Strategija Eu Za Rukovodjenje Migrantskom Krizom Finalna.docx

Fakultet za Diplomatiju i Bezbednost

STRATEGIJA EVROPSKE UNIJE ZA RUKOVOĐENJE MIGRANTSKOM KRIZOM

Predmet: Strategije Bezbednosti Profesor - mentor: prof. dr Dušan Proroković

Student: Nikola Damjanovic Br. Indeksa: 023/17M 0

Terminologija

Termin "migrant" koristi se često kao opšti naziv za više različitih pojmova poput izbeglica, (ekonomskih) migranata ili azilanata. Iako neće svi ovi dalje navedeni pojmovi biti pomenuti pojedinačno u tektsu, bitno je upoznati se sa njima i znati da ljudi koje njima označavamo svi zajedno čine "Migrantsku krizu". Izbeglice su osobe koje su bile primorane da napuste svoju zemlju ili matičnu teritoriju da bi pobegle od i izbegle oružane konflikte, situacije generalizovanog nasilja, narušavanje ljudskih prava ili katastrofe (prirodne, društvene tj. nastale čovekovim delovanjem ili tehničkotehnološke). Ovaj pojam takođe podrazumeva i osobe koje se nalaze u sličnoj situaciji ali kojima usled nekog razloga nije potvrđen status izbeglice. Azilanti su individue koje su zatražile međunarodnu zaštitu ali čiji status izbeglice jos uvek nije utvrđen. Migrante Međunarodna Organizacija za Migraciju (IOM) definiše kao bilo koju osobu koja napusti svoje prebivalište i pređe međudržavnu granicu ili se izmesti unutar države bezobzira 1) na pravni status 2) da li je kretanje dobrovoljno ili prinudno 3) na razlog kretanja 4) na vremensko trajanje kretanja.1

Interno raseljena lica (IRL) su osobe koje su bile primorane da napuste svoje domove i prebivališta da bi pobegle od i izbegle oružane konflikte, situacije generalizovanog nasilja, narušavanje ljudskih prava ili katastrofe (prirodne, društvene tj. nastale čovekovim delovanjem ili tehničko-tehnološke) ali koje nisu prešle međudržavnu granicu. Pod ovim pojmom takođe se podrazumevaju osobe u sličnoj situaciji ali koje iz praktičnih ili drugih razloga nisu smele ili mogle biti prijavljene kao IRL.

1

https://www.iom.int/who-is-a-migrant / pristupljeno 20.06.2018.

1

Izbeglice koje su se vratile nazad (povratnici) su bivše izbeglice koje su se vratile u svoju zemlju porekla ili spontano ili organizovano ali koje i dalje nisu u potpunosti integrisane nazad u to društvo. Takav povratak se po pravilu odvija samo pod uslovom bezbednosti i dostojanstva. IRL povratnici su one osobe koje su bile pod (uglavnom) UNHCR-ovom zaštitom i primaoci usluga i ispomoći, a koje su se vratile nazad na svoja prebivališta. Osobe bez državljanstva su po međunarodnom pravu osobe za koje se smatra da nisu državljani nijedne države.

Druge grupe od interesa su osobe koje ne potpadaju ni pod jednu od ovih kategorija ali koje su pod zaštitom (najčešće UNHCR-a) na bazi humanitarnih ili drugih razloga.

Uvod

Evropska Unija se u proleće 2015. godine našla u kriznoj situaciji. Problem koji ju je snašao činile su (u manjoj meri danas - brojke opadaju od 2016 do 2018.) kriznim ogromne količine ljudi koji su relativno naglo2 krenuli da napuštaju svoje matične države i odlaze kako ka Evropkom tlu tako i drugim državama unutar Afričkog kontinenta i bliskoistočnog regiona u potrazi za zaštitom, sigurnošću i boljim životom. Migrantska kriza (od 2015 do danas) kao i krizni događaji ovakvog tipa daju privid ektremno brzog i iznenadnog događaja, ali u realnosti oni se uglavnom razvijaju postepeno, vremenom. Tinjaju i rastu dok ne dostignu nivo na kojem se više ne mogu prevazići sopstvenim kapacitetima. Nakon dugogodišnje destabilizacije bliskoistočnog i severnoafričkog regiona period rata u Siriji je, posmatrano istorijski, tačka ili momenat kada je migraciono kretanje ušlo u Pogrešno je reći da se priliv ljudi desio naglo ali za nekoga ko nije bio upoznat sa činjnicom da su i pre aprila i maja 2015. ljudi skoro svakodnevno pristizali, kada je broj ljudi drastično porastao, situacija je delovala kao iznenadna i nagla. 2

