Sterija - Pokondirena Tikva

Jovan S terija P op ović POKONDIRENA TIKVA V E S E L O P O Z O R IŠ T E U T R I D E JS T V A PREDSLOVIJE LICA DEJSTVO PRVO DEJSTVO DRUGO D E JS T V O T R E Ć E P R E Ĉ A S T N JE JŠ E M G O S P O D IN U S A M U IL U M A Š IR E V IĈ U A R H IM A N D R IT U S GEORGIJEVSKOM SVOM PREDRAGOM P R IJA T E L JU P O S V E Ć E N O POSVETA Kad bi moja knjiga bila Ljupka kano lice tvoje, I svu skromnost u se vlila, Koja krasi nravi tvoje, Kad bi moja knjiga bila Ĉ ista ka n o srce tvo je, Kad bi sladost pribavila, K o ju n o se reĉi tvo je, Ja m a ĉn o b i ista va ţn o st Ĉ ita telju n ju d o stig la , Koju dela tvoja sjajnost Jest pred svetom sebi digla Š to mom slogu nedostaje, Nek popuni tvoje ime, Ĉ esto krin i ĉiĉku d a je C en u ka d se d ru ţi s n jim e.

PREDSLOVIJE Š ta su o v i n aši sp isatelji n au m ili? (Ĉ u je se g las u d ru štv u g d i se k arte d ele, ili ĉaše ced e, ili se u z m u zik u igra). Ne dadu nam ni danuti, nego knjigu za knjigom K ak v o je o p et o v o ĉu d o : P o k on d iren a tik v a! Pokondirena tikva, gospodo moja, jest, tako zavemo v eselo p o zo rište k o je sam ja d o lu n iţajše p o tp isan i so ĉin iti šĉastije im ao za v ašu , ak o so izv o lite ĉitati, kako polzu, tako i zabavu. - "Zabavu? Ha, ha, ha! - To će b iti u n terh altu n g? H i, h i h i!" - Ja znam, moje v iso k op o ĉitajem a g o sp o ţe, d a b ih p et p u ti v iše prenumeranata imao da sam objavlenije na kakav v seo p šti b o l izd ao n eg o n a P o k o nd iren u tik v u , ali što ću k ad m e je stro g a su d b in a n a k n jigo p isan je opredelila. - "Gospodin spisatelj, nemojte vi biti tako o štrljato n o sati, zašto ak o v as p o ĉn em o m i salv a v en i ţen e k ritizirati, n ećete se zn ati n i v i n i v aša k n jig a, jer mi ako i na bal odlazimo, opet zato pamet ne gubimo." - S o p ro šten jem , g o sp o ţe, m o je n am eren ije n ije b ilo v reĊ ati, jer ja sam n au ĉio razlik u p rav iti izm eĊ u crn o g i b elo g , ali o p et m i zato , g o sp o ţe, zam eriti n e m o ţete što v elim d a je u v ek b o lje ĉitati k ak v u p o lezn u knjigu n eg o n a b al ići; jer se n a b alu m lo g o p ro tiv u so stav a tela ĉin i, tam o se p rek o m ere ig ra i sk aĉe, n e sp av a se celu n o ć, b o g zn a šta se jo š d o g o d iti m o ţe, k o je n eu g o dn o sti ĉo v eka p ri ĉitan ju k ak v e k n jig e o tu d napasti ne mogu. - Gospodin ferfaser!" - "N a slu ţb i, frajlice!" - Jed n u reĉ n a u v o : A li, u m G o ttesw illen 'g . ferfaser, šta su v am d ev o jk e i ţen e skriv ile te to lik o n a n jih atak irate? T ak o ste n as u p reĊ ašn jem v ašem d elu napali s Jelicom, a sad nam opet Femu predstavljate. Ko vas je postavio arendatorom? Vi znate kako je u v am a k ad v am k o v aša su v o p arn a soĉin en ija k ritizira. A što n a m o d u v iĉete, sam i se izd ajete d a v am je p litak m o zak , jer k ad b i se i v i sad o n ak o o b u k li k ao što se v aš d ed n o sio , šta m islite, d a l'b i v am se i v rap ci smejali?" - M o ja lep a frajlice, ţao m i je što ste m en e

rad i ta v aša m ala u stan ca zao štrili. Ja n a m o d u n im alo n e v iĉem , n eg o n a zlo u p o treb len ije, n a p reteriv an je ili, k ak o v i zo v ete U b ertreib u n g . T o je, frajlice, o n o što se isk o ren jiv ati m o ra i što ja o p o ro ĉav am , a n e m o d a. Š to se p ak Jelice i F em e tiĉe, i tu m i zam eriti n e m o ţete, jer ja ĉin im m o ju d u ţn o st. V id ite, frajlice, ja d o Ċ em , n a p rim er, k v am i n a p o sješĉen ije, v i m i tak i p o ĉn ete u ši n ab ijati k ak o vas je šn ajd er p rev ario , n ije v am n aĉin io h aljin u p o p o sled n jem ţu rn alu . K ak o se o n aj i onaj grubo pokazao, u komplimentu dva prsta falio od m ere; k ak o je n ek a d ru g arica n a b alu n am eštala lo k n e, u ig ri izg u b ila tak t, i o v ak o v e stv ari tisu ćam a. N a o v ak av razg o v o r šta zn am d ru g o rad iti n eg o sm ejati se, a smejati se bez vas, bilo bi od mene grubijanstvo; m o ram i v as, k ao što v i zo v ete, u n terh alto v ati, i tak o , u n terh altu ju ći v as i p rep o v ed aju ći što sam k o jeg d e ĉu o i vidio, izilazi Pokondirena tikva. Je l' tako, g o sp od iĉn a? U V ršcu , 1 8 3 0 . V aš slu g a, S o ĉin itelj DODATAK Delo o v o , k ao što se g o re v id i, so ĉin jen o je b ilo g o d in e 1 83 0 , tak i p o sle L aţe i p aralaţe; n o iz to g a n ajv iše u zro k a n ije se n a sv et izd ati m o g lo , što je R u ţiĉić tak o v u ro lu ig rao k o ja b i g d ik o m zazo rn a b iti mogla. Da bi pak delo ovo - kakvo je takvo je - u mrak u n e leţalo , p red u zeo je so ĉin itelj R u ţiĉiću n ev in iju ro lu d ati, i to u v rem e k ad je n eĉajn o m ţalo šću o p terećen i d u h sv o j s o tim razg aliti m islio . D a li n ak alam en i R u ţiĉića k arak ter sv o m teţen ju o d g ov ara, n e zn am ; to zn am d a n e b i p o zo rište o v o b ez dejstv a o stalo k ad b i m o g u ćn o b ilo p rv o b itnu m u ro lu zad rţati. N ajp o sle, d a n e p o m isli k o d a m i je scen a, k o ja se u R o d o lju pcu o d G . Ĉ o k rljan a izd ato m p eĉatan a n ah o d i, k a izm en i o v aj p o v od d ala, jer je i

ona iz moga pera proistekla. U V ršcu , m eseca sep tem v rija 1837. J. S. P. LICA FEMA, bogata udovica E V IC A , n jen a k ći MITAR, Femin brat A N Ĉ IC A , slu ţav k a JO V A N , šeg rt S A R A , ĉan k o liza k o d F em e S V E T O Z A R R U Ţ IĈ IĆ VASILIJE DEJSTVO PRVO Pozorje prvo FEMA I EVICA F E M A : Jed an p u t zasv ag d a, ja n eću d a si m i takva kao što si d o sad a b ila. K ak v e su ti te ru k e, k ak av ti je o b raz isp u can i izg rĊ en , k an d a si o d n ajg o re p ao rsk e fam ilije. O p et ti k aţem , d ev o jk o , ja h o ću n o b les u m o jo j k u ći. EVICA: Ali zaboga, majko, nije li me i pokojni otac u ĉio d a n ije sram o ta raditi? F E M A : Š ta tv o j o tac, o n je b io , d a ti k aţem , p ro stak , n ije razu m ev ao n i šta je šp an cir n i šta je ţu rn al. Z ato je b o g stv o rio p ed in tere d a o n i rad e, a m i d a d rţim o u jednoj ruci zvonce, a u drugoj lepezu. EVICA: Ja sam i kod uje radila. F E M A : T v o j u ja... Jes'ĉu la, k ak o te n ije sram o ta tak o

što g o v o riti! K ak av u ja? N em aš ti n ik ak v o g od ro d a ĉizm ara. E V IC A : Z ar o n n ije v aš b rat? FEMA: Devojko, ti valjda nisi sasvim izgubila mozak N i to lik o n e m o ţeš d a rasu d iš d a o n m o j b rat b iti n e m o ţe. K o je jo š v id eo d a ja o v ak o u b elo o b u ĉen a p o Ċ em s n jim e izd rtim i jad n im , crn e m u se ru k e, n ik ak v a rezo n a n e zn a ... v id iš, i sam a se o d n jeg a g ad iš. EVICA: Nije tako, majko. FEMA: Kakva majka, valjda mi nije sedamdeset leta! Z ar ti n isi ĉu la d a k ćeri k aţu sv o jo j m ateri m am ica? E V IC A : A li k ad sam se tak o n au ĉila. F E M A : T o te je n au ĉio taj tv o j u ja i d ru g i n jem u p o d ob n i, n o ja teb i k aţem , d ev o jk o , u ĉi se p o m o d i g o v o riti ak o m isliš d a o stan eš m o ja k ći. EVICA: Meni je uja. FEMA: Opet ona uja? Jesam li ti kazala jedanput da o n n am a n e m o ţe b iti ro d? Š ta ćeš k o d n jeg a, d a m u p ereš su d o v e? P ogled aj k ak v e su ti ru k e, k u k av ico , k an d a si n ajg o ra p ao ren tin a . N ek 'n ad m i slu šk in je ak o je rad im ati p o slu ge, a n e d a m u ti d irin d ţiš. EVICA: On me nigda nije terao raditi, ali ja sama imam volju. FEMA: Eto ti, isti otac! Tako je i on imao to ludilo u glavi da radi, pa da radi. Niti mari kakve se haljine nose niti kako se gospoda unterondluju. Idi, kukavico, n a o g led alo , p o g led aj se k ak v a si, sto jiš k ao stu p a, b ez midera i neutegnuta.

EVICA: Ja ne mogu mider da trpim, kad se zaptijem u njemu. F E M A : T ak a d rn d a i n e m o ţe, n eg o k o je su d o b ro vospitane (za teţe se). Ja m o g u , v id iš, a teb i je tešk o . EVICA: Kad se stegnem, moram da stojim kao u k o p ĉan a, n e m o g u d a se sag n em , n iti što d a prihvatim. F E M A : I n e treb a, zato ti sto je d v a p ed in tera za leĊ i, nek' oni rade. E V IC A : A zašto m i je b o g d ao ru k e? F E M A . V id iš d a si m u ću rla: d a se b eliš, d a se k itiš, d a ĉešalj n am eštaš k ak o ti je v o lja, zato je b o g n o b lesim a ruke dao, a ne da vuku plug (duva u prste). Ne znam, n e zn am , n e zn am k ak o ću te v o sp itati: fran cu sk i n e zn aš, n e zn aš p rav iti k o m p lam en te, a k o lik a si; sad te moram od azbuke reparirati. EVICA: O, majko, sad je dockan. FEMA: Ja znam, al' ko bi smeo spomenuti dok ti je o tac b io ţiv? O n d ru g o n ije zn ao n eg o d a teĉe, d a sed i k o d k u će, k ao b aba, n e m areći n i šta je to p u k et n i šta je k o k et. E v o , n o v aca je o stav io d o sta, ali šta to p o m aţe k ad je o stav io p o sle seb e k rav u . B o g zn a šta b i od mene bilo da nisam od nature na gospodstvo stv o ren a. N o jo š n ije d o ck an , m o ja lep a E v ick en , sam o se ti n a m en e u g led aj, p a se m o ţeš jo š k o lik o -toliko popraviti. E V IC A : (A h , b o ţe, šta će jo š o d m en e b iti?) Pozorje drugo VASILIJE, P R E Đ A Š N JE

V A S IL IJE : D o b ro ju tro ţelim , m ajsto rice. FEMA: Kakva je ovo svinja? (Ĉ ep eći se.) Dragi moj, g d e si ti taj ep ik et n au ĉio d a u so b u no b lesa u Ċ eš b ez k u can ja, b ez k o m p lam en ta? Z n aš li ti d a m o g u tak i n a p ed in tere p o v ik ati d a te ĉak n a so k ak isteraju ? V A S IL IJE : Ja n e zn am šta v i g o v o rite, m ajsto rice. F E M A : R iftik , riftik , o n n ek u m ajsto ricu traţi. V A S IL IJE : Š ta je to? E v ice, šta je tv o jo j m ateri? FEMA: Dragi moj, ovo nije Evica, ovo je frajla mamzel. Kod noblesa se ne govori ti, nego milostiva g o sp oĊ a. VASILIJE: Zaboga, gde sam ja? F E M A : T i si k u ću p o m eo , d rag i m o j. T i si m o ţe b iti traţio p ro ste lju d e, p a si d o šao k o d no b lesa. VASILIJE: Ta ja nisam lud, koliko sam puta dolazio d o k d e jo š i p o k o jni m ajsto r ţiv eo . FEMA: Riftik, opominjem se, kad je hteo za pedintera stati. VASILIJE: K ak av p ed in ter, k ad ste m i o b ećali E v icu ? F E M A : Š ta, m am zel teb i o b ećala? T o je g ru b ijan stv o . Jokan, Jokan, kumte pisli her, virfte grubijana hinauz. V A S IL IJE : T a n em o jte se šaliti, m ajsto rice n eg o ja sam d o šao d a p itam k ak v e ćem o h aljin e za E v icu . FEMA: (p o d b o ĉi se): M o lim te, k aţi m i, s k im m isliš ti d a g o v o riš? VASILIJE. Zar vi niste Fema, pokojnog majstor-Pere

o p an ĉara ţen a? F E M A : Ja o p an ĉaro v a ţen a, u o v i 'aljin a o p an ĉarica? A h , sam e d ask e m o raju o d ţalo sti p lak ati! VASILIJE: Ali zaboga, koliko ste me puta nazvali v ašim zeto m ? FEMA: Ti moj zet, s ovim izdrtim laktovima? S ad će me smesta groznica uhvatiti. VASILIJE: Ali zaboga, majstorice ... FEMA: Ta trista te vraga odnelo, nisam ti ja nikakva m ajsto rica... T ak i m i se v u ci isp red o ĉiju , n em o j mi smraditi sobu s tvojim 'aljinama. VASILIJE: Slatka majstorice ... FEMA: (uhvati ga za ruku): M arš iz m o je k u će, traţi majstorice kod tvoga oca, a ne kod noblesa. uh! (Najedanput ga pusti.) Uh! usmradila sam ruku! (D u va u ru ku , p a je p o sle b riše m a ra m o m.) Sad je moram tri dana prati, dok je opet u nobles dovedem. VASILIJE: Majstorice, to nije lepo od vas. FEMA: (poleti na njega, pa se opet trgne): Vuci se, k ad ti k aţem , iz m o je k u će, ili ću tak i p an d u re d o zv ati. V A S IL IJE : N isam se n ad ao d a ćete m e s panduri terati. FEMA: S panduri, dakako, s panduri se teraju oni koji ĉest n o b lesa d iraju . (Evici) Š ta si stala, te g a n e tu raš iz sobe. E V IC A : A li, slatk a m ajk o , o v o je n aš V asa. F E M A : N aš V asa, p ao rsk a trag o ! H o ćeš d a se lju b iš s

