Sterija - Kir Janja

Jovan S terija P op ović KIR JANJA (TVRDICA) Š A L JIV O P O Z O R IŠ T E U T R I D E JS T V A PREDSLOVIJE PREDGOVOR K DRUGOM IZDANIJU LICA DEJSTVO PRVO DEJSTVO DRUGO D E JS T V O T R E Ć E V iso k o u ĉen o m g o sp o d inu G av rilu P ek aro v iĉu medicine doktoru svom ljubeznom prijatelju p o sv ećen o R a d o t' d ru že d ižem p a m ja tn ike P o sveću ju ć' teb i m o je kn jig e. Samo nemoj da se red izmeni, D a p a m ja tn ik ti p o d ižeš m en i. PREDSLOVIJE Posle izdanija "L aže i p a ra la že" mlogi su mi o v ak o vo g ro d a k n jig a lju b itelji ĉesto n ap o m in jali da n e b i b ez p o lze b ilo jo š što g o d n a isti n aĉin so stav iti i sred stv o m p eĉatn je ĉitateljem i ĉitateljk am sp rio p štiti. Ja sam istin a m n o g o k o ješta - k o je o b aĉe iz n ek ih u zro k a n a sv et izići n a m o ţe - so ĉin io , g d išto p ak i n a p eĉatn ju izd ao ; n o p o ĉem s jed ne strane dugovremena bolest pero iz mojih ruku istrgne, s druge pak p ro m en u to zv an ije m en e za so b o m p o v u ĉe, i n eh o teću m i, m o rala je m o ja i m o jih p rijatelja ţelja n eisp u n jen a o stati. što p red sto jeće šaljiv o p o zo rište n a sv et izilazi, p o v od je n ajv iše o v aj, što sam jed n o m s lju b ezn im m o jim p rijateljem g . d o k to ro m P ek aro v iĉem , o sreb ro lju b iju b esedeći, n jem u tv rd o o b ećao "Tvrdicu"

n ap isati i, ak o v red n o b u d e, p eĉatn ji p red ati. O k ru ţen tereto m zv an ija m o g a, za o d rţati p rijatelju m o m e zad an u reĉ, m o rao sam p ri slab o m so stav u i o ĉiju i celo g v o o p šte tela m o g a, tak o reĉi, ĉaso v e k rasti i k so ĉin en iju o vo g a dela p o sv ećav ati. N o o v d e n ek a n ik o ne pomisli da je moje namerenije hvaliti se (premda su gdikoji bas ovim povodom to isto napominjali), no iz to g a n ajv iše u zroka ovo navodim da se vidi kakve je n asa literatu ra sreće, g d i sirjeĉ sp asitelji sv e sile u m a sv o g a n a p riv atn a d ela o b raćaju , a k so ĉin en iju d ela jed n o g , k o je se v oo p šte celo g n aro d a tiĉe, sam o ĉaso v e o d o hn o v enija, tu u k o jim a sp isatelj p išu ći odmora trazi (!!!), p o sv ećiv ati m o g u . S ad k ak o v a so ĉin en ija sled o v ati m o raju , lak o se zak lju ĉiti m o ţe. N o n i p o ĉu d a! P o lo ţen ije b o S rb alja zasad a je tak o v o da, ako bi se koji - izu zim am im u ćn e, ih o n e k o ji su u p rizren iju n aĉin a ţiv o ta s d ru g e stran e o b ezb eĊ en i isk lju ĉiteln o n a k n jig o p isan ije o dv aţio , i zv an ije sv o je p ren eb reg ao , lak o b i (d a n e k aţem "izv esn o ") d o n u ţd e i h leb a ţeljk ati d o šao , o ĉem n as n e sam o n aši, nego i kod samih Engleza spisatelji, kao Butler, koji je, p ri sv em k lasicitetu sv o g a d iv no g so ĉin enija Hudibras, upravo od gladi skapati morao, dovoljno uveravaju. No ovo kao uzgred. Moje je namerenije pri pisanju "Tvrdice" b ilo , u zim aju ći n av lastito n a rasu ţd en ije m alo , b o lje reĉi n ik ak v o ĉislo k o m ed ija n a n ašem jeziku, takovo delo napisati, koje bi ĉitatelja ili gledatelja (jer je vreme, mislim, da se i kod nas teatri zav ed u ) n a zev an je n e n ateralo , n o p aĉe ĉaso v e b rig a i d o m ašn ji'n ezg o d a p u n e razg alilo , a p ri to m - ak o u ši slu šati im a - i n au k u ţiv ljen ja p rid o d alo . Naposledak, da ne pomisli tko da je moje namerenije s kir-Jan jo m n aro d g rĉk i n a p o ru g an ije izv o d iti. Ja im am d o v o ljn o u zo rak a g rĉk i ro d n e in aĉe n eg o s p o ĉitan ijem p red sretati, a v id o v it će ĉitatelj lak o , i b ez

m o g a izjasn en ija, p rim etiti zašto je o v o tak o u reĊ en o . O v o m p rilik o m n u ţn o je i n ek a g rĉk a izraţen ija, k o ja se u delu ovom nahode, rastolkovati, kao npr. Pan metron ariston zn aĉi: u m eren o st je p o lezn a; o tisanankis, o n esreće; škilji, skilo s, pseto; hondro kefalo debela glava; kaka isterna, rĊ av p o sled ak ; O tihi, o keros, o srećo , o v rem e; elemoisini, milosrdije; apelpisija, o ĉajan ije i d r. D ru g e se reĉi m o g u lak o n ag aĊ ati. U V ršcu , m eseca sep tem v rija 1 8 3 7 . S o ĉin itelj PREDGOVOR K DRUGOM IZDANIJU D elo o v o im alo je sreću tak v o b lag o slo v en ije k o d ĉitatelja m o jih n aći, d a se ne samo svi egzemplari, koji su izvan prenumeracije ostali, u pravom smislu reci razg rab ili, n o d a su jo št sa sv ih stran a lju b itelji d o tle s p ism am a n av aljiv ali, d o k im n isam o b ećao "Tvrdicu" p o d ru g i p u t n a sv et izd ati. Ja sam p o zo rište o v o p ri vtorom izdan iju s jed n im licem u m n o ţio , n o s o tim m islim d a se d elu n išta n ije šk o d ilo . N išta m an je, ak o bi se ko nasao, kome ovo ne bi bilo po volji, tome kao p rek i lek p rep o ru ĉu jem sv u d a: što m u se g o d n e d o p ad a, p ero m n ek o lik o p u ta p rev u ći, i s o tim ću d svoju zadovoljiti. Ovo se sredstvo kod svake knjige slo b o dn o u po treb iti m o ţe, s o tim v iše, što je p o m o ć o ĉev id n a, a za recep t se n išta n e p laća. M eĊ u tim p ri p o v to riteln o m izd av an ju v eselo g o vog p o zo rišta n išta d ru g o n e ţelim , o sim d a o n o , p rilik o m p rv o g izd an ja zado b iv en o v eć b lag o v o len ije, i sad a, i d alje zad rţi, i rad o v aću se ak o d elo o v o k ad ro b ud e m o je im e i u poznije vekove s istim dejstvom, koje sad proizvodi, p ren eti i zad rţati.

S o ĉin itelj LICA: KIR JANJA JUCA, njegova supruga K A T IC A , Jan jin a k ći o d p rv e ţene M IŠ IĆ , n o taro š KIR DIMA P E T A R , k u ćev n i slu g a DEJSTVO PRVO POZORJE PRVO KIR JANJA razgleda haljinu, JUCA šije JA N JA : P an m etro n aristo n . K rasn o g rĉk o m u d ro st. S v e so s m era, sv e so s m era, p a ćiš d o Ċ iš d o v elik a slav a. A m a p ro k leto sad ašn je sv et o ći sv e v iso k o : o ći m u m u zu , o ći b al, o ći k afan a, o ći sv ilen a k ad ifa. O tis an an k is! O ćiš m o d a! K am o asp ri? G led iš n a b aro n , g led iš n a g o sp od a? K aim en o ! N e zn aiš d a ći d a p ro p ad n i sv et? N em a šp ek u lacija, n em a trg o v in a. P o što tiftik u? - b aĊ av a; p o što p am v u k ? b aĊ ava. Sad je d o šlo v rem e d a ĉo v ek id i b ez ĉizm u . JU C A : I to b i lep o jo št'b ilo ! JA N JA : Š to ti tu g o v o riš, šk ilji? M o re, zn aiš li što je sv et? S ed iš k ak o m ilo stiv o g o sp oĊ a, ĉek aš d v an aest sata d a jed iš, d a p iiš, d a sp av aš. Š to ćiš d a jed iš, što d a p iiš? Š to si stekla? Kad je bilo rat, kad je bilo kugu, da m o ri m alo to lik i lju d i? M o re, p ro p ad n iš, m o re, p ro p ad n iš, k u k av ico ! JU C A : N isam se to m n ad ala d a ću k o d v as p ro p asti. JA N JA : N isi si n ad ala, što si si n ad ala? D a si v o ziš n a

ĉetiri k o n ji, d a ti slu ţi k atan u? S u ĉi ru k av u , k u k av ico , p a ĉu v aj tv o ja k u ća, ak o m isliš d a im aš leb a i so l. JUCA: Kad ste me prosili, vi niste tako govorili. JA N JA : Š to su m g o v o rio? D a ti d rţim u lu tk u , d a ti pravim maska. Nije d o sta k ad ti zo v im : d u šo Ju co ; k ad ti k aţim : p ili m o je? JU C A : O tk ak o sam se u k u ću d o v ela, v i jo št'n iste zap itali: treb a li m i što g o d i k ak o ţiv im . U k ak v im sam se 'aljin am a v en ĉala, u tim a i d an as 'o d im . N iti marite za mene, niti vodite brigu o meni; neg o ţiv im k ao sv ak a p o sled n ja u v aro ši. JA N JA : O šk ilji! N e v o d im b rig a za teb e! Š to ti fali kod kir-Jan je? Im aš li d o sta leb a, lep o k ak o zem iĉk a? JU C A : (A b aš!) JA N JA : M u m liš? O ćiš d a m u m liš? Š to je o v o (D o n ese hlebac). Ton djavolon! Di je toliku lebu? JUCA: Izeo se. JA N JA : Š k ilji n em arljiv o , n ep ro m o tren o , izio si! S am se lebac izio? JU C A : P a izeo se u k u ći. JA N JA : S rb sk o h on d ro k efalos, n e zn aiš g ram atik i? K ak o ći leb ac sam d a si jed i? K o je leb u d irao? JU C A : Š ta ja zn am , zar je m alo u k u ći? JANJA: N e zn aiš, šk ilji. A što si g azd aricu? Š to sam ti u zio? D a ĉu v aš k uća, ili d a g led iš n a p en ćer, n a m lad o oficir? O, siroma kir-Jan ja, m o raš d a p ro p ad n iš k ro z nevaljalo svet! JU C A : S ad d a p ro p ad n e k ro z m alo 'leb a što se u k u ći

pojelo! JA N JA : K u ĉk o p ro k leto , što m i d aiš v atra u m o ju srcu? E sm o ru ĉali k ak o firšt? E sm k azo d a si ĉek a v eĉeru? M o re, zn aiš što je to : P an i m etro n aristo n , tis an an k is? K ad je n ajv eću siro tin ju n a o v aj sv et, o n d a p rav i p arad a širo k o v iso k o . JU C A : G o sp o d aru , v rem e je v eć d a se jedanput i ja s v am i k ao ţen a sa svo jim m u ţem razg o v o rim . JA N JA : Š to ćiš d a g o v o riš, d a m i p rav iš šteta? ... JU C A : K ad ste m e p ro sili, v i ste m en i o n o o b ećav ali što b i i za g ro ficu m lo g o b ilo . V i ste m en i d u k ate ... JA N JA : Ć u ti, ću ti, šk ilji, k ak v i d u k ati?! More, krajcaru, more, nema, nema, nema! JUCA: Vi ste meni dukate pokazivali, i svakojakim n aĉin o m ste g led ali d a m e zaslep ite d a za v as p o Ċ em . Ja sam se p o lak o m ila, n o sad v id im d a sam p o g rešila što sam m o ju m ater p o slu šala, a n isam za o n o g a p o šla kojega je moje srce izabralo. JA N JA : Z a o n o Jo v an , što sed i ceo d an u k afan a i ig ra šerv in clu? JUCA: Kakav je, takav je; bar je mlad i moja prilika. JA N JA : O , lep o ! T ak o si p o ĉitu i sv o ga g o sp o d ar? JU C A : Ja zn am d a je d u ţn o st ţen e sv o g a m u ţa p o ĉito v ati, n o m islim d a i ţen a im a p rav o k ad zak tev a d a je m u ţ lju b i. JA N JA : E , to je lep o reĉ, to je lep o slo v o ! O d i d a ti polubim. JU C A : N ije sam o d o sta u stm a lju b iti, n eg o treb a m u ţ

