Siromastvo-studija

Siromaštvo

iz ugla civilnog društva sa osvrtom na regionalne specifičnosti

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

Istraživanje koje sledi svedoči o upornom suprotstavljanju građana siromaštvu. Mnogi ljudi širom zemlje se na različite načine bore protiv siromaštva, dokazujuci iznova da politički otpor – poput onoga koji je rezultirao promenama 2000. godine – predstavlja samo mali deo napora koji je potreban za stvaranje društva u kome svi zajedno delimo koristi i odgovornosti koje nam pruža sloboda. Zapravo, jedna velika neispričana priča o demokratskim promenama tokom proteklih godina je priča o svakodnevnim naporima ljudi u Srbiji da se odupru korozivnim dejstvima siromaštva i drustvene isključenosti. Ovo je njihova Srbija, i možda je najveći doprinos ove studije što pokazuje da su ljudi u stanju da se uhvate u koštac sa siromaštvom. Oni ne čekaju na jedno veliko i konačno rešenje. Mrežu koja je sprovela ovo istraživanje čine organizacije koje dele iskustva ljudi zbog kojih rade, a njihovi članovi su obučeni i posvećeni aktivisti. Oni nisu super heoriji, ali nam nude promišljene korake na putu ka racionalnijem korišćenju lokalnih resursa, uključivanju ostalih gradjana u regionalne ekonomske i društvene mreze sa ciljem da zajedno rade još profesionalnije i da pomognu najranjivijima medju nama. Njihove ideje proizilaze iz iskustva življenja sa siromašnima, a u velikom broju slučajeva i sami istrazivači pripadaju ovoj grupi. Najviše od svega, ova studija ističe zdrav razum onih koji se svakodnevno bore sa siromaštvom. To je jasna poruka koju treba uputiti odgovornima za kreiranje strategija i politika, a Strategija za smanjenje siromaštva je svakako jedna od važnijih, koje imaju za cilj da obezbede bolje uslove života za sve gradjane. Mreža Srbija bez siromastva želi da izrazi zahvalnost mnogobrojnim nevladinim organizacijama, predstavnicima lokalnih vlasti, članovima sindikata, predstavnicima privatnog sektora kao i pojedincima koji su aktivno učestvovali na konsultativnim sastancima širom Srbije i čiji komentari predstavljaju sastavni deo ove studije. Srbija bez siromaštva se naročito zhvaljuje organizacijama CRS i UNDP koji su pružili podršku našoj mreži tokom čitavog procesa.

2

SADRŽAJ

Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Mreža Srbija bez siromaštva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 Siromaštvo/Strategija za smanjenje siromaštva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 Kako smo radili ili metodologija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 Do čega smo došli/Rezulati. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

Vojvodina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 Jugoistočna Srbija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 Centralna Srbija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33 Zapadna Srbija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 Beograd . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39

Preporuke civilnog društva za smanjenje siromaštvau Srbiji. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 Dodaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 Dodatak broj 1.: Učesnici konsultativnih sastanaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 Dodatak broj 2.: Upitnik . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 Dodatak broj 3.: Izveštaj o održanim konsultativnim sastancima u periodu septembar – oktobar 2002. godine na teritoriji Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 Zajedničke odlike siromaštva na nivou Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 Predlog mera za prevazilaženje siromaštva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 Specifičnosti siromaštva u regionima: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77

3

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

Uvod

U januaru 2001. godine, predstavnici 35 nevladinih organizacija (NVO) i dve opštine, uz podršku meunarodne nevladine organizacije Katolička služba za pomoć (CRS), otvorile su tada sasvim novu temu u Srbiji – prepoznavanje i ublažavanje nevidljivog siromaštva. Ova grupa organizacija radila je godinu dana u 16 gradova i 24 sela u Srbiji. Pored direktne pomoći koju su pružale grupama koje su identifikovane kao skriveno ili nevidljivo siromašne, udružene organizacije su želele da ukažu na nepouzdanost zvaničnih statističkih podataka i „džepove siromaštva” u gradskim, prigradskim i seoskim sredinama u Srbiji. Svoja iskustva i razgovore sa tadašnjim korisnicima projekta, organizacije su zabeležile u ne-ekspertskoj empirijskoj analizi Nevidljivo siromaštvo u Srbiji. Dva, verovatno najznačajnija zaključka koji proizilaze iz zajedničke analize jesu: 1. da su uzroci siromaštva, kao i rešenja kojima se umanjuju ili otklanjaju nemaština, socijalna isključenost, apatija, bespomoćnost pojedinca, porodice ili grupe pred teretom brige za opstanak i blagostanje, različiti za žene, decu, mlade, stare i različite grupe ljudi koje društvo obeležava jednim zbirnim imenom – siromašni; 2. da postoji jedna zajednička nit koja povezuje sve dobre i uspešne programe namenjene smanjenju siromaštva, a to je aktivno učestvovanje samih siromašnih, odnosno nalaženje stvarnih, jasnih i prilagođenih mogućnosti za siromašne građane da budu obavešteni, konsultovani i pitani za najbolja rešenja. Kada god to nije slučaj, ulazi se u novi krug osiromašenja, menjaju se pojavni oblici, ali uzroci ostaju. U skladu sa ovim zaključcima, organizacije su prilagodile svoj ugao posmatranja i delovanja. Odlučile su da održavaju stalan kontakt sa siromašnima i sa drugim organizacijama civilnog društva, ali da usmere svoje snage na donosioce odluka, na one koji kreiraju politike kojima se u jednoj zemlji smanjuje ili uvećava broj siromašnih i dubina njihovog siromaštva. Tako je formirana prva mreža lokalnih aktera u Srbiji koja se isključivo fokusira na smanjenje siromaštva – Srbija bez siromaštva. Okosnicu mreže čine Beograd: Beogradski centar za ljudska prava, Amity, ARDI, Centar za nezavisan život invalida, Pančevo: Humanitarni centar, Kragujevac: Sunce, Škola mira, Kruševac: Romano alav, Novi Sad: EVA, Udruženje samohranih roditelja, Vrbas, Osmeh, Knjaževac: Timočki klub, Loznica: Svetionik, Bor: Aurora, Sombor: Ravangrad, Valjevo: Društvo za cerebralnu paralizu, Bajina Bašta:

4

Medicus, Niš: Centar za ljudska prava, Užice: Centar za ljudska prava i demokratiju, Sokobanja: Sokograd.

Tokom 2002. godine, dvadeset lokalnih partnera udruženih u mrežu Srbija bez siromaštva, u saradnji sa CRS-om i Programom za razvoj Ujedinjenih Nacija (UNDP), počeli su da rade na uspostavljanju mehanizama za proces redovnog uključivanja civilnog društva i obezbeđivanju uslova za uključivanje siromašnih i ranjivih grupa u formulisanje i sprovođenje SSS na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou. Uspostavljeni su tek delovi mehanizma za saradnju, dok bitni elementi još uvek nedostaju. Ni dve godine od dolaska na vlast, Vlada i narodni poslanici u Skupštini nisu usvojili ni jedan od veoma značajnih zakonskih akata koji bi potvrdili iskrenu želju za novim, ravnopravnim partnerstvima: moderniji i primereniji zakon o registraciji i radu domaćih i međunarodnih nevladinih organizacijama i dalje čeka „na red”, a revizija pripadajućih fiskalnih odredbi nije ni započeta; mediji rade u interegnumu, a političke stranke finansiraju se po starim, opskurnim pravilima; država nije preuzela na sebe zakonsku obavezu da obezbedi pristup javnim informacijama, a nije, za sada, prigrlila ni mogućnost da deluje podsticajno prema preduzetnicima, na primer. Istovremeno su usvojene razne izmene koje jačaju ulogu države, a smanjuju njene obaveze, kao što je novi Zakon o zapošljavanju, donet odmah nakon mera za jačanje poreske discipline privatnih i pravnih lica. Da ne bude nedoumica, Srbija bez siromaštva zalaže se za poresku disciplinu i poštovanje zakona, međutim, da bi zakoni bili poštovani, nužno je da budu sprovodivi. U suprotnom, radi se o nametima. Čini se da i dalje nedostaje iskrena otvorenost donosioca odluka za prioritete i situacije onih na koje se te odluke

5

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

Mreža je otvorena za sve organizacije koje žele da se bave smanjenjem siromaštva dugoročno, strpljivo, sistematično i uporno. Srbija bez siromaštva je mreža koja neprestalno uči jer su dodatna znanja jedan od preduslova efikasnosti u ovoj oblasti. Tokom 2001. godine, članice mreže učile su i razmenjivale znanja o siromaštvu, različitim definicijama, načinima merenja i klasifikovanja siromaštva, kao i o procesu koji se ustalio pod nazivom Strategija za smanjenje siromaštva (SSS) ili, što je još češće u upotrebi, engleskoj skraćenici PRSP. Prošle godine, Srbija bez siromaštva je stekla osnovna znanja o iskustvima Strategije za smanjenje siromaštva u svetu, pravljenju javnog budžeta, o komunikaciji sa različitim publikama i praćenju i ocenjivanju procesa uključivanja civilnog društva u SSS. U 2003. godini, planirana je obuka u oblasti javnog zagovaranja, monitoringa i evaluacije strategije, odnosno merenja rezultata i efikasnosti usvojenih mera. Za neke od ovih oblasti, postoje domaći stručnjaci, ali i organizacije koje već imaju dosta praktičnog iskustva. Sa njima Mreža već sarađuje ili planira da sarađuje, ali pod uslovima koji se pomalo razlikuju od ustaljenih. Mreža Srbija bez siromaštva želi da znanja stručnih ljudi stavi u funkciju prioriteta koje prepoznaju organizacije civilnog društva na osnovu redovnih konsultacija sa siromašnima, umesto da siromašni, kako je to uobičajeno, budu u funkciji eksperata. Da bi se sa „ekspertima” pregovaralo, nije nužno da čovek i sam bude jednako stručan, ali je nužno da ima makar osnovna znanja, jasne i dosledne zahteve.

odnose. Na taj način, dubi se jaz između onih koji se, načelno, zalažu za slične ciljeve, osipaju se snage i vreme, a reforme postaju sve nejasniji i prazniji koncept oko koga nema ni minimalnog saglasja.

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

Strategija za smanjenje siromaštva predstavlja do sada najveću mogućnost za civilno društvo da utiče na suštinsku promenu odnosa između Vlade i civilnog društva. Onaj pozitivni, otvoreni i parcijalno ostvareni deo te mogućnosti obuhvata novoformirani tim za podršku ministarstvima u Vladi Republike Srbije pri izradi strategije (Tim za upravljanje projektom Strategija za smanjenje siromaštva), kao i niz odbora koji su se već konstituisali ili su pri kraju samoosnivanja: Savetodavni odbor civilnog društva (obuhvata sindikate i NVO), Savetodavni odbor medija, Savetodavni odbor Skupštine Srbije, Međuministarski odbor, Odbor koji okuplja međunarodne razvojne partnere, Međuresorskom savetodavnom odboru, Savetodavnom odboru lokalnih vlasti i Savetodavnom odboru privatnog sektora. Ukoliko ovi odbori uspeju da uspostave ravnotežu između odgovornosti prema građanima, jer se njihov legitimitet zasniva na podršci građana i njihovih udruženja, a budu u stanju da predlože kvalitetne preporuka i da ih utkaju u zajednički strateški dokument veštinom pregovaranja, Strategija za smanjenje siromaštva u Srbiji mogla bi da predstavlja početak suštinske promene odnosa u srpskom društvu. Ukoliko se ovo pak ne desi, strategija će se pretvoriti u platformu za pregovore o odnosima, a problem siromaštva biće dotaknut samo formalno, bez suštinske šanse da se u ovom pokušaju napravi dovoljno veliki pomak koji bi opravdao strpljenje, koliko-toliko poverenje građana i sredstva uložena u ovaj proces. Naime, jedan od ključnih čuvara siromašva u Srbiji, hrani se lošim i loše definisanim odnosima i ulogama. Srbija bez siromaštva zato smatra da izradi strategije treba prići kao stvarnoj šansi, sa svim kapacitetima i znanjima koje ova zemlja ima. Kako je i nagomilanih problema mnogo, neobično je važno koji će od uzroka, problema ili posledica dobiti status prioriteta, a koji će biti tek pomenuti, bez obaveznosti za državu ili njene građane. Iskustva susednih zemalja nas uče da Vlade mogu da deluju zainteresovano i otvoreno, a da se ipak mogućnost učestvovanja svede na šansu svakog od aktera da nabroji probleme. Takve, glomazne i neoperativne strategije, imaju minimalne pozitivne posledice po živote siromašnih građana. U Srbiji još uvek postoji stvarna šansa da se do avgusta 2003. godine ili kasnije, ako produženje roka bude bilo neophodno, postigne prvi društveni dogovor o prioritetima, načinima i ulogama. Ovo ne znači da će se svi akteri usaglasiti oko jednog rešenja. Ne znači ni da će se svi baviti celim nizom problema. Znači samo da će se mnogi uključiti sa svim svojim znanjima, podacima, idejama, predlozima, kritikama i kontra-predlozima i da će razgovarati sve dok se nekakav dogovor ne postigne. Najviše će značiti ako iz procesa preispitivanja, premišljanja i pregovaranja ne ispadnu oni kojima je strategija namenjena – siromašni građani. U sklopu rada na uključivanju civilnog drustva u smanjenje siromaštva, rodila se i ideja o izradi jedne studije čiji je glavni cilj da se, oslanjajući se na višegodišnje iskustvo stečeno tokom rada sa siromašnim i na druge načine marginalizovanim grupama u Srbiji, i sedmomesečnim konsultacijama sa njima

6

i organizacijama koje im pomažu, osvetli još jedan način sagledavanja problema siromastva. Otuda i naziv studije – Siromaštvo u Srbiji iz ugla civilnog društva.

Obim i kompleksnost problema pružaju šansu svim zainteresovanim akterima da se sa njima uhvate u koštac. Civilno društvo u toj borbi može da doprinese na različite načine, a ovo je samo jedan od njih. Cilj nam je da pokušamo da sagledamo šta je zapravo siromaštvo iz ugla siromašnih, predstavnika njihovih udruženja, drugih NVO, predstavnika lokalnih vlasti, medija, predstavnika sindikata i privatnog sektora i kakve su specifičnosti oni opazili u svom regionu, a kakve razlike između regiona. Istovremeno, pozivamo sve organizacije civilnog društva, vladine i međunarodne organizacije da sa nama podele rezultate svojih istraživanja o siromaštvu u Srbiji.

1 Preliminarni rezultati analize ankete Merenje životnog standarada stanovništva predstavljeni su 18. decembra na konferenciji koju je organizovala Vlada Republike Srbije. Celokupna studija biće, nažalost, dostupna široj javnosti tek u martu 2003. godine. Ovo je šteta zbog toga što će, otprilike u isto vreme da se pojavi i prvi nacrt strateškog dokumenta, što znači da će civilno društvo i svi ostali učesnici imati relativno kratko vreme da predlože konkretne dopune i izmene strateškog dokumenta, dok istovremeno treba i da ispitaju zasnovanost podataka na kojima će ovaj dokument počivati.

7

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

Rad na studiji započet je kada je već bilo jasno da će se dokument Vlade prevashodno oslanjati na rezultate najnovijeg istraživanja – Merenje životnog standarda stanovništva kojim je obuhvaćeno 19.725 ljudi i da civilno društvo neće imati na raspolaganju vreme i sredstva za izradu jednog celovitog istraživanja na nacionalnom nivou. Anticipirajući1 da će novi „zvanični” podaci suziti fokus države na manju grupu takozvanih apsolutno siromašnih, neutrališući pritom grupne, regionalne i statusne karakteristike siromašnih građana, mreža Srbija bez siromaštva, sa skučenim resursima, odlučila je da ponudi studiju kojom će pozvati sve učesnike da još jednom razmisle o različitim licima siromaštva. Dakle, ova studija nema za cilj da prikaže sve postojeće podatke o siromaštvu u Srbiji, niti da pruži potpuno objektivnu, naučno ili ekspertski obrađenu sliku siromaštva, već, pre svega, da ukaže na složenost i multidimenzionalnost njegovih uzroka i posledica i svest civilnog društva o tome koliki je problem sa kojim se suočava. Najzad, cilj studije je i da pokaže da i sami siromašni građani umeju da definišu i opišu svoje situacije, a kada za to imaju dovoljno vremena, da ukažu na realna i ostvariva rešenja.

Mreža Srbija bez siromaštva

Siromaštvo/Strategija za smanjenje siromaštva

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

Siromaštvo nije sramota. Pravo dostojanstvo i najbolje u čoveku su njegove moralne vrednosti tj. vrline. Rerum Novarum #20

Siromaštvo je jedan od najvećih problema našeg doba. Od šest milijardi ljudi na svetu 2,8 milijardi ljudi žive sa manje od 2 dolara na dan, dok 1,2 milijarde ljudi troši manje od jednog dolara dnevno. Od što dece, svako osmo dete ne doživi svoj peti rođendan. Svaki deveti dečak i svaka četrnaesta devojčica, ne idu u školu. Ovo su samo neke od poražavajucih činjenica koje ukazuju na pogubno dejstvo siromaštva.2 Definisanje linije siromaštva jedan je od osnovnih faktora analize siromaštva. Siromašnim se smatra svako lice čiji je dohodak ispod nekog egzistencionalnog minimuma (linije siromaštva) neophodnog za zadovoljenje osnovnih životnih potreba. Definisani minimum određuje i obaveze društva, odnosno države prema siromašnima. Prirodno je, dakle, da se sa stanovišta države, linija siromaštva definiše kao ono što razdvaja minimum fizičkog opstanka od mukotrpnog preživljavanja. Različite granice i obuhvati siromaštva definisane su međunarodnim standardima koji omogućavaju da se podaci za različite zemlje porede: 2

8

Brošura – Strategija za smanjenje siromaštva, Vlada republike Srbije, 2002, Beograd.

z

z

z z z

Apsolutna linija siromaštva – određuje apsolutni minimum životnog standarda i bazira se na fiksnoj potrošačkoj korpi hrane koja je neophodna za zadovoljenje minimalnih potreba, uvećena za izdatke koji idu na odevanje, higijenu, električnu energiju, grejanje itd. Pomoću ovog pokazatelja se izračunava broj siromašnih u zemlji. Relativna linija siromaštva – definiše siromaštvo u odnosu na nacionalni nivo životnog standarda i koristi se u međunarodnom poređenju nivoa siromaštva. Ovaj pokazatelj daje ucešće siromašnih u ukupnom siromaštvu. Džini koeficijent pokazatelj je nejednakosti u raspodeli dohotka. Što je Džini koeficijent veći, to je nejednakost u raspodeli ukupnog dohotka veća. Vrednost Džini koeficijenta kreće se od 0 do 1, gde 0 predstavlja apsolutnu jednakost, a 1 apsolutnu nejednakost u raspodeli dohotka. Deficit siromaštva – pruža uvid u količinu sredstava koja nedostaju, a neophodna su da bi se siromaštvo potpuno otklonilo. Dubina siromaštva pokazuje odnos prosečnih sredstava domaćinstva i linije siromaštva. Ukoliko ovaj odnos opada, dubina siromaštva raste. Intenzitet siromaštva pokazuje koliko je stopa siromaštva rasla odnosno se smanjivala u toku određenog vremenskog perioda.

Jaz siromaštva predstavlja procenat bruto nacionalnog proizvoda potrebnog da se dohodak siromašnih izjednaci sa linijom siromaštva, pod pretpostavkom savršene targetiranosti socijalne pomoći siromašnima. Prvi problem sa kojim se Srbija susrela kada je počela da radi na Strategiji za smanjenje siromaštva jeste nedoslednost u prikupljanju podataka. Broj siromašnih je, naime, u različita vremena, meren različitim aršinima. Aršin ili mera su često izraz političkog trenutka, koliko i stvarnog stanja. Prema podacima iz 2000. godine, milion građana Srbije bilo je siromašno, a još toliko je živelo na rubu siromaštva. Čak 33% stanovnika Srbije imalo je manje od 30$ mesečno, što je prag siromaštva po standardima UN-a, a 18,2 % je u apsolutnom siromaštvu sa manje od 20$ mesečno.3 Prema istraživanju Socijalna slika i reforme u Srbiji4 prosečno domaćinstvo u Srbiji ima mesečni prihod od oko 45 evra i rashod od oko 310 evra, a optimalno im je za život potrebno oko 500 evra. To je pokazala anketa, sprovedena u proleće 2002. godine u deset gradova, u kojima je ispitano ukupno 2.000 stanovnika Srbije. 3 4

Informator – Strategija za smanjenje siromaštva broj 1, Mreža – Srbija bez siromaštva, 2002, jun – septembar. Socijalna slika i reforme u Srbiji – Fridrih Hebert, Beogradsko odeljenje, Factor Plus, 2002, Beograd.