njime? (Vasiliju) Napolje se vuci! V A S IL IJE : Z ab o g a, m ajsto rice, im ate li d u še? FEMA: (p o Ċ e, p a se trg n e): U h , što n e sm em d a m u se p rib liţim , d a g a sam a isteram . A li ĉek aj, b ezo b razn ik ! (U zm e lep ezu , p a g a p o ĉn e s n jo m tu ra ti.) Napolje iz m o je k u će! VASILIJE: Slatka majstorice, sam o jo š jed n u reĉ. F E M A : K est m ašir, m arš! (Istura ga.) Bezobraznik jedan, opoganio mi lepezu. Sad je moram pokloniti A n ĉici. EVICA: Ah! F E M A : A šta ti tu u zd išeš? P ao ren tino , p o v ela si se za k o jek im , p a i n e g led aš šta je n o b l. N a m en e g led aj, ak o m isliš d a što g o d b u d e o d teb e, a n e n a k o jek ak v o Ċ u b re. P ozorje treće SARA, P R E Đ A Š N JE S A R A : S lu ţb en ica, slu ţb en ica, k ak o ste? A a, tu i frajlica, d rag o m i je, d rag o m i je, h ib šes k sih tl! L ep e o ĉice, g latk i o b razi, sm eĊ a k o sa, h ip š, h ip š! V i k ec frajlice, vi kec? EVICA: Oprostite, ja nisam kec. SARA: Ha, ha! Ja nemecki pitam kako se nahodite. F E M A : N e zn a v am ta n išta, n ev o sp itan a je k ao k rav a. S A R A : A a, n išta, n išta, d o sta su v o sp itan i, jo š su mladi; prekrasno, prekrasno, to mi je drago (pokloni se). Ju ĉe sam b ila k o d g o sp o je M irk o v iĉk e n a ru ĉk u , to je što g o d p rek rasn o , o d sv eg a d o sta, ali sarm u što je

im ala, n isam jela sk o ro , p a srn eći ĉerek i štru d la, to je što g o d ko m i fo ! T o k ajer je tak o b io k rasan , ja g a nisam skoro pila; p a o p et k afa, šećera su v iše. T u sam i F in esk u p o v ela, o b eštija jed n a, i o n a se b aš d o b ro ĉastila, p a n ajp o sle zasp ala p o d astalo m . V iĉem ja: Fineska, Fineska, Fineska ... jedva sam je probudila; to v am je m o p s, d a se n e m o ţe isk azati; v o lim n ju n eg o najb o lje p eĉen je. P a k ak o ste m i, k ak o ste v i ru ĉali? FEMA: Miko fo! S A R A : D rag o m i je, b ez d ru štv a to n ajb o lje n ije b aš m o g lo b iti. D ru štv o v am je o so b ito p ri ru ĉk u n u ţn o . O n o se razg o v ara, o n o se šali, a n ajv iše p rav i ap etit. F E M A : D an as u zim am ĉest ajn o d lo vati v as n a ru ĉak . SARA: Blagodarim, blagodarim! Nemojte se samo e mnogim truditi; ja sam s najmanjim zadovoljna: malo su p e i jed n o p arĉen ce rin d flajša. FEMA: Miko fo! SARA: Ali samo da je debelo; to je kuriozno da ja sve debelo milujem, ali rindflajš o so b ito , sam o ak o je dobar sos. FEMA: To kod mene mora uvek biti miko fo! SARA: Drago mi je, drago mi je, to je za mene dosta. Jo št k ad b i b ilo m alo sarm e, to m i je o stalo u d u ši jo št o d g o spo je M irk o v iĉk e, a i ajn g em o ck n e šk o d i; a p eĉen je, a, to d aje apetit vinu. Rihtig, malo nisam zab o rav ila to rtu , to sam b aš sam a m islila m esiti; to je o so b ito jelo , jo št ak o će p o sle k o n fekt d o ći. K afa rastv ara sv e, d aje d o b ro sk u v ati, o so b ito ţen sk im personama. FEMA: (okrenuta ogledalu): Miko fo! .... Mi ko fo!

SARA: A, nove lokne! Rihtig! ... Po poslednjem ţu rn alu ! Š arm an t, ala b o n er! F E M A : O v o su iz P ariza, b eĉk e n išta n e v aljad u , a m o j je pasion, znate, da mi je sve francuski. S A R A : H ip š! h ip š! O v o n em a jo š n ijed n a k o d n as, šarm an t! N ek 'se zn a k o ja je g o sp o ja o d M iriĉ. F E M A : K aţite m i, m o lim v as, k ak o ćem o o v u m o ju d ev o jĉu ru n a n o b les p o d ići? S to ji m i k ao k o st u g rlu . S A R A : A , m am zel, n jo jzi ćem o jed n o g lep o g m lad o ţen ju n aći o d v elik e fam ilije; u n šap o , što k aţe Francuz. F E M A : Z n a v am ta šta je šap o v , ili k ap o v ; o n a se d rţi sv o g a p ao rlu k a, što je o d o ca p rim ila, k ao p ijan p lo ta. EVICA: (iziĊ e n a p o lje). FEMA: Eto, vidite, sad da ne svisnem od jeda. Druga b i n aĉin ila k o m p lam en t, a o n a ... S A R A : A la b o n er! T o će b iti m am zel, što će se p ara traţiti. V eru jte v i m en i, m ad am , u P arizu n eće b iti takove. Imate li volju udati je? F E M A : T o je m o ja jed n a ţelja; ali, zn ate, d a m i je kakav nobles! S A R A : O , m a ch ?re, im am v am jed n o g m lad o ţen ju , to v am je m lad o ţen ja, u P arizu n em a tak v o g . S p u štajte samo: on je od karaktera filozof. FEMA: Vilozov? Ah, molim vas, gledajte, n astajav ajte, sam o d a b i se u n ju zalju b io ; ah , to će b iti nobl! Nastajavajte, molim vas. S A R A : T res v o lo n ti?rs! O n će n ju v o sp itati, o n će n ju

n o b ilitirati; o n će je n aĉin iti k ao p am u k . F E M A : A h , k ak o će to lep o b iti k ad p o Ċ em s n jim u šp acir, k ak o će sv ak i za m n o m p o g led ati. (Ĉ ep i se.) D a, d a, ja ću b iti n a d esn o j stran i. S A R A : T o će b iti šarm an t, to će b iti k o m i fo ! ... A g le, m o ja F in esk a, o b eštija jed n a, d a se sam o n e izg u b i; ja je m o ram ići traţiti. D ak le, ja ću zacelo d o ći n a ru ĉak , nemojte se ni najmanje sumnjati, ja nisam nigda u tom moje grubijanstvo pokazala. Ostala bih kod vas dr podne, no izvinite me, moja Fineska ... to vam je m o p s, n i fran cu sk i k ralj n em a tak v o g ... S lu ţb en ica, slu ţb en ica, ... p rep o ru ĉu jem se. F E M A : S lu ţb en ica. SARA (otide). F E M A : T o je ţen a, k ak o g o v o ri fran cu sk i, k an d a jo j se jezik o p arizio . K ak o o n o reĉe? A h a! K o m i fo ! ... (viĉe) Evicken, Evice! P ozorje četvrto EVICA, P R E Đ A Š N JA EVICA: Evo me, majko! F E M A : O p et o n a "m ajk o "; ĉu ješ, d ev o jk o , n em o j m e jediti! Kakva majka? Gledaj me u obrazu, mislili bi lju d i d a sam ti m laĊ a sestra. U ĉi se p o m o d i g o v o riti: M am ice, m am ich en , ili ak o h o ćeš sasvim fran cu sk i, mama, a nemoj doveka biti paorka, kao tvoj ujak ... Ĉ u ješ, E v ice, d a ti jo št jed n u k aţem (uzme je za ruku). S ad treb a d a se sv eg a o stav iš; n a ro d d a zab o rav iš, i sam o sv o ju sreću d a g led aš, S u tra će te jed an p rv i vilozof prositi.

EVICA: Filozof! FEMA: Dakako. Nego sad idi, pa se nabeli i narumeni, da b i se p reĊ e u teb e zalju b io , razu m eš li? EVICA: A moj Vasilije? F E M A : T o je n esreća! Ja jo j g o v o rim o p rv o m g o sp od in u , a o n a ho će sv in jara. A , n eću se ja m n o g o tu s to b o m rezo n irati. K aţi k o m i fo ! E V IC A : Š ta je to k o m i fo? F E M A : T ak i k aţi k o m i fo ili će ti p u ći o d m ah g lav a. EVICA: Komi fo! F E M A : A k o sv ak i d an d v ad eset red i n e ĉu jem o d teb e o v u reĉ, n isi m o ja k ći. N eću ja n ep o tk o v an u k ravu d a imam, nego devojku od mode. Pozorje peto A N Ĉ A , P R E Đ A Š N JE A N Ĉ A : M ajsto rice! F E M A : K ak v a je o v o sv in jaru ša! S njom nije vredno ni razgovarati (p reĊ e k o g led a lu i p o ĉn e n a m ešta ti kosu). A N Ĉ A : M ajsto rice! F E M A : U h , m o ra ĉo v ek u n esv est d a p ad n e (sedne na stolicu). A N Ĉ A : M ajsto rice, šta ćem o za ru ĉak ? FEMA: Uh! (strese se.) A N Ĉ A : M ajsto rice!

FEMA: Ja! Zaboga! (Treska se na stolici). A N Ĉ A : M ajsto rice, v am i je zlo ? FEMA: (Ċ ip i): T a, sk o te ţen sk i, što si ti, ta d o k le ćeš m e jesti? K ak v a sam ti ja m ajsto rica, v aljd a ti ĉin im opanke? A N Ĉ A (zagleda se u nju). F E M A : D o b ro m e g led aj, g lu p av k o jed n a, šta n alaziš majsto rsk o k o d m en e? Jesam li o b u ĉen a k ao firšk in ja? A N Ĉ A : P a k ak o h o ćete d a v as zo v em ? F E M A : Ja d a ti k aţem , ti n isi slu ţila k o d n ob lesa? A N Ĉ A : O p ro stite, ja n isam zn ala šta v i zah tev ate. F E M A : D o b ro , n eću n i ja za v as zn ati. V u ci m i se isp red o ĉiju ! AN Ĉ A : A šta ćem o za ru ĉak ? FEMA: Kuvaj makar kremenja kad si takva drolja! A N Ĉ A (u polasku): (M eĊ er je m o ja m ajsto rica sasv im izgubila pamet!) (Otidne.) F E M A : U red iću ja d ru g o jaĉe m o ju k u ću , n eće se m en i takav saueraj praviti. Idi mi zovi Jovana! (Evica otide.) P ro k leti p ao rsk i ro d , što je n au ĉio , n au ĉio ; n e zn a o sećati k ak o je lep n o b les. P ozorje šesto JO V A N veseo trĉi JOVAN: Evo me, majstorice! FEMA: Gledaj opet ovog! Sad da ne svisnem od jeda.

(P o d b o ĉi se.) M o re, im aš li ti p am eti ili n em aš? M o re, zar m e n e v id iš k ak o sam o b u ĉen a? K ad si jo š o v ak v u majstoricu u tvom veku vidio? JO V A N : P a d o b ro , a što sam ja k riv što m e je p o k o jn i m ajsto r tak o n au ĉio? F E M A : T v o j je m ajsto r b io , d a ti k aţem , m ag arac; ti treb a d a b u d eš p am etn iji. JO V A N : Š eg rt o d m ajstora? FEMA: Dakako, medvede! - V id iš i ja k ak o sam se p ro m en ila. D a zn aš, ja ti v iše n isam m ajsto rica. G o sp o Ċ o , frau fo n , ili m a ... m a ... k ak o , v rag u , fran cu sk i k aţu , n e m o g u o d lju tin e d a p o g o d im . JO V A N : Š ta ste m e, d ak le, zv ali, m a ... m ajs ... gospoĊ a, h o ću d a rek n em . F E M A : T ak o sv ak i m ag arac rad i d a g a v iĉe m ilo stiv a gospoja po tri sata. JO V A N : E , šta m o g u ja zato , k ad sam im ao p o sla. F E M A : T i n em aš n ik ak v a p o sla, n ego d a sed iš tu , d a slu šaš zap o v est. JOVAN: A krava da crkne od gladi; zar joj ne treba dati sena? FEMA: Kravi sena, uh! uh (metne maramu na nos), ala sm rd iš! A n ĉice, A n ĉice, d aj m alo v atre d a se o k ad i soba. Idi ukraj, ne mogu da trpim smrad od tebe. JO V A N : S am o što sam d ao k rav i sen a, a k ak o je b ilo kad sam spavao u štali i s v am a zajed n o jeo? P a zn ate li, m ajsto rice, o n aj n aš b eli m aĉak ... F E M A : Ju ! M aĉak ! N e g o v o ri m i v iše tak v e reĉi, h o ću

da padnem u nesvest. JO V A N : N iste li g a sam i v ašo m ru k o m u b ili k ad a je izeo kobasicu? F E M A : U h , u h ! D ajte m i sirćeta p o d n o s dok nisam p ala u n esv est. A n ĉice, A n ĉice! A N Ĉ IC A (donese va tru i p o ĉn e ka d iti). F E M A : A h , A n ĉice, k ak o m i je zlo , p o d u zim a m e m u k a. D aj m alo sirćeta p o d n o s (A n ĉa jo j d o n ese) ... T ak o , sad m i je v eć lak še. T i, b ezo b razn iĉe, d a se v iše n e u su d iš p red a m n o m tak o što g o v oriti. N e zn aš li ti da je moje telo slabo? JOVAN: E, slabo, da! Koliko ste boja od majstora izeli! F E M A : T o je in p retin en cija! Ĉ u ješ, sad ti p o sled n ji p u t k aţem d a m i v iše n e sp o m in ješ što je b ilo . T ak o b i me, bezobraznik, i pred kakvom stranom personom osramotio. JO V A N : P a šta ste m e zv ali? F E M A : Z v ala sam te d a ti d am reg u lu d a n e b u d eš k ao d o sad ili k ao što su o v e d ro lje. P rv o i p rv o : ti se n ećeš v iše zv ati Jo v an . JOVAN: Nego? FEMA: Hanc. JOVAN: Zar sam ja konj? FEMA: Budalo! Najlep ši p ed in teri im ad u to im e. JO V A N : N isam ja p ed in ter n eg o šeg rt, n it'je m en i o tac k aziv ao d a se n em ĉim , n eg o d a o stan em k o ji sam bio.

F E M A : K u k av ico , to je n o b les ... ti n ećeš v iše rad iti k ao d o sad , sam o ćeš za m n o m ići, m en e i n ajv eće madame - madame, v rag im m ater, n isam m o g la o to iĉ p o g od iti... n jih ćeš u ru k u lju b iti i s k aru ca sk id ati. JOVAN: A gde su nam karuce? F E M A : T i n ećeš n o siti te h aljin e, n eg o sam ti n aĉin ila d ru g e, sv u d a u n aok o lo sa ţu tim p artu n eto m . JO V A N : Š ta, d a m e p rav ite p ajacem ? M ajstorice! ... FEMA: Opet on! JO V A N : S v e zab o rav im , g o sp o Ċ o , ho ću d a rek n em , ja nisam rad da se pravi od mene komendija. F E M A : T ak o n ajv eće g o sp o d e p ed in teri n o se. D o b ro samo pazi kad te viknem Hanc. JO V A N : Ja n eću d a b u d em k o n j, m ak ar m e u b ili. FEMA: To je n ajlep še im e, lu d o ! G led aj k ak o je suptilno Hanc, bolje nego gurbijansko Jovan. JO V A N : M ak ar i g u rb ijan sk o , m o je je, ja g a n eću p o d starost menjati. F E M A : H o ćeš li d a b u d eš Ţ an? JO V A N : Ţ an ! S ad d a m e p rav ite C ig an in o m . FEMA: Ludo, ludo! To svi Francuzi imadu. JO V A N : Š ta F ran cu zi, o n e p o g an ije što ţab e jed u ! F E M A : T o je n o b l, Ţ an . JOVAN: Zar bi vi jeli? F E M A : Jo h an , ti jo št n e o sećaš šta je to n o b les. Š to

god je u modi, to je lepo. JOVAN: Boga vam, majstorice, da li bi' vi nosili ĉizm e s m am u zam a k ad b i to b ilo u m o d i? FEMA: Dakako, to se zove nobles. JOVAN: I pantalone? FEMA: Zar ti nisi video da madame nose frak? JO V A N : H e, h e! T ak o b i'n ajp o sle ja m o rao o b u ći suknju, kad bi' se na modu dao. F E M A : T o m o ţe b iti, Ţ an , p ro p o p o , Ţ an . JOVAN: Molim vas, majstorice, nemojte me zvati D ţan o m . F E M A : T o m o ra b iti Ţ an . JO V A N : Ja n eću , m ak ar zn ao o v aj ĉas trid eset b atin a izv u ći. F E M A : A ti h ajd e b u d i Jo h an , to je lep še. JO V A N : I to n eću, nisam ja Nemac. Bolje da idem to p iti o n e k o ţe što su o d m ajsto ra zao stale. F E M A : Š ta, k o ţe? T aj sm rad u m o jo j k u ći n eće v iše biti. JO V A N : K ad n eće, ja id em o d v as. F E M A : T o je in p etretin en cija! Z n aš šta je, Jo k an , ak o m e o p slu ţiš tri g o d in e d an a, d aću ti pet stotina forinata. JOVAN: Pet stotina forinata! Pa posle da duvam u prste? - V o lim ja izu ĉiti zan at, p a b iti p o šten m ajsto r

nego bitanga svetska. F E M A : Jo k an , d o b ićeš jo š i A n ĉicu . JO V A N : A n ĉicu , A n ĉicu ! H m , ala ste v i m ajs - onaj, g o sp oĊ a, v elik i Ċ av o ! F E M A : U h , u h , ja Ċ av o ! JOVAN: Kako vi to sve znate, kao matorac neki. FEMA: Ja sam mlada, Jokan. JO V A N : O tk ad ja n a A n ĉicu m islim ! A jeste li v id ili kako je lepa? Nos joj je kao struk karanfila, obraz crv en k ao k arm aţin sk a k o ţa, a k o sa crn ja n eg o n ašeg m aĉk a rep . F E M A : U h , u h ! Id i, d o k n isam sv e p o v ratila. A n ĉice, d aj sirćeta! JO V A N : N em o jte, sad ću ja sam d o n eti (p o Ċ e). FEMA: Grubijan, bezobraznik, ti si za svinjara, a ne za p o šten o g p ed in tera. Z ar se tak o o d n o b lesa id e! N isi ni u ruku poljubio. JO V A N : Š ta v as zn am ja, k ad k aţete d a v am je zlo . F E M A : M ak ar d a izd išem , u g u rsu ze, o p et se n o b les u ruku ljubi (p ru ţi m u ). Na! JOVAN (gleda je): Majstorice, ali su vam ispucane ruke! (P o lju b i je i b rzo iziĊ e.) F E M A : Š to je n ev o sp itan o , n ev o sp itan o ! A n ĉice! A a, n e treb a v ik ati, v elik e g o sp oĊ e zv o n e (uzme dva cva n cig era i p o ĉn e ku ca ti). A ja! N e zn a p ao rk a šta je zvoniti. (V iĉe.) A n ĉice, A n ĉice!

