Sterija - Kir Janja

  • June 2020
  • PDF

This document was uploaded by user and they confirmed that they have the permission to share it. If you are author or own the copyright of this book, please report to us by using this DMCA report form. Report DMCA


Overview

Download & View Sterija - Kir Janja as PDF for free.

More details

  • Words: 25,438
  • Pages: 59
Jovan S terija P op ović KIR JANJA (TVRDICA) Š A L JIV O P O Z O R IŠ T E U T R I D E JS T V A PREDSLOVIJE PREDGOVOR K DRUGOM IZDANIJU LICA DEJSTVO PRVO DEJSTVO DRUGO D E JS T V O T R E Ć E V iso k o u ĉen o m g o sp o d inu G av rilu P ek aro v iĉu medicine doktoru svom ljubeznom prijatelju p o sv ećen o R a d o t' d ru že d ižem p a m ja tn ike P o sveću ju ć' teb i m o je kn jig e. Samo nemoj da se red izmeni, D a p a m ja tn ik ti p o d ižeš m en i. PREDSLOVIJE Posle izdanija "L aže i p a ra la že" mlogi su mi o v ak o vo g ro d a k n jig a lju b itelji ĉesto n ap o m in jali da n e b i b ez p o lze b ilo jo š što g o d n a isti n aĉin so stav iti i sred stv o m p eĉatn je ĉitateljem i ĉitateljk am sp rio p štiti. Ja sam istin a m n o g o k o ješta - k o je o b aĉe iz n ek ih u zro k a n a sv et izići n a m o ţe - so ĉin io , g d išto p ak i n a p eĉatn ju izd ao ; n o p o ĉem s jed ne strane dugovremena bolest pero iz mojih ruku istrgne, s druge pak p ro m en u to zv an ije m en e za so b o m p o v u ĉe, i n eh o teću m i, m o rala je m o ja i m o jih p rijatelja ţelja n eisp u n jen a o stati. što p red sto jeće šaljiv o p o zo rište n a sv et izilazi, p o v od je n ajv iše o v aj, što sam jed n o m s lju b ezn im m o jim p rijateljem g . d o k to ro m P ek aro v iĉem , o sreb ro lju b iju b esedeći, n jem u tv rd o o b ećao "Tvrdicu"

n ap isati i, ak o v red n o b u d e, p eĉatn ji p red ati. O k ru ţen tereto m zv an ija m o g a, za o d rţati p rijatelju m o m e zad an u reĉ, m o rao sam p ri slab o m so stav u i o ĉiju i celo g v o o p šte tela m o g a, tak o reĉi, ĉaso v e k rasti i k so ĉin en iju o vo g a dela p o sv ećav ati. N o o v d e n ek a n ik o ne pomisli da je moje namerenije hvaliti se (premda su gdikoji bas ovim povodom to isto napominjali), no iz to g a n ajv iše u zroka ovo navodim da se vidi kakve je n asa literatu ra sreće, g d i sirjeĉ sp asitelji sv e sile u m a sv o g a n a p riv atn a d ela o b raćaju , a k so ĉin en iju d ela jed n o g , k o je se v oo p šte celo g n aro d a tiĉe, sam o ĉaso v e o d o hn o v enija, tu u k o jim a sp isatelj p išu ći odmora trazi (!!!), p o sv ećiv ati m o g u . S ad k ak o v a so ĉin en ija sled o v ati m o raju , lak o se zak lju ĉiti m o ţe. N o n i p o ĉu d a! P o lo ţen ije b o S rb alja zasad a je tak o v o da, ako bi se koji - izu zim am im u ćn e, ih o n e k o ji su u p rizren iju n aĉin a ţiv o ta s d ru g e stran e o b ezb eĊ en i isk lju ĉiteln o n a k n jig o p isan ije o dv aţio , i zv an ije sv o je p ren eb reg ao , lak o b i (d a n e k aţem "izv esn o ") d o n u ţd e i h leb a ţeljk ati d o šao , o ĉem n as n e sam o n aši, nego i kod samih Engleza spisatelji, kao Butler, koji je, p ri sv em k lasicitetu sv o g a d iv no g so ĉin enija Hudibras, upravo od gladi skapati morao, dovoljno uveravaju. No ovo kao uzgred. Moje je namerenije pri pisanju "Tvrdice" b ilo , u zim aju ći n av lastito n a rasu ţd en ije m alo , b o lje reĉi n ik ak v o ĉislo k o m ed ija n a n ašem jeziku, takovo delo napisati, koje bi ĉitatelja ili gledatelja (jer je vreme, mislim, da se i kod nas teatri zav ed u ) n a zev an je n e n ateralo , n o p aĉe ĉaso v e b rig a i d o m ašn ji'n ezg o d a p u n e razg alilo , a p ri to m - ak o u ši slu šati im a - i n au k u ţiv ljen ja p rid o d alo . Naposledak, da ne pomisli tko da je moje namerenije s kir-Jan jo m n aro d g rĉk i n a p o ru g an ije izv o d iti. Ja im am d o v o ljn o u zo rak a g rĉk i ro d n e in aĉe n eg o s p o ĉitan ijem p red sretati, a v id o v it će ĉitatelj lak o , i b ez