d a p azi šta m u ţen a zak tev a, p ak d a jo j ĉin i p o v o lji. JA N JA : A m a treb a i ţen a d a slu ša sv o g a g o spo d ar. JU C A : Ja n e zn am u ĉem u se v i n a m en e m o ţete p o tu ţiti? JA N JA : K o lik o su m ti p u ta m o lio i p rav io in štan cija: "D u šo Ju co , n em o j d a si razg o v araš so s n aše m lad o n o taro š!" A ja! Ju ca n eći d a m i ĉu i! JUCA: On mene radi i ne dolazi, nego vas radi i zbog g rĉk o g jezik a. JA N JA : O , šk ilji, o ćiš d a m i v u ĉiš štrik la p rek o n o s? Z ašto n e d o Ċ i o n k ad su m ja k o d k u ću , n eg a sv e k ad ja id im p o m o ja šp ek u lacija? V id iš k ako ti u v atim ? M o re, n e m o ţiš d a p rev ariš G rk u ! V id iš, ja, v id iš! (K u ca se p o čelu ). N eg a d a m u k aţiš d a m i v iše n e d o Ċ i u m o ja k u ća ... JUCA: Tako niko ne govori ko ima devojku na udaju. JA N JA : Š to u d aju ? K atica je d ete. JUCA: Od osamnaest godina. JA N JA : P ak ? K ad su m se ja s n jen u m ati ţen io , im ao sum trijanda pendi. Ih a, k ak o b i g o spo Ċ o Ju co ţelila d a d o n esim ĉitav a b o lta, d a p rav im p ro k leto štafiru n g , d a ĉin im p arad a, d a d rţim sv ad b a! M o re, n em a asp ri! M o re, n em a, n em a! O ći d a p ro p ad n i sv et! JU C A : Z b ilja, d a m i d ate p o fo rin te d a se k u p e ţice. JA N JA : K ak v u ţicu? JUCA: Katici na gitar. JA N JA : K irije im o n ! K o lik o su m k rajcari v eć d ao

kroz to prokleto gitar! JUCA: Gitar-m ajsto r je v eć p et sati zb o g ţica propustiti morao. JANJA: Da ti kerveros nosi gitaru, da ti nosi modu i moju pametu! Ej, tihelaj Janja, tako si kuća n e teĉi! N e m i v iše g o v o ri. N em a n o v ci! JU C A : A k ak o će b iti s m o jim šeširo m ? JANJA (u p la šen ): K ak v o šešir? JU C A : Ja m islim v rem e je v eć d a m i n o v šešir k u p ite. JA N JA : U , h u , h u ! P a, p a, p a! N o v u šešir! M ilo stiv o g o sp oĊ a! K ir-Jan ja! Š ešir? JANJA: Ja sam i k o d m o je m atere šešir n o sila. JANJA: Idi kod tvoju mati, neka ti kupi. JU C A : Ja m islim d a ste m i v i m u ţ. JA N JA : N em aš d o sta aljin u? O ćiš širo k o , v iso ko? O h , ţen sk o d u g aĉko k osa! M o re, zn aiš li d a je slav n o Diogen sedio u buru? JUCA: Kad je bio lud. JA N JA : Š to lu d ? G reĉesk o slav n o filo so f lud? N ep ro m o tren o , n erasu ţĊ en o ! M o re, d a izg u b iš g lav a za ovo slovo da si u Moreja. Filosof, more, slavno g reĉesk o D io g en sed io u b u ru i išo b ez ĉizm u . JU C A : V aljd a n ije im ao za šta d a k u p i? JANJA: O, hondrokefalo s! M o re, slav n o g reĉesk o car Aleksander go moli da primi dukati, veliki kako tvoje ĉelo , filo so f n eći; car g o m o li, filo so f n eći. E , d e, d e! (G u m ari, što n isi u zio tak o lep o n o v ac, p a d a d aš

m en e, d a p rav im o lep a šp ek u lacija). JU C A : T aj D io g en , m o ţe b iti, d a n ije b io o ţen jen , p a je m o g ao ĉin iti što je g o d h o teo ; n o ja sam v aša ţen a. Ja n eću d a se sm eje sv et o d m en e, n eg o d a m i k u p ite šešir. JA N JA : U h a! O ćiš d a se sv aĊ iš jo št'sos m en e? JU C A : Ja sam d o sta trp ila. Š ta će to reći? K ad n isi za ţen u , d a se n isi n i ţen io , sram d a ti b u d e! JA N JA : S ram o ta n a teb e i n a tv o ju ro d , k ak o p o ĉitu iš svoga gospodar. JU C A : Ja sam ĉin ila što je g o d b ilo m o g u će, ali v id im da je to sve badava. JA N JA : D u šo Ju co , što ćiš ti so s m en e? JU C A : 'O ću d a m i šešir k u p ite. JANJA: Ama, za ime boga, nema, more, krajcari! Kako da ti kupim, de? JU C A K ad n em ate, ja ću d a se rastav im o d v as. JA N JA : O , šk ilji, o ćiš d a m i p lašiš! N e si p laši Jan ja, more, ne! JUCA: Vi ste pri prosidbi kazivah da ste kapitalist od sto hiljadi forinti, a sad k aţete d a n e m o ţete jed an šešir d a k u p ite. T o je o ĉev id n a p rev ara. Z a tak o v o što p rav ed n o je d a se ţen a rastav i. - A šta tu treb a v iše razg o v o ra? D aj m i što sam d o n ela, p ak id em m o jo j m ateri. Ţ iv iću k ak o m i b o g d a. JA N JA : D u šo Ju co što si ti p o ĉela? JU C A : Š to sam p o ĉela, p o ĉela! Ja v id im d a o v d e n em a

za m en e ţiv o ta. JA N JA : P a to sv e teće sa jed n o šešir? JU C A : Jeste, za lju b av šešira. JA N JA : A m a, m o re, što ći teb e šešir? JU C A : Ja 'o ću d a im am . JA N JA : E , k ad o ćiš b aš, o ćim d a ti k u p im za jed n o lju b av . N eg a d a m i d aš g racija tri d an a, d a si promislim. JU C A : Š ta će ... JA N JA : A m a n e m i g o v o ri jed n u reĉ, d e, k ad ti m ilu im , zn aiš, jed n o slo v o . O ćiš d a m i o siro m ašiš, 'ajde, de! Janja ima novci, Janja ima veliko dukjanu, Jan ja je b o b ato ĉo v ek . O , o ći d a u m ri Jan ja, o ćiš d a v iĉiš: "Jao , m ajk i m o ja, d a p rav im Jan ju o d b lato !" POZORJE DRUGO B IV Š I, P E T A R JU C A : E v o P etra. M o ţem o g a p o slati p o ţice. JA N JA : D a ti d jav o l n o si so s tv o ju ţicu , d a ti u zm i p am et, d a zab o rav iš'(Petru). E si sk u p io o n u Ċ ub ru sos pijacu? PETAR: Aa? JANJA (ja če): E si sk u p io on u Ċ ub ru? P E T A R : K ak v u tu ţb u? JANJA: Tvoja prokleta uveta! (V iče). M o re Ċ u b ru , Ċ u b ru , Ċ u b ru !

P E T A R : U b ru , u b ru ! Š to n e g o v o riš lju d sk i, n eg o se aĉiš? JANJA: Pi, pi, pi, pi, kako mi daje vatra u moju srcu! JU C A : Ja se ĉu d im zašto g a i d rţite tak o stara i g lu v a? JA N JA : H o n d ro k efalo ! O ćiš m lad o k atan a, d a p latim pet stotina forinta? More, pamet, more, ja! ... Od deset g o d in a m u p rav im raĉu n ... JU C A : A štetu n e raĉu n ate što v am ĉin i? JANJA: Ti si kriva. Z ašto n isi g azd arica u sv o ju k u ću , d a u zm iš n a u m ? JU C A : T a o n o m ad je p red v ašim o ĉim a k v ara u ĉin io . JANJA (uzahne): S iro m a Jan ja, m o ra d a p o strad a ĉrez nevaljalo svet! PETAR: Gospodaru, evo jedno pismo na vas ... JA N JA : K o g a šilji? PETAR: Taki. JANJA (prodere se): Gajdaros! Ko e poslo ovu pismu? P E T A R : Š ta v iĉeš tak o , n isam ja g lu v ! Ć ir D im a je kazao da mu taki odgovor odnesem. JANJA: Kir Dima je moju prijatelj. (Č ita ). O, dulos sas, kir-D im o ! E , e, e, k ala!... T im , tim , tim ! ... P o šten ĉo v ek ! Kala, kala. (Pogledi u Jucu). D u šo Ju co , id i u tv o ja so b a, im am jed n a m ala šp ek u lacija. JUCA (odlazi).

P O Z O R JE T R E Ć E KIR JANJA i PETAR JANJA: Tu ti pismu dao kir-Dimu? PETAR: A? JA N JA : U , što m i jed iš, jed ili ti p si!... A m a g rafa i o d kir-Dima, mu poznaim slovo. (Gledi u pismo). Deset h iljad a fo rin ti, tria p er m ezo , n a ĉetiri m esec, za ed n o p rav o trg o v ac, i R o šild o v a o b lig acija u zalo g , p e, p e, p e!!! K rasn o šp ek u lacija! H aris to teo !... P ero , sin k o , iziĊ i m alo u av lija. P E T A R : K azaću m u . JA N JA : Š ta ćiš d a k aţiš? PETAR: Da vam je po volji. JA N JA : S m eten o , g lu v o ! IziĊ i u p o le, k ad ti k aţim . Evo vako, ja! (Uzme ga za ruku, pa ga izvede napolje i zabravi sohu). Prokleto posla! Sad da izbroim novci... O h o , ĉek aj m alo ! (Z a b ra vi vra ta ku d je Ju ca izišla ). E, tako! (Otvori sanduk). A m a o v o p ro k leto Ju co m o ţe da gledi kroz rupa. Kad vidi novci, zovi pustaliju, i mi ubii. (V iče). D u šo Ju co , d u šo Ju co ! E n o ću ti p asjo v ero ! O ći d a m i u b ii. K ad b ro im cv an cik i d a slu ša: "Oho! Janja ima novci! Odi, gospodar arambaša, d a delimo!" (Zatvori sanduk). Ju co , b re, Ju co b re! N ećiš d a si zo v iš? (Otvori vrata). Juco, more, Juco! P O Z O R JE Ĉ E T V R T O B IV Š I, JU C A JANJA: Pseto nevaljalo, di si bila? JUCA: Bila sam napolju.

JA N JA : N ap o lje, n ap o lje? K o e slu šio m o ja šp ek u lacija? JUCA: Ja ne znam. JA N JA : N e zn aš, škilji! A k o e šu šk io n a m o ja v rata? JUCA: Zabo'ga, u sobi nije bilo nikoga! JA N JA : N ik o g a, p ro k leto k o st, sam o teb e! N em aš tv o ja k u jn a, k ao g azd arica, 'n eg a d a si sk itaš p o so b u? JU C A : Z ab o g a v aljd a zn am šta m i je p o so? JA N JA : A lo p u ! Z n aiš d a izg u b iš g lav a tv o g a g o sp od ara. A p ag e, šk ilji, u k u jn u , tu ti teb i m estu ! (Uhvati je za ruku, pak je istera napolje i zabravi kako jedna tako druga vrata). P ro k leto E v a, o ći d a p rev ari svoga mu ţ! (Otvori opet sanduk). M o i k rasn i ţiv o t! (P rem eće n o vce, p a p o sle u sta n e i p ro teg li se m a lo ). Kako mi rasti srcu kad vidim moi lepi dukati, kad gledim moi krasni taliri i kad pazim veliki pakli sos b an k u ! Š to ću d a m u d am ? O v o k aţi: "N em o j m en e, gospodar!" O v o o p et v iĉe: "N em o j m en e, ja su m lep a!" Š k ilji m ali, n ećim d a v as p ro d am , o ćim d a v as k o tim , v iše, sv e v iše, ja, d o v d e! (Pokazuje vrh sanduka). Pak onda da legnim, da spavam slatko! Odite vi! (Uzme banke, pa broji). Mia hiljada; ekaton, dio, trija, tesera, pendi, eksi, epta, okta, inja, deka; dijes hiljades; tris hiljades! teseres hiljades. Teseres hiljades to - i deset hiljada u banku. Zbogom, vi drugi moi srci! (S m eši se). O ćim d a v as zatv o rim d a v as n ik o ne dira (Zatvori sanduk). E, sad da nosim na kir-Dimu i d a ištim o b lig acija. O h o ! Im a v iše b an k u ! (Opet izbroji). E , e, ja su m d o b ro trg o v ac. N e m o ţe d a fali Grku. (M etn e n o vce u d žep ). D u šo Ju co ! (Odbravi sobu). D u šo Ju co ! (Odbravi i druga vrata). D u šo Juco!

POZORJE PETO JANJA i JUCA JA N JA : D u šo Ju co ! Ja ću d a id im p o m o ja šp ek u lacija. Š ta ćiš ti d a rad iš? JU C A : Im a se šta rad iti. JA N JA : D a sed iš o v d e, d a se n e m ak n iš: d a ĉu v aš tv o ja k u ća, zn aiš? K ad m u ţ id i p o sv o ja p o sla, d o b ru g azd aricu treb a d a v o d i v iršoft... R azu m iš što su m kazo? Da si ne m ak n iš o d tv o ja sob a. S ad ćim ja d a d o Ċ im . P O Z O R JE Š E S T O M IŠ IĆ i B IV Š I JANJA (U! Prokleto posla! Sad ne smim da idim!) M IŠ IĆ : S lu g a sam , k ir-Janja! Kako se nahodite? JANJA (pokloni se): Fala bogu, zdrav sum; ama zlo, zlo! M IŠ IĆ : Z ašto zlo ? JA N JA : R Ċ avu vreme, nema novci. M IŠ IĆ : E , fala b o g u k ad ste sam o zd rav i! B iće i novaca. JA N JA : K ak o ći b iti k ad je n ev aljalu v rem en u ? G d i m etiš, izg u b iš; d i rad iš, im aš šteta, e, d e! O v ak v a vremena, otkad je svetu, nije bilo. M IŠ IĆ : H e, h e, h e! N e b o jte se. N ećete propasti, kad n iste d o sad p ro p ali. T a v i zn ate šted iti!