2

novu fazu i krenulo da se odvija punom snagom. U tom periodu deset hiljada osoba je dnevno pristizalo samo na Evropski kontinent. Državljani Severne Afrike i Bliskog Istoka od Sirije, Afganistana, i Pakistana do Somalije, Eritreje, i Nigerije tražili su i traže za sebe i svoje bliske, šansu za novi, bolji život. Neki od njih su ekonomski migranti, većina su potražioci azila sa realnošću da su male šanse za ikakav život tamo odakle dolaze. Njihova realnost je dovoljno strašna da deo ljudi koji se uputi ka Evropi rizikuje smrt svoje porodice i sebe prelazeći preko Sredozemnog mora. Tri od četri glavne migracione rute ka Evropi su preko Mediterana i na njima je od 2014. do danas ostavilo svoj život preko 16 000 osoba.3 Iza neverovatnog priliva izbeglica i migranata u Evropu i EU leži komplikovana mešavina razloga. Među uticajima koji su doveli do ove situacije su sukobi u Siriji, Iraku, Avganistanu i drugim zemljama, regionalna nestabilnost izazvana vojnim invazijama i Arapskim Prolećem, i loši uslovi poput gladi i siromaštva. Sistemi i mehanizmi Unije, ali i okolnih država, koji su bili zaduženi za pravovremeno i adekvatno reagovanje na ovakav krizni rezultat su zakazali.

Strategija Evropske Unije za Rukovođenje Migrantskom Krizom

Evropska unija ima četri glavna tela. Evropski Parlament i Savet Evropske Unije su dva glavna tela što se tiče donošenja legislative unutar EU. Parlament bi trebalo da predstavlja "glas naroda" jer se sastoji od određenog boja predstavnika svake države.4 Savet EU je drugo legislativno telo EU koje se sastoji od ministara država članica koji su relevantni za trenutni zakon. Ova dva tela mogu da donesu zakone tek onda kada se usaglase oko pitanja. Evropski Savet koji se sastoji od šefova vlada svake zemlje članice, predsednika Evropske Komisije i Visokog Predstavnika za Zajedničku Spoljnu i Bezbednosnu Politiku i ovo telo daje generalno političko usmerenje sui generis zajednici. Evropska Komisija je telo koje uglavnom 3

Https://data2.unhcr.org/en/situations/mediterranean, https://missingmigrants.iom.int / pristupljeno 20.07.2018. Svaka država ima od 6 do 96 parlamentaraca i pošto se oni grupišu po strankama u EP, a ne po nacionalnosti, oni se odabiraju iz stranaka. 4

3

predlaže ili sprovodi zakonodavstvo EU i bavi se njenim budžetom, sastoji se od kolegijuma Komisionera i ovaj papir se zasniva u velikom delu na izveštajima upravo ove Komisije. Proučavajuči ta dokumenta primećuju se dve kategorije delatnosti u koje EU ulaže vreme, energiju i resurse da bi poboljšala situaciju i uspostavila kontrolu nad situacijom ili je čak preokrenula u svoju korist. Ove kategorije nisu jasno i izraženo odvojene već se ponegde prepliću ali su postavljene radi bolje i lakše organizacije izloženog.