m o g a izjasn en ija, p rim etiti zašto je o v o tak o u reĊ en o . O v o m p rilik o m n u ţn o je i n ek a g rĉk a izraţen ija, k o ja se u delu ovom nahode, rastolkovati, kao npr. Pan metron ariston zn aĉi: u m eren o st je p o lezn a; o tisanankis, o n esreće; škilji, skilo s, pseto; hondro kefalo debela glava; kaka isterna, rĊ av p o sled ak ; O tihi, o keros, o srećo , o v rem e; elemoisini, milosrdije; apelpisija, o ĉajan ije i d r. D ru g e se reĉi m o g u lak o n ag aĊ ati. U V ršcu , m eseca sep tem v rija 1 8 3 7 . S o ĉin itelj PREDGOVOR K DRUGOM IZDANIJU D elo o v o im alo je sreću tak v o b lag o slo v en ije k o d ĉitatelja m o jih n aći, d a se ne samo svi egzemplari, koji su izvan prenumeracije ostali, u pravom smislu reci razg rab ili, n o d a su jo št sa sv ih stran a lju b itelji d o tle s p ism am a n av aljiv ali, d o k im n isam o b ećao "Tvrdicu" p o d ru g i p u t n a sv et izd ati. Ja sam p o zo rište o v o p ri vtorom izdan iju s jed n im licem u m n o ţio , n o s o tim m islim d a se d elu n išta n ije šk o d ilo . N išta m an je, ak o bi se ko nasao, kome ovo ne bi bilo po volji, tome kao p rek i lek p rep o ru ĉu jem sv u d a: što m u se g o d n e d o p ad a, p ero m n ek o lik o p u ta p rev u ći, i s o tim ću d svoju zadovoljiti. Ovo se sredstvo kod svake knjige slo b o dn o u po treb iti m o ţe, s o tim v iše, što je p o m o ć o ĉev id n a, a za recep t se n išta n e p laća. M eĊ u tim p ri p o v to riteln o m izd av an ju v eselo g o vog p o zo rišta n išta d ru g o n e ţelim , o sim d a o n o , p rilik o m p rv o g izd an ja zado b iv en o v eć b lag o v o len ije, i sad a, i d alje zad rţi, i rad o v aću se ak o d elo o v o k ad ro b ud e m o je im e i u poznije vekove s istim dejstvom, koje sad proizvodi, p ren eti i zad rţati.

S o ĉin itelj LICA: KIR JANJA JUCA, njegova supruga K A T IC A , Jan jin a k ći o d p rv e ţene M IŠ IĆ , n o taro š KIR DIMA P E T A R , k u ćev n i slu g a DEJSTVO PRVO POZORJE PRVO KIR JANJA razgleda haljinu, JUCA šije JA N JA : P an m etro n aristo n . K rasn o g rĉk o m u d ro st. S v e so s m era, sv e so s m era, p a ćiš d o Ċ iš d o v elik a slav a. A m a p ro k leto sad ašn je sv et o ći sv e v iso k o : o ći m u m u zu , o ći b al, o ći k afan a, o ći sv ilen a k ad ifa. O tis an an k is! O ćiš m o d a! K am o asp ri? G led iš n a b aro n , g led iš n a g o sp od a? K aim en o ! N e zn aiš d a ći d a p ro p ad n i sv et? N em a šp ek u lacija, n em a trg o v in a. P o što tiftik u? - b aĊ av a; p o što p am v u k ? b aĊ ava. Sad je d o šlo v rem e d a ĉo v ek id i b ez ĉizm u . JU C A : I to b i lep o jo št'b ilo ! JA N JA : Š to ti tu g o v o riš, šk ilji? M o re, zn aiš li što je sv et? S ed iš k ak o m ilo stiv o g o sp oĊ a, ĉek aš d v an aest sata d a jed iš, d a p iiš, d a sp av aš. Š to ćiš d a jed iš, što d a p iiš? Š to si stekla? Kad je bilo rat, kad je bilo kugu, da m o ri m alo to lik i lju d i? M o re, p ro p ad n iš, m o re, p ro p ad n iš, k u k av ico ! JU C A : N isam se to m n ad ala d a ću k o d v as p ro p asti. JA N JA : N isi si n ad ala, što si si n ad ala? D a si v o ziš n a