A N Ĉ A , P R E Đ A Š N JA A N Ĉ A : E v o m e! F E M A : D a m i k u p iš m alo h o p -hop - kako ga vraga zo v u , h o p m an iše tro p n . O v aj g u rb ijan Jo h an tak o g ad n e reĉi g o v o ri d a se ĉo v ek u m o raju crev a m u titi. A n ĉice, d an as ćem o im ati jed n u g o šću . K o lik o im a sati? A N Ĉ A : D ev et p ro šlo . F E M A : S ad je n ajb o lje p rav iti v izite, je l'? A n ĉice, samo dobro uredi. Evo ti trinkelta (dade joj tri cvancika). A N Ĉ A : M ilo stiv a g o sp o ja! FEMA: (uspija): A n ĉick en , to je m o je p rav o im e. A N Ĉ A : M ilo stiv a g o sp o ja, v i ste v rlo d o b ri. FEMA: (h o d a , u sp ija ju ći, p o so b i): A n ĉick en , k o lik o me god puta mojim pravim imenom, milostivom g o sp oĊ o m , n azo v eš, to lik o ćeš p u ta d o b iti trin k elt. A N Ĉ A : M ilo stiv a g o sp o ja! FEMA: Komi fo! (Hoda ponosito.) A N Ĉ A : M ilo stiv a g o sp o ja! FEMA: (ĉep eći se): S am o zap iši, A n ĉick en , p a ćeš m i p o slati k o n tu . T i zn aš v elik e m ad am e o N o v o j g o d in i trinkelt d aju . A n ĉick en ! A N Ĉ A : Ĉ u jem , m ilo stiv a g o spo ja FEMA: Oh, oh! (O p et h o d a u sp ija ju ći.) A n ĉick en , sam o zap iši. - N o ja ću m en i b iletu n aĉin iti, je li,

A n ĉick en , sv ak a n o b les n o si sv od u biletu . A N Ĉ A : Jest, m ilo stiv a g o sp o ja. F E M A : P ro p o p o , A n ĉick en . T i si slu ţila k o d n o b lesa, k ak o se sad n o si šal? P rek o ru k e ili o k o v rata? A N Ĉ A : P rek o ru k e, m ilo stiv a g o sp o ja (za b eleţi). F E M A : T o je m o j g u st. O b iĉn o se n o si k rst n a v ratu , ali ja sam n aru ĉila zv ezd u ; to je lep še, a i n e n o si sv ak a šu ša. Š ta ti se ĉin i, A n ĉicken? A N Ĉ A : V rlo lep o , m ilo stiv a g o sp o ja (za b eleţi). Jo š vam jedan sat treba. F E M A : O im am , A n ĉicem a, o stalo m i je o d p o k o jno g dva sata (izvadi.) Istin a, sreb rn je, n o ja ću g a d ati pozlatiti. A N Ĉ A : T o je v rlo v elik i sat. F E M A : N išta, ja n e ţalim p latiti. Je li, A n ĉicem a, u d ţep u se n o si? A N Ĉ A : A , b o ţe saĉu v aj, o v d e n a lev o j stran i (na prsi p o ka zu ju ći). F E M A : R iftik , riftik , A n ĉice, o v aj p ro k leti fran cu sk i jezik zabunio mi je glavu. Sve o njemu mislim, pa u drugom moram da falim. (Pridene sat.) A n ĉick en, m o ţe i o v ak o p o d neti, d o k se o v aj p o zlati, je li, A n ĉick en? A N Ĉ A : Jeste, m ilo stiv a g o sp oĊ a (za b eleţi) FEMA: (hoda ponosito po sobi, sve na ogledalo g led a ju ći): A n ĉick en , šta m i jo š m o ţe faliti? A N Ĉ A : Jed an šteh er

FEMA: Prokleti francuski jezik, tako mi je zabunio g lav u d a sad u p ravo n e zn am šta je to štek er. A N Ĉ A : O d b elih k o stiju , što se g led i k ro z n jeg a. F E M A : P rav o , A n ĉicem a, i ja ću d a p o stan em k ratk a vida. A N Ĉ A : V eru jem , m ilo stiv a g o sp o Ċ a (za b eleţi) FEMA: D o k se taj, k ak o se b estrag a zo v e, štek er k u p i, m o g u se i s n ao ĉarim a p o slu ţiti, je li, A n ĉicem a? A N Ĉ A : M o ţe, m ilo stiv a g o spo Ċ a. FEMA: (u zm e n a o ĉa re i g led a kro z n jih )' Komi fo! ... P ro p o p o , A n ĉich en , k ak o se n o b les tam o g d e si slu ţila unterlondruje? ANĈ A : L ep o . Ig raju v ista, taro k a, šah a, b o sto n a. F E M A : M o ram o v aj v rašk i fran cu sk i jezik sasv im o stav iti. T ak o m i je g lav u zab u n io d a n e m o g u n išta d a pogodim. (T a re ĉelo .) Š ta je to , b estrag a? A N Ĉ A : T o su k arte. F E M A : R iftik , riftik , p u n išak a, p o k lop ica i m arjaša. K o m i fo , A n ĉicem a, d a k u p iš k arte, to ćem o i m i igrati. - Kako se dalje unterlondruju? A N Ĉ A : U d araju u fo rtep ijan o . F E M A : O , to je d av n o u m o d i. Š to g o d n o v o , p o n o v o m ţu rn alu . P ro p o po , A n ĉicem a, d a k u p iš tri drombulje, da se unterlondrujem. Mogu i ja kakvu m o d u izn eti, je li, A n ĉich en? A N Ĉ A : Jeste, m ilo stiv a g o sp oĊ a (za p iše).

Pozorje sedmo MITAR, P R E Đ A Š N JE MITAR: Pomozi bog, Femo. F E M A : I o v aj je d o šao d a m i sm rad i n o s (metne maramu na nos, pa se okrene ogledalu). M IT A R : F em o , šta je teb i? Š ta si se n aro g u šila k ao patak? FEMA: Komi fo! Komi fo! danas imam jednu osobitu v izitu . Jo k an , au fšp o n en (ode). M IT A R : Š ta je o v o j m o jo j sestri! G d i je E v ica? A N Ĉ A : U b ašti. MITAR: Idi je zovi (A n ĉa o tid e.) Kog vraga, il' je p o lu d ela ili se ĉin i. K ak v e su to reĉi: m ik o ! m ik o ! Kanda krave vabi. EVICA, MITAR M IT A R : D ev o jk o , šta je tv o jo j m ateri? E V IC A : A h , u jo , o n a k an d a n ije p ri svesti, g led ajte šta je u rad ila s k u ćo m . M IT A R : Ja v id im p ro m en u , ali n e zn am zašto ; ta n i šest n ed elja n em a otkad ti je otac umro. E V IC A : O n a h o će d a je k o d n je sv e k ao k o d n ajv eće g o sp od e. P su je m e i g rd i što rad im , n eg o k aţe d a se nakitim pa da sedim. MITAR: O, sluta jedna, a je li ona sedela dok je otac b io ţiv? O n se, b o g d a m u d u šu p ro sti, k in jio i ţiv o t p rek raćiv ao d a v am što v iše p rib av i, a g led aj ti sad o v e, h o će d a u tam an i k u ću . A , d ru g o jaĉe ću ja s n jo m

p o ĉeti! E V IC A : G rd ila m e i ru ţila što sam b ila k o d v as i što sam radila. M IT A R : D ašta, i teb e d a v asp ita k ao što je o n a? Bezobraznica, videla ono malo k rajcara, p a h o će d a spiri. E V IC A : N ek ak v a g o sp oĊ a S ara d o lazi, p a je tak o u ĉi. S v e k aţu d a n isam v o sp itan a k ak o v alja. M IT A R : K ad n isi v o sp itan a, a ti ćeš ići sa m n o m . E V IC A : Ja n e sm em , u jo , u v ašu k u ću u laziti. M IT A R : Z ašto? EVICA: Zapretila mi je strašn o , zašto k aţe d a n em a b rata ĉizm ara. M IT A R : Š ta, ta p o k o n d iren a tik v a! A šta jo j je o tac i m u ţ b io , n isu li p o šten i m ajsto ri b ili k ao i ja? H ajd e ti sa m n o m , p a sam o n ek a d o Ċ e p o teb e, p reb iću jo j obadve noge. EVICA: (m a zeći se): Ah, ujo! MITAR: N o , šta ti je? EVICA: Ah, moj Vasilije! I njega je oterala. M IT A R : M o ja ćerk o , jest d a je V asilije d o b ar, i d a je i tv o j o tac jo š n am islio d a te za n jeg a d a, ali ja ti to n e m o g u d o p u stiti, a n i za što d ru g o n eg o što je siro m ah . EVICA: (p la ĉe). MITAR: N o , n o , ti p laĉeš? EVICA: Nije li moj otac i mnogi drugi ljudi, niste li i

v i sam i b ili o sk u d n i k ad ste se ţen ili, p a eto ste, h v ala bogu, stekli! Moj je Vasilije vredan. M IT A R : E , m o ja ćerk o , sad n isu o n a v rem en a k o ja su b ila k ad sam se ja ţen io . S ad je sv e d ru g o jaĉe: prokleta moda jako je ovladala. Tvoja se baba, bog da jo j d u šu p ro sti, u ven ĉan o j h aljin i sah ran ila, a o d k ap e jo j i sad sreb rn a d u g m eta n a sv eĉan o j ću rd iji n o sim , ali n aši m laĊ i sv e h o će d a sv etle, d a su p red sv eto m o b u ĉen i, m ak ar u k u ći proje ne imali. EVICA: Moj Vasilije nije takav. M IT A R : Ja zn am , ali n i o n n e m o ţe iz red a izilaziti. V id iš, k ad b i ti m etn u la zlatn u k ap u , sv i b i zin u li n a teb e k ao n a ĉav k u . M o raš im ati o d p au ĉin e, i n atrk aĉiti k rak lje ili ţirafe, k ak o b estrag a zo v u ; o ko vrata kule i taran e; m o raš n ao b ru ĉati g lav u i sap eti ru k e sa zlatn im lan cim a, a to sv e o tk u d a ćeš? E V IC A : N isam n i ja siro ĉe u b o g a. M IT A R : V id iš li ti d a ti m ati lu d u je? O n a će sv e s njenom prokletom modom da spiri i izmodi, pak onda? - N e, n e, ţao m i je, al'n e m o ţe b iti ... K o ji v rat, k ak av je to pandur? EVICA: To je Jovan. M IT A R : Jo v an , p a šta se tak o n aru ţio ? ... Jo v an e! Pozorje osmo JOVAN uniformiran, P R E Đ A Š N JI JOVAN: Evo me, majstor-Mitre! M IT A R : O , ĉasn i te k rst p o tro ; k o ji te Ċ av o n ag rd i? JOVAN: Majstor-Mitre, pazite s kim govorite! Ja

n isam v iše Jo v an , n eg o H an c, Ţ an , ili ak o to n e m o ţete d a u p am tite, Jo h an . K o ji m e šeg rto m n azo v e, o n aj je p ro p ao o d m o je g o sp o Ċ e m ajsto rice. MITAR: Tvoja je majstorica sasvim poludila. JOVAN: Dosta je i bila pametna. M IT A R : P a k u d je sad o tišla? JO V A N : D a jo j ĉitaju m o litv u . M IT A R : I o n a ti je zap o v ed ila d a se tak o o b u ĉeš? JOVAN: Dakako. Ja sam njen pedinter. Sad moram sv e d ru g o jaĉe u red iti n eg o što je d o sad b ilo . V id ite ovaj orman? Napolje s njime, mora soba biti prazna, zašto k aţu d a lju d i o d m o d e sv e p razn o u so b i im aju . V id ite o v aj zid ? T u ćem o p o reĊ ati n ek e g o lišav e lju d e i frajle s razdrljenim grudima i s nekim klobucima na g lav i, g d e se n a p au n i v o ze. K rev eti m o raju d o ći nasred sobe uspored, i to jedan za goste, a drugi za majstoricu. Ova polica,.. M IT A R : D o sta, im en a ti b o ţja, p rev rću m i se crev a. Š ta je ta ţen a n au m ila? H ajd e, E v ice, o d jed a n eću m o ći ĉitav d an jesti (odu). JOVAN: Idite vi, Jovan je opet od vas sviju n ajp am etn iji. A n ĉich en , o p et; A n ĉice (o d škrin e la g a n o vrata), A n ĉice! ... Jao ! E v o m i m ajsto rice! Pozorje deveto FEMA stupi, JOVAN F E M A : Ţ an , san tu n d er b o ţu r tu . JOVAN: (Ded sad, Jovane!)

FEMA: Ne parle francuz! JOVAN: (Pravo sam ja majstor-Mitru kazao da je poludila.) FEMA: Jo h an , m o ram i teb e d a d am u ĉiti fran cu sk i. JO V A N : A , to m i fali; n au ĉio sam i srp sk i, tek n isam francuski. F E M A : Ţ an , to m o ra b iti; b arem d eset reĉi. JO V A N : G d e ću ja sad p o d staro st d a n au ĉim , to je tešk o za m en e. F E M A : S ap r tu d er fo . V id iš k ak o n ije tešk o ... Z n aš šta je b o ţu r? JO V A N : K ak o n e b ih zn ao k ad n am je p u n a b ašta b o ţu ra. F E M A : S ap r b u , to je fran cu sk i d o b ro ju tro . S ad k aţi: b o ţu r, m ad am . JO V A N : B o ţu r m ad am . F E M A : L es tru ţes. V id iš k ak o je lak o . JO V A N : S ap r Ċ ab l su n d ier su su n p rp rp ard o n. F E M A : V id iš k ak o je lep o . S ad se sv e fran cu sk i g o v o ri. P ro p o p o , Ţ an , p o g o d ila sam jed n o g lam u ra za dvadeset forinti. JOVAN: A mene da oterate? Majstorice, ja mislim da v as p o šten o slu ţim . FEMA: Tumo! Tumo! To je pseto, magarac, zar ti nisi vidio da svaki nobles pseto vodi!