9

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

z

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

U Srbiji je, prema istraživanju Vlade i Strateškog marketinga5 linija siromaštva određena na 4.489 dinara mesečno po članu domaćinstva, što znači da svi oni koji mesečno raspolažu sa manje od ove sume, spadaju u siromašne. U Srbiji se, prema podacima istog istraživanja, 10,6% stanovnika nalazi ispod ovako određene linije siromaštva.6 Kako rezultati nisu u celosti dostupni javnosti u ovom trenutku, ne zna se da li je ovaj minimum apsolutan ili fleksibilan, odnosno da li su ugrađeni dodatni rashodi koje imaju određene grupe, kao što su invalidi, na primer. Jedan od osnovnih ciljeva pomenutog istraživanja bilo je utvrđivanje profila siromaštva u Srbiji, kako bi se na osnovu rezultata kreirao efikasniji sistem socijalne zaštite siromašnih. Utvrđeno je da je seosko stanovništvo siromašnije od gradskog, mada nema mnogo sumnje da će o ovom zaključku biti polemike nakon objavljivanja studije. Od ukupnog broja žitelja sela 14,2% je siromašno, dok je taj procenat u gradovima skoro duplo manji – 7,8%. Civilno društvo već postavlja pitanje da li su reprezentativnim poduzorkom obuhvaćeni kolektivni centri za smeštaj izbeglica i raseljenih lica, ili romska naselja, na primer, ili će se na mesta koncentracije siromaštva gledati kao na „statističke izuzetke”. Takođe je ispitivano kako broj članova domaćinstva utiče na siromaštvo i utvrđeno je da su najugroženija domaćinstva u kojima živi pet i više članova – 13% takvih domaćinstava je ispod linije siromaštva, dok su u najboljem položaju tročlana i četvoročlana domaćinstva među kojima je 8,6%, odnosno 8,4% siromašnih. Ni ovi podaci, bar kako kako su saopšteni u preliminarnom obliku, nisu senzibilisani za posebne okolnosti u kojima živi jedan dobar broj stanovnika Srbije – invalidnost, hronične bolesti, troškovi školovanja, podstanarski troškovi i sl. Od ukupnog broja domaćinstava sa jednim i dva člana, oko 11,3% njih spada u siromašne. Ispitivana je i veza između siromaštva, pola i starosti, ali kauzalitet nije utvrđen, što opet može da se ispostavi kao nedostatak instrumenta, pošto empirijski dokazi o feminizaciji siromaštva, na primer, postoje. Utvrđena je korelacija između obrazovanja i siromaštva tako da je među onima koji nemaju završenu osnovnu školu najviše siromašnih – 21,5% dok ih je najmanje među visoko obrazovanim – 2,9%.7 Pitanje je opet koliko iskustva studenata ili novih ulaznika na tržište rada ovakve nalaze potvrđuju, osim možda u relativnim odnosima – prema drugima. Pod velikim znakom pitanja je i samo tržište rada na kome ti „nedovoljno” siromašni a fakultetski obrazovani građani ostvaruju svoje pravo na rad.

5 Vlada republike Srbije je u periodu od maja do juna 2002.. sprovela najveću i najobuhvatniju anketu do sad o životnom standardu u Srbiji. Osnovni uzorak je 6.386 domaćinstava, dodatno uzorak je 500 domaćinstava primalaca materijalnog obezbeđenja porodice. Anketa je sprovedena od strane Strateškog marketinga, u periodu od 15. juna do 15. jula 2002.. na uzorku od 19.725 lica. 6 Analiza je rađena koristeći se analizom rashoda domaćinstva i zbiog toga nije uporediva sa prethodnim istraživanjima koja su se, po pravilu, bazirala a analizi prihoda domaćinstva. 7 Među nezaposlenima je 16,9% siromašnih, među izdržavanim licima 12,6%, penzionerima 11,6% i zaposlenima 6,2%.

10

Na osnovu gore navedenih podataka možemo reći da su u Srbiji najsiromašniji stanovnici sela koji su neobrazovani, nezaposleni ili izdržavana lica, stariji od 65 ili mlađi od 7 godina, koji žive u domaćinstvima sa pet i više članova. Ukoliko sve navedene varijable označimo kao faktore rizika (pojedinac koji poseduje opisane karakteristike će pre skliznuti u siromaštvo), možemo reći da je jedan od svakako najsigurnijih faktora zaštite od siromaštva obrazovanje. Da li je, međutim, tako?

Pri analizi siromaštva u Srbiji, svakako, treba imati na umu i koncept relativnog siromaštva, odnosno činjenicu da su određene grupe u zajednici siromašne kada se uporede sa drugim grupama. Nejednakost u raspodeli dohotka stanovništva u Srbiji nije velika u poređenju sa nekim zemljama u tranziciji.8 Ona je, prema podacima Svetske banke, u Srbiji, u 2000. godini iznosila 0,28, u Ruskoj federaciji 0,46, Moldaviji 0,41, Makedoniji i Hrvatskoj 0,35.9 Trideset odsto stanovništva Srbije ima prihod manji od 1.000 eura po članu domaćinstva godišnje, dok je prihod 20% stanovništva veći od 2.000 eura.10 Ono što i ovaj podataka dovodi u sumnju jeste loša ili nedovoljna zastupljenost pojedinih grupa u popisu stanovništva, čak i onom najnovijem iz 2002. godine. Postoji mogućnost da se i dalje najsiromašniji najmanje vide i da su njihovi problemi prikriveni uprosečavanjima. Zbog toga je nužno da se uz istraživanje opšteg ili većinskog priključe i ciljana istraživanja grupa sa povećanim faktorima rizika, da bi se problem siromaštva odgovorno sagledao, na osnovu uporedivih podataka. Za razliku od koncepta siromaštva koji uglavnom označava stanje u kojem nedostaju materijalni resursi, pojam socijalne isključenosti podrazumeva pored ekonomske i političku, socijalnu, kulturnu i druge dimenzije. U tom smislu, mere socijalne politike usmerene protiv siromaštva sastoje se uglavnom od redistribucije ili transfera finansijskih sredstava, dok bi mere borbe protiv isključenosti „Siromaštvo u Srbiji i reforma državne pomoći siromašnima” Bogićević, Krstić, Mijatović, Centar za liberalno – demokratske studije, Beograd 2002. 9 Džini koeficijent je pokazatelj nejednakosti u raspodeli dohotka. Što je Džini koeficijent veći, to je nejednakost u raspodeli ukupnog dohotka veća. Vrednost mu se kreće od 0 do 1, gde 0 predstavlja apsolutnu jednakost a 1 apsolutnu nejednakost u raspodeli dohotka. 10 Anketa o životnom standardu stanovništva sprovedena od strane Strateškog marketinga, u periodu od 15. juna do 15. jula 2002. na uzorku od 6.386 domaćinstava (19.725 lica). 11 Nevidljivo siromaštvo obuhvata sve one koji usled toga što im primanja dosežu nešto iznad linije siromaštva nemaju pravo na socijalnu pomoć i tako propadaju kroz mrežu državnih sistema pomoći siromašnima. Termin takođe obuhvata i socijalnu isključenost. 8

11

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

Prema zvaničnim podacima Zavoda za tržište rada Republike Srbije za 2002. godinu registrovano je 904.000 nezaposlenih, što daje stopu nezaposlenosti od 26,8%. S druge strane, ako se ima na umu obim sive ekonomije, može se konstatovati da je zaposlenost veća, a nezaposlenost manja u poređenju sa zvaničnim podacima. Ukupan broj lica angažovanih u sivoj ekonomiji procenjuje se na najmanje 1.000.000. Već pomenutom analizom životnog standarda stanovništva utvđeno je da je 28,6% stanovnika Srbije svoj osnovni posao našlo u sivoj ekonomiji, a od toga 12,2% čine siromašni.

trebalo da se odnose na obezbeđivanje pristupa relevantnim institucijama i odlukama. Pitanje socijalne isključenosti se javlja i kao jedan od oblika nevidljivog siromaštva.11 Zabrinjavajući je podatak da je u istraživanju nevidljivog siromaštva sprovedenom 2001. godine 86% ispitanika odgovorilo da svoje potrebe ne može da zadovolji zato što se oseća isključenim iz društvenih tokova i smatra da ne postoje društveni mehanizmi koji bi im omogućili da na društveno prihvatljiv način zadovolje svoje, kako materijalne, tako i duhovne potrebe.12 Kako iskoreniti ili bar drastično smanjiti siromaštvo? Za početak je neophodno da se veći broj učesnika dobro informiše o siromaštvu, da bi sa više strana stizale osmišljene akcije, na osnovu boljeg razumevanja pojma i uzročnika siromastva. Potrebno je da prihvatimo da je borba protiv siromaštva zadatak svih nas, bez obzira na godine, pol, nacionalnu ili bilo koju drugu pripadnost.

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

U septembru 1999. godine, Svetska banka i Međunarodni monetarni fond pokrenuli su Program Strategija za smanjivanje siromaštva (SSS). SSS je jedan novi i nesavršen mehanizam za smanjenje duga i borbu protiv siromaštva na koji se obavezuje Vlada određene države, uz aktivno učešće građanskog društva, sa ciljem da prepozna, uvrsti i sprovodi politike koje pozitivno utiču na živote siromašnih, a doprinose razvoju društva. U nekim zemljama, kroz SSS se artikuliše i plan razvoja zemlje, tj. definišu se dostižni ciljevi koji utiču na smanjenje siromaštva, integrišu društveni, makroekonomski i strukturni elementi i identifikuju sredstva za merenje napretka u ostvarenju prepoznatih ciljeva. U Srbiji ostaje otvoreno pitanje koliko će strategija biti usko fokusirana na smanjenje siromaštva (jačanjem efikasnost države i ostalih aktera u „ciljanju” siromašnih, izdvajanje namenskih budžetskih sredstava za smanjenje siromaštva i, u najboljem scenariju ove varijante – povećana svest donosioca odluka o posledicama ostalih politika na siromašne), a koliko će, možda strategija biti važna (pod)komponenta sveobuhvatne strategije razvoja. Sa budžetom iz koga se trenutno izdvaja 40% za socijalni sektor, verovatno je da će se mnogo pažnje pridati ciljanju, odnosno pitanjima verodostojnosti podataka, efikasnosti i provere. Ovo je za svaku pohvalu, ali neće biti dovoljno. Ukoliko siromaštvo u Srbiji ostane samo ili pretežno u domenu rada Ministarstva za socijalna pitanja, tj. mera socijalne politike, njegovi uzročnici i faktori rizika ni ovom prilikom neće biti otklonjeni, a broj se neće smanjivati, uprkos nadanom i očekivanom ekonomskom rastu. SSS bi trebalo da uspostavi i dobru koordinaciju između brojnih akcija i različitih aktera, sa ciljem da se poboljša društvena klima i stvori povoljno okruženje za saradnju. Jedan od osnovnih zahteva SSS je uključivanje civilnog društva u izradu, realizaciju, praćenje i ocenjivanje rezultata strategije. U aprilu 2002. godine, SR Jugoslavija je zvanično počela da radi svoju Strategiju za smanjenje siromaštva, odvojeno za Srbiju i za Crnu Goru. U junu 2002. godine, Srbija i Crna Gora predale su među12

12

Istraživanje nevidljivog siromaštva, CRS, Beograd, 2002.

narodnim finansijskim institucijama nacrt Polaznog okvira Strategije za smanjenje siromaštva. Izrada kompletnih strateških dokumenata treba da se završi do 31. jula 2003. godine.

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

Civilno društvo se u Srbiji na različite načine bori protiv siromaštva, a zarad što kvalitetnijeg i usaglašenijeg učešća, potrebno je da se najpre, na osnovu velikog iskustva iskristališu mogući načini za uključivanje civilnog drustva, kako u kreiranje SSS-a, tako i kasnije u implementaciju i evaluaciju. Takvu ulogu predstavnici civilnog društva zaslužili su ne samo svojom kompetentnošću, motivisanošću da učestvuju i poverenjem siromašnih građana, već i svojim dosadašnjim konkretnim rezultatima na polju smanjenja siromaštva u Srbiji i svojom doslednom posvećenošću interesima siromašnih i marginalnih grupa, koja se ne meri trenutnim političkim poenima.

13

Kako smo radili ili metodologija

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

Da bi studija bila što kvalitetnija i sveobuhvatnija, trudili smo se da u procesu prikupljanja podataka koristimo različite kako instrumente, tako i izvore. Korišćeni izvori se mogu podeliti na primarne i sekundarne. Razgovarali smo sa siromašnim građanima,13 predstavncima lokalnih samouprava, nevladinih i privatnih organizacija i udruženja, ali smo koristili i štampane i elektronske medije, kao i relevantne studije o siromaštvu. Takođe, treba naglasiti i da su se organizacije iz mreže posebno angažovale oko prikupljanja podataka o siromaštvu u pojedinim regionima Srbije, pa nam je u tom smislu od velike pomoći bila struktura naše mreže u kojoj postoje predstavnici svih regiona u Srbiji.14 Na taj način upotpunjeni su podaci o regionalnim karakteristikama siromaštva. Podaci su prikupljani putem upitnika i analize medija, kao i putem detaljne analize svih izveštaja sa konsultativnih sastanaka. U periodu od tri meseca, (septembar, oktobar, novembar 2002), u pet regiona Srbije, predstavnici mreže Srbija bez siromaštva održali su pedeset i pet konsultativnih sastanaka.15 Konsultativni sastanci su držani sa ciljem da se informiše i pripremi civilno društvo za kvalitetno učešće u Strategiji za smanjenje siromaštva, a takođe i da se dobije povratna informacija o tome kako Pod pojmom siromašnog građanina, ovde i u daljem tekstu podrazumeva se građanin koji sebe samog smatra siromašnim, odnosno tretira se koncept subjektivnog siromaštva. 14 Za potrebe projekta Ublažavanje i identifikacija nevidljivog siromaštva u Srbiji, teritorija Srbije je podeljena na pet regiona – Beograd sa okolinom, Vojvodinu, Jugoistočnu Srbiju, Zapadnu i Centralnu Srbiju. Po jedna organizacija iz svakog regiona imala je ulogu regionalnog koordinatora kako bi se olakšala komunikacija između organizacija u regionu, kao i između regiona. S obzirom da se ovakav način rada pokazao efikasnim ovakva podela teritorije kao i struktura partnerske mreže je preuzeta i za realizaciju projekta – Uključivanje civilnog drustva u SSS. 15 U okviru ranije opisanog projekta Uključivanje civilnog društva u smanjenje siromaštva na čijoj realizaciji su radili dvadeset NVO-a u društvu mreže Srbija bez siromaštva, CRS i UNDP. 13

14

članovi civlnog društva vide siromaštvo, kako ga definišu, kako izlistavaju prioritete i kakva rešenja predlažu. Konsultativni sastanci su se pokazali kao odličan način za prikupljanje podataka. Izuzetno bitnim se pokazalo da voditelji sastanaka budu dobro pripremljeni i da se u cilju prikupljanja uporedivih podataka, radionice vode na unapred utvrđen način, kao i da se izveštaji popunjavaju uniformno. Standardizaciji sastanaka i beležaka sa sastanaka doprineo je vodič za konsultacije koji je pripremio CRS. Sa druge starne, ma koliko se trudili da dobijene podatke standardizujemo voditelji sastanaka su, svakako, kako načinom vođenja, tako i svojim razmišljanjima i afinitetima, uticali na kvalitet i tip dobijenih podataka.

Konsultativni sastanci su realizovani u vidu dvočasovnih radionica koje su vodili predstavnici lokalnih NVO-a. Predstavnici lokalnih NVO-a – članovi mreže Srbija bez siromaštva su bili zaduženi i za izbor učesnika sastanaka kao i za njihovo obaveštavanje o sastanku. Učesnici su pozivani na sastanke. Broj učesnika sastanaka je varirao od 4–60, a ukupan broj prisutnih na svim sastancima bio je 426. Struktura prisutnih, prema polu, i sektoru koji predstavlja može se naći u tabeli koja je sastavni deo izveštaja sa konsultativnih sastanaka.16 Organizatori sastanaka vodili su beleške tokom sastanka i po završenom sastanku pisan je izveštaj koji je sadržao sve beleške, najznačajnije preporuke učesnika kao i opšte podatke tipa broja i strukture učesnika. Pošto su prikupljeni izveštaji sa svih sastanaka, jedan od članova mreže – Centar za nezavisan život invalida iz Beograda je uradio konačnu analizu i napisao finalni izveštaj sa sastanaka,17 koji je potom, korišćen u pisanju ove studije. U studiji je ponuđen i veliki broj citata iskaza učesnika konsultativnih sastanaka. Naime pri pisanju studije rukovodili smo se kako izveštajem tako i sirovim materijalom sa sastanaka pa smo se, radi što veće autentičnosti, trudili da zaključke preuzete iz izveštaja uvek dodatno dokumentujemo odgovarajućim citatima. Kontekst koji obeležava konsultativnu fazu se pre svega odnosi na nejednaku izgrađenost i organizovanost struktura civilnog društva koje reprezentuje interese nekih od ciljnih grupa kao i sumnje učesnika u vezi sa stepenom u kojem će biti uvaženi i predlozi u završnoj verziji Strategije. Ovo je rezultiralo time da se pojedini 16 17

Dodatak 3. Dodatak 3.

15

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

Učesnici sastanaka su bili predstavnici NVO-a, lokalnih vlasti, privatnika kao i siromašni građani. Lokalne NVO, koji su bili organizatori sastanka su bile zadužene i za sastavljanje spiska svih koji bi sastancima trebalo da prisustvuju kao i za njihovo pozivanje. Pri selekciji NVO-i su se rukovodili dosadašnjim iskustvom različitih aktera u oblasti smanjenja siromaštva, njihovom motivisonašću za rad u ovoj oblasti, ali i ličnim kontaktima kao i time kakvu bi ulogu trebalo da ti akteri preuzmu u budućnosti u toj oblasti. Spisak učesnika ovih sastanaka dat je u Dodatku 1.

aspekti siromaštva, primera radi siromaštvo osoba sa invaliditom, uoče bolje od siromaštva ostalih ugroženih grupa, usled izuzetno dobro organizovanog civilnog društva po ovom pitanju.

Grafikon broj 1 – Struktura i odnos organizacija koje su popunile upitnik

120

100

80

Lokalna vlast NVO Služba socijalne zaštite

60

Sindikati Privatan profitni sektor Nedostajući podatak

40

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

20

0 1

Kao što je već rečeno u istraživanju je korišćen i upitnik18 sa ciljem da se prikupe informacije i podaci o inicijativama i primerima dobre prakse koje su do sada pokrenule i realizovale različite NVO, institucije i druge organizacije koje mogu da doprinesu smanjenju siromaštva u našoj zemlji. Na kreiranju upitnika i pravljenju plana distribucije radilo je 6 organizacija iz mreže uz podršku CRS-a – Centar za samostalni život invalida iz Beograda, Svetionik iz Loznice, Užički centar za ljudska prava, Užice, Niški centar za ljudska prava, Niš, EVA, Novi Sad i Humanitarni centar iz Pančeva. Upitnik je podeljen nevladinim organizacijama, državnim institucijama, predstavnicima privatnog sektora, sindikata kao i samoorganizovanim grupama. Početni uzorak je bio 500 upitnika, od čega je 17819 popunjeno, vraćeno u naznačenom roku i obrađeno. U distribuciji i prikupljanju upitnika učestvovalo je svih 20 partnera. Najveći broj upitnika prikupljen je na konsultativnim sastancima, dok je odziv putem eDodatak 2. Pošto nije bilo mogućnosti da se sa svima obavi razgovor, veliki broj upitnika trebalo je poslati poštom, pa se pretpostavlja da je to jedan od razloga što se nije došlo do većeg broja popunjenih upitnika. 18 19

16

maila bio mali. Takođe, veliki broj pristiglih upitnika nije popunjen na pravilan način, što je posebno izraženo kod pitanja u kojima se od ispitanika tražilo da se odluče za jednu od alternativa. Ispitanici su mahom zaokruživali sve ili bar većinu ponuđenih alternativa. Ovo nam ukazuje na potrebu za obučenim anketarima u ovom tipu istraživanja. Upitnici su prikupljani u periodu avgust – oktobar 2002. Najveći broj organizacija koje su popunile upitnik su deo nevladinog sektora, ali je veoma važno istaći da je veliko učešće u popunjavanju uzeo i državni sektor i to pre svega Centri za socijalni rad, a za njima i organi lokalne samouprave odnosno lokalne opštinske vlasti. Takođe upitnik je popunilo i nekoliko sindikata i dva predstavnika privatnog profitnog sektora.

