Studija Slucaja : Slovenija

Osnovne karakteristike

Glavni grad: Ljubljana Službeni jezik: slovenački, italijanski i mađarski Vlada: Parlamentarna republika Predsednik Danilo Tirk Premijer Borut Pahor Stanovništvo Broj 2.023.358 Gustina naseljenosti 99/km² BDP 2005. godine Ukupno $43.690 milijardi Po glavi stanovnika $23.250 Indeks humanog razvoja 0,910 (visok) Valuta: Evro Republika Slovenija je Centralnoevropska, podalpska država koja izlazi na istočnu obalu Jadranskog mora. Graniči se sa Italijom, Austrijom i Hrvatskom. Slovenija se proteže na delovima planinskog venca Alpa, Dinarida, Panonske nizije i Sredozemlja, što joj daje povoljan geografski položaj. Glavna etnička grupa su Slovenci

(83%) a narodi iz SFRJ čine 6,3%a

Italijani, Mađari, Romi čine 0.6%. Slovenački predsednik se birasvake pete godine. Izvršnu vlast ima Predsednik vlade i kabinet ministra.

1

Kratka istorija Pretpostavka je da su se preci današnjih slovenaca doselili na teritoriju Slovenije u 6. veku a u 7. veku je nastala prva slovenačka država – Karantanija. 45. godine pada pod vlast Bavarske i tada se stanovništvo pokrštava. U 14. veku Slovenija pada pod vlast Habzburgovaca, kasnije Austro – Ugara. Slovenija se deli na tri pokrajine: 1. Kranjsku 2. Korušku 3. Štajersku

1848. Slovenci počinju politički program koji traži ujedinjenu Sloveniju. 1918. se raspada Austro-Ugarska. Italija zauzima Primorsku i Istru. Osnovana Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, koja 1929. godine menja ime u Kraljevinu Jugoslaviju. Kraljevina Jugoslavija se raspala u Drugom svetskom ratu. Slovenija postaje član socijalističke Jugoslavije, proglašene 29. novembra 1943. 25. juna 1991. proglašava nezavisnost od SFRJ.

2

Priključuje se NATO-u 2004. godine, a iste godine postaje članica Evropske Unije.

Krah Socijalizma i nezavisnost Slovenije Socijalizam je društveno-ekonomsko uređenje u kojem je većina sredstava za proizvodnju u državnom vlasništvu, većina ekonomskih delatnosti se odvija pod kontrolom države. Socijalizam u tom obliku nije moguće primeniti, zato je bilo preko potrbno sprovesti privrednu reformu u socijalističkim državama. Postoje unutrašnji i spoljašnji razlozi koji su uticali na sunovrat Socijalizma. Spoljanji razlozi, tj pritisak kapitalističkih država nisu bili glavni faktor za urušavanje Socijalizma, već unutrašnji. A to su neodgovarajuće korišćenje faktora proizvodnje, način raspodele društvenog proizvoda, zapostavljanje lične potrošnje, porast demokratskih pritisaka...Takvo socijalističko uređenje je bilo u Socijalistička Federativnoj Republici Jugoslaviji, koju su činili Srbija, Hrvatska, Slovenija, Makedonija,Crna Gora i Bosna i Hercegovina. Na čelu države je bio izabrani predsednik Josip Broz Tito. SFRJ je bila zemlja takozvanog "samoupravnog socijalizma1", sa jednopartijskim delegatnim sistemom predstavljanja, planskom privredom i specifičnim sistemom radničkog samoupravljanja… 1974. godine usvojen je novi savezni ustav koji je dao više autonomije republikama i pokrajinama. Jedna od uredbi novog ustava je da je svaka država zvanično mogla proglasiti nezavisnost od federacije. Tito je umro 1980. godine, rodonačelnik i simbol "bratsva i jedinstva", jednia sveza ovih naroda. Na čelo SFRJ staje Predsedništvo od od osam članova, osam predstavnika republika i autonomnih pokrajina, koje je imalo gotovo simbolički značaj. Vlast je sve više gubio političku moć a republike I autonomne pokrajine sve više jačale. 1986. sunovrat SFRJ se znatno ubrzava dolaskom Slobodana Miloševića na čelo CK saveza komunista Srbije… Počelo je umotavanje u nacionalne zastave u pokušaju da se spere krivica 1

