Sterija - Rodoljupci

Jovan S terija P op ović RODOLJUPCI VESELO POZORJE U PET DEJSTVIJA PREDGOVOR LICA DEJSTVO PRVO DEJSTVO DRUGO D E JS T V O T R E Ć E D E JS T V O Ĉ E T V R T O DEJSTVO PETO PREDGOVOR N asto jeće p o zo rje n isam izm islio , n eg o sv e što se u n jem u n ah o d i, p ak i sam e izraze i reĉi, p o k u p io sam k o je iz ţiv o ta, k o je iz n o v in a: i ĉitatelji će se iz g d ek o jih op štin a zaĉu d iti k ad sv o je S m rd iće, Š erb u liće, Ţ u tilo v e itd . u sv o j isto v etn o sti n aĊ u . N išta m i, d ak le, n e o staje n eg o p ro g o vo riti k o ju reĉ zašto tak o v o d elo , s tak ov im p o g rešk am a, n a sv et izd ajem ; jer n ap red zn am d a će to sv im a o n im a n ep rav o b iti k o ji n aro d n e in aĉe n eg o k ao m ati sv o je d ete g ledaju, i sv e b i ţeleli d a se za n jim a d o b ro g ov o ri. D o k le se g o d b u d em o sam o h v alili, slab o sti i p o g rešk e p rik riv ali, u p o v esn ici u ĉili k o lik o je k o o d p red ak a n aših ju n aĉk ih g lav a o d ru b io , a n e i g d e je s p u ta sišao , d o n d e ćem o h ram ati i n i za d lak u n ećemo biti bolji, jer prostaci i mladi ljudi, koji se tako zapajaju, i ne misle d a m o ţe b iti i p o g rešak a u n as, p ak sv e što im se p red laţe, za ĉistu istin u i d o b ro d etelj sm atraju . B acim o p o g led n a n ajp o znatiju p o v esn icu n ašu . Š to je b ilo lu Ċ e, p reteran ije, n esm islen ije, to je im alo v iše u v aţatelja, a g las u m eren o sti sm atrao se k ao

nenarodnost, kao protivnost i izdajstvo; jer je svaki ĉo v ek sk lo n jen n a ĉrezv iĉajn o sti, p a k ad n e zn a d a m o ţe b iti n esreće, trĉi k ao slep za tim , i srd i se n a sv ak u p am etn u reĉ O tu d n ije ĉu d o što n ev aljali i pokvareni, a takvih ima svuda, pod vidom rodoljubija sv ak u p rilik u za sv o ju seb iĉn o st u po treb ljav aju , i n ajb ezu m n ije so v ete d aju , n e m areći h o će li se tim e sv o jo j o p štin i ili sv o m e n aro d u k ak v a šteta n an eti. S eb iĉn o m je d o v o ljn o kad je samo njemu dobro i kad p ro stak a m o ţe n a svo ju ru k u d a p reo kren e, a za d alje se n išta n e b rin e. Pozorije, dakle, ovo neka bude kao privatna povesnica srp sko g a po kreta . S ve što je b ilo d o b ro , o p isa će istorija; ovde se samo predstavljaju strasti i sebiĉn o sti. A d a m o ja n a m era n ije s o tim lja g u b a citi n a n a rod , n eg o p ou ĉiti g a i o svestiti ka ko se u n a jvećo j stva ri u m eju p o ro ci d o vija ti, sva ki će b la g o ra zu m a n rodoljubac sa mnom biti soglasan. J. S. P.

LICA Ţ U T IL O V , b iv ši n ek ad a n o taro š N A N Ĉ IK A , n jeg ova supruga M IL Ĉ IK A , E D E N – njihova deca Š A N D O R L E P R Š IĆ , m lad i stih o d elja G O S P O Đ A Z E L E N IĆ K A , n jeg o v a u jn a Š E R B U L IĆ , b an k ro tiran i trg o v ac S M R D IĆ , G A V R IL O V IĆ , N A Đ P A L – g raĊ an i

SK O R O T E Ĉ A V IŠ E R O D O L JU B A C A

Die Freyheit hat eine grosse Fastnachtsbuch aufgeschlagen, ein jeder kauft von ihren Larven, und verbirgt seine Leidenschaften dahinter. Der Eigennutz spielt auf zum Tanze. August von Kotzebue

DEJSTVO PRVO Pozorje prvo Ţ U T IL O V , Š E R B U L IĆ , S M R D IĆ , G A V R IL O V IĆ I M N O G ID R U G IG R A Đ A N I N a sred i v id i se zastav a m ad ţarsk a Ţ U T IL O V : Iljen a sab ad šag ! SVI: Iljen! Š E R B U L IĆ : D a ţiv i p etn aesti m art! S M R D IĆ : V iv at! Ţ U T IL O V : N ije slo b o dn o v ik ati "v ivat" U slo b o d i samo ima "iljen". SVI: Iljen! Ţ U T IL O V : N em eš, b irg er, p ro stak , jed n ak a p rav a im ad u . S v i su p o lg artaršai. SVI: Iljen!

Ţ U T IL O V Jeste li ĉitali o n ih d v an aest p u n k tov a? S M R D IĆ : N am a n isu p o zn ati. Ţ U T IL O V : S ram o ta je o d n ašeg m ag istrata što n isu dosad publicirati. S M R D IĆ : P a zašto ih n e p u b liciraju? Ţ U T IL O V : Jer su sam i k o n zerv ativ ci p o slu ţb am a. Š E R B U L IĆ : T reb a ih tu ţiti. Ţ U T IL O V : T reb a s n jim a d o le Š E R B U L IĆ : T ak o je. Izd ajstv o se n e m o ţe trp iti. Je li tak o , g o sp od in e G av rilo v iću? G A V R IL O V IĆ : O n i zn ad u šta treb a d a ĉin e Ţ U T IL O V : Š ta zn ad u? I ja sam b io u slu ţb i, i ja zn am šta je b iro d alo m . K o n zerv ativ ci, n išta n eg o konzervativci! Š E R B U L IĆ : D a se zb ace; sad je slo b o d a. G A V R IL O V IĆ : M an ite se to g a, p a g led ajte sv o j posao. Š E R B U L IĆ : K o g led a u slo b o d i sv o j p o sao? Ţ U T IL O V : I g o sp o d in G av rilo v ić je k o n zerv ativ ac. G A V R IL O V IĆ : Ja zn am d a sam p o šten ĉo v ek , a d ru g o n išta. Ţ U T IL O V : K o ji d rţi k o n zerv ativ cim a stran u , taj je orsag aruloja. G A V R IL O V IĆ : Š ta je to ? Ţ U T IL O V : V id ite, v i u M ad ţarsk o j ţiv ite, a n e zn ate

m ad ţarsk i. T o je sram o ta! Ĉ iji 'leb ac jed ete o n o g a jezik treb a i d a n au ĉite. G A V R IL O V IĆ : B o g m e, g o sp o d in e, ja jed em sv o j 'lebac. Ţ U T IL O V : A ru lo , izd ajica o teĉestv a! G A V R IL O V IĆ : Id ite v i s m ilim b o g o m ! Ja izd ajica o teĉestv a što k aţem d a jed em za sv o je n o v ce 'leb ac! Ţ U T IL O V : N ajm an je je ak o v am se k aţe d a ste konzervativac. G A V R IL O V IĆ : T o je o n d a ţeliti d a sv i b u d u konzervativci. Ţ U T IL O V : Š ta, šta? U slo b o d i k on zerv ativ ci? G A V R IL O V IĆ : Ja p o d razu m ev am o n e k o ji jed u s v o j 'lebac. Š E R B U L IĆ : O stav im o se to g a; n eg o šta ćem o s m ag istrato m k o ji n eće d a p u b licira p u n k to v e? SMRD IĆ : D a se zb aci. Im am o m i b o ljih p atrio ta u v aro ši. E v o g o sp od in Ţ u tilo v b io je n o taro š u v arm eĊ i; zašto n e b i m o g o b iti b iro v? Ţ U T IL O V : Ja sam d o n d e sam o slu ţio d o k je v lad ala lib eraln a p artija. K ak o p reo teše m a' k o n zerv ativ ci, zb o g o m ! Ţ u tilo v je p o šten ĉo v ek . Pozorje drugo M IL Ĉ IK A v o d i E D E N A , n ak ićen a m ad ţarsk o m k o k ard o m , P R E Đ A Š N JI M IL Ĉ IK A : G o sp o d o m o ja, ja se n ad am d a će v am b iti po volji ovaj gost.

EDEN (p o ka zu ju ći ko ka rd u ): L ásd éd es atu m ! SVI: Iljen! Š E R B U L IĆ . (gladi Edena po obrazu): Ko ti je dao to? Ţ U T IL O V : N e g o v o ri srp sk i. S M R D IĆ : Ja m islim d a je to p o sao frajle M ilĉik e. M IL Ĉ IK A (pokloni se). Š E R B U L IĆ : A ! frajla M ilĉi, za o v o zaslu ţu jete belobungs-dekret. M IL Ĉ IK A : A k o zap o v ed ate, g o sp od o, m o g u sv ak o g p o slu ţiti. (Otvori kutiju s kokardama). Š E R B U L IĆ : Iljen ! SVI (uzimaju kokarde i sebi pridevaju, osim G a vrilo vića ). M IL Ĉ IK A (G a vrilo viću ): Z ar v i n ećete? G A V R IL O V IĆ : Z ah v alju jem ; ja m rzim te stv ari. Ţ U T IL O V : N e b an ĉ, g o sp o d in G av rilo v ić, i tak o je o d konzervativne partije. G A V R IL O V IĆ : Ja se trudim da budem od partije p o šten e. Š E R B U L IĆ : Š ta v i tu sv e o p o šten ju , k ao d a m i n ism o p o šten i! G A V R IL O V IĆ : Ja to n e k aţem . Ţ U T IL O V : O stav ite. K ad se rad i o slo b o d i, o nd a je p o šten je n ezn atn a stv ar. K aţite, zašto se n e b i k o k ard e n aĉin ile iz o p štin sk e k ase, d a sv ak i m o ţe p o jed n u

d o b iti? N e p o k azu je li to d a m ag istrat n e d rţi sa slobodom? Š E R B U L IĆ : T ak o je. D a se zb aci, d a se zb aci! Im am o mi bolji' ljudi. Ţ U T IL O V : S ad treb a d a d o Ċ u u slu ţbu samo liberalci. Š E R B U L IĆ .: T ak o je! Ţ U T IL O V : D ru g o : treb a d a se p o v isi p laća o n im a k o ji su u slu ţb i. S ad je slo b o d a, u slo bo d i se m o ra slo b o dn o ţiv eti, a b ez d o sta n o v aca slo b o dn o se ţiv eti n e m o ţe. Š E R B U L IĆ : V rlo lep o ! Ţ U T IL O V : T reće: n o v ci o d d esetk a i od rabote, koji su za lanjsku i preklanjsku godinu skupljeni, da se p o d ele izm eĊ u p rav i'p atrio ta. Š E R B U L IĆ : P rek rasn o ! Ţ U T IL O V : L ju d i su b atin am a b ili n ateriv an i d a v u k u k am en za k ald rm u . S ad je slo b o d a, n ik o se n i n a šta n aterati n e m o ţe. D ak le, d a se kamen proda i novci da se tak o Ċ e p o d ele izm eĊ u p rav i'p atrio ta. Š E R B U L IĆ : V rlo p am etn o ! G A V R IL O V IĆ (n a stranu): Au, da lepe slobode! Ţ U T IL O V : D o v eĉe d a p rav im o ilu m in aciju . Š E R B U L IĆ : Iljen ! Ţ U T IL O V : K ad su m o ji p reci n em ešag d o b ili ... S M R D IĆ : V iše n em a n em eša; sv i sm o jed n ak i. Ţ U T IL O V : T o i ja k aţem . N o m o je je p rav o im e

Ţ u tilaji, a n e Ţ u tilo v ; zato h o ću d a se tak o i zo v em . Š E R B U L IĆ : Iljen ! Ţ U T IL O V : Z ašto se i g o sp o d in S m rd ić. n e b i zv ao B id eši? T o je lep še n eg o S m rd ić; a g o sp o d in Š erb u lić ... ne znam otkud dolazi. S M R D IĆ : Š erb zn aĉi v lašk i zm ija. Ţ U T IL O V : D ak le, K iĊ o ji. Š E R B U L IĆ (S m rd iću ): Ja da znam da i jednu kaplju k rv i v lašk e im am , i tu b i'p u stio d a isteĉe. P ozorje treće L E P R Š IĆ , P R E Đ A Š N JI L E P R Š IĆ : Ţ iv ilo slav jan stv o ! Š E R B U L IĆ : Iljen ! L E P R Š IĆ : K ak v o "iljen " u slav jan sk o m carstv u ? S lav jan sk i je n aro d n ajv eći n a sv etu . U E v ro p i im a osamdeset miliona Slavjana, i Evropa mora biti slavjanska. Ţ U T IL O V : Š ta se to n as tiĉe. L E P R Š IĆ : Š ta se tiĉe? T o je g reh p ro tiv n aro d n o sti; a g reh p ro tiv n aro d no sti v eći je u sad ašnje v rem e n eg o sm rtn i g reh . Š ta m islite, šta je S rb in ? B istra k ap lja u neizmernom moru Slavjanstva. Slavjanski je narod najslavniji narod u Evropi. Panslavizam je ideja koja zan im a n ajv eće d u h o v e. Ţ U T IL O V : G o sp o d in L ep ršić, to ćete zad rţati k ad b u d e crk v en a sk u pštin a. S ad im am o p o sla praznovanjem slobode.

L E P R Š IĆ : Z ar v i m islite d a S rb in n ije sazreo za slo b o du? D ajte astal, p ak ćete se d iv iti. (D o vu ĉe a sta l nasred sobe, pak se popne na njega.) G o sp o d o i b raćo ! V i zn ate šta su S rb lji b ili u staro d o b a. O d D u šan a drhtale su stene samog Carigrada. No ova lepa slava n aša p ala je k ao ţertv a b eso m u ĉn e n av ale tu rsk e. G A V R IL O V IĆ : Z b o g n as sam i' i n aše n eslo g e. L E P R Š IĆ : S rb in , k o ji je ro Ċ en za slo b o d u , n e h te b iti ro b o m , zato o d lu ĉi p reći u M ad ţarsk u , n a p o ziv cesara L eo p o ld a. Ĉ etrd eset h iljad a fam ilija p rev ed e p atrijarh Ĉ arn o jev ić p o d o krilje au strijsk o , n aro d d o b ije lep e privilegije; imao je svoga vojvodu, svoga patrijarha, sv o je m ag istrate; sad n em a n išta. K o je to m e u zro k? Govorite ko je tome uzrok? G A V R IL O V IĆ : M i n e zn am o . L E P R Š IĆ : N o d an i za n as sv iće. G las slo b o d e, k o ji se p o E v ro p i o ri, o d ziv a se i u p rsim a ju n aĉk o g S rb in a. Kad se svi bude, Srbin spavati ne sme. Sk u p štin a je o d reĊ en a za p rv i m aj; tu će se p o n ov iti n aša stara p rav a, izab raće se v o jv od a i p atrijarh , i u stan o v iće se Vojvodina srpska! Š E R B U L IĆ : O h o ! L E P R Š IĆ : T a jed n a reĉ "o h o " zaslu ţu je d a se u n o v in e stav i; a tešk o sv ak o m n a k o g a p o ĉn u n o v in e v ik ati. G A V R IL O V IĆ : D o b ro , g o sp od in e, tešk o sv ak o m k o ji n e ţeli sv o m e ro d u d o b ra. S am o , k ak o će to b iti? L E P R Š IĆ : E v o k ak o . S rb lji su n ajv iše k rv i p ro lili za o slo b oĊ en je M ad ţarsk e; u p rav o , o n i su o sv o jili S rem , B an at i B aĉk u , a u p riv ileg ijam a jasn o sto ji d a sve zem lje k o je S rb lji zad o b iju za seb e zad rţe; d ak le, o v e su zem lje n aše.