Prva kategorija koja se ukazuje su delatnosti unutar svojih granica koje EU sprovodi. Komisija je sa Junkerom na čelu predložila Evropsku Agendu za Migracije u maju 2015. kada je situacija ušla u svoje krizne razmere. Ta agenda je bila jedan od prvih koraka ka adaptaciji dotadašnje migrantske politike. Bilo je potrebno nastaviti sa merama koje bi mogle da uspostave sistem sposoban da se nosi sa toliko uvećanim prilivom migranata i na duže vreme kao i sistem sposoban da odgovori na potencijalne buduće krize. Shodno tome Komisija je pozvala svoje članice i države partnere na zajedničko delovanje i solidarnost. Osmišljen je paket novih mera i izmena (Comprehensive Migration Package) sa planom da se finaliziraju svi dogovori i preduslovi ispune u toku 2018.5 Ovaj paket se dotiče Evropske Unije i država partnera kao što je već spomenuto ali i Afrike i Bliskog Istoka jer će se neke mere sprovoditi i direktno u tim regionima. Jedna od prvih stavki na koje se paket odnosi je reforma Zajedničkog Evropskog Sistema Azila ili ukratko ZESA (CEAS) i izmena svih delova radi unapređenja postupka azila. ZESA je sistem pravnih izvora i baza podataka koji je prošao kroz nekoliko faza razvoja i čiji je svrha da se postignu viši zajednički standardi zaštite azilanata, izbeglica, i svih drugih vrsta migranata i da se obezbedi veći nivo solidarnosti između EU država članica.

5

Prvobitno je planirano da se sva usaglašavanja i dogovori završe do juna 2018.

4

Glavni pravni izvori koji postavljaju osnove ZESA su: 

Dablinski sistem – Dablinska i EURODAC (European Asylum Dactyloscopy Database) pravila



Direktiva o kvalifikatornim uslovima



Direktiva o postupku azila



Direktiva o uslovima za prijem

EU se trudi da uspostavi sliku solidarnosti i saosećajnosti i u tom svetlu su pored raznih projekata, investicija i novčane pomoći, o kojima će u drugom odeljku biti reči, članice među sobom obećale 50 hiljada mesta za naseljavanje azilanata. Iako je ovo dobar početak primetno da je da je to jako mali broj mesta u poređenju sa brojem ljudi koji pristiže. Jadan problem se ovde pojavljuje a to je da je od 50 hiljada obećanih mesta samo malo više od 30 hiljada funkcionalno stavljeno na raspolaganje i to je problem koji će se provlačiti i kroz ostatak dalje navedenih mera što navodi na misao da ne sudeluju sve države sa istim entuzijazmom. FRONTEX je zamenjen novom Evropskom Agencijom za Graničnu i Obalsku Stražu koja sa svojih 1400 stražara pomaže rad preko 100 hiljada nacionalnih graničara i obalskih stražara. Takođe je uspostavljen fond od 1500 dodatnih stražara i tehnike (automobila, brodova, aviona itd.) za brze reakcije koji bi stupili u akciju u hitnim slučajevima (Rapid Reaction Pool). Ovi stražari i tehnika su zajednička kontribucija svih članica i ovde se takođe primećuje nedostatak od 206 stražara, 53 automobila, 33 aviona, 78 brodova itd. u odnosu na ono što je obećano.6 Paket planira i početak rada nove Agencije EU za Azil sa novim proširenim ovlašćenjima i izmenjenim procedurama u odnosu na dosadašnju Evropsku Kancelariju za Azil (European Asylum Support Office - EASO) Unutar Unije finansijska podrška članicama se ostvaruje preko fondova za Internu Bezbednost (ISF) i Azil, Migracije i Integraciju (AMIF) i ključna je u pomoganju članicama da se nose uspešno sa migrantskim prilivom. 6

The European border and coast guard agency, European Commission, 2017. / pristupljeno 05.06.2018.