ĉetiri k o n ji, d a ti slu ţi k atan u? S u ĉi ru k av u , k u k av ico , p a ĉu v aj tv o ja k u ća, ak o m isliš d a im aš leb a i so l. JUCA: Kad ste me prosili, vi niste tako govorili. JA N JA : Š to su m g o v o rio? D a ti d rţim u lu tk u , d a ti pravim maska. Nije d o sta k ad ti zo v im : d u šo Ju co ; k ad ti k aţim : p ili m o je? JU C A : O tk ak o sam se u k u ću d o v ela, v i jo št'n iste zap itali: treb a li m i što g o d i k ak o ţiv im . U k ak v im sam se 'aljin am a v en ĉala, u tim a i d an as 'o d im . N iti marite za mene, niti vodite brigu o meni; neg o ţiv im k ao sv ak a p o sled n ja u v aro ši. JA N JA : O šk ilji! N e v o d im b rig a za teb e! Š to ti fali kod kir-Jan je? Im aš li d o sta leb a, lep o k ak o zem iĉk a? JU C A : (A b aš!) JA N JA : M u m liš? O ćiš d a m u m liš? Š to je o v o (D o n ese hlebac). Ton djavolon! Di je toliku lebu? JUCA: Izeo se. JA N JA : Š k ilji n em arljiv o , n ep ro m o tren o , izio si! S am se lebac izio? JU C A : P a izeo se u k u ći. JA N JA : S rb sk o h on d ro k efalos, n e zn aiš g ram atik i? K ak o ći leb ac sam d a si jed i? K o je leb u d irao? JU C A : Š ta ja zn am , zar je m alo u k u ći? JANJA: N e zn aiš, šk ilji. A što si g azd aricu? Š to sam ti u zio? D a ĉu v aš k uća, ili d a g led iš n a p en ćer, n a m lad o oficir? O, siroma kir-Jan ja, m o raš d a p ro p ad n iš k ro z nevaljalo svet! JU C A : S ad d a p ro p ad n e k ro z m alo 'leb a što se u k u ći

pojelo! JA N JA : K u ĉk o p ro k leto , što m i d aiš v atra u m o ju srcu? E sm o ru ĉali k ak o firšt? E sm k azo d a si ĉek a v eĉeru? M o re, zn aiš što je to : P an i m etro n aristo n , tis an an k is? K ad je n ajv eću siro tin ju n a o v aj sv et, o n d a p rav i p arad a širo k o v iso k o . JU C A : G o sp o d aru , v rem e je v eć d a se jedanput i ja s v am i k ao ţen a sa svo jim m u ţem razg o v o rim . JA N JA : Š to ćiš d a g o v o riš, d a m i p rav iš šteta? ... JU C A : K ad ste m e p ro sili, v i ste m en i o n o o b ećav ali što b i i za g ro ficu m lo g o b ilo . V i ste m en i d u k ate ... JA N JA : Ć u ti, ću ti, šk ilji, k ak v i d u k ati?! More, krajcaru, more, nema, nema, nema! JUCA: Vi ste meni dukate pokazivali, i svakojakim n aĉin o m ste g led ali d a m e zaslep ite d a za v as p o Ċ em . Ja sam se p o lak o m ila, n o sad v id im d a sam p o g rešila što sam m o ju m ater p o slu šala, a n isam za o n o g a p o šla kojega je moje srce izabralo. JA N JA : Z a o n o Jo v an , što sed i ceo d an u k afan a i ig ra šerv in clu? JUCA: Kakav je, takav je; bar je mlad i moja prilika. JA N JA : O , lep o ! T ak o si p o ĉitu i sv o ga g o sp o d ar? JU C A : Ja zn am d a je d u ţn o st ţen e sv o g a m u ţa p o ĉito v ati, n o m islim d a i ţen a im a p rav o k ad zak tev a d a je m u ţ lju b i. JA N JA : E , to je lep o reĉ, to je lep o slo v o ! O d i d a ti polubim. JU C A : N ije sam o d o sta u stm a lju b iti, n eg o treb a m u ţ

