa i mirisa. Smrtna doza je 60 do 70 ml, rabla`ene odnosno oko 20 gr ml sir}etne esencije. Smrt nastupa u prvim satima, a re|e nakon nekoliko dana. U grupi trovawa bazama naj~e{}e se sre}u natrijum i kalijum hidroksid. Simptomi trovawa u akutnim slu~ajevima su jak bol, povra}awe, proliv i kolaps. Povra}ane mase su qigave, krvave sa delovima izumrle sluznice. Sre}u se i trovawa amonijakom. Pesticidi su hemijska sredstva sa {irokom upotrebom. Insekticidi su sredstva za uni{tewe {tetnih insekata. Fungicidi uni{tavaju uzro~nike biqnih bolesti. Herbicidi su sredstva za uni{tavawe korova a rodenticidi za uni{tavawe glodara. Sve vrste pesticida mogu delovati preko ustiju i organa za varewe, preko disajnih organa i ko`e. Znaci trovawa kod organofosfornih insekticida su: uznemirenost, strah i bol u grudima, zatim dolazi do gubitka funkcija jezika, usana lica a ~esto i do pareza i paraliza. Sve je pra}eno glavoboqom, ga|ewem i povra}awem sa te{kim promenama na unutra{wim organima {to i dovodi do smrti. Organofosforni insekticidi su paration, kalation, dimetoast i dr. Ugqen monoksid spada u grupu gasnih otrova, pratilac je svakog nepotpunog sagorevawa organske materije. Lak{i je od vazduha i brzo se {iri u prostoriji. Ima za 200 do 300 puta ve}i afinitet prema hemoglobinu od kiseonika. Simptomi ispoqavawa i efekat dejstva ugqenmonoksid zavise od procentualne zastupqenosti ugqenmonoksida odnosno wegovog jediwewa sa hemoglobinom u krvi. Prisustvo preko 50 % karboksihemoglobina u krvi dovodi do smrti. Koncentracija od 0,5 do 1 % ugqen monoksida u vazduhu dovodi do smrtnog ishoda. Znaci trovawa su:

13

glavoboqa, nesvestica, povra}awe, malaksalost, slabqewe vida i te{ko kretawe. Zbog poreme}aja svesti osoba u ovoj fazi mo`e nesvesno da svla~i ode}u sa sebe. Trovawa su ~esta zimi u zatvorenim prostorijama, gara`ama i automobilima. Po poreklu su naj~e{}e zadesna. Ugqen dioksid do trovawa dolazi prilikom sila`ewa u podrume gde previru alkoholna pi}a, pri sila`ewu u bunare ili silose gde ima dosta biqnih sirovina, septi~kim jamama i dr. Wegovo osnovno dejstvo se ispoqava nedostatkom kiseonika. Mrtva~ke mrqe su otvoreno crvene boje, ugqen dioksida. Simptomi trovawa su: lak{a glavoboqa, bol u grudima, gubitak svesti. Sumpor vodonik nalazi se u kanalima, septi~kim jamama i u rafineriji nafte. Izaziva te{ka trovawa, a simptomi su glavoboqa, povra}awe, gubitak svesti a smrt nastupa zbog paralize respiratornog centra. Cijanovodoni~na kiselina je jedan od najja~ih otrova sa najbr`im delovawem. Dovodi do ugu{ewa jer spre~ava i blokira rad enzima neophodnih za prenos kiseonika. U prirodi se cianovodonik nalazi u ko{ticama gorkog badema. 10 gorkih badema mo`e da dovede do smrtnog trovawa dece a 50 do 70 do smrtnog trovawa odrasle osobe. Smrtna doza je 0,05 gr. Kod akutnog trovawa udisawem cijanovodoni~ne kiseline otrovani se sru{i naj~e{}e uz krik ve} od prvog udisaja. Dolazi do gubitka svesti i umire se 1 do 15 minuta nakon toga. Kod nesmotrenog trovawa dolazi do povra}awa, gubitka svesti i delimi~ne oduzetosti i kome. Arsen spada u grupu tkivnih otrova. Ubistva su vrlo ~esta ovim otrovom. Koristi se u industriji kao insekticid i redenticid (mi{omor). Znaci trovawa arsenovim jediwewima su: pe~ewe u ustima, jedwaku i `elucu, klonulost i povra}awe. U po~etku `eluda~nog sadr`aja, a kasnije krvavo sluzavog. Smrt nastupa ako se uzme 120 do 300 mg.

Droge Lekovi koji svojim delovawem na nervni sistem mewaju wenu aktivnost su tzv. psihofarma??? Ovi lekovi mogu izazvati stimulaciju, depresiju ili pak psihi~ka abnormalna stawa pa se dele na 1. psihodepresore, (sedativi, hipnotici, anestetici), 2. psihostimulansi (strihnin, kofein, anfetamin), 3. psihodelici, halucinogeni (ha{i{, meskalin, psilocibin i dr). Heroin u ~istom stawu je beo prah dok ovaj iz ilegalne proizvodwe je sivkasto sme|e boje. U organizam se naj~e{}e unosi putem injekcija, {mrkawem ili inhalacijom, me{aju}i heroin sa duvanom i pu{ewem. Opasnost od izazivawa toksikomanije kod heroina je ve}a od mnogih drugih droga jer se tolerancija organizma prema drogi stvara vrlo brzo. Dok je za babituromaniju potrebno dugi niz meseci pa i godina za heroinomaniju je dovoqno dve nedeqe. Kokain. ^ist koakin je u obliku belih sitnih kristala bez mirisa. Kokainomani ga u `argonu zovu sneg. Gorkog je ukusa na ko`i hladi i ~ini sluzoko`u neosetqivom. U upotrebi je kao sredstvo za izazivawe euforije. Pod dejstvom kokaina osoba postaje govorqiva, razdra`qiva ima utisak pove}anih mentalnih sposobnosti i fizi~ke snage, a umor je potisnut. Kod mawih doza motorne radwe su koordinirane dok ve}e doze dovode do gr~evitih pokreta. Kokain primewen i

14

dat kroz venu mo`e izazvati trenutnu smrt. Hroni~nom upotrebom osobe postaju zavisne a simptomi se manifestuju kroz euforiju, poja~anu samosvest, govorqivost, agresivno pona{awe i nekriti~ne postupke. Ovakva osoba je spremna na svaki poduhvat, puna je iluzija a u osnovi je du{evno degradirana li~nost. Droga se u`iva u{mrkivawem ili potko`nim ubrizgavawem. Smrtna doza za nenaviknute je 1 do 2 gr. u{mrkavawem odnosno 0,2 do 0,3 putem injekcija. LSD - izaziva u psihi i svesti duboke promene osoba pod dejstvom ove droge, ose}aj odvajawa tela od vlastitog “ja”, dakle iluziju rascepa li~nosti i svesti. Unutra{wa svesna kontrola, prestaje i u svest iz podsvesti prodiru davno do`ivqeni i potisnuti doga|aji. LSD je beo kristalan prah bez boje, mirisa i ukusa. 20.000-ti deo grama LSD je dovoqan da izazove sna`no delovawe na ~oveka. [tetno dejstvom se ispoqava kroz psihi~ke promene halucinacije i iluzije. Slike u dve dimenzije se ~ine kao trodimenzionalne, nastupa o{te}ewe vida, dodira i sluha. Posle uzimawa preko ustiju oko 30 do 60 mikro grama, prvi efekti se javqaju posle pola sata, a dosti`u maksimalni efekat nakon 2 sata. Posle injekcije od 10 do 25 mikro grama efekti nastupaju bukvalno odmah nakon ubrizgavawa. Narkomani iz ove grupe se dele u 4 podgrupe: 1) narkomani koji ose}aju neograni~enu sre}u i ose}aj silne mo}i. Pod dejstvom droge oni do`ivqavaju letewe, svemo}nost, svevidqivost i naro~ito visoku samosvest. 2) narkomani pod dejstvom LSD do`ivqavaju te{ku depresiju a ponekad ~ine i samoubistva. 3) narkomani sa paranoi~nim promenama i oni pod dejstvom droge mogu ubiti najboqeg prijateqa ili pak i slu~ajnog prolaznika na ulici. 4) narkomani koji pod dejstvom droge upadaju u stawa te{kih psihoza (ludila) ili shizofrenije. Alkohol i alkoholisanost Etanol je u ~istom stawu bezbojna bistra te~nost karakteristi~nog mirisa (etil-alkohol). Sudsko-medicinsko i posebno kriminalisti~ko zna~ewe trovawa alkoholom je veliko. Akutno ili hroni~no trovawe alkoholom mo`e biti povod a nekad i direktni uzrok mnogim deliktima ubistvu, samoubistvu, saobra}ajnim nesre}ama i dr. Alkohol se unosi u organizam preko ko`e, disajnih puteva, a najvi{e pijewem. Najintenzivnije se resorbuje u `elucu. U krvi se koncentracija alkohola postepeno pove}ava pa pola do 2 sata nakon jednokratnog uzimawa dosti`e najvi{u koncentraciju. Tako uzet alkohol se za 8 do 16 a najvi{e 24 sata elimini{e iz organizma tj. krvi. Kod gojaznih osoba alkohol nije raspore|en u masnom tkivu tako da ga vi{e ima u krvi nego li kod musluloznih - mi{i}avih osoba gde se on ravnomernije raspore|uje. Brzina resorpcije zavisi od koncentracije alkohola, koli~ine, ali i stawa organa za varewe te ako je predhodno uneta masna i obimna koli~ina hrane resorpcija je usporena. Uzimawe alkohola na prazan `eludac ubrzava resorpciju kao i pijewe gaziranih pi}a uz alkohol. Resorpciona krivuqa je prvi deo alkoholne krivuqe i ozna~ava proces pove}awa koncentracije alkohola u krvi. Nekada se vrh krivuqe zadr`ava na 1 nivou (20 minuta do 2 sata) i to je tzv. plato alkoholne krivuqe. Kada se koli~ina unetog i eliminisanog alkohola gotovo podudaraju. Nakon toga dolazi do eliminacije alkohola i pada alkoholne krivuqe. Najve}a koli~ina unetog alkohola 80 do 90% pa i do 98 se u organizmu oksidi{e i razgra|uje do vode i ugqendioksida. Za svaki gram alkohola osloba|a se 7 kalorija. Preostala koli~ina alkohola se izlu~uje. Prose~no opadawe koncentracije alkohola u organizmu za 1 sat zove se beta-eliminacioni faktor i iznosi 0,13 promila na sat. Najva`niji efekti alkohola se ispoqavaju na mo`dane centre pa dovode do oreme}aja vida, koordinacije mi{i}a, produ`enog reagovawa i euforije {to je i glavni razlog popularnosti alko-

15

holnih pi}a. Smrtna doza za trovawe dece iznosi 15 do 30 gr. alkohola i to apsolutnog alkohola, a za odrasle oko 300 gr. Stepeni alkoholisanosti 1. Pripito stawe 0,5 do 1 promila Osobe sa ovom alkoholemijom gube kontinuitet misli slabi im pam}ewe, zapa`awe, postaju subjektivni, nekriti~ni, hrabriji, precewuju}i li~ne sposobnosti. U saobra}aju je mogu}nost pogre{nog reagovawa u odnosu na trezne osobe ve}a za 13 puta. O{trina vida je smawena, prostorna orjentacija je duplo smawena, a mo} adaptacije na svetlost i tamu za 1/3. 2. Lako pijanstvo 1 do 1,5 promila Svi simptomi iz predhodnog stawa su poja~ani pa je izvo|ewe finih i preciznih radwi onemogu}eno. Javqaju se duple slike, te{ko se razlikuje crvena od zelene boje. 3. Sredwe pijanstvo 1,5 do 2 promila Svest se sve vi{e zamagquje a intelektualne funkcije su redukovane. Pri kraju ove faze dolazi do prostorne i vremenske dezorjentacije. Zapa`awe se pogre{no prera|uje pa su i reakcije pogre{ne. Pri hodu ~ovek se tetura a potpuno je nesposoban za upravqawe motornih vozila. 4. Te{ko pijanstvo 2 do 3 promila Osoba ja~e tetura, posr}e a tok misli ne mo`e da prati. Objektivno procewivawe situacije je iskqu~eno. Vide duplo, javqa se muka i povra}awe, mogu}i su gubici svesti, i pri kraju faze dolazi do intelektualne oduzetosti. 5. Toksi~no pijanstvo 3 do 4 promila Postoji slika op{teg trovawa. Dolazi do potpunog gubitka svesti, pada temperature, slabqewa cirkulacije isprekidanog disawa sa pojavom dubokog sna iz koga se produ`ava do kome i smrti. 6. Smrtno trovawe 4 do 5 i vi{e promila Zbog depresije centra za disawe i poreme}aja u mozgu - ED. Dolazi do smrti.

Asfikti~ne povrede (ugu{ewa) Prilikom ugu{ewa u mehanizmu nastanka smrti bitnu ulogu imaju 2 faktora: nedostatak kiseonika i pove}awe koncentracije ugqen dioksida u krvi. Ugu{ewa se dele u 2 grupe. Prva grupa su zapu{ewa disajnih puteva (gorwih i dowih) koje nastaju iskqu~ivo zbog nedostatka kiseonika. Druga grupa su mehani~ka stezawa vrata gde smrt nastaje zbog prekida krvotoka ka mozgu, nadra`aja grlenih `ivaca ({oka) i nemogu}nosti dovoda vazduha. U prvu grupu spadaju: a) Zapu{ewa disajnih otvora (nosa i usta) nastaje naj~e{}e zadesno, a mo`e biti i ubila~kog porekla. Zadesno mo`e nastati pri zatrpavawu u rudnicima, sne`nim nanosima, prilikom pada epilepti~ara ili alkoholi~ara u blato, kod odoj~adi u snu, dospevawem ispod pokriva~a ili pritiskom tela majke. Ubila~ko zapu{ewe nosa i usta je tako|e naj~e{}e kod novoro|en~adi prilikom ~edomorstva i to bilo direktno rukom ({akom) ili nekim mekim predmetom (pelena, }ebe, marama, jastuk). Kod odraslih ubila~ko zapu{ewe se vr{i tako {to se osoba prvi onesposobi, vezivawem a zatim se ugura neki materijal u usta bilo papir ili tkanina. Oko usta i nosa se u ovakvim slu~ajevima mogu na}i krvni podlivi (vi{e ovalnih podliva u nizu {to odgovara jagodicama prstiju) a ~esto se mogu na}i i oguqotine

16

crtaste ili polulu~ne {to odgovara noktima. Ponekad spoqa{wi nalaz mo`e da izostane ako je zapu{ewe izvr{eno nekim mekim predmetima. U tim slu~ajevima se mogu videti bledi otisci oko usta i nosa usled pritiska tih predmeta a naro~ito ako je le{ okrenut ka podlozi pa se ti bledi otisci vide usred mrtva~kih mrqa. Samoubila~ko zapu{ewe disajnih otvora sopstvenim rukama nije izvodqivo jer brzo dolazi do gubitka svesti a samim tim popu{ta pritisak ruku i ponovo je omogu}en dovod vazduha. b) Zapu{ewe grla i grkqana nastaje naj~e{}e ~vrstim ili mekim stranim telom kod dece raznim igra~kama, kod starih osoba slomqenom protezom a naj~e{}e se zatvarawe grla i grkqana se vr{i komadima nesa`vakane hrane (`ilavim komadom mesa) pa se takva smrt naziva bolus (zalogaj). Odmah se javqa refleksni ka{aq koji nije u stawu da izbaci zalogaj, a istovremeno se ne mo`e udahnuti vazduh i dolazi do onesve{}ivawa a ubrzo i do smrti. c) Zapu{ewe du{nika i du{nica - nastaje naj~e{}e nekim ka{astim ili sitnim ~vrstim predmetima (zrno kukuruza, pasuqa, bombone) i po pravilu je zadesnog karaktera. Naj~e{}e se sre}e kod dece koja prilikom igrawa stave zrno pasuqa u nos koji dospe u du{nik gde je vla`na sredina pa dolazi do bubrewa zrna i do postepenog zatvarawa du{nika. Pri tom strano telo nadra`uje sluzoko`u du{nika koja oti~e pa dolazi do potpunog zatvarawa disajnih puteva. Tako|e se mogu aspirirati (udahnuti) i te~nost sopstvenog tela (krv kod preloma baze lobawe ili sadr`a`eluca (kod odoj~adi u snu ili kod alkoholi~ara prilikom povra}awa). Kod svih ugu{ewa mehanizam smrti se odvija u 3 faze. 1. fazi se javqa glad za vazduhom i `eqa za udisawem, nastaje povi{en krvni pritisak, usporen rad srca, osoba poplavi u licu, o~i postaju izbo~ene; 2. fazi se javqa pomodrelost u licu (cijanoza) zatim nastaju gr~evi zbog nedostatka kiseonika u mozgu i gubitak svesti; 3. fazi gr~evi prestaju i javqaju se zavr{ni (terminali) poku{aji disawa i na kraju nastaje smrt. Ceo proces ugu{ewa u proseku graje 3 do 7 minuta. Utopqewe Spada u grupu ugu{ewa i to usled zapu{ewa dowih disajnih puteva nekom te~no{}u. Da bi nastupilo utopqewe potrebno je da disajni otvori budu ispod povr{ine te~nosti dok ostali deo tela ne mora da bude potopqen. Po poreklu utopqewa su naj~e{}e zadesna i samoubila~ka i to zadesna prilikom kupawa, prevrtawa ~amaca, poplava itd. Kod samoubila~kih ~esto se samoubica optereti nekim teretom, npr. kamewem, koje vezuje oko vrata ili pojasa, ili vezivawem ruku i nogu da bi na taj na~in onemogu}io samospasavawe. Ubila~ka su re|a i obi~no se vr{e nad novoro|en~adima ili odraslim nemo}nim osobama, s tim {to se mora imati na umu da svi le{evi iz vode nisu le{evi utopqenika, tj. smrt mo`e da nastupi na drugi na~in, pa da posle smrti telo dospe u vodu. Na licu mesta le{ treba fotografisati daktiloskopirati, ako je mogu}e, ako su ruke i noge vezane ~vorove ne treba odvezivati ve} se konop preseca {to daqe od ~vora, da bi se eventualno rekonstruisala mogu}nost samovezivawa konopca. Le{evi iz vode ako se izvade na kopno mnogo }e br`e truliti pa ih zato ne treba vaditi iz vode sve do dolaska uvi|ajne ekipe ve} ga fiksirati, vezati da ga ne bi tok struje odneo. Posle dospevawa le{a u vodu on tone na dno pri ~emu se ne oslawa celom stranom tela o dno ve} obi~no

17

isturenim delovima (glavom, rukama, kolenima, prstima). U toku no{ewa vodenom strujom mo`e da bude i povre|en tako da prilikom wihovog pregleda treba razlikovati koje su povrede za `ivot, a koje posmrtne. Osim uzroka smrti treba utvrditi koliko je vremena le{ proveo u vodi pri ~emu se uzimaju u obzir vremenski uslovi u kojima je le{ boravio kao i temperaturu vode. Naje`enost ko`e se javqa posle 2 sata; izbeqenost, naboranost i bubrewe ko`e je potpuno razvijeno posle 2 do 3 dana; posle 7 dana le{ je obi~no prekriven algama; nadko`ica dlanova i tabana se zajedno sa noktima lako svla~i u vidu rukavice posle 2 do 3 nedeqe. Ako je le{ u vodi du`e od 6 do 10 nedeqa onda nastaje pretvarawe masnog tkiva u saponifikaciju. U letwim mesecima le{evi se obi~no pojave nad vodom u vremenu od oko 1 do 5 dana a u zimskim danima ostaju du`e pod vodom. Po mehanizmu nastanka smrti razlikujemo tri faze: 1. faza nastaje dospevawe otvora za disawe ispod nivoa te~nosti kada voda prodire kroz nos i usta i kada nastaje burno i gr~evito iska{qavawe. Usled me{awa vazduha, sluzi koja obla`e disajne puteve i vode stvara we sitno penu{av sadr`aj ~iji je nalaz karakteristi~an u predelu usta i nosa kod utopqenika u vidu tzv. “pe~urke”. Pri kraju prve faze dolazi do gubitka svesti. 2. faza - dolazi do nastanka gr~eva i trzaja zbog poreme}aja razmene gasova u mozgu posle ~ega nastaje duboka onesve{}enost. 3. faza - te~nost nesmetano prodire u disajne puteve i alveole plu}a i ova faza zavr{ava terminalnim (zavr{ajnim) poku{ajima disawa posle ~ega nastaje smrt. Ceo proces traje nekoliko minuta u proseku 3 do 5 minuta. Mehani~ka stezawa vrata Zagu{ewe predstavqa stezawe vrata {akom ili {akama i ubila~kog je porekla. Na vratu se vide karakteristi~ni tragovi, u vidu oguqotina crtastih i polulu~nih od noktiju i krvnih podliva koji poti~u od vrhova jagodica (prstiju). Nalaz je obi~no oskudan ako je stezawe vrata trajalo kra}e vreme ali ipak dovoqno da izazove {ok. Tako|e ;est nalaz su odbrambene povrede na rukama u vidu oguqotina i krvni podlivi, zato se na uvi|aju obi~no uzima podnokatni sadr`aj `rtve u ciqu utvr|ivawa krvi tj. krvne grupe napada~a. Unutra{wi nalaz na vratu je izra`eniji nego spoqni pa se u mekom tkivu vrata u dubokim mi{i}ima sre}u krvni podlivi a mogu se na}i i prelomi grlenih hrskavica i podjezi~ne kosti. Zadavqewe predstavqa stezawe vrata om~om koju aktivno zate`e neka osoba. Po pravilu je ubila~kog karaktera naj~e{}e na novoro|en~adima i starim osobama gde se kod ~edomorstva om~a unapred ne priprema ve} majka koristi prvo pogodno sredstvo (vrpca od keceqe, pup~anik, marama). Zadavqewe odraslih se vr{i napadom s le|a, i nabacivawem om~e na vrat `rtve kada je obi~no unapred pripremqeno sredstvo (`ica kai{ itd). Na vratu je karakteristi~an nalaz u vidu traga stezawa koji je obi~no vodoravno postavqen svuda oko vrata podjednake dubine obi~no u nivou ili ispod grlenog ispup~ewa pri ~emu je taj trag bled ako je om~a neposredno skinuta posle zadavqewa a u vidu mrke oguqotine ukoliko je ona ostala na vratu. Ubica mo`e zadavqenu osobu naknadno obesiti u nameri da smrt prika`e kao samoubistvo ve{awem. Tada se na vratu vide 2 vida stezawa od kojih je 1 vodoravan, a drugi ovalan ispod brade iznad jabu~ice. Samoubila~ko stezawe vrata u vidu zadavqewa je retko i mo`e se izvesti samo ako se nekim {tapi}em ili olovkom namotava konopac oko vrata ili ako se vla`nim konopcem ve`e ~vor na vratu tako da se konop ne mo`e sam odmotati. Zadesno je retko obi~no kod dece u igri.