U cilju da dobijemo što kopletniju sliku siromaštva, Asocijacija za razvoj duha i intelekta (ARDI) analizirala je medijsku sliku o siromaštvu za period od 01.05. – 05.11.2002. godine na uzorku od 1.238 različitih brojeva novina sledećih dnevnih i periodičnih listova: Blic, Danas, Dnevnik, Ekonomist, Glas javnosti, Nacional, NIN, Novosti, Politika, Vreme. U ovom uzorku je pronađeno i obrađeno 279 članaka koji se odnose na siromaštvo u različitim oblicima. Opšti cilj analize je proučavanje medijske pažnje posvećene siromaštvu u Srbiji, po regionima: Vojvodina, Beograd sa širom okolinom, Centralna Srbija, Zapadna Srbija, Jugoistočna Srbija (Videti CD u džepu studije) Analizom je obuhvaćena: z zastupljenost određenih oblika siromaštva (materijalno21, duhovno,22 zdravstveno)23 u medijskoj slici z zastupljenost određenih socijalnih grupa (deca, mladi, zaposleni, nezaposleni, penzioneri, izbeglice i interno raseljena lica, Romi, invalidi …) u tekstovima koji se odnose na siromaštvo z

zastupljenost tekstova po subjektu – akteru događaja (Vlada, međunarodne organizacije, državne institucije, profitne organizacije, NVO-i, sindikati, verske zajednice, stručnjaci, pojedinci…)

Baza podataka je rađena u SPSS-u, programu za obradu podataka. Prema definicijama koje su radi lakše klasifikacije sastavili sami članovi mreže Srbija bez siromaštva, materijalno siromastvo podrazumeva nemogućnost zadovoljenja osnovnih egzistencijalnih potreba. 22 Duhovno siromaštvo uglavnom podrazumeva nemogućnost zadovoljenja potreba pojedinca u pravcu razvoja ličnosti na intelektualnom, kulturnom i emotivnom polju, kao i na polju odnosa prema pojedincima, društvu i životnoj sredini. 23 Zdravstevno siromaštvo predstavlja nemogućnost zadovoljenja potreba za zaštitom i unapređenjem fizičkog i mentalnog zdravlja pojedinca ili grupa. 20 21

17

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

Po prikupljanju upitnika napravljena je baza podataka20 , da bi se zatim podaci, u istom programu i obrađivali. Unošenje i obradu podataka radili su Humanitarni centar iz Pančeva i Centar za ljudska prava iz Niša.

z z z

zastupljenost tekstova koji se neposredno bave siromaštvom i tekstova koji se posredno bave siromaštvom zastupljenost tekstova po regionima (Vojvodina, Beograd sa širom okolinom, Centralna Srbija, Zapadna Srbija, Jugoistočna Srbija), zastupljenost pojma »siromaštvo« , zastupljenost pojma »Strategija za smanjenje siromaštva«

Proučen je i odnos medija prema samom pojmu, ali i informacijama vezanim za pojam siromaštva; povezanost događaja i aktera događaja sa posvećenom medijskom pažnjom i mogućnost sticanja uvida u regionalne specifičnosti siromaštva putem medijske slike.

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

Pošto su prikupljeni podaci i urađene preliminarne analize, sedmočlani tim je na trodnevnom sastanku uobličio prvu verziju studije koja je data na komentarisanje svim ostalim članovima mreze. Tim su sačinjavali Ljiljana Milošević (Udruženje samohranih roditelja Novog Sada), Borivoje Ljubinković (Centar za samostalni život invalida), Branimir Matijević (Humanitarni centar), Petar Arbutina (ARDI), Dragan Miljković (Niški centar za ljudska prava), Vera Vrbica Matejić i Jasmina Kijevčanin (CRS).

18

Do čega smo došli/Rezulati

Došli smo do zaključka da civilno društvo može da odigra veliku ulogu u narednom periodu u prenošenju iskustava na državne institucije i sindikate, kako bi oni uzeli više učešća u akcijama za smanjene siromaštva. Državne institucije bi trebalo da prepoznaju značaj nevladinog sektora, ukažu mu više poverenja nego u prethodnom periodu i prihvate ga kao partnera u borbi protiv siromaštva. Da je ovo moguće pokazuje grafikon broj 5, koji ilustruje procenat organizacija koje koriste model stvaranja novih partnerstava u borbi protiv siromaštva, gde se vidi da lokalne vlasti kao državne institucije koriste ovaj model više nego što to čine ostale organizacije (35%). Obzirom da lokalne vlasti raspolažu (ili će raspolagati) većim sredstvima za rešavanje problema nezaposlenosti, a pokazuju i spremnost za saradnju, NVO mogu sa njima da razmene iskustva i znanja kroz partnerstvo u cilju efikasnijeg rešavanja ovog problema. Sve organizacije sa kojima je kontaktirala naša mreza Srbija bez siromaštva, bilo da se radi o NVO, državnim institucijama, predstavnicima privatnog sektora ili sindikata, shvataju značaj podrške u samoorganizovanju i samopomoći, verovatno zato što su uvidele da je humanitarna pomoć iako često preko potrebna, nije najbolji model jer je kratkog daha – ne osposobljava ljude da samostalno žive, već ih pasivizira. Upitnici su popunjavani posle konsultativnih sastanaka ili slani svim organizacijama mreže Srbija bez siromaštva, a ove organizacije su dalje slale upitnik onim organizacijama sa kojima sarađuju, tako da je uzorak manje više slučajan.

24

19

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

U uvodu studije već je izražen stav da civilno društvo treba da se bavi pitanjem smanjenja siromaštva, da na tom polju već ima dosta dragocenog iskustva i da bi bilo više nego šteta ne iskoristiti taj potencijal. Analizirajući podatke pristigle putem upitnika saznali smo da se problemom siromaštva kao misijom bavi trećina anketiranih organizacija. 24 Činjenica da je 30,5% organizacija od anketiranih, rad na siromaštvu formulisalo kao svoju osnovnu misiju je ohrabrujuća.

Upitnikom smo proučavali i ko su ciljne grupe akcija sa ciljem smanjenja siromaštva pa smo ispitanike pitali Koje ciljne grupe su do sada bile obuhvaćene projektima vaše organizacije? Na osnovu odgovora koje smo dobili od ovih organizacija saznali smo da su Romi, deca, stari, izbegli i raseljeni ciljne grupe kojima su se naši ispitanici najčešće bavili u sklopu svojih aktivnosti. Kad je reč o deci, NVO su te koje imaju najviše akcija, čak više nego službe socijalne zaštite. Kad su u pitanju Romi, izbegli i stari, službe socijalne zaštite imaju najviše inicijative, a zatim NVO. Za mlade su pretežno zainteresovane NVO, a za radno sposobno stanovništvo izrazito sindikati. Grafikon broj 2. – Odgovor na pitanje – Da li znate šta je »Strategija za smanjenje siromaštva-SSS« ili PRSP (Poverty Reduction Strategy Paper). Ako znate navedite od koga ste čuli za taj pojam?

180%

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

160% 140% 120% 100% %

Ako obratimo pažnju na ciljne grupe, možemo zaključiti da lokalne vlasti pokrivaju najširi spektar, dok NVO i službe socijalne zaštite u proseku imaju sličnu distribuciju. Sindikati su dominantno usmereni na radno sposobno stanovništvo, ali su zainteresovani i za mlade i za žene. Pošto siromaštvo svake od ciljnih grupa ima veliki broj specifičnosti bilo bi dobro da za svaku ciljnu grupu, poput sindikata, postoje institucije koje se bave specifičnim problemima svake pojedinačne grupe. Na taj način bi u akcije za smanjenje siromaštva određene grupacije ljudi bile uključene i sve specifičnosti koje ta grupa ima, pa bi se efikasnost borbe nesumnjivo povećala.

20

Opšti je utisak da su, za sada, jedino sindikati usko specijalizovana organizacija za jednu ciljnu grupu. Svakako među NVO-ima postoje i organizacije koje su svoje aktivnosti usmerile samo na jednu ciljnu grupu, ali se to ne može reći za sektor u celini. Istraživanje je pokazalo da je nedostatak Strategije za smanjenje siromaštva uslovio da mnogi napori NVO-a, institucija ili pojedinaca daju manje efekte nego što su stvarni resursi koji u Srbiji postoje. Tome je doprinelo nepostojanje koordinacije i usaglašenosti aktivnosti. Tako se dešavalo da se neke aktivnosti dupliraju, da se svako uči na svojim greškama (jer nema funkcionalne razmene iskustava), i da određene oblasti (kako programske tako i teritorijalne) ostanu nepokrivene zbog grupisanja sektorskih aktivnosti u nekim drugim oblastima, ne nužno i prioritetnim (Primera radi aktivnosti se grupišu u regionu Beograda i to u oblasti edukacije).

Podatak da su lokalne vlasti u najvećoj meri obaveštene o SSS na konferencijama i sastancima je značajan ako se ima u vidu buduća saradnja između NVO i lokalnih vlasti gde bi najbolji metod uspostavljanja saradnje sa lokalnim vlastima bio organizovanje sastanaka na kojima bi NVO obaveštavale lokalne vlasti o svojim akcijama. Drugim rečima NVO mora imati inicijativu u ovoj saradnji ako želi stvaranje dobrog ambijenta za svoj dugoročni opstanak. Mediji pominju Strategiju za smanjenje siromaštva u tekstovima koji govore isključivo o materijalnom siromaštvu. Vlada i međunarodne organizacije se uvek pominju u kontekstu Strategije za smanjenja siromaštva, dok se učešće civilnog društva pominje tek u 3% tekstova. Interesantno je da u čak 40% tekstova mediji prenose pogrešan naziv Strategije: „Strategija borbe protiv siromaštva”, „Strategija za smanjenje bede” „Strategija iskorenjenja siromaštva”. Takvi tekstovi su većinom afirmativni u formi izveštaja, a samo 5% je sa kritičkim osvrtom novinara.

Kako bi utvrdili da li postoji zainteresovanost za učesće u procesu kreiranja i implementacije SSS-a, i na koje sve načine naši ispitanici žele da se uključe, pitali smo ih – Na koji način bi vasa organizacija mogla da se uključi u sastavljanje i realizaciju nacionalne SSS? Ponudili smo moguća četiri modela.25 Distribucija odgovora na ovo pitanje prema tipu organizacija koje su na njega odgovarala dat je u grafikonu 3.

25 Modeli uključivanja civilnog društva u SSS su definisani na konferenciji „Danas za sutra – Partnerstvo u borbi protiv siromaštva”, koju su u februaru 2002 godine organizovali CRS i partneri.

21

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

Interesantno je bilo doznati iz kojih izvora su učesnici konsultativnih sastanaka saznali za Strategiju smanjenja siromaštva (Videti grafikon br. 2). Sindikati i službe socijalne zaštite saznale su iz medija, dok su lokalne vlasti u najvećoj meri obaveštene o SSS sa konferencije i konsultativnih sastanaka.

Grafikon br. 3 jasno pokazuje da sindikati prepoznaju svoju ulogu u snimanju i proceni stanja u različitim oblastima drustva. Sindikati sebe vide kao mogući kontrolni faktor SSS. S obzirom na svoju društvenu ulogu one će biti značajan partner za same siromašne, kao garanta izvršenja obaveza svih onih koji budu preuzeli na sebe zadatak implementacije SSS-a. Grafikon broj 3 – Raspodela odgovora na pitanje – Na koji način bi vaša organizacija mogla da se uključi u sastavljanje i reazlizaciju nacionalne SSS? Ne što drugo

70% 60% 50%

Mobilisanje m civilnog društva i siromašnih

40% 30%

Osmišljavanje m me ra i usluga

20% 10%

Snimanje m i proce nom stanja e

Si nd ik at Pr i iv at an se kt or

za št it

O N V

Prikupljanje m i analizom podatak

Sl už ba

so ci ja ln e

vl as t na Lo ka l

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

0%

Nevladin sektor u najvećoj meri želi da se uključi u proces izrade SSS prikupljanjem i analizom podataka, zatim mobilisanjem civilnog društva i siromašnih i osmišljavanjem mera i usluga. Naročito je bitna informacija da lokalne vlasti žele da se bore protiv siromaštva pre svega stvaranjem novih partnerstava. Ovo je povoljna okolnost jer otvaranje državnih organa za nove inicijative može pomoći u bržem menjanju načina razmišljanja i organizacije lokalnih vlasti što bi značajno ubrzalo procese transformacije društva u celini. To je i prostor za NVO da prenese svoja iskustva i pomogne u unapređenju funkcionisanja lokalne samouprave a time i da proces izrade pa i realizacije SSS bude izveden što kvalitetnije. Jedan od najznačajnijih rezultata ovog istraživanja je upravo to što svi učesnici imaju svest o tome da je njihovo uključivanje u izradu SSS od velike važnosti za samu strategiju.

22

Ispitali smo i koliko je na izbor određenog modela uključivanja uticala regionalna pripadnost ispitanika. Naša pretpostavka je bila da stanovnici različitih regiona vide svoju ulogu u borbi protiv siromaštva na različite načine (Videti grafikon br. 4) Grafikon broj 4 – Načini uključivanja civilnog društva u SSS prema regionima Pružanje dopunskih usluga

80% 70%

Pružanje humanitarne pomoć i

60% 50%

30% 20% 10% 0% Lokalne vlasti

NVO

S lužba soc ijalne zaštite

S indikati

Osnaživanje za dohodovne aktivnosti S tvaranje novih partnerstava Nešto drugo

Organizacije iz Beograda sa okolinom i iz centralna Srbija u najvećoj meri smatraju da je najbolji model borbe protiv siromaštva prikupljanje i analiza podataka o siromaštvu. Mobilisanje civilnog društva model koje su organizacije zapadne Srbije prepoznale kao najpogodniji za svoj region. Snimanje i procena stanja je karakteristčan za organizacije iz jugoistočne Srbije. Kao što se vidi na grafikonu br. 4, u Vojvodini su sva četiri modela borbe protiv siromaštva skoro podjednako zastupljena. Zaključak je, analizirajući modele uključivanja u strategiju, da su svi modeli borbi protiv siromaštva prisutni u svakom regionu, ali u različitom procentu. Analizom grafikona ne stiče se utisak da su na to uticale specifičnosti siromaštva u pojedinim regionima, pre je reč o raspoloživosti sredstava. Analizom upitnika došli smo i do rezultata koje modele anketirani učesnici najčesće koriste u borbi protiv siromaštva (videti grafikon 5)

23

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

Podrska samoorganizovanju i samopomoć i Mobilisanje, zastupanje, lobiranje

40%

Grafikon broj 5 – Zastupljenost modela u borbi protiv siromaštva po tipu organizacije 50

Dopunske ili alternativne usluge

40

Humanitarna pomoć

30

S amoorganizovanje i samopomoć

20

Mobilisanje, zastupanje i lobiranje

10

Dohodovne aktivnosti

0

S tvaranje partnerstava Lokalne vlasti

NVO

S lužba soc ijalne

S indikati

Privatan sektor

Nešto drugo

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

zaštite

Mobilisanje, zastupanje i lobiranje je model koji Sindikati koriste više nego ostale organizacije iz ovog istraživanja. To je stoga što sindikati u svojoj osnovnoj misiji imaju zastupanje radnika i njihovih prava. Odmah iza njih su NVO što je veoma značajno i znači da NVO-i mogu da odigraju veliku ulogu u narednom periodu s obzirom da zastupaju različite, raznovrsnije grupe nego sindikati. Značaj ovoga je veoma veliki jer prava demokratizacija podrazumeva zastupanje interesa svih grupa, a ne samo jedne. Državne institucije bi u narednom periodu mogle da prepoznaju nevladin sektor i prihvate ga i u ovoj ulozi. U skladu sa ovim u narednom periodu treba raditi na borbi protiv predrasuda prema nevladinom sektoru, koje su nam ostale kao tekovina proteklog perioda. Spremnost lokalnih vlasti na nova partnerstva je značajna za NVOe i u slučaju osnaživanja za dohodovne aktivnosti, u čijoj realizaciji NVO-i imaju dominantnu ulogu. Grafikon br. 5 pokazuje da NVO prednjače u pružanju dopunskih ili alternativnih usluga kao i u broju partnerstava za efikasnije rešavanje borbe protiv siromaštva. Sve organizacije shvataju značaj podrške siromašnim pri samoorganizovanju i samopomoći. Kao što i sam naziv studije govori jedan od njenih ciljeva je bilo i skretanje pažnje na specifičnosti siromaštva u različitim regionima Srbije, pa u skladu sa tim, i na potrebu za kreiranjem posebnih socijalnih programa i planova akcije za smanjenje siromaštva u različitim regionima Srbije.

24

Analizom izveštaja sa konsultativnih sastanaka utvrđeno je da postoje karakteristike siromaštva specifične za svaki region. Način na koji su te specifičnosti prikazali učesnici konsultativnih sastanaka prikazan je u nastavku.

Vojvodina U Vojvodini prema prvim rezultatima popisa iz 2002. godine živi 2.024.487 stanovnika, sa 724.108 domaćinstava. Prema najnovijim podacima26 8,8% od ukupnog broja stanovnika Vojvodine živi ispod linije siromaštva, što bi značilo da je oko 161,958 stanovnika Vojvodine siromašno. Prema ovim podacima Vojvodina je, posle Beograda, 27 najbogatiji region Srbije.

Vojvodina iako region bogat privrednim resursima, suočava se sa problemima siromaštva na svim nivoima. Broj preduzeća pod stečajem raste. Samo u Somborskoj opštini se taj broj za poslednjih godinu dana popeo sa 4 na 10, npr. fabrika „Bane” koja je zapošljavala 3.000 ljudi sada ne radi. Zabrinjavajuća je činjenica da je procenat industrijske proizvodnje, za Srbiju u odnosu na prošlu godinu, manji za 2,1%, dok za Vojvodinu taj pad iznosi 9,2%. Jedna od najvećih mesnih industrija „Karneks” suočava se sa padom poslovne sposobnosti velikom brzinom, čime se direktno ugrožava opstanak 3.500 radnika, a samim tim još tri puta toliko ljudi članova porodica radnika ovog preduzeća. Nedovoljna korišćenja kapaciteta i sve manja proizvodnja utiče na povećanje cene finalnih proizvoda i manju kupovnu moć. Ovakvo stanje učesnici konsultativnih sastanaka okarakterislai su kao: „Nemogućnost da se prehrani porodica od plate”,30 „Neophodno je da se radi dodatni posao”, „Nedostatak sredstava za lečenje”, „Nedostatak sredstava za školovanje”31 . U Vojvodini živi veliki broj izbeglih i raseljenih lica, pri čemu mnogi od njih i posle niza godina borave u kolektivnim centrima. Baš ovim podatkom „Opstajanje kolektivnih centara” je jedan broj učesnika Anketa o životnom standardu stanovništva sprovedena od strane Strateškog marketinga, u periodu od 15. juna do 15. jula 2002. na uzorku od 6.386 domaćinstava (19.725 lica). 27 Siromašno je 7,9% stanovnika. 28 Informacija o stanju zaposlenosti na teritoriji AP Vojvodine. 29 Jelka Imširević, Ekonomski položaj žena 1990–2002. 30 U daljem tekstu kurzivom biće označeni citati učesnika konsultativnih sastanaka. 31 Od sada originalne izjave učesnika konsultativnih sastanaka biće uvek navedene u kurzivu. 26

25

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

Na dan 30. septembra 2002. u AP Vojvodini je bilo 272.170 nezaposlenih lica, što je u odnosu na isti dan prethodne godine više za 10,8% a to je 26.466 lica.28 Žene u AP Vojvodini u ukupnoj nezaposlenosti 30.septembra 2002. učestvuju sa 53,7%. Broj nezaposlenih žena 30. septembra 2002. godine iznosi 146.219 što je za 12.414 ili 9,3% više nego na isti dan prethodne godine.29

konsultativnih sastanaka okarakterisao siromaštvo u Vojvodini. Veliko je i siromaštvo Roma u Vojvodini. „Romsko dete sem užine u školi nema nijedan drugi obrok”, „Deponije su dom Roma”, „Kuće od kartona”, „Nema vode, kanalizacije, struje, grejanja, prljavština, pacovi, vašljivost, bolesti…” Jedan deo učesnika uzrok siromaštva vidi u tome što ne postoji optimalna agrarna politike, razvojna strategija, proizvodni programi kao ni ekstenzivna proizvodna kultura, a zemljište se neplanski koristi. Loša saobraćajna infrastruktura Vojvodine, koja spaja ostale delove Srbije sa Evropom, je jedan od očiglednih pokazatelja siromaštva. Loš put, a i neispravna vozila su uzročnici mnogih saobraćajnih udesa „Ugrožena bezbednost saobraćaja”, „Opasnost je na putu kad vozite autobus star 20 godina`.