Samoupravni socijalizam

3

ekonomske krize i napusti planska ekonomija. Krivica za ekonomske teškoće je sistematski bila prebacivana od strane lokalnih birokratija ka komšijskim republikama i njihovim vođstvima. 25. juna 1991. godine Slovenija izlazi iz granica SFRJ i proglašava nezavisnot. Par dana posle te odluke usledio kratak rat izadju Slovenije i JNA, sukob je trajao oko sedam dana i odneo nekoliko desetina života. Slovenija, koja je od nastanka SFRJ bila njena najjača republika, imala je veće apetite da se razvije od ostatka velike federacije. Već od proglašenja nezavisnosti, Slovenija je odredila svoj primarne ciljeve, a to je privođenje tranzicije kraju i priključivanje Evropskoj Uniji u isto vreme.

Tranzicija u Sloveniji Proces tranzicije iz socijalističke ekonomije, koja uključuje državnu i društvenu svojinu, u tržišnu ekonomiju koju preteženo čini privatna svojina, čine dva seta reformi. Prvi set je vezan za makroekonomsku stabilizaciju, liberalizaciju i privatizaciju. Drugi set čini postupna primena direktnih ekonomskih politika koje se odnose na reforme u finansijskom, institucijalnom i preduzetničkom sektoru, i brojnih reformi ( u penzionim, poreskim, administrativnim sistemima...). U cilju što brže integracije u EU, Slovenija je morala da napravi i sprovede suštinske reforme i transformacije, koje će omogućiti brži razvoj ekonomije i povećanja konkurentnosti kako bi što pre stala rame uz rame članicama EU. Proces tranzicije u Sloveniji je u stvari proces usaglašavanja sa ekonomskim standardima EU.

4 Stope inflacije u zemljama CEFTA

Slovenja je nasledila hiperinflaciju i velika spoljna zaduženja od SFRJ. Dodatni problemi su gubitak Jugoslovenskog tržišta gde je bio usmeren izvoz i nedostatak deviznih rezervi da podrži nacionalnu valutu, tolar. Zbog toga su makroekonomska stabilizacija i liberizacija bili prioriteti na početku tranzicije. Posle "tranzicionog jaza" na početku, koji se odrazio kroz pad BDP, Sovenija je relativno brzo, već 1993. godine, značajno smanjila stopu inflacije. Pored toga u celom periodu tranzicije, uspela je da održi fiskalnu i spoljnu ravnotežu.

Slovenački tolar

Makroekonomska stabilizacija se sastoji iz: 1. Reforme monetarne politike – smanjivanje inflacije i kamatnih stopa 2. Reforme fiskalne politike – održavanje stabilnosti javnih finansija 3. Reforma politike dohodaka, saglasna sa makroekonomskom stabilizacijom 4. Politika otvaranje ekonomije ka stranim tržištima Kamen temeljac slovenačke ekonomske ne zavisnosti je uvođenje nacionalne valute oktobra 1991. godine, samo nekoliko meseci od proglašenja nezavisnoti od SFRJ. Tda je slovenačka banka bila suočena sa mnogim problemima – dvocifrena inflacija, nedostatk deviznih rezervi,, nepoverenje u novu valutu, nedostatak kredibiliteta.... Prvi cilj je bio smanjenje inflacije koju ju je nasledila od SFRJ, glavni problem je bio stabilnost kursa tolara (koji je stalno fluktirao). Slovenija je taj problem rešila vezivanjem kursa tolara za stabilnu stranu valutu. To znači utvrdjivanje

5

stabilne razmenske vrednosti nacionalne valute i neke jake valute, u ovom slučaju nemačku marku. Monetarna politika je postigla veliki broj značajnih ciljeva, banka Slovenije se afirmisala kao institucija kojoj se može verovati, inflacija je redukovana na jednu cifru do 1995. godine, tolar je postao valuta kojoj se veruje, kamatne stope su prestale da rastu a devizne rezerve počele da se povećavaju. Od 1996. godine stope inflacije su još uvek bile prilično visoke, od 8% do 10%. To se može objasniti kretanjima realnih i nominalnih kamatnih stopa. Kako bi podržala oporavak ekonomije posle sloma Jugoslovenskog tržišta, privatizaciju preduzeća i restruktuiranje bankarskog sistema, Banka Slovenije je pokušala zaštiti konkurentnost na stranim tržištima. Veliki problem predstavlja ogroman priliv stranog kapitala u vidu deviza, što vrši veliki pritisak na domaću valutu. Od 1993. do 1994. godine je primenjivana politika neutralisanja priliva deviza, uglavnom prodavanjem domaćih novčanica, negativna posledica toga je obeshrabrivanje stranih investitora.