18

Za`ivotne reakcije imaju zna~aja u sudskoj medicini jer na osnovu wih ve{tak odre|uje da li je povreda nastala za vreme `ivota ili posmrtno, npr.: prilikom ve{ta~ewa saobra}ajnih nezgoda utvr|uje se da li je lice usmr}eno udarom nekog vozila odnosno da li je smrt u direktnoj uzro~noj vezi sa povredama zadobijenim u saobra}ajnoj nezgodi ili je ta osoba predhodno ubijena pa postavqena na put u ciqu fingirawa zadesa, ili ako je lice udareno od strane 1 vozila a zatim prega`ena od drugog. To se mo`e utvrditi razlikovawem za`ivotnih i posmrtnih povreda, odnosno na osnovu postojawa izvesnih reakcija organizma koje se javqaju samo kada je ~ovek `iv. Ove reakcije se dele na apsolutne i relativne. Apsolutne za`ivotne reakcije su siguran znak da je povreda nastala za vreme `ivota. Tu spadaju: op{ta iskrvavqenost (posle smrti ~ovek ne mo`e da krvavi jer ne postoji cirkulacija krvi usled prestanka rada srca), sve vrste embolija (masna, vazdu{na i trombna). Masna embolija predstavqa zapu{ewe krvnih sudova masnim kapqicama iz ko{tane sr`i a {to nastaje kod preloma dugih kostiju naj~e{}e dowih ekstremiteta prilikom saobra}ajog udesa. Vazdu{na embolija nastaje prilikom povrede venskih krvnih sudova vrata kada usled negativnog pritiska u venama dolazi do usisavawa vazduha iz spoqa{we sredine i zapu{ewa cirkulacije vazdu{nim mehuri}ima. Trombna embolija nastaje zapu{ewem krvnih sudova naj~e{}e plu}a trombima (ugru{cima krvi) koji poti~u naj~e{}e iz pro{irenih venskih krvnih sudova dowih ekstremiteta, gde prilikom udara u saobra}ajnoj nesre}i dolazi do odvajawa tromba od zida krvnog suda i dospevawa u plu}ne krvne sudove pa usled wihovog zapu{ewa dolazi do smrti. Udisawa stranog sadr`aja (aspiracija) spada u apsolutnu za`ivotnu reakciju. (Udisawe krvi kod preloma baze lobawe, udisawe plodove te~nosti od strane ploda u materici, `eluda~nog sadr`aja od strane odoj~adi ili alkoholi~ara, udisawe vode kod utopqenika. Sve vrste zapaqewa (zapaqenskih reakcija) spadaju u apsolutne za`ivotne reakcije. Relativne za`ivotne reakcije nastaju uglavnom za vreme `ivota ali izuzetno se mogu na}i i ako je povre|ivawe bilo neposredno posle smrti. Tu spadaju: krvni podliv, i oguqotine. Ve{awe je mehani~ko ugu{ewe stezawem vrata om~om koju pasivno zate`e te`ina sopstvenog tela. Om~a mo`e biti otvorena (bez ~vora) ili zatvorena (sa ~vorom), jednostruka ili vi{estruka. Kao om~a mo`e da koristi konopac, kai{, `ica, gajtan, platno a na woj razlikujemo luk, ~vor i krake om~e. Ve{awe mo`e da bude tipi~no i atipi~no. U slu~ajevima tipi~nog ve{awa luk om~e je simetri~no raspore|en na predwi deo i bo~ne strane vrata a ~vor se nalazi pozadi u potiqa~nom predelu. Telo slobodno visi i ne naslawa se na bilo kakav oslonac. U svim drugim slu~ajevima (~vor om~e na predwoj ili bo~nim stranama vrata, telo osloweno na ~vrstu podlogu u ~u~e}em, sede}em, kle~e}em pa ~ak i le`e}em polo`aju), radi se o atipi~nom ve{awu. [irina (debqina) om~e nema uticaja na nastanak smrtnog ishoda kao i to da li om~a pritiska 1 ili obe strane vrata. Smatra se da je dovoqna samo te`ina glave da zate`e om~u pa da do|e do smrti. Iz tih razloga je mogu}e ve{awe i u le`e}em polo`aju {to ne treba da stvara sumwu o fingirawu. Tako|e se smatra da je za potpuni pritisak na vratnu venu dovoqna te`ina od 2 kg a za vratne arterije 3,5 do 5 kg. dok je za zatvarawe disajnih puteva, potrebno najmawe 15 kilograma. Prema tome svaka te`ina glave ili te`ina tela ve}a od ove vrednosti dovodi do ve{awa. Oslonac za om~u mo`e da bude svaki fiksiran predmet koji mo`e da izdr`i odre|enu te`inu i smatra se da mora da bude bar oko 30 cm iznad podloge. U mehanizmu nastupawa smrti razlikujemo 3 faze. 1. faza - dolazi do gubitka svesti (za oko 7 do 8 sekundi) zbog naglog nedostatka kiseonika u

19

mozgu. 2. faza - nastaju gr~evi i trzajevi ruku i nogu i tela traje oko 30 sekundi. 3. faza - nastaju krajwi terminalni poku{aji disawa (i nastupa smrt). Karakteristi~an nalaz kod ve{awa je trag stezawa na vratu koji je postavqen visoko iznad grlene jabu~ice kos je i obi~no nejednake dubine - Najdubqe je izra`en na suprotnoj strani od ~vora dok je sve pli}i kod ~vora. Kod osobe koja je kratko visila a om~a je od {irokog i mekog materijala trag stezawa je bled, mek i vla`an. Nasuprot tome ako je om~a uska i od ~vr{}eg materijala ili je osoba dugo visila, trag je suv, mrk i ~vrst. U unutra{wem nalazu na nivou stezawa vide se krvni podlivi u mekom tkivu, jednostran ili obostran prelom grlenih hrskavica ili podjezi~ne kosti. Na uvi|aju treba obratiti pa`wu na na~in vezivawa om~e, du`inu kanapa do fiksiranog dela, na tragove sitnih vlakana, konopaca na gredi ili grani i drugim fiksiranim predmetima, izmeriti du`inu om~e kako oko vrata tako i od ~vora do fiksiranog mesta, i videti da li je ta osoba mogla da dosegne to mesto jer u protivnom samoubistvo postaje sumwivo. Korisno je selotepom uzeti tragove po prstima i dlanovima i zatim ih fiksirati na staklenim plo~icama i utvrditi postojawe sitnih vlakana konopca koji ostaju na prstima osoba tokom vezivawa. Treba obratiti pa`wu na postojawe tzv. odbrambenih povreda na rukama i tragove eventualne borbe. Povrede nekad mogu nastati i prilikom gr~eva i trzaja ve{anika. Po poreklu ve{awe je naj~e{}i na~in samoubistva i u Jugoslaviji i u svetu, jer vlada mi{qewe da smrt sigurno nastupa, brzo dolazi do gubitka svesti, samopomo} je nemogu}a, a smatra se da i ve{awe izaziva posebno eufori~no stawe. Zadesno ve{awe je retko i sre}e se kod dece tokom igre. Ubila~ko ve{awe je tako|e retko, a mogu’e je ako postoji nesrazmera izme|u napada~a i `rtve ili ukoliko postoji vi{e napada~a. Nekada i kod ve{awa mogu postojati dva traga stezawa, {to ne iskqu~uje samoubistvo s obzirom da se 1 trag mo`e na}i ne{to ni`e, a kasnije usled trzaja i gr~eva kao i usled te`ine tela om~a mo`e da se pomeri malo navi{e. Na samoubistva ukazuju dokazani motivi, nalaz tragova vlakana od om~e sa dlanenih strana {ake i prstiju, podmetawem mekih predmeta ispod om~e, zavezivawe ruku samom sebi da bi se spre~ilo samospasavawe kao i postojawe oprosta - pisma. Fizi~ke povrede su nasilna o{te}ewa zdravqa izazvana dejstvom fizi~ke energije pri ~emu se pre svega misli na dejstvo visoke i niske temperature, dejstvo elektri~ne energije, visokog i niskog pritiska, jonizuju}eg zra~ewa kao i dejstvo zvuka i koncentrisane svetlosti (laser). Termi~ke povrede izazvane su dejstvom visoke i niske temperature. a) povrede visokom temperaturom mogu biti izazvane op{tim delovawem visoke temperature ili pak lokalno. Op{te {tetno dejstvo visoke temperature mo`e izazvati o{te}ewe zdravqa i to pre svega kroz poreme}aj termoregulacije (odr`avawe telesne temperature na konstantnom nivou). Poreme}aj termoregulacije pra}en porastom telesne temperature je sun~anica i omorica (toplotni udar). Sun~anica nastaje zadesno pri direktnom dejstvu sun~evih zraka na glavu i vrat pri ~emu je o{te}en sistem termoregulacije pre svega toplotom ali i direktnim dejstvom ultraqubi~astih zraka. Simptomi su glavoboqa, mu~nina, povra}awe, gubitak svesti, a mo`e do}i i do smrti. Omorica nastaje u uslovima visoke spoqne temperature i visoke vla`nosti vazduha ~ime je telu smaweno ili onemogu}eno odavawe toplote. Svi poreme}aji u organizmu posledica su gubit-

20

ka vode i soli kao i minerala. Zbog tih poreme}aja dolazi do pojave gr~eva pri ~emu mo`e stradati i srce. b) Lokalno dejstvo visoke temperature mo`e dovesti do nastanka opekotina i oparotina a u zavisnosti da li je delovala suva ili vla`na toplota. Prema dejstvu i stepenu o{te}ewa opekotine su podeqene na 4 stepena a oparotine na 3. Oparotine mogu izazvati samo te~nosti koje isparavaju dok vrelo uqe, asfalt i sli~ni izazivaju opekotine. Prvi stepen opekotina se karakteri{e lokalnim nastankom crvenila a izaziva ga vla`na para temperature 40 - 50 stepeni, i suva toplota temperature od oko 70 stepeni. Zahva}eni su samo povr{ni delovi ko`e. Opekotine II stepena se karakteri{u pojavom mehurova kao rezultata dejstva toplote te~nosti i para od 50 - 70 stepeni ili suve toplove od oko 140 stepeni. Opekotine III stepena se karakteri{u pojavom odumirawa zahva}enih tkiva tj. pojavom mrlina. Nastaju dejstvom te~nosti ili para zagrejanih na preko 70 stepeni, odnosno suve toplote sa temperaturom ve}om od 140 stepeni. IV stepen opekotina (ugqenisanost) nastaje iskqu~ivo dejstvom visoke suve toplote. Ograni~ena ugqenisanost mo`e nastati za`ivotno i to je kompletna ili ve}a ugqenisanost rezultat postmortalnog dejstva. Tom prilikom je organska materija pretvorena u ugqen. Te`ina telesnog o{te}ewa kod opekotina nije direktno srazmerna stepenu o{te}ewa ko`e ve} povr{ini wene zahva}enosti. Ve} sa 15% zahva}ene povr{ine `ivot je u neposrednoj opasnosti, a 30% se te{ko pre`ivqava. Kod dece zahva}enost 5 - 7 % ko`e mo`e dovesti do smrti. Povr{ina pojedinih delova tela u %: glava i vrat 9%, obe noge 18%, predwa strana grudnog ko{a i trbuha 18%, le|a i krsni predeo 18%, ruke 18%. Do smrtnog ishoda zbog opekotina mo`e do}i neposredno nakon zadobijawa istih a zbog {aka dok do smrtnih ishoda dolazi i u intervalu od 7 - 14 dana pri ~emu je smrt posledica unutra{weg trovawa (samotrovawa) ili kao posledica {ire sepse, zapaqewa plu}a, popu{tawe bubrega i dr. d) Dejstvo niske temperature. U uslovima koje organizam daje vi{e toplote koju ne mo`e nadoknaditi sopstvenim produkcijom dolazi do lokalnog i op{teg poreme}aja zdravqa. [tetni uticaj hladno}e nastavqa se na 3 na~ina: 1. Smrznutost - rezultat op{teg dejstva na organizam pri apsolutno niskoj temperaturi. 2. Smrznutost kao rezultat lokalnog dejstva apsolutno niske temperature. 3. Prehla|enost nastaje dejstvom relativno niske temperature. Dejstvo niske temperature pospe{uju vlaga, neprikladna ode}a i obu}a, op{ta fizi~ka i psihi~ka iscrpqenost, neispavanost, glad, alkoholisanost, prekomerno pu{ewe i dr. Ako postoji sadejstvo vi{e faktora onda se op{ti i lokalni poreme}aji mogu na}i i pri spoqnoj temperaturi +5 C, a da istovremeno spoqna temperatura -40 C ne mora izazvati nikakve {tetne efekte ako je osoba adekvatno obu~ena u takvim uslovima. Do smrtnog ishoda naj~e{}e dolazi kombinacijom iscrpqenosti i alkohola. Smrznutost nastaje dejstvom niskih temperatura pri ~emu dolazi do pada telesne temperature. Osoba postaje umorna, dremqiva, nesigurno hoda, zanosi se i dolazi do pojave halucinacija i neodoqive `eqe za snom. Kod temperature tela od 32 C dolazi do zamra~ivawa svesti i halucinacija. Kod telesne temperature od 30 C javqa se potpuna anestezija. A kod telesne temperature od 26 stepeni gase se svi refleksi. Uzrok smrti je paraliti~ko dejstvo hladno}e na mozak rashla|enom krvqu. Smrzotine nastaju za vreme mraza na istaknutim delovima tela, prstima ruku i nogu, u{nim

21

{koqkama i nosu. Stepeni o{te}ewa su: I stepen se karakteri{e pojavom crvenila koje se gubi za nekoliko dana i ne ostaje nikakav trag sem perutawa. II stepen se karakteri{e pojavom mehurova a za ozdravqewe je potrebno 10 do 12 dana. III stepen se karakteri{e pojavom odumirawa tkiva na ograni~enom prostoru. Za IV stepen je karakteristi~na pojava gangrene, a do smrti dolazi zbog komplikacija. Prehla|enost celog tela ili delova tela (naro~ito organa za disawe i varewe) smawuje op{tu otpornost organizma te stvara uslove za razvoj razli~itih obolewa posebno zaraze. Povrede elektricitetom - Elektricitet se prema izvoru elektri~nog toka deli na tehni~ki i atmosferski, pa tako i povrede mogu biti izazvane ovim dvema vrstama elektri~ne energije. 1. Povrede tehni~kim elektricitetom nastaju kada telo dospe u kontakt sa neizolovanim provodnikom pod naponom odnosno u|e u kolo elektri~ne struje. Efekat dejstva elektri~ne struje na telo odre|en je srede}im faktorima: 1. napon, ja~ina struje, vrsta toka (naizmeni~na i jednosmerna), frekvenca struje, otpornost ko`e na mestu kontakta, kontaktna povr{ina, vreme kontakta, smer prolaska struje i op{te telesno stawe. Telo je u principu dobar provodnik struje dok ko`a predstavqa glavni otpor prolasku el. toka u dubinu. Ko`a prose~no ima otpor 2 do 3000 oma, a u odre|enim uslovima mo`e iznositi nekoliko stotina hiqada pa i preko milion oma. Wena otpornost zavisi od debqine povr{nog ro`astog sloja, gustine i rasporeda znojnih `lezdi, dlakavosti, vla`nosti i dr. Najmawa otpornost ima ko`a lica i pazuha. Dejstvo struje zavisi i od wenog kretawa kroz telo. Wen put je najkra}e definisan od mesta ulaza prema ta~ki najmaweg otpora najkra}im putem zbog najmaweg otpora naj~e{}e prolazi kroz krv i krvne sudove pa se srce redovno nalazi na tom putu ~ime se izaziva wegova paraliza. U praksi nalazimo 4 osnovna puta: ruka - ruka, ruka - noga, glava - noga i glava - ruka. Na mestu ulaska i izlaska struja formira el. beleg u vidu zadebqawa ko`e koja li~i na hrskavicu. Putem krvi weno dejstvo posredno i neposredno se odra`ava i na mozak paralizom najvitalnijih centara. Ako je otpor ko`e veliki onda struja osloba|a toplotu sa izazivawem opekotina sve do ugqenisanosti. Povrede gromom - po poreklu su iskqu~ivo zadesne, a po mehanizmu i vrsti povreda kombinovane. Pored osloba|awa ogromnih koli~ina el. energije visokog napona nastaje i dejstvo temperature jonizovanog vazduha eksplozivni talas vazduha i zra~ewe jonizuju}ih zraka. U samom doga|aju `rtva mo`e biti neposredno pogo|ena pra`wewem, naknadnim pra`wewem preoptere}enog tla pogo|ena indukovanim naponom okolnih metalnih predmeta, prenetom energijom kroz tehni~ke provodnike ako je u wihovoj blizini u momentu pra`wewa groma. Grom predstavqa visokofrekventnu struju napona vi{e miliona volti i ja~ine stotine hiqada ampera. Po ishodu povrede mogu biti nesmrtne i smrtne. Kod nesmrtnih dolazi do gubitka svesti koji mo`e potrajati i satima a `ivotne funkcije su svedene na minimum (prividna smrt po dolasku svesti postoji amnezija za taj period). Nalaz na odre|enoj osobi zavisi od mehanizma udara. Termi~ki efekat mo`e dovesti do opekotina svih stepena, ~ak i do ugqenizacije. Pored opekotina na povre|nom ili pokojnom nalaze se i rane tipa razderine, oguqotine, osmu|enost kose i muwine {are - na le{u se zadr`avaju do nekoliko sati, a kod pre`ivelih 2 do 3 dana. To je `bunasto razgranato crvenilo ko`e kao posledica izazvane paralize krvnih sudova. Kod povreda gromom dolazi do prebojavawa kose koja postaje bledo `u}kasta i povijena. Kod le{eva mrtva~ka uko~enost je ja~e izra`ena, a mrtva~ke mrqe su intenzivnije. Na ode}i nalazimo cepawe du` {avova, odozgo na ni`e. Ponekad su |onovi obu}e odvojeni od ostalog dela cipele.