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

Mada Vojvodina ima veliki poljoporivredni potencijal, veliki broj Vojvođana ne vidi svoju perspektivu u zemljoradnji zbog loših iskustava „Niske otkupne cene”, „Kašnjjenja u isplati, skupa nafta, problemi sa navodnjavanjem”, „Nepostojanje olakšica” itd. Zbog dosadašnje politike učesnici konsultativnih sastanaka više veruju u trgovinu kao izlaz iz krize, nego u proizvodnju. Stanovnike Vojvodine pritiska i duhovno siromaštvo. Evo navoda sa konsultativnih sastanaka: Siromaštvo je … „Nedostatak sredstava da kupite kompjuter, knjige”, „Nedostatak sredstava za stručno usavršavanje”, „Nemogućnost da putujete”, „Nemanje para za biskop, pozorište, novine”, „Nemogućnost da se družite sa prijateljima”. U regionu Vojvodine održano je u periodu od tri meseca trinest konsultativnih sastanaka. Ukupan broj učesnika je bio 155 od 236 pozvanih, (67 muškaraca i 88 žena). Od 94 pozvana predstavnika NVO konsultativnim sastancima prisustvovalo je 69 predstavnika. Sastancima je prisustvovalo od 59 pozvanih, 27 predstavnika lokalne vlasti; od 37 pozvanih, 32 predstavnika lokalnih institucija; od 26 pozvanih, 15 predstavnika sindikata, od 19 pozvanih, 10 predstavnika medija i takođe je pozvan jedan predstavnik privatnog sektora koji se odazvao pozivu. Pet najfrekventnijih odgovora na pitanje kako se manifestuje siromaštvo u Vojvodini su: z Nemogućnost zadovoljenja osnovnih egzistencijalnih potreba (hrana, odeća, obuća, krov nad glavom) z Nezaposlenost (posebno marginalizovanih grupa Roma, invalida, žena) z Nemogućnost lečenja z Nemogućnost školovanja i edukacije z Delinkvencija Prema iskazima učesnika konsultativnih sastanaka, ono što najviše zabrinjava u Vojvodini, jeste veliki broj obolelih ljudi od raka kao i njihova nemogućnost da se adekvatno leče. U Vrbasu je rađena studija koja pokazuje veliku incidenciju oboljevanja od malignih oboljenja pluća, u područjima uz kanal Dunav–Tisa–Dunav, a u područjima uz obradivo zemljište, na rubovima grada zbog korišćenja pesticida.

26

Grafikon broj 6 – Projekti u Vojvodini

50% Pružanje dopunske ili alternativne pomoć i Ljudska prava

40% 30%

Humanitarna pomoć 20% Edukac ija 10% 0%

Ekološki problemi Vojvodine su, prema našim sagovornicima, alarmantni – „Zagađivanje okoline izduvnim gasovima starih vozila, Nedostatak kanalizacije”, „Nedostatak vodovoda”. U Zrenjaninu je izražen problem zagađenosti Begeja i loš kvalitet vode za piće koja se ipak u domaćinstvu koristi. Vojvodina je zastupljena sa 13,4% tekstova od ukupnog broja koji se odnosi na regionalne specifičnosti siromaštva. Jedan broj tekstova odnosi se baš na probleme obolelih građana Vojvodine. Evo navoda dela jednog teksta iz „Novosadskog dnevnika”: (1.11.02) „Prošle godine broj obolelih od tuberkuloze u Vojvodini bio je 1500, a od tog broja novootkriveno je 640 slučaja.” Tekstovi su u 75% slučajeva afirmativnog tipa (inicijative nevladinog sektora i državnih institucija) kao npr. iz istih novina, istog dana, „Lečenje u vlažnom podrumu uskoro prošlost. Za izgradnju dečje rehabilitacije, Izvršno veće Vojvodine uplatilo 200.000 dinara i prikupilo još 300.000 dinara”. Ostali tekstovi uglavnom se odnose na loše uslove poljoprivrednika i materijalno siromaštvo vezano za obrazovanje i zdravstvo. Beogradske medijske kuće su prethodnih šest meseci pisale o siromaštvu u Vojvodini u afirmativnom smislu. Tekstovi su obrađivali pozitivne primere rešavanja problema siromaštva u ovom regionu i isticali uspešan razvoj pojedinih oblasti u Vojvodini. Pomenute su mnoge inicijative, programi i pozitivni rezultati na polju obrazovanja, zdravstva, zapošljavanja, socijalne politike, infra-

27

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

Vojvodina

strukture i dr. bez izveštavanja o prethodnom lošem stanju koje je iniciralo date aktivnosti. Opšti utisak koji se stiče je da problem siromaštva u Vojvodini nije tako velik kao u drugim delovima Srbije, a da su napori koji se ulažu na polju smanjivanja siromaštva intenzivniji nego u ostalim regionima. Sa druge strane novosadska medijska kuća „Dnevnik” izveštava o problemima siromaštva u zdravstvu, obrazovanju, poljoprivredi koji su identični problemima u ostalim regionima Srbije. Ovi aspekti siromaštva koje iznosi „Dnevnik” menjaju sliku o Vojvodini stečenu iz tekstova beogradskih medijskih kuća i bacaju akcenat na težinu ovog problema u Vojvodini. Putem upitnika je utvrđeno kakvog su tipa aktivnosti koje se u Vojvodini sprovode sa ciljem smanjenja siromastva. Rezultati su dati u grafikonu broj 6.

Kao što se iz grafikona može videti projekti pružanja pomoći (pravna, zdravstvena, materijalna, psihosocijalna i medijska promocija i dr.), su više zastupljeni od drugih projekata. U Vojvodini su, kao što je već rečeno, sva četiri modela uključenja civilnog društva u SSS skoro podjednako zastupljena (videti grafikon br. 3), više nego što je to slučaj u ostalim regionima.

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

Jugoistočna Srbija „Nezaposlenost”, „Veliki broj radnika iz nekadašnjih giganata koji već godinama ne posluju”, „Migracija stanovništva ka većim mestima”, „Niske zarade”, „Niska socijalna davanja”, „Siva ekonomija”, „Neadekvatna medicinska zastita”, „Nedovoljna pomoć socijalno ugrozenim grupama”, „Nemogućnost zadovoljnja higijenskih potreba”, ovo su reči kojima su učesnici konsultativnih sastanaka okarakterisali siromaštvo u ovom regionu. Jugoistočna Srbija je prema velikom broju pokazatelja najsiromašniji region u Srbiji. Na osnovu istraživanja koje je objavila vlada Srbije ovaj region ima najveći indeks siromaštva i to za 56,9 veći u odnosu na prosečan rizik. 16,6% stanovništva ovog regiona živi ispod linije siromaštva,32 što je, primera radi, duplo više od broja siromašnih u Beogradu. Region je karakterističan po brdskom neplodnom zemljištu, a sela su uglavnom napuštena. Postoji velika migracija u obližnje gradove (Niš; Leskovac; Prokuplje), posebno mladih ljudi. Međutim, ovi u prethodnom periodu, pretežno industrijski razvijeni gradovi pretrpeli su raspad velikih, predimenzioniranih sistema. Mašinska i Elektronska industrija u Nišu koje su zapošljavale 35.000 radnika preAnketa o životnom standardu stanovništva sprovedena od strane Strateškog marketinga, u periodu od 15. juna do 15. jula 2002, na uzorku od 6.386 domaćinstava (19.725 lica).

32

28

stale su sa proizvodnjom što je rezultiralo nezaposlenošću i samim tim rastom siromaštva. Rudarskotopioničarski basen Bor je, takođe, otpustio veliki broj radnika. Velika ponuda radne snage smanjila je cenu rada što rezultira nemogućnošću zadovoljenja egzistencijalnih potreba stanovništva. To su zaključci na osnovu izjava stanovnika ovog regiona i njihovih definicija siromaštva: „Nefunkcionisanje privrede”, „Nerazvijena poljoprivreda` Nizak nivo obrazovanja kao i nizak nivo građanske svesti o potrebi da se građani uključe u proces odlučivanja učesnici konsultativnih sastanaka prepoznaju kao karakteristiku svog regiona: „Neefikasnost lokalnih vlasti (posebno u pomoći ugroženim grupama)”, „Isključenost građana iz procesa odlučivanja”, „Nizak nivo saradnje među organizacijama”, „Nizak nivo građanske svesti`. Predstavnici Roma prepoznaju problem rasne diskriminacije prilikom zapošljavanja. Grafikon broj 7– Projekti u Jugoistočnoj Srbiji

60%

Pružanje dopunske ili alternativne pomoć i Ljudska prava Humanitarna pomoć

40% Edukac ija

20%

0%

Nemogućnost zadovoljavanja kulturnih potreba („Odlazak u bioskop i pozorište”) je, takođe, prepoznata kao pokazatelj siromaštva. Takođe, postoji zabrinutost učesnika za budućnost dece koja rastu prepuštena sama sebi, dok se roditelji pored redovnog posla bave i sivom ekonomijom kako bi preživeli.

29

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

80%

U regionu jugoistočne Srbije održano je trinaest konsultativnih sastanaka. Pozivu na sastanak su se u najvećem broju odazvale lokalne institucije: od 29 pozvanih odazvalo se 25. Mediji su takođe pokazali interesovanje za konsultativne sastanke, te se od 37 pozvanih odazvalo 30. Bilo je 32 predstavnika NVO-a od pozvanih 56. Predstavnici lokalnih vlasti odazvali su se u malom broju, od 44 pozvana, doslo je 5 predstavnika na sastanak. Polna struktura učesnika je bila ujednačena. Pet najfrekventnijih odgovora izlistanih na konsultativnim sastancima ovog regiona, na pitanje „Šta je siromastvo” su: z Nezaposlenost z Nefunkcionisanje privrede z Kulturno (duhovno siromaštvo) z Nizak nivo građanske svesti z Nizak nivo obrazovanja

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

Što se tiče projekata koji su u pethodnom projektu realizovani u ovom regionu, u poređenju sa drugim regionima možemo reći da su projekti edukativnog karaktera najmanje zastupljeni u ovom regionu i u regionu zapadne Srbije. Kada je reč o projektima humanitarnog karaktera (podela humanitarnih paketa, odeće, obuće, hrane, sredstava za higijenu, ogreva, narodne kuhinje i dr.), ovaj region je procentualno zastupljen skoro isto kao i ostali. Na osnovu grafikona 7. vidimo da su najviše zastupljeni projekti humanitranog karaktera, zatim sledi pružanje dopunskih i altrnativnih uluga, dok je najmanje edukativnih projekata i projekata koji promovišu ljudska prava. U tekstovima o Jugoistočnoj Srbiji su najčešće zastupljeni tekstovi o materijalnom siromaštvu; niskim i neredovnim platama zaposlenih; ima tekstova i o velikom broju nezaposlenih i sivoj ekonomiji kao i o problemima infrastrukture Za region jugoistočne Srbije je karakterističan najmanji broj afirmativnih tekstova. Evo dela teksta „Gredama podupiru učionice” koji je „Politika” objavila 11. 11. 02. Bosilegrad, novembra 2002. „U staroj, oronuloj zgradi gredama je poduprta jedina učionica. Zbog sigurnosti skalije su sabijene u jednom ćosku. Suprotno od njih, deo po deo tavana otpada. I plafon hodnika je poduprt. U učiteljskoj sobi plafon je odavno na podu. U takvim uslovima nastava je – redovna”. Mediji ne daju kritički osvrt na postojeće stanje. Ističe se uzročno-posledična veza nezaposlenosti i niskih primanja sa sivom ekonomijom, ali uglavnom u pojedinačnim slučajevima. Retki su tekstovi koji na jednom konkretnom primeru tretiraju opšti problem kao u slučaju teksta objavljenog u „Glasu” (2. 11. 02), o ženi, penzioneru, oboleloj od cerebralne paralize koja se odlučila da proda kuću da bi platila struju – „Prodala kuću da plati struju”.

30

S obzirom na gore navedenu činjenicu da je jugoistočna Srbija od svih navedenih regiona najsiromašnija, 16,49% njene zastupljenosti u regionalno specifičnim tekstovima je nedovoljno, pogotovo ako se uzme u obzir činjenica da se čak 80% tekstova odnosi na pojedinačne slučajeve a ne na siromaštvo regiona u celini.

Centralna Srbija

Učesnici konsultativnih sastanaka prepoznaju materijalno siromaštvo kako pojedinaca tako i regiona: „Zastarelost opreme u privredi i zdravstvu”, „Nemogućnost praćenja novih tehnoloskih dostignuća”, a kao nasleđe: „Veliki broj nelikvidnih preduzeća”, „Nedovoljno razvijeno privatno preduzetništvo”, „Nepostojanje tržišta.” Ono što još više otežava situaciju su „Neadekvatna zakonska rešenja”, „Neprimenjivanje postojećih zakona”, „Politika koja na lokalnom nivou favorizuje industriju, a zapostavlja korisćenje prirodnih resursa”, Učesnici konsultativnih sastanaka uviđaju da su obrazovno siromaštvo34 kao npr. „nedostatak stručnosti, obrazovnog kadra i kvalifikacija” kao i „Odsustvo svesti o potrebi za dugoročnim i kontinuiranim usavršavanjem” faktori koji otežavaju stanje ovog regiona. Kao značajni faktor navodi se i „Nepovoljna privredna struktura”. Dolazak velikog broja (17.000) raseljanih lica kao i veliko siromaštvo Roma čini celokupnu situaciju još težom i dramatičnijom. Naročito je težak položaj raseljenih Roma sa Kosova koji žive u teskim stambenim uslovima. Međutim i domicilno stanovništvo većinske populacije je ugroženo, te pored ostalih oblika siromaštva kao rezultat celokupnog stanja prepoznaje i duhovno siromaštvo kao na primer „Nedostatak ideja”. Ovakvo stanje negativno se odražava na odnose među ljudima: „Nedovoljno razvijena svest o potrebama drugih”, i naravno na sistem vrednosti: „Favorizovanje negativnih vrednosti nasuprot radu`. Anketa o životnom standardu stanovništva sprovedena od strane Strateškog marketinga, u periodu od 15. juna do 15. jula 2002, na uzorku od 6.386 domaćinstava (19.725 lica). 34 Obrazovno siromaštvo podrazumeva nemogućnost zadovoljenja potreba za kvalitetnim obrazovanjem, obrazovanjem po meri pojedinca kao i obrazovanjem uopšte. 33

31

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

Zavod za tržište rada evidentira u ovom trenutku 22.000 nezaposlenih lica u ovom regoinu, plus 7.000 radnika koji su tehnološki višak. Nezaposlenost je posledica zatvaranja preduzeća u okolnim mestima kao što su „Crvena zastava”, „Filip Kljajić” (Kragujevac), „14. oktobar” u Kruševcu, Izolma – Rača, Zastava iz Knića i Batočine. Crvena zastava koja je isporučivala hranu Zastavi je pod stečajem. Statistički podaci iz Sekretarijata za socijalna pitanja u Kragujevcu pokazuju cifru od 38.8% stanovnika ove opštine koje su na socijalnim primanjima, dok je u novom istraživanju procenjeno da je 10,2% stanovnika celog regiona centralne Srbije33 po svojim rashodima ispod linije siromaštva.

U Centralnoj Srbiji je pružanje dopunskih i alternativnih usluga najčesći vid aktivnosti koje za cilj imaju smanjenje siromaštva. Veliki je broj i edukativnih aktivnosti, dok je broj aktivnosti koje možemo svrstati u oblast promocije ljudskih prava i humanitarne aktivnosti najmanji. U ovom regionu je održan najveći broj konsultativnih sastanaka. Ukupan broj prisutnih učesnika konsultativnih sastanaka iznosi 164, od čega 76 žena i 68 muškaraca. Od 82 pozvana predstavnika NVO, odazvalo se 65. Pozvano je 88 predstavnika lokalnih institucija, a odazvalo se 49. Od 12 pozvanih predstavnika medija, šest se odazvalo pozivu, a od predstvanika sindikata od pozvanih 7,4 je došlo na sastanak. Pozvano je sedam predstavnika lokalne vlasti, a odazvalo se 6. Takođe su pozvana dva predstavnika privatnog sektora i oni su prisustvovali sastanku. Grafikon broj 8 – Projekti u Centralnoj Srbiji Pružanje dopunske ili alternativne pomoć i Ljudska prava

70% 60%

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

50% 40% 30%

Humanitarna pomoć

20% 10% 0%

Edukac ija Centralna S rbija

Pet najfrekventnijih odgovora na pitanje kako vide siromaštvo u regionu, bila su: Masovna nezaposlenost Veliko siromaštvo Roma Siromastvo Invalidnih i Starih lica Nemogućnost pristupa kvalitetnom obrazovanju Nevidljivo siromaštvo visokoškolaca

z z z z z

32

Centralna Srbija je u tekstovima o regionalnim specifičnostima siromaštva zastupljena sa 18,56% i većina njih se odnosi na siromaštvo u zdravstvu i obrazovanju, gde se čak 40% tekstova odnosi na otežan ili prekinut rad Domova zdravlja „Ambulante pred zatvaranjem” i škola u manjim sredinama zbog nedostatka materijalnih sredstava: „Ugroženi đaci” Tekstovi koji se odnose na zdravstvo i obrazovanje u centralnoj Srbiji vezani su za pojedinačne slučajeve, iz toga ne možemo dobiti jasnu sliku stanja zdravstva i obrazovanja u tom regionu. Slična situacija je i sa Domovima zdravlja koji su zatvoreni na početku grejne sezone zbog nedostatka sredstava za grejanje. Nešto manje tekstova se odnosi na nizak životni standard, nezaposlenost i niska primanja, gde u svakom trećem tekstu manje ili više postoji kritički osvrt novinara: „Bolovanje spas od malih plata” Smatramo da je neophodno istaći da posle događaja koji su atraktivni za medije, otpuštanje velikog broja radnika u kragujevačkoj Zastavi, nema analitičkih tekstova o reflektovanju takvih dešavanja na siromaštvo tog regiona, a ni nastavka priče, da li su se građani udružili ili su pojedinačno uspeli da na kreativan način ulože novac koji su dobili kao nadoknadu.

Zaključak je da je stanovništvo ovog regiona naviklo na sve oblike siromaštva toliko da, zauzeto stalnom borbom za opstanak, neke od njih i ne primećuje.

Zapadna Srbija Posle Jugoistočne Srbije, Zapadna Srbija je najsiromašniji region u Srbiji sa 13,5% siromašnih.35 Naši sagovornici su govorili o sveobuhvatnom i sveprisutnom siromaštvu u ovom regionu – „Nedostatak novca za hranu, lekove, ogrev, odeću”. Region je nerazvijen, privreda je u kolapsu, preduzeća su ili pod ili pred stečajem a ona koja nisu slabo posluju „Nema nikakve proizvodnje”. U hemijskoj industriji je oprema izuzetno zastarela, pa se u ovom regonu beleži i veliki broj invalida rada. Međutim, učesnici konsultativnih sastanaka u ovom regionu govorili su i o velikom potencijalu za razvoj poljoprivrede i to npr. u Mačvi za uzgoj sećerne repe, suncokreta i žitarica, u okolini Valjeva za razvoj voćarstva, stočarstva i ratarstva, u okolini Bajine Baste za razvoj stočarstva, u okolini Osečine za razvoj voćarstva itd. Takođe postoje dobri uslovi u celom regionu a naročito okolini Bajine Bašte i Anketa o životnom standardu stanovništva sprovedena od strane Strateškog marketinga, u periodu od 15. juna do 15. jula 2002, na uzorku od 6.386 domaćinstava (19.725 lica).

35

33

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

Mali broj tekstova se odnosi na nemotivisanost seoskog stanovništva da se bavi poljoprivredom: „Nema para za seljake”, „Korov prekriva oranice”

Valjeva za razvoj šumarstva. Postoji isto tako potencijal u gotovo celom regionu za razvoj bio bašta i zdrave hrane. Takođe region Bajine Bašte i Valjeva u dolini reke Gradac, kao i njhovim planinskim predelima imaju izvanredne potencijale za razvoj ribolova i sportsko rekreacionog turizma. Sve ovo bi trebalo uzeti u obzir pri kreiranju programa za revitalizaciju ovog regiona. Takođe učesnici konsultativnih sastanaka isticali su mogućnosti razvoja starih zanata, rukotvorina, male privrede i onih grana prerađivačke industije u skladu sa poljoprivrednim kulturama koje se u tom području razvijaju. U nekim područjima postoji snažan vodni a samim tim i energetski potencijal. Po mišljenju nekih učesnika moguće je u ovom kraju razvijati i metaloprerađivačku industriju. Grafikon broj 9 – Projekti u Zapadnoj Srbiji

50% Pružanje dopunske ili alternativne pomoć i

40%

Ljudska prava

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

30% 20%

Humanitarna pomoć

10%

Edukac ija

0% Zapadna S rbija

Veliki je broj izbeglih lica u ovom regionu, pa učesnici konsultativnih sastanaka u velikom broju prepoznaju da je prisutna je „Izolovanost, marginalizacija.” Blizina granice je prepreka razvoju utoliko ukoliko dovodi do porasti kriminala u svim oblicima, posebno šverca koji sa druge strane pogoduje trenutnom održanju i cvetanju sive ekonomije. Na sastancima je izlistan veliki broj oblika siromaštva koje stanovnici ovog regiona smatraju specifičnim za njih: „Natalitet je u padu”,„Nemogućnost bavljenja poljoprivredom zbog nekvalitetnog zemljištva”, „Novčana pomoć kasni”, „Privatnici eksploatišu radnike”, „Žene su prinuđene da trpe zlostavljanje jer su ekonomski zavisne`.