Realni BDP u zemljama CEFTA Vlada Slovenije 1996. godine počinje politiku liberalizaciju cena, kako bi umanjila njihovu distorziju i procenat kontrolisanih cena 2. Tako se sa 22,4% 2

U socijalizmu cene bile formirane veštački i kontrolisane od strane države.

6

kontrolisanih cena u 1996. godini procenat smanjio na 13% u 2001. godine, što je jako dobar rezultat. Još jedan veliki problem monetarne politike su visoke kamatne stope, postoji nekoliko razlogaa to su stroga monetarna politika, očekivanje inflacije, loša struktura bankarskog sektora... Banke se među sobom dogovaraju o najvećoj stopi rezerva koje mogu da čuvaju i tako se 1995. godine taj problem se rešava.

Fiskalna politika Restriktivna fiskalna politika ima za cilj da ograniči državnu potrošnju i kreira fiskalno okruženje koji će podstaći ekonomski razvoj. Može se reći da je ovo jedan od najtežih u tranziciji jer zahteva da država sama sebi ograniči potrošnju i značaj u društvu i privredi. Najvažnija stvar je prekinuti vezu imeđi fidkalne politike i monetarnih vlasti. U svim zemljama ukojima se vodi politika smanjenja inflacije podrazumeva se da se smanjinegativan efekat ovog je opadanje državnih prihoda u prvih nekoliko godina tranzicije. U Sloveniji je zabeležen državni deficit od -0,6% BDP-a 1997. godine, a čak -1.4 BDP-a 2001.godine. takav deficit je izazvan rashodima države direktno doprinosi inflaciji. Još jedan problem je to što je finansiranje državnog deficita ograničen zakonima.

Restriktivna politika dohodaka Restriktivna politika dohodaka ima za cilj da ograniči ličnu potrošnju, što je čini, politički gledano, najosetljiviju meru stabilizacijone politike. Međutim, dugoročni cilj ove mere je da se produktivnost i dohodci usklade, tako da se rast dohodaka veže za rast produktivnosti. Kada zarade po zaposlenom rastu brže od produktivnosti inflacija raste sa porastom cene rada. Postoje dva metoda ograničavanja, a to su: ograničavanja fonda plata državnih preduzeća i ograničavanja proporcija ukupnog prihoda preduzeća koji se može podeliti u vidu plata.

7

Slovenija je organizovala institucijalni mehanizam po kojem se plate određuju kolektivnim dogovorom, individualnim dogovorom i kroz zakon. U početku se veličina plate određivala kvartalno a od 1997. godine određuje godišnje u odnosu na indeks cena na malo 3. Uprkos porasta broja nezaposlenih, povećanje realnih plata po zaposlenom je premašila produktivnost, i to je bio najveći problem. Već 1997. godine je u Sloveniji je usporen rast plata i na taj način je rast produktivnosti bio veći od rasta plata.

Spoljna trgovina Za Sloveniju, kao prilično malo državu, najbolji i jedini mogući izbor je razvoj u pravcu izvoza. Udeo izvoza u BDP-u je značajno porastao od 1991. godine. Slovenija sa uvoza orijentiše na izvoz već krajem 80-ih, od raspada Jugoslavije, ona preusmerava izvoz ka zemljama sadašmje Evropske Unije (60% ukupnog izvoza). Još od proglašenja nezavisnosti Slovenija otvara svoju ekonomiju uvođenjem reformi, od kojih su najvažnije smanjenje carina, ukidanje uvoznih kvota i stvaranje institucionalnih okvira koje će podržati konkurentnost domaćih proizvoda na stranim tržištima. Zahvaljujući svemu tome Slovenija je danas članica CEFTA (engl. Central European Free Trade Agreement), EFTA (engl. European Free Trade Agreement), WTO (eng. World Trade Organisation) i, povrh svega, Evropske Unije.

Izvoz u zemljama CEFTA 3

Mera ukupnog koštanja dobara i usluga koje kupuje tipični potrošač

8

Reforme u finansijskom sektoru Tranformacija finasijskog sektora je jedan od najvažnijih faktora brze I efikasne tranzicije. Finansijska tržišta i institucije u svim tržišnim privredama imaju centralno mesto u alokaciji resursa tako što posreduju između štediša i investitora. Međutim reforme nailaze na velike probleme, štednja građanja u finansijskim institucijama bila veoma skromna, a bila je značajan izvor sredstava na finansijskim težištima.