JA N JA : Š ted im , g o sp o d in , o d n ev o lja, zašto si n em a. JU C A : Z ap o v ed ajte sesti, g o sp o d in M išić. (P o ka že stolicu). JA N JA : A g o sp o d in n o tariu s n eći d a si d u g o b av i! (Prokleto Evo, mora da ti djavol nosi!) M IŠ IĆ (Juci): Kad me ta'ko lepa gospoja nudi, ne m o g u o d reći. (Sedne). JANJA (uzme i sam stolicu i tako sedne da je zaklonio Ju cu o d n o ta ro ša ). M IŠ IĆ : K ir-Janja, vi imate vrlo krasnu gospoju JA N JA : Z a m en e k rasn o , za d ru g o g a ru ţn o . (Preti Juci). M IŠ IĆ : E , n arav n o d a je o n a za v as. N išta m an je, što je lepo, ono se mora svakome dopasti. JU C A : V i m en i jak o šm ajh lu jete. JA N JA : Š to se ti m ešaš u n aše razg o v o r? T i si d ete, ti treb a d a slu šiš što d ru g i p am etn i g o v o ri. A jd e u k u jn a g led aj tv o j ru ĉak ! M IŠ IĆ : O , ja m o lim n ek a o stan e g o sp o ja k o d n as. T a s o tim je p rijatn iji razg o v o r što je v eće d ru štv o . JANJA (Prokleto posla!) M IŠ IĆ : A g d i je g o sp o d iĉn a? O n a se n e d aje v id iti. JUCA: Ona je... JANJA (p reseče jo j) O tišla i... (D a ti d jav o l n o si!). (Pomrkne na Jucu). O tišla i k o d sv o ja d ru g arica, zn aite, d a šije.

M IŠ IĆ : I to je d o b ro d ete! S am o treb a d a jo j d o b ru p rilik u n aĊ ete. JANJA: E, gospodin notarius, sad je pogano svet; samo novci! Eto ja uzeo sum bez krajcaru, golo, siro to . A m a sad , k ak o ti d o Ċ i u k u ća, n e ti p ita: "K ak o ti je k ći!''" n eg a: "K o lik o d aš?" O tk ud ćim d a d am k ad si nema? Moramo da propadnimo sviju. M IŠ IĆ : S ad su v eć d ru g o jaĉije p o ĉeh rad iti. T ak o ju ĉe ĉitam u n o v in am a g d i jed an m o m ak jav lja d a je o d d v ad eset i ĉetiri g o d in e, lep i d o b ro v o sp itan , i ţeli izigrati se na loteriji. JA N JA : K irije im o n ! D a si au sšp ilu i? M IŠ IĆ : Jest, i to , p o m o m m n jen iju , n ije n išta rĊ av o . On je uredio deset hiljada losa, po forintu srebra: deset hiljada forinata. Svakom je slobodno metuti, i na koju devo jk u sreća p ad n e, d o b ija sm esta m lad o g m u ţa i tolike novce. JANJA: He, he, he! Pak posle, kad si ne milui, da si v u ĉi za k o su ! M IŠ IĆ : I za taj je slu ĉaj sastaran o . A k o se d ev o jk a, k o ja je trefer n aĉin ila, m o m k u , ili m o m ak d ev o jk i n e bi dopao, taki na ovaj slu ĉaj d o b iv a d ev o jk a sv o ji'p et hiljada format^a. Momku ostaje drugi' pet, pak se m o g u o b o je p o v o lji u srećiti. JA N JA : P a tak o , n a o v u n aĉin u , m o ţe i ţen a u d ata d a uzmi? M IŠ IĆ : O , d ak ak o ! JA N JA : V rašk o sv et! K ak o si sav ija n a sv ak a hunsvutarija. M IŠ IĆ : T o je lep o , p o m o m rasu ţd en iju , izm išlen ije.

N ik o m se n e šk o d i, a m o ţe se m n o g im a p o m o ći. 'O ćete li i v i za frajlicu u zeti k o ji lo s? JANJA: Los je tri cvanciki? M IŠ IĆ : Jest. JANJA. O, skupo, vrlo skupo, mnogo novac! M IŠ IĆ : T a v i m o ţete i o n ak o u srećiti v ašu g o sp od iĉn u . N o ja se zad rţav am , a m o ram jo št'd alje ići Z n ate li zašto sam k o d v as d o šao? JA N JA : K ad ĉu im . M IŠ IĆ : P o zn ato v am je d a ţelim o n aš v aro šk i šp ital raširiti. JA N JA : Ĉ u o sam . I to je lep o o d n aše m ag istrat. M IŠ IĆ : B u d u ći d a to lik o n o vaca zasada u kasi n em am o , zato sm o n au m ili d o b re lju d e u p o m o ć p ri ovome pretprijatiju pozvati. Evo, dakle, lista! Izvolite zap isati k o lik o v am je m o g u će. Š to v iše, to b o lje! JANJA: U! Zaboga i poboga, gospodin notarius, sad d a si ĉin i tro šk a n a o v a o sk u dna vremenu! Nema ljudi n o v ci. T o n e m o ţi d a b u d e. N eći n ik o d a d a n ijed n u feniku. M IŠ IĆ : E v o , h v ala b o g u , sk u p ljeno je v eć h iljad u fo rm ata. D ajte i v i jed n u h iljad u , p ak ćem o lak o n am eren ije d o stići. JANJA: (u p la šen o g a p o g led i) Hiljada forinta? Otkud hiljada krajcara? Nema, gospodar notarius, nema. Znaite da nisum vidio krajcara prebijena od mesec dana. M IŠ IĆ : N aći će k ir-Jan ja, zn am ja, sam o ak o 'o će.

JANJA: Da mi djavol nosi ako imam jedna krajcara u m o ju k u ću ! M IŠ IĆ : T a v i v aljd a m e n ećete p razn a o tp u stiti. JANJA: Nemam, gospodine, nemam jedna krajcara zasad. M IŠ IĆ : E , fala b o g u , k ad n em ate sad , b iće d ru g i p u t. Ja m o g u i d ru g i p u t d o ći. JA N JA : Š to , d ru g i p u t!'! (P ro k leta E v a m u m ig n ila!) Gospodar notarius, dajte to cedulja. Vidim da moram da propadnim. (U zm e p ero i stu p a ju ći k a sta lu ) Evo da ţertv u im p o fo rin ta. M IŠ IĆ : O h o ! M an je se n e p rim a o d d eset fo rin ti. JANJA: Od deset forinta, gospodar notarius? Kamo toliki novci? M IŠ IĆ : T o iz m o je g lav e n e id e; n eg o kako je m ag istrat zak lju ĉio , tak o se ja v lad am . JA N JA : (Š to ćim d a rad im ? O ćim d a zap išim , o ćim d a si u b iim , n ećim d a zap išim , o ći d a d o Ċ i, b ezo b razn o , v iše p u t). G o sp o d ar n o tariu s, ev o d a d aim celo fo rin ta. M IŠ IĆ : Ja n e m o g u p rim iti, k ir-Janja. JANJA: A m a, m i u b ite: n em am v iše sad ! M IŠ IĆ : T a, k aţem v am , n e m o ra o d ĉasa b iti. M o g u ja d o ći i d ru g i p u t. JA N JA : (E to , m ig n ila m u E v o d a d o Ċ i k o d n je!) Gospodar notarius, evo da si ubiim da dam dva forinta n a to p ro k leto šp ital. M IŠ IĆ : K ad b i u m o jo j v lasti stajalo, ja vam ne bi' jam aĉn o d o saĊ iv ao ; ali zn ate k o sam ja k o d

magistrata. JANJA: (p ru ži m u ru ku ) G o sp o d ar n otariu s, ev o v aša artija, ev o m o ja Ju ca! M ak ar sto p u ta d o Ċ ite, ja n em am da dam. M IŠ IĆ : T a d o b ro ! V i n iste tak av ĉo v ek d a ćete se zatezati. Nek a m laĊ i n ajp re, p a ćete v i, k ao star, polagano za njima. JA N JA : Ja su m ĉo v ek u b iin . S v ak u bed u n a m o ju glavu. Siromah kir-Janju! M IŠ IĆ : (ustane) K ak o se v i tešk ate, a im a sto tin u k o ji b i ţelili u v ašem p o lo ţen iju b iti. JANJA: Evo i neka nosi. (Pokazuje Jucu). I tak o o ći šešir. M IŠ IĆ : (nasmeje se) Sluga ponizni, kir-Janja! JANJA: Sluga poniznu! M IŠ IĆ : (p o la zeći Ju ci) O p ro stite što sam v as o d p o sla zad rţao . JU C A : O , m o lim , v i n am a s o tim ĉest u k azu jete. JA N JA : V elik o ĉest za m o ju Ju cu . (T rg n e žen u ko ja je p o šla M išića isp ratiti). Apage! (Pri vrati). Slugu poniznu! POZORJE SEDMO JANJA i JUCA JA N JA : A n atem ata, an atem ata! O ćiš d a m i iziš g lav a! JU C A : Š ta v am je sad?

JANJA: Ti si mu mignila. JU C A : Š ta b i' m u ja n am ig iv ala? JA N JA : T i si E v o . O ćiš d a p rev ariš tv o g A d am Š to si mu kazala da imam toliko novci? JU C A : K ak o b i' m u ja k azala o n o što i sam a n e zn am ? JA N JA : N e zn aiš, u b io ti strela o d g ro m , k ad si slu šila n a v rata? T i si o n o m aĉk a što p red i za fu ru n a, a g led i što ći d a k rad i. T i si o n u E zo p o v u lisicu što v iĉi: "C ili mili, kir-Jan ja!" A o v am o m u m etiš štran g a za v rat. JU C A : Z ab o g a, ali šta im ate sad o p et p ro tiv m en e? JA N JA : Š to im am , an atem ata, što im am ? O ćiš d a k aţiš n o tariu su d a sed i, k ad ĉo v ek u im a sv o ja p o sla! O ćiš d a m u k aţiš: "M en e je d rag o , m en e je ĉest!" D a d o Ċ i o p et? JU C A : Z ab o g a, ta to je u ĉtiv o st. T ak o sv i, k o ji su najmanje vospitani, rade. JANJA: O, tako radi! Da zovi notariusa na svogo m u ţa! I jo št'd a m u k rad i d eset fo rin ta! O tk u d d eset forinta? 'Ajde p o daj ti, d e, k ad k aţiš! JUCA (slegne rameni). JA N JA : P a što g o v o riš? D a m i k rad iš, d a p ro p ad n im ? O, talas ego! Da si otvori zemlju, da mi guta kod tako n ev aljalo ţen a! JU C A : P a n e m o rate d ati, zab o g a! N e m o ţe v am n ik o oteti. JA N JA : V id iš alo p u ! D a n e d aim , d a d o Ċ i n o tariu s mlogo puta, i kad nije kir-Jan ju k u ći, d a si u n terh altu i, a Janja da plati.

JU C A : Z n ate li k ak o ćete u ĉin iti d a n e p latite? D a razglasimo jedno jutro da su nas poharale pustaije; pak o n d a, k ad se p ro ĉu je p o v aro ši, sv ak i će v as ţaliti, i n ik o v am n eće d o laziti d a v as u zn em irav a ... JA N JA : P i, p i, p i! T o je m ajsto rsk o p lan ! T ak o m o ţe i d a si n o si za m en e jed rio tas p o crk v i D a k aţu lju d i: "Postrado kir-Jan ja, 'ajd e d a g o p o m o g n im o !" D u šo Ju co , ti im aš g rĉk o p am et u g lav a, ti n isi o d serbsko rod. JU C A : M islim d a se m o ja b ab a o d g rĉk o g k o len a vodi. JA N JA : Ih , ih , ih ! Š to m i n e k aţiš, d a ti p išam u n o v inu? K ak vo elin sk o m u d ro st! K ad ĉu i G rk u u M o rea, o ći d a ti d ig n i u štatu a, k ak o jed n a P itija. E h , slavno Grecija! Jedno zrno kako si naĊ i o d tv o g a d u h , teći eto p am et D u šo Ju co , o ći d a si sv i G rk u rad u i za tvoj rod. JUCA: (u polasku, za sebe) D a v as Ċ av o n o si! (Otide) POZORJE OSMO JANJA (sam) JA N JA : P ro k leto E v a! Im a v iše p am etu n eg o ja. "Koliko i izgubio kir-Janja?" ... "Deset hiljada forinta." ... "'Ajde da go pomognimo." Na, na, na! K o lik o? S to fo rin ta. D o k sa si o teo s! T reb a d a teĉim p o d m o jo m staro stu m . Im am d eca... P i! Š to m i reĉi o n o n o taro š za n eko lo s? O ćim d a u zm im za m o ja Katica. Deset hiljada forinta strebro ... lepu sumu! Men e p et, K atica p et. O h o ! A k ad k aţi K atica: "Ja sam d o b ila, ja sam g o spo d ar, p ap u n e d am n išta"! ... O , ĉek aj, šk ilji! N ećim d a ti u zm im . D a u zm im b o lje n a Ju ca! ... A ferim , Jan ja! N a Ju ca? D o Ċ i m lad m o m ak o d dvadeset i tri godinu da vidi Juca. On lep, Juca lepo;

o n m ig i, Ju ca m ig i; o n si zalju b i, Ju ca si zalju b i, teće kir-Janja u kupus. Prokleto posla! (Misli se). Nek idi s b o g o m o v a šp ek u lacija ... A m a d eset h iljad a fo rin ti u streb ro ! Jan ja, b re, ĉu iš? D eset h iljad a fo rin ti streb ro ! Ma tin timin mu! Da 'uzmim! Za Katica? E, Katicu je d ete. D a u zm im za Ju cu . A o n o m o m ak? V rašk o p o sla! Z ar ja n em am g rĉk o g lav a d a g o p rev arim ? A n ev id ro to s će p o n o u d en : k o n eći da p ro b ira, n eći d a p ro fitira, ... k aţe elin sk o m u d ro s! POZORJE DEVETO K IR D IM A , P R E Đ A Š N JI JANJA: O, kala pltete, kir-Dimo! DIMA: (tihim glasom, lagano) Dulos sas! ... Pos pigeni i dulja? JA N JA : A h ara! O ćim o d a p ad n im o sv iju p rek o n o s. DIMA: Pistevo! (Maja rukom). Kakos keros! JA N JA : O , ad elfe, sv ak u ĉo v eku im a 'sv o ja rad o st, teći ja su m n estreća, sas p ro k letin a 'n a m o ja g lav a! K itak si, ad elfe, o ći šešir, p ro k leto širo k o v iso ko , o ći svilena pantljika! DIMA: Pios? JA N JA : Ju co . E d e! O ćim d a k u p im , o ćim d a si o siro m ašim ; n ećim d a k u p im , o ći d a id i p ro k leto n a n o tariu s, is to n o ficir, će ta lip a ... Z n aite sad ašn je svetu. DIMA: Tiflute to filun peri to filumenon. JA N JA : Š to ? N a o v u k u gu o d v rem e? O teo s, filak si! Propadnimo, propadnimo! Ahara, ahara, ahamna!