22

Povrede jonizuju}im zracima - Izvori jonizuju}ih zraka su prirodni (radioaktivni elementi, kosmi~ki zraci, ve{ta~ki, medicinski aparati, nuklearni reaktori, nuklearni otpaci, oru`je i dr). Postoji 6 vrsta zraka α, β, γ ,χ neutroni i kosmi~ki. Mehanizam wihovog dejstva se sastoji u sposobnosti da promene elektri~no strawe atoma i molekula svih }elijskih elemenata, a naro~ito }elijska jedra {to za posledicu mo`e imati formirawe abnormalnih struktura. Ukupan efekat ovih zraka zavisi od koli~ine, brzine apsorpcije povr{ine ozra~ewa, i osetqivosti pogo|enih tkiva. Povrede kod nuklearne eksplozije - Eksplozijom nuklearne glave osloba|a se ogromna koli~ina energije. Prva posledica je rezultat svetlosnog bqeska koji za jednu sekundu mo`e uni{titi o~ne nerve i izazvati slepilo. Drugi efekat je kompresivni talas iza koga sledi ?????? Tre}i efekat je termi~ki koji ima najve}i domet delovawa. ^etvrti efekat je dejstvo jonizuju}ih zraka koji zavisi od doze i ima za posledicu opisane radiacione efekte. Posebni problemi nastaju kod zaga|ewa tla, hrane i vode radioaktivnim elementima. Povrede visokim i niskim atmosferskim pritiskom a) Povrede visokim pritiskom - javqaju se po pravilu pod vodom kod ronioca i u podmornici prilikom udesa. Osnovna o{te}ewa su na plu}ima a pored toga sre}e se i trovawe azotom dok se trovawe kiseonikom sre}e kod dubinskih ronioca koji udi{u ~ist kiseonik. b) Povrede niskim pritiskom - doga|aju se prilikom leta aviona ili ve`bi u komori niskog pritiska kao i kod nagle dekonpresije tj. povratka sa pove}anog na normalni pritisak. Tom prilikom dolazi do pove}awa rastvorqivih gasova, a oni prodiru u krvotok. Povrede od udarnog talasa (blasta povrede) U ove povrede spadaju sve povrede tkiva i organa nastale pod dejstvom udarnog talasa. Prema sredini dejstva to mogu biti: vazdu{ni blast, vodeni blast i solid blast. a) Kod vazdu{nog blasta stradaju organi ispuweni vazduhom b) Vodeni blast nastaje na potopqenim delovima tela u vodi. Talas prolazi kroz ~vrste organe ali povre|uje organe ispuwene vazduhom naro~ito `eludac i creva. c) Solid blast nastaje kad se udarni talas prenosi preko ~vrste podloge pa nastaju povrede na onim delovima tela koji su osloweni. Povrede naj~e{}e zahvataju kosti. Sindrom nastaje kod osoba ~iji su delovi tela ili izlo`eni sna`nim pritiskom koji je trajao toliko da je mogao izazvati preko cirkulacije sa dowim komplikacijama. Naj~e{}e se sre}e kod zatrpavawa. Posle otrpavawa na povre|enom dolazi do poboq{awa ukupnog stawa da bi nekoliko sati i potom do{lo do pogor{awa zdravstvenog stawa sa mogu}no{}u smrtnog ishoda. Biolo{ke povrede su nasilna o{te}ewa zdravqa nastali dejstvom `ivih uzro~nika (bakterija, virusa i parazita). Nugritivne povrede nastaju nasilnim prekidom uzimawa hrane ili te~nosti. Te postoji nasilno gladovawe i nasilno `e|ewe. Psihi~ke povrede predstavqaju o{te}ewa zdravqa nanetih delovawem preko psihe. U sudsko-medicinskom smislu najva`nije je utvr|ivati u kojoj meri je psihi~ka trauma bila od uticaja na pogor{awe ve} postoje}eg obolewa ili povrede koliko je uticalo na nastanak smrtnog ishoda. Tragovi biolo{kog porekla su zna~ajni jer predstavqaju materijalne dokaze izvr{ewa krivi~nog dela i poma`u identifikaciji `rtve i napada~a, sredstva, odnosno oru|a upotre-

23

bqenog u datom doga|aju, kao i razumevawu dinamike doga|aja. Dokazna vrednost ove vrste identifikacije je povezivawe izvr{ioca krivi~nog dela sa mestom pronalaska tragova. U praksi se naj~e{}e sre}u tragovi krvi, dlaka, sperme, pquva~kog znoja itd.

Tragovi krvi obi~no nastaju na 3 na~ina: 1. Tragovi slivawa krvi - nastaju po principu uticaja sile zemqine te`e a wihov izgled zavisi od lokalizacije izvora krvarewa i polo`aja tela. Tako u le`e}em polo`aju krv iz usta se sliva preko bo~nih predela lica prema potiqku a npr. u stoje}em polo`aju sliva se nani`e preko predwe strane tela. Ponekad iz iste rane mogu da polaze 2 pa i vi{e tragova slivawa od kojih su neki uspravni a drugi vodoravni, ili se tragovi slivawa ukr{taju. To ukazuje da je telo mewalo polo`aj odnosno mo`e se zakqu~iti da je povre|eni posle zadobijawa povrede stajao, hodao, i mewao polo`aj. Prema tome postojawe tragova slivawa dokazuje da je krv curila iz izvora krvarewa prema nani`e (podlozi) pri ~emu se krv ili upija od strane ode}e ili se nakupqa u obliku lokve na podlozi. Pro`imawe ode}e krvqu nastaje kada je izvor krvarewa prekriven ode}om. Ukoliko je osoba povre|ena u predelu predwe strane grudnog ko{a i posle zadobijawa povrede stajala ili hodala, ode}a }e biti natopqena krvqu mrqom koja ima oblik pribli`no trouglu ~iji se vrh nalazi u predelu rane a osnova u predelu pojasa pantalona. A ukoliko se povre|eni posle zadobijawa povrede sru{i i le`i na trbuhu natopqenost ode}e krvqu }e se {iriti podjednako u ovim pravcima oko rane u vidu okruglaste mrqe. Lokva krvi nastaje obilnim krvarewem na relativno ravnu podlogu iz rane na telu osobe koja miruje. Oblik i veli~ina lokve zavise od koli~ine istekle krvi, povr{ine podloge (ravna, neravna) od wenog nagiba i od svojstava upijawa podloge. Na uvi|aju pored fotografisawa i opisa i lokve i podloge potrebno je registrovati i eventualne promene na lokvi koje mogu nastati od tragova `ivotiwa, qudskih stopala itd. Treba opisati i odnos lokve prema izvoru krvarewa da li je kontinuiran, isprekidan, nepravilan itd. 2. Tragovi krvi u vidu kapi i prskotina - Kapi krvi nastaju kapawem sa odre|ene visine. Zbog dejstva zemqine te`e. Kakav }e oblik imati krv koja kapqe zavisi od visine pada, nagiba podloge, ugla pod kojim pada na podlogu, povr{ine podloge i wene poroznosti. Kada kap padne na podlogu pod pravim uglom ona se razlije podjednako u svim pravcima u vidu okruglaste mrqe ili se razbije zvezdasto u vidu malih kapqica {to zavisi od vrste podloge i visine pada. Ako kap padne na kosu povr{inu u zavisnosti od nagiba podloge, visine pada i hrapavosti podloge razliva se i izdu`uje u smeru pada pa nastaje kombinacija pruge i kapi u obliku znaka uzvika. Tragovi koji nastaju kada je izvor krvarewa u pokretu sli~ni su onima koji nastaju kod pada kapi sa visine na kosu povr{inu obi~no se izdu`e u smeru kretawa. Prskotine krvi nastaju suprotno sili zemqine te`e odnosno kretawem uvis ili u stranu bilo direktno iz povre|enog krvnog suda ili udarcem po krvavom predelu tela i zamahom povrednog krvavog oru|a. Tada obi~no nalazimo veliki broj gusto raspore|enih mrqa i kapqica razli~ite veli~ine ~iji oblik zavisi od istih faktora koje va`e i za kapi, nagib, visina podloge itd. Tragovi prskotine nastaju kod povreda arterija vrata (kod klawa) i kod povreda tkiva po glavi (udarcima po glavi).

24

3. Tragovi nastali dodirom (brisawem) - nastaju brisawem ili povla~ewem okrvavqenog dela tela ili predmeta u nekom drugom delu tela ili predmeta, (brisotine krvi na dowim delovima vozila kod prega`ewa) a u ovu grupu spadaju i tragovi od okrvavqenih otisaka prstiju, dlanova, stopala itd. Ono {to va`i za sve tragove biolo{kog porekla je da pre bilo kakve manipulacije sa tragovima iste treba fiksirati skicom, fotografijom, i zapisnikom o uvi|aju. Kod podizawa tragova iste ne bi trebalo dirati golim rukama zato {to znoj sa ruku mo`e uticati na dobijawe pogre{nog rezultata kod odre|enih krvnih grupa. Na osumwi~enom licu ili po~iniocu treba detaqno pregledati i ode}u i obu}u kao i otkrivene delove tela pa ukoliko na ko`i ima tragova nalik na krv iste treba skupiti pomo}u gaze ili filter papira koji su ovla`eni fiziolo{kim rastvorom. Ako su tragovi na kosi ili noktima najboqe odse}i ~itav pramen kose i podrezati nokte sa podnoktnim sadr`ajem. Ako su mrqe jo{ uvek vla`ne treba uzeti par~e ~iste tkanine veli~ine oko 5 cm ili filter-papir i natopiti krvqu a zatim dobro osu{iti. Su{ewe treba vr{iti na vazduhu na sobnoj temperaturi a nikako na suncu ili pored nekog toplotnog izvora. Su{ewe se mo`e ubrzati hladnim vazduhom iz fena ili ventilatora. Su{ewem se spre~ava raspadawe krvi i nastanak trule`nih promena koje dovode do gubitka wenih svojstava. Mrqe krvi na ode}i i obu}i ili na mawim predmetima ne smeju se isecati niti skidati sa predmeta ve} se cela ode}a ili obu}a dobro osu{e, umotaju u ~ist papir i tako {aqu u laboratoriju. Kada se mrqe nalaze na predmetima sa glatkom povr{inom koje ne upijaju krv (staklo, metal, keramika), onda se sasu{ena mrqa sastru`e `iletom ili skalpelom na `ist beo papir. Ako je mrqa na podlozi koja upija krv - drvo, zemqa, zid - tada treba izdubiti materijal u okolini mrqe i u dubini do oko 2 cm. Ako je mrqa mala a povr{ina neravna onda se uzima komadi} ~iste bele tkanine a najboqe gaze ili filter-papir koji se presavijaju nekoliko puta i sasvim lako ovla`e fiziolo{kim rastvorom. Taj vrh ovla`ene i presavijene tkanine se prisloni na mrqu tako da ona pre|e na tkaninu odnosno papir. U zahtevu za ve{ta~ewe tragova krvi pitawa koja se postavqaju ve{taku su: 1. Da li mrqa nalik na krv poti~e od krvi ili ne? 2. Ako poti~e od krvi da li je qudskog ili `ivotnog porekla? 3. Ako je qudskog porekla i kojoj krvnoj grupi pripada? 4. Ako je `ivotiwskog porekla, kojoj `ivotiwi pripada? Prisustvo krvi se izvodi benzidinskom probom i luminalskom reakcijom. Benzidinska proba se izvodi filter papirom koji je preklopqen i na vrhu ovla`en fiziolo{kim rastvorom ili destilovanom vodom. Ovla`eni vrh se prisloni ili protgrqa na sumwi~avu mrqu, a zatim se papir ra{iri u ovla`eni deo se prelije sa jednom do dve kapi benzidinskog rastvora. Zatim se posle nekoliko sekundi na to isto mesto kapne 1 - 3 kapi rastvora hidrogena. Momentalna pojava intenzivno plave boje je dokaz prisustva krvi. A negativan rezultat iskqu~uje prisustvo krvi. Luminolska reakcija je pogodna za ispitivawe ve}ih povr{ina (vozila sa dowe strane, podova, zidova) zatim sa onih mesta sa kojim su tragovi oprani ili golim okom nevidqivi. Reakcija se izvodi u mra~noj komori tako {to se sumwiva povr{ina poprska sprej bo~icom u kojoj je sve`e napravqen reagens. Momentalna pojava fluoresciraju}eg efekta, svetlucawa ozna~avaju pozitivnu reakciju na krv odnosno dokazuje na prisustvo krvi, a negativan rezultat je znak odsustva krvi. Poreklo krvi se ispituje sa specifi~nim anti serumima a metoda se zasniva na osobenostima da svaka biolo{ka vrsta ima svoje specifi~ne belan~evine koje se u prisustvu tu|ih

25

belan~evina talo`e. Na mestu dodira seruma sa ekstraktom mrqe pojavquje se beli~asti prsten {to ukazuje da je krv qudskog porekla. Odre|ivawe krvne grupe se vr{i razli~itim metodama i lates probom, a nekada individualne karakteristike krvi se mogu odrediti elektroforezom pri ~emu se odre|uje prisustvo nekih enzima u krvi.

Ve{ta~ewe dlaka Identifikacija dlaka se sre}e kao predmet sudskomedicinskog zra~ewa u slu~ajevima krivi~nog dela ubistava, nano{ewe telesnih povreda, silovawa, protivprirodnog bluda itd. Identifikacija pomo}u dlaka je vrlo te{ka jer je nemogu}e sa apsolutnom sigurno{}u utvrditi da li jedna dlaka poti~e sa doti~ne osobe tako da ovi tragovi sami za sebe nemaju naro~itu dokaznu vrednost ali zajedno sa ostalim dokazima dobijaju odre|eni zna~aj. Ve{ta~ewem se utvr|uje stepen sli~nosti dlaka prona|enih na licu mesta sa dlakama uzetih sa osumwi~enih osoba. Prona|ene dlake na licu mesta treba podizati pincetom i staviti u epruvetu ili kesicu a sa osumwi~enih osoba potrebno je uzeti najmawe 20-tak dlaka (~upawe sa korenom) i to sa raznih predela glave (~eonom, temenom, slepoo~nom, potiqa~nom), pri ~emu uzete dlake treba posebno i ozna~iti odakle su uzete. Ako se dlake nalaze na povrednom oru|u ili oru`ju fiksirane ili zaka~ene za neku neravninu na tom predmetu ne treba ih skidati ve} na ve{ta~ewe poslati ceo predmet. Tako }e ako se na dlakama nalazi neka ne~isto}a mast, krv, farba to ne bi trebali skidati zbog mogu}nosti o{te}ewa dlake. Na dlaci razlikujemo: koren, stablo i vrh. Na osnovu izgleda korena dlake mo`e se zakqu~iti da li je dlaka is~upana ili je spontano ispala. Koren spontano ispale dlake je isu{en i wegova debqina nije ve}a od debqine stabla. Koren is~upane dlake je debqi od stabla i na wemu se nalaze sitni tragovi krvi ili ostaci okolnog tkiva. Stablo dlake ima 3 sloja. - spoqni (kutikula) - sredwi (korteks) - sr` ili medula dlake Spoqni sloj dlake se sastoji od quspica koje su postavqene jedna preko druge u vidu krqu{ti ribe ili crepa na krovu. Pri ~emu je slobodan kraj quspice okrenut prema vrhu dlake. Sredwi sloj ili korteks se sastoji od uzdu`nih vlakana i pigmenata. Medula ili sr` su od polimorfnih }elija koji ve}im delom sadr`e pigment pri ~emu medula mo`e biti isprekidana ili kontinuirana a postoje i dlake koje nemaju sr`. Za identifikaciju dlaka od posebne va`nosti je odnos izme|u pre~nika medule sa pre~nika cele dlake a koji se izra~unava na mestu gde je dlaka najdebqa i predstavqa takozvani medularni indeks. Vrednost medularnog indeksa je mawa od 0,3 mikrona kod qudskih, a kod `ivotiwa je ve}a od 0,5 mikrona. U zahtevu za ve{ta~ewe se postavqaju slede}a pitawa: - da li se radi o dlaci ili vlaknu? - da li je dlaka qudi ili `ivotiwskog porekla? - da li je dlaka spontano ispala ili is~upana, prese~ena? - da li dlake prona|ene na licu mesta imaju sli~nost sa dlakama uzetih od osumwi~enih osoba i koliki je stepen sli~nosti.

26

Ve{ta~ewe sperme Sperma je kompleksna te~nost koja se sastoji iz spermatozoida i te~nosti koju lu~i prostata. Tragovi sperme se ve{ta~e u slu~ajevima silovawa, protivprirodnog bluda, seksualno motivisanih povreda, ubistava, ocene sposobnosti oplo|ewa (ukoliko spermatozoidi uop{te postoje) i procena wihove pokretqivosti. U ovim slu~ajevima najpre se traga za celim spermatozoidima mikroskopskim pregledom pri ~emu nalaz i jednog spermatozoida predstavqa dokaz da poti~e od sperme dok negativan rezultat ne iskqu~uje postojawe sperme. Me|utim, mikroskopska analiza mo`e biti ote`ana ako u spermi ne postoje spermatozoidi ili ako su uni{teni spoqa{wim faktorima. Zato se u identifikaciji sperme koriste i metode za dokazivawe odre|enih enzima koji postoje u spermi i to pre svega kisele fosfatoze. Spermatozoidi su vrlo pokretqive }elije koje na sobnoj temperaturi mogu da ostanu u `ivotu najvi{e 24 sata, a u vagini i do 48 sati, a izuzetno 72 sata. Naro~ito su osetqive prema velikoj temperaturi a na wih nepovoqno deluju voda, sapun itd. Mrqe od sperme se mogu na}i na ode}i, ve{u, posteqini, telu itd. Sasu{ena sperma se te{ko zapa`a na ko`i pri dnevnom svetlu, pa se quspice sasu{ene sperme obi~no tra`e u mraku pri ~emu se ko`a osvetqava ultraviolentnim svetlom ili baterijskom lampom pri ~emu mrqe sperme fluoresciraju plavo-qubi~asto. Sumwiva mesta se ili ovla`e nekim fiziolo{kim rastvorom i direktno prenose na plo~ice a ostatak mrqe se skida `iletom ili skalpelom i ostavqa u epruvetu. Na ode}i mrqe su obi~no belosivkaste boje kao u{tirkane. Za fiksirawe, podizawe i pakovawe tragova sperme va`e isti propisi kao i za tragove krvi. Obi~no se nailazi na sasu{ene tragove sperme, a takvi su najpovoqniji za analizu, jer su otporni na procese truqewa i raspadawa. U zahtevu za ve{ta~ewe pored osnovnog pitawa da li se radi o spermi ili ne, tra`i se i odre|ivawe krvne grupe iz sperme. Naime u qudskoj populaciji u oko 80% slu;ajeva se iz qudskih izlu~evina (sperma, pquva~ka, znoj) mo`e odrediti krvna grupa. Te osobe se nazivaju sekretima a u oko 20% slu~ajeva radi se o nesekretima.

Tragovi pquva~ke Kao predmet ve{ta~ewa se naj~e{}e ispituju na opu{cima cigareta koji su na|eni na mestu doga|aja, na markama, kovertima, nalepnicama ali naj~e{}e u praksi su otisci cigareta. Pitawe koje se postavqa ve{taku je da li na dostavqenim predmetima ima pquva~ke ili ne, i kojoj krvnoj grupi pripada. Kod ve{ta~ewa tragova znoja obi~no se od ode}e {aqu kape, ~arape, majice, a za to ve{ta~ewe va`e isti principi kao i za ostale tragove.

Samoubistvo - je svesno i namerno uni{tavawe sopstvenog `ivota. Tri bitna elementa za pojam samoubistva su: 1. svesnost postupka, 2. namera da se izvr{i postupak i izazove rezultat postupka,

27

3. sam postupak uni{tewa sopstvenog `ivota. Svaki drugi postupak kojim je izazvano li{ewe sopstvenog `ivota, a koji ne sadr`i sva tri opisana elementa ne predstavqa samoubistvo ve} zades i drugo. Su{tina samoubistva je u sadejstvu 2 ~iwenice a to su: sukcitogeni - samoubila~ka predispozicija 2. samoubila~ki motivi samoubila~ka predispozicija predstavqa nasledno ili ste~eno smawen `ivotni nagon odnosno poja~anu psiholo{ku reaktivnost na sve spoqa{we i unutra{we nadra`aje. Ona sama za sebe nije dovoqna da dovede do samoubistva, za to je neophodno postojawe samoubila~kog motiva, to je ~iwenica koju samoubica ose}a kao povod i smatra je razlogom za uni{tewem sopstvenog `ivota. Svi motivi mogu biti unutra{wi i spoqa{wi. Unutra{wi su oni koji proizilaze iz same osobej iz wenih oboqewa naro~ito psihi~kih. Spoqa{wi motivi proisti~u iz odnosa samoubice prema okolini i mogu biti afektni, ekonomski i moralni. U su{tini postoje glavni i sporedni motivi. Bitnu ulogu kod samoubistva ima i postojawe samoubila~kih stimulansa koji olak{avaju odluku o izvr{avawu samog ~ina to su alkoholisanost, narkomanija i sl. Poku{aj samoubistva je zapo~eto ali nedovr{eno samoubistvo, samopovreda je svesno i namerno o{te}ewe iskqu~ivo sopstvenog zdravqa radi postizawa bilo kakve koristi. Mo`e biti: - direktan (ako je sam sebi nanosi), - indirektan (ako je naneto od strane drugog lica) - demonstrativna - protesno sentimentalna i sl. U skladu sa tim samoubistva mogu biti: 1. Naprasna (ona koja se vr{e u kratkom vremenskom periodu) 2. Lagana 3. Direktna 4. Udru`ena 5. Dvojna (javqa se kod sentimentalno vezane osobe i obi~no je `enska osoba podstreka~ a mu{ka osoba izvr{ilac) 6. Prividno dvojno samoubistvo 7. Porodi~no 8. Tendenciozno 9. Bilansno 10. Konbinovano 11. Simulirano (kada se slu~aj prirodne smrti, ubistva ili zadesa prikazuje kao samoubistvo) 12. Disimulirano (kada se samoubistvo prikazuje kao ubistvo ili zades). Ubistvo - je svesno i namerno uni{tewe tu|eg qudskog `ivota. Ako u aktu uni{tewa tu|eg qudskog `ivota nedostaje svesnost samog akta po prirodi i zna~aju tog dela onda se ne radi o ubistvu ve} o prividnom ubistvu ili pseudo samoubistvu. U krivi~nom delu ubistva objekat krivi~nog dela mo`e biti samo `iv ~ovek bez obzira da li se radi o osobi u stawu agonije, prividne smrti ili je pred smrtnim ishodom zbog neke te{ke bolesti. Subjekat k.d. je iskqu~ivo ~ovek. A u vreme izvr{ewa on mora biti svestan postupaka koje preduzima zna~aja koji }e to delo proizvesti kao i da ima nameru da to u~ini. Ubistva po motivu mogu biti: 1. stimulirana (iz koristoqubqa)

28

2. afektna (pobu|ena neprijateqskim ose}awem prema ubijenom) 3. promi{qena U odnosu na me|usobni odnos izvr{ioca i ubice ubistva se de{avaju kod bliskih ro|aka, pa su to dece ubistva, oce ubistva, brato-ubistva, ubistva supru`nika. Prema broju `rtava ubistva mogu biti: jednostruka i vi{estruka. Daqe mogu biti: javna i tajna, o~ekivana i iznenadna, direktna i indirektna, simulirana i disimulirana, seksualna ubistva i fanati~na ubistva. Zlonamerna povreda je svesno i namerno o{te}ewe tu|eg qudskog zdravqa. Te povrede mogu biti mehani~ke; fizi~ke; asfikti~ne; hemijske i dr. Poku{aj ubistva predstavqa nameru i po~etak radwi kojima bi se nekom oduzeo `ivot ali taj krajwi ciq ostaje neizvr{en, pri tome nije bitno da li je do o{te}ewa zdravqa uop{te do{lo ili ne, faktori koji kod ubice mogu uticati na wegovu nameru izvr{ewa mogu biti psihi~ki i socijalni.