Bankarski sistem U bivšim socijalističkim zemljama, tranzicju bankarskog sistema imala veliki značaj. Cilj je bio da se banke pretvore u odgovorne, preduzetničke finansijske institucije, koje će svoju delatnost zasnivati na profitu. Slovenački bankarski sektor se značajno promenio od proglašenja nezavisnoti. Neka od ovih promena su bile uobičajne za sve privrede u tranziciju, kao što je na primer prilagođavanje tržišnoj ekonomiji. Međutim, Slovenački bankarski sektor je imao neka odstupanja. Ljubljanska banka gubi značajan deo aktive u republikama bivše Jugoslavije, a u isto vreme nasleđuje dug velike države. Najveći problem sa kojim se banka suočila je veliki broj ne naplativih dugova (30% do 40%), tako da je banka obavljala svoje delatnosti uz pomoć zaduživanja. Vlasti su, da bi rešili ovaj problem nacionalizovale dve vodeće banke, 1993. godine i počele njhov oporavak. Procesom oporavka je rukovdila Agencija za sanaciju banaka (BRA) koja je počela da otpisuje gubitke i izdaje obveznice u vrednosti od 950 miliona eura. Prvi rezultati saniranja su 1994. godini kada su te dve banke imale pozitivan protok novca i neto prihoda. Pozitivan trend se nastavio i sledeće dve godine i proces oporavka banaka je formalno završen 1997. godine. Ove reforme su unapredile ceo bankarski sistem u Sloveniji. 9

Tržište kapitala Tržišta hartija od vrednosti skoro da nisu postojala u socijalističkim zemljama. Uslovi za nastanak berz se stvaraju sa početkom privatizacije. Na berzama u tranziciji su uglavnom trguje akcijama privatizovanih preduzeća u tranziciji. Veliki problem na tržištu hartija od vrednosi u Sloveniji je bio to što veliki broj shareholder-a koj su svoje akcije dobili besplatno, želeli da svoje akcije prodaju prvom prilikom. Sekundarna trgovina hartijama od vrednosti je korišćena da se učvrsti vlasnička struktura posle masovne privatizacije. Osnovne karakteristike berze su bile slaba likvidnost, mali broj učesnika u početku I trgovanje uglavnom akcijama preduzeća. Trenutna sitacija Slovenije po pitanju tržišta kapitala je na zavidnom nivou lestvice u Evropi.

Privatizacija i restruktuiranje preduzeća Privatizacija, u pravnom smislu je proces koji označava prenos prava nad vlasništvom. To podrazumeva da sredstva za prizvodnju koja su državnim rukama postaju privatno vlasništvo. Slovenačka preduzeća su bila suočena sa brojnim izazovima, a to su: komercijalizacija,

privatizacija

i

restruktuiranje.

Rostruktuiranje

Slovenačkih

preduzeća je počelo kraje 80-ih godina. Na početku ovog procesa industrijski sektor je bio gubitnik dok je sektor usluga stekao značaj. Industrijski sektor beleži razvoj tek od 1993.godine. najbrže se razvijaju sledeće grane: transport, proizvodnja građevinskih materijala, električna i optička oprema, hemijska industrija, proizvodnja veštačkih vlakana, prehrambena i duvanska industrija.

10

U prvoj fazi privatizacije Slovenija se fokusirala na tri aspekta, a to su: 1. Pravni i nistitucijalni okviri za kreiranje predduzeća koji imaju za cilj da se prilagode tržišnoj ekonomiji i da pokrenu proces transformacije preduzeća. Dva važnija dokumenta u vezi sa tim su Akt o preduzećima iz 1988. godine i Akt o komercijalnim kompanijama iz 1993. godine. 2. Rehabilitacija sektora preduzeća na koju je potrošen ogroman deo budžeta namenjen za rekonstrukciju preduzeća. Najznačajnij programi saniranja su npreduzeti od strane korporacije za razvoj slovenije od 1993. godine. cilj korporacije je bio da preuzme, primeni kratkoročno restruktuiranje, proda ili zatvori preduzeća koja se ne mogu privatizovati. Od 1998. godine budžet za sanaciju preduzeća se redukuje i korporacija se gubi. 3. Privatzacija je neophodan prvi korak u dugoročnom restruktuiranju preduzeća je samo vlasnici (pravna ili fizička lica) mogu kvalitetno sprovesti restruktuiranje. Posle dužeg odlaganja, iz političkih razlog, 1992. godine Aktom o transformaciji vlasništva počinje privatizacija. Koncept Slovenačke privatizacije je mešavina raspodele besplatnih akcija preduzeća, odkupljivanje internih stejkholdera po diskontnim cenama i komercijalna privatizacija. Akt koji je obuhvatao 1340 preduzeća je dao mogućnos raznih modela privatizacija ili upotrebu kombinacije metoda. Na kraju privatzacije, Slovaenačka preduzeća su se delila na: 