34

Karakteristično je odsustvo nade kod samih učesnika u to da će biti bolje – „Preplavljeni smo siromaštvom, živimo sa njim, ono je naša svakodnevnica, toliko je svuda prisutno da ga je teško i primetiti i izdvojiti, a kamoli njime se baviti.” Mislimo da se ovaj podatak može dovesti u vezu sa malim brojem NVOa, pri čemu se treba pozabaviti pitanjem šta je uzrok a šta posledica. Za ovaj region je karakteristično i nepostojanje organizovanog sistema zaštite od elementarnih nepogoda. Npr. ove godine su kasni mrazevi i grad desetkovali rod voća, posebno šljiva. Ovo je od posebne važnosti jer je proizvodnja rakije jedan od osnovnih izvora prihoda stanovništva ovog regiona). Pasivnost i neorganizovanost u smeru unapređenja i veće zaštite poljoprivredne proizvodnje posebno je došla do izražaja u Mačvi, kada je svinjska kuga donela ogromnu štetu poljoprivrednim proizvođačima.

Učesnici konsultativnih sastanaka su se izjasnili da su „Loši zakoni”, da je „Zapuštena infrasruktura u opštini i državi”, a ono što veoma zabrinjava u regionu u kome je nezaposlenost jedna od najfrekventnijih uzroka siromaštva su „Nejasni planovi za zaposljavanje”. što se tiče zastupljenosti projekata, veoma ih je malo u Zapadnoj Srbiji i oni se uglavnom sastoje u davanju humanitarne pomoći. U ovom regionu je najmanji broj onih aktivnosti koje promovišu ljudska prava, što se može videti na grafikonu broj 9. Pet najfrekventnije pomenutih odogovora vezanih za siromaštvo regiona su: z Nerazvijenost privrede z Nezaposlenost z Marginalizovenje određenih grupa i njihova izolovanost (Roma invalida, izbeglica, žena) z Nefunkcionisanje pravne države z Neodgovarajuće ili nedostupno obrazovanje Medijska pažnja je najmanje usmerena na region Zapadne Srbije (2,87%), što je komparacije radi sdam puta manje od pažnje usmerene na beogradski region (15,05%). Moguće je da je na ovakvu distribuciju uticao i izbor medija koji je obrađivan.

35

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

Ukupan broj sastanaka u ovom regionu je bio 9, što obzirom na mali broj NVO-a u ovom regionu (sa izuzetkom Valjeva u kome radi oko 40 NVO-a) smatramo zadovoljavajućom cifrom. Najviše su se odazvale lokalne institucije. Od pozvanih 21, odazvalo se 16. Odaziv siromašnih je veći nego u drugim regionima, od pozvanih 30 odazvalo se 22.Od pozvanih 40 predstavnika NVO-a na sastanak je doslo 20, a 5 predstavnika lokalne vlasti se odazvalo pozivu od pozvanih 12. Pozivu se odazvalo 6 predstavnika medija od pozvanih 9. Od dva pozvana predstavnika sindikata, jedan je došao na sastanak. Interesantno je da je broj žena koji je prisustvovavo sastancima u ovom regionu skoro dva puta veći od broja muškaraca

Beograd Beograd je najbogatiji grad u Srbiji i ima ispodprosečan rizik siromaštva (–25.4%). 7,9% stanovništva živi ispod linije siromaštva. 36 U Beogradu živi 1.574.050 stanovnika (prema popisu iz maja 2002. godine) od kojih 113.419 su izbeglice i prognana lica i 54.748 interno raseljena lica sa Kosova (prema podacima UNHCR-a). Prema procenama 124.349 stanovnika Beograda je siromašno.37 U odnosu na starosnu strukturu, Beograd sve više poprima karakteristike „starog grada”. Procenat starijih od 60 godina iznosi skoro 20%. Romska populacija u velikom broju živi u Beogradu. Po procenama samih romskih organizacija u Beogradu živi oko 30.000 Roma, a neki tvrde i mnogo više.

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

Prema podacima Republičkog Zavoda za tržiste rada, broj nezaposlenih na dan 01. oktobra 2002. godine u Beogradu iznosi 155.024, a broj slobodnih radnih mesta u Beogradu iznosi 116.316. U periodu od 01. januara do 01. oktobra 2002. godine broj lica koja su se zaposlila iznosi 90.764. Evo kako su učesnici konsultativnih sastanaka opisali manifestovanje siromaštva u Beogradu – „Sveopšta beda u celokunom okruženju” , „Očaj ljudi i njihova nesposposobnost da se snađu i nađu izlaz`. Neplansko naseljavanje ovog višemilionskog područja opteretilo je njegovu infrastrukturu i funkcionalnost. Region Beograda obiluje problemima: „Nerešeno stambeno pitanje”, „Nemogućnost zdravstvene zaštite i lečenja”. Nikla su takozvana divlja naselja kao što su Kaluđerica i Sremčica. Pored već postojećih romskih naselja od kojih je najveće Deponija (već samo ime kaže o kakvom se naselju radi), Romi pokušavaju da nađu svoje mesto i da naprave sklonište za svoje mnogočlane porodice ispod mostova i duž puteva gde niču nova romska naselja. Evo nekih rečenica sa konsultativnih sastanaka koje se odnose na marginalizovane grupe „Siromastvo unutar marginalnih grupa”, „Deca rade”, „Nemogućnost školovanja dece, nemogućnost ispoljavanja razlika`. Prema rečima naših sagovornika posledica celokupnog stanja u gradu je duhovno siromaštvo koje se ogleda u manjku ambicija kod mladih, povećanom problemu alkoholizma, prostitucije i droge. Česti su i obračuni ljudi iz podzemlja. Veliki broj mladih odlazi u inostranstvo, među njima često fakultetski obrazovani ljudi. Ovakvo stanje od strane učesnika konsultativnih sastanaka opisano je kao „Nemanje finansijskih sredstava i osnovnih sredstava za vođenje normalnog života, Nepostojanje alternative i rešenja, Potpuno odsustvo planiranja budućnosti, Nemogućnost donošenja važnih odluka. Anketa o životnom standardu stanovništva sprovedena od strane Strateškog marketinga, u periodu od 15. juna do 15. jula 2002, na uzorku od 6.386 domaćinstava (19.725 lica). 37 Ibid. 36

36

U beogradskom regionu je u proteklom periodu održano 12 konsultativnih sastanaka. Ukupan broj učesnika je bio 129 od 165 pozvanih, (59 muškaraca i 70 žena). Od 96 predstavnika NVO-a, sastanku je prisustvovalo 77. Pozvano je 34 predstavnika lokalnih institucija, a odazvalo se 26. Od 20 pozvanih predstavnika lokalne vlasti, na sastanak je doslo 13. Mediji su takođe prisustvovali sastanku i to od pozvanih osam, odazvalo se sedam. Odazvalo se pet predstavnika sindikata od pozvanih šest. Pozvan je i jedan predstavnik privatnog sektora i on je prisustvovao sastanku. Na osnovu procena učesnika konsultativnih sastanaka, najugroženije grupe siromašnih u beogradskom regionu su: z z z z

Invalidna lica i lica sa posebnim potrebama Pripadnici romske manjine Izbegli i raseljeni Deca i mladi

Nezaposleni i formalno zaposleni koji ne primaju lični dohodak

Na osnovu prikupljenih odgovora kako definisu siromaštvo izvojili smo pet najfrekventnijih odgovora. z Nemogućnost zadovoljenja osnovnih egzistencijalnih potreba z Neadekvatna primanja z Nezaposlenost i strah od gubitka posla (problemi radnika koji su postali tehnološki višak) z Nemogućnost zadovoljenja osnovnih potreba osoba sa invaliditetom z Problem siromaštva među Romima, interno-raseljenim licima i decom Učesnici konsultativnih sastanaka u svim regionima istakli su siromaštvo Roma. Pretpostavlja se da je ovo stoga što je ono očigledno, dugotrajno i upečatljivo, ali činjenica je da je delovanje nevladinog sektora uticalo na osvetljavanje ovog problema. Istaknuti su problemi u vezi sa romskom manjinom kod koje je nizak socio-kulturni nivo, nizak stepen obrazovanja i nekvalifikovanost što ih upučuje na bavljenje najtežim i najmanje plaćenim poslovima. Nedovoljna uključenost u predškolske i školske institucije a često i potpuna nepismenost ili zbog edukativne zapuštenosti i jezičke barijere, prelazak u specijalna odeljenja, praktično generacijski reprodukuju siromaštvo. Sve ovo ponekad za posledicu ima i vitalnu ugroženost što potvrđuju podaci o prosečno kraćem životnom veku Roma u odnosu na ostatak populacije.

37

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

Uzroci siromaštva gore pomenutih grupa u nečemu su zajednički i pripadaju životnom kontekstu najvećeg broja građana uključujući i one koji ne pripadaju grupi ekstremno siromašnih, a odnose se na posledice raspada zemlje, sankcija, izolacije, bombardovanja i uništavanja resursa.

Beogradski region je naročito istakao nemogućnost zadovoljenja osnovnih potreba ljudi sa invaliditetom. Pretpostavlja se da ovo nije zato što su u drugim regionima problemi ovih ljudi manji, nego stoga što su u gradu veće mogućnosti da se ljudi sa invaliditetom organizuju i da se njihov glas čuje, a konkretno i rezultat delovanja jakih NVO-a. Grafikon br.10 – Projekti u Beogradu

60% Pružanje dopunske ili alternativne pomoć i 40%

Ljudska prava Humanitarna pomoć

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

20%

Edukac ija 0% Beograd i okolina

Kada je reč o siromaštvu invalidnih lica, ono je u velikoj meri određeno, ne limitima koje sam hendikep postavlja, nego pre svega diskriminatorskim odnosom i marginalizacijom od strane okruženja što se pre svega očitava u nizu fizičkih i mentalnih barijera sa kojima se oni suočavaju. Neadekvatna zakonska rešenja koja regulišu status i život ovih lica u sferama obrazovanja, zdravstvene zaštite, zapošljavanja ali i nepoštovanje postojećih zakonom datih prava čine suštinu onoga što uzrokuje ekstremno a često i nevidljivo siromaštvo ovih lica. U Beogradu je takođe istaknut problem izbeglih i interno raseljenih lica. Izbegla i raseljena lica uzroke svog siromaštva nalaze u nedovoljnoj podršci za sistemsko i dugoročno rešavanje njihovih problema. U svojim diskusijama su istakli problem u vezi sa regulisanjem državljanstva, dvojnog državljanstva i podrskom države za ostvarivanje imovinskih i drugih prava na prostorima prethodnog prebivališta.

38

Svoje siromaštvo doživljavaju rešivim jedino uz podršku države u smislu obezbeđenja povoljnih uslova za stambenu izgradnju (besplatno zemljište, oslobađanje od doprinosa za komunalije) i radno angažovanje pri čemu se zbog prevashodno seoske strukture izbeglih i raseljenih, rešenje može tražiti u povezivanju sa staračkim seoskim domaćinstvima i omogućavanje korišćenja zapuštenog obradivog zemljišta uz povoljne kredite za početak proizvodnje. Grafikon br. 11 – Projekti po regionima

Pružanje dopunske ili alternativne pomoć i Ljudska prava

80% 60%

20%

Humanitarna pomoć

0% Vojvodina

Centralna

Beograd i

srbija

okolina

Edukac ija

Sve kategorije siromašnih izlaz vide u prekvalifikacijama, dokvalifikacijama, angažovanju postojećih zapuštenih proizvodnih resursa u lokalnim sredinama i pružanju mogućnosti velikom broju stručne radne snage da uz podršku države preuzme svoju sudbinu u svoje ruke.

Sama pripadnost određenoj grupi bilo da je reč o ljudima kojima je prestao radni odnos, nezaposlenima, onima koji formalno rade ili pak izbegličkoj i raseljeničkoj populaciji ne predstavljaju validan kriterijum za automatsko svrstavanje u kategoriju siromašnih ili isključivanje iz nje. Učesnici konsultativnih sastanaka na različite načine predstavlju probleme Beograda imajući u vidu njihov lokalni karakter a ne problem grada u celini. Stoga oni i vide rešavanje svojih problema na nivou pojedinih opština.

39

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

40%

Analizirajući aktivnosti koje se u Beogradu realizuju vidimo da stanovnici Beograda još uvek imaju potrebu za primanjem humanitarne pomoći. Kao što pokazuje grafikon br. 11, u regionu Beograda sa okolinom realizuje se veći broj edukativnih projekata nego u ostalim regionima. Po grafikonu br. 10, stiče se utisak da se organizacije ne bave ljudskim pravima, što nije slučaj. Postoji niz NVO koji se bave ljudskim pravima ali to ne dovode u direktnu vezu sa smanjenjem siromaštva.38 Grafikon broj 12 – Regionalna zastupljenost u medijima

16,00% 14,00% 12,00% 10,00% 8,00%

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

6,00% 4,00% 2,00% 0,00% Vojvodina

Beograd sa širom okolinom

Centralna Srbija

Zapadna Jugoisto cna Srbija Srbija

Iz grafikona 11 se vidi i da su projekti pružanja pomoći (pravna, zdravstvena, materijalna, psihosocijalna,i medijska promocija i dr.), najzastupljeniji su u Vojvodini i centralnoj Srbiji a potom slede i ostali regioni. Humanitarna pomoć je najzastupljenija u regionu jugoistočne i zapadne Srbije. Beograd, ne procentualno, ali brojčano ima veliki broj siromašnih, te zauzima drugo mestu po primanju humanitarne pomoći. Iz grafikona 12 se vidi da mediji najviše izveštavaju o siromaštvu u regionu Beograda, dok su ostali regioni prilično ujednačeno zastupljeni. Sve podatke koje dajemo smatramo važnim ali ne i univerzalnim jer su oni rezultat ispitivanja organizacija koje smo anketirali.

38

40

U tekstovima o regionu Beograda sa širom okolinom najčešće su prisutne sledeće teme: niska primanja u odnosu na potrošačku korpu, nerešena stambena pitanja, problemi javnih kuhinja, problemi javnog saobraćaja i protesti raznih socijalnih grupa. Međutim, mediji više obrađuju pojedinačne elemente koji se međusobno teško povezuju u celinu, pa se ne može dobiti jasnija slika siromaštva u beogradskom regionu. Ti elementi su trenutno atraktivni događaji i senzacije koji ne moraju obavezno da čine realno najveće probleme siromaštva u regionu. Mediji u velikom broju tekstova govore o humanitarnoj pomoći i donacijama za ustanove obrazovnog i zdravstvenog tipa. Takve vesti, mediji uglavnom prenose u formi izveštaja u kratkim crtama, gde ne saznajemo obim siromaštva koji je zahtevao datu humanitarnu pomoć ili donaciju. U okviru svakog od regiona izlistan je i veliki broj predloga koji se mogu preduzeti u pravcu smanjenje siromaštva, a koje smo uvrstili u preporuke, odnosno završna razmatranja ove studije.

Radi lakše analize rezultata ispitivanja, izvršili smo klasifikaciju svih odgovora koristeći se Maslowljevom hijerarhijskom teorijom potreba.40 Pošto smo obradili podatke dobili smo sledeće rezultate: z 20% oblika siromaštva čine nerealizovane potrebe sa egzistencijalnog nivoa. z 49% čine potrebe za sigurnošću (20 identifikovanih oblika siromaštva) z 20% potreba čini potreba za socijalnom prihvaćenošću Nije percipiran ni jedan oblik siromaštva koji se odnosi na samopoštovanje i poštovanje drugih, što bi moglo značiti da se ovaj aspekt ne vezuje sa pojmomn siromaštva ali i da se do tih potreba ne može stići jer su potrebe sa prethodna tri nivoa preterano ugrožena. Kao što se vidi iz tabele 1. najizraženije su potrebe za sigurnošću. Ovaj nalaz je razumljiv s obzirom da smo živeli i da još živimo u neizvesnom političkom prostoru u kojem malo šta može da se dugoročno planira a što je i osnovni sadržaj ovog najugroženijeg motiva kod učesnika konsultativnih sastanaka. Dakle ljudi se najviše plaše nesigurne budućnosti i okupiranost ovom temom je veoma relDodatak broj 3 – sastavni deo izveštaja sa konsultativnih sastanaka. Po ovoj teoriji postoji pet nivoa potreba. Dominantne su potrebe sa bazičnih nivoa i tek kada se one zadovolje mogu se aktivirati potrebe sa viših nivoa. Na prvom bazičnom nivou nalaze se egzistencijalne potrebe koje se tiču fizičkog opstanka organizma (potreba za hranom, vodom, toplotom). Na drugom nivou je potreba za sigurnošću, zatim potreba za socijalnom prihvaćenošću, pa potreba za samopoštovanjem i poštovanjem drugih. Na vrhu piramide je potreba za samoaktualizacijom, ostvarenjem potreba karakterističnih samo za pojedinca. Na osnovu ovog modela, izvršili smo klasifikaciju svih oblika siromaštva koje su identifikovali učesnici konsultativnih sastanaka. 39 40

41

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

Jedan od nalaza sastanaka je bio da postoji i veliki broj oblika siromaštva koje možemo definisati kao opšte za region čitave Srbije. Od učesnika konsultativnih sastanaka dobili smo veoma interesantne odgovore na pitanje šta je za njih siromaštvo i to prilažemo u Dodatku39 ove studije.

evantna za državu. Za uspešniju realizaciju procesa demokratizacije i tranzicije društva potreban je ambijent u kojem će ljudi moći da jasno postave ciljeve bez bojazni da neće moći da utiču na njihovo ostvarenje. Ovaj podatak ukazuje na to da još uvek postoji veliko nepoverenje i strah od budućih dešavanja u društvu uopšte. Moguća preporuka za sve političke aktere je minimalan politički konsnzus. Tabela1.

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

Nivoi potreba

Oblici siroma tva (konsultativni sastanci)

Egzistencijalni nivo

20%

Motiv sigurnosti

50%

Socijalna prihvaćenost (pripadanje i ljubav)

20%

Samopoštovanje i poštovanje drugih

0%

Motiv samoostvarenja

10%

Ovaj podatak ukazuje i na problem koji se javlja kod istraživanja siromaštva, koja su mahom, kako hipotezama tako i instrumentima orijentisani na egzistencijalno siromaštvo odnosno siromaštvo definisano kao ugroženost egzistencijalnih potreba. Na taj način sve nerealizovane potrebe sa ostalih nivoa ostaju ne evidentirane i dobija se privid manje ugroženosti stanovništva nego što je to u realnosti. Kako smo u dosadašnjem tekstu najviše prostora posvetili siromaštvu i njegovim regionalnim specifičnostima, potrebno je naglasiti da nas nije cilj da kažemo da je georgafsko targetiranje41 najvažnije, ali svakako jeste, da skrenemo pažnju na to da je potrebno da se specifičnosti regiona uzmu u obzir pri kreiranju socijalne politike. Pored geografskog postoji i kategorijsko i indikatorsko targetiranje, kao i tagetiranje pomoću raspolozivih sredstava i autoselecija. Od pomenutih tehnika tagetiranja, u Srbiji je osnovna pomoću utvrđivanaj raspoloživih sredstava, kako za dečije dodatke, tako i za socijalnu pomoć. 41

42

Tokom istraživanja smo se poslužili i kategorijskom analizom siromaštva. Možemo govoriti o različitim kategorijama siromašnih u Srbiji – Roma, izbeglica i lica raseljenih sa Kosova, samohranih roditelja, invalida i drugih ugroženih, marginalizovanih grupa. Grafikon broj 13 – Zastupljenost ciljnih grupa u projektima

60%

S ve grupe Žene

40%

Invalidi Mladi

20%

Radno sposobni Dec a S tari Romi Izbeglic e i raseljeni

Procentualno, izbeglice i raseljena lica imaju veliku medijsku zastupljenost u odnosu na zastupljenost ostalih marginalizovanih grupa (izbeglice i raseljeni – 48 %, invalidi 35% i Romi 17%). Identifikovane karakteristike siromaštva ove marginalne grupe, kao što smo već spomnuli, su uglavnom administrativno-pravni problemi: nemogućnost dobijanja radne dozvole, državljanstva, nemogućnost uticaja na po život važnih odluka kao npr. odluka o povratku i raspolaganje sopstvenom imovinom; rad na crno kao i finansijska zavisnost od donatora, humanitarnih organizacija, NVOa i države. Mladi i deca su kao ciljna grupa sa kojom se radi najzastupljeniji u jugoistočnoj Srbiji i Centralnoj Srbiji a najmanje u Beogradu sa okolinom. Mogući razlog je to što je iz tih krajeva veliki odliv mladih ljudi te se posvećivanjem ovoj populaciji želi zaustaviti ovaj proces. „Glas javnosti`je10.10.2002 objavio članak pod naslovom: „Diplomiraj, pa emigriraj” a sa podnaslovom: „U poslednjih deset decenija otislo

43

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

okolinom

Beograd sa

Srbija

Centralna

Vojvodina

0%

200.000 mladih obrazovanih ljudi” U delu teksta se kaže da smo u tome prvaci sveta. 80-ih godina odlazilo je 2%; devedesetih se taj broj utrostručio, da bi se 2000. godine popeo na 19%. Smatra se da je jedan od razloga taj što je „materijalni položaj zaposlenih u naučnim institutima više nego loš.” Grafikon broj 14– Zastupljenost u medijima po ciljnim grupama

izbeglic e

Romi

8%

3%

invalidi 6%

penzioneri 15%

dec a i mladi

nezaposleni

39%

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

11%

zaposleni 18%

Što se tiče zastupljenosti u medijima, deca i mladi su zajedno dobili najznačajniji udeo u medijskoj slici (39,55%), od tog broja deca su zastupljena u 18,07% tekstova. Deca se u većini tekstova (62%) pominju u kontekstu istraživanja siromaštva, a manji deo (12%) se odnosi na inicijativne tekstove o programima dečje zaštite. Stiče se utisak da mediji najviše pažnje poklanjaju siromaštvu mladih, zato što ih sa jedne strane smatraju za najosetljiviju socijalnu grupu, a sa druge strane smatraju da će ova tematika najviše zainteresovati prosečnog čitaoca. Studenti su zastupljeni sa 11,30% tekstova, koji se u 82% slučajeva spominju u kontekstu protesta. Ovo pokazuje da, što se studentskih pitanja tiče, medijsku pažnju najviše privlači protest. Samo 3% tekstova se odnosi na obrazovni aspekt studiranja, dok se 15% tekstova odnosi na odlazak mladih stručnjaka iz zemlje. Tekstovi o osnovcima su zastupljeni sa 7,9%, od toga se u 60% slučajeva odnose na materijalno siromaštvo samih škola. Kao što je već rečeno mladi su socijalna grupa koja je najčešće spominjana u medijima, što govori da postoji svest o značaju mladog naraštaja za budućnost zemlje.