Zades je namerno ili slu~ajno nasilno o{te}ewe sopstvenog ili tu|eg `ivota. Namerno i nasilno o{te}ewe vlastitog zdravqa, odnosno `ivota naziva se samo zades. Nasilnost i nenamernost o{te}ewa zdravqa odnosno uni{tewa `ivota ~ine su{tinu pojma zadesa. Bitni sastojci zadesa su zadesilac, zade{ewe i zadesnik. - Zadesilac je namerno izvr{ilac zadesa. - Zade{ewe je sam ~in zadesa - Zade{enik je `rtva zadesa. Po ishodu zades mo`e biti: nesmrtan i smrtan. Po toku: akutan, subakutan i hroni~an. U odnosu na situaciju pod kojom se de{ava mo`e biti: pozivni, poslovni, saobra}ajni, terapijski i dr. Prema na~inu izvr{ewa mogu biti: mehani~ka, asfikti~na, fizi~ka, hemijska i dr. Nehat je k.d. u~iweno u situaciji kada u~inilac predvi|a mogu|u posledicu ali smatra da }e je otkloniti i da do {tetnih posledica ne}e do}i. Nehat se de{ava u situacijama kada se ne predvide mogu}e posledice, iako je du`nost da se one predvide.

Trudno}a i wen sudsko-medicinski zna~aj - je posebno funkc. stawe u kome se `ena nalazi u toku unutarmateri~nog rasta i razvoja za~etka. Ovo stawe je pravno priznato kao posebno stawe `ene. Krivi~no-pravno trudno}a se javqa kao predmet ve{ta~ewa u slu~ajevima silovawa, pobacivawa, ~edomorstva, deteubistva, kao i u slu~ajevima kada se radi o la`noj, skrivenoj ili neznanoj trudno}i. Gra|ansko pravni sporovi su ~e{}e vezani za utvr|ivawe bra~nosti i vanbra~nosti dece, o~instva, nasle|ivawa, zave{tawa, darovawa i dr. Osnovna pitawa se odnose na utvr|ivawe postojawa ili nepostojawa trudno}e, doba i nepravilnosti i dr. Trudno}a traje 9 kalendarskih, 10 mese~evih ili 250 - 290 dana. Znaci trudno}e su mogu}i (gubitak apetita, povra}awe i dr) verovatni i sigurni. Sigurni znaci poti~u od ploda. Pojava ploda pre 28 - 30 nedeqe, odnosno 210 dana je poba~aj, a pojava ploda nakon tog vremena je poro|aj. Poro|aj pre 270 dana je prerani, pre 280 dana pravovremeni, a nakon toga pozni.

29

Kao predmet ve{ta~ewa mogu se javiti neznana, skrivena, la`na i uobra`ena trudno}a. 1) Neznana je ona za ~ije postojawe trudnica stvarno ne zna. Kada se otkrije takva trudno}a tu se mogu na}i i motivi za ~edomorstvo. 2) Krivena trudno}a je svesno i namerno prikrivawe postojawa trudno}e kao pripreme za skriveni poro|aj, poba~aj ili ~edomorstvo. 3) La`na trudno}a je svesno i namerno prikazivawe trudno}e, mada osoba zna da trudno}a ne postoji. 4) Uobra`ena predstavqa stawe kada `ena dobronamerno veruje da je trudna, a u stvari nije. Poba~aj predstavqa pojavu ploda pre navr{avawa 180 dana trudno}e, tj. kada plod nije sposoban za vanmateri~ni `ivot. Mo`e biti spontan i nasilan. Nasilan poba~aj se ~ini neposrednom ili posrednom povredom ploda i mo`e biti nameran ili zlonameran, a namerni poba~aj mo`e biti dozvoqen ili ilegalan. Nedozvoqen poba~aj je svaki poba~aj izvr{en izvan propisa i ustanova, a bez obzira da li ga vr{e lekari ili druge osobe. Vr{e se obi~no mehani~kim, hemijskim, mineralnim, biqnim ili `ivotiwskim sredstvima. Posledice su ~esto tragi~ne. Poro|aj je izlazak novoro|en~eta iz materice posle 30-te nedeqe trudno}e tj. izme|u 30. i 40. nedeqe trudno}e. Znaci poro|aja na porodiqi mogu biti: sada{wi i davna{wi. Sada{wi se odr`avaju najkasnije 8 nedeqa nakon poro|aja. Novoro|enost je doba ~ove~jeg `ivota od zavr{etka poro|aja pa do po~etka dojewa. Zametak je plod do kraja 8 nedeqe trudno}e, a za~etak je plod od 8 - 30 nedeqe trudno}e. Znaci novoro|enosti su spoqa{wi i unutra{wi. Spoqa{wi se nalaze na ko`i i pup~aniku. Ko`a novoro|en~eta je najpre modrikasta, a tek od 3. dana po~iwe da bledi. Neo~i{}ena ko`a je prekrivena sirastom masom i to naro~ito na pregibima. Pup~anik otpada 5. dana nakon poro|aja.

Saobra}ajne povrede Pod pojmom saobra}ajne povrede podrazumevaju se povrede u~esnika u saobra}aju koje nestaju spoqa{wim ili unutra{wim delovima vozila. Te povrede nastaju u slede}im situacijama: 1. Sudar vozila i pe{aka je jedan od naj~e{}ih tipova zadesa, a podrazumeva udar vozila u pe{aka koji hoda ili stoji. Razlikujemo 2 podtipa ovog zadesa. a) Tip sudara gde se udar vozila odigrava ispod ta~ke te`i{ta tela pe{aka, {to uzrokuje odbacivawe tela suprotno od pravca kretawa vozila, odnosno telo pada na vozilo da bi odatle bilo odba~eno na podlogu. U prvoj fazi kontakt tela i vozila se obi~no odigrava u predelu dowih ekstremiteta, a povrede su nanete predwa~e}im delovima vozila (branik, far, maska itd). Te povrede predstavqaju tzv. primarne povrede ili primarni kontakt i one su naj~e{}e u vidu oguqotine, nagwe~ina, krvnog podliva, rascepa, eventualnog preloma itd. Na obdukciji se obi~no meri visina primarnih povreda jer se na osnovu toga mo`e odrediti da li je vozilo u ~asu naleta bilo ko~eno. Prilikom ko~ewa predwi deo vozila se mo`e sniziti i do 20 cm u odnosu na neko~eno vozilo, tako da su povrede kod ko~enog vozila na mawoj visini nego {to je visina branika vozila. Ako je te`ina pe{aka u momentu naleta vozila bila na levoj nozi i ako je nalet bio na desnu

30

stranu pe{aka prelom }e nastati na levoj podkolenici, jer tamo sila najja~e deluje odnosno najja~a posledica udarca }e se manifestovati na delu tela koja pru`a najja~i otpor (noga koja se oslawa na podlogu u momentu naleta). Kod naleta branikom vozila ostaju tragovi na ode}i tako da tkanina na tom mestu izgleda kao ugla~ana. Na obu}i noge koja je fiksirana na podlozi na |onu se mogu nalaziti 3 linijske ogrebotine koje mogu da ozna~e smer u kome je |on strugao po putu pri ~emu su one dubqe na po~etku a pli}e na zavr{etku, pa ako idu od napred u nazad zna~i da je |on strugao u suprotnom smeru pa se mo`e zakqu~iti da je nalet bio u zadwem delu potkolenice. Druga faza podrazumeva pad tela na predwe gorwe delove vozila (predwi poklopac, vetrobran, gorwe ivice vetrobrana, stakla i krova) sa kojim telo kontaktira uvek onom stranom, kojom je ostvaren i primarni kontakt. U ovoj fazi obi~no nastaju povrede grudnog ko{a, gorwih ekstremiteta, vratne ki~me i glave i nazivaju se sekundarnim povredama. Da li }e posle primarnog kontakta pe{ak biti odba~en unapred, u stranu ili }e biti naba~en na vozilo zavisi od niza uslova: mesta udara u odnosu na te`i{te tela, visine tela, oslowenosti tela o podlogu, vrste i brzine vozila itd. Tre}a faza je odba~aj tela na podlogu pri ~emu vrste povrede zavise od te`ine pe{aka i vrste podloge. Te povrede su obi~no lokalizovane na suprotnoj strani od mesta primarnog kontakta, i nazivaju se tercijarnim povredama (povrede glave, prelomi rebara, oguqotine itd). b) Tip sudara gde se udar vozila odigrava iznad ta~ke te`i{ta tela (kod naleta transportnog vozila, kamiona, autobusa itd). Kod ovih sudara postoje 2 faze u mehanizmu povre|ivawa i to: Prva faza je kontakt iznad ta~ke te`i{ta tela tj. iznad karli~nog pojasa obi~no na velikoj povr{ini tela se odigrava kontakt pa su i povrede obi~ne i te{ke, naro~ito na unutra{wim organima, a spoqa ne moraju postojati vidne povrede. Druga faza je gurawe i odbacivawe tela u pravcu kretawa vozila prema podlozi kada povrede nastaju na suprotnoj strani od mesta kontakta. Ukoliko se vozilo ne zaustavi mo`e nastati i tre}a faza (prega`ewe). 2. Sudar vozila sa biciklistom i motociklistom. Ovde postoje izvesne specifi~nosti gde u mehanizmu povre|ivawa tako|e postoje 3 faze. U prvoj fazi telo ne mora biti povre|eno jer obi~no nedostaje primarni kontakt tela i vozila, jer se kontakt odigrava sa samim biciklom. U drugoj fazi telo biva odba~eno suprotno kretawu vozila, odnosno nabacuje se na vozilo, a u tre}oj fazi dolazi do odbacivawa na podlogu. Zato su i povrede obi~no lokalizovane na gorwim delovima tela (glavu, u predelu vratne ki~me, gorwih ekstremiteta itd.) 3. Sudar vozila sa preprekom podrazumeva povre|ivawe vozila i putnika koje nastaje trojako prilikom direktnih sudara vozila, za vreme prevrtawa, i usled ispadawa iz vozila. U momentu zaustavqawa vozila, pri sudaru sa nekom ~vrstom preprekom tela voza~a i putnika zbog inercije se kre}u prema napred i to onom brzinom koju je vozilo imalo pre sudara. U prvoj fazi naro~ito kod voza~a usled odupirawa nogama o pod vozila nastaju prelomi nadkolenice i podkolenice preko kojih se sila prenosi po mehanizmu poluge, a tako|e dolazi i do udara grudima o volan kao i glave o vetrobransko staklo, pri ~emu zbog naglog istezawa vratne ki~me mo`e do}i i do wenog preloma. U slede}oj fazi kod osoba na predwim sedi{tima dolazi do sekundarnih povreda udarom glave i trupa o unutra{wu stranu vrata i to kod voza~a leve strane, a kod suvoza~a desne strane tela. Kod putnika pozadi, u prvoj fazi, se glava naj~e{}e povre|uje udarom o krov vozila, dok povrede grudnog ko{a i trbuha nastaju usled udara o predwa

31

sedi{ta. U drugoj fazi tako|e nastaju povrede bo~nih strana tela putnika, a kod ja~e inercije tela putnika mogu biti preba~ena sa zadwih na predwa sedi{ta vozila. Povrede suvoza~a su mnogo ~emu sli~ne povredama voza~a, a najo{trija razlika nastaje u drugoj fazi povre|ivawa kada se kod suvoza~a prete`no povre|uje desna strana tela, a kod voza~a leva. Kod prevrtawa vozila nastaju kombinovane povrede, i to primarne koje poti~u od sudara, a sekundarne od naknadnog ispadawa iz vozila. Prega`ewe nastaje kada vozilo svojim to~kovima pre|e preko tela pe{aka. Razlikujemo 2 oblika prega`ewa: 1. jednostavno - je ako se pe{ak ve} nalazi u le`e}em polo`aju na putu (usled alkoholisanosti). 2. slo`eno prega`ewe - nastaje kada je pe{ak najpre udaren i oboren od vozila, a zatim prega`en istim ili drugim vozilom.

Medicinska deontologija Pravna odgovornost lekara mo`e se podeliti na: gra|ansko pravnu i krivi~no pravnu. Gra|ansko pravna podrazumeva {tetu i odgovornost za wu, a koja je naneta pacijentu nekom medicinskom radwom ili propustom, pri ~emu se {teta nadokna|uje nov~anom protivure~no{}u. Krivi~no pravna odgovornost lekara je predvi|ena kod prekr{aja odredbi krivi~nog zakona. Krivi~ni zakon za lekare predvi|a slede}a krivi~na dela: nepru`awe lekarske pomo}i, neovla{}eno odavawe lekarske tajne, nepreduzimawe mera za spre~avawe i suzbijawe zaraznih bolesti, proizvodwa i prodaja {tetnih lekova, neadekvatno ili nesavesno le~ewe, protivpravni poba~aj i eutanazija. Osnovni uslov da je neko po~inio (lekar) nepru`awe lekarske pomo}i je da se `ivot nalazio u neposrednoj opasnosti, a da se lekar nije odazvao pozivu da pru`i pomo}, te da je usled toga do{lo do pogor{awa bolesti ili smrti. Krivi~na odgovornost se iskqu~uje ako lekar ne uka`e pomo} i ekspertizno se doka`e da bi smrt bezuslovno nastupila. U medicini postoji premisa da se samo osobi bez glave ne pru`a pomo}. Ako iz opravdanih ili neopravdanih razloga lekar nije na radnom mestu, te nije znao za poziv i zbog toga se nije odazvao onda ne postoje uslovi za krivi~nu odgovornost zbog ne pru`awa lekarske pomo}i ve} lekar odgovara samo disciplinski. Kod neadekvatnog i nesavesnog le~ewa pravna odgovornost lekara mo`e proiza}i iz nepridr`avawa utvr|enih i prihva}enih stavova profesionalne tehnike (primenom o~igledno nepodobnog sredstva za le~ewe).

Povrede humanitarnih principa nesmotrenost i nemarnost (nehat) Li~na svojstva pacijenta i wihova posebna stawa mogu uticati na te`inu i karakter posledica tokom le~ewa, to zna~i da kod razli~itih pacijenata primenom istog tretmana mogu da nastanu razli~ite posledice, a zbog specifi~nosti organizma. Nehat u lekarskoj praksi se povre-

32

meno javqa i to onda kada je lekar u~inio ne{to ili propustio da ne{to u~ini, zbog ~ega je do{lo do {tetnih posledica kod pacijenata, a zbog toga {to je lekar olako razmi{qao da do {tetnih posledica ne}e do}i, ili je mogao i morao da to predvidi.

KRIM. PSIHOPATOLOGIJA - DEFINICIJA, PREDMET I ZADACI - nauka o bolestima du{e tj. nauka o nenormalnoj psihi i nenormalnim psihi~kim pojavama. - deli se na op{tu i posebnu. Op{ta psihopatologija istra`uje, prou~ava i tuma~i sve pojave nenormalne ~ove~je psihe i sve nenormalne dru{tvene pojave, kakve mogu nastati ili postojati kod qudi uop{te. Posebna psihopatologija istra`uje, prou~ava i tuma~i kako nastanak, tako i ishod du{evnih oboqewa, du{evnih poreme}aja, zaostalosti, psihopatija, tako i me|usobne odnose koji se zbivaju izme|u du{evno nenormalnih pojedinaca i okoline. Sudska psihopatologija je primewena nauka koja istra`uje, obra|uje i tuma~i nenormalne dru{tvene pojave i delatnosti du{evno-nenormalnih, ukoliko su od zna~aja za odnos dru{tvenonenormalnih prema normama pozitivnog prava. Predmet psihopatologije je ~ovek, wegove osobine i reaktivnosti u odre|enom vremenu, wegov odnos prema odre|enoj krivi~no-pravnoj radwi, najzad i wegov stav prema nekim odre|enim zahtevima koje mu dru{tvo i `ivot name}u ili mu mogu nametnuti u budu}nosti. - Za poznavawe psih. `ivota potrebna je stru~nost. - Psihopatolog osim velikog stru~nog znawa psihopatologije i zakonodavstva mora biti dobro upu}en u etnologiju, sociologiju i druge dru{tvene nauke, tj. mora biti dobro upoznat sa `ivotom, zakonima i narodom u kome `ivi tako i sa `ivotom, zakonima i obi~ajima naroda u kome `ivi osoba o kojoj psihopatolog daje sud. - Zadatak psihopatologije je da utvrdi ne samo postojawe du{evnog obolewa i poreme}aja, uticaja istih na kriminogeno pona{awe, sposobnosti rasu|ivawa i odlu~ivawa, ve} i o potrebi u rehabilitaciji izvr{ilaca kd i prevencije dru{t. negat. aktivnosti i opasnosti. - Krim. psihopat. probleme kriminalnog pona{awa osoba iz mentalno obolele populacije analizira uzrok, predla`e i preduzima odgovaraju}e preventivne mere i aktivno u~estvuje u le~ewu reh. i resocij. mentalno obolelih. SUDSKO-PSIHIJATRIJSKO VE[TA^EWE - je pomo}no dokazno sredstvo i predstavqa postupak i aktivnosti u kojem ve{tak psihijatar daje stru~no mi{qewe sudu o medicinskim pitawima iz oblasti neuro-psihijatrije. - Zahtev za S.P. ve{ta~ewe pokre}e se u situacijama kada se pojavi sumwa u du{evno stawe zdravqa lica tj. da okrivqeni boluje od takve du{evne bolesti koja iskqu~uje ili smawuje wegovu ura~unqivost. - U kriv.-pravnim predmetima prisutno je skoro obavezno psihijatrijsko ve{ta~ewe izvr{ilaca te{kih k.d., a posebno kada se radi o ubistvima. - Sastoji se u sagledavawu i procewivawu da li izvr{ilac kd boluje od trajnog ili privremenog du{evnog obolewa, privremene du{evne poreme}enosti ili je zaostao u razvoju, odnosno da li je izvr{ilac kd bio sposoban da shvati zna~aj svog dela, kao i da upravqa svojim postupcima u izvr{ewu kd.