JOVAN: Pa kakvo je to pseto za dvadeset forinti? FEMA: Malo, lepo, kudravo, komi fo! JO V A N : Z n ate šta, m ajsto rice, d o n eću v am ja za p et fo rin ti o d m o g a b ab e p seto što v iše v red i n eg o d eset takovih lamura. F E M A : K ak o izg led a, Ţ an ? JO V A N : D lak a m u je ţu ta, ak o n ije v eće o d teleta, m an je n ije; g lav a m u je k ao p o lo v iĉe; k rasn o , k u d rav o , milo vam je da pogledite. FEMA: Kako mu je ime? JO V A N : Ţ u ćo v . FEMA: Johan, to je ime gurbijansko, mora biti lamur. JO V A N : P a d o b ro , v i m u n ad en ite im e k ak o h o ćete. V id ećete, sv ak i će u n jeg a p o g led ati. F E M A : D o n esi g a, Ţ an , d a v id im o . JOVAN: Nemajte vi brige, pseto pouzdano. F E M A : P ro p o p o , Ţ an , d a k u p iš ĉešalj i sap u n a, p a ćeš ga svake nedelje miti. JO V A N : M ajsto rice, n em o jte m e sasv im v eć g rd iti, sad i pse da mijem FEMA: Ugursuz, kad mogu prve dame i frajle, valjda i ti m o ţeš! JOVAN: Ja to ne mogu, makar me ubili. FEMA: Vidi se nisi stvoren na gospodstvo Neka, ja ću .

JO V A N : H o ću li ga doneti? FEMA: Aport! (Jo va n p o Ċ e.) Propopo. Johan, santurtur. JOVAN: Semener rotunder. FEMA: Pravo, Johan, pravo. JOVAN: (Zbogom, pameti!) (Otide.) FEMA: (sama): p o g rešila sam što sam g a n au ĉila fran cu sk i. S ad m o ţe g u rb ijan sv e razu m eti k ad p o ĉn em g o v o riti s m ad am am a. A li n išta, k ad b u d e k ak v a tajn a, ja ću p o ĉeti en g lesk i; to je jo št v iše nobles. DEJSTVO DRUGO Pozorje prvo EVICA I VASILIJE E V IC A : A h , slatk i V aso , k ak o m i je ţao k ad p o m islim šta se s to b o m zb ilo ! Moja uspaljenica, tako da joj k aţem , m ati isterala te je k ao n ajg o reg b ećara, a ja n isam sm ela d a jo j n išta rek n em . V A S IL IJE : N išta je to , E v ice, sam o k ad ti m en e m ilu ješ, d o ći će v rem e te ćem o b iti zajed n o . E V IC A : A h , m o j V aso ! T im e n ećeš m o ći u zeti. VA S IL IJE : Z ašto , g d i m e je tv o ja m ati o terala? O , to je n išta, o n a će se lak o p o v ratiti, p o zn ajem ja n jen o dobro srce. E V IC A : A li sad h o će d a m e d a za n ek o g filo zo fa, p ak eto n aše n esreće.

V A S IL IJE : A šta će tv o j u jak k azati? EVICA: Ah, i on mi ne da da za teb e p o Ċ em . V A S IL IJE : T o n e m o ţe b iti! E V IC A : C ela istin a što ti k aţem , a sv u m an u n alazi što si siromah (p la ĉe). V A S IL IJE : N e b o j se ti, E v ice, d o b iću ja n o v aca i v iše, m o ţe b iti, n eg o m lo g i što im aju . E V IC A : A h , k ak o m o ţeš d o b iti k ad a si p o šten? V A S IL IJE : Z ašto što sam p o šten , d aće b o g te ću b iti srećan . (Izva d i reško n tu .) V id iš o v d e d v an aest h iljad a forinti. EVICA: To je samo hartija. VASILIJE: To je znak da sam metno u lutriju. EVICA: U lutriju? Ah! V A S IL IJE : D a v id iš šta sam sn io K ao leţim ja na k rev etu , a ti si d o šla, p a m e p itaš šta m i je te sam tak o n ev eseo . Ja k aţem d a m i je ţao što n e m o g u d a n aĉin im jo št jed n u h aljin u , n eg o sv e m o ram u staro m jan k lu d a id em . T i m i n a to o d g o v o riš d a se b o g i za n as stara, p ak m e p o lju b iš trip u t, o d eš k vratima i n ap išeš k red o m v elik o 3 , zatim d o Ċ eš i p o lju b iš m e o sam p u ta, p a o p et n ap išeš 8 , treći p u t p o lju b iš m e d v ad eset i ĉetiri p u ta, p a k ao i p reĊ e n ap išeš n a v ratim a v elik o 2 4 . S tim se o k ren eš m en i i rek n eš: u p am ti, V aso , d o b ro o v e p o lju p ce, b iće ti nekada slatk i, i o d eš. Ja se n a to p ro b u d im i tak i se setim sn a, jer ko bi na tvoje poljupce zaboravio? No kad dalje razmislim, padne mi na um da metnem na lutriju na tv o ju sreću .

E V IC A : A h , b o ţe! Ja ću . sv ak i d an p o trip u t m etan isati sam o d a d o b iješ. VA S IL IJE : O n d a m i jam aĉn o n eće tv o j u ja k ratiti d a tebe uzmem. E V IC A : A h , k ak o ćem o lep o ţiv iti d o k sam o d o b iješ! V A S IL IJE : D a v id iš k ad zg rn em d v an aest h iljad a. O n d a n eću u o v akv o m jan k lu ići, n eg o g ero k o d n ajlep še ĉo je i d v a p ara p an talo n a. A teb i ću n aĉin iti vikler od same svile. E V IC A : N em o j v ik ler. B o lje ib ero k . D a n e k aţu lju d i: en o , v id iš, d o b ila n a lu triji, p ak d ig la n o s. V A S IL IJE : P a zn aš g d i ćem o k u ću k u p iti? N a p ijaci d o "D v a p išto lja". Ja sam v eć p itao . E V IC A : O , šta će ti, b o g ati, ta k u ća, g d i ćem o d rţati m arv u , k rav e i d ru g u ţiv in u? B o lje i u so k ak u , sam o da je prostrana. V A S IL IJE : N ije n eg o jo št što g od ! S ad će se g o sp o Ċ a od dvanaest hiljada s marvom zabavljati. Na pijaci, g d e su g o spo d a, šta će n am a ţiv in e? E V IC A : Ja d ru g o jaĉe n eću . VAS IL IJE : A li ti m o raš. E V IC A : Ja n eću . V A S IL IJE : K ad n ećeš, ja ti n eću n i jed n u h aljin u k u p iti, zn aš. E V IC A : V aso , srd iš se? VASILIJE (zagrli je): Ne, ti si moja.

EVICA: Ti si moj Vasa (poljubi ga). Pozorje drugo FEMA, P R E Đ A Š N JI FEMA: (gleda ih donekle, pak se posle prodere): Bos is tos! (Oni se rastave.) N esreće i sm rad i? Je li to n o b l, tak o F ran cu zi rad e. N ije li d o sta što se n a b alu g rle, n eg o i p o b u d ţaci, a? A ti, k u k o lju o d p ao ra, k o ti je rek ao d a o stav ljaš k u ću? N isam li ti zap o vedila da se o v am o n e d o v laĉiš? E V IC A : M en e je u ja silo m d o v eo . F E M A : S ilo m , d a se g rliš s m o m cim a? S ram d a te bude, kakvog si momka izabrala? Gledaj, propali mu laktovi! EVICA: On ima novaca, majko. FEMA: Poznaje se na njemu, valjda je bio gdegod k o ĉijaš. K o m i fo , k rm aĉo , n o b les, to se sad g led i, a n e k o jek ak vo Ċ u b re. T ak i d a si se v u k la, k u ći, d a te v iše nigda ovde ne vidim! EVICA: Ja ne smem od uje. F E M A : O d u je, u ja teb e h ran i? S ad ću ti zu b e izb iti, b ezo b razn ice jed n a, ĉrez teb e sam m o rala u sta pokv ariti. A li p latićeš ti to . A teb i, n itk o v e, p o sled n ji p u t k aţem , ak o te jo št jed an p u t zateĉem s n jo m e, išĉu p aću ti sv u k o su . S lu šk in je traţi, a n e d iraj u k ćeri noblesa (p o vu ĉe E vicu za so b o m i o tid e). VASILIJE (sn u ţd en ta ko Ċ e iziĊ e). P ozorje treće (Soba kod Feme) SARA I R U Ţ IĈ IĆ stupe S A R A : O v a je k u ća o d g o sp o je o t M iriĉ. T o v am je

ţen a, to je g o sp o ja što jo j n em a p ara. Š to o n a ĉasti, n e ĉasti n ijed n a. O so b ito je za n o b iliteto m p o g in u la. K ak o ste v i v iso k ih n au k a, to će b iti za n ju ap ro p o . R U Ţ IĈ IĆ : Nebo grmi, zemlja strepi, Sunce sija, trava rasti, S la vu j p eva , ševa trep ti, A duh stihotvorca leti Preko polja, preko brega, P reko vo zd u šn o ga sn eg a , Na visoki Parnas, Gdi s' izvija ljupki glas. S A R A : G o sp o ja o t M iriĉ im a jed n u p rek rasn u k ćer, k o ju o n a u srećiti ţeli, i b u d u ći d a ste v i ... R U Ţ IĈ IĆ : S am o b lag o u m iljen o n im fa i g racija o b ajan ije m o ţe R u ţiĉićev o su štestv o v o sh ititi. N ep o ĉerp aem a sim fo n ija v isp ren ih d u h ov u m n o st sv o ih p riv erţen ik a v o sp lam en jav a. SARA: Ona je bogata R U Ţ IĈ IĆ : Š ta je drugo bogatstvo N eg ' n a ĉizm i štikle? K o je sreća p o kla n ja Malenima ljudma, Da veliki izdaju, Da poznati bivaju. S A R A : B u d u ći, d ak le, d a je o n a v rlo b o g ata, a i d o b ro v o sp itan a, zato je n am islila, to će lep o b iti, v eru jte, ona je naumila sv o ju k ćer za v as d ati. R U Ţ IĈ IĆ : K ad se R u ţiĉić h im n u p o sv jašĉav a, sv o jestestv o p aĉezem n o to rţestv u je, zm ijev id n i p o tok m u zik u p rav i, a tih o p ro h lad iteln i zefir u so d ru ţestv u

boginja i gracija kolo vodi, oku neponjatno, umu n ep o stiţn o . SARA. Bre, ostavite se vi toga, mon frer, nego da pravimo mi lepo bal, pak da se igra kotiljon, galopad, m azu r; d a se n o si p u n ĉ, lim u n ad a, b arab aras, to rte i p aštete sv ak o g . . R U Ţ IĈ IĆ : D o sta! Bedni robe grada, N e zn a š šta je p riro d a , N e zn a š šta je jestestvo , Tiho veliĉestvo , Gdi fauni 'ode, Gdi se smeju rode, G d i tra vĉica ra ste, I p ro leću la ste, T a m je u sla ţd en ije, T a m je vo sh išten ije. S A R A : D ak le, d a d o Ċ em o k d ev o jk i. B i li se p riv o leli nju uzeti? R U Ţ IĈ IĆ : S am o lep o lice m o ţe m o je serd ce o b ĉin iti S A R A : Ja ću n ju tak i d o v esti. O n a je jam aĉn o u k u jn i, u reĊ u je šta će se za su p u m esiti, k ak av će b iti so s, o d k o lik o feli cu šp ajz, k ak v o p eĉen je, zašto , d a v am p rav o k aţem , n em a g o sto lju b iv ije ţen e o d g o spo je M iriĉk e; i ja sam n a ru ĉak p o zv ata, i n eću jo j o treći, verujte mi, mon frer. Dakle, da dovedem frajlicu; sam o je v i d o ĉek ajte m o d ern ; n em o jte tak o v iso k o g o v o riti, d a se n e u p laši, jer je d ev o jk a m lad a (otide). R U Ţ IĈ IĆ (sam): N ek' se n a še lep o tice b ele, K a rta d ţije n eka karte d ele; N ek' ćir Ja n ja koti svoje novce,

Z a lju b ljen e n ek' o kreću lo n ce. K o m ' je m ilo n ek' se s ţen o m tu ĉe, N ek' se tu ĉe i za ko se vu ĉe. N eka g a jd e p o red svirca jeĉe, P u n e ĉa še p ri veselju zveĉe. N e za vid im , n a ĉa st sva ko m svo je, Moja je sva slava stihotvorstvo moje. P ozorje četvrto FEMA i SARA d o ved u E V IC U lep o n a kićen u S A R A : O v o je m o j ro Ċ ak S v eto zar o t R u ţiĉić, k o ji je ... R U Ţ IĈ IĆ (digne ruku): S tan 'te! R u ţica je cv eća carica. Kad je boginja Venus, ili Afrodita, Adonisu jagnjence davala, raskrvavi se od trn ja o k o lo sto ećih ru ţa, i ru ţicu , k o ja je b ela d o n d e b ila, u crv en u p retv o ri. O tu d a m o je im e k o ren sv o j v o d it. K ao što je penorodna Venus carica olimpijskih boginja, tako je ru ţa carica p o ljsk ih cv eto v a, tak o je im e "R u ţiĉić" car na verhu Parnasa, a Svetozar svetlo ozarjava ime n eu v jad ajem o g R u ţiĉića. FEMA: (pokloni se): Komi fo! SARA (R u ţiĉiću ): G o sp o ja o t M iriĉ, za k o ju sam v am k aziv ala d a je v rlo n o b l, o so b ito što se jela tiĉe; a o v o je madamojzel Evica. FEMA: Evicken, Evicken, to je njeno pravo ime. R U Ţ IĈ IĆ . (Evici): Z d rav stv u j, cv ete lju b o v i, o ro šen i strujom nimfa. Zefiri Amora oko tvojih persiju lete, i sjajn o p u n e o ĉi tv o je strelu K u p id o n u zatu p ljaju t (hoda gore-dole). SARA: Mamzel, artigkajt iziskuje da odgovorite na

kurmaheraj. FEMA: Paorko, zar sam te malo vospitavala? Kamo b o ţu r, k o m ifo -le suţes? Z ar h o ćeš d o v ek a d a m e sram o tiš? EVICA: Verujte, majko ... FEMA: Pst! (Vrti glavom na nju.) Mama, mamichen... N o , šta si h tela k azati? S an tu n d er, m am zel. S an tunder. E V IC A : Ja n isam n išta razu m ela što je o v aj g o sp o d in govorio. R U Ţ IĈ IĆ : S estro M eleag ro v a, b o g o m p reo b rašĉen a v ću rk u ! N eb esk a h arm o n ija iz R u ţiĉićev ih u sti p reliv a se. SARA (Femi na uvo): M alo sv eta im a n aša frajlica. FEMA: Ne mogu da govorim od jeda. Jeste li vid'li kakav mi komplament daje? S A R A : D a ih o stav im o sam e, o n će n ju jam aĉn o d o terati, te će jo j se u slad iti n o b ilitet. F E M A : H u ! K am o ta sreća! Ja sam zaista n esrećn a mati. S A R A : N e starajte se n išta, o v o je filo zo f. (R u ţiĉiću ) N as k ao stare p erson e ĉek a p o jed an šo lj k afe, vi se m eĊ u tim u n terh altu jte. F E M A : E v ick en , ti o staješ o v d en d er. S am o sen d er p am etn o v lad ajd er. Š p rek te p isli fran cu z, m am zel, šp rek te p isli fran cu z. (R u ţiĉiću ) Komi fo! R U Ţ IĈ IĆ (pokloni se).