d a p azi šta m u ţen a zak tev a, p ak d a jo j ĉin i p o v o lji. JA N JA : A m a treb a i ţen a d a slu ša sv o g a g o spo d ar. JU C A : Ja n e zn am u ĉem u se v i n a m en e m o ţete p o tu ţiti? JA N JA : K o lik o su m ti p u ta m o lio i p rav io in štan cija: "D u šo Ju co , n em o j d a si razg o v araš so s n aše m lad o n o taro š!" A ja! Ju ca n eći d a m i ĉu i! JUCA: On mene radi i ne dolazi, nego vas radi i zbog g rĉk o g jezik a. JA N JA : O , šk ilji, o ćiš d a m i v u ĉiš štrik la p rek o n o s? Z ašto n e d o Ċ i o n k ad su m ja k o d k u ću , n eg a sv e k ad ja id im p o m o ja šp ek u lacija? V id iš k ako ti u v atim ? M o re, n e m o ţiš d a p rev ariš G rk u ! V id iš, ja, v id iš! (K u ca se p o čelu ). N eg a d a m u k aţiš d a m i v iše n e d o Ċ i u m o ja k u ća ... JUCA: Tako niko ne govori ko ima devojku na udaju. JA N JA : Š to u d aju ? K atica je d ete. JUCA: Od osamnaest godina. JA N JA : P ak ? K ad su m se ja s n jen u m ati ţen io , im ao sum trijanda pendi. Ih a, k ak o b i g o spo Ċ o Ju co ţelila d a d o n esim ĉitav a b o lta, d a p rav im p ro k leto štafiru n g , d a ĉin im p arad a, d a d rţim sv ad b a! M o re, n em a asp ri! M o re, n em a, n em a! O ći d a p ro p ad n i sv et! JU C A : Z b ilja, d a m i d ate p o fo rin te d a se k u p e ţice. JA N JA : K ak v u ţicu? JUCA: Katici na gitar. JA N JA : K irije im o n ! K o lik o su m k rajcari v eć d ao

kroz to prokleto gitar! JUCA: Gitar-m ajsto r je v eć p et sati zb o g ţica propustiti morao. JANJA: Da ti kerveros nosi gitaru, da ti nosi modu i moju pametu! Ej, tihelaj Janja, tako si kuća n e teĉi! N e m i v iše g o v o ri. N em a n o v ci! JU C A : A k ak o će b iti s m o jim šeširo m ? JANJA (u p la šen ): K ak v o šešir? JU C A : Ja m islim v rem e je v eć d a m i n o v šešir k u p ite. JA N JA : U , h u , h u ! P a, p a, p a! N o v u šešir! M ilo stiv o g o sp oĊ a! K ir-Jan ja! Š ešir? JANJA: Ja sam i k o d m o je m atere šešir n o sila. JANJA: Idi kod tvoju mati, neka ti kupi. JU C A : Ja m islim d a ste m i v i m u ţ. JA N JA : N em aš d o sta aljin u? O ćiš širo k o , v iso ko? O h , ţen sk o d u g aĉko k osa! M o re, zn aiš li d a je slav n o Diogen sedio u buru? JUCA: Kad je bio lud. JA N JA : Š to lu d ? G reĉesk o slav n o filo so f lud? N ep ro m o tren o , n erasu ţĊ en o ! M o re, d a izg u b iš g lav a za ovo slovo da si u Moreja. Filosof, more, slavno g reĉesk o D io g en sed io u b u ru i išo b ez ĉizm u . JU C A : V aljd a n ije im ao za šta d a k u p i? JANJA: O, hondrokefalo s! M o re, slav n o g reĉesk o car Aleksander go moli da primi dukati, veliki kako tvoje ĉelo , filo so f n eći; car g o m o li, filo so f n eći. E , d e, d e! (G u m ari, što n isi u zio tak o lep o n o v ac, p a d a d aš

m en e, d a p rav im o lep a šp ek u lacija). JU C A : T aj D io g en , m o ţe b iti, d a n ije b io o ţen jen , p a je m o g ao ĉin iti što je g o d h o teo ; n o ja sam v aša ţen a. Ja n eću d a se sm eje sv et o d m en e, n eg o d a m i k u p ite šešir. JA N JA : U h a! O ćiš d a se sv aĊ iš jo št'sos m en e? JU C A : Ja sam d o sta trp ila. Š ta će to reći? K ad n isi za ţen u , d a se n isi n i ţen io , sram d a ti b u d e! JA N JA : S ram o ta n a teb e i n a tv o ju ro d , k ak o p o ĉitu iš svoga gospodar. JU C A : Ja sam ĉin ila što je g o d b ilo m o g u će, ali v id im da je to sve badava. JA N JA : D u šo Ju co , što ćiš ti so s m en e? JU C A : 'O ću d a m i šešir k u p ite. JANJA: Ama, za ime boga, nema, more, krajcari! Kako da ti kupim, de? JU C A K ad n em ate, ja ću d a se rastav im o d v as. JA N JA : O , šk ilji, o ćiš d a m i p lašiš! N e si p laši Jan ja, more, ne! JUCA: Vi ste pri prosidbi kazivah da ste kapitalist od sto hiljadi forinti, a sad k aţete d a n e m o ţete jed an šešir d a k u p ite. T o je o ĉev id n a p rev ara. Z a tak o v o što p rav ed n o je d a se ţen a rastav i. - A šta tu treb a v iše razg o v o ra? D aj m i što sam d o n ela, p ak id em m o jo j m ateri. Ţ iv iću k ak o m i b o g d a. JA N JA : D u šo Ju co što si ti p o ĉela? JU C A : Š to sam p o ĉela, p o ĉela! Ja v id im d a o v d e n em a