33

UBISTVO DETETA PRI PORO\AJU - ^EDOMORSTVO - Mati koja li{i `ivota svoje dete za vreme poro|aja ili neposredno posle poro|aja dok traje poreme}aj {to ga je kod we izazvao poro|aj naziva se k.d. ~edomorstvo. - Od svih vrsta otkrivenih ubistava kod nas na ~edomorstvo pada oko 20%. Subjekat ovog k.d. je majka pod uslovom da se nalazi u stawu poreme}aja koji je izazvan poro|ajem. - Poreme}aj. - Na{ K.Z. smatra da se tu radi o poreme}aju koji nastaje usled pora|awa, te da je on prouzrokovan bolovima, gubitkom krvi i dr. A sve to u sklopu sa spoqa{wim faktorima koji uti~u na psihi~ko stawe (ovde se misli na poreme}aj koji izaziva smawenu ura~unqivost bilo kog stepena) - Akt poro|aja sam po sebi ne dovodi do poreme}aja u kojem mo`e da izvr{i ubistvo svog deteta, ve} na to iskqu~ivo uti~u spoqni faktori (ose}awe srama trudnice, ekon. nesamostalnost i dr.). - Za odluku i izvr{ewe ~edomorstva potrebni su samo spoqni faktori pod uslovom da su dovoqno jaki da izazovu psihi~ko skretawe osobe na koju deluju. - U ulozi ubice novoro|en~eta mo`e da se na|e i svaka druga osoba kod koje je zbog bliskog srodstva sa porodiqom do{lo do istog psihi~kog skretawa kao kod ~edomorke, pod dejstvom odre|enih spoqa{wih faktora. - Sa pravnog aspekta KZ pretpostavqa da se poreme}aj javqa kod svakog poro|aja i da ga undividualno nije potrebno utvr|ivati i dokazivati. - Sudsko medicinsko ve{ta~ewe kod ~edomorstva se ogleda u pregledu majke kao subjekta k.d. radi utvr|ivawa poro|aja i pregledu deteta kao objekta k.d. pod uslovom da je wegovo ubistvo izvr{eno za vreme poro|aja ili neposredno posle poro|aja. - Na~in li{ewa `ivota nije od va`nosti. Va`no je samo da je ubistvo izvr{eno za vreme ili neposredno posle poro|aja i da je novoro|en~e bilo `ivo. Sudskomedicinskim ve{ta~ewem mora se uvek utvrditi: 1. Da li se radi o novoro|en~etu - odgovor na ovo pitawe ve{tak mora dati zbog toga da bi sudija i tu`ilac okvalifikovali k.d. Utvr|ivawe se vr{i na osnovu: a) spoqa{wih znakova (pup~anik dokazuje da se radi o novoro|en~etu - posle 5. dana pup~anik otpada), ko`a novoro|. je posle ro|ewa modra, a dan dva kasnije po~iwe da bledi. b) unutra{wih znakova (mekonijum - novoro|en. pogan ako se na|e u debelom crevu) 2. Da li je novoro|en~e ro|eno `ivo ili mrtvo? - Dokazivawe `ivoro|enosti se vr{i na osnovu pregleda plu}a i `eluca, i ono se vr{i na 2 na~ina: a) Plovni opit se zasniva na dokazivawu specifi~ne te`ine plu}a. S obzirom da u plu}ima ploda koji se nalazi u maj~inoj utrobi nema vazduha to su plu}a te`a od vode, i ako se stave u bistru hladnu i mirnu vodu onda ona tonu na dno, a ako su plu}a posle poro|aja disala u wima se nalazi vazduh i ona tada plivaju. - I nedisala plu}a mrtvoro|ene dece mogu imati mawu spec. te`inu od vode i plivati na povr{ini i to u slu~aju trule`nih promena. b) Mikroskopski pregled plu}a - mora se uvek vr{iti bez obzira na plovni opit. 3) Da li je novoro|en~e done{eno ili nedone{eno - O done{enosti ploda se govori ako je plod u maj~inoj utrobi od 38 - 40 nedeqe. - O nedone{enosti ploda se govori ako je plod u m.u. od 30 - 38 nedeqe.

34

- wihova najmawa du`ina je 35 cm, a te`ina 1,5 kg. 4) [ta je uzrok smrti? - Nisu retki slu~ajevi da smrt deteta nastupi u toku poro|aja, a da uzrok smrti nismo u stawu da otkrijemo. Zatim, novoro|en~e posle poro|aja mo`e da `ivi nekoliko minuta, pa i ~asova, a da ne di{e, a da za ovo vreme mo`e nastati nasilna smrt. A oba nismo u stawu da otkrijemo. Postoje nasilni na~ini usmr}ewa, koji sa sobom ne ostavqaju nikakve tragove. Na~ini nasilnog ubistva deteta dele se na: aktivne (ugu{ewa) i pasivne (ne davawe hrane). 5) Koliko je vremena `ivelo novoro|en~e? - nalaz vazduha u 12-pala~nom crevu ukazuje da je dete `ivelo 10 - 15 sati - mekonijum u debelom crevu mo`e se na}i najvi{e 48 - 72 ~. 6) Koliko je vremena proteklo od smrti? - Le{evi novoro|en~eta su jako podobni za nastanak mumifikacije i saponifikacije. 7. Identif. elementi - obra}amo pa`wu na na~in podvezivawa pup~anika, i materiju sa kojom je podvezan, zatim na sve predmete koji se nalaze pored le{a. URA^UNQIVOST, BITNO SMAWENA URA^UNQIVOST I NEURA^UNQIVOST - Za utvr|ivawe neura~unqivosti u upotrebi su 3 metode: 1. Biolo{ka metoda - izvr{ilac kd je automatski neura~unqiv ukoliko se utvrdi da boluje od du{. oboqewa, da je du{evno poreme}en ili zaostao u du{evnom razvoju. 2. Psiholo{ka metoda - izvr{ilac kd je neura~unqiv ukoliko nije mogao da shvati zna~aj svog dela i da upravqa svojim postupcima u vreme izvr{ewa kd 3. Me{ovita metoda - neura~unqivost se odre|je primenom 1) i 2) - Biolo{kim metodama se utvr|uju abnormalna du{evna stawa, a psih. metodama psih. smetwe koje nastaju kao posledica ovih stawa. - Na{ KZ prihvatio je me{ovitu metodu - Prema me{ovitoj metodi potrebno je najpre ustanoviti da li izvr{ilac kd boluje od trajnog ili privremenog du{evnog oboqewa, privremene du{evne poreme}enosti ili je zaostalog du{evnog razvoja i da li je usled ovih stawa, ukoliko postoje, mogao da shvati zna~aj svog dela kao i da upravqa svojim postupcima u vreme kd. - Me{ovita metoda pored postojawa abnormalnog du{evnog stawa, izri~ito potencira i sposobnost shvatawa zna~aja svoga dela (rasu|ivawe) i mogu}nost upravqawa svojim postupcima (odlu~ivawe). Neura~unqivo lice je ono lice koje nije bilo sposobno da shvati zna~aj svoga dela kao i da upravqa svojim postupcima, odnosno nije bilo sposobno da rasu|uje i odlu~uje u vreme izvr{ewa kd usled postojawa trajnog ili privremenog du{evnog oboqewa, privremene du{evne poreme}enosti ili zaostalosti u du{. razvoju. - Ukoliko je poreme}ena sposobnost rasu|ivawa - ne}e postojati ni sposobnost odlu~ivawa. - Me|utim, prisutna je i druga mogu}nost, tj. mogu}nost rasu|ivawa, a sposobnost odlu~ivawa ne postoji. - Nemogu}nost odlu~ivawa, a pri o~uvanoj sposobnosti rasu|ivawa naj~e{}e se susre}e u impulsivnim radwama, refleksnim i autom. pokretima i sl. 1) Da li je u vreme izvr{ewa kd lice kome se stavqa na teret kd bolovalo od neke du{. bolesti? 2) Da li je, eventualno, postoje}e du{evno oboleqe moglo uticati na ura~unqivost? Smawena ura~unqivost (B.S.U.)

35

- Pored ura~unqivih i neura~unqivih postoji i bitno smawena ura~unqivost. - Osobe sa B.S.U. su krivi~no odgovorne. Ura~unqivost - je sposobnost ~oveka da shvati {ta radi, kakve su posledice, da li je radwa dozvoqena ili nije, odnosno da upravqa svojim pona{awem u momentu izvr{ewa radwe. - Polazi se od pretpostavke da je svaki odrastao ~ovek du{evno normalan (zdrav) pa prema tome i ura~unqiv. MERE BEZBEDNOSTI (MB) - obavezno psih. le~ewe i ~uvawe u zdravstvenoj ustanovi je mera bezbednosti. - izri~e se u~iniocu koji je kd izvr{io u stawu neura~unqivosti ili B.S.U. i koje je opasno za okolinu. - u mere bezbednosti spadaju: 1) obavezno psihijatrijsko le~ewe i ~uvawe u zdravstvenoj ustanovi. 2) obavezno psihijatrijsko le~ewe na slobodi 3) obavezno le~ewe alkoholi~ara i narkomana - po du`ini trajawa MB mogu da budu a) neograni~enog trajawa - u~inilac kd se nalazi na le~ewu i ~uvawu sve dok postoji potreba za le~ewem b) ograni~enog grajawa - du`inu trajawa odre|uje sud ali ne du`e od 2 godine. 1. Na obavezno ~uvawe i le~ewe u zdravstvenoj ustanovi nije mogu}e uputiti lice koje nije u~inilo kd ma koliko ono bilo opasno po okolinu. - mera obaveznog le~ewa i ~uvawa u zdrav. ustanovi izri~e se samostalno ili uz kaznu. - neura~unqivom u~iniocu kd ne mo`e se izre}i kazna (izri~e se mera bezbednosti)dok se B.S.U. u~iniocu kd mera bezbednosti izri~e uz kaznu. 2. Obavezno psihijatrijsko le~ewe i ~uvawe na slobodi - podrazumevaju obavezno le~ewe na slobodi i to du{evno obolelih, du{evno poreme}enih ili zaostalih u du{evnom razvoju u~inilaca kd koji su opasni po okolinu pri ~emu je opasnost takva da je za weno otklawawe ili neutralisawe dovoqno psihijatrijsko le~ewe na slobodi. - ova mera bezbednosti se mo`e primeniti i na B.S.U. u~inioca kd ali samo uz prethodnu primenu mera bezbednosti obaveznog le~ewa u zd ustanovi pa iz ove mere da usledi uslovni otpust. - ove MB su ograni~ene i mogu trajati najdu`e 2 godine. 3. Obavezno le~ewe alkoholi~ara i narkomana (najdu`e 2 godine). - sastoje se iz: 1) zavodsko-bolni~kog le~ewa 2) le~ewa na slobodi Uslovi: da je obolelo lice alkoholi~ar ili narkoman po~inilo kd i da je to rezultat postojawa zavisnosti od alkohola ili droge.

ABNORMALNI IZVR[IOCI I WIHOV POLO@AJ U KZ - du{evna nenormalnost (DN) izvr{ilaca kd mo`e se pojaviti i otkriti ili u vreme izvr{ewa kd, u toku istrage ili tek na glavnom pretresu. - ako je DN postojala u vreme izvr{ewa kd a lekari ve{taci to potvrde i iznesu mi{qewe da ta DN predstavqa trajnu DN, svaka od ovih mogla je prouzrokovati neura~unqivost ili BSU.

36

- ako je jedna od ovih DN prouzrokovala potpunu neura~unqivost onda je to razlog da se istraga obustavi , tj. da se optu`nica odbaci i da se donese osloba|aju}a presuda. - u ovakvim slu~ajevima mo`e do}i do postupka za primenu mera bezbednosti. - ako je jedna od DN prouzrokovala samo BSU optu`eni mo`e sud lak{e kazniti tj. optu`eni ima olak{avaju}u okolnost. - Ako DN nije postojala u vreme izvr{ewa kd, ali se pojavila tokom istrage, ili na glavnom pretresu lekari-ve{taci to potvr|uju i iznose mi{qewe da je kod okrivqenog sada trajno du{evno obolewe, obustavi}e se KP i okrivqenog je mogu}e uputiti u zdravstvenu ustanovu za du{evno obolela lica. - Ako je kod okrivqenog privremeno du{evno obolewe, prekinu}e se KP, koji }e se nastaviti kad prestanu smetwe koje su izazvale kd. NORMALAN - NENORMALAN ^OVEK (KRITERIJUMI I RAZGRANI^EWA) - Normalan ~ovek je du{evno prose~an ~ovek kod koga se ne mogu utvrditi trajnija psihopatska stawa, i koji se i subjektivno ose}a psihi~ki zdrav (to zna~i da je ura~unqiv i poslovno sposoban) - Punoletno lice je du{evno normalno (ura~unqivo i poslovno sposobno) lice koje postoji pred zakonom sve dotle dok se sudsko-psih. postupkom ne utvrdi suprotno. Razgrani~ewa normalnog i nenormalnog ~oveka, javqaju se: 1) kod privremenih patopsiholo{kih stawa (pps) koje podrazumevaju raznovrsne psih. reakcije normalnih i nenormalnih qudi - to su kratkotrajna (`alost, radost, qutwa) du`evremena (ratna ps) i dugotrajna (paranoi~na, histeri~na, neuroti~na) - ova p.s. povr{no i neupadqivo uti~u na psihi~ki `ivot normalnog ~oveka dok kod nenormalnog ~oveka duboko i te{ko uplivavaju u wegov psihi~ki `ivot. 2) Kod neuroza - ~e{}e se javqaju kod nenormalnih qudi. 3) kod psihopatije (du{evna nastranost) - javqa se kod nenormalnog ~oveka. 4) Du{evno obolewe - je obolewe CNS koja se ispoqavaju u poreme}aju ve}ina psihi~kih funkcija. 5) Kod trajnih du{evnih obolewa - to je dugovremena psihi~ka bolest koja se ne mo`e izle~iti 6) Kod privremenih du{evnih obolewa - to je psihi`ko obolewe kra}eg trajawa koje mo`e spontano prestati ili se mo`e izle~iti. 7) Kod oglupqewa - to je te{ko du{evno o{te}ewe koje je nastalo kao posledica du{evnog obolewa i javqa se kod nenormalnog ~oveka. 8) Zaostali du{evni razvoj - du{evna nezrelost prouzrokovana zakr`qalo{}u CNS (mozga i ~ula) ili ne`ivqewem u socijalnoj sredini. UZROCI DU[EVNE NENORMALNOSTI - Uzroci: nasledivost, uro|enost, ste~enost. - sklonost ka zdravqu ili bolesti zavisi od mnogih faktora nasle|enih ili ste~enih. - Nasledni faktori su oni koji se prenose sa roditeqa na decu - Konstitucija - su sve nasle|ene psihofizi~ke i ste~ene osobine za vreme ra{}ewa i razvijawa u detiwstvu. - Uro|eni faktori nastaju dejstvom patolo{kih uzroka na zametak tokom materi~nog `ivota.

37

- Du{evne nenormalnosti (DN) mogu biti: nasle|ene, uro|ene i ste~ene. Nasle|ene D.N. - nastaju kada je jedan ili oba roditeqa du{evno bolestan, a re|e kada je baba ili deda du{evno bolestan. - Vrste N.D.N: 1) Nasledive telesne osobine - mogu biti: op{te (xinovki rast), na glavi (razrokost, slab vid, itd), na vratu, na trupu (nedostatak jednog jajeta i dr.) na udovima (uro|eno i{~a{ewe kuka, ramena) 2) nasledive funkcionalne osobine - zrikavost, mucawe 3) nasledive nervne bolesti - oboqewa mozga, ki~mene mo`dine 4) nasledive du{evne bolesti - {izofrenija, epilepsija i dr. Uro|ene D.N. - su prouzrokovane bolestima ili povredama ploda u utrobi majke koje se mogu prikazati posle ro|ewa u raznim patolo{kim oblicima pa i u obliku psih. nenormalnosti (zbog povreda ploda nastaju D.N., tako|e i zbog trovawa trudnice nastaju D.N. kao i zbog infektivnih bolesti trudnica, kod alkoholi~ara trudnica. Ste~ene D.N. - mnogobrojni organski i socij. faktori koji od ro|ewa pa do smrti mogu naru{iti psihi~ko zdravqe ~oveka, mogu prouzrokovati D.N. - organski faktori su naj~e{}e povrede i tumori mozga, mo`dana i infektivna oboqewa, trovawa krvnim i `iv~anim otrovom. - socijalni faktori su naj~e{}e produkt te{ke adaptacije prose~ne ili neprose~ne psihe na obi~nu ili r|avu okolinu, odnosno, na neobi~ne prilike ili obi~ne `ivotne neprilike. (vaspitawe, obrazovawe u ku}i, sukobi roditeqa, sva|e, tu~e i dr.) OPA@AWE I POREME]AJ OPA@AWA - je psihi~ki proces u kojem se povezuju ose}aji sa iskustvom. - za nastanak i funkcionisawe opa`awa neophodni su ose}aj i iskustvo. - Ose}aji nastaju kao rezultat delovawa stvari ili pojava na ~ulne organe i sastoje se u odr`avawu pojedinih svojstava tih stvari. - Ose}aji se dele na: a) ose}aje koji nastaju dejstvom dra`i na ~ulne organe iz spoqa{we sredine b) ose}aje koji nastaju dejstvom dra`i koji poti~u iz samog organizma. - Ose}aji slu`e ~oveku kao osnova za opa`awe ose}awa mi{qewa i dr. - Do stvarawa ose}aja dolazi dejstvom dra`i na ~ulne organe. Iskustvo je prethodno upoznavawe konkretnih stvari materijalnog sveta, {to omogu}uje reprodukciju elemenata se}awa. - Dra`i sa razl. predmeta ili pojava, neprestano deluju na na{e ~ulne organe ali mi pri tome ne opa`amo sve podjednako. - Predmete ili pojave na koje koncentri{emo pa`wu opa`amo jasno i celovito dok su ostali u drugom planu i sve ih mawe opa`amo (to je od zna~aja u sud.-med., a posebno u funkciji svedo~ewa). - Opa`awe je aktivno odra`avawe objektivne stvarnosti, i kao takvo izaziva odre|ene emocije vezane za percipirani predmet i dovodi do prijatnog ili neprijatnog do`ivqavawa ili ravnodu{nosti.

38

Poreme}aji opa`awa 1) Agnozije su sposobnost ili naru{ena sposobnost raspoznavawa ili prepoznavawa informacija, a pri o~uvanim funkcijama ~ulnih organa. - javqaju se kod svih ~ula, a za sud. medicinu su najva`nije. a) vidne (opti~ke) agnozije - osoba vidi predmet, opisuje ga ta~no ali nije u stawu da ga prepozna (javqaju se kod tumora mozga, kod prostrelnih rana i dr.) b) slu{ne (akusti~ne) agnozije - osoba ~uje zvuk, ali nije u stawu da ga prepozna. 2) Iluzije su poreme}aji opa`awa gde se ose}aji pogre{no do`ivqavaju i interpretiraju (dra`i su objektivne, i one postoje, ali se ose}aji sjediwuju sa fantazijom i do te mere se izmene da se predmet ili pojava nerealno do`ivqava). VRSTE HALUCINACIJA I WIHOV ZNA^AJ - Halucinacija je ~ulno zapa`awe bez realnog objekta - za razliku od iluzija kod halucinacija ne postoji objekat dra`i ili osoba opa`a, do`ivqava i interpretira kao da je realno prisutna. - Halucinacije se javqaju kod du{evno obolelih ali se mogu javiti i u afektivnom stawu. - Dele se na: 1) Vidne (opti~ke) - javqaju se u stawima pomu}ene svesti, trovawa alkoholom i drogama, ili u toku nekog infektivnog obolewa (varnice, zrak svetlosti i dr.) 2) Slu{ne (akusti~ne) - ispoqavaju se u vidu {umova, pucketawu, melodije, i dr. - najopasnije slu{ne halucinacije su one kada se putem glasova bolesnome ne{to nare|uje, to su tzv. zapovedne slu{ne halucinacije. (Danima se ~uju isti glasovi, i wima se imperativno zahteva od bolesnika da ne{to u~ini, on kre}e da izvr{i zahteve jer je nemo}an da im se odupre. 3) Mirisne (olfaktivne) i ukusne (gustativne) - Bolesnici imaju utisak da je hrana promenila miris i ukus. 4) Dodirne (taktilne) halucinacije - Bolesnici ose}aju da ih neko dodiruje, bocka, miluje i dr. (od zna~aja su kod postojawa la`nih tu`bi za silovawe) 5) Senzacije - proizilaze iz ~ulnih organa ko`e, muskulature, i iz unutra{wih organa pri ~emu bolesnici ose}aju kao da im neko uvr}e srce, ~upa creva i dr. - Zna~aj halucinacije je vrlo veliki zbog toga {to ~ulna opa`awa za svakog ~oveka predstavqaju potpunu realnost. - U ~ulna zapa`awa ~ovek potpuno veruje, a halucinant je ube|en u istinitost i realnost svojih halucinacija. - Zdrav ~ovek mo`e iluzije jednog ~ula korigovati drugim (~ulnim), dok halucinacija to nije u stawu i on je ube|en kako u realnost normalnih ~ulnih zapa`awa tako i u istinitost halucinacije. - Normalnog ~oveka mo`ete razuveriti u istinitost halucinacije, dok je to nemogu}e kod du{evno obolelih i to iz razlikuje od normalnih. - Halucinacije su ~esto uzrok nagonskog, impulsivnog ili afektnog delawa pa otud i wihov kriminalni zna~aj. PONA[AWE BOLESNIKA KOJI HALUCINIRA - Svaka halucinacija predstavqa do`ivqaj jako obojen afektivnim uznemirewem i zbog toga privla~i svu pa`wu halucinanta. - ^esto zbog tih halucinacija i na osnovu istih bolesnik daqe tuma~i do`ivqena zapa`awa