Pozorje peto E V IC A , R U Ţ IĈ IĆ R U Ţ IĈ IĆ (g led a ju ći ĉa s g o re, ĉa s u E vicu ): Š ta je ţivo t b ez lju b o vi Nego nemi stubovi? N eg o o ĉi b ez vid a , Il' devojka bez stida. Ili dan bez sunca, Il' n o ć b ez m eseca . (Evici) B lag o zraĉn a H elen o . EVICA: Moje je ime Evica. R U Ţ IĈ IĆ : T i si E v ica, n o zato opet Helena; devojka, no zato opet boginja. EVICA: Oprostite, ja nisam boginjava. R U Ţ IĈ IĆ : Ju n o n in so p u tn iĉe, p rek rasn i p au n e, im aš li ponjatija o poeziji? E V IC A : Š ta je to p o ezija? R U Ţ IĈ IĆ : N iţe n eb a i p rev iše lju d i, p rev iše p reg rd n ih p lan in a leţi p aĉezem n i p resto l, n a k o jem u p jesn o slov ije tih o to rţestv u je. T am o se m i stih o tv o rci n a v o zd u šn i k rili pen jem o i d u h p aĉezem n o u slaţd av am o . EVICA: Nije vam zima tamo? R U Ţ IĈ IĆ : O g n j stih o tv o rstv a sv o je lju b im ce o b iln o greet. EVICA: A kad ogladnite? R U Ţ IĈ IĆ : H elen o , H elen o , ti jo š n e zn aš s k im

g o v o riš! EVICA: Molim, ko ste vi? R U Ţ IĈ IĆ : Ja sam o n aj k o ji u ro m an im a lju d e p o sto g o d in a u ţiv o tu obd rţav am , b ez d a što g o d jed u . Ja sam onaj koji kurjake krotke, a magarce pa metne pravim. Ja sam onaj koji mnogo red i k azu jem d a ţen e za tajn e n e m are, d a m n o g o n e g o v o re i d a m u ţu za lju b av i ţiv o t sv o j ţertv u ju ; jed n im slo v o m , ja sam p o eta ili stih o tv o rec, i n a m o ju zap o v est tak i će tig ri i salam an d ri, n ajstrašn ije zv erin je sv eta, lafi i sk o rp ije, krokodili i aspid e p ro izići. EVICA: (u p la šen o ) Ah! R U Ţ IĈ IĆ : Jo št su i zem n o ro d n i u m o jim ru k am a. O d moje volje zavisi sredstvom basne pretvoriti vas u sk ak av ca, u slep a m iša, u g u štera, ili sasv im v am ţiv o t uzeti. EVICA: Zaboga! (H o će d a p o b eg n e). R U Ţ IĈ IĆ (uhvati je za ruku): Heleno, stani! Tako je D afn a b eţala o d A p o lo n a, i p retv o ren a b ila u lav r k o ji se stihotvorcima na dar daje. EVICA: (otima se): Ako boga znate, pustite me. R U Ţ IĈ IĆ : D afn o m o ja, zri m o g a lica; o v o serce (h m ) za tebe kuca. EVICA: Ah, ostavite me, o stav ite m e, ja s v ešticam a n eću n išta d a im am (strese se od njega i pobegne). R U Ţ IĈ IĆ (sa m , p o sle kra tko g ću ta n ja ): Š ta je d ru g o lju p ki b ra k, Nego ren i crni luk? S u ze liješ ka d g a jed eš, A l' g a za to o p et jed eš.

Sa muzama pravi brak, Jest blaţen stvo , to zn a sva k; K a d p o ku ći ţen a psu je, Muza mene tad miluje; K a d je ţen a n eo ĉešlja n a , Muza meni ide sjajna. I ka d šešir h o će ţen a , M u za je s cvećem za d o vo ljna . P ozorje šesto SARA, R U Ţ IĈ IĆ SARA: No, kako vam se dopada madamojzel? R U Ţ IĈ IĆ : H elen u je Ju n o u p au n a p retv o rila. L ep je p au n , i k rasan , i s p erjem se d iĉi, ali b i se p o stid io d a zn a k ak o k riĉi, k aţe b ezsm ertn i D o sitej O b rad o v iĉ. S A R A : D ak le, n išta n em a o d sv ad b e? R U Ţ IĈ IĆ : H im en sam o d v a jed n ak a serca steţe? S A R A : Im ate p rav o , n ev o sp itan a je, a i sv ašta. N eg o , m ati jo j je d ru g a ţen a. O n a i v as n a ru ĉak p o ziv a. R U Ţ IĈ IĆ : V elko m o ţn i trb u ve, Tvoje silne meuve, Gone gladnog pevati, Gone stihe praviti. S tebe mnoge devojke Za starkelje polaze, S tebe lep i m la d ići Babuskere uzimaju. S A R A : K aţite v i m en i p rav o , ali sam o p rav o , m o n frer, k ak o v am se d o p ad a g o sp o ja o t M iriĉ. R U Ţ IĈ IĆ : T ro ja p a d a , n o H eku b a ţivi d a ka o so va

u n u ĉa d preţivi. SARA: Ja imam jedan lep plan; istina, ja sam slaba ţen a, n em am to lik o razu m a, to lik o p am eti k ao v i, ali sam v aša tetk a, m o n frer, a tetk e, zn ate, sv u d a se u m ed u n aći, a i treb a d a se za v as staram . V id ite, v i ste mladi, ja sam malo starija, treba da vas usrećim , d a lep o ţiv ite, ja im am jed an v rlo lep p lan : d a u zm ete g o sp o ju o t M iriĉ za ţen u . R U Ţ IĈ IĆ : H o , h o , h o ! N eb o p laĉe, zem lja se o tv ara da Hekubu u objatja primi. SARA: Mislite vi gdi je ona u godinama? Treba da znate, mon frer, da su udovice kao zeleno šib lje; što v iše s jed n e stran e g o re, to v ećm a so k n a d ru g o m k raju p u štaju . T ak o i ţen e, što v iše g o d in a im ad u , to jaĉe i silnije ljube. R U Ţ IĈ IĆ : A k ad am o reti d o Ċ u n a p o sješĉen ije, i k ad u sh tem V en u s p o jati, i k ad m i g racije v o o b raţen ije obuzmu, gdi je original? S A R A : E , n ije n eg o jo š što g o d , v i n e zn ate k ak av je b io V u lk an , p a šta je falilo v ašo j V en eri? Jesti i p iti, m o n frer, jesti i p iti, to je lju b o v ; m an ite se v aših gracija i boginja. R U Ţ IĈ IĆ (ra zro g a ĉi se): O, Apolo, gdi je tvoja sila da pretvoriš o p o ro ĉiteln icu u k rav u ! S A R A : G led ajte v i, m o n frer, d a se u srećite; slu šajte m o j so v et, m o n frer, o n a je k rasn a ţen a, v aša p rilik a. K o lik o su v aši ti b o g o v i sa m alo p o starijim p erso n am a zadovoljni bili, samo da im je pun trbu'. R U Ţ IĈ IĆ : S tan 'te, B au cis i F ilem o n , srećn i p ar lju d i. H o ću - tek tak o m o g u ja m o ja so ĉin en ija izd av ati.

S A R A : H o ćete, m o n frer? R U Ţ IĈ IĆ : M u ze p o k o j lju b e, s p ren u m eracijo m se k n jig e n e izd aju . M iriĉk a će b iti m o j ferleg er. S A R A : V iv la! Ja ću n jo jzi o v aj v eseo g las o d n eti, o na će to v o leti n eg o b o g zn a što , o n a će v id iti d a sam jo j prijateljica. A, evo je, remarkabl. Pozorje sedmo FEMA, P R E Đ A Š N JI SARA: Apropo, kako vas mogu nazvati, boginja, gracija, grafica ili baronica, ja ne mogu da se rezolviram. FEMA: Komi fo! Ja ne znam šta v i s o v im ţelite kazati. S A R A : A h , g led ajte k ak o ste srećn i, k ak o ste alab o n er. G o sp o d in filo zof, m o j ro Ċ ak , k o ji se u P arizu m o g ao o ţen iti, m o j ro Ċ ak , ja se d iĉim , sk lo n io se, h o ćete li m o ći p o g o d iti? S k lo n io se... F E M A : U zeti m o ju k ćer ... SARA: O , m an ite frajlicu , o n a je jo št zelen a. F E M A : S lu ta je o n a, a n e zelen a; ţao m i je što se i n azv ala m o jo m ... ali n ek a... šta su se g o sp od in filo zo f sklonili? SARA: Gledajte kako je divno, ja vas mogu pozdraviti le bon ton, vi ste supruga gospodina filozofa. FEMA: Oh! (Izvali se na stolicu.) S A R A : H o će d a p ad n e u n esv est. F rišk o h ofm an iše tropfn (u zm e sta klo s p en d ţera i p rinese jo j k n o su ).

FEMA: (lagano): Jesam li dobro pokazala kako se noblesa vladaju? SARA: Ni moja grofica nije mogla bolje. FEMA: (stavi se u drugu pozituru): Gospodin ot filozof, dakle, vi zacelo mislite? R U Ţ IĈ IĆ : Ja s o b lak a silazim i teb e za m en e n alazim . FEMA: Oh, oh! (Lagano Sari) Kako se francuski u zd iše? SARA: Alaboner. FEMA: Alabunar, alabunar, gospodin filozof, ja sam slab a, n eću m o ći ... SARA (lagano): Nemojte se ustezati da se ne rasrdi. FEMA: (naglo): H o ću , g o sp od in v ilozo v , v eru jte h o ću . Ja sam v am sam o h tela p o k azati k ak o n o b lesi rad e, n o ja h o ću ... A h , ja o d rad o sti o p et p ad am u n esv est k ad p o m islim k ak o će oko mene moje k o m šin ice p u ziti, k ak o će m e n aziv ati m ilo stiv o m g o sp o jo m filo zo fico m , a ja ću n jih p rek o g led ati, d a p o k aţem d a sam v eća o d n jih . S A R A : M i ćem o se sv ak i d an n a ĉetir'k o n ja v o ziti. F E M A : N eću se ja m ešati s k o jek ak v im a. K o si ti? - Ja sam v aš b rat, ja sam v aš u jak , stric. Jesi li i ti v ilo zo v? Jesi li n em eš? - N esam . M arš isp red m o jih o ĉiju ! D a si mi ti rod, i ti bi bio vilozov kao ja. SARA: Vidite vospitanije? R U Ţ IĈ IĆ : K o ja n ju u v o sh išten ije d ov o d i, jest b lag o d eteln a m u za. M i ćem o n ep reriv n o u so d ru ţestv u boginja i gracija biti.

F E M A : Ja ću b iti s n jim a "p er tu ". SARA: Pravo, pravo! F E M A : K ak o se k aţe fran cu sk i d rag a? SARA: Ma ch?re. F E M A : K ad ih zap itam k ak o ste m i, m a šere, k ak o ste sp av ali, k ad ćete u šp an cir, k o v am je p rav io k u r. R U Ţ IĈ IĆ : N e larm az. L ju b im ac m u za i g racija jest samo Apolo. SARA: I mi njene drugarice, pravo, pravo, pravo. F E M A : P a k ad d o n esu p u n ĉa, lim u n ad e. R U Ţ IĈ IĆ : P arasto k ; n em a tam o p u n ĉa; n ek tar i amvrozija. S A R A : P u n ĉa, m o n frer, p u n ĉa, au sp ru h a, to k aera, lim u n ad e, b arb arasa, rem ark ab l! T o ćem o i d an as im ati, je l' te, g o sp o ja o t M iriĉ, i g o sp o d in će filo zo f s n am a ru ĉati? F E M A : M ek arab l, ja ću tak i reb arb arasa sp rav iti. SARA: Pravo, pravo! (Na uvo.) A li h o će li m lad o ţen ja kakav dar dobiti? FEMA: Alab u n ar, o d m o g a p o k o jn o g m u ţa o stalo je dosta stvari (n a ĉin i sm eša n ko m p lim en t i o tid e) SARA: No, kako vam se dopada? R U Ţ IĈ IĆ : Z la v o lšeb n ica p retv o rila je lep o tu H elen e u rugotu Hekube. S A R A : V id ite, k o lik a i k ak v a razlik a izm eĊ u n je i

n jen e k ćeri. R U Ţ IĈ IĆ : D o Ċ e m ilo vrem e D a vo lšeb n ica b rem e S a H eku b e svu ĉe I u g ra ciju o b u ĉe T a d a će (h m ) su n ce Sjajno svoje lice, U Helene oku U visprenom skoku S radostiju gledat Z a d o vo ljstv' o sećat. Pozorje osmo FEMA n o si b u rm u ticu i sat, P R E Đ A Š N JI F E M A : G o sp o d in v ilo zo f, v i ste m o j, i Ja sam v aša. O v o je p rezid en t što v am n o sim . Istin a, m o g lo b i i d ru g o b iti n eg o burm u tica i sat, ali o n će p o k azati k o lik o pu ti k u ca srce k ad h o će d a b u d e v en ĉan je SARA: (pljeska rukama) Pravo, pravo; to je vic, to je nobl R U Ţ IĈ IĆ (skin e s vra ta m a ra m u i p oĉn e n a g lo d o le i gore hoditi) S A R A : M o n frer, v i n išta n e o d g o v arate n a artig k ajt g o sp o je M iriĉk e? R U Ţ IĈ IĆ (Jed n a ko h o d i n iko ga n e g led a ju ći) F E M A : O n se v aljd a što g o d srd i S A R A : Z ašto b i se srd io? K o se srd i n a v en ĉan je? (U h va ti R u ţiĉića za ru ku ) Mon frer, gde ste vi? R U Ţ IĈ IĆ (ka o d o ša vši k seb i) Na Parnasu, na vrh

Helikona S A R A Jao , jao ! M lad a n ev esta v as ĉek a! Š ta ste skinuli maramu'? R U Ţ IĈ IĆ : M aram u? (Pipa se.) Ţ en i, g en i treb a li d a se s onim zanima kojima vi prosti robujete? Duh o stav lja sv o je b latn o telo p a se u o b lak e d iţe d a se n aslaţd av a. SARA: Mon frer, u oblaku nema ovako lepog sata i burmutice. R U Ţ IĈ IĆ (F em i, ko ja m u iste stva ri p ru ţa ): Blagodarnosti blagi znaci Solncu jesu podobni, S blagodatni koje zraci Tmu od sveta progoni. S kro b i tu g a išĉezava Ravnje svaka so sveta, L ju b o v tep la g d e po ĉiva , Prijateljstvo gde cveta * * Iz knjige pod zaglavijem S ta tu stiĉesko o p isa n ije Srbije F E M A : Z ab o g a, k ak v e n eb esk e reĉi! SARA. Pravo, pravo zato se on zamislio. Vidite, m ad am d e M iriĉ, šta m islite sad a? FEMA: (klekne pred njim): Ja moram ovako da ga p o ĉitu jem S A R A : O h o , o h o ! Š ta je to , m ad am d e M iriĉ? M u šk i p red ţen sk im a k leĉe F E M A : O v o n ije ĉo v ek , o v o je v ilo zov ; o v ak o slag ati reĉi.

SARA: Mon frer! R U Ţ IĈ IĆ : T ak o je L ed a p red Jo v išem u strah o p o ĉitan iju k leĉala k ad je n jeg o v u silu isk u sila. S A R A : G o sp o ja o t M iriĉ, m o lim n a jed n u reĉ FEMA: Zapovedajte. S A R A : (N e b i šk o d ilo k ad b i u k u jnu o tišli d a v id im o šta se rad i; d a se n e p reso li su pa, da se sarma kako treb a zap rţi, d a n e p reg o re p eĉen je) FEMA. (O, iz drage volje, ako zapovedate.) SARA. (R u ţiĉiću , ko ji se, m eĊ u tim , p u stio u m isli) Mon frer, skoro je podne, mi idemo da uredimo, vi, m eĊ u tim , d o Ċ ite FEMA: Zapovedajte, alabunar (otidu) Pozorje deveto R U Ţ IĈ IĆ sam K leĉi p red a m n o m ? K leĉi, L ed o , tak o m u za sv o je lju b im ce d iţet, tak o ih slav o m u v en ĉav a. N o zašto ja n e b ih n eisĉerp ajem i isto ĉn ih o tv o rio i slav jan sk im jezik o m d u h zem n o ro d n ih u vo sh išten ije p riv o d io? ... Zdravstvuj, zem lje, razn im i p reizp eštren a cv etm i; b laţen v sjak ij v p erseh tja n o sjaj. G d je jesi, v o zlju b ljen aja L ed o , d a u zriši k ak o v i šećer v o zn o sitsja v o jazicje lju b jašĉag o tja ţen ih a. N o d a u g led aju k ak o v i m n je d ar p rin ela. Ĉ to jest sije? B u rm u tica, nepotrebna mnje; n e d o sto jit b o v isok o p arjaštem u p jev cu b u rm u t šm erk ati, p o n eţe n i jed in a m u za to ţe sotvori. Sej sat da budet soputnik mislej mojih ... No ĉto g lag o lju? P o treb n o jest d a so ĉin u jed in u ju p jesn k p resto jaštem u to rţestv u ; i p o n eţe p jen jazi n e im jeju , da pojd et sej sat u zalo g , d a b ih v o zm o g l p eĉatiti sej

epitalamium. Sije da budet i so burmuticeju. Pozorje deseto JOVAN, R U Ţ IĈ IĆ JO V A N : V rašk o p eĉen je, k ad sam se jed an p u t k u rtalisao . A li k ak av je o v o g rab an cijaš? Izg led a kanada je po Banstolu putunju nosio. R U Ţ IĈ IĆ : K o g o išteši g o rjašĉim i o ĉesi tv o jim i? JOVAN: Aha! Ovaj je Slovak. R U Ţ IĈ IĆ : N esm islen i, d aţd m i o tv jeta. JO V A N : P an i, p ro sim p o n iţen je, ja sam b io šeg rt k o d m o je m ajsto rice, a teraz sam av an d ţiral; u ţ sam p o stal bedinter. R U Ţ IĈ IĆ : D a p rilp n et jazik gortani tvojemu. JOVAN: Pani, prosim ih peknje, iz koje su oni stolici? Bohu prisam, ja sam mloge Slovake poznaval, ali taki razg o v o r n e ĉu sam . R U Ţ IĈ IĆ : V jesi li ti ĉto jest jazik slav jan sk i? JO V A N . H ej, ja sam b u o d o L ev o ĉi. R U Ţ IĈ IĆ : D u še g lu h i i n em i, o g ram atiĉesk o m jazicje glagolju ti. JO V A N : Ĉ ert m e v ze k ed zn am ĉo p o v jed aju o n i. R U Ţ IĈ IĆ : M ag arac! JO V A N : A a, to razu m em , tak im a u ši k ak o ĉert. R U Ţ IĈ IĆ : Ĉ to u ţe so tv o rju s o tm en ijem sim ro d a ĉelo v jeĉesk ag o !