5

Druga kategorija koja se izdvaja su delatnosti Evropske Unije van svojih granica konkretno u Africi i na Bliskom Istoku. Unutar tih mera mogu se primetiti četri glavne oblasti fokusa koje su i naznačene tokom samita Evropske Unije i Afričke Unije u Obali Slonovače 29. i 30. novembra 2017. kao četri strateška prioriteta: 1. Mobilizacija investicija za strukturalnu i održivu transformaciju Afrike; 2. Investiranje u ljude kroz edukaciju, nauku, tehnologiju i razvoj veština; 3. Ojačavanje mira, bezbednosti i pravedne i dobre vlasti; 4. Upravljanje ljudskom pokretljivošću i migracijom. Ovaj sastanak država Evrope i Afrike je od značaja jer je ojačao dotadašnje partnerstvo ovih država i unija i gde je izdata politička deklaracija kojom su postavili ciljeve kojima će stremiti zajedničkim snagama i resursima. Dogovori koji su ostvareni na sastanku u Abidžanu, Obali Slonovače nastavak su politike EU i veliki deo rešavanja problema migracija. Migrantska kriza, i to većinski onaj Evropski deo te krize, preokupirala je pažnju svetske javnosti, a poprilično je zanemareno koliko se prinudno raseljenih lica nalazi na teritorijama ovih regiona. Od ukupnog broja (prinudno) raseljenjih lica u svetu, 85 procenata se nalazi u zemljama u razvoju poput Afričkih jer veliki deo njih nikada ne napusti svoju zemlju ili samo izbegne u susednu zemlju (izbeglice i IRL).7 Evopska Unija je ipak svestna tih podataka i da mora da deluje i na teritorijama van svojih granica kako da bi umirila trenutnu situaciji tako i da bi preduhitrila i preventivno delovala na buduće potencijalne krizne situacije. Veliki korak u tom smeru je Partnerski Okvir za Migracije iz juna 2016. "On će biti usmeren ka rezultatima u cilju pokretanja i usredsređivanja rada i resursa EU u njenim spoljnim aktivnostima za upravljanje migracijama. EU će sa ključnim trećim zemljama porekla i tranzita pokušati da uspostavi pojedinačno prilagođena partnerstva primenom politika i instrumenata kojima raspolaže kako bi postigla konkretne rezultate. Nadovezujući se Evropski program za migracije, prioriteti partnerstava će biti spasavanje života na moru, povećanje broja povratnika, ograničavanje priliva nezakonitih migranata, omogućavanje izbeglicama i 7

http://www.unhcr.org/figures-at-a-glance.html / pristupljeno 20.07.2018.

6

migrantima da ostanu bliže svojim domovima i, na dugoročnom planu, podrška razvoju trećih zemalja u cilju otklanjanja osnovnih uzroka migracija. Diplomatski, tehnički i finansijski doprinosi država članica ovim partnerstvima će biti od fundamentalne važnosti za postizanje rezultata."8 Ovaj okvir pratio je otvaranje novih radnih mesta da bi postojale alternative švercu ljudi, projekte pod okrilje Evropskog Fonda za Održivi Razvoj, uspostavljanje pilot programa za koordinaciju legalnom ekonomskom migracijom, nove dogovore oko procedura za dobrovoljan povratak ljudi kao i hitne sisteme za tranzit ljudi iz Libije koji su u opasnosti. Evropski Eksterni Investicioni Plan (EIP) uspostavljen je da bi usmerio investicije ka Afričkom regionu sa planom da se uloži 44 biliona evra (EU), i da se ukoliko zemlje članice i partneri isprate ta ulaganja ta cifra podigne na 88 biliona evra.

Hitni Fond Evropske Unije za Afriku (EU Emergency Trust Fund for Africa) stvoren je u novembru 2015. da bi se moglo boriti sa regionalnom nestabilnošću, prinudnim raseljavanjem i migracijama i fokusira se na tri operativne celine: Severnoafrički prozor, Sahel i jezero Čad prozor, i prozor Roga Afrike. Na primer u Severnoafričkom prozoru u toku 2017. pomogao je oko 14 hiljada ljudi da se vrati iz Libije u svoju zemlju porekla gde im je pružena pomoć za održivu reintegraciju. Trenutno je fondu na raspolaganju 3.3 biliona evra koji su preusmereni iz Evropskog Investicionog Fonda i drugih finansijskih instrumenata. Zasebne EU članice su takođe obećale 375 miliona evra od koji je isplaćeno 315 miliona za sad. Sveukupno da bi se moglo nositi sa izazovom koji je stavljen pred EU preusmereno je 22 biliona evra za period od 2015 do 2018. što je više nego duplo u odnosu na planiranih 9.6 biliona. Drugi način na koji se EU nosila sa pitanjem migranata je pokretanjem različitih bezbednosnih akcija poput Operacije EUNAVFOR Med Sophia koje su rezultat zajedničke bezbednosne i odbranbene politike Evrope. Od njenog početka u junu 2015. pa do danas uhvaćeno je preko 100 ljudi u Centralnom Mediteranu koji se sumnjiče za šverc ljudi i robe. U skladu sa UN rezolucijom 2292, operacija Sofija i sprovodi embargo oružija na otvorenom moru. Veliki broj 8