D IM A : A d elfe, o ćim d a ti reĉim n a serb sk o slo v o . Z n aiš što 'su m d o šao? JANJA: Za deset hiljada forinta. DIMA: Malista! Toj edno... Daj go. JA N JA : Is k alin k ard ian , ad elfe; am a zn aiš g reĉesk o mudrost: "To danion frontidon anapleon." D IM A : N e si b rin i, d e! Ja, to R o šild o v u pismu. (P ru ži mu). JANJA: E, kala. (Izvadi novce, pak mu broji). Ine kala? DIMA: Evharisto. JANJA: Ne "evharisto", nega kad ga vratite, ondak "evharisto", a sade veksla! DIMA: Kala, adelfe, kala. JANJA: Nisam uzio interesu. DIMA: Kala, de. JANJA: Za tri meseca trista forinti. DIMA: Kala. (Broji mu). JANJA (sku p i n o vce, p a k m etn e u d žep ): Evharisto. Eto vekslu. DIMA: Evtis. (P o tp iše). JANJA (g led i p o tp is, p a k o n d a sa vije vekslu , i tek što m etn e vekslu u d žep , o p et izva d i i p revrće): Timiotatos antropos! DIMA: E, esmo gotovi sos prva posla?

JANJA: Doksa si, o teos. DIMA: E, da izvadimo druga. Kir-Janja, ja sum do[ua d a m i d aiš tv o g a K atica. JANJA: Katica? DIMA: Katica. JA N JA : Z ašto ištiš ti m o ja K atica? D IM A : Z a ed n o crn o o k o , za ed n o g reĉesko nos, za ed n o m lad o st što g o im a, i za ed an p o šten e. JA N JA : A n e ištiš za n o v ci šta im a k ir-Janju? D IM A : O teo s filak si! O ći d a m i si d o p ad n i d evo jk a, o ćim d a si ţen im ; n eći d a m i si d o p ad n i, is to n teo n ! JANJA: Kir-D im o , v i ste jed n o p am etn o ĉo v ek u . O ćim d a v am d am K atica, d a g o v o spitav ate. O n a ji m lad o lu d o . Im a m ati što g o v o sp itava za šešir, za svilena aljina, za mlado oficir, a ne za kujna i kecelja, d a k rp i izd rtu d ţak u , d a n o si ed n i cip eli g o d in a d ana. DIMA: Kala. JA N JA : M i sm o lju d i trg o v ci. Š to treb a širo k o v iso k o? Š to ći štafiru n g? U a v elik o g o sp od sko ! N e treb a tra, tra, tra n a sv ad b a. U zm iš tv o ja m lad a so s m alo aljin u , ti ej ed o so n o teo s; p ak id iš u tv o ja k u ća i g led iš tv o ja šp ek u lacija k ao p o šten ĉo v ek u . D IM A : A m a k rak site tin K atica, d a v id im o o ći d a p o Ċ i. JA N JA : Š to o ći, što n eći? M o ra, k ad k aţi p ap u 'D a g o šiljim u A tin a, d a p o šiljim u A m erik a, m o ra d a id i, k ad o ći p ap u .

DIMA: E, kala. JANJA: Da budi svadbu, ne svadbu, da ti djavol nosi srp sk o p ro k leto o biĉaj! D a b u d i, n e d a b u d i. Š to m o ţi da hudi kod kir-Jan ju , k ad o ći d a p ro p ad n i! D a si v en ĉaite n a m esec d an a. D IM A : Ja su m g o to v , ali m o lim d a d o Ċ im su tra d a si razgovorim sos Katica. JANJA: Kopijasete. DIMA: Tora prepi na kitazo tin dulja mu. Igienite! JANJA: Dulos sas! POZORJE DESETO JANJA (sam) JA N JA : E , d e d e, o p et jed n o sp ek u lacija! P rav o k aţi g reĉesk o m u d ro st: "T ih i to n an tro p o n p rag m ata u k evulia." Kir-D im u i p o šten ĉo v ek u , ne išti n o v ci, n e išti v iso k o štafiru g. O ći sam o g azdarica. 'Ajde de, neka ima. Katicu i dobra. Katicu i vredna. POZORJE JEDANAESTO B IV Š I i P E T A R JA N JA : Š to m i k v ariš šp ek u lacija? P E T A R : G o sp o d aru , p ala m am šu p a i u b ila k o n je. JA N JA : Š to , m o re, što? P E T A R : M rtv i k o n ji, n em a v iše p o m o ći. JANJA: Kirije imon! Ubiem si! (T rči). Ubiem si! DEJSTVO DRUGO

POZORJE PRVO JUCA, malo zatim KATICA JU C A : O v o ĉu d o jo št'n ik o n ije v id io. O n d e se cig an iše i šted i g d i je n ajv eća o p asn o st. A k o o v aj ĉo v ek s n jeg o v o m tv rd o ćo m p ro Ċ e d o b ro , to će sv ak i n a sv etu d o b ro p roći. KATICA (stupi). JU C A : Š ta je, K atice? K A T IC A : S ad je v eć b ad av a. T o lik o se s lju d im a p o g aĊ ao i cen jk ao , d o k n isu k on ji sasv im u g in u li. JU C A : Ja o v ak o v u n arav n isam jo št' n ig d a v id ila K ad je u n ajv ećo j n u ţd i, g d i sm esta p o treb u je p o m o ći, tu m u jo št'n a p am et p ad a p o g aĊ ati se! Z ao m i je tak i' krasni' konja. KATICA: Ja sam dosad plakala, a svemu je tome papa k riv . K o lik o sam m u g o v o rila d a p o g o d i za šu p u m ajsto re, k o ji razu m ev aju . A ja! 'O će o n sam d a zid a, da zašted i. S ad im am su g u b u štetu . S iro ta, sad n e mogu ni 'aljinu dobiti, da se jedanput i ja ponovim! JU C A : B o g m e, o n m en i m o ra k u p iti šešir, m ak ar m u sv i p o k u ći p o crk ali! K A T IC A : Z ab o g a, m am ice, k ak o g a m o ţete sad v reĊ ati, a zn ate k ak v a m u je n arav . JUCA: Š ta? Z ar sam se ja u d ala d a m u g led im o v e zidove i da me s burazi 'rani? Moja draga, kad nemam m u ţa p o v o lji, b ar d a se p o v o lji n o sim . O n d a n ije u zeo o ficirsk u k ćer ... KATICA: Nemojte, slatka mamice! Vidite, otkad

nisam i ja 'aljinu promenula, pak ne protestiram. JUCA: Kad si luda. I odonomad mi je kuma Persa u crk v i p reg o v o rila d a sm o v eć p o sled n je g o to v o u v aro ši. G led im d ru g e, b o ţe m o j, n ak ićen e! T u su ti m in Ċ u še, tu su ti v alo v i U k u m a-Perse kapa od blonda, crvena pantljika i beo cvet; oko vrata lanac od dve struke; 'aljina lila-farb i crn pojas; na vratu lep bajader. Pa ti stala kod stola seka-Ju le, m ilo ti je d a je p o g led iš. A ja? Idem kao majstor-G lišin a ţen a. A , n ećem o m i tako! Ima Janja novaca. Kazivali su meni. KATICA: To je istina da on ima novaca; ali kad mu je takva narav. JUCA: Pak kad mu je taka narav, da 'odim kao p ro sjak in ja? Z ab og a, d ev o jk o , ev o ti v eć d ev etn aest godina! K A T IC A : A h ! M ica se jo št jesen as u d ala! JU C A : A k o o v ak o u straje, ti se n ećeš m u d ati. K o će tebe bez novaca da uzm e? N isi jo št m o p rav ljen a k ao što v alja. A d ru g o , n isi n ig d i n i n a v o sp itan iju b ila B aš treći d an U sk rsa n a ju tren ju je o to m b io razg o v o r. E to , jed v a sam g a n aterala d a te d a u ĉiti g itar, a i to n e b i u ĉin io d a n isi g itar n a p o k lo n d o b ila, i d a m u n ije gitar-m ajsto r d u ţan , o d k o g a in aĉe n e m o ţe d a se n ap lati A li k o ja je 'asn a k ad n eće n i ţice d a k u p i, p a tak o m o raš u v ek p o sled n ja d a o stan eš u d ru štv u . K A T IC A : Ja sam b aš n esrećn a n a o v o m sv etu ! S v ak a se zn a štelo v ati i u n terh alto v ati, sam o ja jad n a m o ram da kukam. JU C A : Z ašto n e p aziš k ak o d ru g e rad e!'' KATICA: Ja mogu tri godine paziti kako se veze, pa o p et, ak o m i se n e p o k aţe, sv e b ad av a.

JU C A : H ajd e d a te ja n au ĉim . KATICA: O, kad bi tako dobri bili' JUCA: Istina, i ja sama mlogo ne znam; no mislim da će i to lik o za teb e d o sta b iti. S v ak a d ev o jk a, p rv o i p rv o , m o ra d a p azi n a sv o j štelu n g . K o ja n a to n e g led i: m ala, v iso k a, su v a, d eb ela, o n a n ije n išta. D a treb a p rav o ići, to zn aš; n o n ajlep še ćeš p rav o ići ak o u g n eš k rstin e u n u tra Š to V iše, to b o lje. KATICA (probira): Bogme lepo! JU C A : S ad 'o d aj, k o rak e p rav i sitn e, n o v iše u širo k o n eg o u d ug aĉk o . KATICA (probira): Slatka mamice, ovo je prekrasno' Koliko sam se puta divila majorovici kako lepo 'odi. B lag o m en i, sad m e n eće u o v o m n ik o p reteći. JU C A : V id iš, to je v o sp itan ije. K v o sp itan iju p rin ad leţi i lice R u m en ilo n a licu v iše n ije u m o d i, nego bleda boja. To je sad nobl. Zato gledaj da su ti uvek takvi obrazi, a ne paorski: crveni. Usta uvek tako d rţi k ao d a b i se sm ejati h o tela, p rem d a je k o d noblesa regula retko, ali iz glasa smejati se. KATICA (podskakuje): Blago meni, sad sam i ja v o sp itan a! O d sad se n eću u stru ĉav ati, m a k ak v o d ru štv o b ilo . (Ulaguje se) Molim vas, slatka mamice, n au ĉite m e jo št'što g o d ! JUCA: To je dosta za tebe. KATICA: B o ţe m o j, d o sta! Z ašto m i n e k aţete sv e? JU C A : V aljd a ćeš d a b u d eš p rin ceza? K A T IC A : A li m o lim v as, sam o jo št d v e reĉi!

JU C A : Š ta će m en i p o sle o stati? K A T IC A : B o ţe m o j, ja v am n eću n išta p reo teti (Umiljava se) K aţite mi, slatka mamice, medena mamice. Znate kako nisam ono papi kazala! JU C A : (P ro k leta d ev o jĉu ra!) D o b ro . A k o ti n ije m lo g o najedanput, ne branim. De da vidimo najpre hod i usta. KATICA: (producira se). JUCA: Dobro, kao generalica! Sad stani. KATICA: (stane). JU C A : G led aj m i p rav o u o ĉi. G lav u m alk o v iše, jo št' v iše! V id iš, tak o d a ti g lav a u v ek sto ji, u v ek m alo g o re izv ijen a S ad , ak o 'o ćeš k o g a d a p o g led iš, a ti tak o g led aj d a ti o ĉi k n o su id u . S o tim si d o b ila, p rv o , ţiv e o ĉi; d ru g o , n ik o te n e zn a jesi li zaljubljena ili nisi, zašto u v ek zalju b ljen o izg led aju ; a treće, celo j p erso n i osobito dolikuju KATICA (donese ogledalo i proba): Je li ovako? JU C A : M alo sam o o ĉi k n o su . T ak o ! KATICA (poljubi je): Slatka mamice, vi ste moja sreća JU C A : S ad k ak o ćeš k ad se stan eš razg o v arati? V id iš, k ad se s k im razg o v araš, treb a u p rav o d a m u u o ĉi g led iš; g o v o ri n e vrlo b rzo n o n ep reseĉn o , tak o d a o n aj k o ji se s to b o m razg o v ara n e m o ţe red a d o b iti N ik ad d a n e p o m isliš u seb i: "E , sad sam falila!" ih "S ad sam se osram o tila!" K ak o ti to n a p am et d o Ċ e, o n d a si p ro šla! N eg o tak o g o v o ri k ao d a si ti g o sp oĊ a, a o n i o k o teb e tv o je slu ge. A , u p rav o , tak o i jeste. Z ašto in aĉe n e b i n am se m u šk arci to lik o u lag iv ali.