JOVAN: Ovo je belaj na moju glavu. R U Ţ IĈ IĆ : D o v ljejet. (P o ka ţe m u sa t.) V jesi li ĉto jest sije? JOVAN: Len su to hodinski, bogu prisam, su pekni. R U Ţ IĈ IĆ : A ĉto jest sije? (P o ka ţe b u rm u ticu .) JO V A N : T o je tak ţe p ek n je, to se v o la b u rm u tica. R U Ţ IĈ IĆ : V sjaĉesk i. O b aĉe n e v jesi li k im obrazom m o g la b i az m alo d e p jen jaz ĉislo p o d lih v o ju n a sija v ešĉi p o lu ĉiti? JOVAN: Hej, panovi, budete kupit jedin pekni lanac za p en jazi, a p o to m b u Ċ ete o b esit i b u Ċ ete zn at k elk o je h o d in i, a p o to m b u Ċ ete štak u lu aleb o burmuticu n ap u n it s b u rm u to m , i b u Ċ ete šm erk at k ak o jed in mocni pan. R U Ţ IĈ IĆ : M ag arac, šta b u lazn iš? JO V A N : A g le, v i zn ate srp sk i, p a šta m e m u ĉite tu Ċ im jezik o m ? R U Ţ IĈ IĆ : B ezu m n e, n e zn aš šta je slad o st. T o sam slavjanski kazao. Bi li mogao ovaj sat i burmuticu g d eg o d zalo ţiti za d eset fo rin ti? JO V A N : A k o m i što g o d d ate, m o g u . R U Ţ IĈ IĆ : N e starajsja, d aću ti fo rin tu . JOVAN: To je lepo. (Uzme burmuticu.) Ala bi ovo bilo za mene. (O tvo ri je i n a Ċ e reško n tu .) Š ta je o v o? R U Ţ IĈ IĆ : S o d erţi to , to je o b ligacija za onu forintu. JOVAN: Hajde ne branim.

R U Ţ IĈ IĆ : U ţe d jelo so v eršen o jest JO V A N : U ţ'b u Ċ et ist'd o stat'p en jazi. R U Ţ IĈ IĆ : Ješće jed in o D a n e u razu m jejet n ik to ţe, jako pod lihovoju vzajl jesm JO V A N : B u Ċ e, b u Ċ e. R U Ţ IĈ IĆ : M o lĉan ije jest k rasn jejšaja dobrodjetelj ju n o ši. JO V A N : U ţ'b u Ċ em p itat, u ţ'b u Ċ em p itat (Jedan na jednu, drugi na drugu stranu otide.) ZAVESA D E JS T V O T R E Ć E Pozorje prvo F E M A sa svim u crven o o b u ĉen a , sa šeširo m n a g la vi, spustila val preko lica i naslonila se na ruku, koketiraju ći, SARA S A R A : M ad am d e M iriĉ, v i ste se jak o zam islili. F E M A : K o m i fo ! N ije to šala, m a šere, ja sam g o sp oĊ a v ilo zo v ica. K aţite m i, m a šere, k o ja je jo št tak o srećn a? N ije to m ala b rig a, m a šere, d a zn am s k im ću se m ešati i u ĉije ću d ru štv o o d laziti. S A R A : S g ro ficam a, s b aro n icam a, m a šere, to je v aše p rav o d ru štv o . F E M A : A lab u n ar, ali v id ite d a se sad sv ak a šu ša k iti. Š ta će b iti d a se s k o jo m u n ezn an ju p o m ešam ili d a se jo š p o lju b im ? N isam ja o d o n ih što n a m o j k arak ter, n e pazim. SARA: Siperb, sip erb , v i v ašem ran g u ĉest p rav ite. A li

k aţite m i, m ad am d e R u ţiĉić, k ad će b iti v eselje, k ad će se jesti, p iti, u n terh alto v ati? F E M A : Ja m o ram ili d ru g u k u ću n aĉin iti, ili g d eg o d za v rem e p o d k iriju u zeti. Š ta m islite v i, m a šere, k ad m i d o Ċ u m ad am e n a vizitu? Ne mogu se ja rezonirati kao k ak v a p ao rk a; ja sam v ilo zo v ica, m a šere. U jed n o j so b i treb a d a se ru ĉa, u d ru g o j d a se u n terh altu je, u trećo j se v iziti p rim aju . Jo št m i n isu n i k aru ce g o to v e, nisu konji kupljeni. S A R A : D a v am n e šm ajh lu jem , v i v rlo lep gust imate. F E M A : M o ra se d o n eti iz B eĉa k arte za p u n išak e i m arjaše. M o ram b eštelo v ati d ro m b u lje za k o n cert. M o ram seb e u rezo n d o v esti, n em a jo š g d i će se v u ći za zv o n ce, g d i će se sv eće p aliti. S A R A : L u ster, šarm an t, šarm an t! F E M A : Š ta v i m islite, n ije to šala. Ja sam g o sp o ja v ilo zo v ica. K o ja jo š u v aro ši im a tak v u titu lu? S v ak a m i m o ra trip u t n aĉin iti v izitu d o k ja n jo jzi jed an p u t. A k o n e d o b ijem p rv i sto l, ja n eću u sto l n i u laziti. N isam ja ćiftin ica, m a šere, n i k rp in ica, n eg o g o sp o Ċ a frau fo n , što im a p ed in tere sa p o rtu n eto m . S A R A : Š arm an t, m a šere, šarm an t! F E M A : N isam ja n au ĉila b ad av a fran cu sk i, n isam ja d ala zab ad av a m o j sat n a rep aratu ru i k u p ila štek er, nego da se odlikujem. Samo grofice i baronice mogu biti meni ravne. S A R A : P rek rasn o , p rek rasn o , v eru jte, v as će sav n o b les v rlo u v aţavati. F E M A : K am o sreće d a m i je tak a i o n a d rn d a, m o ja k ći, d a se n e m o ram b ar o d n je stid iti.

S A R A : A , p o p rav iće se m am zel, v eru jte m i, m a šere. F E M A : A k o se n e p o p rav i, ja ću n ju b atinom doterati. N eće o n a m en e sram o titi. N eće m id er, n eće cv et u ru ci, d a šta ćeš, p lu g? K rm aĉo jed n a, ĉek aj, n au ĉiću ja tebe; ako si nobl, moja si, ako nisi, a ti bestraga. SARA: Siperb, siperb. F E M A : N isam ja o d o n ih što n e p aze n a seb e. G led im , b o ţe m o j, g d ik o je v elik e g o sp oĊ e, g ro fice b aro n ice, p ak i n e p aze šta su. Id u p ro sto o b u ĉen e, sa sv ak im se razg o v araju , o n e se jo št p rv e k lan jaju . Ĉ isto se ja stidim. Blago onom koji je od nature na nobles stv o ren . E to m i je ro Ċ en a k ći, p a k ak v a razlik a o d mene? S A R A : C ela istin a. A li ap ro p o , m ad am d e R u ţiĉić, k ak v e ćem o h aljin e za v en ĉan je? F E M A : Ja sam d v ad eset p ari n aru ĉila, ali m o ram jo št tri za jašen je. SARA: Amazon-k lajd er, šarm an t! F E M A : M o j je o so b iti p asio n , zn ate, jašiti. Istin a, o v d e se tak o v o što i ne vidi, ali ovde nema pravih noblesa. S A R A : M a šer, to je u P arizu sam o u m o d i. V eru jte m i, v i ćete v elik u p arad u s o tim u ĉin iti. F E M A : M o ram i jed n o g k on ja iz P ariza b eštelo v ati, zašto o v i n aši n isu za taj p o sao . Ju ĉe sam h tela jed n o g probirati, ali to je pravi gurbijan bio. Tako me je bacio da sam ovo koleno odrla. SARA: Gledajte vi, to je bezobrazluk nobles uvrediti. A li, m o lim , m en i je tak o n ešto m u ĉn o , n e b i li d o b ro b ilo p o jed an šo lj kafe, je l'te, i v am i se p ro k tev a?

F E M A : K o m i fo ! Ţ an ! A p o rt! Jo h an , H an c, Ţ an ! Pozorje drugo JOVAN, P R E Đ A Š N JE JOVAN: Evo me, majstor ... (Stisne usta.) D a ti Ċ av o nosi jezik, kad sve na bedu ide! F E M A : G u rb ijan , ti n isi ro Ċ en za p ed in tera n eg o za k ak v o g šeg rta. JOVA: E, a znate kako mi je pokojni majstor ... F E M A : P st! B ezo b razn ik , k ak av m ajsto r? N e zn aš reći pokojni gospodar ili gospodin. S A R A : O n g o v o ri o v ašem su p ru g u? F E M A : D a! Im ao je, zn ate, o b iĉaj k atk ad s o p an cim a u n terh alto v ati se, b u d u ći d a m u je d o k to r tak o sovetovao, a bezobraznici su izneli da je sam pravio opanke. JO V A N : E , n eg o n ije! G led ajte, jo š su m i ru k e ispucane. F E M A : T o je g u rb ijan ! M o ţe b iti d a je k atk ad i probirao, ja vam slabo za to i znam, jer sam vam sve jed n ak o u so b i sedela k o d m o g a štrik eraja. JO V A N : A , b aš p o g o d iste! K o lik o ste red i b o si i sa m n o m zajed n o rastezali k o ţe. FEMA: To je impretinencija! JOVAN: (p ro d u ţi): Pa znate li, majstorice, kad vas je p o k o jn i m ajsto r o k lag ijo m ĉak u p o d ru m o terao što niste hteli raditi. FEMA: (sko ĉi): To je bezobrazluk! Taki mi se vuci

isp red o ĉiju jer ću ti sv u k o su p o ĉu p ati, n itk o v jed an , ko te pita za to? JOVAN: E, lako je vama, jer ste utekli u podrum, ali ja siromah! I sad me svrbi kad se setim kakav sam boj za to izvukao. FEMA: Da si vrat slomio kad si tak v a n esreća! SARA: Ovaj se momak vidi gurbijan biti, ali zato se vi n em o jte lju titi, n eg o , m o lim , izv o l'te za o n aj šo lj k afe ... FEMA: Nitkov, zaopucao me njegovim pripovetkama, te sam sasv im n a to zab o rav ila. V u ci se k o d A n ĉe, neka skuva dve crne kafe! JO V A N : A n eće b iti d o b ro tri? F E M A : N itk o v , ĉu ješ m o ju zap o v est? JO V A N : H ajd e, v id ećem o . (P o Ċ e.) O h o ! A zn ate šta je n o v o , m ajsto r ... g o sp o Ċ a? N ašem ţu to v u p reb ili n o gu . F E M A : K ak v o m ţu to v u? JOVAN: Lamuru. F E M A : Š ta, k o ji je taj g u rb ijan b io što je moga Lamura dirao? JO V A N : G n jav io je k ap o v a g o spo d ina P etriĉa i u d av io p u d lu jed nu , p a su m u zato p reb ili n o g u i jo št m u p rete d a će g a u b iti d ati. F E M A : A , to je g u rb ijan stv o . Ţ an , p riv eţi m u n o g u , pa ga donesi ovde na kanape (Sari), nek sedi sa Fineskom. JOVAN: Bre, ako on ne smrsi i Fineski vrat, da nisam

koji sam! F E M A : M isliš ti d a je o n g u rb ijan k ao ti? JO V A N : H ajd e, v id ećem o . F E M A : N eće n jem u v iše n ik o n o gu sk r'ati (pokazuje na kanape), tu je njemu mesto. Propopo, Johan, d o n ećeš ćilim d a p rostremo ovuda (pokazuje astal). JO V A N : A n a šta ću p o sle ja sp av ati? FEMA: To je gurbijan; ja mu govorim za nobles, a on h o će d a sp av a. JOVAN (vrti glavom): D a n ešto u stan e p o k o jn i majstor! FEMA: Opet ti? JO V A N : A la b i n as m lav io . S v e b i se p rek o ćilima i ţu to v a p rev rćali (otide). S A R A : Š aljiv o se m o m ĉe v id i. F E M A : O , m o lim v as, g u rb ijan je o d v eć, n išta n e p azi šta će reći. S A R A : N išta, to n e treb a d a v as in teresira. F E M A : M en e i n e atresira, ali m i je ĉu d o g d i gu rb ijan g o v o ri o no što je v eć p ro šlo . P ozorje treće MITAR, P R E Đ A Š N JE FEMA: Uh, uh! Opet mi dolazi na vrat (metne maramu na nos). M IT A R : B o g ati, F em o , d o šao sam d a te p itam šta si

p o lu d ela te p rav iš k o m en d ije p o k u ći. Š ta si se n aro g u šila k ao p atak n a k išu , je l'to lep o , što ĉin iš je l' to pametno? FEMA: (Sari) Je l' te da smrdi ovaj? SARA: (metne maramu na nos) Vrlo. Ko vam je to? F E M A : M o g a b rata k o ĉijaš. M IT A R : Š ta ste zap u šili n o sev e, k and a ste se u v o n jale. G o v o ri što te p itam ili ću d ru g o jaĉe p o ĉeti. FEMA: Komi fo! Komi fo! Ovde se samo po modi govori. M IT A R : O , Ċ av o ti o d n eo i tu m o d u ! K ak v a te m o d a sn ašla, n esrećo , k ad ti sto je ru k e isp u can e k ao p an jev i. K o te v o sp ita n a m o d u? V aljd a što si slu ţila? S ram te b u d e! O b ajg o ro jed n a, lep u si m i ĉest u ĉin ila, i celo j familiji. D o b ila si k rasn o g m u ţa, p ak g a n isi zn ala ĉu v ati n eg o si g a d o n d e ĉan g rizala i jela d o k se n ije sdoksao. FEMA: (Sari): Sin sunzer, ser tuzer. SARA: Uj! FEMA: Seper se lepr. SARA: E bien! M IT A R : B re, ak o u zm em to ljag u , sad ću ti d ati sep r lepr, te ćeš se k rstiti. K rm aĉo jed n a, o b ezo b razila si se k ao v ašk a! SARA: Fidon! Ovaj je gori gurbijan nego prvi FEMA: (Ċ ip i): T a ja n eću o v o u m o jo j k u ći trp iti. K o si ti, šta traţiš ti o v d e? M arš iz m o je sob e, h in au z,

m arš, ap o rt! M IT A R : Š ta, ti ćeš m e jo š isterati? A n e zn aš li, n esrećo , k ad n isi im ala šta jesti, n eg o si se o k o m en e k ao k u ĉk a šu n jala? F E M A : Š to sam b ila, n eću d a zn am , ali što sam sad , to ti n e m o ţeš b iti d a ti se jo š jed an p u t n o s p o d u ţi. M arš, ja te ne pripoznajem za moga brata MITAR: Ja te o p et traţim . Z aista, v elik u m i ĉest i p rav iš! S am o sam d o šao d a u zm em o n u d ev o jku , p ak o n d a k ad zap itam za teb e, m o ţeš se p o faliti. F E M A : S iţer, tu ţer, ti ćeš m o ju d ev o jk u u zeti? M IT A R : N eg o šta, d a je n aĉin iš tak v o m k ao što si ti? FEMA: Kakva sam, takva sam, za sebe sam, i ona je m o ja, v id ećeš k o se sm e u su d iti o d v esti je. MITAR: Da vidim smem li ja. FEMA: Samo je dirni. M IT A R : S am o p ristu p i, p a ću ti o b ad v e n o g e p reb iti, n esrećo jed n a. (Otide.) F E M A : P o g an i p ao rsk i ro d , n ik ad m e n eće b o g o d njega kurtalisati. SARA: To je veliko gurbijanstvo! F E M A : D o šao d a m i v o d i d ev o jk u , naĉast m u , n ije n i o n a b o lja o d n jeg a. O , m o j d rag i? L ak o ću ja b ez v as ţiv eti, ali k ak o ćete v i b ez m en e ... D o ći će v rem e, lju b ićete v i m en e u ru k u i m o lićete d a v as p o zn am . M arš, tak v o Ċ u b re m en i n e treb a! S A R A : Š arm an t, šarm an t!