G A V R IL O V IĆ : K ak o n aše? L E P R Š IĆ : P o stav ićem o n ašeg v o jv o d u , n aše m in istre, n aše v lasti i su d o ve, p a m ir. K ad je S rb in d o v elik o g zv an ija d o lazio? N eg o n o taro š, ju raso r, n ajv iše solgabirov ili febirov. Ţ U T IL O V : T u im ate p u n o p rav o ! L E P R Š IĆ : U V o jv o d in i srp sk o j n e sm e d ru g i b iti ĉin o v n ik n ego S rb in , o d m in ister-prezidenta do poslednjeg pisara. Ţ U T IL O V : T ak o treb a! L E P R Š IĆ : U V o jv o d in i srp sk o j S rb in n eće p laćati porciju ni druge dacije. S M R D IĆ : T o , to ! G A V R IL O V IĆ : A k ak o će se izd rţav ati? L E P R Š IĆ : V o jv o d in a srp sk a im aće svo ju fin an siju , sv o ju n aro d nu k asu , i iz n je će se sv i tro šk o v i podmirivati. G A V R IL O V IĆ : A k ak o će se p u n iti? L E P R Š IĆ : T o je b rig a fin an s-m in istera, a n e v aša. S M R D IĆ (pljeska rukama): Pravo, pravo! (P o d m ig u ju ći se G a vrilo viću .) Pif jego po nosu! L E P R Š IĆ : Jed n im slo v o m : V o jv o d in a im a sv o je so p stv eno p rav len ije; v o jv o d a p o stav lja ĉin o v n ik e — samo Srblje. Nije li to lepo? SVI: Zaista lepo! L E P R Š IĆ : S lu ţb a će to lik o b iti d a ćem o m o rati i iz

d ru g i'zem alja zv an iĉn ik e n ab av ljati. Š E R B U L IĆ : Z ašto to? Z ar se n e m o g u u p o treb it lju d i o d trg o v aĉk o g reda? L E P R Š IĆ : T o se razu m ev a. Š E R B U L IĆ : S ad v id im d a je p am etn o u stro jen a ta Vojvodina srpska. L E P R Š IĆ : K o m o ţe b iti n ezad o v o ljan tim e? SVI: Niko, niko! G A V R IL O V IĆ : Je li o v o v eć p o tv rĊ en o , g o sp od in e L ep ršiću ? L E P R Š IĆ : T o će se sv e sv ršiti p rv o g m aja, u N o v o m Sadu. G A V R IL O V IĆ : 'O će li b iti k ak av carsk i k o m esar? L E P R Š IĆ : M i s k o m esarim a n em am o n ikakva posla. N aro d sad v lad a; v o lja n aro d a v iše zn aĉi n eg o sv i komesari na svetu. G A V R IL O V IĆ : T o n ije d o b ro . L E P R Š IĆ : M aĊ aro n im a n ije, to v eru jem ; ali p rav i ro d o lju p ci d ru g o jaĉe ĉu v stv u ju . Š E R B U L IĆ : S v i sm o m i S rb lji. L E P R Š IĆ : M aĊ ari p rev arili cara i prisvojili svu vlast sebi. Sad je vreme da im otmemo i oteramo ih u Tunguziju. G A V R IL O V IĆ : M i n jih? L E P R Š IĆ : Š ta, ţao v am je? H a, h a, h a! V id i se k o je

m aĊ aro n . G A V R IL O V IĆ : Ja sam slu šao d a ste v i g o v o rili m ad ţarsk i, a n e ja. L E P R Š IĆ : D o k ih p ro teram o , u rlik aće k u rjaci n jin im jezikom. G A V R IL O V IĆ : A li k ak o ćete ih p ro terati k ad n em am o o ru ţja, n em am o b aru ta. L E P R Š IĆ : H a, h a, h a! Š ta se o n b rin e. M i ćem o im to p o v e o teti, p ak ćem o ih b iti n jin im so p stv en im o ru ţjem . G A V R IL O V IĆ : T o je sv e lep o , ali b i treb alo da se najpre malo razmislimo. L E P R Š IĆ : K ad je v rem e rad iti, o n d a se n e m isli. G A V R IL O V IĆ : T o je zlo . L E P R Š IĆ : K ad M ad ţari zap o v ed aju , o n d a v am je dobro. G A V R IL O V IĆ : Z ap o v ed ali su i d o sad , p a v id im , v i ste se v iše o k o n ji'u lag iv ali. L E P R Š IĆ : S ad je d o šlo v rem e d a im za sv e n ep rav d e platimo. G A V R IL O V IĆ : S am o d a m o ţem o . L E P R Š IĆ : H e, h e! A šta k aţu g ran iĉari i b raća n aša H rv ati? R azn eće ih u v o zd u h . P ak jo št d o k o tp ad nu o d n ji'S lo v aci, d o k se so ju zim o s Ĉ esim a, M o rav cim a, Poljacima! Eno, u Pragu se osniva slavjansko carstvo! Š E R B U L IĆ : Istin a? L E P R Š IĆ : Z ar n e ĉitate n o v in e? N a R ak o šu , ak o b o g

d a, p o d elićem o s M ad ţarim a k o laĉe. Š E R B U L IĆ : Ţ iv io ! L E P R Š IĆ : S v ak i S rb in n ek a se n ap ije v o d e iz ĉesm e 'ajd u ĉk e, n ek a u zm e sab lju M ilo ša O b ilića i to p u z Kraljev ića M ark a, p ak će o p et n astati carstv o D u šan o v o . S V I: Ţ iv eli! L E P R Š IĆ : D u h H ajd u k -V eljk a, M ilo ša P o cerca i Cincar-Janka nek obuzme prsi dostojni' potomaka, pak će se slav a srp sk a o p et o b n ov iti. S V I: Ţ iv eli! L E P R Š IĆ : A li, šta ja v id im ? M ad ţarske k o 'k ard e u V o jv o d in i srp sko j! A h , D u šan m o ra u g ro b u su ze prolivati! Š E R B U L IĆ . (p la ĉe): Oprostite, gospodine, mi za te n o v in e n ism o n išta zn ali; in aĉe p ro k let k o ji n e lju b i svoj narod! S M R D IĆ : M i sm o se sp rem ili d a d o v eĉe slav im o slobodu. L E P R Š IĆ : K ad S rb lji izv o ju ju slo bod u , o n d a ćem o slaviti. Sad nam nije do toga (peva): Ustaj, ustaj, Srbine. . itd (P ri ko n cu sva ke stro fe viĉu o sta li) Ţ iv io ! ... P ozorje ĉetvrto N A N Ĉ IK A , P R E Đ A Š N JI N A N Ĉ IK A (pokloni se): Gospoda se vesele, kako mi se vidi.

L E P R Š IĆ .: E v o , g o sp o Ċ a N an ĉik a b iće tak o d o b ra d a n am n aĉin i srp sk e k o k ard e. Š E R B U L IĆ : D a, m i m o lim o m i m o lim o ! N A N Ĉ IK A : Iz d rag e v o lje. L E P R Š IĆ : S v ak a k o k ard a k o ju iz v aše ru k e p rim im o b iće n am štit p ro tiv n ep rijatelja n aši'. N A N Ĉ IK A : N o ja v id im u sv ak o g g oto v o p o jed nu k o k ard u ; zar 'o ćete d a n o site p o d v e? L E P R Š IĆ : O v o su k o k ard e m ad ţarsk e, a n aša je ţelja imati srpske. N A N Ĉ IK A : D o b ro . K ak v a je b o ja srp sk a? Š E R B U L IĆ : Š ta, S rp k in ja, p a n e zn a n i k ak v a je b o ja srpska! NANĈ IK A : Š to n isam d o sad zn ala, to ćete m i k azati vi. Š E R B U L IĆ : Ja ... ja ... o p ro stite, to m o j p o sao n ije, n eg o ev o g o sp o d in L ep ršić, o n je o d u ĉen o g red a. L E P R Š IĆ . (zbunjeno): Da! Silni Stefan imao je zastav u n a k o jo j je arh an g el M ih ail stajao , i p o m o ću ovoga tolike su pobede dobivene. N A N Ĉ IK A : A k o će n a k o k ard am a b iti arh an g el M ih ail, to ja n e u m em n aĉin iti. Š E R B U L IĆ : T o n ije n u ţn o ; sam o srp sk e b o je, p a m ir. Ja m islim to je d o sta, g o sp o d in e L ep ršiću . L E P R Š IĆ : V id ite, g o sp od o m o ja, k ak o je ţalo sn o n aše stan je b ilo u M ad ţarsk o j. K ad su n aši p reci o v am o p rešli, im ali su sv o je so p stv en e b arjak e i sv o je sopstvene boje; no malo-pomalo sve se zaboravilo i

izg u b ilo što je g o d n aro d n o . P a b i n ajp o sle izg u b ili b ili i im e, k ao što su i p o crk v am a u v eli b ili m ad ţarske p ro to k o le k reštajem i'. Š E R B U L IĆ : T o je zaista n ajb ezb o ţn ije d elo što su m o g li u ĉin iti. L E P R Š IĆ : O v e su N o v o saĊ an i n asred p ijace sp alili. S M R D IĆ : P rav o su im ali. N A N Ĉ IK A : Ja ĉu jem d a je n a v iše m esta to u ĉin jen o . L E P R Š IĆ : A m i? D o k le ćem o trp iti d a n am d eca b u d u P ište i Jan o ši? G A V R IL O V IĆ : M o lim , g o sp o d in e L ep ršiću , o v i m ad ţarsk i p ro to k o li u v ed en i su o d n ek o lik o go d in a, je l' te? L E P R Š IĆ : D a su m o g li, o n i b i ih u v eli p re p o to p a. G A V R IL O V IĆ : V eru jem . N o , k aţite m i, kako je to da je v aše im e Š an d o r, o v o j g o sp oĊ i N an ĉik a, n jen o j k ćeri M ilĉik a, a sin u E d en , k ad o n d a k ad ste se v i ro d ili n ije b ilo p ro to k o la m ad ţarsk i'? L E P R Š IĆ : N em o jte v i u zim ati što ro d itelji s d eco m iz m o d e rad e, n eg o g led ajte šta M ad ţari s n am a ĉine. Ja sam Š an d o r, to je istin a, al'sam b o lji S rb in n eg o makar koji drugi. G A V R IL O V IĆ (sm eši se): A zar tak av n e m o ţe b iti i P išta? L E P R Š IĆ : P išta je im e v arv arsk o , k o je su M ad ţari p ren eli iz A zije, a Š an d o r se m o ţe p retv o riti u Skender. G A V R IL O V IĆ : S k ender je turski.

L E P R Š IĆ : N išta zato , i fes je tu rsk i, al'je o p et n aša n aro d n a n o šn ja. Pozorje peto Z E L E N IĆ K A , P R E Đ A Š N JI Š E R B U L IĆ : A , ev o g o sp oĊ e Z elen ićk e, i o n a će zn ati što k azati. Z E L E N IĆ K A : Jeste li ĉu li, g o sp o do , d a je D ištrik t sav u plamenu? GA V R IL O V IĆ : Š ta, izg o reo ? Z E L E N IĆ K A (sm eši se): Jo šte n ije, n eg o sam o b u k ti; n o n jeg o v d im o sećaju M ad ţari ĉak u B u d ap ešti. L E P R Š IĆ : P rav o , g o sp o ja u jn a! O v aj izraţaj zaslu ţu je d a d o Ċ e u n o v in e. G A V R IL O V IĆ : Š ta zn aĉi to , g o sp o d in e L ep ršiću ? L E P R Š IĆ : Z ar n e ĉu jete d a su se u D ištrik tu p o b u n ili? Z E L E N IĆ K A : I p o tu k li sv e k o ji su pro tiv n aro d n o sti. G A V R IL O V IĆ : T o je zlo . Z E L E N IĆ K A : S ad je v rem e d a se fen ik s iz p ep ela slav e srp sk e p o d ign e. S rp stv o n e m o ţe b iti v eĉito sen k a tu Ċ e sv etlo sti, n eg o treb a sam o d a postane su n ce, i jo š i d ru g im a p o zajm i sv etlo sti. Š E R B U L IĆ : B ad av a, tek frau fo n Z elen ić, p a frau fo n Z elen ić! Z E L E N IĆ K A : F rau fo n? N e v id ite li d a je o v a reĉ tu Ċ a? S rb in im a d o sta cv eća u sv o m e v rtu , zašto d a o d d ru g ih u k rase traţi? A li, n arav n o , g o sp oda s

m ad ţarsk im k o k ard am a ... L E P R Š IĆ : M i sm o v eć zak lju ĉili d a n aĉin im o srp sk e kokarde, samo dok se izvestimo koja je srpska boja. Z E L E N IĆ K A : D ak le jo št i to n e zn ate? L ep i S rb lji! A l'tak o m o ra b iti k ad lju d i n e ĉitaju n aro d n e k n jig e. Š E R B U L IĆ : Z ar v i zn ate? Z E L E N IĆ K A : Ja b ih se stid ila k ad n e b ih zn ala u ĉem u se sasto ji ĉu v stv ilo n aro d no sti. P lav a je b o ja o tliĉn a ĉerta n aro d n o sti srp sk e, k o jo j se crv en a i b ela k ao d v e m ile sestrice p rid ru ţu ju . Š E R B U L IĆ : P lav a, crv en a i b ela. Ţ iv ila rodoljubica srpska! S V I: Ţ iv ila! Z E L E N IĆ K A : I sv i m aĊ aro n i sa m ad ţarsk im kokardama! Š E R B U L IĆ : P ro k let S rb in k o ji se n jim a ţeli d iĉiti! (Skida svoju kokardu i baca je na zemlju.) S M R D IĆ : I ja u m em o sećati šta je S rp stv o (to isto u ĉin i). Ţ U T IL O V (isto tako) : S o v im se o d riĉem sv ak e m aĊ arštin e! Š E R B U L IĆ : Jeste li zad o v o ljn i, g o spo ja Z elen ićk a? L E P R Š IĆ : N e, n eg o d a se za sp o m en sp ale. Z E L E N IĆ K A : M o j n ećak jo š n ajb o lje o seća ţar ro d o lju b ija. N aro d n o st, g o sp od o m o ja, jest n ajv eće blago na svetu; narod bez n aro d n o sti n ije n išta d ru g o n eg o telo b ez d u še, srce b ez sv etlo sti, sv eća b ez

plamena. Š E R B U L IĆ : Izrjad n o ! Z E L E N IĆ K A : M o je je im e Z elen ićk a, n o b u d u ći d a je zelen a b o ja m ad ţarsk a, zato g a trp iti n e m o g u . Z ak lju ĉila sam , d ak le, o b ratiti g a u p lav etn o . Š E R B U L IĆ : T o je lep o . T ak o je lep o . T ak o se m o ţete zv ati P lav etn ićk a. Z E L E N IĆ K A : Ili P lav ićk a, o d p lav e b o je. Ţ U T IL O V : H elješen . I m o je će im e b iti Ţ u tilo v ić. G A V R IL O V IĆ : A n e Ţ u tilaji? Ţ U T IL O V : T o je b ilo , p a p ro šlo . Z E L E N IĆ K A : T ak o , g o sp od in e Ţ u tilo v ić tak o . N am a se jasn a zo ra o tv ara. Jo š je n u ţn o p o derati sv e o n e 'aljine koje su stranonarodne boje. Š E R B U L IĆ : E v o i g o sp o ja N an ĉik a im a zelen u . Z E L E N IĆ K A : Ja se n ad am o d n jen o g ro d o lju b ija d a će je o d m ah p o cep ati. N A N Ĉ IK A : M en i o v a lep o sto ji. ZELENIĆ K A : N ajlep še n am , slatk a m o ja, sad a sto ji rodoljubije; zato je pocepajte uprkos svima neprijateljima. N A N Ĉ IK A : K ak o b i'ja n ajlep šu m o ju 'aljin u pocepala? Z E L E N IĆ K A : A h , slatk a N an ĉik a ... A li n ije n ik ak v o ĉu d o što tak o g ov orite k ad v am je i im e tu Ċ e. N A N Ĉ IK A : Ja zn am , v aše je b ilo ru ţn o , p ak ste g a

lak o m o g li p ro m en iti, a ja b i'se m o rala sam o n aru ţiti. Z E L E N IĆ K A (klone na stolicu): O , sen i D u šan o v a, ĉu ješ li? Š to je n aše, to je ru ţn o ! L E P R Š IĆ : G o sp o ja u jn a, n ism o v am sao p štili što je n ajv aţn ije. M i sm o zak lju ĉili m ad ţarsk e p ro to k o le iz crkve izneti i spaliti. Z E L E N IĆ K A (ustane radosno): Ko je na tu veliku m isao d o šao , d o sto jn u v elik o g a D u šan a? L E P R Š IĆ : S v i k o jim a v ri srp sk a k rv ca u ţilam a. Z E L E N IĆ K A : L ep o , izrjad n o , v eliĉan stv en o ! S ad n am v iše n išta n e o staje n eg o srp sk e k o k ard e. L E P R Š IĆ : G o sp o ja N an ĉik a o b ećala je d a će n am n aĉin iti. Z E L E N IĆ K A : N e N an ĉik a, n eg o A n k a. T o je lep o srpsko narodno ime. — N a k o k ard am a će se ĉitati zlatnim slovima: rat. G A V R IL O V IĆ (u p la šen o ): Š ta, rat? Z E L E N IĆ K A : S am o rat, g o sp o d o m o ja. L E P R Š IĆ : T o je i m o ja p o slo v ica. G A V R IL O V IĆ : A li će se k rv p ro liv ati! Z E L E N IĆ K A : H a, h a, h a! G d i ste v i v id ili rat b ez krvi? G A V R IL O V IĆ : N aš je n aro d m ali. Z E L E N IĆ K A : D o sta je v elik d a M ad ţare p o b ed im o . L E P R Š IĆ : I d a ih o teram o u T u n g u ziju .