https://europa.rs/novi-partnerski-okvir-za-migracije-jaca-saradnja-sa-trecim-zemljama-radi-boljeg-upravljanjamigracijama / pristupljeno 17.09.2018.

7

života izgubljen je po izveštajima u teritorijalnim vodama Libije kojima operacija nema pristup i zato ona kao i Italijanska obalska straža i Operacija Morski Konjic učestvuju u obuci Libijske mornarice i obalske straže. Cilj je da se poboljša sposobnost Libijaca da ometaju švercerske delatnosti, obavljaju akcije potrage i spasavanja, i poboljšaju opštu bezbednost svojih teritorijalnih voda. Kao što se da videti, glavne i najvažnije mere u rešavanju migrantskog pitanja koje EU preduzima se oslanjaju na druge države. Turska je jedan od glavni h partnera Evrope po ovom pitanju. U martu 2016. dogovorena je saradnja (EU-Turkey Statement) da bi se zaustavili tokovi uglavnom Sirijskih izbeglica koji pristižu iz Turske i uspostavili organizovani i legalni kanali koji mogu biti praćeni. Trenutna brojka Sirijskih izbeglica koje se nalaze unutar Turske države je oko 3 miliona ljudi i ona se vrlo sporo menja. Do sada je samo oko 12 hiljada tih izbeglica preseljeno na tlo država članica dok je malo vise od 2000 preseljeno nazad u Tursku. Sa Grčkih ostrva uz pomoć Programa za Dobrovoljni Povratak i Reintegraciju (Voluntary Return and Reintegration Programme - AVRR) do sada je takođe oko 12 hiljada ljudi otišlo nazad.

Zaključak

Da bi se zaštitili životi migranata i azilanata i očuvala njihova prava (zagarantovana Univerzalnom Deklaracijom Ujedinjenih Nacija o Ljudskim Pravima kao i Konvencijom UNHCR-a o Statusu Izbeglica iz 1951.) kao i očuvala stabilnost regiona koji imaju ulogu domaćina u ovoj situaciji potrebno je izučavati istoriju migracija, posmatrati i analizirati sadašnjost i na osnovu toga prilagođavati se i pripremati za budućnost. Iako su neregularni prilivi u Evropu opali za 63 procenta u 2017, trendovi i prognoze za budući period kao i različiti faktori dinamike migracija poput klimatskih promena i Evropske demografije ukazuju na to da će migracije biti konstantan izazov tokom naradnih decenija. Sa 8

sve većim regionalnim nestabilnostima sve je veći i rizik da će nastati nove rute za šverc i migracije i Evropa mora da pripremi nove sisteme i odgovore za adekvatno reagovanje na potencijalne situacije u budućnosti, i za odgovorno i pravedno upravljanje migracijama.9 Nazire se trud u smeru uspostavljanja sistema funkcionalnijeg od dosadašnjeg za upravljanje ovakvim situacijama i krizama. EU omogućava određenom broju lica da se nasele na njeno tlo kroz bolje procedure, organizaciju i legalne puteve, što sa sobom nosi i velike prednosti, trudi se da napravi raspodelu novih lica među svojim članicama kojom bi održala njihovu dobru volju i veru u Uniju, i uspostavlja nove sisteme zaustavljanja iregularne i neregistrovane sekundarne migracije, procedure integracije i sisteme praćenja i monitoringa. U isto vreme je i očigledno nastojanje da se što više ljudi obeshrabri što se tiče dolaska u EU, zaustavi na svom putu ka Evropi kako u zemljama tranzita tako i u svojim zemljama porekla iako su možda već IRL, i nastojanje da se što više ljudi vrati nazad. Sve se to sprovodi kroz razne fondove i finansiranja, projekte, pakete pomoći, i procedure i zakonodavstvo. Iz dokumenata i izveštaja koje sama Evropska Unija podnosi vrlo je očigledno da ona pokušava da iskoristi ovu situaciju da bi opravdala sebe i svoje vrednosti i da se predstavi kao jedna celina solidarnosti i saradnje. Mere koje Unija sprovodi svakako su odličan korak u smeru uspostavljanja adekvatnog sistema ali ima još dosta da se uradi pre nego što se izgradi zapravo sveobuhvatan i koherentan sistem za nošenje ,na pravedan, odgovoran, i pre svega human način, sa izazovima koje predstavlja ovakva situacija, kao i sistem koji bi bio sposoban da iskoristi benefite koji u velikoj meri prate.