K A T IC A : V i d o b ro k aţete k ak o ću g o v o riti, a n e k aţete m i šta ću g o v o riti. JU C A : Š to ćeš g o v o riti? P o ĉetak razg o v o ra n ek a ti je u v ek o b alu , m u zik i, teatru . A k o n em a to g a, a ti p o ĉn i o vremenu, o 'aljini, kako su ti tesne cipele, pak eto ti razgovora! K A T IC A : M am ice, o v o n ije v rlo tešk o ! JU C A : K ad b i tešk o b ilo , otkud bi tolike devojke n au ĉile? K ad se sm eješ, tak o n am eštaj u sn e d a ti se u v ek zu b i v id e. Š to g o d ĉu ješ, n em o j se ĉu d iti; zašto , ak o je d o b ro , m o raš n ap red zn ati; ak o je zlo , n e treb a d a razu m eš P rav o , ev o n am n o taro ša! S ad m o ţeš tak i p o ĉeti KATICA: Ah ! S n jim e n eću m o ći. POZORJE DRUGO B IV Š I, M IŠ IĆ M IŠ IĆ : S lu g a sam p o n izan ! (Klanja se prvo Juci, potom Katici). JU C A i K A T IC A : S lu ţb en ica! M IŠ IĆ : Ja sam ĉu o za n ek i n esrećn i slu ĉaj je li istin a? JU C A : Z a šu p u? KATICA: Ah, kukavni konji, tako sam plakala! M IŠ IĆ : T o je b aš šteta! O v i su k o n ji p rv i b ili u v aro ši. A li k ak o se to b aš tak o d o g od ilo? JU C A : Z n ate k ak o n aša p o slo v ica k aţe. "S k u p d v ap u t p laća " P reĊ e d v e g o d in e p rav io je šup u , p ak ĉo v ek n eće d a p o g o d i isku sn e lju d e, n eg o ho će d a sam zid a,

da zašted i. M IŠ IĆ : E , g led ajte v i, k ao d a je u b o g siro m a'! JUCA: On sam ne zna koliko ima novaca. Ali tako se to u selilo k o d n jega, sam o d a n e p ro p ad n e, d a šted i. rako za kukuruz daju mu ljudi lepo pet forinta. Aja! O n 'o će šest. M eĊ u tim , n ije g a n ik o n ad g ledao dok se n ije u p lesn iv io , te je jo št' m o rao p laćati d a g a izn esu . M IŠ IĆ : N o , ĉu jem d a u k u ći lep o ţiv i. JU C A : O , m a'n ite g a, m o lim v as! A k o im a što sira ili p u tera, o n d o n d e ĉu v a i jesti zab ran ju je, d o k se n e pokvari i ne usmrdi. Otkad sam ja ovde u k u ći, jo št'se nije vina na astal iznelo. A u podrumu ima devet stotina akova. M IŠ IĆ : T ak o su p o n ajv iše stari lju d i, sv e se b o je d a n eće im stići. A to je zato što n e m o g u d a rad e k ao što b i ţelili. T ak o sam ja p o zn av ao jed n og a, k o ji je sv ak i dan u kafan u do lazio , a n ik ad a m k rajcare n ije tro šio . Ovaj jedanput opazi gdi se igraju karti, pa, p o lak o m iv ši se zar n a to lik e n o v ce, k o je se u b an k i n ah o Ċ a'u , u pu sti se i o n . B o g at je b io , to se zn alo . A h d a ste g a v id ili, k ad p o ĉn e g u b iti, k ako se stan e menjati u licu i drktati rukama i nogama. Najposle o k ren e v ik ati: "U h a, u h a!" K ak o što izg u b i, d ţip i, p ak o p et sed n e, tak o d a sm o m i o k o lo sto jeći n ep restan o m islih sad će izd ah n u ti... N o šta ste v i, g o sp o d iĉn a, tak o u ću tali? V am i je ţao za k o n je? N e p eĉalite se, ku p iće k ir-Janja druge. K A T IC A : Z ao m i je sam o što se m o ra tak o star jed iti. M IŠ IĆ : O lak o se m o ţe ĉo v ek u tešiti k ad im a u sanduku dukata. P O Z O R JE T R E Ć E

B IV Š I, JA N JA JANJA (stu p ivši, n iko g a n e g led i, n eg o h o d a po so b i): Hu, hu, hu! M IŠ IĆ : Š ta je, k ir-Janja? JA N JA : H u ! O ći d a m i u d ari šlo g u K A T IC A : Ţ alo sn a, d a zo v em o d o k to ra! JA N JA : Š k ilji, d a m i v u ĉiš jo št'k o ja k rajcara iz d ţep u? KATICA: Zaboga, da ne propadnete! JA N JA : D a p ro p ad n im ! D a d o Ċ i jed n u v etru , d a m i uzmi za kosu i da m i n o si u lu ftu ! O , m o je lep o M išk a, moje lepo Galin! Sad da uzmim stap, da idim da prosim pod mojom starostom. M IŠ IĆ : N e treb a tak o , k ir-Jan ja. S o tim šk o d ite sv o m zdravlju. JA N JA : Š to v i g o v o rite, g o sp o d ar n o tariu s? Š u p u m i p alo , k o štu i m i v iše o d p et hiljada forinta; konji mi p o Ċ inu li d v e h iljade fo rin ta! D ajte m i to g o ĉo v eku k o i m o ţi d a izg u b i to lik i n o v ci n a o v im v rem en o m ! D ajte m i, d e! S iro m ah Jan ja, tv o ju je sreću crn o ! D a u zm iš štap , d a id iš k o d crk v u , d a sed iš i ištiš k rajcara k ro z tv o ju n estreću . M IŠ IĆ : A k o će d a ĉu v a što je o stalo k o d k u će? JA N JA : Š ta im a k o d k u ća? P razn o du v ar, tri d rv i, d v a stolica. M IŠ IĆ : I o n i'd ev et sto tin a ak o v a v ina s jed n im okovanim sandukom. JANJA :(Prokleto Evo!) Lako je da si posmejavate sos

staro m ĉo v ek o m . E j, gospodar notarius, kakvo crna šteta! M IŠ IĆ : Š teta je v elik a, o so b ito o n ak i d o b ri k o n ji; u celo j v aro ši im n ije b ilo p ara. JA N JA : S ad leţi m rtv o ! B arem d a m o ţi d a si p o so li m eso , n eg a d a g o jed i p si zab aĊ av a. O h , k aim en o Janja, kaka isterna, kaka isterna! KATICA: Slatki papa! JANJA: Ne mi govori: "slatku papu", mi govori: "g o rk u p ap u "; m i g o v o ri: "n estrećn u p ap u "; m i g o v o ri: "p ap u što ći d a ti u v ati g ro zn icu ; p ap u , što ćiš d a p ro p ad n iš; tak o ja, k ak o ed n u v eliku galiju n a širo k u moru"! M IŠ IĆ : Z ašto se v i p eĉalite o n d e g d e se m o ţe'te p o m o ći? JA N JA : D a si p o m o g n im ?! D a p rav im d ru g u šu p u , d a k u p im d ru g i k o n ji? Š to ćim p o sle d a jed im s m o ju decu? M IŠ IĆ : Ĉ ek ajte d a v am k aţem što sto ji u n o v in am a. Jed an je izn ašao u B erlin u n o v n ek i naĉin lu ftb alo n praviti i to isk lju ĉiteln o k o n jsko m m ašću . Z ato se sad obznanjuje' ako koji ima takove masti, neka se javi, m o ţe im ati za cen tu h iljad u fo rin ti sreb ra. K ak o su v aši k o n ja d eb eli, izići će tri cen te; p a ćete n e sam o štetu n ad o k n ad iti, n eg o jo št'i p ro fitirati. JANJA: E li to istina, gospodin notarius? M IŠ IĆ : D o Ċ ite k o d m en e, k ad g o d h o ćete, p ak ću v am iste novine dati da se sami uverite. JANJA: Pi, pi, pi! Gospodin notarius, to je dobra sp ek u lacija!... D a k u p im v iše k o n ji, p a d a i g o jim i

posle kolim. Kakva lepa profita! M IŠ IĆ : (O v aj je lu d !) B aš zato i jeste tak o v elik a cen a to j m asti, što je o d carstv a stro ţajše zap rećen o d a se m k o p o d ţiv u g lav u n e u su d i m arv u sv o ju u b ijati, jer bi se tako konji, koji su na veliku polzu ljudma, u m alili. N eg o , k ak o se slu ĉajno kod vas dogodilo, vi ste v rlo srećan ĉo v ek . JA N JA : P i, p i, p i! P rav o 'k aţi g reĉesk o m u d ro st: "D i i n estreću , tu - i i streću ." Z n aite što , g o sp od in n o tariu s? O ćim i ja d a n aĉin im jed n o lu ftb alon i d a id im u A m erik a. Ĉ itao su m ed n o staro g reĉesk o k n jiga da tamo ima toliko zlato i biser koliko pasulj u Evropa. M IŠ IĆ : Jest, tam o im a n ek e p tice k o je leg u b iser. JA N JA : U h , u h , u h ! K ak o je tu slatk u reĉ. O ćim i ja d a p ro Ċ im sv et p o d m o jo m staro stu m . K A T IC A : Z ab o g a, p ap a, šta v am sad p ad a n a p am et! JANJA: Ć u ti, šk ilji! O ćim i teb e d a d o n esim zrn o b iser i zlatn u m in Ċ u šu , zn aiš! S iro to m o je M išk o i G alin ! N isu m o g li d a m i n o si ţiv u u A m erik a, d a m i n o si m rtv u . G o sp o d ar n o tariu s, v i ste p am etn o m u ţ što ste m i jed n a lep a šp ek u lacija k azah . V i m o ra b iti d a ste Grk. M IŠ IĆ (sm eši se): T o m o ţe lak o b iti. JA N JA : E , što su m k azao? P rav o G rk , p rav o g rĉk o p am et! K ad p ro Ċ im p rek o A tin a, d a v as p išim u vivlioteka; i kad si vratim iz Amerika, da vam d o n esim jed n a lu la, tu rsk a, lep a, i za m o ja Ju ca šešir. JUCA: Ne znam ja kad se vratite, nego vi meni sad da kupite. JANJA (ra zro g a či se): P u sto širo k o , v iso k o ! Im aš,

more, pametu u tvoja glava? JUCA: Prikladno pitanje! JA N JA : T i n em aš p am etu u g lav a, ti im aš u g lav u Ċ u b ru ! M o re, v id iš k o lik o šteta u k u ću , m o re? Š to ćiš d a si k itiš? S k in i štrim fli i cip eli, k u k av ico , p rav i tam o b lato d a k rp im o šu p a. JUCA (p o g led i u M išića ): Kad bi bila Juca luda. JANJA: Luda? Ko radi, onaj lud? Ko si kiti, pametno! O , p ro k leto n em arljiv o sv et, m o raš d a p ro p ad n iš! M o re, o ći d a ti g azi siro tin ja i n estreća, tak o , ja, k ak o besno konj trava zelena! P O Z O R JE Ĉ E T V R T O B IV Š I, P E T A R JANJA: Eto moja verna Petra. - S in k o P ero , d a su ĉiš ru k av a i d eriš M iško i G alin , d a si p o m o g n im o u n aša nevolja. Jesi razumio? PETAR: A? JANJA: Prokletu uvu tvoju! (M išiću ). Dobro sluga, sv e slu ša, am a g a to b io b o g što n eći d a ĉu i. G u m ari! (V iče). D a n ao štriš n o ţu i d a d eriš M išk u i G alin u . PETAR: (gleda ga): Sad i konje da derem' Gospodaru, ja sam d o sta sv ak o jak e p o slo v e izv ršiv ao , ali sad i poganije da derem? T o , b og am i, n eće b iti! JANJA: Prokleto, nevospitano, najedeno, napijeno! Š to si ti m en e? PETAR: A? JANJA: U, kako mi baca vatru u srcu! Jesi li ti moju

slugu? P E T A R : K ak o n e b ih d ig ao 'u ku , k ad sad h o ćeš d a m e p o d staro st n aĉin iš što n ije n i m o j d ed n i praded bio? JA N JA : N eći d a ti razu m i, u g u rsu z'P rim iš ti o d m en e p laća? PETAR: Kad sam primio krajcare? JA N JA : P ro k letu tv o ju jezik u ! A m a, m o re, p rim iš sv ak u g od in u raĉu n . P E T A R : Š ta će m i sap u n ! K o ji 'o će, n ek a d ere i b ez sapuna, ja mu ne b ran im , ah P etar n eće JA N JA : O ćiš d a si sv aĊ iš so s m en e? P E T A R : Š ta v eliš? JA N JA : U b io ta m ati b o ţija so s jed n a p ro k leštin a n a moja glava! (V iče što g o d m o že). Š to ćiš ti k o d m en e? P E T A R : T a šta v iĉete tak o , n isam ja g lu v ! E n o n ek i lju d i ĉek aju tam o n a vrati. Ne znam kakav razgovor imaju. JA N JA : (T o i šp ek u lacija) G o sp o d in n o tariu s, im ate v o lja d a id ite u v ašu k u ću? M IŠ IĆ : Ja se v rlo rad o sa v ašo m g o sp o jo m i g o sp od iĉn o m razg o v aram . Z ato ćete m i d o p u stiti d a se jo št' m alo p o zab av im . JANJA: (Hunsvutska posla!) Ja imam moja jedna šp ek u lacija. M IŠ IĆ : O , izv o lite v i, ja v as n eću u zn em irav ati. JA N JA :(N eći d a ti ĉu e, p ro k letu v eru !) G o sp o d ar

n o tariu s, n ećite m alo d a v id ite k ak o je p ala šu p u? M IŠ IĆ : M alo p o sle izići ću d a v id im taj n esrećn i slu ĉaj. PETAR: 'A jd e, g o sp o d aru , ĉek aju lju d i! JA N JA : Š ta m i jed iš, jed ili ti p si! Id i k aţi: n e treb a m i šp ek u lacija n ik ak va. (O h d jav o lsk a p o sla!) G o sp o d ar n o tariu s, o ćite v i d a se d u g o b av ite k o d Ju cu? M IŠ IĆ : O , tak i ću izići d a v id im šu p u . JA N JA : S ad ćim ja d a d o Ċ im . (Otide s Petrom) M IŠ IĆ : Ĉ u d an starac, k ak o se o n za svak u m alen k o st zauzima! JU C A : T ak o m e, v id ite, p o ceo d an ĉan g riza i jed e. K A T IC A : O , o n je v rlo d o b ar ĉo v ek , v eru jte! POZORJE PETO B IV Š I, JA N JA JANJA (vrati se): K atico , i ti, d u šo Ju co , id ite malo u v aša so b a, im am jed n o m alo razg o v o r so s g o sp od ar notarius. K A T IC A : 'O ćem o , p ap a! (S Jucom otide) JA N JA : G o sp o d in n o tariu s, d a m i o p ro stite što ćim d a v as p itam : zašto d o lazite v i u m o ja k u ća? M IŠ IĆ : K o n e b i u v ašu k u ću d o lazio, k o ja je o d najpo šten iji'i n ajo d liĉn iji'u o v o m m estu? JA N JA : M o ja je k u ća p o šten o , i ja su m p o šten ĉo v ek . A m a, zn aite, n e si slo ţi n ešto . V id ite, g o sp o d in n o tariu s, ja v as p o štu im k ak o jed n o p am etn o m u ţ.