39

i to tuma~ewe naj~e{}e predstavqa nastajawe sumanute ideje. - Tek sa oglupqewem mo`e otupiti interesovawe dakle i pa`wa za sopstvene halucinacije. - Pod uplivom opti~kih halucinacija, halucinant buqi u pravcu odakle mu dolaze privi|ewa. - Pod uplivom akusti~nih halucinacija, halucinant se dr`i kao da ne{to oslu{kuje, pri razgovoru ne slu{a sagovornike, nego mu je pa`wa skrenuta na pri~uvewa na druge glasove i sl. - Na halucinantima se prime}uju nemotivisane kretwe na licu i dr`awu na primer smeh, upla{enost, ~u|ewe i sl. - Od najve}eg zna~aja za halucinanta su tkz. zapovedni~ke re~i koje nare|uju i prisiqavaju bolesnika da ne{to u~ini (na primer da ska~e kroz prozor). - Katkada zapovedni~ke re~i suprotnih nare|ewa (ubi-neubi), dovode bolesnika u najte`e stawe nesnala`ewa, zbuwenosti, koje ga dovode u patolo{ki afekat straha i na napad na okolinu ili na samouni{tewe tj. samoubistvo. - Naro~ito je opasno kada neki halucinant koga ina~e smatraju za normalnog preduzme odbranu od svojih halucinacija, pa napadne iznenadno nevinu osobu katkad je i ubije. MI[QEWE I POREME]AJI MI[QEWA - je psihi~ka funkcija kojom ~ovek sagledava predmete i pojave i wihove odnose, upoznaje stvarnost i donosi zakqu~ke - je shvatawe ili uvi|awe odnosa ili veza - misaone operacije su analiza, sinteza, komparacija, apstrakcija, konkretizacija, indukcija, dedukcija, selekcija, asocijacija, stvarawe hipoteza i dono{ewe zakqu~ka. - Opa`awem ~ovek prepoznaje predmete i pojave oko sebe, a mi{qewem otkriva uzro~nost i vezu izme|u wih. - Mi{qewe se mo`e podeliti na formu i sadr`aj mi{qewa. - Forma mi{qewa je na~in formirawa i izlagawa misli, tok i brzina misaonog procesa, logi~nost i povezanost misli i pojmova u izlagawu. - Sadr`aj mi{qewa se odnosi na temu koja se izla`e na samu su{tinu, ~iwenica i verovawa, na zakqu~ke koje ~ovek donosi na osnovu misaonih operacija. - Mi{qewe se odvija pomo}u pojmova. I to: a) op{ti pojmovi - odra`avaju zajedni~ka svojstva predmeta i pojava (npr. kwiga) b) bitni pojmovi - odra`avaju pojedina svojstva predmeta i pojava (npr. uxbenik) - Bogatstvo pojmova olak{ava proces mi{qewa i sporazumevawa me|u qudima. - Mi{qewe se izra`ava govorom i to: - Unutra{wim - slu`i za stvarawe novih misli, mnogo je bogatiji od spoqa{weg - Spoqa{wi - saop{tavaju se misli - Postoje 3 tipa mi{qewa: 1) Konkretno (primitivno, de~ije) - odvija se u slikama bez apstrakcije i upotrebe pojmova - Ovde je u misaonom procesu, neophodno potrebna slika predmeta da bi se do{lo do razumevawa i adekvatne primene u govoru. 2) Apstraktno se odvija pomo}u pojmova i ono je na neki na~in suprotno konkretnom mi{qewu. - U procesu apstraktnog mi{qewa ukqu~ene su brojne misaone operacije, i formiraju se adekvatni i realni zakqu~ci. 3) Kreativno je najvi{i oblik mi{qewa i umne delatnosti. - Kao rezultat kreativnog mi{qewa dolazi do novih i originalnih otkri}a, koja ostaju kao

40

dru{tvena vrednost. Poreme}aji mi{qewa se dele na: 1) Poreme}aji mi{qewa po formi 2) Poreme}aji mi{qewa po sadr`aju. POREME]AJI MI[QEWA PO FORMI (TOKU I SKLOPU) 1) Bolesna op{irnost - gde se u verbalizaciji ne izdvaja bitno od nebitnog, sporednim stvarima se pridaje isti zna~aj, kao i va`nim, iznose se mnoge nepotrebne misli. Da bi iskazale misao (“pri~a od kulina bana”). Naj~e{}e se sre}e kod osoba zaostalih u du{evnom razvoju, epilepti~ara. 2) Usporenost misaonog toka - Misaoni tok je usporen, razvu~en i on nastaje usled smawenog broja misli i izgovorenih re~i. Osnovna misao je ~vrsto vezana za neku ideju na koju je i pa`wa koncentrisana i to je razlog da druge misli ne dolaze do izra`aja. Sre}e se kod bolesnika sa depresijom, organskim o{te}ewem mozga, i dr. 3) Blok u mi{qewu je nagli prekid kontinuiteta misaonog procesa, usled ~ega nastaje prekid u izlagawu zapo~ete misli. Javqa se i kod zdravih qudi, ali to traje kratko i osoba nakon prekida nastavqa da izla`e misli tamo gde je stala. On nastaje kao rezultat skretawa pa`we na predmete i pojave iz spoqa{weg sveta. 4) Bujica re~i - govor je ubrzan, misli naviru jedna za drugom. Ovaj poreme}aj postoji kod mani~nih bolesnika. 5) Rasulo misli - je nepovezano mi{qewe i raspad pojmova. Postoji neadekvatna upotreba zna~ewa re~i i prisustvo novih re`i (neologizmi) ~iji je smisao poznat samo bolesniku, tipi~no za {izofreni na~in mi{qewa. 6) Inkonherentno mi{qewe, je tako|e nepovezano mi{qewe samo za razliku od rasula, misli ovde dolazi do poreme}aja svesti (dezorijentacija). Javqa se kod delirijuma, sumra~nih stawa. 7) Salata od re~i - je najte`i oblik i sastoji se u tome {to bolesnici upotrebqavaju u govoru potpuno nerazumqive me|usobno nepovezane re~i i re~enice. POREME]AJI MI[QEWA PO SADR@AJU Prisilne i precewene ideje 1) Prisilne ideje - su sadr`aji koji se prisilno pojavquju u misaonom procesu jedne li~nosti a protiv wene voqe. - ovi sadr`aji se i od same li~nosti ocewuju kao suvi{ni, besmisleni i opasni. - protiv wih se li~nost bori za razliku od sumanutih ideja za koje se zala`e. - to su sadr`aji koji su neprijatni za li~nost, on se bori protiv wih ali ne mo`e da ih odagna - prisilen radwe su neobuzdani ponavqani impuls, da se uradi neka radwa na primer da broji bandere, da ~esto pere ruke i dr. - neizvr{ewe ovih radwi dovodi do emocionalne napetosti 2) Precewene ideje su sadr`aji koji realno imaju neki zna~aj u `ivotu jedne osobe, ali su preterano nagla{eni ili preceweni, preuveli~ani (npr. forsirawe vegetarijanstva, verovawe da je prqav{tina uzrok svih bolesti itd.) - Emocionalna vezanost za neku ideju iz koje proisti~e pogre{no shvatawe okoline - Prisilne i precewene ideje ne ispoqavaju zna~ajnu kriminolo{ku vrednost i re|e se sre}u u sudskoj praksi.

41

SUMANUTE IDEJE - VELI^INE I PROGAWAWA - su poreme}aji sli~ni zabludama nastali na bolesnoj osnovi i oni se ne mogu ube|ivawem i dokazivawem ispraviti. - zablude se mogu korigovati jer su one rezultat neobave{tenosti i primitivizma - sadr`aji sumanutih ideja su naj~e{}e nerealni, nelogi~ni, apsurdni, i kao takvi neprihvatqivi za okolinu. - za bolesnika oni su istiniti, realni, i on se bori za wihovo postojawe pri ~emu je ~esta pojava da delatnost i pona{awe bolesnika budu dirigovani sumanutim sadr`ajima. 1) Sumanute ideje veli~ine - ekspanzivne s.i. To su megalomanske ideje, ideje veli~ine, bogatstva, visokog porekla i pronalaza{tva. Bolesnici izjavquju i shodno tome pona{aju da su genijalne li~nosti, da poseduju ogromno bogatstvo, da su pronalaza~i velikog patenta, da poti~u od poznatih qudi. 2) Sumanute ideje progawawa - su patolo{ki sadr`aji funkcije mi{qewa ~ije prisustvo kod bolesnika predstavqa stalno-prisutnu opasnost kako po bolesnika tako i po okolinu, a u smislu vr{ewa najte`ih kd - bolesnici imaju utisak da im je `ivot u opasnosti, da ih poznata ili nepoznata lica ili vlast prate i progawaju sa zadatkom da ih mu~e ili likvidiraju - u ciqu za{tite svog integriteta bolesnici postaju nepoverqivi, sumwi~avi i pri tome preduzimaju mere obezbe|ewa od izbegavawa susreta i kontakta sa qudima pa sve do potpune izolacije u svom stanu. - kada nesigurnost i napetost dostignu maksimum bolesnici se mogu transformisati u progoniteqe svojih progonilaca. - aktivnost bolesnika pod uticajem sumanutih ideja progawawa se u zna~ajnoj meri realizuju ubistvom osobe iz kruga svojih “progoniteqa” - ukoliko lice izvr{i kd pod uticajem sumanutih ideja ono je potpuno neura~unqivo ili BSU. EROTOMANIJA ? - Erotske sumanute ideje re|e su kod mu{karaca, a ~e{}e kod `ena - bolesnici `ive u ube|ewu da su u wih zaqubqene poznate li~nosti, naj~e{}e iz sveta filma i kulturnog `ivota. - qubav i poziv na seksualne odnose bolesnicima se saop{tavaju kroz pesmu, pokrete ili drugim signalima (npr. operska peva~ica peva tako lepo samo zbog wegovog prisustva i pevaju}i signali{e mu qubav) - zbog ovakvih ideja sumanuta osoba poku{ava da se pribli`i “umi{qenom qubavniku” ~esto prouzrokuju}i skandale pa i atentate.

SUMANUTA QUBOMORA - Sumanute ideje qubomore su patolo{ki sadr`aji i o wima se mo`e govoriti samo onda kada qubomora pokazuje patolo{ke ?? odnosno kada se neverstvo proverava ili tra`i na patolo{koj ?? One se javqaju kod bolesnika u bra~noj zajednici, ili kod qubavnika. Bolesnik je ube|en da

42

ga supruga vara i neverstvo proverava tra`ewem mrqa na rubqu supruge, {irini usmine itd. Prave sumanute ideje qubomore mogu postojati kod paranoi~ara, kod hroni~nih alkoholi~ara, kod histeri~nih, {izofrenih i klimakteri~nih `ena. Osobe koje produkuju S.I.Q. zna~ajno su kriminogene, te mogu da predstavqaju neposrednu ili predstoje}u dru{tvenu opasnost za lica koja su predmet sumanutosti. Krim. pona{awe bolesnika ~esto se zavr{avaju ubistvom osobe koja se nalazi u sumanutom sistemu (navodni qubavnici) DEPRESIVNE SUMANUTE IDEJE (DSI) - se karakteri{u falsifikovawem svoje stvarnosti ili umawivawem zna~aja do negirawa pro{losti. One se mogu odnositi na siroma{tvo (npr. predstoji mu glad, beda, nema{tina, smrt od gladi wemu i wegovoj deci), na moral (kriv je za pro{li rat, prevarila je mu`a itd.) i dr. Bolesnici sebe optu`uju i smatraju krivcem za mnoge svetske katastrofe, a pripisuju sebi i one postupke koje nisu u~inili, ili boluju od neizle~ivih bolesti i sl. EMOCIJE I POREME}AJ EMOCIJA Emocije su psihi~ke funkcije koje ozna~avaju do`ivqaj ~oveka prema konkretnim predmetima i pojavama sveta koji ga okru`uje. To su normalna emotivna reagovawa na zbivawa u svom organizmu i u spoqa{woj sredini Prema na~inu do`ivqavawa emocije mogu biti: 1) Prijatne - radost, spokojstvo, ponos i op{te zadovoqstvo. 2) Neprijatne - do`ivqaji i doga|aji koji dovode do napetosti, nespokojstva, nezadovoqstva i straha. Prema na~inu uticaja na qudsko pona{awe i delatnosti emocije se dele na: 1) Steni~ne - deluju stimulativno pri ~emu dolazi do aktivirawa i ve}eg anga`ovawa qudske energije. 2) Asteni~ne - deluju destimulativno, i pri tome opada `ivotna aktivnost i produktivnost. Neki autori emocije dele na nagonske (strah, bes, zabrinutost) i socijalne (qubav, zavist, qubomora i dr.) Svaka emocija je pra}ena mimikom, gestovima, crvenilom i bledilom. Posebna stawa emocije su: 1) Afekat - je kratkotrajno stawe emocija pra}eno spoqa vidqivim telesnim manifestacijama (u strahu se {iri zenica, telo podrhtava). Afekti obi~no nastaju kao reakcija na ugro`avawe `ivota, ~asti i dr. a) Strah je kratkotrajno sna`no stawe velike napetosti, koja izazivaju ose}awa postoje}ih ili predstoje}ih opasnosti po integritet li~nosti. Telesna manifest. - uko~en pogled, podrhtavawe, bledo lice i dr. U po~etku osoba je uko~ena, a kasnije prelazi u napad... b) Gnev (bes, qutwa) izazivaju ose}awe nanesenog zla. U po~etku dolazi do razdra`ewa ili uzbu|ewa, zatim sledi kratkotrajno smirivawe da bi na kraju usledilo eksplozivno pra`wewe (~esto uz kriminogeno pona{awe). Afekat mo`e da dovede do su`avawa svesti, pa ~ak i do o{te}ivawa, remeti rasu|ivawe, uti~e na opa`awe, pam}ewe i pa`wu, modeliraju voqnu aktivnost. 2. Raspolo`ewe - su trajna stawa emocija koja predstavqaju rezultantu temperamenta i stalno pridolaze}ih emocija. To je prvenstveno rezultat stawa unutra{wih organa, kao i wihovih promena, odnosno stawa organizma. Raspolo`ewe zavisi i od strukture li~nosti i uticaja sredine.

43

POREME]AJI EMOCIJA - dele se na kvantitativne i kvalitativne 1) kvantitativni PE su: a) euforija - veselost bez odgovaraju}eg povoda i traje dugo. Bolesnik je vedar, razdragan. Javqa se u mani~noj fazi mani~no-depresivne neuroze. b) depresija - bezrazlo`na tuga koja dugo traje. Bolesnik je zabrinut, tu`nog lica, ~esto pla~e. v) apatija - ga{ewe emocija (javqa se kod {izofreni~ara) g) emocionalna razdra`qivost - na male povode brzo reaguje d) patolo{ki afekat e) emocionalna labilnost - brzo i lako mewa raspolo`ewa. 2) Kvalitativni PE su: a) paratimija - nesklad izme|u emocija i misli. Bolesnik misli na ne{to tu`no a ima emociju veselosti b) paramimija - nesklad izme|u emocije i mimike. Bolesnik ima emociju tuge, a po~iwe da se smeje. v) defekt emoc. odnosa. Ovo su simptomi {izofrenije. PATOLO[KI AFEKAT - je privremeni du{evni poreme}aj koji se karakteri{e pojavom patolo{kih promena kod svih psihi~kih funkcija. Afekti su patolo{ki: 1) Na~inom svoga postanka: Kada postoji o~igledna nesrazmera izme|u neznatnih povoda i nastalog jakog afekta (kod epil. zbog sun~anice) 2) Po dejstvu na psihu uzbu|enoga: Pored napetosti u i{~ekivawu uzbu|ewa mogu se proizvesti o{amu}enost, zanos, zbuwenost, su`enu svesnost. 3) Kada prouzrokuju kod uzbu|enog neobi~no pona{awe: Tako u strahu i gnevu do brutalnog nasiqa, u radosti do neumesniog veseqa, a `alost tera na poku{aje samoubistva. 4) Po svom i{~ezavawu: Bilo da se sporo sti{avaju ili nenormalno naprasno prestaju. 5) Kao posledica mo`e se pojaviti ~e{}e nepotpuna, a re|e potpuna amnezija za doga|aje iz vremena pat. afekta. Patolo{ka afekna stawa mogu biti: a) Prepast - PA straha jakog intenziteta, prouzrokovan iznenadnim ugro`avawem sopstvenog ili tu|eg dobra b) Samrtni strah - navala emocija straha predstoje}e smrti v) Panika - PA straha g) Jarost - PA gneva d) O~ajawe - PA `alosti |) Radost - izaziva ose}awa fizi~ke ili psihi~ke prijatnosti. SVEST I POREME]AJI SVESTI Svest je najvi{a psih. funkcija ~ovekovog mozga. Ona obezbe|uje jedinstveno i harmoni~no funkcionisawe ostalih psih. funkcija. ^ovekov mozak je sposoban da misli i ose}a, ali pomo}u svesti ~ovek je svestan ~iwenice da misli i ose}a. Pomo}u svesti svesni smo i vremenskog kon-

44

tinuiteta svoga postojawa. Svest je sposobnost davawa ta~nih podataka o sebi i drugim qudima oko nas, o vremenu, prostoru i sredini koja nas okru`uje. 1) Orijentacija prema samom sebi (autopsih. or.) je sposobnost jedne osobe da daje ispravne podatke o sebi kao {to su ime i prezime, zanimawa i dr. (svesnost svoga JA) 2) Orijentacija prema drugim li~nostima (alopsih. or.) je sposobnost raspoznavawa lica i predmeta iz okoline koja nas okru`uje. 3) Orijentacija u vremenu. Osoba je sposobna da ozna~i datum, doba dana, dan, mesec itd. 4) Orijentacija u prostoru. Osoba je sposobna da da ta~ne podatke o mestu gde se ne{to ili neko nalazi, ili gde se odigrao neki doga|aj. Pojam svesti podrazumeva i pojam budnog stawa. Do naru{avawa funkcije svesti mogu dovesti: trovawe CNS otrovima, razna obolewa i zapalewa na mozgu (tumori, epilepsija i dr.), povrede glave (posledica saobra}ajnog udesa) i posebna afektivna stawa (????) Poreme}aji svesti (PS) su: 1) Stawa poreme}ene svesti 2) Stawa pomu}ene svesti 3) Stawa su`ene (izmewene) svesti Stawa poreme}ene svesti su kvantitativni PS koji se karakteri{u pogo|enim budnim stawem, osoba se nalazi izme|u svesti i besvesti, {to je razlog ote`anog verbalnog kontakta, a psih. akt. je svedena na minimum odnosno nema ga uop{te. a) Somnolencija - je najbla`i oblik PS. Bolesnik deluje pospano i nezainteresovano, lakim dra`ima se mo`e probuditi pri ~emu ostaje budan kratkovreme, a zatim ponovo upada u san. SUMRA^NA STAWA I DELIRANTNA POMU]EWA SVESTI Sumra~na stawa su stawa izmewene (su`ene) svesti i to su kvalitativni PS koje karakteri{u naglo su`avawe svesti, a vremenski period trajawa su`ene svesti postoji potpuna ili delimi~na amnezija, a nakon izlaska iz su`ewa svesti nastupa terminalni san. Nastaju naglo, isto tako i prestaju, a zatim sledi duboki san i vra}awe u normalno stawe svesti. U zavisnosti od stepena su`ewa svesti postoji: 1) Potpuna ili nepotpuna dezorijentacija 2) Zbuwenost, strah 3) Pogre{no do`ivqavawe i prepoznavawe predmeta i qudi iz svoje sredine. U te`im oblicima sumra~nih stawa javqaju se poreme}aji opa`awa - iluzije, halucinacije i dr. Traju naj~e{}e nekoliko sati i obi~no postoji potpuno nese}awe (amnezija) za period sumra~nosti. - Mo`e nastupiti pod dejstvom afekata, a naj~e{}e straha, gneva i patolo{kog afekta. - Histeri~no sumra~no stawe se pojavquje kod histeri~nih li~nosti, i tu postoji naj~e{}e delimi~na amnezija. - Hipnoza je ve{ta~ki izazvano su`ewe svesti putem sugestija od strane drugog lica. - Mese~arstvo je stawe izmewene svesti gde osobe se di`u iz posteqe i zbuweno tumaraju automatizovano po ku}i, a nekad, izlaze i na ulicu. Probu|eni oni se vra}aju u krevet i nastavqaju da spavaju (SPO) Delirantna pomu}ewa svesti su stawa pomu}ene svesti u kojoj dolazi ne samo do dezorijentacije ve} i do izmene u pona{awu. U SPS spadaju:

45

1) Konfuzno oneiroidno stawe se karakteri{e nesigurnom orijentacijom, pojavquju se nesistematizovane sumanute ideje odnosa prolaznog karaktera i bolesnici su veoma sugestibilni. Ovo stawe je uslovqeno organskim promenama na mozgu. 2) Delirijum je kval. PS sa te{kim pomu}ewem svesti. Javqa se kao posledica nekog organskog o{te}ewa mozga. Karakteri{e se auto i alopsih. dezorijentizacijom, pojavom halucinacija i iluzija, uznemireno{}u, strahom. Nastaje postepeno i traje kratko, najdu`e 2 - 3 nedeqe. Za vreme perioda trajawa delirijuma postoji potpuna i delimi~na amnezija. 3) Amencija - kval. PS gde se gubi sposobnost shvatawa celine. Karakteri{e se poreme}ajem auto i alopsih. orijentacije promenama u procesu mi{qewa. Pojavquje se kao samostalna psihoza ili se razvija delirijuma. Traje nedeqama i mesecima, i postoji delimi~na amnezija. 4) Bunovna stawa. Nastaju kod naglog prekida sna posle jakog umora, straha i dr. Pojavquju se iluzije i halucinacije, uznemirenost i sklonost ka agresivnom pona{awu. Poreme}aji svesti predstavqaju privremenu du{evnu poreme}enost. Posledica kval. PS su naj~e{}e kriminalnog karaktera (ubistva i dr.). U~inilac kd izvr{i kd u stawima pomu}ene i izmewene svesti, ona je wegova sposobnost bitno smawena ili je on potpuno neura~unqiv. Kvantitativni PS se retko sre}u u KP odnosima. NAGONI I POREME]AJI NAGONA - su nasle|eni, slo`eni, nenau~eni oblici pona{awa, specifi~ni za odre|enu vrstu. - nagonska aktivnost proisti~e iz fiziologije potreba (glad, seks, `e|) - su motivi qudske delatnosti a u odre|enom smislu se i pojam instikt koristi kao sinonim za nagone. - je do`ivqen instikt oboga}en afektivnom reakcijom - nagonske radwe se razlikuju od voqnih radwi po tome {to su br`e, nepromi{qene, i zavr{avaju se u afektu. Nagoni se dele na: 1) Vitalne - ubrajaju se nagon za samoodr`awem i nagon za odr`awem vrste - Nagoni za samoodr`awem: 1) Nagon za ishranom - podrazumeva ne samo uzimawe hrane nego i aktivnosti vezane za tra`ewe, spremawe i magac. hrane. 2) Nagon za `ivqewem - podrazumeva postojawe `eqe za `ivqewem, ali i aktivnosti koje odr`avaju `ivot jedinke - Nagoni za odr`awem vrste: 3) Seksualni nagon (libido) - podrazumeva postojawe energije za seksualnim zadovoqstvom. Ispoqava se u aktivnosti tra`ewa partnera, udvarawe, qub. igri, kao i genitalnu realizaciju samog nagona (sno{aj) 4) Roditeqski nagon - se manifestuje u `eqi i potrebi za formirawem porodice i nege dece i sl. 2) Socijalni nagoni - proizilaze iz `ivota ~oveka u dru{tvu. 1) Nagon ~opora - potreba ~oveka da `ivi u zajednici sa drugim qudima 2) Nagon za igrom, razonodom, takmi~ewem, konkurencijom 3) Motiv radoznalosti i saznawa Poreme}aji nagona 1) P.N. za ishranom

46

1) Kvantitativni poreme}aj pokazuje promene ne samo u na~inu uzimawa hrane, koli~ini unete hrane, ve} i u vidu namernog ili nenamernog gladovawa i ovde spadaju: a) bolesna pro`drqivost - javqa se kod du{evno obolelih osoba b) gladovawe - namerno - u ciqu mr{avqewa, u vidu {trajkova gla|u - nenamerno - zarobqeni{tvo, elementarne nepogode 2) Kvalitativni poreme}aj se susre}e kod du{evno obolelih lica. Naj~e{}e se ispoqavaju u vidu koprografije - jedewe fekalija, antropofagije - jedewe qudskog mesa. 2) P.N. za `ivqewem - Ispoqavaju se u vidu uni{tewa sopstvenog `ivota, odnosno samoubistva. 3) Poreme}aji seksualnog nagona - zadovoqewe ovog nagona posti`e se kroz qubavnu igru i sno{aj, kada dolazi do prodirawa mu{kog polnog organa u `ensku usminu i do`ivqavawe orgazma. 1) Kvantitativni se karakteri{u pojavom povi{enog ili sni`enog, odnosno uga{enog seksualnog nagona. A to su: - satirijaza - povi{eni seksualni nagon kod mu{karca - nimfomanija - povi{eni seksualni nagon kod `ene - impotencija - sni`eni sek. nagon kod mu{karca - frigidnost - sni`eni sek. nagon kod `ene 2) Kvalitativni se karakteri{u pojavom nastranosti. a) Inverzije - su nastranosti kod kojih se seksualni nagon i wegovo zadovoqewe usmereni prema osobama istog pola i razli~itog uzrasta. A to su: - homoseksualnost (pederastija i lezbijska qubav) - narcizam - pedofilija, gerontofilija, zoofilija b) Perverzije - su nastranosti u na~inu zadovoqewa seksualnog nagona - onanija - transvestitizam - sadizam - mazohizam i dr. 4) Poreme}aji roditeqskog nagona mogu da se jave u obliku oslabqenog nagona (kod depresije) i u obliku poja~anog nagona (majmunska qubav i dr.) 5) Poreme}aji socijalnog nagona - Nagon ~opora (izolacija) - Ga{ewe motiva i borbe za polo`ajem u dru{tvu. INTELIGENCIJA I POREME]AJ INTELIGENCIJE Inteligencija je sposobnost razlikovawa bitnog od nebitnog, sposobnost shvatawa i razumevawa redosleda, shvatawa problema i pronala`ewa re{ewa, naro~ito novih, odnosno snala`ewa u novim situacijama. - Predstavqa i op{tu sposobnost (G-faktor). G-faktor ozna~ava op{te ~ovekove sposobnosti koje su zastupqene u svim aktivnostima. - Specifi~ni faktori inteligencije (S-faktor) su posebne sklonosti ili talenat. Razvoj inteligencije se zavr{ava sa 18 - 20 godina. U razvoju inteligencije koja je vi{e nasledna nego ste~ena osobina, najva`niju ulogu imaju nasle|e i sredina. Nivo inteligencije se

47

izra`ava preko koli~nika inteligencije (IQ). (IQ=umni uzrast/godine starosti * 100) Do umnog uzrasta se dolazi primenom psih. testova. Za ispitivawe inteligencije upotrebqavaju se standardni i improvizovani ispiti. 1. Standardni - vr{i ga psiholog pomo}u psiho-testova 2. Improvizovani ispit - vr{i ga pravnik (dobija se gruba ocena o inteligenciji, neke osobine) Ispitivawem inteligencije se procewuje sposobnost rasu|ivawa, op{te znawe u odnosu na `ivotno doba, sposobnost razlikovawa bitnog od nebitnog i dr. Poreme}aj inteligencije - delimo na: 1. Zaostalosti u du{evnom razvoju (ligofrenija???) - to je uro|en ili rano ste~en zaostatak u razvoju inteligencije. 2. Demencija - je gubitak inteligencije koja je bila razvijena tj. ste~eno o{te}ewe inteligencije. PAM]EWE I POREME]AJI PAM]EWA - je psihi~ka funkcija koja se sastoji iz upam}ivawa, zadr`avawa i reprodukcije jednom percipiranih i shva}enih utisaka, sadr`aja sveta. - Trag ili otisak u mozgu naziva se engram. - Zahvaquju}i engramu ~ovek je u mogu}nosti da se seti, reprodukuje doga|aje i sl. i u uslovima kada oni kao dra`i ne deluju na ~ulne organe. - Postoje 4 vrste pam}ewa i to: 1. Motorno pam}ewe - oblik reprodukcije i upam}ewa pokreta 2. Slikovno pam}ewe - oblik repr. i upam}. emocija 3. Slikovno pam}ewe - oblik repr. i upam}. slika 4. Verbalno - logi~no - obl. repr. i upam}. misli i govora. I faza - upam}ivawe (stvarawe engrama). To je deponovawe u mozgu primqenih utisaka i do`ivqenih. II faza - zadr`avawe III faza - reprodukcije I fiksacija - uo~avawe doga|aja II regencija - zadr`avawe III evokacija - psihi~ki napor da se ne~ega setimo IV rekotnicija - prepoznavawe V reprodukcija

Kvantitativni PP 1. Amnezija - organski faktori: povrede glave, neorganski faktori: razna obolewa - retrogradna (neposredno) - kongradna (za vreme) - anterogradna (posle)

48

2. Hipomnezija 3. Hipermnezija 4. Alomnezija Kvalitativni PP 1. Prolazna zaboravnost 2. Konfabilacija 3. Patolo{ka la`qivost NEUROZE - VRSTE I KRIM. ZNA^AJ - je psihijatrijska kategorija kod kojih li~nost reaguje na svesne ili nesvesne konfliktne situacije spec. tkv. neuroti~nim odbrambenim mehanizmima. - su{tina neuroze je konfliktna situacija i pogre{no razre{ewe konflikta neuroti~nim odbrambenim mehanizmima. - da bi jedan konflikt postao “neuroti~an” konflikt treba dugo da traje i da osoba nije sposobna da ga razre{i zdravim odbrambenim mehanizmom i da zbog toga taj konflikt izaziva stawe unutra{we napetosti. - Konflikt mo`e da bude svesni i nesvesni, unutar same li~nosti i izme|u li~nosti i spoqnog sveta. - Konflikt izme|u li~nosti je ~e{}e nesvesni i manifestuje se borbom motiva. - Konflikt ime|u li~nosti i spoqnog sveta je ~e{}e svesni i ti~e se odnosa prema poslu, voqenoj osobi, sa ~lanovima porodice. - ^ovek je svestan te konfliktne situacije, ali nije sposoban da je razre{i. - Tu nastaje stawe unutar napetosti koju ~ovek razre{ava neuroti~nom simptomatologijom. Vrste neuroza: 1. Histeri~na neuroza - kod we se psih. konflikt preobra}a u telesni simptom (oduzetost mi{i}a ruku ili nogu, govora i dr.). Veliki histeri~ni napad je sli~an epilepti~nom napadu (bolesnik pada na zemqu, ali se ne povre|uje, trese ali bez pene na ustima, bez ugriza jezika) 2. Prisilna neuroza - se manifestuje neodoqivom unutra{wom potrebom da se u~ini neka radwa, da se ponavqa neka misao (osoba kad god vidi no` razmi{qa o ubistvu i dr.) 3. Fobi~na neuroza - fobija je patolo{ki strah. Pacijent zamewuje unutra{wu napetost sa strahom. 4. Neurastenija - pacijent bezuspe{no poku{ava da razre{i sopstvenu konfliktnu situaciju i pri tom tro{i mnogo energije pa je osnovni simptom intenzivan zamor i malaksalost (npr. gu{ewe,...) 5. Depresivna neuroza - kod we dugotrajni konflikt i unutra{wa napetost dovode do promena raspolo`ewa u pravcu tuge, poti{tenosti, bezvoqnosti i naj~e{}e ideje o samoubistvu. - Dijagnoza neuroze u principu ne dovodi do umawewa ura~unqivosti, ali je u praksi mogu}e umawewe ura~unqivosti. PSIHOPATIJE - POREME]AJI LI^NOSTI Pod psihopatijom podrazumevamo du{. sklop izvesnih qudi kod kojih se intelektualne funkcije odvijaju bez smetwi, ali postoji nastranost u oblasti emocija, voqe i nagona {to im ote`ava prilago|avawe sa socijalnim i moralnim normama dru{tva u kome `ive. - Psihopate su osobe koje se nalaze izme|u du{evno zdravih i du{evno obolelih qudi.

49

- Bitne karakteristike psihopata je da se ote`ano prilago|avaju u socijalnoj sredini tj. ne prihvataju norme dru{tvenog pona{awa, iz ~ega rezultira wihovo asocijalno pona{awe, oni su agresivni i razdra`qivi, emocionalno hladni, bez saose}awa, beskrupulozni su, pokazuju slabost i nestabilnost voqe (~esto mewaju preduze}a i zanimawa), imaju mnogo prohteva i odmah tra`e wihovo zadovoqewe i dr. - Nastranosti u oblasti emocija, nagona i voqe, naj~e{}e se ispoqavaju: 1. U emocionalnom domenu - burno reaguju na bezna~ajne povode. U emoc. ispoqavawu prisutni su afekti straha, gneva i patolo{kog afekta koji dovode do naru{ewa stawa svesti - Psihopate su dosta osetqivi 2. U oblasti nagona - samo`ivi su, odaju se alkoholu, drogi i sl. Nastranost seksualnog nagona kod wih se ispoqava u vidu inverzije i perverzije. 3. U oblasti voqe - bezvoqni su, kolebqivi, impulsivni. Psihopatski sindrom karakteri{e asocijalno pona{awe, nemogu}nost stvarawa i odr`avawa dugotrajnih emoc. veza sa drugim osobama, nemogu}nost prihvatawa socijalne uloge u dru{tvu. Podela psihopatija: 1. Klini~na podela psihopatije: zasniva se na postojawu abnormalnosti fenomena u strukturi li~nosti psihopata. A to su: a) [izoidna psihopatija - sli~no {izofreniji samo u bla`em stepenu b) Cikloidna psihopatija - promene raspolo`ewa psihopata koje ide od veselog raspolo`ewa do depresije v) Epileptoidna psihopatija - sli~no kao i kod epilepti~ara g) Histeroidna psihopatija d) Seksualna - psihopate pokazuju nastranost u zadovoqewu seksualnih nagona, uz postojawe perverzije i inverzije. [IZOFRENIJA - VRSTE (RASCEP LI^NOSTI) - je du{. oboqewe koje dovodi do poreme}aja celokupne li~nosti bolesnika. Ovaj poreme}aj nastaje kao rezultat rascepa psihi~kih funkcija {to dovodi do potpune razgradwe i opusto{ewa li~nosti. To je rascep du{e ili li~nosti ili du{evno rastrojstvo. Simptomi {izofrenije i poreme}aji kod: 1. Mi{qewa - misaoni tok, tj. govor kod {izofreni~ara je ~esto izmewen po tipu asocijacije - one skokovite, nepovezane, pa se javqa poreme}aj mi{qewa. Mi{qewe {izofreni~ara mo`e da bude poreme}eno u smislu postojawa sumanutih ideja uticaja, verovawa da mu neko krade misli. 2. Emocija - jedna od bitnih karakteristika {izofrenije je ga{ewe emocija (apatija). Nesklad misli i emocija i emocija i mimike. 3. Voqe, 4. Svesti - kvalitativni poreme}aji svesti - autizam 5. Inteligencija kod {izofreni~ara ima progresiju o{te}ewa (paradoksalna demencija). Na te{ka pitawa {izofreni~ar daje ta~ne odgovore, a na lake neta~ne. 6. Opa`awe - halucinacije se javqaju u vi{e od polovine {izofreni~ara. 7. Nagoni - slabqewe socijalnih nagona, seksualnih nagona. Postoje 4 vrste {izofrenija: 1. [izofrenija simpleks - javqa se u pubertetu. Po~iwe postepenim i laganim tokom sve do potpunog du{evnog poreme}aja (dobra i primerna deca tj. odli~ni u~enici popu{taju sa uspehom,

50

povla~e se iz dru{tva, ravnodu{ni su, ne obra}aju pa`wu na svoj izgled. 2. Hebefrenija - javqa se u `ivotnom dobu adolescencije. Naj~e{}e po~iwe naglo sa simptomima uznemirenosti, straha, halucinacija i sumanutih ideja. Bolesnici na po~etku bolesti ispoqavaju promenqiv stav prema okolini (ponekad su potpuno nezainteresovani, ali se pojavquju strah, depresivno raspolo`ewe i dr.) 3. Katatona {izofrenija - karakteri{e se pojavom mi{i}ne priko~enosti ili uzbu|ewem i promenama voqe i voqnih aktivnosti (katatoni stupor(?) - bolesnik le`i, sedi ili stoji uko~eno i pri tome deluje kao lutka. Bolesnik odbija hranu. Katatona gomama (?) nastaju u 3 kat. stup. (?). Kod katatone gomame agresija je usmerena na sferno {to se kao pojavi (?) KRIMINALNI ZNA^AJ [IZOFRENIJE - Kriminalitet {izofrenije po broju izvr{ewa kd nalazi se na prvom mestu. U krim. praksi naj~e{}e se susre}u najte`a kd i to ubistva i te{ke telesne povrede. Krim. aktivnosti {izofr. bolesnika najizra`enija su na po~etku bolesti kada se pojavquje veliki strah i nepoverewe prema okolini. Su{tina krim. pona{awa proizilazi iz ~iwenice da bolesnik u strahu od uni{tewa svoje li~nosti od strane drugih nalazi motiv “samoodbrane” za agresiju i naj~e{}e uni{tewa `ivota drugih. Od psihopat. sadr`aja najva`nije su sumanute ideje u krim. pona{awu {izofreni~ara (na prvom mestu su sumanute ideje qubomore, na drugom sumanute ideje progawawa, tre}em sumanute ideje odnosa itd.) Ukoliko se kod {izofreni~ara pored SI pojave i halucinacije, prisutna je velika dru{tvena opasnost po lica koja se nalaze u sumanutom sistemu {to zahteva preduzimawe posebnih mera. [izofreni~ari mogu da izvr{e kd u latentnoj fazi {izofr. i u po~etnoj fazi (preosetqivi su, razdra`qivi) u fazi {izofrene demencije (emoc. dem. u kojoj je {izofr. li~nost potpuno razgra|ena i potpuno nezainteresovana kako za sebe tako i za doga|aje). Ukoliko {izofreni~ar izvr{i kd u jednoj od ovih faza wegova ura~unqivost je dovedena u pitawe. Mo`e postojati i potpuna neura~unqivost ili BSU {to je u zavisnosti od prisutnih psihopat. sadr`aja, krim. situacije, na~ina izvr{ewa kd i sl. KRIM. ZNA^AJ MANIJE - mani~no depresivna psihoza (MDP) je privremeno du{evno oboqewe, koje se javqa periodi~no. Sastoji se od manije i depresije koje se periodi~no javqaju {to podrazumeva i postojawe slobodnog intervala kada nepostoji, ili se ne manifestuje psihoza. - Posle faze manije dolazi depresija, pa opet manija. Ali se mogu javqati samo faze manije, ili faze depresije. - Dve osnovne karakteristike MDP su poreme}aj emocija i periodi~nosti javqawa bolesti uz postojawe slobodnog intervala. Manija - Mani~ni bolesnici su veoma karakteristi~ni (upadqivo veseli, nasmejani uz postojawe potpunog zadovoqstva, stalno su u pokretu, uvek spremni za akciju, {alu, razgovor i dr.) - Poreme}aj emocija je osnovni poreme}aj mani~nog obolewa. Mani~ni bolesnik nema sposobnost koncentracije, mi{qewe po formi je ubrzano (bujica ideja, re~i), mogu da se jave ekspanzivne sumanute ideje (oni su najlep{i, najseksipilniji), nagonska aktivnost je povi{ena (seksualni nagon) - Kod mani~nih bolesnika prisutni su preduzimqivost, inicijativnost, `eqa da se pomogne

51

ali bolesnici u tome ne istrajavaju i realizaciju nikad ne dovode do kraja. - Pored klasi~ne (ove opisane) manije postoji i tzv. delirantna manija u kojoj se umesto veselog raspolo`ewa i razdraganosti pojavquje gnev i agresivnost. Bolesnici su izrazito agresivni i opasni za okolinu. - Mani~ni bolesnici izvr{avaju sve vrste kd ali naj~e{}e su seksualni delikti, uvrede, klevete, falsifikovawe, skandale i dr. Mani~ari su sugestibilni, kupuju sve i sva{ta ili rasipaju svoja dobra, daju velike poklone i sl. Ukoliko man. bolesnik izvr{i kd u fazi postojawa psihoze, on }e biti potpuno neura~unqiv ili BSU. Pri procewivawu ura~unqivosti potrebna je velika opreznost i stroga individualna procena (mora se uzeti u obzir u~estalost i du`ina trajawa psihoze, du`ina slob. intervala). Ovi bolesnici su u principu za kd izvr{ewa u slobodnom intervalu ura~unqivi. KRIMINALNI ZNA^AJ DEPRESIJE - depresivni bolesnici su neraspolo`eni uz postojawe nemotivisane tuge. Upadqivo su zabrinuti, nezainteresovani i dr. Verbalni kontakt se te{ko uspostavqa. Osnovni poreme}aj je poreme}aj emocije, ali suprotno od manije radi se o afektu `alosti i tu`nog neraspolo`ewa. Depresija dovodi do poreme}aja mi{qewa, nagona, voqe i pa`we. (misaoni tok je usporen, pojavquju se depresivne sumanute ideje pra}ene jakim ose}awem krivice). - Poreme}aj nagona se manifestuje sni`ewem nagona za ishranom (gubitak apetita), sni`ewem brige za porodicom, a posebno je zna~ajno sni`ewe nagona za `ivqewem koji se manifestuje te`wom ka samoubistvu. - Nesanica je ~est simptom i kod depresije i kod manije. Prisutni su i drasti~ni oblici samoubistva (rezawe grkqana i sl.) koji se javqaju kod depresivnih bolesnika u stawima agitirne (?) depresije (kod ovog oblika depresije pored depresivnog raspolo`ewa postoji i jaki strah). - Depresivni bolesnici se povla~e u usamqenost i pod uticajem psihopats. do`ivqavawa sumanutog karaktera (gre{nost, krivica, besmrtnosti i sl.) oni se ~esto odlu~uju na samoubistvo i homocidno pona{awe. - Ubistvo se izvr{ava da bi se krivi~no odgovaralo, i tako do`ivelo sopstveno uni{tewe ili se ubija voqena osoba sa motivacijom da joj se spre~e stradawa i patwe koje je o~ekuju u budu}nosti. Obi~no se nakon izvr{enog ubistva voqene osobe izvr{ava i samoubistvo. Ukoliko depresivni bolesnik izvr{i kd u fazi postojawa depresije, on }e biti potpuno neura~unqiv ili BSU. Pri procewivawu ura~unqivosti potrebna je velika opreznost i stroga individualna procena (mora se uzeti u obzir u~estalost i du`ina trajawa depresije, du`ina slob. intervala). Ovi bolesnici su u principu za kd izvr{ewa u slobodnom intervalu ura~unqivi. PARANOJA - je du{evno obolewe koje ne dovodi do degradacije i opusto{ewa li~nosti bolesnika. Osnovne karakteristike su: 1. Postojawe sistematizovanih sumanutih ideja - tj. sumanute ideje su povezane, razumqive i logi~ne i kao takve okolina ih ~esto prihvata i razume. 2. Javqa se posle 30. odnosno 40. godine `ivota 3. Javqa se uglavnom kod osoba koje su predisponirane i sa visokom IQ. 4. Ne dovodi do degradacije i opusto{ewa li~nosti bolesnika. 5. Paranoi~ari su sumwi~avi i veoma nepoverqivi, narcisoidni su i obi~no precewuju svoje sposobnosti i kvalitete.