44

Žene su, kao ciljna grupa, najzastupljenije u implementaciji projekata u Centralnoj Srbiji i to dominantno u odnosu na ostale regione u kojima je njihova zastupljenost ravnomerno raspodeljena. Ujedno, žene su i u odnosu na sve ostale socijalne grupe najčešće korisnici projekata u Srbiji (Žene – 17,8%, Invalidi – 15,6%, Mladi – 13,3% itd.). Ovakva učestalost projekata koji se bave rešavanjem problema žena je najverovatnije uzrok učestale medijske i naučne priče o feminizaciji siromaštva koja je u poslednjem periodu plasirana u javnost.

Evo sta je „Nezavisna svetlost” objavila 3.10.2002 na osnovu istraživanja42: 40% žena u Srbiji koje rade na određeno vreme zarađuje manje od 3,000 dinara, dok 62% stalno zaposlenih u državnim ili društvenim firmama primaju između 150 i 200 maraka (3000–6000 din). One koje rade kod privatnika a njih je 11% zarađuju 50 do 150 maraka (1500–4500 din) Fakultetski obrazovane žene zarađuju od 300 do 500 maraka (9000–15000 din). Invalidi su kao ciljna grupa najzastupljeniji u jugoistočnoj Srbiji i Centralnoj Srbiji zato što se u ovom trenutku na području ovih regiona osniva veliki broj organizacija invalida. Intersantan je podatak da je generalno (u odnosu na celu Srbiju), veliki postotak ukupnog broja projekata posvećen invalidima – 15,6%, dok je medijska zastupljenost skoro zanemarljiva – 5,65%. Za siromaštvo invalida je posebno karakteristična izolovanost i samoizolovanost, fizička zavisnost od drugih, neadekvatna pravna regulativa i zdravstvena zaštita, smanjena mogućnost obrazovanja i zapošljavanja, predrasude i diskriminacija okoline, nepostojanje oblika vaninstitucionalne zaštite kao I povećani troškovi invalidnosti (pomagala, prevoz, smanjenje beneficija itd) Kao što smo već spomenuli, iznenađujuće mali procenat zastupljenosti u medijima imaju izbeglice i raseljena lica 7,91%, invalidi 5,65% i Romi 2,82%. To su uglavnom tekstovi inicijativnog tipa – programi vlade (61%) i humanitarna pomoć (20%). 42 Konkurentnost žena na sa decom na tržistu rada, Istraživanje uradili Glas razlike, G17 i Centar za proučavanje alternativa, mart–april 2002.

45

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

Pod specifičnostima siromaštva žena podrazumevaju se njihova manja mogućnost zapošljavanja, manje učešće u raspodeli moći, veće obaveza u porodici, ređe posedovanje svojine, obavljanje poslova koji nisu adekvatno vrednovani i plaćeni, češće su žrtve nasilja u porodici i neprepoznavanje svoje marginalizacije. Sve navedene karakteristike su izlistane na konsultativnim sastancima kojima su procentualno više prisustvovale žene (55% – žene i 45% muškarci). Upečatljivo je da su izlistane karakteristike pre uzroci koji žene čine ranjivijim u odnosu na ostalu populaciju, nego stvarne karakteristike siromaštva žena.

Penzioneri su u medijima zastupljeni sa 15,25%. Akteri tekstova o penzionerima su u 67% slučajeva Vlada, i to su uvek tekstovi pretežno inicijativnog tipa, s druge strane, u 30% slučajeva tekstovi se odnose na proteste gde su akteri sindikati, a zbog nezadovoljstva penzionera materijalnim položajem.

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

Nepostojanje podataka o korelaciji između stvarnog (bilo apsolutnog, bilo relativnog) siromaštva određenih socijalnih grupa sa jedne strane, i medijskog i projektnog bavljenja njihovim siromaštvom, sa druge strane, trebalo bi da podstakne sve aktere u procesu da se zamisle nad ovim i otkriju šta se pojavljuje kao uzrok toga, i kakve korekcije treba učiniti.

46

Preporuke civilnog društva za smanjenje siromaštva u Srbiji

Društvene reforme moraju biti dobro osmišljene, raznovrsne i kvalitetne. Reforme koje za cilj imaju smanjenje siromaštva treba da imaju u vidu interese svih grupa i socijalnih slojeva, ali da direktno odgovaraju na prioritete samih siromašnih, u skladu sa istinskim mogućnostima zemlje. Međusobno razumevanje, već je prvi korak na putu smanjenja siromaštva, bogatijeg i pravednijeg društva. Srbija nema dovoljno resursa da bi ih se olako odricala. Najveći neiskorišteni resurs Srbije su njeni građani.

Da bi se u Srbiji bitno smanjilo siromaštvo, autori ove studije, nevladina mreža Srbija bez siromaštva i učesnici konsultacija, posebno ističu neophodnost sistemskih promena osnovnih društvenih postulata: 1. Dalje jačanje makroekonomske stabilnosti, uz jasniju podršku stvaranju otvorene, izvozno orijentisane ekonomije sa fleksibilnim tržištem rada i efikasnijim sistemom socijalne zaštite, sposobnim da se prilagodi promenama okolnosti u kojima ljudi žive tokom tranzicije i sposobnim da uhvati, podrži i osnaži one članove zajednice koji se ne snađu odmah. Pojačana odgovornost države za preuzete obaveze, jačaće i njenu spremnost za saradnju i stvaranje partnerstava sa drugima koji takođe brinu o smanjenju siromaštva i doprinose razvoju zemlje (sindikati, nevladine organizacije, mediji). U ovom kontekstu, neophodno je i hitno da se dovrši rad na stvaranju stabilnog i povoljnog okruženja, a zatim i da se uspostave mehanizami za međusobnu kontrolu. 2. Pojačan dijalog predstavnika države na nacionalnom nivou sa lokalnim akterima – predstavnicima lokalne samouprave, nevladinih organizacija, medija, sindikata i neudruženih građana, kojih u Srbiji ima mnogo i koje niko zapravo ne predstavlja. Potrebno je da se stvore mehanizmi za prebacivanje odgovornosti i resursa na nivoe ispod nacionalnog, ali to nije moguće uraditi preko noći ili na turnejama, kada su sve važne odluke već donete. Lokalne vlasti, nenaviknute na autonomno političko odlučivanje, treba da se, u saradnji sa stanovništvom i organizacijama civilnog drustva, fokusiraju na koncipiranje najboljih rešenja za smanjenje siromaštva u svojoj zajednici, uzevši u obzir sve specifičnosti regiona. Dakle, treba raditi na izgradnji kulture autunomnog odlučivanja u organima lokalne

47

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

Stalno treba imati na umu da je borba za smanjenje siromaštva istovremeno i borba za bogatije društvo, pa bi to svakako trebalo da bude interes svih, ne samo siromašnih građana i „nadležnih” ministarstava.

uprave, i podsticati socijalne i razvojne politike koje će uzeti u obzir specifičnosti regiona. Paralelno sa tim, neophodno je podsticanje saradnje između regiona naše zemlje sa regionima drugih država. Podsticanje formiranja i razvoja međudržavnih regiona u skladu je sa evropskom regionalizacijom. 3. Dovršavanje, a zatim jačanje doslednom primenom, za sada fragilnog, pravnog okvira koji doprinosi izgradnji demokratskog sistema, obuzdava korupciju i kriminal, smanjuje socijalnu isključenost čitavih društvenih grupa, štiti građane od samovolje predstavnika vlasti i upravlja budžetskim sredstvima u skladu sa prioritetima društva, a ne političara. 4. Povećanje ulaganja u razvoj ljudskih resursa kroz izradu i realizaciju programa koji većem broju građana pružaju mogućnost da dopune, obnove i inoviraju znanja u skladu sa zahtevima tržišta rada koje je u nastajanju, specifičnostima regiona, osnovnim pravcima nacionalnog razvoja i evropskim integracijama. Nikako ne treba upasti u zamku da se ulaganje u ljude svede na inicijative za osnovno opismenjavanje ili stvaranje lažne ponude kroz loše osmišljene programe prekvalifikacije, koji su nastali na osnovu prilike ili ponude, a ne kao odgovor na tražnju na tržištu rada. Kako bi se siromašni osposobili za iskorišćavanje povoljnih prilika koje im pruža ekonomski razvoj, trebalo bi sprovesti reformu obrazovnog sistema, ali i pružati organizovanu podršku merama aktivnog zapošljavanja koje će pomoći građanima da se prilagode tržišnoj ekonomiji i da razvijaju preduzetničku kulturu, nove usluge, obogaćenu i kvalitetnu ponudu tradicionalnih zanata i proizvodnje.

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

Učesnici konsultativnih sastanaka ponudili su i nekoliko konkretnih predloga i ideja koji se bez većih poteškoća mogu odmah primeniti: 1. Formiranje grupa za monitoring i evaluaciju reformi, koje bi sačinjavali nezavisini stručnjaci i predstavnici civilnog društva koji nisu direktno uključeni u kreiranje i realizaciju reformskih programa. Na taj način bi se omogućilo kvalitetno praćenje toka reformi, a zadatak članova grupe bi bio da obaveštavaju građane o tokovima reformi i ocenama rezultata, kao i da prikupljaju i dokumentuju primere dobre i loše prakse. Na ovaj način, jačalo bi se poverenje građana i saglasnost oko uspešnih poteza, dok bi se brže i efikasnije uočavala i usavršavala nedovoljno dobra rešenja. Najzad, otvorila bi se prava, konkretna i sadržajna debata o najboljim razvojnim rešenjima, što predstavlja dodatnu demokratsku vrednost. 2. Još jače i upornije promovisanje timskog rada u Vladi i Skupštini, unutar i između sektora, uz sistematsku podršku samooganizovanju siromašnih građana i jačanje fleksibilnosti državnih institucija da odgovore na konkretne zahteve organizovanih građana. 3. Oživljavanje i podsticanje zadrugarstva, obnova zanatstva, stimulativna kreditna politika koja stvara saveznike od malih privrednika i, vremenom, olakšava teret državi, uz izdvajanje sredstava iz budžeta za namensku podršku borbi protiv siromaštva i postepeno uvođenje sive ekonomije u legalne tokove.

4. Programi koji će omogućiti širu dostupnost kulturnih dobara, informacija i novih saznanja iz oblasti nauke i privrede, odnosno podrška u formulisanju ideje i traženju svoga mesta u novim okolnostima, kroz obrazovni sistem, radno okruženje, namenske sajmove i promocije i jasnije obrazložene mogućnosti i šanse koje već postoje.

48

Neke od specifičnih preporuka mreže43 su i profesionalizacija organizacija i institucija za pomoć pojedinim posebno ugroženim ili na poseban način ugroženim delovima stanovništva (kao što su na primer mladi, Romi, invalidi, raseljena lica ili žene), obezbeđivanje sistematske podrške talentima kroz stipendije i posebne obrazovne programe, ali i sistematski rad na pristupu kvalitetnom obrazovanju za Rome, decu i mlade sa invaliditetom. U oblasti razvoja ljudskih resursa, preporučuje se izrada programa za revitalizaciju sela i podršku mladima koji odluče da ostanu na selu.

Koncept socijalne isključenosti bi trebalo imati na umu i pri budućim istraživanjima siromaštva. Istraživanja siromaštva koja se fokusiraju na njegov materijalni aspekt, po pravilu, ne mogu da uhvate ugroženost pojedinih nesumnjivo ugroženih grupa stanovništva, kao što su invalidi i žene. Naime oni nisu siromašni i marginalizovani zato što žive ispod linije siromaštva, već zato što su, češće od ostalih, sputani u izjašnjavanju, kao i u pokušajima da ravnopravno učestvuju u društvenom, ekonomskom i političkom životu. Zbog toga je potrebno u buduća istraživanja ugraditi i deo koji se odnositi na ispitivanje socijalne isključenosti, kao nesumnjivo značajnog aspekta siromaštva u Srbiji. Siromaštvo u Srbiji jeste veliki problem ali nije i nerešiv. Potrebno je shvatiti da je ono problem svih njenih građana i da koliko god je za rešenje svih problema poželjno da učestvuju različiti akteri, za rešenje ovog problema to je neophodno. Samo zajedno, dopunjujući se i u isto vreme kontrolišući se, uspećemo da Srbiju učinimo manje siromašnom i znatno srećnijom. Po našem mišljenju, civilno društvo je ne samo kompetentno već i spremno za takvu vrstu akcije, a mi se nadamo da smo i ovom studijom, osvetljujući siromaštvo iz ugla mreže Srbija bez siromaštva, napravili, ni važan ni veliki, ali ipak – korak ka bogatijoj Srbiji.

43 Izvorne preporuke učesnika konsultativnih sastanaka su sastavni deo izveštaja sa konsultativnih sastanaka – Dodatak broj 3.

49

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

Socijalna isključenost je, bez obzira na to da li je posmatramo kao oblik, uzrok ili posledicu siromaštva, problem sa kojim se naše društvo svakodnevno susreće. Kao što je u uvodu rečeno, da bi se društvo borilo protiv socijalne isključenosti, potrebno je da razvija mehanizme koji omogućavju pristup relevantnim informacijama i institucijama za sve pojedince. Jedan od mehanizama za uključivanje samih siromašnih, čiji se autentičan glas sada nedovoljno često može čuti, jeste organizacija konsultativnih sastanaka i to sa onima koji sebe vide kao siromašne, onima koji su siromašni prema važećim, zvaničnim kriterijumima i njihovim udruženjima.

50

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

Dodaci

51

Dodatak broj 1.

Učesnici konsultativnih sastanaka

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

Red. br.

1. 2. 3. 4 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26.

52

Naziv organizacije

Mesna zajednica Aleksa Šantić Društvo Roma «Vasa Nikolić» Centar za socijalni rad NVO «Breza» Tehnička škola – Sindikat «Nezavisnost» Centar za socijalni rad Crveni krst Danski savet Medicinski centar Osnovna škola Udruženje «Stara Srbija» Mesna zajednica Bački breg KUD Roma «Rumunka» Udruženje Roma «Beli golub» Centar za socijalni rad Crveni krst Dom zdravlja Medicus Nezavisna BB Opštinsko udruženje penzionera Povereništvo za izbeglice SO Bajina Bašta Društvo intelektualaca Braća Tan Društvo prijatelja dece Ekološko udruženje List «Bečejski mozaik»

Mesto

Aleksa Šantić Aleksinac Apatin Apatin Apatin Aranđelovac Aranđelovac Aranđelovac Aranđelovac Aranđelovac Aranđelovac Bački Breg Bački Monoštor Bački Monoštor Bajina Bašta Bajina Bašta Bajina Bašta Bajina Bašta Bajina Bašta Bajina Bašta Bajina Bašta Bajina Bašta Bečej Bečej Bečej Bečej

Noema stil SO Bečej SSSO Bečej Udruženje građana za povraćaj imovine Udruženje malih i srednjih preduzeća i preduzetnika ADRA Amity Ardi Argument Asocijacija Roma Beogradski centar za ljudska prava Brzaci Centar za nezavisan život invalida Centar za proučavanje alternativa Centar za razvoj neprofitnog sektora Centar za socijalni rad Centar za socijalni rad Grocka Centar za socijalni rad Palilula Centar za socijalni rad voždovac Centar za socijalni rad Zvezdara CRS Crveni krst Voždovac Crveni krst Beograda Crveni krst Grocka Crveni krst Palilula Crveni krst Srbije Crveni krst Stari grad Crveni krst Zvezdara Društvo «Rom» Veliki Mokri Lug Društvo «Rom» Zvezdara Ekonomski institut G17 plus Glas razlike – grupa za promociju ženskih polit. prava Humanitarna grupa «Hera» Humanitarno udruženje «Sveti spas» Institut za kriminološka i sociološka istraživanja Izbeglički kamp Ušće KC – Prizrenska 37 Mesna zajednica Mirijevo Model plus NVO «Dečja istina» NVO «Lastavica»

Bečej Bečej Bečej Bečej Bečej Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35. 36. 37. 38. 39. 40. 41. 42. 43. 44. 45. 46. 47. 48. 49. 50. 51. 52. 53. 54. 55. 56. 57. 58. 59. 60. 61. 62. 63. 64. 65. 66. 67. 68.

53

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

69. 70. 71. 72. 73. 74. 75. 76. 77. 78. 79. 80. 81. 82. 83. 84. 85. 86. 87. 88. 89. 90. 91. 92. 93. 94. 95. 96. 97. 98. 99. 100. 101. 102. 103. 104. 105. 106. 107. 108. 109. 110.

54

NVO «Otvorena vrata» NVO Hleb života» Poverenik za izbeglice SO Vračar Republički zavod za statistiku Romska zajednica «Zajedno» Savez paraplegičara i kvadriplegičara Srbije SO Čukarica SO Palilula SO Savski venac – odeljenje za privredu i druš. delatn. SO Voždovac SO Vračar SO Zvezdara Strateški marketing Udruženje paraplegičara i kvadriplegičara «Dunav» Udruženje penzionera Novi Beograd Udruženje ratnih vojnih invalida Novi Beograd Udruženje Roma «Novi svet» Udruženje samohranih majki Udruženje za edukaciju i podršku grupa i pojedinaca UGS «Nezavisnost» – Povereništvo za Beograd UNDP Dom zdravlja SO Boljevac Amity – mobilni tim Bor Aurora Centar za socijalni rad Društvo za kulturu Roma Hrišćanska zajednica NVO «Mineta» Odbor za ženska ljudska prava «JUCA» Radio-televizija Bor Republički zavod za tržište rada Sindikat FLZ SO Bor Zdravstveni centar Romi Brusa Romi sa Morave Kreativni centar «Caribrod» Mesna zajednica Futog OŠ «Laza Kostić» – Sindikat «Nezavisnost» Centar za socijalni rad Srpsko-romsko prijateljstvo

Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Beograd Boljevac Boljevac Bor Bor Bor Bor Bor Bor Bor Bor Bor Bor Bor Bor Brus Ćuprija Dimitrovgrad Futog Gakovo Jagodina Jagodina

Mesna zajednica Kać Zdravstveni centar Centar za socijalni rad Crveni krst Novine Knjaževačke NVO «Nove generacije organizacija» NVO «Forma W» NVO «Srećno» NVO «Ženski klub» NVO GEA NVO Udruženje Roma Radio-televizija Knjaževac SO Knjaževac Timočki klub Udruženje ratnih veterana Zdravstveni centar Mesna zajednica Kolut Centar za socijalni rad Centar za socijalni rad Crveni krst ACDI VOCA Agencija NET Centar za afirmaciju zdravlja (CAZ) Centar za edukaciju i komunikaciju (CEK) Centar za socijalni rad KBC Sindikat Narodni pokret Otpor NVO «Nova Nada» NVO «Iskra 2002» NVO «Nada» NVO «Vizija plus» NVO Glas Kosova i Metohije NVO TANGO Republički zavod za tržište rada SDC Sekretarijat za socijalnu politiku i zdravstvo Sindikat metalaca Srbije Služba hitne pomoći – Dom zdravlja Sunce Škola mira Unija prosvetnih radnika ICMC

Kać Kladovo Knjaževac Knjaževac Knjaževac Knjaževac Knjaževac Knjaževac Knjaževac Knjaževac Knjaževac Knjaževac Knjaževac Knjaževac Knjaževac Knjaževac Kolut Kovačica Kovin Kovin Kragujevac Kragujevac Kragujevac Kragujevac Kragujevac Kragujevac Kragujevac Kragujevac Kragujevac Kragujevac Kragujevac Kragujevac Kragujevac Kragujevac Kragujevac Kragujevac Kragujevac Kragujevac Kragujevac Kragujevac Kragujevac Kraljevo

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

111. 112. 113. 114. 115. 116. 117. 118. 119. 120. 121. 122. 123. 124. 125. 126. 127. 128. 129. 130. 131. 132. 133. 134. 135. 136. 137. 138. 139. 140. 141. 142. 143. 1‚44. 145. 146. 147. 148. 149. 150. 151. 152.