G A V R IL O V IĆ : S am o d a n e p o ĉn u o n i n as terati! Z E L E N IĆ K A : H a, h a, h a! O v e g o d in e ro d io je d o b ro duvan. L E P R Š IĆ (peva): 'A jd ', b raćo , u im e b o g a, Tri smo na jednoga. Z E L E N IĆ K A : V id ite, g o sp o d in e G av rilo v iću . G A V R IL O V IĆ : L ak o je p ev ati; a d a d o Ċ e d o b o ja, ĉin i m i se, n e b i b ilo o d n as n ijed n og a. L E P R Š IĆ : Š ta? Ja ću p rv i ići u stan . Š E R B U L IĆ : S v i, sv i! Z E L E N IĆ K A : Ţ iv eli ro d o lju p ci! ... ZAVESA DEJSTVO DRUGO Pozorje prvo M IL Ĉ IK A sa m a M IL Ĉ IK A : M o j se o tac d ao u ro d o lju p ce, n ad aju ći se d a će d o b iti slu ţb u . T o je d o b ro , n eg o je m o ja p artija p ro p ala. Ĉ u d o m i je s k im se p o m ešao ... s k o jek ak v im b an k ro tim a i trg o v cim a, a n ajp re su m i sam o n em eši pravili kur. Ah, pa sadne smem govoriti mad ţarsk i ... to je ţalo sn o ! A l'k ad o n m isli d a je d o b ro , m o ram d a ću tim . Pozorje drugo Š E R B U L IĆ I S M R D IĆ stu p e sa srp skim ko ka rd a m a , M IL Ĉ IK A

Š E R B U L IĆ : Je l' k o d k u će Ţ u tilo v? M IL Ĉ IK A : N ije. Z ašto tak o h itn o? Š E R B U L IĆ : Im am o v aţn a p o sla. M IL Ĉ IK A : V i ste se p ri cep an ju p ro to k o la b aš pokazali. Š E R B U L IĆ : D a, p ro to k o la, p ro to k o la. 'O će li sk o ro d o ći? M IL Ĉ IK A : Ja m islim d a 'o će. Izv o l'te sesti. Š E R B U L IĆ : T o je Ċ av o lsk i p o sao . M IL Ĉ IK A : N ijed an se tak o n ije p o k azao k ao v i. Š E R B U L IĆ .: M an ite b estrag a, m o ţe m i p resesti. M IL Ĉ IK A : K ak o ? Š E R B U L IĆ : Ĉ u jem o d a će b iti in k v izicije; p a, b o g am i, m o ţe se Ċ av o izleći. M IL Ĉ IK A : V i ste rad ili za n aro d n o st. Š E R B U L IĆ : M ari k o za n aro d n o st. K ad m en e o b ese, n aĉast v am n aro d n o st! H m , h m ! T o je Ċ av o lsk i p o sao . S M R D IĆ : Ja k an d a sam zn ao , te sam b io u m eren . Š E R B U L IĆ : Š ta, u m eren ? N iste li m i jed n o p arĉe iz ru k e istrg li? O , ak o d o Ċ e d o ĉeg a, sv e ću red o m iskazati. S M R D IĆ : Ja se m o g u zak leti d a n isam n i ru k u metnuo. Š E R B U L IĆ : I ja b ih se zak leo k ad b i m i k o h teo

v ero v ati. A li o d to g a n em a n išta, n eg o sv i n a sred u . M IL Ĉ IK A : Z ar b iste v i o d ali v aše d ru štv o? Š E R B U L IĆ : N eg o ? D a m en e sam o g o b ese? L ep o m i i vi govorite. M IL Ĉ IK A : Z a n aro d n o st treb a d a se jed an ţertv u je. Š E R B U L IĆ : P a b aš ja d a se ţertv u jem ? F ala v am! M IL Ĉ IK A : A k ak o ste p reĊ e g o v o rili? Š E R B U L IĆ : O stav ite se, m o lim v as, v i n e zn ate šta je to. P ozorje treće L E P R Š IĆ s veliko m ko ka rd o m srp sko m , P R E Đ A Š N JI L E P R Š IĆ (peva): N a n o g e, S rb lji b raćo , Sloboda zove! Š E R B U L IĆ : Ţ alo sn a n am slo b o d a! L E P R Š IĆ : Š ta, i v i ste S rb in ? N ije li v am sram o ta! Š E R B U L IĆ : 'O će d a b u d e in k v izicije za p ro to k o le. L E P R Š IĆ : H a, h a, h a! Š ta v am p ad a n a p am et! S M R D IĆ : C ela istin a. L E P R Š IĆ : In k v izicija za m ad ţark e p ro to k o le u Vojvodini srpskoj? ... Znate li vi da je Vojvodina p o tv rĊ en a? Š E R B U L IĆ : K ak o ? L E P R Š IĆ : U K arlo v cim a b ila je sk u p štin a. Izab rali su p atrijarh a i v o jv o du ... Š to n e v iĉete "ţiv ili"?

Š E R B U L IĆ : A k o n as, m eĊ u tim , o v d e o k u p e M ad ţari za protokole? L E P R Š IĆ : H a, h a, h a! T rid eset h iljad a S rb ijan aca dolaze n am u p o m o ć, i sed am m ilio n a d u k ata. Š E R B U L IĆ : S ed am m ilio n a d u k ata?! L E P R Š IĆ : E , k ak o sad sto jim o ? V id ite d a je tu p o litik a ru sijsk a. S lav jan sk o carstv o , i n išta d ru g o ! Š E R B U L IĆ : A k o se R u sija u m eša, o n d a je d o b ro . L E P R Š IĆ : V i jo št su m n jate? K aţite da li bi smela S rb ija p o m o ć šiljati d a R u sija n ije zap o v ed ila? Š E R B U L IĆ : S ad sam m alo u tešen . L E P R Š IĆ : Ja v am k aţem , slav jan sk o carstv o . Š E R B U L IĆ : I treb a d a b u d e. S am o d a n e iziĊ e o tk u d inkvizicija. L E P R Š IĆ : Š ta v i tu sn ev ate o in k v iziciji? V o jvo d u im am o , V o jv o d in a je p o tv rĊ en a, sad jo št b arjak n a crkvu, pa gotov posao! Š E R B U L IĆ : K o 'o će, n ek a g a d iţe; ja zn am d a se n eću v iše u tak v e stv ari m ešati. L E P R Š IĆ : Š ta, šta? Š E R B U L IĆ : P reseli su m i i p ro to k o li. L E P R Š IĆ : T o je izd ajstv o p ro tiv n arod n o sti! Š E R B U L IĆ : N ek a je m ak ar šta, tek ja jed an n eću . L E P R Š IĆ : O , M ilo š O b iliću , ĉu ješ li g a? S rb in e, S rb in e, n e v reĊ aj p ep eo tv o jih p rao taca!

Š E R B U L IĆ : A li im ate li sv esti? D a d iţem b arjak , p a posle da me obese! L E P R Š IĆ : N išta zato ; za n aro d n o st n ik ak v a ţertva nije skupa. Š E R B U L IĆ : H v ala v am lep o ... S M R D IĆ : B o g m e i ja se n e b i'o d v aţio . L E P R Š IĆ : O d ro Ċ en i sin o v i p rao taca sv o ji', ja ću g a p o d ići! S M R D IĆ : V i i m o ţete, zašto ste u ĉili p rav a, p a se umete i odbraniti. L E P R Š IĆ : Ja h o ću D u šan o v o carstv o, a p o o v ak v im rodoljupcima propalo bi srpstvo. Š E R B U L IĆ : Ja sam zaista p rav i S rb in , i v id ićete k ak o ću rad iti, sam o d o k le d o Ċ u S erv ijan ci. S M R D IĆ : D o k se m alo d o d am o , g o sp o d in e L ep ršiću , dokle se malo naviknemo. Vidite, i Servijanci ne bi b ili ju n aci d a n em aju ĉesto b u n e. L E P R Š IĆ : I to je istin a. P ozorje ĉetvrto Ţ U T IL O V s m a d ţa rsko m ko ka rd o m , P R E Đ A Š N JI L E P R Š IĆ : A šta je to? H a, h a, h a! Š E R B U L IĆ : Z ar je to ro d o lju b ije? L E P R Š IĆ : G o sp o d in Ţ u tilo v ić! S rb in ! H a, h a, h a! Ţ U T IL O V : Š ta je, g o sp od o m o ja? L E P R Š IĆ : N e stid ite se m etn u ti m ad ţarsk u k o k ard u?

Ţ U T IL O V : M etn u ćete je i v i. S M R D IĆ : D a b o g saĉu v a! L E P R Š IĆ .: P re b ih d ao ru k u o d seći. Ţ U T IL O V : Z n ate li v i d a v o jsk a su tra d o lazi? L E P R Š IĆ : N o , to je d o b ro : b ar će b iti šićara za Servijance. Ţ U T IL O V : O stav ite S erv ijan ce, b o g zn a k ad ćed u d o ći, a o v i su su tra k o d n as. D ru g o : 'o će d a se isp itu je i za protokole; zato da se manemo narodnosti. L E P R Š IĆ : Š ta, tak o p o d lo? N ip o što , n eg o b arjak srp sk i d a se d iţe! Ţ U T IL O V : V i, ak o ćete d izati, m o ţete n a v ašu rizik u . N o ja b ih rek ao d a se p retrp im o , d o k n am n e d o Ċ e p o m o ć. Š E R B U L IĆ : I ja sam tak o k azao . L E P R Š IĆ : D ak le, n ik o n eće sa m n o m ? S M R D IĆ : A šta je v ajd e d an as d a m etn em o , su tra će ga skinuti. Š E R B U L IĆ : B arjak n ek se v ije zasada u Granici, gde su svi soldati. S M R D IĆ : A n as m o g u p o tu ći b atin am a. L E P R Š IĆ : D a se u v erite k ak o lju b im slo g u , ev o p ristajem n a sv e, i za lju b av v ašu sk idam i k o k ard u . Š E R B U L IĆ : T o je v rlo p am etn o , jer b i se M ad ţari n ašli jak o u v reĊ en i.

S M R D IĆ : I ja tak o v elim . (Poskidaju kokarde.) Š E R B U L IĆ : N e b i li b ilo d o b ro d a m etn em o m ad ţarsk e k o k ard e, k ao g o sp o d in Ţ utilo v? T a m i sm o i tak o S rb lji; a M ad ţari, k ad v id e sv o je k o k ard e, m o ţe b iti d a n eće n i istraţiv ati za p ro to k o le. L E P R Š IĆ : T o id e m alo dalje, ali rodoljubije sve d o p u šta. Z ato ćem o o v ak o u ĉin iti: isp o d 'aljin e d a se p o stav e k o k ard e srp sk e, jer n aša srca srp sk i d išu , a sp o lja m etn u ćem o m rsk e k o k ard e m ad ţarsk e, za zn ak kako su nas gnjavili! Š E R B U L IĆ : Ţ iv io g o sp o d in L ep ršić! Z aista p am etan d eĉk o ! L E P R Š IĆ (p rid eva ju ći ko ka rd u ):Ĉ ekajte d o k b u d e D u šan o v o carstv o , p a ćete v id iti. Pozorje peto G A V R IL O V IĆ , P R E Đ A Š N JI S M R D IĆ : E v o i g o sp o d in a G av rilo v ića. G A V R IL O V IĆ : D o b ar d an ţelim . Š E R B U L IĆ : Jeste li i v i ĉu li d a d o lazi G A V R IL O V IĆ : Jesam . S M R D IĆ : P a g d i v am je k o k ard a m ad ţarsk a? Š E R B U L IĆ : E , o n n ije p rid en u o n i srp sk u . G A V R IL O V IĆ : Ja to d rţim za b u d alaštin u . L E P R Š IĆ : B u d alaštin u? V am a je n aro d n o st

b u d alaštin a? G A V R IL O V IĆ : N aro d n o st n ije b u d alaštin a; ali d a ĉo v ek n ije n aro d an ak o n e m etne kokardu, to je b u d alaštin a. Š E R B U L IĆ : P a zašto M ad ţari n o se? G A V R IL O V IĆ : M i v aljd a n ećem o o d M ad ţara p am et traţiti. L E P R Š IĆ : D ak le, n aro d n a b o ja v am a n ije n i šta? G A V R IL O V IĆ : O p et v i! B o ja je za n aro d o d liĉn i zn ak , k ao i za ĉo v ek a 'aljin a. A li ja, bogme, zbog 'aljin e n eću se tu ći n i p o g inu ti. L E P R Š IĆ : Z ašto n em ate ĉu v stv a za n aro d n o st. G A V R IL O V IĆ : M o ţe b iti. Ja d rţim sreću n aro d n u u jezik u i zak o n u , u v eliĉin i i n ap retk u , a n e u kokardama i bojama. Ove, kako su danas izabrali. tako se mogu sutra pro m en iti, p ak n ik o n eće o setiti n ik ak v u štetu . Š E R B U L IĆ : D a se m an em o to g a; n eg o , k aţite m i, šta ćem o rad iti k ad d o Ċ u so ld ati? G A V R IL O V IĆ : D aćem o im k v artir i 'ran ićem o ih . Š ta znamo. Š E R B U L IĆ : A k o se isp ita za p ro to k o le? G A V R IL O V IĆ : Ja m islim d a n eće. A i šta zn ad u ĉin iti? N aro d se o g o rĉio , p a p o cep ao . T o je p lo d slobode. Da ih nisu ni uvodili, to bi bolje bilo. Ali ko će p ro tiv lu d o sti! Š E R B U L IĆ : E v o N aĊ P ala; d o b ro b i b ilo d a g a n a svoju ruku privedemo.

Ţ U T IL O V : T o je konzervativac. Š E R B U L IĆ : T im b o lje. P ozorje šesto N A Đ P A L , P R E Đ A Š N JI Ţ U T IL O V : Jo n ap o t, P ali p ajtaš! N A Đ : S lu g a, g o sp o d o . K ak o ste? Š E R B U L IĆ : E v o se razg o v aram o k ak o lu d u ju n aši Srblji. N A Đ : Z aista lu d u ju . (Izvadi novine.) Gledajte, molim vas, ko tak o p iše: "M i ćem o M ad ţare u T u n g u ziju , m i ćem o ih istreb iti. S rb lji su v eseli, k u p u ju d u v an n a listo v e." Š ta, o p et d a sek u d u v an n a glav i? S ram i stid d a b u d e v ašim u ĉen im a, tak o n aro d e o g o rĉav ati! Z ar M ad ţari n e u m u p o sle v raćati, k ao što je i b ilo svirjep stv a p reĊ e sto p ed eset g o d in a. Ištite v aša p rav a, p išite, d o k azu jte, a n em o jte d a se g rd im o i ru ţim o . Z ar p o sle n ećem o o p et ţiv iti zajed n o ? G A V R IL O V IĆ : Ja sam u v ek g o v o rio d a se tak o n e p iše. Z ab o g a, sv e se m o ţe n a lep n aĉin k azati. Š E R B U L IĆ : P reteran i, gospodine; mladi, pa preterani! N A Đ : A li tim e šk o d u ĉin e. "S rb lji su ju n aci!" K o o to m su m n ja? A li v aljd a n eće i M ad ţari leći d a im sek u duvan na glavi! S M R D IĆ : Ja n e zn am : m i se h v alim o k ak o sm o tu k li Turke i druge narode, pa sve mi propadali. N A Đ : I mora tako biti kad nemate razbora i kad svaki o svojoj glavi radi.

Š E R B U L IĆ : Jest, srp sk i je n aro d lu d n aro d . Ţ U T IL O V : Ja n e zn am šta su ti g ran iĉari n au m ili. N am a je sv im a o teĉestv o M ad ţarsk a, zato se i zo v e M ad ţaro rsag . Š E R B U L IĆ : T ak o je; k ad lju d i mladi i ludi upravljaju n aro d o m , o n d a m o ra n ao p ak o ići. N A Đ : Z n ate li šta k arak teristik u S rb alja n ajb o lje p o k azu je? V aše svad b e. P re v en ĉan ja i o v en ĉan ju "ihuhu; ihuhu!", a posle "jao i lele!" S M R D IĆ : T ak o je. S rp sk i je n aro d n ep ro m o tren . Ţ U T IL O V : S rp ski je narod lud. Š E R B U L IĆ : B re, srp sk i je n aro d p o kv aren . U zm ite v i fibirove i solgabirove koje smo imali; Srblji su uvek bili najgori. N A Đ : K o lik o ja srp sk i n aro d p o zn ajem , o n je d o b ar, o so b ito p ro st; slu ša sv o je starije i d aje se n av esti i n a zlo i na d o b ro ; ali v aši u ĉen i lju d i, v aše n ad rik n jig e, trg o v ĉići i g d ik o ji m ajsto rĉići, to su tak v i lju d i k ak v e ja 'n isam v id eo . N išta n e zn a, a 'o će sve d a zn a, razm eće se, v iĉe i rad je d a se sv i o k reću p o n jeg o v o j glavi. — K ad ste v i jo š v id eli d a S rb lji p o k lo n e p o v eren je jed n o m ĉo v ek u k o ji je in aĉe, razu m an i p o šten , n eg o k ak o se k o p o d ign e, sv i g led aju d a g a obore. L E P R Š IĆ : T u im ate p rav o . Ja k ad sam p rv e stih o v e izd ao , p et je k ritik a n ajed an p u t izišlo . S ad , je li v red n o d a ĉo v ek što n ap iše? N A Đ : S v u d a se p išu i ĉitaju k n jig e d a se n aro d p o u ĉi; k o d v as, m islim , d a je to p arad a. U v ašo j isto riji d ru g o nema nego koliko je ko ljudi poseko; i potukao i gdi je n aro d p o g rešio , ĉeg a treb a d a se k lo n i, o to m se slab o

brinete. S M R D IĆ : Z ato i n ap red u jem o tak o . Š E R B U L IĆ : L u d i su o n i u K arlo v cim a, p a m ir. S M R D IĆ : Š to im d rag o o n im a u g ran ici, m i u p ro v in cijalu b ili sm o p o d M ad ţarim a i o stajem o p o d M ad ţarim a. Š E R B U L IĆ : M i ćem o za o teĉestv o n aše i sam u k rv proliti N A Đ : D o sta zlo k ad sm o d o to g a d o šli d a k rv prolivamo. S M R D IĆ : A šta zn am o . Je li istin a d a n am d o lazi m ad ţarsk a v o jsk a? N A Đ : T ak o se g o v o ri. S M R D IĆ : N o , treb a d a ih lep o d o ĉek am o . Ţ U T IL O V : Ja ću im p o k lo n iti jed n u k rav u Š E R B U L IĆ : Ja tri ak o v a v in a. S M R D IĆ : Ja d v a. N A Đ : T o je lep o Š E R B U L IĆ : A šta v i d ajete, g o sp o d in e L ep ršiću ? L E P R Š IĆ : Ja ću im sastav iti o d u k ad o d rţe p o b ed u . Š E R B U L IĆ : A v i, g o sp od in e G av rilo v iću? G A V R IL O V IĆ : V id iću . S M R D IĆ : V i, n ajb o g atiji o d n as sv iju, p a n išta. Š E R B U L IĆ : P o k azu je se d a ih rad o sn im srcem n e

d o ĉek u jete. Ţ U T IL O V : E , g o sp o d in G av rilo v ić uv ek je b io konzervativac. G A V R IL O V IĆ : K ad b i'u m eo p reo k ren u ti k o ţu , k ao v i: Ţ u tilo v , Ţ u tilaji, Ţ u tilo v ić, ja b i'b io sv ašta. Ţ U T IL O V (srdito): Vi ste reakcioner, pa mir. N A Đ : N e treb a v reĊ ati, g o sp o d o , n e treb a v reĊ ati. Gosp o d in G av rilov ić je p o šten ĉo v ek , a p o šten je im a cenu u svakom narodu i u svakom zakonu. Š E R B U L IĆ : Š ta se ĉu je za p ro to k o le? N A Đ : G o v o rilo se d a će d o ći n ek a k o m isija; n o ja to n e b i'n ik ad ĉin io . B u d alaštin a je n a svak i n aĉin b ila: i uvoditi i cepati. Zato treba da se zaboravi. S M R D IĆ : Z aista su M ad ţari v elik o d u šn i. Š E R B U L IĆ : P o šten i lju d i. Ţ U T IL O V : K am o sreće d a su S rb lji tak o v i. S M R D IĆ : E , S rb in je lu d o d p o stan k a. Š E R B U L IĆ : S av etu j ti n jeg a, u ĉi ti n jeg a, m o li g a, kumi ga, on ostade pri svom. Milo š O b ilić n e m ari d a propadne carstvo, samo da istera inat. N A Đ (sm eši se): Š ta ćete, k ad v am je to p rao teĉesk i g reh N o ja sam se p o zad u go o v d e zad rţao . R ad sam m alo u k afan u d a ĉu jem im a li šta n o v o . H o ćete li i vi"'! Š E R B U L IĆ : S ad ćem o , d o k sam o sv ršim o n ek e raĉu n e.