52

6. Ne ispoqavaju halucinacije. Sumanute ideje paranoi~ara mogu biti SI veli~ine, visokog porekla, pronalaza{tva, nepriznatog prava. - Razlikujemo dve vrste paranoje i to: 1. Paranoja persecutoria - odlikuje postojawem SI progawawa, (neko ih stalno progawa, napada, podvaquje i sl.) 2. Paranoja koja se karakteri{e sklono{}u za parni~ewem (oni tu`e, vode maratonske parnice i dr.) - Kriminalno pona{awe paranoi~ara se re|e susre}e u odnosu na druga du{evna obolewa. - KD koja su najzastupqenija kod paranoi~ara: klevete, uvrede, TTP i ubistva. - Ukoliko je paranoi~ar izvr{io KD pod uticajem sumanutih ideja onda je neura~unqiv ili BSU. - Ukoliko je izvr{io KD koje nije izvr{eno pod uticajem SI onda je on u principu ura~unqiv. EPILEPSIJA - KRIM. ZNA^AJ - je bolest nervnog sistema. To je naglo nastali prolazni poreme}aj funkcije mozga koji prestaje naglo i ima tendenciju za ponavqawem u raznim vremenskim intervalima. Epilepsija je karakteristi~an na~in reakcije mozga na razl. patolo{ka stawa i promene u organizmu. Ona se ispoqava napadima gubitka ili pomu}ewa svesti. Naj~e{}i uzroci epilepsije su organska o{te}ewa mozga: poro|ajne traume, uro|ene anomalije mozga, tumori mozga, povrede glave, razna trovawa itd, stres. U sagledavawu epilepsije potrebno je definisati: 1. Epilepti~ne napade a) Veliki ep. napad - po~iwe iznenada, naglo dolazi do gubitka svesti i pada i pri tome se ~esto povre|uje. Posle pada, dolazi do ko~ewa i trzaja zatim sledi san. (????). Pored povre|ivawa pri padu, epil. se ~esto u toku napada ugrize za jezik ili se umokre. b) Mali epilepti~ni napad - bolesnik ne pada, ali za trenutak prekida da govori, ispada mu predmet iz ruku i sl. 2. Prolazne psih. smetwe - dolazi do su`ewa svesti a) Epilepti~ni delirijum - epilepti~ari su veoma kriminogeni zato {to atakuju na sve uz postojawe potpune amnezije za vreme trajawa napada. b) Sumra~na stawa - dolazi do naglog su`ewa svesti i naglog prestanka sumra~nog stawa, a zatim sledi duboki san. v) Afektivno rastrojstvo 3. Trajne psih. promene - javqaju se samo kod nekih, a svest je o~uvana. Pri procewivawu ura~unqivosti epilepti~ara za izvr{ena kd moraju se sagledavati stawe u kome je izvr{eno kd, okolnosti i na~in izvr{ewa kd i oblik epilepsije. Epilepti~ar se kao izvr{ilac kd mo`e na}i u vreme izvr{ewa kd u jednoj od slede}ih faza: 1) U fazi epilepti~nog napada, odnosno krize. U stawima epil. krize epilepti~ari su potpunko neura~unqivi ili bSU za izvr{ewa kd. 2) U fazi psih. smetwi - epil. kao izvr{ilac kd je neura~unqiv ili BSU 3) U fazi postojawa trajnih psih. promena - za kd izvr{ena uovom stawu epil. je potpuno neura~unqiv. Epilepti~ari su za izvr{ena kd van ozna~enih psihopatskih stawa u principu ura~unqivi. ALKOHOLIZAM

53

- je dugotrajna prekomerna potro{wa alkoholnih pi}a koja dovodi do psih. i fizi~ke zavisnosti. To je bolest u kojoj ponovqena upotreba alk. pi}a ima nepovoqan efekat na zdravqe onog ko uzima alk. pi}a, ima nepovoqan efekat na zdravqe onog ko uzima alk. pi}a (telesno i psih. zdravqe) na wegovo socijalno prilago|avawe i radnu sposobnost. Tri ~inioca su neophodna za razvoj alkoholizma: 1. ^ovek kao prvi i glavni faktor - naro~ito su zna~ajni: a) Faktor narkotizacije b) Faktor kompenzacije - poku{aj uspostavqawa ravnote`e putem alk. v) Faktor imitacije - dokazivawe svoje mu{kosti g) Faktor profesije (kelneri, barmeni, umetnici i dr.) d) Faktor nesvesni (frustracije iz detiwstva) 2. Faktor alkohol - podrazumeva da se alkohol konzumira zato {to deluje smiruju}e, daje ose}awe snage i hrabrosti, pove}ava agresivnost i dr. 3. Faktor socijalne sredine - igra samo sporenu ulogu. U alkohol. kriminalitet spadaju pre svega kd voza~a motornih vozila, koji u saobra}aju u~estvuju pod dejstvom alkohola, zatim “verbalna kd” - poput uvreda i kleveta, razni oblici TP re|e ubistva i silovawa. Alkoholi~arima koji izvr{e kd usled zavisnosti od alkohola mo`e se izre}i mera bezbednosti obaveznog le~ewa. BOLESNA STAWA ALKOHOLISANOSTI - razvoj alkoholizma kao bolesti kod neke osobe ide po fazama: 1) Prealkohol. faza - povremeno i sve ~e{}e pijewe, opijawe 2) Prodromalna faza - trajno pijewe, sukobi sa okolinom, pijewe kri{om i na kraju ove faze amnezije u pijanom stawu. 3) Kriti~na faza - gubitak kontrole ili “fenomen prve ~a{ice” {to zna~i da alkoholi~ar ne mo`e da kontroli{e unetu koli~inu alkohola, pojave telesnih i psih. komplikacija, izolacije iz radne i porodi~ne sredine, agresivno pona{awe i sl. 4) Hroni~na faza - moralna degradacija, najmawa koli~ina dovodi bolesnika u stawe opijenosti. Komplikacije alkoholizma su: a) Telesne komplikacije - ciroza jetre, alkoholno zapaqewe `eluca, o{te}ewe seksualne potencije i dr. b) Socijalne komplikacije - prekr{aji javnog reda i mira, sukobi u porodici, nov~ani problemi i dr. v) Psihijatrijske komplikacije - patolo{ko napito stawe, delirijum alkohola (halucinacije, iluzije, dezorijentacija, strah), patolo{ka qubomora alkoholi~ara, alkoholi~arska domencija i epilepsija.

ZATVORENI^KE PSIHI^KE REAKCIJE - Zatvorski uslovi sigurno nisu uslovi uobi~ajene `ivotne socijalne sredine, pa je realni o~ekivati i psihopatsko ispoqavawe i pona{awe. Psihopatska ispoqavawa u zatvorenim uslovima spadaju u tzv. reaktivna psihopatska stawa, a to zna~i da spoqna stresna situacija (zatvor), predstavqa va`niju ulogu u nastanku u razvoju ovih poreme}aja nego tzv. unutra{wu (genetski,

54

bioh.) faktori. - Faktori koji specif. obele`avaju zatvorske uslove su usamqenost, fiz. i psih. iscrpqenost, lo{i odnosi izme|u zatvorenika i dr. Prema trajawu i kvalitetu ispoqavawa psih. poreme}aji u zatvorskim uslovima su: 1) Patolo{ka zatvoreni~ka reakcija - poreme}aj kra}eg vrem. trajawa, zatim reakcije straha i zabrinutosti. Mogu}a je i akutna paranoidna reakcija. 2) Zatvoreni~ko reaktivno stawe 3) Zatvoreni~ke psihoze se dele na: a) Sumanuta zatvorska psihoza - nastaje kao akutna paranoidna reakcija poprimi tkz. paranoidni razvoj. Naj~e{}e zatvorenici po~iwu da veruju da ih osobqe progawa, da im drugi zatvorenici ne{to podme}u, da ih ugro`avaju. Afektivna reakcija straha potencira na sumanuto verovawe. b) Ganzerov sindrom - Bolesnik se pona{a kao osoba o{te}ene inteligencije, zapravo pona{a se onako kako on zami{qa da bi trebalo da izgleda maloumna osoba, nije u stawu ta~no da odgovori ni na najjednostavnija pitawa ali se po na~inu odgovora vidi da pitawe... SIMULACIJA, AGRAVACIJA I DISIMULACIJA Simulacija je namerno ispoqavawe i prikazivawe simptoma telesnog i du{evnog obolewa (du{evnog poreme}aja i zaostalosti u du{. razvoju), a pri postojawu o~uvanog telesnog i du{evnog zdravqa i du{. razvijenosti. Ciq simulacije je da se postigne neka korist ili izbegne neugodna situacija (bolovawa, inval. penzija, i dr.) Sa sud. med. aspekta simulacije se mogu podeliti na: 1) Simulacije pona{awa - naj~e{}e se ispoqavaju kao: Simulacija nese}awa (amnezija), sim. maloumnosti (demencija) simul. epil. napada, simul. poku{aja samoubistva, simul. razdra`qivosti i drugih patolo{kih do`ivqavawa (naro~ito halucinacije, i sumanutih ideja). 2) Simulacija fiziolo{kih potreba - odnosi se na koli~inu i na~in uzimawa hrane (gladovawe ili halapqivo uno{ewe u organizam svega i sva~ega) i simulacija u~estalih potreba za mokrewem (mala i velika nu`da). Agravacija - je namerno ili nenamerno uveli~avawe ili preuveli~avawe simptoma tel. i du{. obolewa ili poreme}aja. Ciq agravacije je dobijawe izvesnih beneficija ili koristi (tra`ewe bolovawa ili invalidske penzije i dr.) Sli~na je simulaciji i naro~ito je ~esta u predmetima ve{ta~ewa i utvr|ivawa {tete. Disimulacija - je namerno prikrivawe simptoma postoje}eg telesnog ili du{evnog obolewa ili poreme}aja. Ona je ~esta kod izdavawa voza~kih dozvola kada kandidati prikrivaju svoj alkoh., epilepsiju i u psih. bolnicama kada pacijenti `ele da {to pre budu otpu{teni ku}i. NARKOMANIJA Uobi~ajeni nazivi za zavisnost od psihoaktivnih droga su narkomanija i tabletomanija Narkomanija ili u`ivawe opojnih droga je prekomerno redovno uzimawe droge usled ~ega nastupa zavisnost (fizi~ka, psihi~ka ili obe). Bolesnik bez droge ne mo`e `iveti, ima potrebu za pove}awem doze, a delovawem droge izaziva o{te}ewe zdravqa i {tete za dru{tvo. - U nastajawu i {irewu narkomanije prisutno je vi{e faktora. I to: 1. Faktor li~nosti zavisnika - drogi pribegavaju osobe koje nisu u stawu da podnesu `ivotne tegobe, da ~ekaju na zadovoqewe svojih potreba niti da ulo`e napor da bi postigle

55

uspeh, samopo{tovawe, po{tovawe drugih. Ovo se odnosi naro~ito na maloletnike i mla|e punoletnike (adolescente) kod kojih droga slu`i za be`awe iz realnog `ivota u svet ma{te. 2. Socijalni faktori - to su tzv. “psihi~ke zaraze dru{tva” (uticaj religije, obi~aj, dostupnost droge, cena droge i sl.). Kategorija adolescenata je posebno ugro`ena (zbog radoznalosti) 3. Faktor droga - dejstvo droge zbog kojeg je ona atraktivna za zloupotrebu je slede}e: izaziva relaksaciju, smawuje stawe napetosti i straha, suzbija bol, izaziva veselost. Stvarawe imaginarnog sveta, sawarewe, ma{tawe su faktori koji su privla~ni za adolescente, a ubla`avawe bola je zna~ajno za tzv. terapeutske narkomane. Droga se unosi u organizam na razli~ite na~ine (iwekcijama, `vakawem, pu{ewem, u{mrkavawem i dr.) Uneta droga se zadr`ava u organizmu u proseku 6 - 10 sati. Nakon ovog perioda razgra|ena droga se izbacuje iz organizma. Tipi~an narkoman je mu{karac, nezaposlen, neo`ewen sa SSS star izme|u 29 - 34 godine, prvo iskustvo je imao sa 15 - 16. VRSTE NARKOMANIJA 1. Velike narkomanije (toksinomanije) a) Opijumomanija - je u`ivawe prirodnog opijuma ili wegovih derivata (morfijum, heroin i dr.) b) Kokainomanija - je u`ivawe kokaina) v) Kanabizam - je u`ivawe marihuane koja se dobija iz cveta indijske konopqe i ha{i{a. 2. Male narkomanije (toks.) a) Tabletomanija - zloupotreba lekova (baraburata i sl.) DROGE IZ GRUPE NARKOTIKA Droge su psihoaktivne supstance koje mewaju raspolo`ewe, saznawe ili pona{awe To su opijati koji ukqu~uju opijumove derivate kao {to su heroin, morfijum i kodein. Narkotici izazivaju stawe smirewa i euforije, ubla`avaju bol, strah i napetost. Uzimaju se naj~e{}e ubrizgavawem (“fiksawem”). Apstinencijalni sindrom (vremenski interval manifest. psih. i fiz. simptoma zavisnosti) su vrlo te{ki, a mogu da budu i smrtonosni. Kod apst. krize narkomani su us tawu da ~ine sve da do|u do droge. Naro~ito je opasan heroin koji mo`e da dovede do agresivnih postupaka. HALUCINOGENE DROGE LSD i meskalin izazivaju halucinacije ili iluzije koje su povezane sa promenom raspolo`ewa i misli. Wihova osnovna crta je da sigurno izazivaju promene u opa`awu, mislima i ose}awima. Od 70-tih udisawe lepka i sl. dobilo je me|u mladima dramati~ne razmere. Uzima se obi~no u jednokratnoj dozi i mo`e da daje ~esto i ne`eqene efekte (bed trip - lo{e putovawe) DROGE SA STIMULATIVNIM DELOVAWEM To su stimulanti kao {to su amfetamin, kokain, kofein i sl. U malim dozama izazivaju ose}aj `ivahnosti i energije, podi`u raspolo`ewe i smawuju apetit. Kokain se u{mrkava u nos ili se ubrizgava, dovodi do euforije i do op{te razdra`enosti. TABLETOMANIJA (SEDATIVI, HIPNOTICI) - je zloupotreba lekova. Zloupotreba lekova stvara zavisnost od sedativa, hipnot. i barbiturata. - ovo je tablet. u u`em smislu jer se ove supstance koriste uglavnom kao razni “lekovi za `ivce” bez prelaska na druge klasi~ne droge.

56

- kod tabletomana ~esta je i pojava politoksikomanije tj. kombinovawe raznih medikamenata. NARKOMANI - IZVR[IOCI KD Droga ne izaziva samo zna~ajne promene u li~nosti narkomana, ve} joj donosi i egzistencijalne probleme, obzirom na kupuprodajnu vrednost droge na tr`i{tu. Ovo dovodi i do kriminalnog pona{awa narkomana a u ciqu obezbe|. materijalnih sredstava za kupovinu droge (droga mora da se plati novcem ili svojim telom). Da bi do{li do finansijskih sredstava narkomani naj~e{}e uzimaju novac ili vredne stvari iz svojih ku}a i prodaju ih po ceni ispod pravih vrednosti. Da bi do{li do finansijskih sredstava narkomani naj~e{}e se orijenti{u na xeparewe, provaqivawe u tu|e stanove, samousluge, a ukradene stvari se prodaju ili daju za drogu. Oni falsifikuju recepte, obijaju apoteke, pribegavaju prevarama i utajama i ~esto su pri tome izlo`eni ucenama, prostituciji ili odavawu tajni i sli~no. U sagledavawu ura~unqivosti narkomana potrebno je upoznavawe sa na~inom izvr{ewa kd, strukturom li~nosti narkomana, saznati drogu koja se uzima, postojawe ili nepostojawe apst. sindroma. - Ukoliko narkoman izvr{i kd u fazi drogiranosti i fizi~ke zavisnosti po~etnog aps. sindroma bez obzira na strukturu li~nosti on }e biti neura~unqiv ili BSU. Narkoman je za kd izvr{eno u produ`enoj fazi aps. sindroma u principu sposoban da shvati zna~aj svoga dela i da upravqa svojim postupcima, tj. da je ura~unqiv. KRIVI^NA DELA U VEZI SA NARKOMANIJOM Narkotici su vi{estruko povezani sa zlo~inom i kriminalitetom. Ta veza se mo`e posmatrati sa 2 aspekta: 1) Odnosi se na dela povezana sa proizvodwom, krijum~arewem i prodajom droge, i ona su zbog opasnosti po dru{tvo, a pod sna`nim uticajem me|un. organizacije. 2) Drugi aspekt su dela koja vr{e narkomani pod uticajem droge ili da bi do we do{li. KD koja vr{e narkomani pod uticajem droge mogu biti sva kd ukqu~uju}i i najte`a. KD koje vr{e narkomani da bi do{li do droge dominiraju imovinska kd, provale u apoteke, falsifikovawe lekarskih recepata, kra|e i sl. Za narkomane u~inioce kd na{e zakonodavstvo predvi|a posebne mere bezbednosti. MASOVNE PSIHI^KE REAKCIJE Psihologija mase (PM) - Razli~ito pona{awe - Individualno pona{awe - identifikacija sa vo|om grupe, ukoliko se ne pona{aju u skladu sa tim onda su to destruktivna pona{awa - masovne histerije (rat, kriza u zemqi) - Pod PM podrazumeva se istovremeno reagovawe kolektiva na zajedni~ki povod. Svaki kolektiv, ve}a ili mawa grupa qudi okupqena nekim povodom mo`e biti isprovocirana ne~im i reagovati nezadovoqstvom, odnosno zadovoqstvom. PM su vrlo zna~ajan oblik kolektivnog pona{awa, jer mogu imati ozbiqne reperkucije na dru{tvene procese. Kada do|e do PN emocionalne reakcije i pona{awe kolektiva i pojedinaca u masi odlikuju se karakteristikama:

57

1) Psiholo{ka trauma - Do we dolazi kada subjekti mase (pojedinci) istovremeno bivaju zahva}eni ose}awem neispravne, nezadovoqstva, qutwe, gneva i sl. Zbog ne~ega {to osu|uje wihove motive, pobede, interese. 2) Sugestibilnost ~lanova mase. - Ogleda se u individualnoj i kolektivnoj sklonosti da se prihvate ideje, misli i uverewa koja neko sugerira. Pokazalo se da je otpor pojedinca prema uticajima drugih daleko mawi u masi odnosno da su mase veoma sugestibilne, pa se sa wima mo`e manipulisati. 3) Jedinstvenost interesa i ciqeva - Svi ~lanovi mase do`ivqavaju zajedni~ki motiv kao sopstveni (motiv pravde) i spremni su da se ukqu~e u akciju. 4) Ideja mase je jedinstvena. Tu ideju mo`e da nametne pojedinac, ~esto je to vo|a, a mo`e spontano da proistekne iz situacije. 5) Pojedinac ima ose}awe velike sopstvene snage i spremnost da se odmah ukqu~i u akciju. 6) Socijalna energija mase je ogromna. Odgovara zbiru anonimnosti, podeqene odgovornosti i nemogu}nosti kontrole energije. 7) Pokretqivost mase je velika. Masa se vrlo lako uzbudi, razdra`i ili odu{evi i vrlo brzo stupa u akciju. 8) Masa ima vo|u. Vo|a se mo`e nametnuti sam, idejom ili inicijativom, a mo`e ga birati i masa.