za m en e ţiv o ta. JA N JA : P a to sv e teće sa jed n o šešir? JU C A : Jeste, za lju b av šešira. JA N JA : A m a, m o re, što ći teb e šešir? JU C A : Ja 'o ću d a im am . JA N JA : E , k ad o ćiš b aš, o ćim d a ti k u p im za jed n o lju b av . N eg a d a m i d aš g racija tri d an a, d a si promislim. JU C A : Š ta će ... JA N JA : A m a n e m i g o v o ri jed n u reĉ, d e, k ad ti m ilu im , zn aiš, jed n o slo v o . O ćiš d a m i o siro m ašiš, 'ajde, de! Janja ima novci, Janja ima veliko dukjanu, Jan ja je b o b ato ĉo v ek . O , o ći d a u m ri Jan ja, o ćiš d a v iĉiš: "Jao , m ajk i m o ja, d a p rav im Jan ju o d b lato !" POZORJE DRUGO B IV Š I, P E T A R JU C A : E v o P etra. M o ţem o g a p o slati p o ţice. JA N JA : D a ti d jav o l n o si so s tv o ju ţicu , d a ti u zm i p am et, d a zab o rav iš'(Petru). E si sk u p io o n u Ċ ub ru sos pijacu? PETAR: Aa? JANJA (ja če): E si sk u p io on u Ċ ub ru? P E T A R : K ak v u tu ţb u? JANJA: Tvoja prokleta uveta! (V iče). M o re Ċ u b ru , Ċ u b ru , Ċ u b ru !

P E T A R : U b ru , u b ru ! Š to n e g o v o riš lju d sk i, n eg o se aĉiš? JANJA: Pi, pi, pi, pi, kako mi daje vatra u moju srcu! JU C A : Ja se ĉu d im zašto g a i d rţite tak o stara i g lu v a? JA N JA : H o n d ro k efalo ! O ćiš m lad o k atan a, d a p latim pet stotina forinta? More, pamet, more, ja! ... Od deset g o d in a m u p rav im raĉu n ... JU C A : A štetu n e raĉu n ate što v am ĉin i? JANJA: Ti si kriva. Z ašto n isi g azd arica u sv o ju k u ću , d a u zm iš n a u m ? JU C A : T a o n o m ad je p red v ašim o ĉim a k v ara u ĉin io . JANJA (uzahne): S iro m a Jan ja, m o ra d a p o strad a ĉrez nevaljalo svet! PETAR: Gospodaru, evo jedno pismo na vas ... JA N JA : K o g a šilji? PETAR: Taki. JANJA (prodere se): Gajdaros! Ko e poslo ovu pismu? P E T A R : Š ta v iĉeš tak o , n isam ja g lu v ! Ć ir D im a je kazao da mu taki odgovor odnesem. JANJA: Kir Dima je moju prijatelj. (Č ita ). O, dulos sas, kir-D im o ! E , e, e, k ala!... T im , tim , tim ! ... P o šten ĉo v ek ! Kala, kala. (Pogledi u Jucu). D u šo Ju co , id i u tv o ja so b a, im am jed n a m ala šp ek u lacija. JUCA (odlazi).