A m a, zn aite, im am m lad a ţen a, a sv et je h u n sv u tsko . Z ašto d a p rav im sram o ta n a m o ja k u ća? M IŠ IĆ : K ir-Jan ja, ja m islim d a v i o m en i n ećete su m n jati. V aša je g o sp o ja ĉestn a i p o šten a ţen a. N o , v i im ate jo šte i jed n u k ćer. JANJA: Katica je dete. M IŠ IĆ : Prekrasno dete! Tako, da bi se svaki, pravedno, u nju zaljubiti mogao. Ja bih imao jednu p rilik u za n ju , i to je p rav i u zro k zašto ja tak o ĉesto k vami dolazim. JA N JA : O , g o sp o din n o tariu s, im am v eć p rilik a za n ju . Kir-D im u , m o j stari p rijatelju , ĉo v ek p o šten , v red n o trgovac... M IŠ IĆ : Z ab o g a, za n jeg a d a d ate v ašu g o sp od iĉn u k ćer?! JA N JA : Z ašto n e, g o sp od in n o tariu s? Ĉ o v ek , k o ji im a trg o v ašk o d uh u seb e! M IŠ IĆ : D o b ro , zab o g a, ali o n ak o star. JA N JA : Š to m u fali? N e id i u k afan a. M IŠ IĆ : I to n ije n ajv eća d o b ro d etelj u k afan u n e ići. JANJA: Ne igra bilijar. M IŠ IĆ : K ak o će d a ig ra k ad je g rb av ? JA N JA : N e zn a m in u tu , n e zn a tajĉ, n e zn a k alu p . P aši sv o ja k ecelja, p a ĉu v a sv o ja k u ća k ao p o šten ĉo v ek . M IŠ IĆ : Z ab o g a, k ir-Janja, nemojte tako strogo postupati s v ašo m k ćerju ! T a, fala b o g u , k o m ćete i v i? N ju jed n u im ate. P o d ajte je za n jen u p rilik u . Z ašto d a

se n e u sreći k ad v am je m o g u će? JA N JA : Š ta m o g u ći? E to su m v eći p ro p ao . N em am n išta. O ćim d a p ro sim . Š to v i g o v o rite, g o sp o d in n o tariu s, n a o v a šteta, na ovaj svet? O teos, filaksi, m o ram o d a p o Ċ in im o sv iju ! M IŠ IĆ : K ir-Jan ja, ja v as m o lim , n em o jte d a v u ĉete g reh n a v ašu d u šu ; n em o jte d av ati staro m k ir-Dimi! JA N JA : G o sp o d in n o tariu s, v i m en e u v reĊ iv ate! Š ta fali moju Jucu? M IŠ IĆ : E , šta v i u zim ate v as? V i ste ĉo v ek jo št m lad , o so b ito u sn ag i, i lep i. K o m o ţe k ir-Dimu s vami srav n iti? V i i o n , ... zn ate, k ak o k aţu G rci, ... k ao Apolo i Vulkan! JA N JA : P i, p i, p i, p i! K ak v o lep o reĉ, p rav o elin sk o ! K o i tu m o m k u što b i teo m o ja K atica? M IŠ IĆ : H o ćete d a v am istin u k aţem ? JANJA: To si znade. Da go poznaim. M IŠ IĆ : T aj je m o m ak M išić n o taro š. JANJA (gleda ga): G o sp o d in n o tariu s! Š to v i g o v o rite?! N e m o ţe d a b u d e. M IŠ IĆ : Z ašto , k ir-Janja? JA N JA : V i ste ĉo v ek g o sp od in , v am i treb a m n o g o novci. M IŠ IĆ : K o lik o m i treb a, to lik o m o g u zaslu ţiti. JA N JA : A m a, o ćite lep štafiru n g i latu ra. M IŠ IĆ : O n ak o k ao što k ir-Jan ja m o ţe u ĉin iti.

JA N JA : A m a, m a to n teo n , n e m o ţi k ir-Jan ju n išta! Š to v i m islite, g o sp o d in no tariu s? K ir Jan ja im a dukate? Prokleto ono dukat, da ma gori na pupku, ako imam! M IŠ IĆ : (T o je m n o g o !) JA N JA : A k o o ćite b ez k rajcara, 'ajd e d e. A m a za novci? Nema siromah kir-Jan ja. K am o streća d a m o ţi da iskopa dve akove dukate, da da vama sto, Katici sto , d a b u d ete strećn i! P O Z O R JE Š E S T O B IV Š I, P E T A R P E T A R : G o sp o d aru , n e m o g u lju d i v iše d a ĉek aju . JA N JA : G o sp o d in n o tariu s, sad ste ĉu li m o je p lan , m o ţete isti k u ći. M IŠ IĆ : R ad sam m alo v id iti šu p u . JANJA: Kala, kala. (Petru). V o d ićeš g o sp od in n o tariu s k o d šu pu d a v id i k o n ji. O n će ti p o k azati k ak o treb a. d a si d eri k o ţa. O n je u ĉen o m u ţ, zn a elin sk i. (Otide). M IŠ IĆ : H a, h a, h a! L ep m i zan at d ao ! A li, ĉek aj m alo , starĉe, u 'v atiću ja teb e! (Petru). G d i ti je g o sp o d iĉn a!'' P E T A R : Š ta v elite, g o sp o d in e? M IŠ IĆ : O v aj je d o b ar za tajn i razg o v o r. (Da mu jedan-dva desetaka). N a, id i p ij što g o d ! PETAR: O, hvala bogu, od pet godina vido i ja srebernjaka u ruci! M IŠ IĆ (ja če): P a k ak o ţiv iš o v d je u ku ći?

P E T A R : K ao n ao p ak o . M o j G rk , d a m o ţe, o n b i i p aru sv o ju p ro d ao li u no v ac u ĉin io . S ad d a m u d erem crkotin e! N ek m u d ere n jeg o v o tac. Ja, b o g m e, n eću , makar on puko! POZORJE SEDMO P R E Đ A Š N JI, K A T IC A K A T IC A : O v aj se s v am i razg o v ara, g o sp od in M išić, a ne zna da ga je moj otac vikao. (Petru). Ĉ iĉa-Pero, id i b rţe. T raţi te g o sp o d ar. P E T A R : N aći ću ja m ajsto re za k o ţe, k o lik o g od 'o će. T ek m o ja ru k a n eće p ristu p iti. (Otide). M IŠ IĆ : O v aj sv e o k o n jm a b rig u v o d i. S iro m a', p o p lašio se d a n e m o ra d erati. N o ja sam k riv što sam starca na to naveo. K A T IC A : Z ar to n ije istin a, g o sp o d in M ašić, što ste mu kazali? M IŠ IĆ : T o sam ja izm islio . K A T IC A : Z ab o g a, zašto ste g a v arali? M IŠ IĆ : T a to je b lag o d ejan ije ĉo v eka u tešiti, k o ji 'o će d a p ad n e u o ĉajan ije. K am o sreća d a je to sv a šteta! K A T IC A : Z ar se jo št'što d o g od ilo? M IŠ IĆ : G o v o rio sam s v ašim g o sp o d in o m o cem o vami. KATICA: O meni? Kakvim povodom? M IŠ IĆ : S lu ĉajn o u razg o v o ru . N ajp o sle d o Ċ e reĉ o v ašo j b u du šĉo j sreći. Z n ate li za k o g a n am erav a v aš gospodin otac vas dati?

KATICA: Za koga? M IŠ IĆ : Z a k ir-Dimu. K A T IC A : V i sa m n o m šalu p ro v o d ite. M IŠ IĆ : N a m o ju ĉest v as u v erav am d a je to istin a što k aţem . K A T IC A : M o ţe b iti d a se o n šalio ? M IŠ IĆ : T o m o ţe b iti, ali n e v eru jem . O n m isli d a je to n ajb o lja p rilik a za v as, b u d u ći d a n e treb a n o v aca d ati. K A T IC A : S ad v eć m o g u v ero v ati. B o ţe m o j, b o ţe mo j! Ja n e zn am n a što će o v a n jeg o v a tv rd o ća izići. M IŠ IĆ : Je li istin a d a je tak o siro m a'? K A T IC A : M a'n ite g a zb o g o m ! O tk ad g a zn am , jo št'se n ije n ik ad p o falio . N eg o sv e u zd iše, k ao d a je sv et n a njega pao. M IŠ IĆ : D ak le, ja v am ĉestitam v ašu b u d u šĉu sreću ! KATICA: Vi me s otim obespokojavate. No, ja znam d a n eće n i o n p ro tiv m o je v o lje b aš tak o p o stup iti. M IŠ IĆ : Z aista, šk o d a b i i b ilo . V aša m lad o st, v aša lepota... K A T IC A : Ja sam n esrećn a! M IŠ IĆ : G o sp o d iĉn a, sm em li slo b o d no s v am a k o ju reĉ p ro b esediti? K A T IC A : N ašto to , g o sp o d in M išić? V i ste n ašo j k u ći najprijatniji gost. M IŠ IĆ : O v a reĉ "n ajp rijatn iji" d aje m i p o v o d on o izjav iti što b ih in aĉe tešk o izreći m o g ao . G o sp o d iĉn a,

ja sam d o sta v ašu d o b ro tu i v aša p reizrjad n a k aĉestv a u sam o ći u v aţav ao i injima se divio, danas je prilika o b jav iti v am d a su m en e p relesti v aše p reu m iln o o b u zele, i d a b i b u d u šĉe šĉastije m o je n esn o sn o b ilo k ad b i m i su d b in a p ak o sno u k ratila s v am i d n e ţiv o ta deliti. KATICA: (uzdahne). M IŠ IĆ : V i v id ite, g o sp od iĉn a, d a ja ljubov moju k vami dosta prosto i bez upotreblenija tekstova iz ro m an a izraţav am , n o s o tim m islim d a što je jezik p ro stiji, to su ĉu v stv a p riro d n ija. O d v as, d ak le, sad a o ĉek iv am , sm em li zacelo ţelji m o jo j n ad eţd u d av ati. - V i ću tite? KATICA: Gospodin Mišić, ja v as k ao razu m n o g i o tm en o g g o sp od ina o so b ito p o ĉitu jem . M IŠ IĆ : M en i je o v o d o sta. Ja zn am d a n ajv ećim p rip jatstv ijam a o v d e o d v ašeg g o spod in a o ca n ad ati se imam, no poznato je da se tek takva ljubov kao znatna p o ĉitu je i u tri ĉasti ro m an a izd aje gdi je b rak o so ĉetan ije n a k ak av g o d n aĉin prip ećen o b ilo . Š to je v iše o v ak o v i'p reĉag a, v i zn ate, to je p rijatn iji ro m an N o , d o sta o v o g a, ev o v am g o sp o Ċ e m am ice. POZORJE OSMO P R E Đ A Š N JI i JU C A JU C A : Š ta m islite, šta je m o j starac u ĉin io? K A T IC A : Ţ alo sn a, d a n ije sam o štete? JUCA (M išiću ). Im a li o v aj p aso š sv o ju v aţn o st? M IŠ IĆ : O v aj n em a sv o g a p eĉata, n e m o ţe d ak le n i dostovernosti imati.