N A Đ : D ak le, ja se p rep o ru ĉu jem . Ţ U T IL O V : A la so lg aja! N A Đ (odlazi). G A V R IL O V IĆ : A li tak o g rd iti sv o j n aro d p red stran im ĉo v ek o m ! Š E R B U L IĆ : P ak , šta, m i o p et v iše lju b im o n aro d n eg o vi G A V R IL O V IĆ : O to m e će v am N aĊ d ati sv ed o ĉan stvo Š E R B U L IĆ : Š ta N aĊ? — Ĉ ek ajte sam o d o k d o Ċ u Servijanci. S M R D IĆ : K ao b ajag i, M ad ţari su b o lji o d n as! L E P R Š IĆ : U p rav o , što S rb lji im aju rĊ av o g a, to su p rim ili o d M ad ţara. Š E R B U L IĆ : Z acelo . G A V R IL O V IĆ : P a zašto ste n jih o n ak o falili, a n aš narod kudili? Š E R B U L IĆ : T o je d ru g o , jo št n isu p rešli S erv ijan ci. G A V R IL O V IĆ : V iše je N aĊ u v aţav ao n aš n aro d n eg o vi kao Srblji. L E P R Š IĆ : D ab o g m e, zašto se b o ji. A zašto n e sp o m in je n aše p riv ileg ije? Ĉ ek ajte sam o d o k le ih zaokupe graniĉari, p a će traţiti i o n T u n g u ziju G A V R IL O V IĆ : M en i se d o p ad a k ak o o n g o v o ri. Š E R B U L IĆ : V am a se u v ek d o p ad a što M ad ţari k aţu

G A V R IL O V IĆ : N o n isam im o b ećao n i k rav u n i v in a. Š E R B U L IĆ : T o je n išta. S M R D IĆ : D a n ije za p ro to k o le, v id eli b i šta b i d o b ili G A V R IL O V IĆ : N ik o n ije n išta isk ao Š E R B U L IĆ : E , p a n ije isk ao ! M aĊ aro n i b i se rad o v ali k ad b i k o o d ro d o lju b aca b io o b ešen G A V R IL O V IĆ (sm eši se): O , N aĊ će zaista o v ašem rodoljubiju pripovedati L E P R Š IĆ : D o ći će v rem e k ad ćem o d ru g o jaĉe s n jim a govoriti Ĉ ek ajte sam o d o k n astan e D u šan o vo carstv o . G A V R IL O V IĆ : V eć ak o g a v i n e p o d ig n ete,d ru g i n eće. L E P R Š IĆ : I 'o ću i u m em . A p o m aĊ aro n im a p ro p ali b i' odavno. Š E R B U L IĆ : D a ţiv e p rav i S rb lji! S M R D IĆ : Ţ iv eli! (Odlaze) ZAVESA D E JS T V O T R E Ć E Pozorje prvo M IL Ĉ IK A ĉita n o vin e, N A N Ĉ IK A stupa M IL Ĉ IK A : A h , m am i! K ak o su se S rb lji u S rb o b ran u d rţali! N A N Ĉ IK A : S to ji li v eć i u n o v in am a?

M IL Ĉ IK A : T e k ak o sto ji! K o sa m o ra d a v am se d iţe. Š est h iljad a, n ije šala; a u šan cu n ije v iše b ilo o d d v e h iljad e šajk aša. Z n ate li k o lik o je p alo M ad ţara? Pogodite. N A N Ĉ IK A : V aljd a je p alo jed n o tri h iljad e. M IL Ĉ IK A : O h o ! P etn aest. M esaro š sko ĉio je o d jed a i ţalo sti u v o d u d a se u d av i, i jed v a su g a sp asli. N A N Ĉ IK A : V id iš, p a srd iš se što ti o tac d rţi sa Srbljima. M IL Ĉ IK A : Meni je bilo zbog partije N A N Ĉ IK A : A k o S rb lji d o b iju , p rv i će u v aro ši b iti Ţ u tilo v ; a k o d M ad ţara zn aš d a je m o rao o stav iti slu ţb u . M IL Ĉ IK A : K ad su o v ih d an a m ad ţarsk i o ficiri d av ali bal. N A N Ĉ IK A : M i sm o zato išle d a n e p o d o zrev aju . M IL Ĉ IK A : Jed an m i je tako lepo pravio kur. N A N Ĉ IK A : P st! M i sm o ro d o lju b ice. M IL Ĉ IK A : Z ar v am a n ije p o v o lji k ad v ašo j k ćeri k u r prave? N A N Ĉ IK A : M i m o ram o n a M ad ţare d a m rzim o M IL Ĉ IK A : P a zašto ste v i s o n im o b rlajtn an to m to lik o razgovarali se? N A N Ĉ IK A : O n se ĉu d io k ak o zn am lep o m ad ţarsk i. M IL Ĉ IK A : T o je i m en i m o j rek o .

N A N Ĉ IK A : Ja ti k aţem , m o raš se n ji'ĉu v ati. M IL Ĉ IK A : A li d a n ism o u n ep rijateljstv u , je l'te d a su v rlo u ĉtiv i? N A N Ĉ IK A : T o je istin a. M IL Ĉ IK A : N aši m lad ići n ik ad n e u m eju tak o k u r d a prave. N A N Ĉ IK A : O n i su m alo d rv en asti M IL Ĉ IK A : G led ala sam k ak o v am je ĉisto m ilo b ilo g d i s v am a o n ak o u ĉtiv o g o vo ri. N A N Ĉ IK A : Z ar ti n isi im ala d ru g a p o sla n eg o u m en e d a g led aš? M IL Ĉ IK A : N isam v as sk o ro tak o rasp o lo ţen u v id ila. N A N Ĉ IK A : M o rala sam , zašto ti je otac poznat kao veliki rodoljubac. M IL Ĉ IK A : D a v as je Z elen ićk a ĉu la g o v o riti! N A N Ĉ IK A : I o n a m i 'o će d a je n ek a ro d o lju b ica, k ao da ljudi ne znaju njene tragove. M IL Ĉ IK A : A li je b aš fad . N A N Ĉ IK A : K ao i to m i n ešto v red i što ĉita srp sk e knjige. MIL Ĉ IK A : M en e je strašn o jed ilo k ad je n av alila b ila da promenite ime. N A N Ĉ IK A : D ab o g m e, k ad je n jen o ru ţn o M IL Ĉ IK A (g led i n a p en d ţer): Jao, mami! Eno je so k ak o m , sig u rn o će k n am a

N A N Ĉ IK A : N ek a id e k v rag u ! Pozorje drugo EDEN, P R E Đ A Š N JI E D E N : E d eš an jam ... N A N Ĉ IK A (na njega): E reĊ p o k o lb a! EDEN (pobegne) N A N Ĉ IK A : T reb a d a g a ĉu v aš o d Z elen ićk e, jer će u p aliti v aro š što d ete n e zn a srp sk i. M IL Ĉ IK A : T ak o n am zam eraju što d rţim o E rţi u slu ţb i. N A N Ĉ IK A : I n ju m o ram o o tp u stiti. M IL Ĉ IK A : D o b ra d ev o jk a. N A N Ĉ IK A : Š to m u d rag o . (Kucanje na vrata) Herajn! P ozorje treće Z E L E N IĆ K A , P R E Đ A Š N JI Z E L E N IĆ K A : "S lo b o dn o ", slatk e m o je, ili "izv o l'te, zap o v ed ajte", to je lep še n eg o "h erajn ". N A N Ĉ IK A : V i im ate p rav o , ali sm o se tak o n av ik li. Z E L E N IĆ K A : A h , d im tu Ċ eg elem en ta d av io n as je m n o g o g o d in a! N o d an ica je i n ašo j n aro d n o sti sv o je b ag rjan o šarn o lice p o m o lila, sam o n e treb a n i m i d a sp av am o I k o lik o g o d m u šk i za srp stv o rad e, to lik o trip u t v iše n ašem p o lu o v a d u ţno st n a srcu leţati m o ra. N A N Ĉ IK A : M i se n e m o ţem o tu ći. Z E L E N IĆ K A : T u ći? T o n ik o o d n as n e zah tev a;

p rem d a ţar ro d o ljub ija m o ţe p o tp aliti i n jeţn e p ersi krasnoga pola. Primera ima dosta u istoriji Vama valjda nije poznato opredelenije amazonkinja. M IL Ĉ IK A : Š n ajd er L ist n ajb o lje pravi takve 'aljine. Z E L E N IĆ K A : K ro jaĉ L ist . . d a, n o isto rija amazonkinja pokrivena je tavnilom drevnosti One su n o sile o ru ţje i išle u b o j, k ao sv ak i v ojn ik . N A N Ĉ IK A : T o sad n ije u m o d i. Z E L E N IĆ K A : S ad je n ajv eća m o d a, d rag a m o ja, rodoljubije. I ko ja se srp sk a k ći sm e to g a o d ricati? Ja b i'sam a u zela n a seb e n ek o lik o b ataljo n a ţen sk e vojske organizirati, da se nije druga ideja u meni porodila. Mi moramo, draga moja, da osnujemo "O d b o r ro d o lju p k in ja" k o jeg a će cel b iti. rasp ro stirati narodnost. Ja sam v eć tri d an a n a štatu tim a rad ila, i b iću o v i'd an a g o tov a. N A N Ĉ IK A : T o je lep o . N o m islim d a će b iti o p asn o d o k su o vd e M ad ţari. Z E L E N IĆ K A : Š ta, m i d a se b o jim o ? B ez ţertv e n e m o ţe b iti. I m i treb a d a p o k aţem o sv etu k ak o S rp k in ja poginuti ume za svoju n aro d n o st ... M eĊ u tim , m i u m em o i p red o stro ţn e b iti, d a n ik o n e p rim eti k u d se n aša n am era k lo n i, a za b o lji u sp eh po zv aćem o u n aše d ru štv o p og d iko g o d o ficira, k o ji su m laĊ i, jer o v i m an je p rav e p rim jeĉan ija o p o litik i, i tak o m o ţem o n aše b lag o d eteln o zav ed en ije u m o tati n ev in o šću soarea. N A N Ĉ IK A : A k o je tak o , o n d a je v aš p lan v rlo m u d ar. M IL Ĉ IK A : M am i, i ja ću d a stu p im u to d ru štv o . Z E L E N IĆ K A : S v ak a k o ja im a ĉu v stv a n aro d n o sti m o ra, i stu p iće rad o u n ašu sred in u . A jo št d o k le v id ite

plan! N A N Ĉ IK A : O n mora dobar biti kako je od vas. Z E L E N IĆ K A : O , ja sam v am sad a u v elik o j zab u n i, jer sam, osim toga, obratila vnimanije da postignem kako se prave barikade Jedva sam malo neko ponjatije dobila. M IL Ĉ IK A : Ja to n išta n e razu m em . Z E L E N IĆ K A : V eru jem , d rag a moja, tu treba razm išlen ija. M IL Ĉ IK A : Ja sam ĉitala k ak o su k o d S en to m aša d av ali k rajcfajer, ali n e zn am šta je to . Z E L E N IĆ K A : B itk a sen to m ašk a b iće n ajlep ši p red m et n ašim stih o tv o rcim a. I sam a sam p o ĉela jed an sp ev , tak o m e je v o sh itilo . K o ji h o će d a p redstavi sebi u ţasn o st o v e b itk e, m o ra u u m u v o o b raziti ceo p red el (Izva d i kred u i p o ĉn e p o a sta lu ša ra ti) Vidite, ovde leţi S en to m aš, o v d e T u rija. M IL Ĉ IK A (materi lagano): M am i, az išten irt, p o litirat astal! Z E L E N IĆ K A : O v ak o sto je šan cev i p rv i, d ru g i, treći. P ozorje ĉetvrto G A V R IL O V IĆ , P R E Đ A Š N JI G A V R IL O V IĆ : S lu g a sam p o n izan . N A N Ĉ IK A : S lu ţb en ica. Z E L E N IĆ K A : P rv i je d u b o k p o fata, d ru g i ĉitav fat, i fat i p o širo k . G A V R IL O V IĆ : M o lim , je l'k o d k u će g o sp o d in

Ţ u tilo v? Z E L E N IĆ K A : G led ajte, k ak o o v i šan cevi idu sik-sak. O v d e su n am ešten i to p o v i, o v d e, i o vd e. S o v e je strane rit i blato. G A V R IL O V IĆ : Je l'te, m o lim , je li g o sp o d in Ţ u tilo v k o d k u će? N A N Ĉ IK A : N ije. Z E L E N IĆ K A (G a vrilo viću ): I vi bi' mogli malo paziti, a ne prekidati b itk u u n ajv ećo j v atri. G A V R IL O V IĆ : O p ro stite, m en i g o sp o d in Ţ u tilo v n u ţn o treb a. Z E L E N IĆ K A : B itk a sen to m ašk a tak o je v elik a stv ar za nas da svaki mora sve poslove svode na stranu o stav iti. D ak le, d alje. S ad su M ad ţari stajali o v d e, ovde su se prostirali k o n jan ici, a o d av d e su ju rišali. Vidite, odavde topovi biju ovamo, a odavde onamo, i tak o d alje. S ad m o ţete m isliti k ak o su M ad ţari strad ali. U o v o m šan cu im ali su S rb lji sak riv en e to p o v e i iz n jih su k arteĉi sip ali k ao k iša. G A V R IL O V IĆ : B o g am i, v i b aš lepo tolkujete, ne tamo, ovamo! Z E L E N IĆ K A : S ad se m o ţe lak o zn ati d a će S rb lji pobediti svoje neprijatelje. G A V R IL O V IĆ : B ad av a, lju d i m n o g o strad aju ! K o lik o je sela propalo, koliko nji' ostalo bez dobra, bez p o k riv aĉa! S rce m i u u tro b i p laĉe. Z E L E N IĆ K A : H a, h a, h a! S rb lji b i h teli n ešto , a n eće da reskiraju. Nek propada ne samo koliko je dosad p o g o ren o i o pu sto šen o n eg o i d v ap u t jo š to lik o ! V i ţalite srp sk a sela, a k ak o je u Italiji p ro p ala n ajlep ša

v aro š, M an tu a. G A V R IL O V IĆ : Ja ţalim što je n aše, i što ljudi stradaju. Z E L E N IĆ K A : S v e n ek p ro p ad n e, p ak će o p et za n ek o vreme procvetati kao feniks . . Zar mislite da se tako lak o k u p u je slob o da? O , m o j G av rilo v iću , k u će p ad aju i d iţu se, a n aro d n o st ţiv i. G A V R IL O V IĆ : D a ste v id ili k ak o je jed n a m ati za sinom p lak ala, a o p et jed n a ţen a za m u ţem . Z E L E N IĆ K A : H a, h a, h a! A p laĉu li k ad im in aĉe k o p o g in e ili u m re? V id ite: ţen a... o n a će d o b iti d ru g o g m u ţa, ili će se d iĉiti što je u d o v ica za n aro d n o st p o g inu v šeg ju n ak a; m ati... o n a b i, k ao S rp k in ja, morala plakati kad bi joj sin na postelji umro. G A V R IL O V IĆ : T ak o g o v o riti k ao v i, to je retk o st k o d ţen sk ih . Z E L E N IĆ K A : Z ašto sv ak a n e o seća što je n acio n aln i ponos. Pozorje peto L E P R Š IĆ , P R E Đ A Š N JI L E P R Š IĆ (peva): U ra, eto p lo d a, d o šo n am je vojvoda! Z E L E N IĆ K A : N ećaĉe, n ećaĉe, zar sam d o ĉek ala, d a m e zm ija iz ru ţe n aro d n o sti u jed e, d a m i su n ce p o tav n i o nd a k ad sam m islila d a n ajlep še sv etli? L E P R Š IĆ : Š ta je v am a, g o sp o ja u jn a? Z E L E N IĆ K A : Š ta je? T a m rsk a k o k ard a sm e li d iĉiti prsa Srbina prvog?