55

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

153. 154. 155. 156. 157. 158. 159. 160. 161. 162. 163. 164. 165. 166. 167. 168. 169. 170. 171. 172. 173. 174. 175. 176. 177. 178. 179. 180. 181. 182. 183. 184. 185. 286. 187. 188. 189. 190. 191. 192. 193. 194.

56

Centar za socijalni rad Dom za stare SO Krupanj Udruženje penzionera Centar za socijalni rad Crveni krst IRC Kolo srpskih sestara Liga prijateljstva Roma Srbije NVO «Kontakt» NVO «Liga prijateljstva» Opštinski štab za izbeglice i raseljena lica OŠ «J.J. Zmaj» Putokaz Raseljeni Romi sa Kosova i Metohije Romano alav Romi iz Dedine i Panjevca RTV «Plus» Sindikat «Nezavisnost» Sindikat frizera Sindikat HI Župa Skupština opštine Sportsko društvo «Proleter» Udruženje «Gazimestan» Udruženje izbeglica iz BiH Udruženje penzionera «14. oktobar» Udruženje Srba iz BiH Veće saveza sindikata Caritas Agencija za razvoj SO Kula Centar za socijalni rad NVO «Damar» NVO «Polis» NVO Kolo srpskih sestara SO Kula Narodni parlament Ženski centar Amity – mobilni tim Loznica Centar za socijalni rad Izvršni odbor SO Narodni pokret Otpor Republički zavod za tržište rada

Krupanj Krupanj Krupanj Krupanj Kruševac Kruševac Kruševac Kruševac Kruševac Kruševac Kruševac Kruševac Kruševac Kruševac Kruševac Kruševac Kruševac Kruševac Kruševac Kruševac Kruševac Kruševac Kruševac Kruševac Kruševac Kruševac Kruševac Kruševac Kucura Kula Kula Kula Kula Kula Kula Leskovac Leskovac Loznica Loznica Loznica Loznica Loznica

Svetionik UGS «Nezavisnost» Zdravstveni centar «Dr Milenko Marin» Crveni krst Republički zavod za tržište rada SO Majdanpek Zdravstveni centar Humanitarni radio «Help» SO Negotin Zdravstveni centar Centar za ljudska prava – Niš Centar za ljudska prava i demokratiju Gradska asocijacija izbeglih i raseljenih lica «Gapil» Odbor za ljudska prava Resurs centar Udruženje distrofičara Udruženje paraplegičara Nišavskog okruga Udruženje samohranih majki «SM» Udruženje za cerebralnu i dečju paralizu Nišavskog okr. Agencija «Konsul» Centar za socijalni rad Crveni krst Vojvodine Društvo dobrovoljnih davalaca krvi «Naftagas» Društvo multiple skleroze Vojvodine Društvo prijatelja dece Vojvodine Društvo za zaštitu mentalno nedovoljno razvijenih osoba Ekumenska humanitarna organizacija EVA Fakultet za menadžment Fond hirurške intervencije JGSP Gerontološki centar Katedra za sociologiju Filozofskog fakulteta Klub 100 Madjar Szo Matica romska u Jugoslaviji MENSA Mesna zajednica «7. juli» Mesna zajednica «Detelinara» Mesna zajednica «Nikola Tesla» Mesna zajednica «Omladinski pokret» Mesna zajednica «Salajka» Novosadski humanitarni centar

Loznica Loznica Loznica Majdanpek Majdanpek Majdanpek Majdanpek Mladenovac Negotin Negotin Niš Niš Niš Niš Niš Niš Niš Niš Niš Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

195. 196. 197. 198. 199. 200. 201. 202. 203. 204. 205. 206. 207. 208. 209. 210. 211. 212. 213. 214. 215. 216. 217. 218. 219. 220. 221. 222. 223. 224. 225. 226. 227. 228. 229. 230. 231. 232. 233. 234. 235. 236.

57

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

237. 238. 239. 240. 241. 242. 243. 244. 245. 246. 247. 248. 249. 250. 251. 252. 253. 254. 255. 256. 257. 258. 259. 260. 261. 261. 262. 263. 264. 265. 266. 267. 268. 269. 270. 271. 272. 273. 274. 275. 276. 277.

58

Novosadski studentski zdravstveni centar NVO «Civilni centar» NVO «Mila» NVO «Panonija» NVO «Proma» NVO «Vojvođanka» NVO Centar za dugoročni razvoj NVO PAŽ – Udruženje poslovnih žena NVO ŽAD Otvoreni univerzitet Planinarsko društvo Pokrajinski zavod za tržište rada Psihofon – Udruženje za zaštitu mentalnog zdravlja RTV Novi Sad, Romska redakcija Samostalni sindikat Savez civilnih invalida rata Vojvodine Savez distrofičara Vojvodine Savez društava Vojvodine za borbu protiv šećerne bolesti Savez paraplegičara i kvadriplegičara Vojvodine Savez slepih Vojvodine Sindikat privatnih preduzetnika grada Novog Sada Sindikat zdrav. radnika Zavoda za transfuziju krvi Specijalna škola za osnovno i srednje obrazovanje Sportsko društvo JGSP Škola za obrazovanje odraslih «Sveti Sava» TV Panonija Udruženje bubrežnih invalida Vojvodine Udruženje invalida JGSP Udruženje samohranih roditelja Udruženje vozača i automehaničara Vojvođanska sociološka asocijacija Ženske studije i istraživanja Centar za socijalni rad Društvo za cerebralnu i dečiju paralizu Orenovca Društvo za pomoć mentalno nedovoljno razvijenih osoba G17 plus Nacionalno veće romske etničke manjine opštine Obren. Obrenovačke novine Radio Obrenovac Republički zavod za tržište rada SO Obrenovac Sokolsko društvo

Novi sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Novi sad Novi Sad Novi Sad Novi Sad Obrenovac Obrenovac Obrenovac Obrenovac Obrenovac Obrenovac Obrenovac Obrenovac Obrenovac Obrenovac

TV Mag Udruženje boraca rata od 1990. Udruženje penzionera Obrenovca Prijatelji dece opštine Odžaci Centar za socijalni rad Centar za socijalni rad OŠ «Braća Nedić» SO Osečina Veće Saveza sindikata Centar za socijalni rad Crveni krst Humanitarni centar IAN Međuopštinska organizacija gluvih i nagluvih Pančevac VelikiMali Centar za socijalni rad Društvo «Rom» Savez Roma Jugoslavije OŠ «Čeda Milosavljević» Istraživačka stanica Petnica Građanska čitaonica «Pirgos» NVO «Sretenje» KUD Roma iz Prokuplja Savez društava Roma Srbije Centar za samostalni život invalida Udruženje paraplegičara IO SO Sokobanja Radio-televizija Sokobanja SO Sokobanja Centar za socijalni rad Crveni krst Drug drugu Društvo invalida za dečju i cerebralnu paralizu Fabrika rukavica «C. zvezda» – Sindikat «Nezavisnost» Fondacija za ekološke akcije «Green limes» Hrišćanska Adventistička crkva Kreativni klub «Korak» Kulturno-prosvetno društvo «Rom» Most razumevanja Opštinsko udruženje penzionera OŠ «I. L. Ribar» – Sindikat «Nezavisnost»

Obrenovac Obrenovac Obrenovac Odžaci Opovo Osečina Osečina Osečina Osečina Pančevo Pančevo Pančevo Pančevo Pančevo Pančevo Pančevo Paraćin Paraćin Paraćin Pecka Petnica Pirot Požega Prokuplje Prokuplje Smederevo Smederevo Sokobanja Sokobanja Sokobanja Sombor Sombor Sombor Sombor Sombor Sombor Sombor Sombor Sombor Sombor Sombor Sombor

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

278. 279. 280. 281. 282. 283. 284. 285. 286. 287. 288. 289. 290. 291. 292. 293. 294. 295. 296. 297. 298. 299. 300. 301. 302. 303. 304. 305. 306. 307. 308. 309. 310. 311. 312. 313. 314. 315. 316. 317. 318. 319.

59

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

320. 321. 322. 323. 324. 325. 326. 327. 328. 329. 330. 331. 332. 333. 334. 335. 336. 337. 338. 339. 340. 341. 342. 343. 344. 345. 346. 347. 348. 349. 350. 351. 352. 353. 354. 355. 356. 357. 358. 359. 360. 361.

60

Predš. ustanova «V. Gucunja» – Sindikat «Nezavisnost» Ravangrad Republički zavod za tržište rada Savez gluvih i nagluvih Sindikat penzionera «Nezavisnost» SO Sombor – predstavnik Socijalno-ekonomskog saveta Somborski omladinski bum (SOB) Telekom Srbija AD – Sindikat «Nezavisnost» Udruženje obolel. od multiple skleroze «Zapadna Bačka» UGS «Nezavisnost» GS prosv. radnika Zap. bačkog okr. Zelengrad Ženska alternativa Centar za socijalni rad KUD «Rom» NVO «Spektar» SO Srbobran OŠ «I. G. Kovačić» – Sindikat «Nezavisnost» Femina creativa Vox humana Ženski centar za demokratiju i ljudska prava Crveni krst Izvršni odbor SO Šabac NVO «Dobrotvor» NVO «Osvit» NVO «Seoski prag» Opštinsko udruženje Roma Šabački ekološki pokret Komesarijat za izbeglice Udruženje «Zavičaj» Akademska alternativa Centar za devojke Crveni krst Dečiji vrtić Dom zdravlja Građanska čitaonica «Libergraf» NVO «Rajski otoci» NVO «Užički centar za prava deteta» Opštinska uprava OŠ «Nada Matić» OŠ «Slobodan Sekulić» Republički zavod za tržište rada Savez civilnih invalida rata

Sombor Sombor Sombor Sombor Sombor Sombor Sombor Sombor Sombor Sombor Sombor Sombor Srbobran Srbobran Srbobran Srbobran Stanišić Subotica Subotica Subotica Šabac Šabac Šabac Šabac Šabac Šabac Šabac Topola Topola Užice Užice Užice Užice Užice Užice Užice Užice Užice Užice Užice Užice Užice

Savez gluvih i nagluvih Zlatiborskog okruga Savez slepih Tehnička škola «Radoje Ljubičić» Tehnička škola «Radoje Marić» Udruženje cerebralne i dečije paralize Udruženje distrofičara Udruženje Roma Udruženje samostalnih privrednika Zdravstveni centar Zlatiborski okrug Ženski centar Amity – mobilni tim Valjevo Caritas Centar za socijalni rad Društvo «Rom» Društvo za cerebralnu paralizu NVO «Anđeli čuvari» NVO «Nova nada» Odbor za ljudska prava Republički zavod za tržište rada TV «Marš» Zdravstveni centar Centar za socijalni rad Crveni krst Gimnazija «Žarko Zrenjanin» Nezavisni sindikat «Vital» NVO «Haris» Opštinski odbor za bolesti zavisnosti Osmeh Radio Vrbas SO Vrbas Veće samostalnih sindikata Centar za socijalni rad Crveni krst Radio-televizija Zaječar Regionalne novinske kuće «Timok» SO Zaječar Zdravstveni centar Centar za socijalni rad Crveni krst Društvo za cerebralnu i dečiju paralizu Društvo za sport i rekreaciju invalida

Užice Užice Užice Užice Užice Užice Užice Užice Užice Užice Užice Valjevo Valjevo Valjevo Valjevo Valjevo Valjevo Valjevo Valjevo Valjevo Valjevo Valjevo Vrbas Vrbas Vrbas Vrbas Vrbas Vrbas Vrbas Vrbas Vrbas Vrbas Zaječar Zaječar Zaječar Zaječar Zaječar Zaječar Zemun Zemun Zemun Zemun

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

362. 363. 364. 365. 366. 367. 368. 369. 370. 371. 372. 373. 374. 375. 376. 377. 378. 379. 380. 381. 382. 383. 384. 385. 386. 387. 389. 390. 391. 392. 393. 394. 395. 396. 397. 398. 399. 400. 401. 402. 403. 404.

61

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

405. 406. 407. 408. 409. 410. 411. 412. 413. 414. 415. 416. 417. 418. 419. 420. 421. 422. 423. 424. 425. 426.

62

GSS OO Zemun Hronika za Zemun Opštinska organizacija invalida rada Zemun Opštinski odbor invalida rada OŠ Branko Pešić» Prijatelji dece Zemuna Samostalni sindikat – Opštinski odbor Zemun SO Zemun Udruženje penzionera Zemunske novine Caritas Centar za socijalni rad Crveni krst Građanski angažman Malteška dobrotvorna organizacija Nezavisni sindikat penzionera Radio Zrenjanin Sindikat prosvetnih radnika TV «Santos» Udruženje izbeglih i prognanih lica Udruženje Roma «Zvezda vodilja» Zrenjaninski edukativni centar (ZEC)

Zemun Zemun Zemun Zemun Zemun Zemun Zemun Zemun Zemun Zemun Zrenjanin Zrenjanin Zrenjanin Zrenjanin Zrenjanin Zrenjanin Zrenjanin Zrenjanin Zrenjanin Zrenjanin Zrenjanin Zrenjanin

Dodatak broj 2.

Upitnik : Podaci o organizaciji: Naziv organizacije: ___________________________________________________________________

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

Misija vaše organizacije i status (u najkraćem):____________________________________________ _____________________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________________ _____________________________________________________________________________________

1. Da li se vaša organizacija bavi problemom siromaštva u Srbiji? da,‚

smanjenje siromaštva je misija naše organizacije

da,

u sklopu projekata se, između ostalih problema, dotičemo i problema siromaštva

ne,

ali ranije smo se bavili rešavanjem tog problema

ne.

63

2. Vaše dosadašnje iskustvo u radu na smanjenju siromaštva najviše se tiče: apsolutnog siromaštva44

relativnog siromaštva

subjektivnog siromaštva

ne bavimo se tim problemom

3. Koje ciljne grupe su do sada bile obuhvaćene projektima vaše organizacije? Deca

Radno-sposobno sranovništvo

Stari

Mladi

Romi

Osobe sa invaliditetom

Izbeglice i raseljena lica

Žene

Sve ponuđene grupe

Nešto drugo __________________________

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

4. Koji od ponuđenih modela uključivanja NVO u borbi protiv siromaštva, koristi vaša organizacija(zaokružiti ili dopuniti)? Pružanje dopunskih ili alternativnih usluga

Pružanje humanitarne pomoći

Podrška samoorganizovanju i samopomoći

mobilisanje,zastupanje i lobiranje

Stvaranje novih partnerstava u borbi protiv siromaštva Nešto drugo __________________________________________________________________ Nismo uključeni u borbu protiv siromaštva 5. Navedite aktivnosti koje ste do sada realizovali sa ciljem smanjenja siromaštva, trajanje projekta i godinu realizacije, u okviru koga su se odvijale te aktivnosti, donatora tih aktivnosti, partnere u realizaciji projekta i korisnike:45

Prema podacima Svetske Banke (WB) i Međunarodnog Monetarnog Fonda (IMF), kriterijumi za utvrđivanje apsolutnog odnosno relativnog siromaštva su primanja manja od 20 $, odnosno 30 $ mesečno. 45 Ako vam je potrebno vise prostora za tabelu, molimo vas koristite poseban list za izradu tabele. 44

64

Red. br

naziv projekta

aktivnosti

vreme realizacije

donator

partneri

korisnici

Red. br

46

naziv projekta

aktivnosti

vreme realizacije

donator

partneri

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

6. Navedite aktivnosti koje trenutno realizujete sa ciljem smanjenja siromaštva, dužinu trajanja i rok za odvijanje tog projekta, donatora projekta, partnere u realizaciji projekta i korisnike46 korisnici

Ako vam je potrebno vise prostora za tabelu, molimo vas koristite poseban list za izradu tabele.

65

7. Da li znate šta je »Strategija za smanjenje siromaštva-SSS« ili PRSP (Poverty Reduction Strategy Paper). Ako znate navedite od koga ste čuli za taj pojam? da, iz medija(TV, radio,štampani mediji) da, sa konferencija o siromaštvu kojima sam prisustvovao-la

ne da, od drugih NVO-a

da, od _________________________________________ 8. Na koji način bi vaša organizacija mogla da se uključi u sastavljanje i realizaciju nacionalne strategije za smanjenje siromaštva (SSS)? Prikupljanjem i analizom podataka o siromaštvu(na lokalnom, regionalnom ili globalnom nivou) Snimanjem i procenom stanja u različitim oblastima društva(privatni sektor, infrastruktura, socijalna zaštita,zdravlje,obrazovanje) Osmišljavanjem mera i usluga koje se mogu preduzeti u okviru svake od gore navedenih oblasti kako bi se uticalo na smanjenje siromaštva

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

Mobilisanjem civilnog društva i samih siromašnih da učestvuju u SSS-u Nešto drugo __________________________________________________________________

66

Dodatak broj 3.

Izveštaj o održanim konsultativnim sastancima u periodu septembar – oktobar 2002. godine na teritoriji Srbije Strategije smanjenja siromaštva u ovom periodu su 12 9 13

– Region Centralna Srbija – Region Jugoistočna Srbija

15 6

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

Partnerske organizacije koje sarađuju u izradi održale 55 konsultativnih sastanaka i to : – Region Beograd sa okolinom – Region Zapadna Srbija – Region Vojvodine

Struktura učesnika konsultativnih sastanaka je sledeća: Pozvani NVO Lokalna vlast Lokalne institucije Sindikati Mediji Privatni sektor Pojedinci Siromašni Svega

94 59 37 26 19 1 0 0 236

Vojvodina Prisutni Muškarci Žene 30 39 14 13 6 26 11 4 5 5 0 1 1 0 0 0 67 88

Centralna Srbija Pozvani Prisutni Muškarci Žene 82 36 29 7 2 4 88 16 33 7 4 0 12 2 4 2 2 0 26 6 6 0 0 0 224 68 76

Zapadna Srbija Prisutni Muškarci Žene 40 8 12 12 3 2 21 2 14 2 1 0 9 2 4 0 0 0 0 0 0 30 9 13 114 25 45

Pozvani

67

Srbija Pozvani NVO

56

Ukupan broj

Pozvani

Prisutni

Pozvani

Prisutni

Muškarci

Žene

Muškarci

Muškarci

Žene

16

16

96

40

37

Pozvani

Prisutni

368

263

Lokalna vlast

44

4

1

20

5

8

142

56

Lokalne institucije

29

11

14

34

10

16

209

148

Sindikati

0

0

0

6

4

1

41

25

Mediji

37

14

16

8

0

7

85

59

Privatni sektor

0

0

0

1

0

1

4

4

Pojedinci

0

0

0

0

0

0

26

13

Siromašni

7

2

3

0

0

0

37

27

173

47

50

165

59

70

912

595

Svega

Ukupan % prisutnih muškaraca: Ukupan % prisutnih žena:

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

Beogradski region

44,71% 55,29

Heterogena struktura učesnika predstavljala je prednost zbog različitih iskustava i pozicija posmatranja problema siromaštva. Nije bilo problema tokom vođenja sastanaka, utisak je da se na otvoren, demokratski i ozbiljan način diskutovalo Projekat je dokazao da su nevladine organizacije i druge institucije iako nesvesni da je siromaštvo složen i višeslojan problem u skoro svakoj svojoj aktivnosti su se susretali sa nekom pojavom siromaštva i rešavali ga parcijalno u sklopu svojih aktivnosti. Nedostatak Strategije smanjenja siromaštva uslovilo je da mnogi napori NVO,institucija, pojedinaca daju manje efekte nego što su stvarni resursi koji u Srbiji postoje. Iz Tabele se vidi da je počeo proces okupljanja NVO u cilju organizovanja efikasnijih mera u prevazilaženju siromaštva. Ovaj Projekat je postigao da se više stotina ljudi bavi siromaštvom i razmenjuje ideje za njegovo prevazilaženje. Pozivi za prisustvovanje konsultativnim sastancima su upućeni na 912 adresa i na njih se odazvalo 595 predstavnika, što čini 65,24% od ukupno pozvanih, a po Regionima najveći odziv je bio u Regionu Beograd sa 78,18% a najmanji u Jugoistočnoj Srbiji 56,06%, dok se u drugim regionima odziv kreće

68

(Vojvodina 65,68%: Centralna Srbija 64,29%: Zapadna Srbija 61,40%). Odziv je bio neočekivan obzirom da se do sada ovim problemom u Srbiji nije niko organizovano bavio. Tabela 2. Prisutnost sastancima po strukturi pozvanih Organizacija

1

2

Pozvani

Prisutni

%

Ukupno

Muškarci

Žene

Ukupno

Muškarci

Žene

3

4

5

6

(4/3)*100

(5/4)*100

(6/4)*100

1

NVO

368

263

130

133

71.46

49.43

50.57

2

Lokalna vlast

142

56

28

28

39.44

50.00

50.00

3

Lokalne institucije

209

148

45

103

70.81

30.41

69.59

4

Sindikati

41

25

20

5

60.98

80.00

20.00

5

Mediji

85

59

23

36

69.41

38.98

61.02

6

Privatni sektor

4

4

2

2

100.00

50.00

50.00

7

Pojedinci

26

13

7

6

50.00

53.85

46.15

8

Siromašni

37

27

11

16

72.97

40.74

59.26

Ukupno

912

595

266

329

65.24

44.71

55.29

Karakteristično da je sastancima prisustvovalo više žena u svim regionima i to ( Zapadna Srbija 64,29%, Vojvodina 56,77%, Beograd 54,26%, Centralna Srbija 52,78%, Jugoistočna Srbija 51,55%) ili na nivou Srbije 55,29% prema 44,71% u korist žena Na sastanke su najčešće dolazili predstavnici NVO (71,46%) a najmanje predstavnici lokalne vlasti (39,44%). Očekivano je da na sastanke dođu predstavnici NVO zbog bliskosti materije koja se razmatra ali je loše što predstavnici lokalne vlasti još uvek nisu zainteresovani za rešavanje problema siromaštva. Gotovo je nemoguće da se jedan konkretni problem na nivou pojedinca ili manje grupe reši bez učešća lokalnih vlasti. Na sastanke je pozivan mali broj predstavnika Privatnog sektora, pa i oni koji su došli više je rezultat privatnih odnosa sa Organizatorom nego što je rezultat zainteresovanosti privatnika. Problem siromaštva ne može da se reši bez učešća poslodavaca, bez njihovog upoznavanja sa Strategijom ali i povratnim informacijama o njihovim potrebama za radnom snagom, kako po stručnosti tako i po usvojenim novim znanjima.