JU C A : E , sad , g led ajte, n a što g a n jeg o v a tv rd o ća n av o d i! Iz p rev elik e šted n je o b iĉaj im a sv ak i p eĉat s pisma koje d o b iv a sk id ati i n an o v o u šip k u p retv arati, d a v o sak n e k u pu je. T o je, d ak le, i ju ĉe rad io . S ad , k ak o je d o to g a d ošao d a i s p aso ša p eĉat sk in e, il' je, m o ţe b iti, n jeg o v g lu v i slu g a to u ĉinio , n e zn am , d o sta je to što je p re n eg d i, sp rem aju ći se n a p u t, koji do n ek o lik o d an a p redu zeti m o ra, p aso š izv ad io i sad g a b ez p eĉata n alazim . M IŠ IĆ (ra zg led a p a so š): H e, h e, h e! T o je jam aĉn o slu g a u ĉin io , v id eći g rd n o v elik i p eĉat o v d e, i h o teći sv o m e g o sp o d aru u šted n ju p riteći. H e, h e, h e! Š ip k a v o sk a m o ţe se za p etn aest k rajcara d o b iti, a za o v ak i p aso š m o ra p latiti fo rin tu . JU C A : I što je sv eće p o tro šio za to , i što je jed an p u t, s tak v im v o sk o m p ism o , n arav n o , slab o zap eĉativ ši, v ek slu jed n u izg ubio ! Ja v am k aţem , g o sp od in e, k ad bi' hotela pripovedati sve njegove budalaste poslove, m o g la b i se ĉitav a k n jig a n ap isati. POZORJE DEVETO JANJA s keso m u ru ci u trči, B IV Š I JANJA: Kaimeno, kaimeno! Zaboga i poboga, propao sum! K A T IC A : Z ab o g a, šta je o v o ? JANJA: Pustaljije, pustaljije! JUCA: Gdi? JANJA: Pobegli su. Gospodin notarius, mi pomozite! O ćim d a p o Ċ in im . M IŠ IĆ : A li šta se to d o g od ilo u sred po d n e?

JANJA: Ukrali mi novci. M IŠ IĆ : K o , k o ? JANJA: Pustaljije! M IŠ IĆ : Ja v as n e razu m em . JA N JA : E v o , d o šli o b ešen jak e Ĉ iv u ti d a menja novci. Imao sam dve-tri d u k ate, k ao siro m a ĉo v ek . K ak o , tak o , p ro m en io su m . E , sad d o Ċ i d ru g i, o ći cv an cik i što im a m ati b o ţija. 'A jd e, d a im d am . P et k rajcari n a jed n o p arĉe, lep u p ro fit! D o n esim o v a k esa d a izb ira. Oni bira, ja gledim; oni bira, ja gledim. Vidim da sve jed i k artalcetli iz d ţep u . E , m islim , b o li g a srcu . K ad plati i otidi, broim moja kesa, nema dvadeset forinti strebru! M IŠ IĆ : E , g led aj ti sad ! D a n e b u d ete p o g rešili p reĊ e kad ste kesu brojali? JANJA: Nije, gospodin notarius: dve stotine forinta sreb ro , b ro io su m d eset p u t. N eg o su m n estreća. O ćim d a p ro p ad n im H u j, g o sp o d in n o tariu s, zašto n ećete d a traţite p u staljije? D a v am d am ... to je v ašu d u ţn o st! M IŠ IĆ : Ja n e m o g u v ero v ati d a su v as m o g li tak o prevariti. Ta vi ste Grk! JANJA : G rk ? G o sp o d in no tariu s, to je b io Ĉ iv u t! K irije im o n , R o šild o v u ob lig aciju ! N estrećn u Jan ju , kaimeno! (O trči). M IŠ IĆ : O v o o p et što g o d zn aĉi. JUCA: Evo mu poslovi! M IŠ IĆ : T u b i treb alo p o m o ći. (P o klo n ivši se, p o Ď e). D E JS T V O T R E Ć E

POZORJE PRVO JANJA JANJA (sam hoda po sobi): Jan ja, Jan ja, u n esrećn a si se p lan eta ro d io ! Jan ja, o ćiš d a p ro p ad n iš k ao V elizario s, što p iše g reĉesk o m u d ro st. Š u p u ti p alo , ubila ti skupi konji. Kukuruz si pokvario, toliki novci k o štu i Ĉ iv u tin u k rali d v ad eset fo rin ti streb ro i R o šild o v a ob lig acija o d k ir-Dima od hiljada forinti streb ro T o i šteta što n e si m o ţi d a p lati. Š to ćiš sad? D a b u d iš siro m ah iro s p o d tv o jo m staro sto m , k ao što k aţi m u d ro g reĉesk o slo v o , d a b u d iš siro m ah Jan ja. D a ĉek aš k rajcara, i n e d o b iiš, o d a u m riš o d g lad a. D o Ċ i k ir-D im u , išti sv o ja o b lig acija, što ćiš d a m u d aš? D a ti b aci u p ro cesu d a izg u b iš tv o ja k u ća O h o , o h o ! S tan i, Jan ja' T o je zlo , v elik o zlo ! V eć si p ad n io u v o d a. R u k a ĉin i tap a, tap a; v o d a ĉin i u p a, u p a, teće si se u d av io , teće p ro p ad n io . N eg a d a si u b iiš. K ak o si u b iim ? D a n ap u n im p u šk a. P u ! U b io si Jan ja. 'A jd e d a go vizitiramo. Oho! To nia dobro plan. Da kupim štran g a, o sk u d n u vrem en u . D o k sa si o teo s, zn am što d a rad im ! D a u k rad im o d Ju ca m alo saraĉik u , što p rav i belila, pa da se otruim . T o n e k o štu i n išta, i n e p rav i larma Tako da umrim, da propadnim, kad nemam ţiv o f Z b o go m , zelen o sv et, sad si m i g o rk o ! O h , n eći Jan ju d a ti v id i! Z b o g o m m o ja šp ek u lacija, o ći Jan ju d a si p o Ċ in i! O h , tam o d a u m rim . (Pokazuje sanduk) D a jo šte v id im m o i srci! (Otvori sanduk) Moje lepe ţu te d u k ate, m o je b ele talire, zb o g o m ! O ći Jan ju d a v as o stav i, d a n e id ite n a p ro ces A m a o ći d a u m ri so s vas, sos moju srcu (Zatvori sanduk) Sad da sakriim k lju ĉ, d a n ik o n e u zm i m o ji lep i n o v ci (Č u je se lu p a na vrati). JANJA: Ko i to? JUCA (iza scene): Otvorite!

JA N JA : Š to ćiš'? JU C A : O tv o rite, im am d a v am što g o d k aţem . JA N JA : N e m o g u , im am p o so . (F rišk o d a si o tru im , d o k n ije p ro v alila v rata, šk ilji!) JU C A : B re, o tv o rite! Istek lo v am to lik o sirće! JANJA: Kaimeno! (Otvori brzo vrata). POZORJE DRUGO JU C A i B IV Š I JA N JA : K o je istek o sirćetu? JU C A : Ĉ iĉa P era k ak o je zav rn o slav in u , n e zn am , d o sta d a je o tišlo p o ak o v a. JANJA: Di-i Petru? Di-i hidru paklenu? Di-i Kerveros kod Plutu? Di-i da go taki truim? JUCA: Eno se tamo zabunio. Ah badava, suv pesak sve popio. JA N JA : O h , g ro m , d i si d a g a u b iš! (O trči). JU C A : D o b ro n am je p o šao n ap red ak ! A k o o v ak o u straje, tam an ću d o šešira d o ći. P O Z O R JE T R E Ć E JANJA (V u če P etra za u vo ), JUCA JANJA: Ovamo, kakademone, ovamo, n eĉisto d u h , rod bos furia! Ko-i d iro sirćetu ? P E T A R : T a šta m e v u ĉete za u v o ? N isam sk o t! JANJA: Ko-i istek o sirćetu , p ro k letu p as?

PETAR: Ta mahnite me! Jesam li vam govorio stotinu redi: "Gospodaru, kupite drugu slavinu, ova se sasvim o jela, b iće štete." "Nemam novci, sinko." Evo, sad je bolje. JA N JA : Jo št' m i se p o sm ejav a, p ro k leto n eĉisto d em o n ! O ći d a m i sek ira. N eĉisto d u h , zn aiš d a ti sad iseĉim u m o ja fu rija! JU C A : A li, zab o g a, d o k le ćete g a d rţati d a v am to lik u štetu p rav i?! N ije li v am se k u kuruz zbog njega p o k v ario? N iste li sto tin u d ru g e štete zb o g n jeg a imali? JA N JA : A m a m u p rav im raĉu n . JU C A : Š ta v am je 'asn a o d raĉu n a, k ad n e m o ţete d a se naplatite? JA N JA : P rav o k aţiš, d u šo Ju co ! D a o teram u g u rsu z što m i p rav i šteta. Ĉ u iš, n ev aljalo d u h , n isi v iši m o i slugu! PETAR: A? JA N JA : D jav o l ti u zio , n ećiš v iše d a m i b aciš ţerav ica u moju srcu! (Donese jedan veliki protokol). Evo tefteru: "Osamnaesti juli pogodi Petru Jovanov sluga, za godina po trideset forinta." Je li tako, ugursuz? P E T A R : Š ta v eliš? JA N JA : K erv ero s! P o što si p o g o Ċ en za g o d in a? P E T A R : Ja n e zn am n i sam , zašto n isam jo št'n ik ad a novce primio. JA N JA : K erv ero s! Ja to tefterija! T u je sv u raĉu n . (V iče). Trideset forinta!

PETAR: 'Ajde nek bude trideset. JANJA: Primio si jed an p u t p et g ro šik i, d ek a p en d i k rajcarija; d ru g o i p u t o sam g ro šik i, ik u si tesera; jedanput po forinta, trijanda. Jedanput eksi krajcarija; jed an p u t šest g ro šik i, d ek a o k to k rajcarija. O k to će ek si, d ek a tesera; će tesera, d ek a o k to ; će p erid i, ik u si trija. D io , će en a, trija; će trija, ek si; će d io , o k to ; in ja: en a fiju rin ija, će trijan d a trija k rajcarija. E d n a fo rin ta i trideset i tri krajcara. E li tako? P E T A R : Š ta? JA N JA : P rim io si ed n a fo rin ta i ĉetrd eset i tri k rajcara. PETAR: 'Ajde dobro. JANJA: Sad, razbio si dve tanjire, dva forinta. PETAR: Ja! JA N JA : K ad si teo d a sa u d av i M išk a, o cek o si u laru i n aĉin io šteta ed n a fo rin ta i trid eset k rajcara. PETAR: A? JA N JA : Z a M išk u u lar: fo rin ta trid eset k rajcara. P E T A R : G o sp o d aru , šta ti g o v o riš? JA N JA : Š to m i p rav iš šteta? Š to n e d rešiš lep o , k ao p o šten ĉo v ek? ... Izio si ed n a k o b asica, trid eset k rajcara... K ad si tela d a si p ali šu p u , u zio si šafo ljica sos mleka i ugasio vatra; dva forinta trideset krajcara. Sos voda si gasi vatra! ... Kad si bio u vinograd sos n ad n iĉar, izg u b ilo si jed n u sik iru , trid eset k rajcara... K ad si n o sio p u tu nja, p u k o k aišu i p ro su lo si to lik u k lju k , p et fo rin ta... S lo m io si to ĉk u n a k o lu , o p et p et forinta... Sad si mi proso sirkjetu, tri akov po deset forinta, trideset forinta. U suma: dio, deka efta,

saran d a ep ta; će en a trijan d a trija k rajcarija, saran d o o k to će trijan d a trija k rajcarija. Jo šte se m i d u ţan ti mene osumnaest forinta, trideset i tri krajcara. R azu m iš? P E T A R : Š ta v eliš? JA N JA : T i si m en i d u ţan o su m n aest forinta i ĉetirid eset ĉetiri k rajcare. P E T A R : D o b ro , o d b i m i o d p laće. JA N JA : D jav o lsk o d u h , p rek o p laća! K ak o ćiš d a m i p latiš? P E T A R : G o sp o d aru , ja te islu ţim v ern o ev o im a jed an aest g o d in a, p a sad d a sam ti jo š d u ţan ; to je sasv im ĉiv u tsk i! JANJA: H a, Ĉ iv u t, Ĉ iv u t! T i si p o slo Ĉ iv u t d a m i k rad i n o v ci i R o šild o v a o b lig acija i š n im a d eliš. Pustaljijo, daj moi novci! P E T A R : Š ta v eliš? JA N JA : S i ĉin i g lu v o ! N o v ci d aj, k ad k aţim lep o ! P E T A R : P a p lati m i, d e, k ak o zn aš! Ja sam zadovoljan. JANJA: O, ĉek aj u g u rsu z, id im d a ti d am n a m ag istratu , d a ti o b esi, zn aiš? PETAR: Dobro, dobro. Bar da znam kod koga sam slu ţio ! JA N JA : O ćiš d a m i v u ĉiš štrik la? Ĉ ek aj! D u šo Ju co , id im n a m ag istrat, d a g o v eša. N eg a d a g o ĉu v aš d a n e p o b eg n i. R azu m iš? (Otide). P E T A R : B o g ati, g o sp o Ċ a, šta m isli o v aj m o j

gospodar? JUCA: A bog bi ga znao. P E T A R : T a d a g a je p seto to lik o g o d in a slu ţilo , p ak o p et b i treb alo d ru g o jaĉe d a p o stu p a. A li n išta! Ja vidim moje dobro jutro. Nego daj mi bar da jedem što g o d . JU C A : P rav o k aţeš. D a p o p ijem i ja k afu , d o k se n ije vratio. (Odu). P O Z O R JE Ĉ E T V R T O M IŠ IĆ (Stupi) M IŠ IĆ : E , k ir-Jan ja, sad sam te u 'v atio ! S ad ćem o v id iti 'o će l'se m o ja ţelja isp u n iti ili n e. P ro k leti G rk , k ak o je tv rd ! P re b i, ĉin i m i se, d u šu isp u stiti v o lio , nego i jednu krajcaru izdati. No dobar je moj genije. Ili ću ja d o stići što ţelim , ili će se Jan ja d ru g o jaĉije okretati! POZORJE PETO B IV Š I, JANJA (Naglo stupi, za njim) KATICA JA N JA : E j, n estrećn u Jan ja, ej n estrećn u Jan ja! K A T IC A : A li, zab o g a, šta se d o g o d ilo? JANJA: Mi ubio bog! M IŠ IĆ : Š ta je, k ir-Janja? JA N JA : N estreću , n estreću ... M en jo su m d u k ati i d o b io fališn i b an k i. (L u p a se p o čelu ). Uh, uh, uh! M IŠ IĆ : K ir Jan ja, m en i je ţao d a v as m o ram