L E P R Š IĆ : O v o je zbog narodnosti, gospoja ujna. Z E L E N IĆ K A : U h , u h ! N aro d n o st i m ad ţarsk a k o k ard a! M en e će p o raziti k ap lja, to jest šlo g . Ja moram pasti u nesvest! L E P R Š IĆ (o d g rn e h a ljin u i p o ka ţe srp sku ko ka rd u ): G o sp o ja u jn a, g led ajte šta je o v o . Z E L E N IĆ K A : K o k ard a srp sk a! K ak o se m o ţe S rb in i M ad ţar slo ţiti? T o je n eĉu v en o . L E P R Š IĆ : Ja v am k aţem d a se sv e ĉin i iz lju b av i k narodnosti. Z E L E N IĆ K A : A li k ak o k ad se p rim eĉav a m aĊ arštin a? L E P R Š IĆ : S am o , m o lim , razm islite u k ak v o m o tn o šen iju . D o srca n am leţi k o k ard a n aro d n a, jer n aša srca d išu d u h o m n aro d n o sti; a sp o lja v id i se k o k ard a m ad ţarsk a, d a se zn a d a jo št n ije zatrt n ep rijatelj i d a treb a tu ći se. V irg in iju n isu h o teli saran iti, d a se mrzost naroda protiv tirana ne ugasi, a to je cel m ad ţarsk i'k o k ard a. Z E L E N IĆ K A : P rizn ajem d a sam i ja jed an p u t p o g rešila. A li o n aj je tek pravi filosof koji priznaje sv o ju p og rešk u . S v i d a p rid en em o m ad ţarsk e k o k ard e. G A V R IL O V IĆ : E to ti sad o p et. Z E L E N IĆ K A : K o ji n e m etn e m ad ţarsk u k o k ard u , taj je m ad ţaro n , taj je izd ajica. (G a vrilo viću ) Ja znam, vi n ećete. G A V R IL O V IĆ : P re ste v ik ali d a je m aĊ aro n k o ji m etn e, a sad , o p et, k o ji n e m etn e. N ajp o sle će p o stati o n aj m aĊ aro n k o ji n e u sh te p o m ad ţariti se. L E P R Š IĆ : V eć v aša su n am ĉu v stv a d o b ro p o zn ata,

boljega dokazatelstva ne potrebujemo. G A V R IL O V IĆ : K o lik o sam ja za S rp stv o ĉin io i koliko je drugi, to svet najbolje zna, a vi sudite kako 'o ćete. Z E L E N IĆ K A : A li, m o lim v as, isp itajte se sam i; v i se n ep restan o tešk ate što lju d i g in u i što n am se sela p ale. N ije li to o ĉev id n o protiv narodnosti? G A V R IL O V IĆ : K ak o b i to b ilo p ro tiv n aro d n o sti? Z E L E N IĆ K A : T o , d ru g im reĉim a, zn aĉi: što S rb lji g in u i što im se sela u tam an ju ju , to n e v alja, d ak le: n e v alja n i što se s M ad ţarim a b iju i što sv o ju n aro d no st traţe. G A V R IL O V IĆ (sleţe ramenima). Z E L E N IĆ K A : V id ite! D ak le, o d b acite o d seb e sv e p ro tiv n aro d n e m isli i m etn ite m ad ţarsku k o k ard u , d a se sv et o v ašem ro d o lju b iju uv eri. G A V R IL O V IĆ : Ja k o k ard u n e m ećem n i srp sk u , a k am o l' m ad ţarsk u . Z E L E N IĆ K A : D o b ro se p ro m islite. G A V R IL O V IĆ : Ja sam se promislio. Aratos vam i takve narodnosti i takve slobode! (Srdito otide.) Z E L E N IĆ K A : Jeste li g a ĉu li? N A N Ĉ IK A : P rav i m aĊ aro n . L E P R Š IĆ : S ad je v eć jasn o . Z E L E N IĆ K A : G o ri o d sam o g M ad ţara. L E P R Š IĆ : K ad i m ad ţarsk u k o k ard u o d b acu je

Z E L E N IĆ K A (N a n ĉiki): N e, d ru štv o , n išta n eg o d ru štv o ; to je o d neo p h o d im e p o treb e. L E P R Š IĆ : K ak v o d ru štv o? Z E L E N IĆ K A : V eć sad n e p itajte. Z a n ek o lik o d an a tak o će v am i o v aj G av rilo v ić i d ru g i m aĊ aro n i p o stati ro d o lju p ci, te će i tu rsk e k o k ard e p o reĊ ati. Jeste li ĉitali n o v in e, n ećaĉe? L E P R Š IĆ : E , n o v in e su n am zab ran ili. Z E L E N IĆ K A : N ek se m iri sad s n jim a k o m o ţe. P reĊ e je b aš stajalo k ak o su v arv ari, i sad su d elo m to o sv ed o ĉili. K o jo št zab ran ju je n aro d u p isati i ĉitati. L E P R Š IĆ : O sv an u će i n jim a crn i p etak , jer je prispeo vojvoda. Z E L E N IĆ K A : Š u p ljik ac d o šo? P a nem a n i iluminacije! L E P R Š IĆ : Ĉ in i m i se, slab o sm o i s n jim p o g o d ili. H teli su g a sjajn o d o ĉek ati, k ao što se p risto ji, ali o n d o Ċ e in k og n ito , i jo št ih je k arao što tro še n o v ce n a takve stvari, za koje, k aţe, m o g lo b i se b aru ta k u p iti. Z E L E N IĆ K A : Š ta, šta? T o n ije v o jvod a! L E P R Š IĆ : K o je k u p o v ao b aru t d osad , k u p o v aće i odsad. A vidimo da iz Rusije sve ide; zato nije trebalo ljudima volju kvariti. Z E L E N IĆ K A : Š u p alj je taj Š u p ljik ac. L E P R Š IĆ : D a ĉu jete šta je jo št rad io : n ek i ro d o lju p ci isp reg n u m u k o n je i n am este se d a g a v u k u u v aro š. P a zn ate l'šta je rek o? D a o n n ije d o šo d a b u d e v o jv od a konjma nego ljudma.

Z E L E N IĆ K A : Š ta? N ajv eći ro d o ljupci — konji? L E P R Š IĆ : E to tak o n am stv ari sto je. V o lio je sići s k o la i u ći p ešk e u v aro š n eg o d a g a sjajn o v u k u . Z E L E N IĆ K A : Je li to sv e istin a, zab o g a? L E P R Š IĆ : P rav a, cela istin a. Z E L E N IĆ K A : T a to je m aĊ aro n ! L E P R Š IĆ : I ja sam k azao . D a v id ite k ak o je p so v ao što su sp alili D eb eljaĉu . ZELEN IĆ K A : D eb eljaĉu , m ad ţarsk o selo ! O , b o ţe, k ad ćeš n as m aĊ aro n a o p ro stiti! P ozorje šesto Ţ U T IL O V , P R E Đ A Š N JI Ţ U T IL O V : N o v in e, p rek o n o v in a! Z E L E N IĆ K A : B o lje d a ih i n em am o . Ţ U T IL O V : M islim d a se m i d rţim o M ad ţara. Z E L E N IĆ K A : Š ta, k ak o? L E P R Š IĆ : K ad m o ţe srp sk i v o jv o d a, zašto n e b i'i m i? Z E L E N IĆ K A : G o to v o im ate p rav o . Ţ U T IL O V : B ilo je b itk e. Z E L E N IĆ K A (ţivo ): Je li? Gdi? Ţ U T IL O V : N a m lo g o m esta; n o n ije n ajb o lje isp alo . Z E L E N IĆ K A : A zar m o ţe b o lje b iti k o d to lik ih m aĊ aro n a?

Ţ U T IL O V : K o d A lib u n ara su se ţesto k o tu k li. M ad ţara je p alo n eb ro jen o , ali su n aši m o rali reterirati. Z E L E N IĆ K A : N išta, sam o ak o je m n o g o M ad ţara palo. Ţ U T IL O V : P alo ih je, te se b ro ja n e zn a. Z ato o d jed a i ţalo sti sv o selo sp ale. L E P R Š IĆ : V arv ari! Z E L E N IĆ K A : N išta zato ; p latiće se sve to iz d o b ara buntovnika. L E P R Š IĆ : B o g am i, p rav o k aţete. D a g led im o d a i d ru g a sela p o p ale, b ar će p o sle lep še b iti. Ţ U T IL O V : P re to g a b ila je b itk a n a T o m ašev cim a, g d i ih je v rli K n ićan in strašn o p o tu k ao . N o b itk a alib u n arsk a p o rem etila je srp sk u h rab ro st. M ad ţari p o n ov o p oĊ u n a T o m ašev ac i d o Ċ u u Jark o v ac n a k o n ak . S rb lji to d o ĉu ju i n ap ad n u n o ću n a n ji'. Š ta je M ad ţara tu izg in u lo , k aţu d a je za p rep o v est. S v e su im topove bili oteli. No kako se to dogodi, dogodi, tek n aši reteriraju i o stav e im sv e to p o v e. Z E L E N IĆ K A : Izd ajstv o ! Ţ U T IL O V : K aţu , n o k o će to zn ati? S ad se M ad ţari v rate u selo , i n e sam o što g a p o p ale n eg o i sv e što su n ašli, m alo i v elik o , p o tu k u . L E P R Š IĆ : O , v arv arsk o g n aroda! Z E L E N IĆ K A : D o b ro je to : sad će se tek S erv ijan ci o g o rĉiti, p a će b iti trista jad a o d n ji'! Ţ U T IL O V : Ja b ih rek o d a se slo ţim o s M ad ţarim a. O d S rb alja, v id im , n eće b iti n išta.

Z E L E N IĆ K A : Š ta, g o sp o d in e Ţ u tilo ve, v i k o ji ste b ili ogledalo rodoljubaca! Ţ U T IL O V : A šta p o m aţe k ad sm o slab i? L E P R Š IĆ : M i slab i? T ri sm o n a jed n o g a. Ţ U T IL O V : T ri je n ji'n a n as jed n o g a. L E P R Š IĆ : A B an i V in d išg rec? Ţ U T IL O V : D o k o n i d o Ċ u , o vd e n as m o g u sv e istrebiti. Z E L E N IĆ K A : N ek istreb e. S o tim će se v iše sam i istrebiti. L E P R Š IĆ : M en i je sv ejed n o ak o n e m o ţe b iti srp sk o , b iće slav jan sk o carstv o . Pozorje sedmo S M R D IĆ , Š E R B U L IĆ , P R E Đ A Š N JI S M R D IĆ : Z n ate li šta je n o v o? Ţ U T IL O V : D a ĉu jem o . S M R D IĆ : B ila je b itk a k o d P an ĉev a; tu su M ad ţari p o tu ĉen i d o n og e. N o to je n išta. Z E L E N IĆ K A : N išta? K ad S rb in slav n u p o b edu o d rţi, to je n išta? O , n ebo ! S M R D IĆ : Im a v aţn iji'n o v in a. Z E L E N IĆ K A : N išta n em a v aţn ijeg a o d srp sk e pobede. S M R D IĆ : P ala P ešta.

S V I: Š ta, šta? S M R D IĆ : V id im ja g d i se n ešto u zm u v ali, p a zap itam mog honvid a, k o g a in aĉe lep o 'ran im , što je to ? E j, u ram , rek n e m i, n ije d o b ro ; izg u b ili sm o i P eštu i B u d im , i sad m o ram o d a m arširam o g o re. Z E L E N IĆ K A : T a je li to istin a, zab o g a! S M R D IĆ : T ak o m i so ld at k aţe. N o u m ro n am je vojvoda. Z E L E N IK A : S lab a šteta k ad n ije ro d o lju b ac d a v alja. P ešta i B u d im v aţn ija je za n as v est. L E P R Š IĆ : Jesam li ja k azao d a m o raju p ro p asti. Z E L E N IĆ K A : O , h v ala b o g u , k ad sm o d o ĉek ali d a i n aša v lad a b u d e! L E P R Š IĆ : O d m a' d a se o d b o r u red i. Ţ U T IL O V : T o se razumeva. Mi potrebujemo narodne vlasti. L E P R Š IĆ : M aĊ aro n e n ip o što u slu ţbu . Š E R B U L IĆ : Š ta? M aĊ aro n e treb a p o tu ći k ao sk o to v e. Ţ U T IL O V : D o sta sm o o d n ji'strad ali. S M R D IĆ : Ja sam se v iše b o jao n ji'n eg o sam i' M ad ţara. Ţ U T IL O V : A , o n i su m n o g o o p asn iji bili. Š E R B U L IĆ : D a se sv i p o p išu , p a d a p o šaljem o Servijancima. S M R D IĆ : K ak o je P av lo v ić jed n o m p rilik o m u k afan i

reko: da su Srbi ludi. Ţ U T IL O V : M aĊ aro n d a se zap iše. Š E R B U L IĆ : A M in ić je jed an p u t jav n o g o vo rio d a se sami bankroti i kojekakve protuve n aĉin ili rodoljupcima. Ţ U T IL O V : T reb a g a zab eleţiti. Š E R B U L IĆ : O n i k o ji su išli d a m o le za K u zm an a P erk ića treb a d a se p o p išu , zašto d a n isu m aĊ aro n i, k ak o b i im M ad ţari m o lb u u v aţili? Ţ U T IL O V : T o se razu m ev a. S M R D IĆ : A M ilić, što m e n azv ao ro d o lju p sk o m huljom. Z E L E N IĆ K A : O , i o n , i Jelk ić, i sv i k o ji su se u su d ili p ro tiv srp stv a so g rešiti! Pozorje osmo M IL Ĉ IK A , P R E Đ A Š N JI M IL Ĉ IK A : Z n ate li šta je n o v o? M ad ţari o d laze. Ţ U T IL O V : D ak le zacelo ? M IL Ĉ IK A : E n o p u n a p ijaca lju d i. P ešta je p ala. Š E R B U L IĆ : H ajd ete d a g led am o k ak o će d a b eţe. L E P R Š IĆ : N a n o g e, S rb lji b raćo , S lo b o d a zo v e! ZAVESA D E JS T V O Ĉ E T V R T O Pozorje prvo

Ţ U T IL O V sa m Ţ U T IL O V : O p et je p am etn o b ilo sa S rb ljim a d rţati. P o d M ad ţarim a n isam ni za deset godina toliko dobio k o lik o sad za o v o k ratk o v rem e. A jo š d a m i G av rilo v ić to lik o n e sm eta! Pozorje drugo N A N Ĉ IK A , P R E Đ A Š N JI N A N Ĉ IK A : N ek i te N em ci traţe. Ţ U T IL O V : Š ta će? N A N Ĉ IK A : D o šli d a m o le za P etra G rin en tala. Ţ U T IL O V : N e m o ţe d a b u d e. N A N Ĉ IK A : D ali sto fo rin ti sreb ra. Ţ U T IL O V : N e m o ţe d a b u d e. N A N Ĉ IK A : Ja sam n o v ce p rim ila. Ţ U T IL O V : Jesi li lu d a? N A N Ĉ IK A : T i si m i k azao d a sv e p rim am . Ţ U T IL O V : Z a G rin en tala sto fo rin ti? H iljad a je m alo . N ek m u se sek v estira im an je, k o lik o će izgubiti? N A N Ĉ IK A : Je li u tak v o j m eri k riv ? Ţ U T IL O V : O n je N em ac, p a m ir. N em ci su b ili p ro tiv nas. N A N Ĉ IK A : P a šta ćem o rad iti? Ţ U T IL O V : N o v ce im b aci n atrag . D an as n em am k ad s njima govoriti.

N A N Ĉ IK A : N ek a d o Ċ u p red v eĉe, o nd a si sam (odlazi). Ţ U T IL O V: Gledaj im ti posla! Predsedatelju odbora sto forinti! N A N Ĉ IK A (vrati se): S n u ţd ili se k ad sam im n o v ce vratila. Ţ U T IL O V : Jesi l' im d ala n a zn an je? N A N Ĉ IK A : V eć u red ila sam . S am o k ad b i se v iše takovi' pozatvaralo. Ţ U T IL O V : O v i su n aši n esreće. N A N Ĉ IK A : O n aj F ric k aţu d a je b o g at. Ţ U T IL O V : T aj je v eć u reĊ en . N A N Ĉ IK A : Š ta je s Ĉ iv u tim a? Ţ U T IL O V : T reb a d a se p ro teraju , ali n em aš s k im . N A N Ĉ IK A : S m rd ić m isli d a je b o lje o v ak o d a ih ced ite n eg o d a im se d o b ra sek v estiraju , zašto b i d o šlo u narodnu kasu. Ţ U T IL O V : S m rd ić je m ag arac. K ak v a k asa? M i sm o n aro d a n e d ru g i, i što je n aro d n o , to je i n aše. N A N Ĉ IK A : T ak o je. K ak v i su o n i'p et sto tin a fo rin ti što si ju ĉer d o n eo? Ţ U T IL O V : T o je o d ĉo je što sam n a licitaciji p ro d ao . N A N Ĉ IK A : N e zn am , n o ĉini mi se da ovi narodni k o m isari d o b ro p ro laze. K o d M ilo šića to lik o se v u ĉe d a sv im a v eć p ad a u o ĉi.