Nova privatna preduzeća koja nisu bila podvrgnuta privatizaciji, već su kao privatna i nastala. Vlasnici su obično bili iz inostranstva.



Privatizovane kompanije. Većinski vlasnici su interni stejkholderi.



Ne privatizovane kompanije koje obično imaju negativan profit .



Državne kompanije – komunalije i ostale kompanije koje drže monopol.

11

Slovenija danas Republika Slovenija 1. maja 2004. godine zajedno sa još devet evropskih država postaje ravnoprani član Evropske unije. Ostvaren je glavni cilj – generisan i ustaljen rast privrede i povećana je internacionalna konkurentnost države. Iako je Slovenija bila najrazvijenija zemlja bivše Jugoslavije, te najbrže izvršila tranziciju, proces ispunjavanja uslova za pridruživanje nije bio jednostavan. Slovenija je vrlo uspešno izjednačila proces tranzicije sa procesom prilagođavanja evropskim standardima. Prisutvo Slovenije na evropskom tržištu je uticalo na regionalnu strukturu spoljno trgovinske razmene. Međutim, Slovenačka privreda još nije uspela da u punoj meri iskoristi priliku za razvoj koje nudi tržište Evropske Unije. Zajedničko tržište i zajednička valuta nude još mnogo mogućnosti za povećanje međununarodne trgovine, prenos tehnologija i olakšan dostup informacija i resura, I samim tim povećanja standarda zemlje.

Zaključak Šta smo naučili iz iskustva Slovenije? Mnogo toga. A šta od toga možemo u praksi primeniti, kako bi našu državu doveli gde je Slovenija danas? Vrlo malo. Kao prvo, Republika Slovenija je u proces tranzicija ušla mnogo spremnija i sa manjim problemima nego što smo mi imali. Političke i ekonomske prilike su kod nas bile mnogo nepovoljnije, ratovi, sankcije, prezaduženost, veća stopa inflacije, loše političke odluke lidera, problemi sa integritetom teritorije ( Kosovo i Metohija),

12

neispunjene obaveze prema Haškom tribunalu… Ostaje samo da se trudimo da što bezbolnije privedemo tranziciju kraju i punom parom preskočimo sve prepreke i spremni dočekamo integraciju u Evropsku Uniju, gde nas sigurno čeka svetlija budućnost.

Literatura •

THE ECONOMIC TRANSITION OF SLOVENIA IN THE PROCESS OF GLOBALIZATION, Lučka Lorber

•

http://www.emagazin.co.yu/clanak.asp?id=588

•

http://www.danas.co.yu/20050516/biznis2.html

•

The Transition Process in Slovenia: Transformation to an EU-Compatible Economy, Mojmir Mrak, Matija Rojec and Janez Potočnik

•

Ekonomija tranzicije, prof. dr Mihailo Crnobrnja

•

Privatisation, Restructuring and Management in Slovene Enterprises, Stefan Bojnec

Sadržaj

13

Osnovne karateristike......................................................................1. Kratka istorija..................................................................................2. Krah Socijalizma i nezavisnost Slovenije......................................3. Tranzicija u Slovenij.......................................................................4. Fiskalna politika..............................................................................7. Restruktivna politika dohotka.........................................................7. Spoljna trgovina..............................................................................8. Reforme u finansijskim sektorima.................................................9. Bankarski sistem.............................................................................9. Tržište kapitala..............................................................................10. Privatzacija i restruktuiranje preduzeća........................................10. Slovenija danas..............................................................................12. Zaključak.......................................................................................13. Literatura.......................................................................................14.

14