P O Z O R JE T R E Ć E KIR JANJA i PETAR JANJA: Tu ti pismu dao kir-Dimu? PETAR: A? JA N JA : U , što m i jed iš, jed ili ti p si!... A m a g rafa i o d kir-Dima, mu poznaim slovo. (Gledi u pismo). Deset h iljad a fo rin ti, tria p er m ezo , n a ĉetiri m esec, za ed n o p rav o trg o v ac, i R o šild o v a o b lig acija u zalo g , p e, p e, p e!!! K rasn o šp ek u lacija! H aris to teo !... P ero , sin k o , iziĊ i m alo u av lija. P E T A R : K azaću m u . JA N JA : Š ta ćiš d a k aţiš? PETAR: Da vam je po volji. JA N JA : S m eten o , g lu v o ! IziĊ i u p o le, k ad ti k aţim . Evo vako, ja! (Uzme ga za ruku, pa ga izvede napolje i zabravi sohu). Prokleto posla! Sad da izbroim novci... O h o , ĉek aj m alo ! (Z a b ra vi vra ta ku d je Ju ca izišla ). E, tako! (Otvori sanduk). A m a o v o p ro k leto Ju co m o ţe da gledi kroz rupa. Kad vidi novci, zovi pustaliju, i mi ubii. (V iče). D u šo Ju co , d u šo Ju co ! E n o ću ti p asjo v ero ! O ći d a m i u b ii. K ad b ro im cv an cik i d a slu ša: "Oho! Janja ima novci! Odi, gospodar arambaša, d a delimo!" (Zatvori sanduk). Ju co , b re, Ju co b re! N ećiš d a si zo v iš? (Otvori vrata). Juco, more, Juco! P O Z O R JE Ĉ E T V R T O B IV Š I, JU C A JANJA: Pseto nevaljalo, di si bila? JUCA: Bila sam napolju.

JA N JA : N ap o lje, n ap o lje? K o e slu šio m o ja šp ek u lacija? JUCA: Ja ne znam. JA N JA : N e zn aš, škilji! A k o e šu šk io n a m o ja v rata? JUCA: Zabo'ga, u sobi nije bilo nikoga! JA N JA : N ik o g a, p ro k leto k o st, sam o teb e! N em aš tv o ja k u jn a, k ao g azd arica, 'n eg a d a si sk itaš p o so b u? JU C A : Z ab o g a v aljd a zn am šta m i je p o so? JA N JA : A lo p u ! Z n aiš d a izg u b iš g lav a tv o g a g o sp od ara. A p ag e, šk ilji, u k u jn u , tu ti teb i m estu ! (Uhvati je za ruku, pak je istera napolje i zabravi kako jedna tako druga vrata). P ro k leto E v a, o ći d a p rev ari svoga mu ţ! (Otvori opet sanduk). M o i k rasn i ţiv o t! (P rem eće n o vce, p a p o sle u sta n e i p ro teg li se m a lo ). Kako mi rasti srcu kad vidim moi lepi dukati, kad gledim moi krasni taliri i kad pazim veliki pakli sos b an k u ! Š to ću d a m u d am ? O v o k aţi: "N em o j m en e, gospodar!" O v o o p et v iĉe: "N em o j m en e, ja su m lep a!" Š k ilji m ali, n ećim d a v as p ro d am , o ćim d a v as k o tim , v iše, sv e v iše, ja, d o v d e! (Pokazuje vrh sanduka). Pak onda da legnim, da spavam slatko! Odite vi! (Uzme banke, pa broji). Mia hiljada; ekaton, dio, trija, tesera, pendi, eksi, epta, okta, inja, deka; dijes hiljades; tris hiljades! teseres hiljades. Teseres hiljades to - i deset hiljada u banku. Zbogom, vi drugi moi srci! (S m eši se). O ćim d a v as zatv o rim d a v as n ik o ne dira (Zatvori sanduk). E, sad da nosim na kir-Dimu i d a ištim o b lig acija. O h o ! Im a v iše b an k u ! (Opet izbroji). E , e, ja su m d o b ro trg o v ac. N e m o ţe d a fali Grku. (M etn e n o vce u d žep ). D u šo Ju co ! (Odbravi sobu). D u šo Ju co ! (Odbravi i druga vrata). D u šo Juco!

POZORJE PETO JANJA i JUCA JA N JA : D u šo Ju co ! Ja ću d a id im p o m o ja šp ek u lacija. Š ta ćiš ti d a rad iš? JU C A : Im a se šta rad iti. JA N JA : D a sed iš o v d e, d a se n e m ak n iš: d a ĉu v aš tv o ja k u ća, zn aiš? K ad m u ţ id i p o sv o ja p o sla, d o b ru g azd aricu treb a d a v o d i v iršoft... R azu m iš što su m kazo? Da si ne m ak n iš o d tv o ja sob a. S ad ćim ja d a d o Ċ im . P O Z O R JE Š E S T O M IŠ IĆ i B IV Š I JANJA (U! Prokleto posla! Sad ne smim da idim!) M IŠ IĆ : S lu g a sam , k ir-Janja! Kako se nahodite? JANJA (pokloni se): Fala bogu, zdrav sum; ama zlo, zlo! M IŠ IĆ : Z ašto zlo ? JA N JA : R Ċ avu vreme, nema novci. M IŠ IĆ : E , fala b o g u k ad ste sam o zd rav i! B iće i novaca. JA N JA : K ak o ći b iti k ad je n ev aljalu v rem en u ? G d i m etiš, izg u b iš; d i rad iš, im aš šteta, e, d e! O v ak v a vremena, otkad je svetu, nije bilo. M IŠ IĆ : H e, h e, h e! N e b o jte se. N ećete propasti, kad n iste d o sad p ro p ali. T a v i zn ate šted iti!