Ţ U T IL O V : T aj m n o g o p ljaĉk a. N A N Ĉ IK A : Z ašto i ti n e g led aš to ? Ţ U T IL O V : Ja sam zad rţao za se sp a'isk a d o b ra. N A N Ĉ IK A : S am o d a ti o d b o r n e stan e n a p u t. Ţ U T IL O V : S v ak i o d n ji'im a sv o je, a G av rilo v ića, k o ji jed n ak o reţi, m i ćem o n ap o lje. N A N Ĉ IK A : I tak o je m aĊ aro n ! ... P o slao ti je šn ajd er kontu. Ţ U T IL O V : K ak v u k o n tu? U V o jv od in i se n e p laćaju d u g ov i m ad ţarsk i. N A N Ĉ IK A : K aţe d a m u treb aju n o vci. Ţ U T IL O V : A zn a li o n d a je m aĊ aro n? ... S u tra se m o ra u o d b o ru zak lju ĉiti d a sv e što je p o d M ad ţarim a raĊ en o n ik ak v e sile n em a. P ro cesi se u n ištav aju . U m lad o j V o jv o d in i treb a sv e izn o v a p o ĉeti. N A N Ĉ IK A : D o b ro b i b ilo k ad b i p ocep ao o n a pismena po kojima smo d u ţn i za aren d u . Ţ U T IL O V : S v a će se arh iv a p o cep ati. K o m o ţe trp iti m ad ţarsk e p ro to k ole u V o jv o d in i srp sk o j? N A N Ĉ IK A : A šta ćem o s o n o m o b lig acijo m k o d N aĊ Pala? Ţ U T IL O V : Ja sam ti k azao d a je m ad ţarsk i jezik k asirat. S v e što je n jim e p isato , n išta n e v aţi. P ozorje treće S M R D IĆ , P R E Đ A Š N JI

S M R D IĆ : A k o je p u stio H u m la iz zatv o ra? Ţ U T IL O V : Ja sam . S M R D IĆ : K ak o ste to m o g li u ĉin iti b ez zn an ja celo g a odbora. Nije se stvar, kako valja, ni ispitala; ... sve kao preko bundeva. Ţ U T IL O V : Ja sam n ašao d a je n ev in . S M R D IĆ : K ak o b i o n b io n ev in k ad je celo j v aro ši p o zn ato šta je rad io? K o d n as se b aš n ao p ak o rad i. Ţ U T IL O V : Ja sam p red sed atelj o d b o ra. S M R D IĆ : P red sed atelj o d b o ra m o g u b iti i ja, i m islim d a im am m alo v iše zaslu g a n ego vi. Jer, kad su se cepali protokoli, vi ste gledali kroz prozor, a ja sam n ap red išo . Ţ U T IL O V : Z ar v am n ije d o sta što ste ĉlen ? S M R D IĆ : K ao p o k o m p rav u p red sed atelj n ešto v iše zn aĉi n eg o d ru g i ĉlen o v i? A ko se što n a licitaciji proda, te novce niko ne vidi; ako se marva zakolje, od k o ţe i lo ja n ig d e raĉu n a. K o g a 'o ćete, zatv arate; k o ji v am što d a, o n o g a p u štate. M en e ste o d red ili za k v artire i d a v am p o lja ĉu v am , a g d i se m o ţe što dobiti, tu su drugi. Kako su ti ljudi pametni. Ţ U T IL O V : H o ćete li d a b u dete komesar u kakvom srezu? S M R D IĆ : D ab o m ', k ad su d ru g i sv e o p ap o ljili. Ţ U T IL O V : V i zn ate d a je V o jn o v ić b io b o lestan , n iti je m o g o sv o j srez o b ići. S M R D IĆ : V id ićem o . P a o n d a za m o g a sin o v ca o b ećali ste m u slu ţb u , p a n išta! A d ru g i m o g u v u ći

p laću . Ţ UTILOV: Zaboga, nudio sam ga da bude p o d sek retar, p a k aţe d a n ije za to . Š ta ću d a rad im ? S M R D IĆ : D ajte m u što je za n jeg a. Je li p rav o d a o n , k ao p o zn ati ro d o lju b ac, n išta n e d o b ije; a d ru g i, k o ji su d v o liĉili, ili k o ji su p o zn ati k ao m aĊ aro n i, p laću b eru? Ţ U T IL O V : B iće sve, b iće, sam o se m alo p retrp ite. Z n ate li d a n e sp av am v iše o d sed am sati? O v aj o n o , o n aj o n o , arato s ti i slu ţb e! E n o , n i Ĉ iv u ti n isu proterani. S M R D IĆ : Š to se Ĉ iv u ta tiĉe, n ek a jo št m alo p o sto ji. Ţ U T IL O V : Z n ate li v i d a V o jv o d in a m o ra b iti ĉista; znate li? S M R D IĆ : M i je ĉistim o k o lik o je m o g u će; n o što se Ĉ iv u ta tiĉe, o v ak o je b o lje. Ţ U T IL O V : B ad av a, k ad se lju d m a n e m o ţe d o k azati; p a o n d a im je k riv p red sed atelj. "'O ćem o V o jv o d in u ĉistu , d a se m aĊ aro n i p ro teraju ", a k ad ĉo v ek p o ĉne raditi, oni ne dadu. S M R D IĆ : I o sim Ĉ iv u ta im a se d o sta rad iti. U zm ite koliko nji' ima bez brkova, i to Srbalja. Srbin bez b rk o v a n e m o ţe b iti S rb in , d ak le je m aĊ aro n . N A N Ĉ IK A : I M ad ţari n o se b rk o v e. S M R D IĆ : Jeste; ali N em ci n e n o se, a o n i su p o zn ati k ao m aĊ aro n i; d ak le i S rb lji b ez b rk o v a jesu m aĊ aro n i. Dalje, mnogi nose brade. Kad je Srbin nosio bradu? T o je za h o n v id e. D ak le, i o v e treb a p riv u ći. N A N Ĉ IK A : A li g d ek o m b aš lep o sto ji b rad a.

S M R D IĆ : U V o jv o d in i sto ji lep o što je n aro d n o . P ozorje ĉetvrto Š E R B U L IĆ , P R E Đ A Š N JI Ţ U T IL O V : E v o i g o sp od in a Š erb u lića. D o b ro d o šli! Š E R B U L IĆ : Ja v eru jem d a je v am a d o b ro . N am estili ste se lepo u odboru, pa punite kesu, a drugi neka ĉaĉk aju zu b e. S M R D IĆ : E , šta se v i, o p et, lju tite? Š E R B U L IĆ : Š ta se lju tim ? D o k su b ili M ad ţari, k o se v iše s n jim a m ešao i d ru g o v ao n eg o vi. Ĉ astili ste ih , v aše ţen e i k ćeri išle n a b al i s h o n v idim a ig rale, p a v i u o d b o ru , a ja, k o ji sam p ro to k o le cep ao , n išta. Ţ U T IL O V : N e b rin ite, g o sp o d in e Š erb u lić, b iće slu ţb e i za v as. Š E R B U L IĆ : T o ste m i jo š p rv i p u t k azali, p a n a to m je i o stalo . R o d o lju p ci, v i ro d o lju p ci! Š ta ste za n aro d u ĉin ili? S M R D IĆ : A šta ste u ĉin ili v i? Š E R B U L IĆ : V iše o d v as. K o je p o k afan am a jav n o govorio da Srblji moraju dobiti, nego ja; ja se ĉu d im k ak o su m e M ad ţari trp ili. S M R D IĆ (sm eši se): Z n ali su d a n iste v red n i n išta u ĉin iti. Š E R B U L IĆ : Ja n isam ? N eg o v i, k o ji ste to lik e lju d e prevarili i bankrotirali? S M R D IĆ : O p et n isam n o sio p ran g e k ao v i. Š E R B U L IĆ : N e p ran g e, jer p ran g e m o g u i p o šten i

lju d i n o siti, n eg o ste d ru g o što zaslu ţili za v aša nevaljalstva. Ţ U T IL O V : P st, p st! Š E R B U L IĆ : N ije to "p st" n eg o 'o ću sv e d a k aţem . Kad je trebalo za narod raditi, vi mi niste vikali "pst", n eg o "h ajd e, lu d i Š erb u liću !" S M R D IĆ : V eć ak o V lasi ne podignu narod srpski, n eće n ik o . Š E R B U L IĆ : Ja V la'? E j, zašto sad n em a S erv ijan aca, d a m u p o k aţem k o m e će se p o d sm ev ati. S M R D IĆ : A k ak o m e v i m o ţete n azv ati b an k ro to m ? Š E R B U L IĆ : T o je istin a. S M R D IĆ : P a istin a je d a ste i v i V la'. N ije li v am o tac govorio: "Lepa je vremja!" Š E R B U L IĆ : M o j se o tac v as n e tiĉe n išta. Ţ U T IL O V : A z išten irt! V i ste in aĉe d o b ri p rijatelji b ili, p a sad d a se svaĊ ate. Š E R B U L IĆ : N e zn am za to ; ja h o ću slu ţb u , p a k raj. K ad m o g u k o jek ak v i b an k ro ti i m aĊ aro n i širiti se, valjd a treb a i ja što d a steĉem , k o ji to lik o zaslu g e imam. Ţ U T IL O V : Z n ate li šta je, d a isteram o G av rilo v ića iz o d b o ra, k o ji je i tak o m aĊ aro n , p a d a n am estim o v as mesto njega. S M R D IĆ : T o b i d o b ro b ilo . Ţ U T IL O V : I tak o n am m lo g o k o ješta k v ari.

Š E R B U L IĆ : V eć ak o o n n ije m aĊ aro n , o n d a n ik o n ije. Ţ U T IL O V : O to m n em a su m n je. I o n i su m ag arci b ili koji su ga izabrali. S M R D IĆ : T a zn ate, što je n aĉin io crk v u o sv o m tro šk u , p a lju d im a o stalo to u g lav i. Š E R B U L IĆ : D ab o m '! L ak o je p rav iti crk v e k ad m u se presipa. Ţ U T IL O V : N ek a i p et crk v i sazid a, k ak o se zn a d a je m aĊ aro n — ki! Ali Srbin je kukavica. S M R D IĆ : I ja k aţem . Ţ U T IL O V : K ad n as sam a reĉ "m aĊ aro n " n e d ira u srce, o n d a tešk o n aro d n o sti! Pozorje peto L E P R Š IĆ , P R E Đ A Š N JI Ţ U T IL O V : E v o i g o sp od in a sek retara. Z ašto tak o sn u ţd en i, g o spo d in e L ep ršiću ? L E P R Š IĆ : N ije d o b ro ; k v are n am o d b o re. Ţ U T IL O V : K o sm e d irn u ti u n aro d n u zen icu? L E P R Š IĆ : N aši p rijatelji. N i b arjak e n am n e trp e. Ţ U T IL O V : V eć za b arjak e m o ţe i p ro ći, ali u odbor d irati, šta je S rb in u n ajsv etije ... L E P R Š IĆ : E to tak o ! N aro d se tu k ao i k rv p ro liv ao , p a zašto? — N i sv o je v lasti d a n e m o ţe im ati. S M R D IĆ : A li k ak o to sm e b iti? L E P R Š IĆ : I ja se ĉu d im . S rb lje u v red iti — uvrediti

zmije ljute! Š E R B U L IĆ : T ak o n am treb a k ad n ism o d rţali s M ad ţarim a. L E P R Š IĆ : M n o g i n am se sm eju i n aziv aju n as fantastama. Š E R B U L IĆ : T ak o n am treb a. L E P R Š IĆ : N ašem n o v ou stro jen o m p rav itelstv u ru g aju se i k aţu d a je to o d n as lu d o st. Š tav iše, i sam o n aše p o p eĉiteljstv o fin an sije n e p riznaju, nego sva dobra kameralna koja Vojvodini pripadaju uzeli su natrag i n aše ĉin o v n ik e teraju . S M R D IĆ : M o ţe li što g o re b iti o d o v o g a? L E P R Š IĆ : K o d n as m o ţe, jer i sam i b u n tov n ici d o b ijaju zaštitn o p ism o , i d o b ra k o ja sm o im k ao rebelima sekvestrirali ili prodali treba da se vrate natrag. Ţ U T IL O V : T o n e sm e d a b u d e! L E P R Š IĆ : T ak o je. N o i zaslu ţili sm o , jer n em am o lju d e. U zm ite sred o to ĉn o p rav len ije, k o je je o v ih d an a u stan o v ljeno : k ak vi su ĉin o v n ici? Ţ U T IL O V : T o je istin a; n ijed n o g o d n as. L E P R Š IĆ : N aše p rav itelstv o n em a en erţije, n em a d u h a, o d v aţn osti, p lan a; jed n im slo v o m : n em a p am eti, pak nam naopako ide. Ja da sam u glavnom odboru! A li sad se u slu ţb u u v laĉe k o ji se zn ad u v ećm a ulagivati! Ţ U T IL O V : T reb a n aĉin iti p ro testaciju , treb a n aĉin iti plan k ak o se p rav a V o jv o d in e ĉu v aju , i o n e u g lav n o m

odboru osramotiti. P ozorje šesto G A V R IL O V IĆ , P R E Đ A Š N JI Ţ U T IL O V : D o b ro k ad ste d o šli, g o spo d in e G av rilo v iću , v am a je d o b ro p o zn ato k ad je n aš o d b o r ustrojen ... G A V R IL O V IĆ : O stav ite se sad to g a, im am o d rugu n ev o lju . S en to m aš je p ao . SVI (u p la šen o ): Š ta? G A V R IL O V IĆ : P atrijarh je u p o n o ći o stav io B eĉk erek i o tišao u Z em u n . S v a je B aĉk a i B an at u velikom stra'u. S M R D IĆ : B rzo d a p reteram o m arv u u S erv iju . L E P R Š IĆ : I S rb o b ran p ao , k aţete v i? G A V R IL O V IĆ : T ak o je. L E P R Š IĆ : T o je laţ, to je izm išlen ije! G A V R IL O V IĆ : D a b o g d a, n o b o jim se d a n e b u d e istina. L E P R Š IĆ : P re će K o m o ran p asti n eg o S rb o b ran , srpski Gibraltar! I pomisliti to, sramota je za Srbina, a kamoli verovati! Š E R B U L IĆ : O , v eć. je d o k azan o d a je G av rilo v ić m aĊ aro n ! S M R D IĆ : Z aista. Ţ U T IL O V : T ak av S rb in k o ji jed n ak o p ro riĉe S rb ljim a

zlo n e m o ţe se v iše trp iti u o d b o ru . Š E R B U L IĆ : I n e m o ţe! M i treb am o ĉestite lju d e. G A V R IL O V IĆ : V i zn ate d a se ja n isam n i o tim ao . Ţ U T IL O V : O tim ali ili ne otimali, vi ste kasirati, pa kraj. Pozorje sedmo S K O R O T E Ĉ A stu p i i p red a Ţ U T IL O V U pismo, potom izlazi. Ţ U T IL O V ĉita u seb i Š E R B U L IĆ (G a vrilo viću ): Da su svi rodoljupci kao v i, tešk o b i n aro d u b ilo ! S M R D IĆ : V iše ste n am k v arili u o d b o ru n eg o pomagali. Ţ U T IL O V : E v o b u letin e o d sam o g p atrijarh a: Komoran je pao; Otinger dolazi s jednom brigadom n am a u p o m o ć; P u h n er d o b io v est d a će to lik o R u sa p rek o O ršav e d o ći k o lik o je n u ţn o . (G a vrilo viću ) No, kako sad stojimo? G A V R IL O V IĆ : M en i je to m ilo ; ali ja sam onakovo dobio pismo. Ţ U T IL O V : V i sv e d ru g e k o rešp o d en te im ate, zašto ste protiv Srpstva. Š E R B U L IĆ : O v o je izd ajn ik , treb a g a p rim ern o kazniti. S M R D IĆ : P rav o k aţete. Š E R B U L IĆ : Isterati g a iz o d b o ra, to n ije n išta; n o treba mu dobro konfiscirati, kao svakom drugom buntovniku.

S M R D IĆ : N išta n eg o p rav o . G A V R IL O V IĆ : A li, m o lim v as, to n ije iz m o je g lav e izašlo . E v o p ism a. Ţ U T IL O V : N e p o m aţe v am n išta. Pozorje osmo S K O R O T E Ĉ A , P R E Đ A Š N JI S K O R O T E Ĉ A : M o lim 'o ću li k ak av o d g ov o r d o b iti? Ţ U T IL O V : O d m ah . V i d o lazite iz B eĉk erek a? S K O R O T E Ĉ A : Iz B eĉk erek a. Ţ U T IL O V : Š ta je n o v o tam o ? S K O R O T E Ĉ A : N ije n ajb o lje. S en to m aš je p ao . Ţ U T IL O V : Je li to istin a? S K O R O T E Ĉ A : Z acelo . Ţ U T IL O V : A li, ev o u b u letin i d ru g o jaĉe sto ji. S K O R O T E Ĉ A : N e zn am , tek kod nas je veliki stra'. Š E R B U L IĆ : Z ab o g a, k u d ćem o sad ? L E P R Š IĆ : A li k ak o m o ţe S en to m aš p asti? S K O R O T E Ĉ A : Ĉ u jem o d a su m alo to p o v a im ali. L E P R Š IĆ : D ak le, izd ajstv o ! Ţ U T IL O V : Ja n em am šta p isati; jer k ad je S en to m aš p ao , n i m i n e m o ţem o b iti sig u rn i. S K O R O T E Ĉ A : S am o d a se n ije to lik o p ljaĉk alo !

(Odlazi.) Ţ U T IL O V : Š ta ćem o rad iti? S M R D IĆ : Ja m islim d a p o tu ĉem o sv e Š v ab e i m aĊ aro n e, jer će n am o v i n ajv iše šk o d iti ak o se M ad ţari v rate. Pozorje deveto M IL Ĉ IK A , P R E Đ A Š N JI M IL Ĉ IK A : Jeste li ĉu li n o v in u? Ţ U T IL O V : Š ta, lelk em ? M IL Ĉ IK A : D a M ad ţari d o laze. S M R D IĆ : Je l' istin a, zab o g a? Š E R B U L IĆ : E j, tešk o n am a! Ţ U T IL O V : Š ta ćem o rad iti! S M R D IĆ : D a b eţim o . G A V R IL O V IĆ : K u d zn am o b eţati? S M R D IĆ : V i ste i tak o m aĊ aro n , v i m o ţete o stati. Š E R B U L IĆ : K ak o b i b ilo d a zo v em o N aĊ P ala? Ţ U T IL O V : V i zn ate šta je b ilo s N aĊ P alo m , i d a n am o n n e m o ţe o p ro stiti. N eg o d a p o d elim o k asu , p a d a b eţim o u S rb iju . G A V R IL O V IĆ : Z ab o g a: k ak o će se k asa d eliti k ad n ije n aša! Ţ U T IL O V : Ja zn am , v i b i' v o leli d a p ad n e M ad ţarim a u ruke.

Pozorje deseto Z E L E N IĆ K A , P R E Đ A Š N JI Z E L E N IĆ K A : G d i je taj o d b o r? Š ta se ĉin i to ? L E P R Š IĆ : Š ta, g o sp o ja u jn a? Z E L E N IĆ K A : Z n ate li v i d a se M ad ţari v raćaju ? Ţ U T IL O V : T o je n am a p o zn ato . Z E L E N IĆ K A : P a šta ste sk rstili ru k e? Š ta se ne spremate? S M R D IĆ : A šta zn am o ĉin iti? Z E L E N IĆ K A : Š ta zn ate ĉin iti. Š to n e k o p ate red u te? O tk ad ja v iĉem d a se k o p aju red u ti! G d i su b arik ad e? S v i n a n o g e, p a se o ru ţajte! Š E R B U L IĆ : M i n e u m em o tu ći se. S M R D IĆ : M i sm o u o d b o ru . L E P R Š IĆ : Ja b i', ali šta jed an ĉo v ek m o ţe ĉin iti. Z E L E N IĆ K A : S ram i stid ! V i p o to m ci D u šan o v i? Odite, rodoljubice, da mi operemo obraz narodnosti! (U zm e p u šku ko ja je u u g lu visila .) M i ćem o sp asti srpstvo. N A N Ĉ IK A : P rav o k aţete. (Iznese iz druge sobe sablju ko ju p rip a še, a M ilĉika u zm e d va p išto lja .) Z E L E N IĆ K A : S ad v i b eţite k u d a zn ate, m i ćem o ostati. L E P R Š IĆ : Š ta, S rb lji! O v aj sram d a p o d no sim o ? N e, u k o m v ri srp sk a k rv , n a o ru ţje!