1.

9

Migration: A roadmap, European Commission, 2017 / pristupljeno: 01.06.2018.

9

Literatura

1. Migration: A roadmap, European Commission, 2017. - https://ec.europa.eu/homeaffairs/sites/homeaffairs/files/what-we-do/policies/european-agendamigration/20171207_migration_a_roadmap_en.pdf - pristupljeno: 01.06.2018. 2. Overhauling the EU's asylum rules, European Commission, 2017. https://ec.europa.eu/home-affairs/sites/homeaffairs/files/what-we-do/policies/europeanagenda-migration/20171207_overhauling_the_eu_asylum_rules_en.pdf - pristupljeno 01.06.2018. 3. The European border and coast guard agency, European Commission, 2017. https://ec.europa.eu/home-affairs/sites/homeaffairs/files/what-we-do/policies/europeanagenda-migration/20171207_the_european_border_and_coast_guard_agency_en.pdf pristupljeno 01.06.2018. 4. EU budget for the refugee crisis and improving migration management, European Commission, 2017. - https://ec.europa.eu/home-affairs/sites/homeaffairs/files/what-wedo/policies/european - agenda migration/20171207_eu_budget_for_the_refugee_crisis_and_improving_migration_mana gement_en.pdf - pristupljeno 01.06.2018. 5. Migration, Solidarity within the EU, European Commission, 2017. https://ec.europa.eu/home-affairs/sites/homeaffairs/files/what-we-do/policies/europeanagenda-migration/20171207_migration_solidarity_within_the_eu_en.pdf - pristupljeno 01.06.2018. 6. Resettlement and legal migration, European Commission, 2017. https://ec.europa.eu/home-affairs/sites/homeaffairs/files/what-we-do/policies/europeanagenda-migration/20171207_resettlement_and_legal_migration_en.pdf - pristupljeno 01.06.2018. 10

7. Working with partner countries, European Commission, 2017. https://ec.europa.eu/home-affairs/sites/homeaffairs/files/what-we-do/policies/europeanagenda-migration/20171207_working_with_partner_countries_en.pdf - pristupljeno 01.06.2018. 8. The EU's key partnership with Africa, European Commission, 2017. https://ec.europa.eu/home-affairs/sites/homeaffairs/files/what-we-do/policies/europeanagenda-migration/20171207_the-eu_key_partnership_with_africa_en.pdf - pristupljeno 01.06.2018. 9. EU action in Libya on migration, European Commission, 2017. https://ec.europa.eu/home-affairs/sites/homeaffairs/files/what-we-do/policies/europeanagenda-migration/20171207_eu_action_in_libya_on_migration_en.pdf - pristupljeno 01.06.2018. 10. EU-Turkey statement, European Commission, 2017. - https://ec.europa.eu/homeaffairs/sites/homeaffairs/files/what-we-do/policies/european-agendamigration/20171207_eu_turkey_statement_en.pdf - pristupljeno 01.06.2018. 11. EU emergency trust fund for Africa, European Commission, 2017. https://ec.europa.eu/home-affairs/sites/homeaffairs/files/what-we-do/policies/europeanagenda-migration/20171207_eu_emergency_trust_fund_for_africa_en.pdf - pristupljeno 01.06.2018.

11