JA N JA : Š ted im , g o sp o d in , o d n ev o lja, zašto si n em a. JU C A : Z ap o v ed ajte sesti, g o sp o d in M išić. (P o ka že stolicu). JA N JA : A g o sp o d in n o tariu s n eći d a si d u g o b av i! (Prokleto Evo, mora da ti djavol nosi!) M IŠ IĆ (Juci): Kad me ta'ko lepa gospoja nudi, ne m o g u o d reći. (Sedne). JANJA (uzme i sam stolicu i tako sedne da je zaklonio Ju cu o d n o ta ro ša ). M IŠ IĆ : K ir-Janja, vi imate vrlo krasnu gospoju JA N JA : Z a m en e k rasn o , za d ru g o g a ru ţn o . (Preti Juci). M IŠ IĆ : E , n arav n o d a je o n a za v as. N išta m an je, što je lepo, ono se mora svakome dopasti. JU C A : V i m en i jak o šm ajh lu jete. JA N JA : Š to se ti m ešaš u n aše razg o v o r? T i si d ete, ti treb a d a slu šiš što d ru g i p am etn i g o v o ri. A jd e u k u jn a g led aj tv o j ru ĉak ! M IŠ IĆ : O , ja m o lim n ek a o stan e g o sp o ja k o d n as. T a s o tim je p rijatn iji razg o v o r što je v eće d ru štv o . JANJA (Prokleto posla!) M IŠ IĆ : A g d i je g o sp o d iĉn a? O n a se n e d aje v id iti. JUCA: Ona je... JANJA (p reseče jo j) O tišla i... (D a ti d jav o l n o si!). (Pomrkne na Jucu). O tišla i k o d sv o ja d ru g arica, zn aite, d a šije.

M IŠ IĆ : I to je d o b ro d ete! S am o treb a d a jo j d o b ru p rilik u n aĊ ete. JANJA: E, gospodin notarius, sad je pogano svet; samo novci! Eto ja uzeo sum bez krajcaru, golo, siro to . A m a sad , k ak o ti d o Ċ i u k u ća, n e ti p ita: "K ak o ti je k ći!''" n eg a: "K o lik o d aš?" O tk ud ćim d a d am k ad si nema? Moramo da propadnimo sviju. M IŠ IĆ : S ad su v eć d ru g o jaĉije p o ĉeh rad iti. T ak o ju ĉe ĉitam u n o v in am a g d i jed an m o m ak jav lja d a je o d d v ad eset i ĉetiri g o d in e, lep i d o b ro v o sp itan , i ţeli izigrati se na loteriji. JA N JA : K irije im o n ! D a si au sšp ilu i? M IŠ IĆ : Jest, i to , p o m o m m n jen iju , n ije n išta rĊ av o . On je uredio deset hiljada losa, po forintu srebra: deset hiljada forinata. Svakom je slobodno metuti, i na koju devo jk u sreća p ad n e, d o b ija sm esta m lad o g m u ţa i tolike novce. JANJA: He, he, he! Pak posle, kad si ne milui, da si v u ĉi za k o su ! M IŠ IĆ : I za taj je slu ĉaj sastaran o . A k o se d ev o jk a, k o ja je trefer n aĉin ila, m o m k u , ili m o m ak d ev o jk i n e bi dopao, taki na ovaj slu ĉaj d o b iv a d ev o jk a sv o ji'p et hiljada format^a. Momku ostaje drugi' pet, pak se m o g u o b o je p o v o lji u srećiti. JA N JA : P a tak o , n a o v u n aĉin u , m o ţe i ţen a u d ata d a uzmi? M IŠ IĆ : O , d ak ak o ! JA N JA : V rašk o sv et! K ak o si sav ija n a sv ak a hunsvutarija. M IŠ IĆ : T o je lep o , p o m o m rasu ţd en iju , izm išlen ije.