Š E R B U L IĆ : N a o ru ţje, m ak ar sv i izg in u li! S M R D IĆ : T ak o i jeste. Š ta se im am o b o jati? L E P R Š IĆ : G d i su ti M ad ţari, n ek a d o Ċ u sam o ! S M R D IĆ : D ajte o v am o N aĊ P ala d a m u seĉem o duvan na glavi. Š E R B U L IĆ : P rav o , d ajte g a! Z E L E N IĆ K A : G d i je b arjak ? B ez b arjak a n e m o ţe se vojevati! Š E R B U L IĆ : T ak o je! (O trĉi i d o n ese b a rja k.) Z E L E N IĆ K A : Na ovu svetu zastavu svaki da se zakune! Ĉ u je se to p .) Š ta je to ? S M R D IĆ (u p la šen ): M ad ţari! Š E R B U L IĆ : E j, n ao p ak o ! Z E L E N IĆ K A : K u d ćem o sad ? Ţ U T IL O V : Z ab o g a, p ro p ali sm o ! L E P R Š IĆ : B rţe d a se p o šalje p an d u r d a v id i šta je. (Istrĉi n a p o lje.) S M R D IĆ : L ep o sam ja g o v o rio d a b eţim o u S erv iju . (M eĊ u tim m u ţen ske p o b a ca le o ru ţje, Z elen ićka p o b eg la po d krevet. N a n ĉika i M ilĉika šću ću rile se u jednom uglu sobe.) Ţ U T IL O V : K u d se zn am o k ren u ti? V rag d a n o si i Vojvodinu i sve! S M R D IĆ : U b io b o g k o ji je p rv i zap o ĉeo ! Š E R B U L IĆ : N esreće, k ad n isu b ili v red n i d a n isu n i

ustali. L E P R Š IĆ (vrati se): M ad ţari su tri štacije d alek o . Dakle, sutra ako stignu. S M R D IĆ : B rzo d a se b eţi. Ţ U T IL O V : N an ĉik a, b rzo sp rem aj što im aš. Z E L E N IĆ K A (ispod kreveta): Zaboga, povedite i mene. L E P R Š IĆ : G o sp o ja u jn a, b rzo d a se to v ari! (Pobegne.) Š E R B U L IĆ : E j, n ao p ak o , ej, n ao p ak o ! (U m eteţu svi, o sim G a vrilo vića , ra zb eg nu se.) G A V R IL O V IĆ : K u d sam ja p ristao? A k o s n jim a p o Ċ em , o n i će v ik ati d a sam m aĊ aro n a sm em li, o p et, ovde ostati, gdi su toliko globili i otimali? Bedni n aro d e, n a k o g a ti sp ad e d a se za tv o ju sreću b rin u ! O n i k o ji su se n a raĉu n tv o j o b o g atili b eţe; a što će b iti s o n im a k o ji n e m o g u b eţati, k o ji su stari, slab i ili b o lesn i, o to m se n ik o n e b rin e. T ešk o teb i, n aro d e: ti strad aš, a o n i se rad u ju ; ti p ro p ad aš, a o n i se b o g ate! — N o , su d b in a je n aša o d K o so v a d a p ro šlo st o p lak u jem o . Id em u b eli sv et d a n e g led am n esreću n aro d a'id em d a n e ĉu jem k ak o u b ice sv o g a ro d a, lju d i nevaljali, koji su prange nosili, bez svakoga stida sebe rodoljupcima nazivaju (odlazi). ZAVESA DEJSTVO PETO (U Beogradu) Pozorje prvo Š E R B U L IĆ , m a lo p o to m S M R D IĆ

Š E R B U L IĆ (broji cvancigere u ruci): Da ti vrag nosi i tak v u zem lju i tak v u b raću ! S M R D IĆ . (stupi): Š ta v i rad ite? Š E R B U L IĆ : E to , v eć se p laća ĉetiri cv an cik a n a p et fo rin ti. A k o u straje o v ak o , o staćem o p ro sjaci. S M R D IĆ : Ja n isam m islio d a su S erv ijan ci tak v i lju d i. A m a ĉašu v in a d a m i je k o p ru ţio . Š E R B U L IĆ : K o je to v id io? D o šli stran i lju d i u Serviju, begunci, kod n ji'd a se sk lo n e, a o n i ištu p o ĉetiri-pet cvancika pride na banku od pet forinti, u m esto d a sv ak o m d ad u fraj k v artir i k o st, i d a m u jo št p late što je v o lio p o b eći n eg o o stati p o d M ad ţarim a. S M R D IĆ : V id im ja, ro d o lju b ije se n e u v aţav a. Š E R B U L IĆ : Jo št ste vi dobro; zagrabili ste kad ste bili u odboru, pa vam ja sad lako. S M R D IĆ : K o lik o sam zag rab io? Ĉ u jem d a su m i iz k u će o d n eli sv e. Š E R B U L IĆ : P latila je k asa o d b o rsk a. A li ja n i slu ţb e n i v rag a, p a d a m i o d n esu dv esta m ero v a ţita i sto akova vina. SMR D IĆ : Ĉ u jem d a je zato što su v as tu ţili o n i k o je ste o p ljaĉk ali. Š E R B U L IĆ : Š ta sam p ljaĉk ao ? L aţu . S M R D IĆ : G o v o re za o n aj šm u k što v aša su p ru g a n o si. Š E R B U L IĆ : T o sam d o b io o d jed n o g M ad ţara što sam ga iskupio od Servijanaca. Ali ako ovako potraje, te se n e v ratim o k u ći, o tići će b ez trag a i šm u k i sv e.

S M R D IĆ : T aj R u s k ao d a n a p u ţev im a id e. Š E R B U L IĆ : V id im ja, o d n as n eće b iti n išta. S M R D IĆ : N aši su k u k av ice; 'o ćed u V o jv o d inu , o ćed u o v o , 'o ćed u o no , a k ad tam o — m u ćak ! Š ta su l p o ĉin jali k ad n isu b ili vredni izraditi. Š E R B U L IĆ : L ag ali p o n o v in am a sad o v o , sad o n o , a n ig d i n išta, n eg o su n am o stale k u će d a ih u p ro p aste. S M R D IĆ : T reb alo b i p o tu ći sv e o n e k o ji su zap o ĉeli. Š E R B U L IĆ : I ja k aţem : D a sm o se d rţali M ad ţara, nikad bolje. Ali oni "ne, ne", d o k le n as n e d o teraše u Serviju. S M R D IĆ : D a g u b im o n a b an k n o tam a. Š E R B U L IĆ : I d a m e zo v u Š v ab o m . S M R D IĆ : Jest, sad sam m u Š v ab a! A šta je d o lazio d a n as d iţe! Pozorje drugo G A V R IL O V IĆ , P R E Đ A Š N JI S M R D IĆ : A k ad ste v i d o šli? G A V R IL O V IĆ : K ad i sv i; n eg o sam se zad rţao u Grockoj. S M R D IĆ : V i ste m o g li o stati k o d k u će, n e b i v am M ad ţari n išta u rad ili. G A V R IL O V IĆ . T a — d a se n ije to lik o p ljaĉk alo . Š E R B U L IĆ : V am a je sv e p ljaĉk a u g lav i. V aljd a v am je ţao M ad ţara i Š v ab a.

G A V R IL O V IĆ : Ţ ao m i je sv ak o g a k o ji strad a n ev in o . S M R D IĆ : N ev in o ! D ak le M ad ţari i Š v ab e su n ev in i? G A V R IL O V IĆ : K ak o k o ji. S M R D IĆ : O n i zar n isu p ljaĉk ali i zla ĉin ili? G A V R IL O V IĆ : Jesu , ali n aši n isu g led ali k o ji je k riv , nego koji je bogat. Š E R B U L IĆ : Neka pamte kad je bila srpska Vojvodina! G A V R IL O V IĆ : A k o sm o zato u stali traţiti V o jv o d in u d a se p ljaĉk a i o tim a, b o lje d a je n ism o n i traţili. Š E R B U L IĆ : V am a je b o lje, jer o v e g o d in e n iste m o g li trg o v ati n i p ro fitirati p o v ašem o b iĉaju N aro d tak o n e govori. G A V R IL O V IĆ : Ja v id im n aro d p išti p o o b alam a i p ro p ad a. Z ab o g a, d a se sk u p im o i d am o što g o d n a sirotinju. Nije pravo da izgine. Š E R B U L IĆ : B o g m e, n ik o n e d aje n i m en i S M R D IĆ : O d to lik o g v rem en a sed im o v d e n a tro šk u ; na banknotama moram da gubim, pa otk u d a ću? G A V R IL O V IĆ : N ije li g rio ta d a n aša b raća u m iru o d gladi? Š E R B U L IĆ : E e, što im d rag o , ja im p o m o ći n e m o g u . G A V R IL O V IĆ : L ju d i o stali b ez k u ća, b ez m arv e, b ez svega. S M R D IĆ : N ek ĉek aju d o k se p ro d ad u m ad ţarsk a d o b ra, p a će p rim iti n ak n ad u .

GAVR IL O V IĆ : A d o n d e d a sk ap aju o d g lad i? S M R D IĆ : Š to im d rag o ! E n o k o d p atrijarh a n aro d n e k ase; n ek ištu o d n jeg a. G A V R IL O V IĆ : A g d i je n aša o p štin sk a k asa? S M R D IĆ : Š ta zn am ja g d i je. T reb a i n am a ţiv iti; zato sm o b ili ĉin o v n ici V o jv o d in e G A V R IL O V IĆ : A li v i ţiv ite u izlišiju , a tam o siro tin ja n em a n i što je n ajn u ţn ije. K o lera u d arila, lju d i iz n u ţd e jed u n ezrelo v o će i k rastav ce, p a će sv i poumirati. S M R D IĆ : P a g d i su ti d o k to ri? Z ašto n e k azu ju ljudima da je to nezdravo? G A V R IL O V IĆ : Jest, ali treb a im ati što d ru g o . 'A jd e d a n ak u p im o izm eĊ u n as jed n o sto forin ti, p a d a p o d elim o m eĊ 'siro tin jo m . S M R D IĆ : S to fo rin ti! Š ta v i g o v o rite? Š E R B U L IĆ : N i sto k rajcara n e m o g u d ati. G A V R IL O V IĆ : V i, k o ji se to lik o ro d o lju b ijem ponosite! Š E R B U L IĆ : V id im k ak o se ro d o lju b ije u v aţav a. V i ste b ili ĉlen o d b o ra, a ja n išta. G A V R IL O V IĆ : N ism o v u k li n ik ak vu p laću . Š E R B U L IĆ : V eć ja zn am . S v ak i je lu d k o ji se za srpstvo zauzima. G A V R IL O V IĆ : Z ato što n e m o ţe d a g lo b i. S M R D IĆ : V am a je sv e to u g lav i. D o k su M ad ţari

globili, bilo je dobro. G A V R IL O V IĆ : P a m i sm o zato i u stali d a se to g a oprostimo. S M R D IĆ : K o ješta. M i sm o u stali za n aro d n o st, a n ig d i n ije stajalo d a će ĉin o v n ici V o jv od in e slu ţiti b ad av a, n eg o će jo št v eću p laću im ati. G A V R IL O V IĆ : O stav im o sad to ; n eg o d ajte što n a sirotinju. S M R D IĆ : Id ite v i s b o g o m , ja n e m o g u d ati n išta. Š E R B U L IĆ : Z ašto n isu sv i u stali n a o ru ţje, p a n e b i n i m o rali b eţati. S M R D IĆ : T ak o je; n eg d e 'o će lju d i V o jv o d in u , a n eće da se biju. G A V R IL O V IĆ : O n i m isle d a b i m o g li i v i o ru ţje nositi. S M R D IĆ : A n a k o g a b i o stav ili o d b or? G A V R IL O V IĆ : O , za o d b o r b i se n ašlo lju d i i su v iše, nego za logor trebalo bi da ste se brinuli. S M R D IĆ : Z a n as b i g rio ta b ila p o g inu ti, k o ji n aro d ljubimo, jer će o p et d a to g stan ja d o ći d a m u p o slu ţiti m o ţem o ; a m aĊ aro n i d a izg in u sv i, p a n ik ak v e štete. P ozorje treće L E P R Š IĆ , P R E Đ A Š N JI G A V R IL O V IĆ : E v o , g o sp od in je L ep ršić b ar v atren i ro d o lju b ac; o n će d ati što n a siro tin ju . L E P R Š IĆ : Ĉ ek ajte d o k b u d e slav en sko carstvo, pak

ćete o n d a v id iti slav e. Š E R B U L IĆ : 'O će li b iti? L E P R Š IĆ : V i jo št su m n jate? R u s. v aljd a, n ije d o šao zabadava. S M R D IĆ : N o , fala b o g u , d a i to d o ţiv im o . L E P R Š IĆ : Jed n o m e sam o o b esp o k ojav a što se n am eštaju stran i lju d i za ĉin o v n ik e u V o jv o dini. S M R D IĆ : Š ta, šta? G d i je g lav n i o d bo r? Š to n e protestiraju? L E P R Š IĆ .: T reb alo b i d ru g o jaĉe, al' su S rb lji kukavice. Š E R B U L IĆ : P rav o k aţete d a su k u k av ice. A li tak o je kad nema pravog rodoljubija. G A V R IL O V IĆ : A šta b i v i rad ili? L E P R Š IĆ : P o stav ili b i m aĊ aro n e za ĉin o v n ik e. S M R D IĆ : T o m o ţe jo št i b iti. Š E R B U L IĆ : V rlo lak o . L E P R Š IĆ : K ak o se p o ĉelo rad iti, zacelo . S M R D IĆ : T o je n ao p ak o ! Š E R B U L IĆ : B o lje d a sm o i s M ad ţarim a o stali. G A V R IL O V IĆ : P a zašto n iste? S M R D IĆ : Z n am d a b i v am a p o v o lji b ilo . G A V R IL O V IĆ : Z ašto m en i? M en i je sv ejed n o m a k o d o šo u slu ţbu .

S M R D IĆ : I stran ? G A V R IL O V IĆ : A k o je p o šten , b o lje i stran n eg o sv o j, a nevaljao. S M R D IĆ : Jeste li g a ĉu li? Š E R B U L IĆ : N ije li to izd ajica? L E P R Š IĆ : T reb a p o d ići tu ţb u . V i ste sv ed o ci. G A V R IL O V IĆ : A šta v am p o m aţe k ad n em a o d b o ra, a n eće v iše n i b iti. L E P R Š IĆ : Š ta, i v i k v arite o d b o re, izd ajn ik jed an . (Udalji se.) S M R D IĆ : M aĊ aro n ! Š E R B U L IĆ : N e zaslu ţu je d a ţiv i m eĊ u S rb ljim a, nego da se protera kao sv ak i d ru g i M ad ţar. G A V R IL O V IĆ : K ad b i sv i S rb lji b ili k ao v i, i sam n e b i'ţeleo b iti S rb ljin . S M R D IĆ : Jeste li g a ĉu li? Š E R B U L IĆ : L ep o sam ja g o v o rio d a se sv i m ad ţaro n i pobiju kao skotovi. G A V R IL O V IĆ : I d a im se k u će sek v estriraju n a p o lzu rodoljubaca. Š E R B U L IĆ : P latićete v i n am a sav o v aj tro šak . G A V R IL O V IĆ (sm eši se): 'O ću , 'o ću . Id em o d m a'd a prepravljam (odlazi). Š E R B U L IĆ : E , jeste li g a v id 'li? S M R D IĆ : T ak o n am treb a k ad n ism o im ali p am eti. —

K u d se d ed e L ep ršić? Š E R B U L IĆ : E n o g a g d i se razg o vara s nekim stranim. S M R D IĆ : 'A jd em o . Š E R B U L IĆ : V eć m i se d o sad ilo b ez p o sla b iti (odlaze). P ozorje ĉetvrto Ţ U T IL O V I N A N Ĉ IK A stu p e Ţ U T IL O V : N o , šta si h tela o to iĉ k azati? N A N Ĉ IK A : O v u n ašu p ro se. Ţ U T IL O V : M ilĉi? N A N Ĉ IK A : Ja sam o d av n o sm o trila g d e jed an ĉesto p ro lazi p o red p en d ţera i u v ek b aca o ĉi g o re. S v e sam m islila d a l'se n je tiĉe, i sad v id im d a je istin a. Ţ U T IL O V : Je li to zacelo ili k ao što v i ţen e im ate o b iĉaj? N A N Ĉ IK A : P o slao je jed n o g a d a je p ro si. Ţ U T IL O V : Š ta je o n? N A N Ĉ IK A : D o k to r; ĉo v ek v rlo fin i. Ja sam se s n jim razg o v arala, i sv i k aţu d a će b iti fizik u s o v d e. Ţ U T IL O V : T o je d o b ro . N o v aca v aljd a n e traţi. N A N Ĉ IK A : M islim d a n e traţi. Ţ U T IL O V : Š ta k aţe d ev o jk a? N A N Ĉ IK A : N isam jo j jo št sp o m in jala, jer n ešto v aţn o sto ji n a p u tu . K aţu d a je M ad ţar.