obespokojavati. No vi znate d a sam ja u slu ţb i. Ja sam zato o d m ag istrata i p o slat d a v as u v aro šk u k u ću vodim. JA N JA : S v ak o i šala p ro k leto d i i ĉo v ek u n estreća. O talas Janja, o talas Janja! M IŠ IĆ : M islite v i d a ja šalu p ro v o d im ? T u se v i varate. JA N JA : Š ta ćete v i, g o sp o d in notarius, sos mene? M IŠ IĆ : Z ap o v est je d a m o rate sa m n o m ići. JA N JA : Z ašto? Ja su m ĉo v ek p o šten ... O , m o je lep e dukate, o, moje lepe dukate! M IŠ IĆ : D a ste v i p o šten i, o to m n em a su m n je. N o , v id ite, k o d v as se n ašle fališn e b an k e. V i m o rate odgovarati. JANJA: O, tihi, o keros! Ama ja go nisum pravio, de, ja su m ĉo v ek p ro st. M IŠ IĆ : T o n e id e u raĉu n . JA N JA : T reb a d a m i m ag istratu jo št' p lati šteta ĉres tako ugursuzu. M IŠ IĆ : T o m o ţete u su d u k azati. JA N JA : P ak sad što ćite v i so s m en e? M IŠ IĆ : D a id ete u v aro šk u k u ću . JA N JA : U v aro šk a k u ća? P a što ća p o sle d a b u d e? M IŠ IĆ : A k o se d o k aţe d a su b an k e zaista fališn e, izg u b ićete sv o d o bro , i m o ţete d o ći n a ro b iju . JANJA: Vas molim, gospodin notarius, ostavite mi da

d rţim n en ija n a m o i d u k ati! N e m i p lašite p o d m o ju n estreću zab aĊ av a! M IŠ IĆ : M islite M v i d a je m o je n am eren ije v as sam o p lašiti? N i n ajm an je. G led ajte sam o k o je n a v rati. JANJA: (otvori vrata, pak se strese) U! Dva panduru! G o sp o d in no tariu s, to i lep o , to i trg o v ašk i d a m i terate sos pandura pod moju starostu? M IŠ IĆ : V i ćete sa m n o m ići, a o n i za n am a. JANJA: Ama ja nisum nigda bio u magistrat. M IŠ IĆ : V eru jem , i v rlo m i je ţao d a se tak o d o g o d ilo . JA N JA : Z n aite šta, g o sp o d in n o tariu s? D a k aţite d a n isam k u ći, i d a p ro Ċ i ta stvar bez mene. M IŠ IĆ : T o je p ro tiv m o g a zv an ija. Ja to u ĉin iti n e mogu. JANJA: 'Ajde, bolesnu sum, imam kolika. M IŠ IĆ : B o lest u o v ak o v im slu ĉajev im a n e ek sk u zira. JANJA: (uzme ga na stranu) O ćite d a m i p u stite, d a dobiete jedna lepa jabuka od mene? M IŠ IĆ : N e sm em , k ir-Janja. JANJA: Da vam dam pet forinta. M IŠ IĆ : O stav ite se v i to g a. JANJA: Evo da si ubiim, da vam dam jedan dukat. M IŠ IĆ : N e m o g u ja to ĉin iti. JA N JA : G o sp o d in n o tariu s, ja su m n em eš!

M IŠ IĆ : O v o je stv ar k rim in aln a. JANJA: Ja sum k u rijan em eš! K ak o v i sm ete d a d o Ċ ite u n em ešk a k u ća? Z n aite d a v as n e p o štu im ; d a u zm im sab lja, d a v as seĉim k ak o šafran . M IŠ IĆ : I ja, k ad v as n e b i'k ao p o zn ato g k ir-Janju u v aţav ao , m o g ao b i'v as u g v o ţĊ e sm esta o k o v ati. JANJA: Kirije imon! Gospodin notarius, kakvo je to slovo? M IŠ IĆ : D rag i k ir-Jan ja, v i zn ate šta je car i carsk a zap o v est. K o p ro tiv cara id e, m o ţe li se n ad ati m ilo sti? JA N JA : O is to o n o m a tu p atro s! K u k av n o Jan jo , što ćiš d a p o strad aš! G o sp o d in n o tariu s, im a li k ak v o p o m o ć za m en e? MIŠ IĆ : N ik ak v e. JANJA: Ama, molim si, gospodar notarius, imajte elejm o sin i! P o m o zite m i! S iro m ah ĉo v ek a! M IŠ IĆ : O v d e je sv e b ad av a. JA N JA : G o sp o d in n o tariu s, ev o o v d e im am saraĉik u , pustite da si otruim. KATICA: Zaboga! M IŠ IĆ : T o n ije slo b o d no ! Z n ate, k ad je k o zatv o ren , svako mu se sredstvo iz ruku uzima, s kojim bi sebi ţiv o t m o g ao u zeti. JA N JA : O , talas Jan ja, što ćiš d a p o strad aš k ak o Diogen u Korint! Gospodin notarius, nemojte da mi u b iite m o ja šp ek u lacija. Ja su m ĉoveku trgovac. M IŠ IĆ : 'A jd ete, k ir-Janja, prolazi vreme.

JANJA: (klekne) T ak o v am v ašu d o b ru d u h u , gospodin notarius, nemojte da mi ubiite! Ja sum ĉo v ek u star! KATICA: Ali, gospodin-M išić! JANJA: Katico, moli gospodin notariusa. On ti milui. Moli go da mi oprosti! KATICA: Ta, zaboga, on nije pravio banke! JANJA: Nisum, tako mi moja trgovina. Da bog da da ne profitiram nigdi, ako znaim da pravim banku, KATICA: Gledajte, pomozite mom pani! JA N JA : P o m o zite, g o sp o d in n o tariu s, ta ja su m v aš ĉo v ek u , v i se mlogo puta sos moja Juca razgovarate. M IŠ IĆ : V id ite k ak o je to zlo k ad n em ate sv o g a k o d magistrata. JANJA: Ta vi ste moj, gospodin notarius! Vi ste kazali da miluite moja Katica. M IŠ IĆ : Ja i sad to k aţem . JANJA: Evo, uzmite ga! M IŠ IĆ (pogledi na Katicu): Ja vam za to osobito b lag o d arim . N o treb a n ajp re i g o sp o d iĉn u zap itati. JA N JA : O ći o n a, ja zn aim , o n a m e slu ša. E li, K atico , ti m en e slu šiš? O vo je d o b ru p ralik a. G o sp o d in n o tariu s je ĉo v ek u p am etn o , u ĉen o , zn a elin sk a historija. M IŠ IĆ : A , d ru g o , v i i to zn ate k ak o je sad o b iĉaj u svetu. JA N JA : O ći n o v ci? N em am , g o sp o d in n o tariu s,

p ro p ao su m , izio su m sv e so s p ro k leta n estreća. M IŠ IĆ : K ad n em a, šta ćem o i m i? D a u m rem o o d gladi? 'Ajdete, kir-Jan ja, u v aro šk u k u ću . JANJA: O, talas ego! 'Ajde da vam d am o v e fališn e banke za mirazu. M IŠ IĆ : D a ja o d g o v aram ? JA N JA : A m a, v i ste ĉo v ek u u ĉen u . (Izvadi banke, pa m u trp a u d žep ). Uzmite Katica, ima pet hiljada tri stotine forinta. M IŠ IĆ : T o su fališne b an k e, k ir-Janja. JANJA: Ama vam poklonim, de! Ne ištim d a m i v ratite. D a v am d am i R o šild o v a o b lig acija o d k irDimu, od hiljadu forinta strebro. M IŠ IĆ : G d i je? JA N JA : O n a što su m i u k rali p ro k leti Ĉ iv u ti. M IŠ IĆ : Š ta ću s n jo m e? JA N JA : K ad si n aĊ i. U zm ite, g o sp o din n o tariu s m o lim vas. Vi ste jedno p am etn o m u ţ. K atico , o d i o v am o . E v o , d a b u d ete strećn a. (Blagosilja ih). Katicu je moja d o b ra d ev o jk a. V id ite, o n a ću ti, o ći. E v o d a v am d am evlogimenom, da budi svadba u nedelja. M IŠ IĆ : V iše iz lju b o v i k v ašo j g osp od iĉn i k ćeri primam njenu ruku. JANJA: E kala, kala, samo da ne idimo u magistratu M IŠ IĆ : N ećem o ići. N o p o k lan jate li v i n am a o v e b an k e i o b lig aciju jam aĉn o ?

JANJA: U! Gospodin notarius, skupo vreme! M IŠ IĆ : Ja m o g u v ašu g o sp od iĉn u k ćer i n e u zeti. JANJA: E, kad sum kazao, kazao da ... i prosto! Ja sum gospodar od moje slovo. Samo da ne idim u p ro k leto m aĊ istrat. P ro p ao su m . 'A jd e n ek a id i sv e. Ja vidim da je moju planetu od gar. Gospodin notarius, vi ste moju zet! M IŠ IĆ : Jesam , i d o p u stite m i d a s v am i d ru k ĉije m alo p ro g o vo rim . O n i Ĉ iv u ti, što su v as p oarali, u 'v aćen i su. JA N JA : Š to ? A d i su n o v ci? M IŠ IĆ : K o d m en e. Ja sam tak i p o slao m o m k e u p o teru , k o ji su srećn o k ak o d uk ate, tak o i R o šild o v p ap ir n ašli... JANJA: Gospodin notarius, to su moji dukati. M IŠ IĆ : V i ste ih m en i p o k lo n ili. JANJA: O, teos filaksi! Ja sum vama banki poklonio. M IŠ IĆ : B ez k o jih se n e m o g u d u k ati p o v ratiti. JA N JA : O ćite d a m i o tm ite sa sila? M IŠ IĆ : Š to jed an p o k lan ja, d ru g i, k oji p rim a n e o tim a. JA N JA : Z n aite što , g o sp o d in no tariu s? T a m i sm o ro d ; 'ajde da delimo. M IŠ IĆ : B o ţe so h ran i! V i ste ih m en i jed an p u t poklonili, ja moje pravo ne dam. JA N JA : A m a o ću d a p o d ig n im n a v as p ro cesu .

M IŠ IĆ : Š ta v am d rag o , m en e n eće p ro ces n išta stati JANJA: (dugo ga gledi) Gospodin notarius! Usred m o ja n ev o lja im am ćef d a p išim jed n a h isto rija. M IŠ IĆ : K ak v u isto riju? JA N JA : K ak o je srp sk o g lav a p rev arila g reĉesk o mudrost. P O Z O R JE Š E S T O JU C A , B IV Š I JU C A : Z n ate šta je n o v o n a so k aku? K ir D im a bankrotirao. JA N JA : Š to , m o re, što? JU C A : E n o zap eĉatili m u d u ćan . JANJA: Kirije imon! Deset iljada forinta! M IŠ IĆ : Š ta? JANJA: Kaimeno, propadnili mi! E, Janja, sin od T an talo s, sad si sasvim p o Ċ in io ! M IŠ IĆ : A li k ak o ste m u m o g li, zab o g a, to lik e n o v ce poveriti? JANJA: Kako da mu ne daim? Trija per mezo! Evo gu anatematos! POZORJE SEDMO KIR-D IM A , B IV Š I JANJA: Ogligora, ogligora! Pu ine ta aspa? DIMA (trese glavom): Kaka isterna!

JANJA: Ama, is to onomu tu teu, aspa, bre, aspa! DIMA: Dein ine! JA N JA : O k u g a, d i si d a p ro Ċ iš k ro z m o ju u v u i iziĊ iš kroz njegova usta! Deset hiljada forinta, bre! DIMA (maja rukom): E p ajsu n . Z n aiš što , k ir-Janja? D a ti reĉim n a srp sk o jed n o slo vo . S u m d o šu a, d a m i d aiš K atica. N eg a d a m i d aiš i asp ri. JA N JA : D a ti d aim k u g u d a si d av iš; d a ti d aim sab lja d a si k o liš; d a ti d aim saraĉik u d a si tru iš. A n atem ate! Oh, moji lepi deset hiljada! Oh, moj beli deset hiljada! M IŠ IĆ : V id ite, lep o k aţe srp sk a p o slo v ica: "S k u p v iše p laća." D a n iste ţalili za štalu , n e b i v am k o n ji p ro p ali; da se niste na interes polakomili, ne bi tolike novce izgu b ili. S k u p o ća v am je v iše štete n eg o 'asn e p riĉin ila. JANJA: Kir-Jan ja, im aš u v o d a ĉu iš? K ir-Jan ja im aš p am et d a razu m iš? P ro k leto sv ak a šp ek u lacija so s mlogo interes i malo kapital! Uu! (Strese se). Deset iljad a! U h , u h , u h ! O ći d a m i u v ati šlo g u ... P ravo ima! N ek m i u v ati za o k o , d a n e v id im m o ja n estreća n a ovum svetom, da ne vidim ona kuga (pokazuje na Dimu) što m i izio m o je lep e n o v ce! A h ara, k ir-Janja, ahara; ne ahara, nega ahamna. ZAVESA