69

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

Red. br.

Analizirajući podatke dobijene iz Izveštaja sa konsultativnih sastanaka uočava se da se u svim Regionima radi o sličnim pojavnim oblicima siromaštva kako su ih videli prisutni na sastancima, bez obzira na razlike u strukturi učesnika. Većina ima slične stavove pri definisanju i uglavnom govori o dva osnovna oblika ispoljavanja siromaštva: z z

materijalnom duhovnom siromaštvu,

i

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

Takođe se kao vrlo bitno postavlja i pitanje preciznog definisanja kriterijuma siromaštva. Uočeni su različiti nivoi siromaštva, kao i identifikovane su grupe koje siromaštvo najviše pogađa.

70

Oblici siromaštva, izlistani po prioritetima, su se na konsultativnim sastancima grupisali oko nekoliko problema koji su identifikovani kao ključni z nemogućnost zadovoljenja osnovnih egzistencionalnih potreba (hrana, odeca, smeštaj), neadekvatna primanja z Nezaposlenost i strah od gubitka zaposlenja ,otkaz zbog gašenja firmi, z Neobrazovanost – nemogućnost sticanja znanja potrebnih na tržištu radne snage, z Nemogućnost zaposlenja van struke , z Nemogućnost zadovoljenja duhovnih potreba (kulturne potrebe) z Nerešeno stambeno pitanje z Nemogućnost školovanja dece z Nesposobnost siromašnih ljudi da pronađu alternativna rešenja z Potpuno odsustvo planiranja budućnosti z Neadekvatna zarada za odrađeni posao i uloženi trud z Rad dece da bi poboljšali finansijsku situaciju u porodici, z Nemogućnost obezbeđivanje invalidima potrebnih ortopedskih pomagala i lekova, nemogućnost ispoljavanja razlika z Nemogućnost marginalnih grupa da predstave svoje potrebe, mogućnosti, znanja i veština (invalidi, stari itd.), z Nepoznavanje modernih tehnologija, jezika, rada na kompjuterima, z Velika korupcija, z Potreba invalida da izađu iz stana zbog neadekvatnog prevoza i arhitktonskih prepreka, z Zdravstvene usluge su skupe i velikom broju stanovnika nedostupne i neadekvatne z Neadekvatna socijalna politika z Niska obrazovna i kvalifikaciona struktura romske manjine z Nemogućnost afirmacije mladih, obrazovanih

71

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

Zajedničke odlike siromaštva na nivou Srbije

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

z z z z z z z z z z z z z z z z z z z

Visoki porezi Duhovno propadanje Nedostatak solidarnosti, zainteresovanosti za probleme drugih i probleme zajednice Nezainteresovanost lokalnih vlasti za probleme siromašnih; Različiti oblici prostitucije i trgovine ljudima Prosjačenje; organizovani kriminal; porast alkoholizma, narkomanije, Nepoznavanje postojecih prava Neprimenjivanje postojecih zakona Neadekvatna zakonska resenja Urbano siromaštvo usled propasti industrije Loša komunikacija među institucijama Normalna/prividna zaposlenost Niska socijalna davanja Kašnjenje novčane pomoći Nemogućno/st odlaska na koncerte, kupovine knjiga, novina… Neadekvatna ishrana (kvalitet i kvantitet Migracija stanovništva iz manjih ka većim mestima Kod romske populacije je veoma karakteristično da je izuzetno veliko i duhovo i materijalno siromaštvo i da je zbog toga potrebno izuzetno puno raditi na opismenjavanju mladih kod kojih je sve izrazenija nepismenost i što vise raditi na opštem edukovanju mladih i zena. Nevidljivo siromaštvo

Mogle su se očekivati veće specifičnosti i razlike s obzirom na različitu razvijenost Regiona u kojima su održavani konsultativni sastanci. Dobijeni su vrlo slični pokazatelji što tumačimo da je siromaštvo u Srbiji postala opšta pojava sa zajedničkim nacionalnim karakteristikama. Učesnici su vrlo lako prepoznali opšte karakteristike siromaštva i došli do zaključka da se problemi siromaštva moraju rešavati sistemski, na nivou zemlje, što je uslovilo manje interesovanje za probleme na lokalnom nivou. Sadašnja procena siromaštva se najčešće vrši u odnosu na pređašnji period ( kada smo bili manje siromašni ), i imali različite polazne pozicije ,pa je iz toga proizašao isti ili sličan doživljaj velikog siromašenja i »nazadovanja« u odnosu na raniji period.

Predlog mera za prevazilaženje siromaštva Mogućnosti rešavanja identifikovanih problema učesnici u konsultacijama vide pretežno u sistemskim promenama koje bi bilo moguće ostvariti isključivo kroz intersektorsku saradnju u kreiranju i sprovođenju zakonodavnih, ekonomskih, socijalnih i ostalih mera i oblika pomoći, zaštite i podsticanja inicijativnosti, aktivizma i demokratizacije društva

72

Na osnovu utvrđenih karakteristika siromaštva zajedničke preporuke za prevazilaženje siromaštva mogu se razvrstati na sledeći način :

I – Promene na državnom nivou: z z z z z z z z

Ostvarenje – zaživljavanje pravne države, Demokratizacija društva, Pravična i stvarna privatizacija, Smanjenje korupcije i kriminala, Adekvatna socijalna zaštita Izdvajanje sredstava iz budžeta, za pomoć i podršku u borbi protiv siromaštva Izgradnja strateških planova po društvenim delatnostima, Formiranje baze podataka o siromaštvu i radu na njegovom suzbijanju u lokalnoj zajednici

z z z z z

ti

z z z z z

Sistematska podrška talenata kroz stipendije i posebne programe Stvoriti uslove da se mladi školovani ljudi zadrže u zemlji i vrate u zemlju Izraditi programe obrazovanja koji će u kratkom roku omogućiti osposobljavanje za rad, Izraditi programe zapošljavanja, prekvalifikacija, edukacija,i usvajanja novih znanja Antikorupcijski programi koji bi je sveo na najniži mogući nivo – edukacija mladih o štetnoskorupcije Izraditi primenjive i efikasne socijalne programe Izrada programa za revitalizaciju sela Izraditi program borbe protiv gladi, Izraditi programe za smanjenje siromaštva marginalnih grupa(Romi, invalidi,itd.) Oslobađanje plaćanja poreza na humanitarnu pomoć,

III – Na ekonomskom planu: z z z z

Izraditi programe oživljavanja i pospešivanja zadrugarstva, Kreditirati profitabilne mini projekte koji zapošljavaju veći broj radnika Stimulisati privatni biznis malih privrednika Razvoj turizma

z Izraditi progresivnu poresku politiku zasnovanu na stvarnom bogatstvu i profitima pre duzetnika i pojedinaca z Decentralizacija fiskalne politike z Smanjenje sive ekonomije kroz uvo enje u legalne tokove

73

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

II – Na planu sistemskih mera:

z z z

Adekvatna kreditna politika Obnova zanatstva Iskorišćenje prirodnih potencijala

IV – Na planu duhovnih vrednosti: z z z z z z z

Izraditi programe opismenjavanja Izraditi programe koji će omogućiti dostupnost kulturnim dobrima za širi krug ljudi Podizanje i promena svesti stanovništva kroz kampanje Vraćanje pravim merama vrednosti Pristup informacijama i novim saznanjima iz oblasti nauke i privrede itd. Sprovesti reformu u sistemu školstva i obrazovanja Adekvatnije učešće civilnog društva u rešavanju problema

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

Predložene mere su sveobuhvatne i odgovaraju sadašnjem teškom ekonomskom, socijalnom trenutku, i oslikavaju krizu celokupnog društva. Saznanje da ova Strategija doprinosi prevazilaženju siromaštva i doprinosi poboljšanju kvaliteta života i standarda stanovništva zahteva sistemske promene osnovnih društvenih postuata. To je podsticajno i dalji rad na Strategiji otvara dalje perspektive kako pojedinca tako i celog društva.

Specifičnosti siromaštva u regionima: Najveća razlika u sadržajuma konsultativnih sastanaka uočava se u delu razmatranja specifičnosti lokalnog siromaštva. Region Centralna Srbija i Region Zapadna Srbija uočio je znatne karakteristike siromaštva u njihovoj sredini, dok se na sastancima Beogradskog regiona o specifičnostima lokalnog siromaštva govori fragmentarno, a u Izveštajima sa Regiona Vojvodine i Regiona jugoistočna Srbija toga nema. U nastavku izveštaja dajemo pregled po Regionima: Bez obzira na različitosti gradova (Kragujevac, Užice i Kruševac) specifičnosti siromaštva su veoma slične: z Veliki broj nezaposlenih i mali broj novih radnih mesta z 38,8% ljudi su na socijalnim primanjima (statisticki podaci iz Sekretarijata za socijalna pitanja Skupštine grada Kragujevac) z Veliki broj nelikvidnih preduzeća z Veliki broj raseljenih i izbeglih lica ( oko 20.000)

74

U kragujevačkom regionu posebno izdvajamo pojavu širenja urbanog siromaštva do koga je došlo usled propadanja lokalne industrije. Moguće rešenje ovog problema bilo bi u aktiviranju programa za revitalizaciju sela,razvoj malih preduzeća .

Prema izveštaju sa Beogradskog regiona o lokalnim specifičnostima zapaženo je sledeće: z Težak položaj velikog broja zaposlenih u nizu društvenih firmi u Obrenovcu koji mesecima ne primaju lični dohodak a po svom formalnom statusu ne pripadaju kategorijama koje imaju podršku države kroz različite forme socijalnih davanja; z Problemi mladih koji u Obrenovcu u velikom broju utočište za svoja osećanja besperspektivnosti nalaze u svetu opojnih droga z Problemi radnika koji su postali tehnološki višak (Prva iskra, Posavina itd.) koji sa dobijenom otpremninom ne mogu da se osamostale a pri tome svoju veliku stručnost i radno iskustvo ne mogu da valorizuju ni kroz radno angažovanje u okviru privatnih firmi jer su one zbog nestimulativne poreske politike u teškom položaju; z Na teritoriji Opštine Čukarica je skoncentrisan veliki deo izbegličke populacije (samo u MZ Sremčica živi oko 7000 izbeglih lica. z U Zemunu, postoji veliki broj siromašnih lica (oko 1600 porodica koje su bile na socijalnim primanjima). z Ove godine na opštini Vračar, ukinute su donacije za narodne kuhinje, a takva sredstva nisu predviđena u lokalnom budžetu z Niska obrazovna i kvalifikaciona struktura romske manjine što za ishod ima sužene mogućnosti radnog angažovanja

75

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

U uzičkom regionu zaključak je da se stanovništvo naviklo na sve oblike siromaštva, tako da od stalne borbe za opstanak ne primećuje da je siromašno. z Pojava prividne/formalne zaposlenosti radi se o relativno pasivnom i nerazvijenom regionu (pojedini delovi su posebno pasivni npr. Krupanj, Loznica, Ljubovija…) z Visoka stopa nezaposlenih z Ogroman broj lica bez posla, »viškovi« (samo u lozničkoj »Viskozi« oko 3 700) z Veliki broj izbeglog i raseljenog stanovništva (u lozničkoj opštini oko 10.000, a u Bajinoj Bašti oko 1720 lica) z Niske plate i penzije / stalno na začelju liste u republici z Loš kvalitet poljoprivrednog zemljišta (u pojedinim delovima regiona) z Nerazvijen stočni fond z Natalitet u padu – nizak prirodni priraštaj z Veliki broj staračkih domaćinstava (posebno na selu) sa tendencijom porasta

Prema izveštaju regiona Jugoistočna Srbija lokalne specifičnosti siromaštva su: z Veliki broj radnika iz nekadašnjih giganata koji godinama ne posluju ( Elektronska industrija, Mašinska industrija) z Veliki broj građana koji su ostali bez posla, ili su u evidenciji Zavoda za tržište rada z Nizak stepen obrazovanja z Migracija stanovništva ka većim mestma z Nerazvijena poljoprivreda z Veće siromaštvo romske populacije Što se tiče lokalnih specifičnosti one su sagledavane na vrlo konkretnim primerima kao problemi lokalne zajednice, što je dobar pristup. Njihova malobrojnost ne dozvoljava ozbiljniju analizu

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

Posebno u izveštaju želimo da ukažemo na specifičnosti siromaštva marginalnih grupa : Siromaštvo marginalnih grupa karakteriše: z Nemogućnost uticaja na raspodelu materijalnih dobara, z Društvena izolovananost, z Nemogućnost komunikacije sa onima koji odlučuju, z Zavisnost od većinske grupacije, z Neinformisanost o društvenim tokovima i zbivanjima, z Nedostatak normi koje regulišu njihov status, z Specifičnost u zadovoljavanju svojih potreba u odnosu na dominantnu grupu, z Neorganizovanost , z Neobrazovanost, z Nezaposlenost, z Ugroženost ljudskih prava. Specifičnost siromaštva žena z Manja mogućnost zaposlenja, z Manje učešće u raspodeli moći, z Veća obaveza u porodici, z Obavljanje poslova koji nisu adekvatno vrednovani i plaćeni, z Manje poseduju svojinu (nekretnine i dr.), z Češće su žrtve nasilja u društvu i porodici, z Ne prepoznavanje svoje marginalizacije. Specifičnosti siromaštva Roma z Diskriminisanost, z Siromaštvo, neobrazovanost, stambena neobezbeđenost,

76

Nezaposlenost- siva ekonomija, obavljanje društveno nevrednovanih, potcenjenih poslova, Zloupotreba dece, žena, Neintegrisanost u sistem, Rano stupanje u brak, veliki broj dece u odnosu na ekonomsku snagu domaćinstva, Problem jezika, Niska obrazovna i kvalifikaciona struktura romske manjine sto za ishod ima sužene mogućnosti radnog angažovanja i smanjenu dostupnost elementarnih javnih resursa;

Specifičnosti siromaštva izbeglica: z Nemanje državnog statusa (državljanstvo), z Nerešeno stambeno pitanje, z Nemogućnost zadovoljenja osnovnih potreba (hrana, odeća, obuća i dr.), z Finansijska zavisnost (od donatora, humanitarnih organizacija, NVO i države Srbije), z Nemogućnost uticaja na donošenje po život važnih odluka, z Nemogućnost odlučivanja o povratku, z Nemogućnost povraćaja i upravljanja svojom imovinom, z Biračko pravo ( u zemlji useljenja ,zbog nerešenog statusa državljanstva) z Rad na crno i u sivoj ekonomiji, z Na teritoriji Opštine Čukarica je skoncentrisan veliki deo izbegličke populacije (samo u MZ Sremčica živi oko 7000 izbeglih lica. z Problemi izbeglih i raseljenih lica (ima ih oko 10.000 u Obrenovcu) koji do sada nikakvim sis temskim merama od strane države nisu podržani u svom osamostaljenju i integraciji; pomenuti su i problemi dostupnosti i kvaliteta pojedinih javnih servisa od sustinskog značaja za kvalitet života kao što su zdravstvo, školstvo itd. Specifičnosti siromaštva invalida z Izolovanost, z Fizička, zavisnost od drugih z Neadekvatna pravna regulativa, z Neadekvatna zdravstvena zaštita, z Smanjena mogućnost obrazovanja, z Smanjena mogućnost zaposlenja, z Nezainteresovanost šire društvene zajednice za poboljšanje položaja, z Predrasude, z Restriktivna politika i nedosledna primena postojećih propisa, z Nepostojanje oblika vaninstitucionalne zaštite, z Diskriminacija po više osnova,

77

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

z z z z z z

z z z

Deprepoznavanje potreba invalida od strane društva i okoline, Povećani troškovi invalidnosti, (grejanje, ishrana, pomagala, prevoz (taxi), smanjenje beneficija, diskriminacija, izolacija i samoizolacija lica sa posebnim potrebama.

Učesnici sastanaka takođe su doneli i sledeće zaključke Iz zapisnika sa konsultativnih sastanaka mogu se prepoznati sledeće preporuke-zaključci bolje reći neke buduće akcije i mere učesnika u izradi Strategije i to : 1.

Strategija će biti uspešna, ukoliko država uskladi zakonsku regulativu u pogledu socijalne zastite poreske politike, obrazovanja,

2.

Uspostaviti saradnju i koordinaciju aktivnosti svih faktora lokalne zajednice radi što efikasnije realizacije budućih razvojnih programa.

Prisustvo predstavnika struktura društva koje su u stalnom dodiru sa ugroženim stanovništvom (NVO-, Crveni krst, Centar za socijalni rad…), ukazuje na slabosti u sadašnjem sistemu socijalne zaštite,tako da dobijeni predlozi predstavljaju dobru osnovu za njihovu eliminaciju,

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

3.

4. Rivalitet ili saradnja vladinog i nevladinog sektora, nameće neophodnost timskog rada svih struktura angažovanih na ovom projektu, što bi imalo pozitivan odraz na izradu Strategije. 5.

Poželjno je iznaći mehanizme za neposredno uključivanje u proces i onih kategorija siromašnih koji nisu organizovani kroz svoja udruženja ipak su zbog toga u sferi nevidljivog siromaštva .

6.

Kompleksnost problema siromaštva i specifičnosti pojedinih kategorija siromašnih ukazuje da dalji rad mora biti efikasniji kako bi se pružila mogućnost za samostalan i kontinuiran rad više grupa koje bi bile odraz te različitosti a to bi podrazmevalo uključivanje i podršku eksperata sa lokalnog nivoa za pojedine vrste problema.

7.

Pored kontinuirane medijske prezentacije treba otvariti lokalne centara sa telefonskim brojem u kojima bi zainteresovani po utvrđenoj dinamici mogli da dobiju željene informacije o procesu ili samo uključenje u njega.

Kada je reč o preporukama za smanjenje siromaštva učesnici su takođe dali svoj puni doprinos. Na jednom od 55 održanih sastanaka je predloženo da se obavi klasifikacija, tako da ih možemo svrstati u određene grupacije prema oblastima i segmentima društva na koje se odnose.

78

Tako su dobijene preporuke koje su vezane za aktivnosti države, mere na planu ekonomije i promene u duhovnim sferama. Ono što je bila poruka sa svih sastanaka je da je ove probleme potrebno što pre rešavati, jer je situacija krajnje ozbiljna. Na svim radionicama prisutni su izrazili spremnost da prema svojim mogućnostima i kapacitetima daju svoj doprinos izradi SSS. Mogućnosti rešavanja identifikovanih problema učesnici u konsultacijama vide pretežno u sistemskim promenama koje bi bilo moguće ostvariti isključivo kroz intersektorsku saradnju u kreiranju i sprovođenju zakonodavnih, ekonomskih, socijalnih i ostalih mera i oblika pomoći, zaštite i podsticanja inicijativnosti, aktivizma i demokratizacije društva. Izlaz iz prilično sumorno oslikane i doživljene svakodnevice većina učesnika sagledava na makro planu obzirom da problemi nadilaze lokalne specifičnosti i da tek sistemske mere mogu otvoriti mogućnosti za konkretno delovanje u lokalu za koje postoji potrebni entuzijazam i energija.

SIROMAŠTVO IZ UGLA CIVILNOG DRUŠTVA

I pored toga što su sastanci vođeni po različitim metodologijama,a diskusije dosezale do različitih nivoa u detalje i dubinu problema i dublju analizu, što je otežavalo sažimanje Izveštaja sa pojedinačnih sastanaka u jedan celovit dokument, mišljenja smo da zapažene karakteristike siromaštva i uzroka su sasvim locirani, kao i mere koje treba preduzeti za njegovo rešenje- smanjenje.

79