Ţ U T IL O V : P ak ? O n a zn a m ad ţarsk i k ao M ad ţarica. N A N Ĉ IK A : A li šta će sv et reći? Ţ U T IL O V : B o lo n d šag ! S v et ja n eću p itati šta ću rad iti u m o jo j k u ći. N A N Ĉ IK A : A li o v i lju d i, ro d o lju p ci? Ţ U T IL O V : P ak šta? K ad n jeg a trp e u S rb iji, zašto g a ne bi trpili u Vojvodini? Mi, valjda, nismo bolji od Servijanaca? N A N Ĉ IK A : P rav o k aţeš. T a m i sm o b o lje ţiv ili s M ad ţarim a n eg o i sa S rb ljim a. Ţ U T IL O V : G led aj ti sam o d a d ev o jk a p o Ċ e. N A N Ĉ IK A : N e v eru jem d a će se zatezati, zašto jo j se momak dopao. Ţ U T IL O V : 'A jd e, d ak le, d a n e b u d e d o ck an . N A N Ĉ IK A : M o ţe b iti d a m u je zato p o v o lji što zn am o d o b ro m ad ţarsk i (odlaze). Pozorje peto S M R D IĆ n a p red , p o to m Š E R B U L IĆ , stupe S M R D IĆ : Š ta ste se to lik o s tim razg o v arali? Š E R B U L IĆ : Ĉ isto m i je sram o ta k aziv ati. S M R D IĆ : Z ar je tak o zlo? Š E R B U L IĆ : Z lo n ije, n eg o ... S M R D IĆ : Š ta je, d ak le? Š E R B U L IĆ : Ĉ u d n a stv ar. R ad i se d a p ro d am o

Vojvodinu. S M R D IĆ : K ak av b i b io taj n ev aljao ĉo v ek k o ji b i svoju Vojvodinu izdao. Š E R B U L IĆ : I ja tak o k aţem . S M R D IĆ : Z ar sm o m i zato k rv p ro liv ali? Š E R B U L IĆ : T ak o je. S M R D IĆ : I to lik o strad ali. Š E R B U L IĆ : V eć to b o g jed an zn a! S M R D IĆ : P a k ak o v am d o Ċ e ta p o d lo st d o ru k e? Š E R B U L IĆ : S am n e zn am šta ću o to m e d a m islim . T aj što sam s n jim e g o v o rio iz S o m b o ra je, i k aţe d a o d n aše V o jv o d in e n eće b iti n išta. S M R D IĆ : T o sm o o d av n o m o g li zn ati. Š E R B U L IĆ : K aţe d a se jed n o p ro šen ije n a cara potpisuje, u kome Srblji sami priznaju da nas je malo i da za nas nije Vojvodina. S M R D IĆ : E , g led aj ti šta k o d n as n eće b iti! I S rb lji to potpisuju! Š E R B U L IĆ : K o p o tp iše, d o b ije p ed eset d u k ata u zlatu. S M R D IĆ : Š ta, šta? O tku d to lik i no vci? Š E R B U L IĆ : K aţe d a se u n ap red p laća. S M R D IĆ : A li to lik i lju d i! T o će m n o g o izn eti! Š E R B U L IĆ : E , sv im a se n e d aje potpisivati, nego samo koji su bili u odboru.

S M R D IĆ : N o , tak o je v eć m o g u ćn o . Š E R B U L IĆ : P a šta m islite? S M R D IĆ : Ja m islim , ak o to car 'o će, o n o će i tak o b iti; zato je bolje potpisati. Š E R B U L IĆ : T ak o i ja m islim . N ek a d o n ese, d ak le, d a p o tp išem o . SM R D IĆ : V i n e m o ţete p o tp isiv ati. Š E R B U L IĆ : Z ašto ? S M R D IĆ : K ad n iste b ili u o d b o ru . Š E R B U L IĆ : V am a je p o zn ato d a sam b io naimenovan. S M R D IĆ : A li n ije d o šlo u p ro tok o l. Š E R B U L IĆ : R eĉ p red sed n ik o v a v red i k ao i p ro to k o l. S M R D IĆ : Ja n e zn am d a li je to tak o? Š E R B U L IĆ : B aš i k ad n e b i b ilo , k o će rasp itiv ati jesam li ja b io ĉlen , k ad m o je im e m eĊ u to lik im a sto ji? S M R D IĆ : T o je istin a, ali zn am o m i. Š E R B U L IĆ : P ak zar b i v i m en e izd ali? M i stari prijatelji! S M R D IĆ : D o b ro , samo da ne okrive nas. Š E R B U L IĆ : Ja ću p o tp isati n asam o , p ak p o sle n ek a traţe k ad izv u ĉem n o v ce. S M R D IĆ : Z ak rp a je lep a. Š E R B U L IĆ : K ak o d a n ije, o so b ito sad g d e sm o to lik o

strad ali o d p ro k leti'M ad ţara. S M R D IĆ : 'A jd e d a sao p štim o Ţ u tilo v u , d a v id im o šta će o n reći. Š E R B U L IĆ : E , o n će jed v a d o ĉek ati, k ak o je lak o m . S M R D IĆ : B o g m e, o n se d o b ro p o k rpi. Š E R B U L IĆ : K ad g a p re tri g o d in e isteraše iz slu ţb e, m al'n e sk ap a o d g lad i; ţen a i d eca rĊ av o o d ev en i. A sad, jeste li videli kako se nose? P ozorje šesto G A V R IL O V IĆ , P R E Đ A Š N JI G A V R IL O V IĆ : M i tam o -onamo, pa opet zajedno. T ak o je k ad se n em a šta rad iti. Š E R B U L IĆ : S v am a i jest p rijatn o sastajati se. G A V R IL O V IĆ ,: E , n e treb a sv e o p et m ak n a k o n ac u zim ati. N m en i se ĉin i, v i im ate n ešto tajn o izm eĊ u sebe. Š E R B U L IĆ : Š ta b i im ali tajn o ? (Namiguje na S m rd ića .) G A V R IL O V IĆ : T a izd alek a g led am k ak o ste se n ešto zabunili. Š E R B U L IĆ : Z ab u n ili sm o se što ti R u si jed an p u t n e sv rše, n eg o sed im o n a tro šk u . G A V R IL O V IĆ : Ja ĉu jem d a će se sv ak o m p latiti dijurna koji je izbegao. Š E R B U L IĆ : I treb a d a se p lati. N ism o m i b esn i d a se potucamo.

G A V R IL O V IĆ : N o o v u će d iju rn u sam o o n i d o b iti koji se odreknu Vojvodine. S M R D IĆ : K ak o b i to b ilo? G A V R IL O V IĆ : T ak o se g o v o ri. Š E R B U L IĆ : P a 'o ćete li se v i o d reći? S M R D IĆ : K ao d a tu treb a m n o g o su m n je. G A V R IL O V IĆ : Ja ću o n ak o p o stup iti k ao što ĉin e ro d o lju p ci. V aljd a ću i ja d o ći u ĉislo n jih o vo . Š E R B U L IĆ : N ik ad n i d o v ek a. K o ji je b io lan e m aĊ aro n , taj će se k ao tak av i p o d erati. G A V R IL O V IĆ : A k o ji je ro d o lju b ac, taj m o ţe ĉin iti što 'o će, je l' te? S M R D IĆ : R o d o ljub ac n e m o ţe d ru g o rad iti n eg o što je rodoljubivo. G A V R IL O V IĆ : K ad b ih v as o p ro tiv n o m u v erio ? ... A li ev o n aših zem ljak a. N ešto je L ep ršić v eseo . Pozorje sedmo Ţ U T IL O V , N A N Ĉ IK A , M IL Ĉ IK A i L E P R Š IĆ stu p e, P R E Đ A Š N JI N A N Ĉ IK A (L ep ršiću ): P a zašto n am n e k aţete šta je novo? L E P R Š IĆ : Š ta v am im am k aziv ati? M ad ţari će b iti p o b eĊ en i, p a m ir. G A V R IL O V IĆ : A šta će b iti s n am a? L E P R Š IĆ : D o b ićem o i m i, n e o n o što su n ek e

p reteran e g lav e traţile, n eg o što je p rav o . G A V R IL O V IĆ : 'O će li b iti D u šan o v og carstv a? L E P R Š IĆ : B u d alaštin a! N em a n as d v ad eset m ilio n a. G A V R IL O V IĆ : A li b ar slav jan sk o carstv o . L E P R Š IĆ : I o d to g a n em a zasad n išta. G A V R IL O V IĆ : T a v am a je to n ep restan o b ilo u ustima. L E P R Š IĆ : M o ralo se tak o g o voriti da narod ustaje. G A V R IL O V IĆ : T o će reći: v i ste lag ali. L E P R Š IĆ : E , tak o je, d ru g aĉije n ije m o g lo b iti. G A V R IL O V IĆ : N arav n a stv ar, ro d o lju b ije sv e d o p u šta. N eg o , m o lim , k ak o sad sto jim o ? L E P R Š IĆ : N e m o ţem o n i m i zah tev ati d a sm o b o lji o d drugi'. Dobili smo ravnopravnost sviju naroda, dobili sm o p atrijarh a, d o b ićem o i v o jv o d u , p a k u d ćete v iše! S M R D IĆ : B re; sam o d a se jed an p u t sv rši, p a m ak ar kako bilo! Š E R B U L IĆ : I ja k aţem : d o sta sm o o d k u će. M IL Ĉ IK A (sm eši se): Ja n e m arim m a jo št to lik o trajalo. G A V R IL O V IĆ : V eru jem , jer se o v d e u d ajete. S M R D IĆ : Je l' istin a? Š E R B U L IĆ : S m em o li ĉestitati. N A N Ĉ IK A : Jest n ešto u stv ari, n o n ije b aš sv ršen o .

Š E R B U L IĆ : N o , to m i je m ilo . S M R D IĆ : V i ste n ajb o lje p ro fitirali u b eţan iji. L E P R Š IĆ : Je li p rilik a d o b ra? G A V R IL O V IĆ : O , fin i m lad ić, ja g a d o b ro p o zn ajem . Istina, nije Srbin ... L E P R Š IĆ : Š ta, šta? Š E R B U L IĆ : K ak o b i S rp k in ja za stran o g a p o šla? S M R D IĆ : T o b aš n ije lep o . Š E R B U L IĆ : P red sed atelj o d b o ra! Ţ U T IL O V : T o su ţen sk i p o slo v i, u to se n e m ešam . Š E R B U L IĆ : M ak ar k ak o , tek ja n e b i, d o p u stio . L E P R Š IĆ : D ak le je m lad o ţen ja V la'? G A V R IL O V IĆ : N ije n eg o M ad ţar. L E P R Š IĆ : Je l' m o g u će? S M R D IĆ : Ja n e m o g u v ero v ati. N A N Ĉ IK A : G o v o ri se tak o , n o u p rav o n e zn a se. G A V R IL O V IĆ : A zacelo! Ja ga dobro poznajem! L E P R Š IĆ : I v i se m o ţete tak o zab o rav iti d a M ad ţara uzmete za zeta? S M R D IĆ : T o je p rek o jeg o . L E P R Š IĆ : O d m a' id em d a stav im u n o v in e; n ek a se sv et ĉu d i p o stu pk u n ajv ećeg a ro d o lju p ca.

Ţ U T IL O V : O n će se p o srb iti. L E P R Š IĆ : P o srb iti? V i ćete se p o m ad ţariti, k ao što ste i b ili p o lak M ad ţari! ... S ram o ta! Š E R B U L IĆ : I ja k aţem d a je sram o ta. L E P R Š IĆ : N e, to m o ra d o ći u n o v in e; sv e zab ad av a. G A V R IL O V IĆ : 'O ćete li stav iti k ak o ste i v i d o b ili slu ţb u izv an V o jvo d in e? Ţ U T IL O V : K ak v u slu ţb u? G A V R IL O V IĆ : S ek retar k o d v lad in o g k o m esara. S M R D IĆ : Je l' to istin a? L E P R Š IĆ : B ila je reĉ. G A V R IL O V IĆ : Z ašto je "b ila reĉ" k ad ste zacelo primili, a nije nikakvo zlo. Ţ U T IL O V : K ak o b i S rb in in aĉe slu ţiti m o g o n eg o k o d Srbina? Š E R B U L IĆ : T o je istin a. S M R D IĆ : N em a o d n as n išta k ad n as i n ajv eći rodoljupci ostavljaju. Ţ U T IL O V : Ja sam slu ţio k o d M ad ţara, p a sam ih tak i napustio kako se srpstvo podiglo. L E P R Š IĆ : D ab o g m e, k ad su v as iz slu ţb e izb acili. Ţ U T IL O V : M en e iz slu ţb e izb acili? Vi, bezobrazan m lad ić, što ste izn ev erili v aš n aro d . L E P R Š IĆ : K ao v i, što d ajete k ćer za M ad ţara.

Ţ U T IL O V : V i ste fan tasta. L E P R Š IĆ : A v i ro d o lju b ac što ste n ap u n ili d ţep o d k raĊ e. G A V R IL O V IĆ : N em o jte, g o sp o do , tak o v ik ati, sramota je od strani'! L E P R Š IĆ : Š ta "n em o jte v ik ati"! N ek a sv i ĉu ju ! Ţ U T IL O V : T reb a stav iti u n o v in e takv e ro d o lju p ce k o ji n aro d u v iĉu da u staje, a sam i b i se p o tu rĉili. Pozorje osmo Z E L E N IĆ K A , P R E Đ A Š N JI Z E L E N IĆ K A : Š ta je to? K ak v a je to v ik a? G A V R IL O V IĆ : E to šta je: g o sp o d in Ţ u tilo v u d aje k ćer za M ad ţara, a g o sp o d in L ep ršić p o stao je ĉin o v n ik izv an V o jv o d in e, p a se sad p rep iru k o ji je v eći ro d o lju b ac. Z E L E N IĆ K A (o svrće se): Nema nigde stolice da mogu pasti u nesvest. Je li to istina, zaboga? G A V R IL O V IĆ : Z asad je tak o . Z E L E N IĆ K A : O sen i M ilo ša O b ilića, H ajd u k -Veljka i d ru g ih ju n ak a, ĉu jete li? U V o jv o d ini srp sk o j d iĉi se M ad ţar lju p k o stiju b rak a n ajd iĉn ijo m S rp k in jo m ; u V o jv o d in i srp sko j n eće S rb in d a slu ţi ro d u n eg o tu Ċ in u ! N ećaĉe, n ećaĉe, v ratite se u n jed ra v aše domovine, duhom vas narodnosti preklinjem, vratite se ro d u v ašem u , k o jeg a ste b ili p o tp ora i o trad a! G A V R IL O V IĆ : K ad tak o lep o d išete za srp stv o m , ev o i v am a jed n o p ism o o d v ašeg staro g p rijatelja N aĊ falu d ija (p ru ţi jo j p ism o ).

S M R D IĆ : Š ta je to ? G A V R IL O V IĆ : Ĉ isto ro d o lju b ije. G o sp o ja Z elen ićk a ili, p o srp sk i, P lav ićk a im ala je o d av n o p o zn an stv a s jed n im M ad ţaro m , N aĊ falu d ijem , k o g a sv i p o zn ajete. I o v aj jo j sad p iše k ak o o n a v rlo d o b ro ĉin i što m rzi n a M ad ţare. Š E R B U L IĆ : S M ad ţarim a k o rešp o n dirati, to b aš n ije lepo! L E P R Š IĆ : G o sp o ja u jn a, zar tak o treb a? Ţ U T IL O V : C u d aršag ! P a jo št im a m en i d a p reb acu je! Š E R B U L IĆ : Ja b ih se stid io tak o v o što u ĉin iti. S M R D IĆ : T ešk o n am a k ad sm o d o to g a d o šli! Š E R B U L IĆ : I ja k aţem tešk o n am a. S M R D IĆ : R o d o ljub ica, k o ja je tak o siln o za n aro d n o st disala; ah, srce mi se cepa! G A V R IL O V IĆ : A v i, jeste li p o tp isali p ro šen ije d a nam ne treba Vojvodina? L E P R Š IĆ : K o m n e treb a V o jv o d in a? G A V R IL O V IĆ : E v o , Š erb u lić i S m rd ić p o g o d ili se s jednim stranim za p ed eset d u k ata d a će p o tp isati p ro šen ije k ak o je izlišn a V o jv o d in a. S M R D IĆ : E , m islite n e zn am o m i d a je to v aše m aslo bilo? Š E R B U L IĆ : S am o sam tak o rek ao d a v am u ĉin im radost. G A V R IL O V IĆ : Ja zn am d a ste g a te tak o m o lili d a

v am p ro šen ije i d u k ate d o nese. Ţ U T IL O V : N o , to je jo š n ajg o re. L E P R Š IĆ : T o zn aĉi b esav esn o izd ati sv o j n aro d . G A V R IL O V IĆ : V id ite, g o sp o d o ! G osp o d in Ţ u tilo v u d aje k ćer za M ad ţara; g o sp o d in L ep ršić p rim io je slu ţb u izv an V o jvo d in e; g o spo Ċ a Z elen ićk a d o b ija pisma od svog prijatelja M ad ţara, a S m rd ić i Š erb u lić h o će d a p ro d ad u V o jv o d in u . K aţite m i, k o ji je n ajv eći znak rodoljubija? S M R D IĆ : S v e je to v aše m aslo , n o razg o v araćem o se d o k se v ratim o k u ći. G A V R IL O V IĆ : K ad n em a o d b o ra. Ţ U T IL O V : Š ta, šta? V i se u su Ċ u jete k v ariti o d b o re? S M R D IĆ : T ak o n am jed n ak o p reti. Ţ U T IL O V : M rav jed an , d a se u su d i u o d b o r d irati! G A V R IL O V IĆ : B o ţe saĉu v aj! Ja ću n asto jati d a i v aš zet b u d e ĉlen . Z E L E N IĆ K A : A li šta g a trp ite o v d e, m o lim v as! N A N Ĉ IK A : I ja se ĉu d im . G A V R IL O V IĆ (Z elen ićki): Zar je to b lag o d arn o st što sam v am d o n eo p ism o o d v ašeg staro g p rijatelja. Z E L E N IĆ K A : D alje o d n as! S M R D IĆ : D a se n e u su d ite k n am a p ristu p iti! Ţ U T IL O V : K o ji n aro d n e ĉin o v n ik e op o ro ĉav a, taj v reĊ a sav n aro d .

N A N Ĉ IK A : M aĊ aro n jed an ! Z E L E N IĆ K A : R azv ratan S rb in ! L E P R Š IĆ : K o ji n em a jed n e isk re ro d o lju b ija u seb i. G A V R IL O V IĆ : O ro d o lju p ci, ro d o lju p ci, id em p rip o v ed ati sv etu šta ste rad ili, d a v id im 'o će li se n aći k o ji će reći d a p o o v ak v im a m o ţe n aro d p ro cv etati. ZAVESA