F E M A : Š ta v am se ĉin i, jesam li g a lep o isp ratila? S A R A : K o m i fo ! M en i se ĉin ilo d a m o ju g ro ficu g led im . I o n a je im ala o b iĉaj k atk ad lju titi se, ali to joj je tako lepo stajalo, tako lepo, ja vam ne znam kazati. F E M A : K o m i fo ! N e b i li d o b ro b ilo m alo p ro ći se d o k kafa gotova bude. S A R A : Š arm an t, v i v rlo lep e ain fele im ate. A lab o n er! T o će b iti k o m o cija v rlo p rijatn a za jau zn . D ak le izvol'te. (Otvori vrata.) F E M A : M o lim , v i ste g o šća. SARA: Vi ste blagorodni. FEMA: Molim! SARA: Molim! (U sm ešn o m ko m p lim en tira n ju o ba d ve n a jed a np u t iziĊ u .) P ozorje četvrto E V IC A sa m a u b a šti, za liva ju ći cveće E V IC A : M o je m ilo cv etan ce, ti ćeš m en e srećn o m u ĉin iti. V asa m i je o b ećao o v am o d o ći, i ja g a sv ak i ĉas o ĉek iv am . A h , b o ţe, k ad ću g a m o jim V aso m n azv ati? O n d a ću m u tep ati, p a ću g a zv ati V asilico m ! N o m o ja, b o ţe m i o p ro sti, m ateren tin a zalu d ila se za o n o m b ab u sk ero m , p ak i n e g led i n a n jeg a. Š ta to tam o šu šti? A h? m o j V asa, m o j V asa! Pozorje peto VASILIJE kao izvan sebe V A S IL IJE : E v ice, h a m o ja lep a, m ed en a, šećern a Evice, hodi, Evice smokvena, cukerpokerajska Evice, d a te p o lju b im , i jo št jed an p u t, i jo št jed an p u t. Ja sam

srećan , ti si m o ja, g led aj me, ja igram od radosti, ti si moja, hodi da te poljubim. Ja sam tvoj. E V IC A : Š ta je teb i, V aso , ti k an d a n isi p ri seb i? VASILIJE: I nisam, vere mi; ja sam na nebu, u raju, s tobom, mojom milom, bademskom, alvenskom Evicom. E V IC A : Ja te n e razu m em n išta. Š ta ti se d o g o d ilo? V A S IL IJE : Jo št p itaš? N e m o ţeš d a se setiš? D v an aest h iljad a fo rin ti! Jesi li ĉu la? D v an aest h iljad a, to će b iti ţiv o t, to će b iti g rljen je, ev o o v ak o , ev o o v ak o (grli je). E V IC A : Ja n e zn am n išta, g d i su ti n o v ci, i o tk u d a su ti? VASILIJE: Gdi su mi, otkuda su mi? Daj samo rešk o n tu , p a ćeš v id eti. D o p o sata p u n e tri k ese d u k ata d o n eću ti. E V IC A : A l' ćed u b iti ţu ti! B lag o n am a! V A S IL IJE : S ad d aj rešk o n tu , n e m o g u v iše d a ĉek am . E V IC A : K ak v u reško n tu? V A S IL IJE : Z ab o g a, rešk o n tu , ja sam je k o d teb e ostavio. E V IC A : N isi ti m en i n ik ak v u rešk on tu d ao . VASILIJE: Kako ti nisam dao kad je ostala u tvojoj ru ci? D aj o v am o , n em o j m e to lik o m u ĉiti. E V IC A : T i sn iv aš, ja n e zn am n i za k ak v u rešk o n tu . VASILIJE: Ha! E to ţen sk e v ern o sti! E v ice, to je lep o ! T ak o li ti m en e m ilu ješ? D aj rešk o n tu, zab o g a n em o j

me ubiti! E V IC A : Ja n e zn am šta si ti p o lu d io . VASILIJE: Poludio. (P la ĉe.) Da, poludio, pravo k aţeš, lu d sam i b io što sam tak v u o m ilo v ao . T o je lep o d a u b iješ siromaha momka ... Evice, ja znam da se ti šališ, sam o h o ćeš d a m e n am u ĉiš; d aj rešk o n tu , d a p rim im n o v ce p a o n d a u zm i k o lik o h o ćeš. E V IC A : U b io m e b o g ak o zn am o k ak v o j rešk o n ti! VASILIJE: (legne na zemlju) O h , sad sam n esrećan ! Sa svake, kukavac, strane stradati moram. E V IC A : Ĉ ek aj m alo , V aso . VASILIJE: Idi, ti si otrov, ti si zmija pred mojim o ĉim a. E V IC A : T a ĉek aj, k ad ti k aţem . K aţi m i šta je to rešk o n ta, jed e li se? K ako izg led a, d a v id im . V A S IL IJE : N e zn aš, o n a p lav etn a h artija što sam ti je dao u majstor-M itro v o j k u ći, k ad n as je tv o ja m ati zatekla. E V IC A : A , to je k o d m en e u b u rm u tici. Ĉ ek aj, sad ću ti doneti (otide). VASILIJE (Ċ ip i): Š ta, k o d teb e je, i ja sam te tak o o sram o tio ! A h , V aso , šta u ĉin i! K ak o ćeš jo j u o ĉi p o g led ati? N o , ja ću m o liti, o n a je d o b ra, o n a će m i oprostiti. P ozorje šesto E V IC A d o Ċ e la g a no p a k sed n e V A S IL IJE : G d i je rešk o n ta?

EVICA: Ubi me! V A S IL IJE : Š ta? EVICA: Ubi me! V A S IL IJE : G d i je rešk o n ta? EVICA: Izgubila sam. VASILIJE? Oh! (Sedne.) EVICA: Ah! ... V A S IL IJE : Š ta ću sad? ... E V IC A : T i si m ag arac što si m i d ao . V A S IL IJE : T i si m ag arica što si je p rim ila k ad n isi v red n a b ila ĉu v ati. E V IC A : S ad n eću m o ći n aĉin iti h aljin e p o m o d i i ... i ... i! (P la ĉe.) VASILIJE: U... u...! Sad te opet ne mogu uzeti. E V IC A : Ja ću sk o ĉiti u b u n ar. V A S IL IJE : Ja ću se u b iti E V IC A : Ja lu d a, što sam je tam o o stav ila' VASILIJE: Gdi si je, do trista vraga, ostavila? E V IC A : U b u rm u tici. A m o ja n esreća m ati d ala filozofu. VAS IL IJE : Š ta, filo zo fu? K o d filo zo fa m o ja rešk o n ta? Ĉ ek aj m alo ! (P o Ċ e.) EVICA: Vaso!

V A S IL IJE : N eće se p ed alj o d m en e m ak n u ti d o k m i rešk o n tu n e d a. N ije o n sn io n u m ere n eg o ja. E V IC A : S tan i m alo , V aso , m en i n ešto n a p am et p ad e. On je mene i tako prosio, d a se u ĉin im u n jeg a zalju b ljen a, v aljd a ću m u lak še m o ći izv arati. V A S IL IJE : Š ta, u n jeg a zalju b ljen a? T u šalu ja n eću da probam. E V IC A : Z ar se ti su m n jaš o m en i? VASILIJE: Ja se ne sumnjam, ali... EVICA: Nemoj ludovati, molim te, ko bi na onog bivola p o g led ao . E v o g a g d i id e, b aš d o b ro . Id i se u k lo n i do k ja s n jim sv ršim . VASILIJE: (stra šljivo ) E v ice, n em o j se šaliti, ti zn aš d a m e to v reĊ a. Ja ću b iti b lizu , jesi li ĉu la? (Udalji se.) E V IC A : A h , b o ţe, sad m i p o m o zi! Pozorje sedmo R U Ţ IĈ IĆ , EVICA E V IC A : S lu ţb en ica p o n izn a, sv etli g o sp o d in filo zof. R U Ţ IĈ IĆ : M ir teb je, H elen o , o ĉesa tv o ja zv jezd o n o sno b lešĉat. E V IC A : M en i je v rlo ţao što n e m o g u v ašim jezik o m g o v o riti, n o ja ću se p o starati d a što sko rije n au ĉim . R U Ţ IĈ IĆ : Izjašĉn o , izjašĉn o ! (K o je razliĉje m eţd u jeja i materi jeja.) EVICA: Ja nisam znala ceniti filozofe, no sad, kako sam razu m ela k ak o su u v elik o j slav i i ĉesti, v o lela b ih

i slu šk in ja b iti k o d filo zofa n eg o za seb e p rv a gazdarica. R U Ţ IĈ IĆ : N e p o d o b ajet li sej so p u tn iceju b iti ţiv ota S v jato zarja R o ziĉiĉa? E V IC A : V iso k o ro d n i g o spo d in filo zo f, k ad b ih srećn a b ila jo št jed an p u t vaše o ĉi n a m en e o b ratiti, v o lela b ih n eg o n ajlep ši v ik ler. R U Ţ IĈ IĆ : H elen o m o ja, lice tv o je d iţe te d iţe d o udivlenija, dopusti, p relju b ezn ija H elen o , d a to rţestv o ovo poljubcem ukrasim. (N a o vu reĉ V a silije izb u lji glavu.) E V IC A : T o će o n d a m o ći u ĉin iti k ad srećn a b u d em v aša ţen a b iti. R U Ţ IĈ IĆ : N e ţen a, v o zlju b ljen aja H elen o , n o n im fa lju b jašĉag o tja S v jato zarja. EVICA: Ja se rad u jem . I zato ţelim d a v am k ak av d ar spravim. R U Ţ IĈ IĆ : N ajv isp ern iji n eb a d ar jest stih o tv o rstvo . E V IC A : M o lim , jeste li što o d m o je m atere d o b ili? R U Ţ IĈ IĆ : Mati jest panj stari, So svojimi dari. EVICA: Niste li kakvu burmuticu dobili? R U Ţ IĈ IĆ : Dafno moja, zri moje lice, N ed o sto jno to ţe b urm u tice. EVICA: Molim vas, niste li kakav plavetni papir n ašli?

R U Ţ IĈ IĆ : R u jn a b o ja ru ţice R u ţiĉiĉa jest to lice. EVICA: Molim, slatki gospodin filozof, ja to nisam razumela, ne bi li dobrotu imali prostije mi kazati. R U Ţ IĈ IĆ : N ajp ro stije jest to d a je za n ik ak v u b o ju n e znam kromje crvene. EVICA: A gde je burmutica? R U Ţ IĈ IĆ : O tišla je v o sv o ja si. E V IC A : E j, tešk o si g a m en i! (O trĉi.) R U Ţ IĈ IĆ (sam): Njest li sija bolja od matere jeja? Voistinu, sej obraz jest id ilsk ag o ţiv o ta, siju d a v o zm u az v su p ru g u , n e m areći ĉto so m ateriju jeja b u d et. Pozorje osmo SARA, FEMA, B IV Š I S A R A : S lu ţb en ica, slu ţb en ica, k ak o , v i sam i? FEMA: Komi fo! Mi smo na vas zaboravile. R U Ţ IĈ IĆ : K o lero zem li, lice tv o je jest p red jel rugoti. S A R A : M o j g o sp od in ro Ċ ak im a v o lju sv e v iso k o govoriti. Ko vas je sad razumeo? R U Ţ IĈ IĆ : K aţem za g o sp o ju M iriĉ k ak o izg led a, kanda dvadeset prvo dete doji. S A R A : H a, h a, h a, n aš m lad o ţen ja h o će sv o ju su p ru gu s komplimentom ala boner da probira! R U Ţ IĈ IĆ : Š alu p ro v o d jat b o zi, stih otv o rec p riro d u izo b raţaet; g led ajte k ak o jo j b elilo n a o b razu sto it. S A R A : H a, h a, h a! M a ch?re, jed v a ĉek a p rsten .

R U Ţ IĈ IĆ : G d je kći svo ja d ra ţesti p o ka zu et, T a m o m a ter vjen ĉa n je n e ĉeka et. F E M A : Š ta, g o sp od in filo zof, šta v i g o v o rite? R U Ţ IĈ IĆ : S v o jstv o jest p jesn o slo v ca v ešĉi p o d ro b n o o p isati, zato se v i i n e m o ţete razsrd iti. V id ite k ak o ste g o d in am a o tjag o šĉen i d a se m isli d a ste tristaljetn ag o Nestora supruga, s druge pak strane izgledate kao R ab en ero v a satira. Z ato u stu p ite k ćeri v ašo j slad o st b raĉn o g o v jen ca. F E M A : T o je in p retin en cija tak o što g o d m en i u o ĉi reći. R U Ţ IĈ IĆ : N esm islen e, d a m i jo š p latite d a v as u stih o v i o p išem . F E M A : Ja m o ju k ćer n e d am . R U Ţ IĈ IĆ : B ićete p rev ršĉen i u blato kao Licijanci. S A R A : H a, h a, h a! Ja m islim d a se n aši zalju b ljen i n ećeju p o sv aĊ ati. R U Ţ IĈ IĆ : R o ziĉiĉ o staet p ri sv eo em u p retp rijatiju postojani. SARA: Nemojte praviti komedije, mon frer. R U Ţ IĈ IĆ : M u za m o ja v iše za p rev isp rem n im trag ed ijam teţit n e ţeli, v eć za tih o tek u šĉim komedijam. F E M A : G o sp o d in filo zof, a zašto sam ja o to iĉ p ala u n esv est? Z ašto sam to lik o k o m p lam en ta p rav ila? Z ašto sam ja p o tri sata n am eštala u sta n a o g led alu? R U Ţ IĈ IĆ : N e g n jev ajtesja, n e g n jev ajtesja, tak o

Ariadna gnjevalasja, n o az v am k aţem d a az n e m o g u p riv o litisja d a s v ašeju ru g o to ju d n e p ro v o d im . S v jato zar R o ziĉiĉ, p jesn o slov ec, d o sto in jest d a lep šu uzme. FEMA: Ta trista te vraga ... S A R A : P st! (N e šalite se v ik ati, o n im a tak v u n arav .) FEMA: Bre, ale ga odnele, n eće o n m en e sram o titi! N ap o lje iz m o je k u će! R U Ţ IĈ IĆ : N e b an ĉ, n e b an ĉ. Pozorje deveto B IV Š I, MITAR MITAR (Femi): N esrećo i p o g an i, im aš li p am eti? Š ta si n au m ila s k u ćo m ? M o re, m isliš li ti o stariti? FEMA: (metne maramu na nos): U h , o p et m i d o šao d a mi smradi nos. M IT A R : Š ta se zam o tav aš, p o g an i jed n a! Ja ti sm rd im , a k ak o ti je b ilo k ad si k o ţe g azila? - Z ar ti n ije m u ţ d o sta n o v aca o stavio , n eg o i stv ari d a zalaţeš? (Izvadi sat i burmuticu.) Š ta si im ala što v ati o v o k od m en e? R U Ţ IĈ IĆ : N esm islen e, da pril'pnet jazik gortani tvojemu. F E M A : Š ta je teb i za to što sam ja to d ru g o m poklonila? M IT A R : P o k lo n ila, n esrećo , a jesi li stek la? Š ta traţe ove stvari kod mene za deset forinti? FEMA: To nije istina.

MITAR: Nije istina? (V iĉe) Jovane, Jovane! JOVAN, P R E Đ A Š N JI MITAR: Govori otkuda ti ovaj sat i burmutica? JO V A N : Ja n e sm em d a k aţem . M IT A R : N e sm eš (ću ši g a ), ko ti je gospodar? Govori kad te pitam! JOVAN (uhvati se za uvo): Dao mi je gospodin filozof. R U Ţ IĈ IĆ : B ezu m n e i n eĉestiv e, ĉto sam zapovjedil da n ik to m u ţe n e o tk riješ! JO V A N : A le p re p an a b o h a, n e v iĊ iće ţe m e b ije. MITAR: No, moja lepa sestro, ded sad! FEMA: Ja sam njemu sat poklonila. M IT A R : P o k lo n ila, a zašto d a m u p o k lo n iš? F E M A : Ja sam h tela p o ći za n jeg a. M IT A R : Š ta, b ezo b razn ico , za n jeg a d a p o Ċ eš, a k o je o n , šta je o n , o tk u d a je? R U Ţ IĈ IĆ : N esm islen e, n e d o sto jit teb e jazik v lo ţiti n a muz ljubimca. M IT A R : Š ta, šta? ... R U Ţ IĈ IĆ : A z jesm p jesn o slo v ec i n ik to ţe n ad o m n o ju . MITAR: Ta ovaj je lud, ovo je vantasta. R U Ţ IĈ IĆ : F an tazija jest d ar n eb esn ag o su šĉestv a. M IT A R : Š ta, o v aj se jo št fali što je v an tast; n a m o ju

d u šu , lu d ĉo v ek ; g le k ak o i g o v o ri! JOVAN: E, majstor Mitre, samo ja mogu s njime na k raj izići! Ĉ i je tak 'p an o v e? M i sm e d ru zja. R U Ţ IĈ IĆ : D a p o razit tja V u lkan molnijeju svojeju. JOVAN: A, to i ja ne razumem. M IT A R : K o će razu m eti lu d o g ĉo v eka. E j, F em o ej, F em o ! T ešk o teb i, tešk o teb i! R U Ţ IĈ IĆ : G o re, teb je, Izraile! Pozorje deseto EVICA, VASILIJE, P R E Đ A Š N JI E V IC A : A h , u jo , d o b ro k ad sm o v as n ašli, m o lim , vas, vi nam pomozite. Moj je Vasilije dobio lutriju, ali je rešk o n ta u o v o g a go sp o d in a filo zofa. M IT A R : A a, filo zo f je o v o? Z ašto v i n e d ate m o m k u što je n jeg o v o? R U Ţ IĈ IĆ : H elen o m o ja, tv o je (h m , h m ) lice vozgrjevat moje (hm, hm) serce. M IT A R : B re, g o v o ri lju d sk i, zašto ak o te o k u p im , n ećeš se zn ati n i ti n i tv o j jezik . R ešk o n tu d aj o v am o ! R U Ţ IĈ IĆ : D a p retv o ritsja v k am en m o je tjelo , ašĉe zn am za k ak o v u rešk o n tu . EVICA: Nije li vam moja mati dala s burmuticom? R U Ţ IĈ IĆ : D afn o m o ja, zri m o je lice, n ed o sto jn o to ţe burmutice. VASILIJE: Ah, moji lepi dvanaest hiljada!

E V IC A : U jo slatk i, n em o jte g a p u štati, n ije m ala su m a. N aterajte g a d a n am v rati, d aćem o i n jem u što g o d , je l'V aso ? VASILIJE: Sto forinti. Samo da nam da. EVICA: Vidite kako moj Vasa dobro misli. M IT A R : D ak le, n ap o lje s rešk o n to m . R U Ţ IĈ IĆ : F arao n o v i p o to m ci, razu m ejte m ja, n e zn am n i za k ak o v u rešk o n tu . EVICA: Ne znate onu malu plavetnu hartiju, ispisanu? R U Ţ IĈ IĆ : N ik ak o ţe. JOVAN: Da ne bude ova? (P o ka ţe reško n tu .) VASILIJE: Ha (zagrli ga), slatki, medeni Jovane! E V IC A : K o d Jo v an a rešk o n ta. A h , ah ! K ak o si je n ašao? JOVAN: Dao mi je ovaj filozof. R U Ţ IĈ IĆ : B o zi, v sk u ju az n e v jed al to je. JOVAN: Hej panove, ked biste mi vjedali, za raz b ism e o t'šli i v zeli p jen jazi, a potom bisme kupili ruhu. VASILIJE: Jovane, slatki Jovane, pet stotina forinti ... to je m alo , o sam sto tin a fo rin ti, ... h iljad u fo rin ti im aš o d m en e. T i si m en e srećn im u ĉin io . M ajsto r-Mitre, o v d e im aš d v an aest h iljad a p rim iti, jesam li sad zaslu ţio E v iĉin u ru k u d ob iti? M IT A R : Jesi, m o j sin k o , ti si se u v ek p o šten o v lad ao , i sam o ti je šk o d ilo što n o v aca n isi im ao . N o ev o , fala b o g u , i to g a si d o stao . S ad m o ţeš b iti m o j zet.

F E M A : Š ta, tv o j zet, a m en e n ik o n e p ita k ad se m o ja k ći u d aje. MITAR: E, ti si od velike familije, ko se sme s tobom m ešati. S am o filo zo fi se m o g u s to b o m razg o v arati, drugi niko. VASILIJE: Slatka majstorice. F E M A : M ajsto rice, n itk o v e, v aljd a sam ti k o ţe ĉin ila. M IT A R : N eg o n isi Z n aš šta je, F em o , V asa n ek a u zm e E v icu , a ti p o Ċ i za filozofa. FEMA: Nek' ide bez traga, ja ga ne trebam. M IT A R : Z ašto? V id iš k ak o je lep , k ak o je o d ev en i n o v ĉan . S ram te b u d i, šta si p o ĉela! Z ašto n e rasp ita n ajp re k o je o n i šta je? N e v eru jem d a m u i im en a zn aš. F E M A : S v eto zar R u ţiĉić. M IT A R : R u ţiĉić, R u ţiĉić, d a n e b u d e taj što je slu ţio u d u ćan u k od Jelk ića i štetu u ĉin io ? O n je, n a m o ju d u šu , zašto sm o ĉu li d a se p o sle n ek ak o n a n au k u d ao . Ej, Femo, Femo! A ko ti je to do trebe, otkud je ta opet? S A R A : Ja sam g o spo d a S ara o d M lad en ić, supruga p o k o jn o g go sp od in a M lad en ića, k o ja sam ĉest im ala k o d g rafa i k o d g rafice Š v arc n a d esn o j, v rlo retk o n a levoj strani biti. MITAR: Aa, sad mi pada na pamet koliko sam je puta v id io k ad sam p o k o jn o m g ro fu ĉizm e p rav i. T u je o n a bila kuvarica. - Mo ja F em o , stid i se, k ak v o si d ru štv o izabrala!

FEMA: Ja ne mogu biti paorka kao vi. M IT A R : U ĉem u ti m isliš d a si b o lja o d n as? FEMA: (p o ka ţe m u sa t): K o jo š o v o n o si? T o se zo v e nobles, a ne prati sudove. M IT A R : E , ak o h o ćeš ti n a to , to je m o ja ţen a od vas sv iju n ajv eća p o m o d ark a, zašto o n a n o si k lep etu šu ok o v rata, a to je sam o u L o n d o nu o b iĉaj. FEMA: (Sari): M o ţe to b iti, m a šere? S A R A : U j, ţu rn alu n em a g ran ice. FEMA: (u sp ija ju ći); I ja mogu tako isto nobl biti kao E n g lesk in je. Jo h an, d a m i k u p iš jed n u k lep etu šu , sam o koja dobar glas ima. MITAR: Da, samo koja dobar glas ima, da se iz daleka ĉu je d a je F em a lu d a. P o g an ije ţen sk e, šta m islite v i da je to moda? Jedan ima guke oko vrata, pa meto krogn da zakloni svoju bolest, a drugi to taki za modu uzimaju. Jedan ima krive noge, mora da ih zakloni s pantalonama; hajde, to je moda. Jedna stoji kao p etaĉk a, raširen a i n eo tesan a, m o ra sv o ju m asu m alo d a u teg n e, p a d aje n aĉin iti m id er, to je sad m o d a; i o n e koje kao trska stoje moraju da se utegnu, ne pazeći što s tim zd rav lju sv o m šk o d e. Jed n a n em a k o se, u zim a tu Ċ u d a sv o ju ru gotu sak rije; e, i to je m o d a; h ajd e p rav i lo k n e, n atrk aĉi ih n a o ĉi, m ak ar v id izg u b ila, i m ak ar k ak o stajalo , to m o ra b iti, tak o h o će m o d a. FEMA: (Sari): Hi, hi, hi! ... Sun paurentr. SARA: Uj! FEMA: Jedanput zasvagda, ko je nobl, onaj je moj, a k o n ije, m arš ap o rt! (Pokazuje na Vasilija.)

VASILIJE: Milostiva gospoja, komi fo, komi fo, ja imam dvanaest hiljada, mogu biti nobl, samo mi dajte Evicu. S A R A : Š arm an t, m a šere. FEMA: A , k o m i fo , zašto n isi o d av n o k azao d a si nobl pak bi dobio Evicu. VASILIJE: I ona je moja? FEMA: Uj, samo pod tim ugovorom da s njome fran cu sk i g ov o riš. V A S IL IJE : I tu rsk i, ak o h o ćeš, sam o k ad je m o ja. FEMA: Da vidimo. Les fines, les lamors VASILIJE: Lius, pius, bonus, azinus, porkus, mus, urbanus. FEMA: Pravo, pravo, Vasilije. Ti si moj zet. VASILIJE: Zacelo? FEMA: Nobles lukte nit! MITAR: No, sad vidim da si pametan, Vaso, s ću rk am a i n e m o ţeš d ru g o jaĉije n eg o m ag areći. P o v to ri jo j jo št n ek o lik o p u ta o n e n jen e k rav lje reĉi: m ik o , m ik o , p a će i k u ću zap aliti. E v o šta ĉin i m o d a. JOVAN: Majstorice, sad imamo mi dvoje proces K aţite v i m en i k o će m i p latiti što sam b io k o d v as p ed in ter, jer, k ak o v id im , m ajsto r M itar n eće m e v iše ovakvog trpiti. M IT A R : T i d a rad iš, n itk o v e, a n e d a sk itaš! JO V A N : A li m o ja slu ţb a?

VASILIJE: Jovan ima od mene hiljadu forinti JO V A N : E , ali m i je m ajsto rica jo št i A n ĉu o b ećala. M IT A R : A k o sp o p ad n em o n u to ljag u, sad ću ti A n ĉu d ati, te ćeš se k rstiti. N itk o v , k ad sv ršiš zan at, o n d a se m o ţeš ţen iti! JO V A N : A li, o n d a m o g u li u zeti A n ĉu? M IT A R : U zm i ak o ćeš i sv rak u , šta m arim ja JO V A N : P rav o , A n ĉica m o ja. Ih u h u ! (Udari R u ţiĉića .) P an o v i, ĉo su se zm rzli; v eru , treb a b it veseli. R U Ţ IĈ IĆ : D u še n eĉastiv e, o ĉesa m o ja zrjat p rem jen en ije o t sto jašĉih g ro m n o b ezak o n ije. M IT A R : S lu šajte, d eco , ja v as k ao star m o g u m alo i p o u ĉiti. D o b ro u p am tite o d F em e k ak o je zlo k ad p ro st h o će d a d ig n e n o s n av iso ko . T o b aš tak o liĉi k ao d a b i k rm aĉa v ik ala: "M o lim v as, m etn ite mi sedlo, meni to lepo stoji. Ja mogu biti kamila." - A ti, Femo svaki dan d a p ro u ĉiš o n u p o slo v icu : "N em a ti g o re n eg o k ad se tikva pokondiri", pa unapredak teraj ovakove od sebe (p o ka zu ju ći S a ru ). S A R A : Š ta je to ! M ad am d e M iriĉ, V o u s m 'av ez toujours fait tan t d 'am itiés. FEMA: Alibunar, ke sent de makarbal, an danter tu. MITAR: A gle Feme jako! FEMA: Kunt moj bratandr gurbijan velikandr M IT A R : U zm in d er ti k o ţen d er, p a p rav id er opankender Femo, pamti srpsku poslovicu kad se tikva pokondiri. A vi, g o sp o d in filo zof, šta li ste, d a i v am a

k ao p ro st što g o d kaţem : Ĉ o v ek m a k ak o d a je u ĉen i šk o lat, ak o n em a p am eti, sv e je m aler. R U Ţ IĈ IĆ (g led i g a sa so ţa len ijem ): B jed n o g lu p o sti izĉa d ije K a kvo im a ši p o n jatije O stihotvorstva cjeni, O mudrosti blagostini. JOVAN: O pani, i ja znam peknje spivat (peva) N a š p a n' g a zda , Dobri gazda Dobro vino ma, A mi z'jeho laski, P im e s' to j to fla ški N a š p a n' g a zda , d ob ri g a zd a , Dobro vino ma, Kad' ho ma, neg ho da, Š a k' m u to p a n bo g p o ţen a . RUŢ IĈ IĆ : R o ziĉiću , ti d o sja g n eš b ezĉislen i vjeki, P ro sla vivsja m eţd u ĉelo vjeki, Slava tvoja ostanet do konca, Spodobivsja lavrovago vjenca. JOVAN: Veselo, svatovi! M IT A R : V id iš, F em o , k ak o ti se slav i k u ća. FEMA: Les nobles, les modes M IT A R : O p et p o ĉin ješ? K aţi ti n am a, o staješ li ti i d alje tak o p o k o nd iren a i lu d a, ili ćeš b iti k ao m i? FEMA: Nobles kon nit biti paor M IT A R : E , k ad k o n n it, a o n o zb o g om ! P rav o k aţu ljudi da je moda ludilo kao kijavica: od jednog prelazi

na drugog, a kad p o ĉn e, n e u m e d a p restan e. FEMA: Uj! M IT A R : B o g m e, u jela je m lo g e, u d ešće i teb e. H ajd em o , d eco , d a n e p reĊ e i n a v as o v a b o leštin a. JOVAN (klanja se Femi): B o ţu r, m ad am F E M A : A d ies, Ţ an . (Vasiliju) Samo francuz sun mamzel. MITAR: Nemaj brige ... Zbilja, Femo, da l' bi ti imala v o lju ići u P ariz? FEMA (izvrće o ĉi): Les Paris, les nobles, les modes, les intov. M IT A R : V id iš, ja b ih te sam o m o m tro šk u u P ariz o d v eo sam o k ad b i m i o b ećala tri g o d in e o n ak o p o stu p iti k ao što ja h o ću . FEMA: Da budem paorka? Oh, kon nit, kon nit MITAR: Femo, samo tri godine. FEMA (m etn e ru ku n a ĉelo , sa svim ţa lo stivo ): Kon nit, kon nit. MITAR: Promisli se dobro, ovde je razgovor o Parizu. FEMA: Ah, i tri dana biti bez karaktera mlogo je, a kamoli tri godine. M IT A R : U P arizu sv ak a g o sp oĊ a im a p o d v a m u ţa. FEMA (jako): Oh! (Sasvim tiho.) Oh! (S jednom terco m više.) Oh! ... Libri pruder, vodi me u Pariz, v o d i m e u P ariz. V id iš k ak o n o b les ţiv i? A h , p o d v a m u ţa, razu m eš? P o d v a m u ţa, ah , ah , a k u k av n e

proste? MITAR: E, one imaju po tri. FEMA: (dugo ga gleda) P o tri? ... M u ţa? MITAR: Pitaj svakog koji je god bio u Francuskoj, pa će ti sv ak i to isto k azati. FEMA: Ali tamo prosti nisu kao ovde? M IT A R : A , tam o su p o sled n je ţen e k ao k o d n as ti što si. FE M A : L ib ri p ru d er, ja sam v eć isterala ţelju za n o b leso m . S ad h o ću m alo d a b u d em p ro sta, d a v id im k ak o se i p ro sto ţiv i. M IT A R : N o , fala b o g u ! Jed v a jo j n aĊ o 'lek a. FEMA (ĉep eći se): Da, prosto! Sasvim prosto! (Sari) A d ies, m a šere, ad ies, n o b les, ad ies, ţu rn al. JO V A N : A d ies, ţu to v . F E M A : Ja ću m alo u k o lib i d a ţiv im d a m o g u p o sle p reći u d v o k atn e k u će. JO V A N : E j, k rasn a tri m u ţa! Š ta n eće u ĉin iti! ZAVESA