N ik o m se n e šk o d i, a m o ţe se m n o g im a p o m o ći. 'O ćete li i v i za frajlicu u zeti k o ji lo s? JANJA: Los je tri cvanciki? M IŠ IĆ : Jest. JANJA. O, skupo, vrlo skupo, mnogo novac! M IŠ IĆ : T a v i m o ţete i o n ak o u srećiti v ašu g o sp od iĉn u . N o ja se zad rţav am , a m o ram jo št'd alje ići Z n ate li zašto sam k o d v as d o šao? JA N JA : K ad ĉu im . M IŠ IĆ : P o zn ato v am je d a ţelim o n aš v aro šk i šp ital raširiti. JA N JA : Ĉ u o sam . I to je lep o o d n aše m ag istrat. M IŠ IĆ : B u d u ći d a to lik o n o vaca zasada u kasi n em am o , zato sm o n au m ili d o b re lju d e u p o m o ć p ri ovome pretprijatiju pozvati. Evo, dakle, lista! Izvolite zap isati k o lik o v am je m o g u će. Š to v iše, to b o lje! JANJA: U! Zaboga i poboga, gospodin notarius, sad d a si ĉin i tro šk a n a o v a o sk u dna vremenu! Nema ljudi n o v ci. T o n e m o ţi d a b u d e. N eći n ik o d a d a n ijed n u feniku. M IŠ IĆ : E v o , h v ala b o g u , sk u p ljeno je v eć h iljad u fo rm ata. D ajte i v i jed n u h iljad u , p ak ćem o lak o n am eren ije d o stići. JANJA: (u p la šen o g a p o g led i) Hiljada forinta? Otkud hiljada krajcara? Nema, gospodar notarius, nema. Znaite da nisum vidio krajcara prebijena od mesec dana. M IŠ IĆ : N aći će k ir-Jan ja, zn am ja, sam o ak o 'o će.

JANJA: Da mi djavol nosi ako imam jedna krajcara u m o ju k u ću ! M IŠ IĆ : T a v i v aljd a m e n ećete p razn a o tp u stiti. JANJA: Nemam, gospodine, nemam jedna krajcara zasad. M IŠ IĆ : E , fala b o g u , k ad n em ate sad , b iće d ru g i p u t. Ja m o g u i d ru g i p u t d o ći. JA N JA : Š to , d ru g i p u t!'! (P ro k leta E v a m u m ig n ila!) Gospodar notarius, dajte to cedulja. Vidim da moram da propadnim. (U zm e p ero i stu p a ju ći k a sta lu ) Evo da ţertv u im p o fo rin ta. M IŠ IĆ : O h o ! M an je se n e p rim a o d d eset fo rin ti. JANJA: Od deset forinta, gospodar notarius? Kamo toliki novci? M IŠ IĆ : T o iz m o je g lav e n e id e; n eg o kako je m ag istrat zak lju ĉio , tak o se ja v lad am . JA N JA : (Š to ćim d a rad im ? O ćim d a zap išim , o ćim d a si u b iim , n ećim d a zap išim , o ći d a d o Ċ i, b ezo b razn o , v iše p u t). G o sp o d ar n o tariu s, ev o d a d aim celo fo rin ta. M IŠ IĆ : Ja n e m o g u p rim iti, k ir-Janja. JANJA: A m a, m i u b ite: n em am v iše sad ! M IŠ IĆ : T a, k aţem v am , n e m o ra o d ĉasa b iti. M o g u ja d o ći i d ru g i p u t. JA N JA : (E to , m ig n ila m u E v o d a d o Ċ i k o d n je!) Gospodar notarius, evo da si ubiim da dam dva forinta n a to p ro k leto šp ital. M IŠ IĆ : K ad b i u m o jo j v lasti stajalo, ja vam ne bi' jam aĉn o d o saĊ iv ao ; ali zn ate k o sam ja k o d

magistrata. JANJA: (p ru ži m u ru ku ) G o sp o d ar n otariu s, ev o v aša artija, ev o m o ja Ju ca! M ak ar sto p u ta d o Ċ ite, ja n em am da dam. M IŠ IĆ : T a d o b ro ! V i n iste tak av ĉo v ek d a ćete se zatezati. Nek a m laĊ i n ajp re, p a ćete v i, k ao star, polagano za njima. JA N JA : Ja su m ĉo v ek u b iin . S v ak u bed u n a m o ju glavu. Siromah kir-Janju! M IŠ IĆ : (ustane) K ak o se v i tešk ate, a im a sto tin u k o ji b i ţelili u v ašem p o lo ţen iju b iti. JANJA: Evo i neka nosi. (Pokazuje Jucu). I tak o o ći šešir. M IŠ IĆ : (nasmeje se) Sluga ponizni, kir-Janja! JANJA: Sluga poniznu! M IŠ IĆ : (p o la zeći Ju ci) O p ro stite što sam v as o d p o sla zad rţao . JU C A : O , m o lim , v i n am a s o tim ĉest u k azu jete. JA N JA : V elik o ĉest za m o ju Ju cu . (T rg n e žen u ko ja je p o šla M išića isp ratiti). Apage! (Pri vrati). Slugu poniznu! POZORJE SEDMO JANJA i JUCA JA N JA : A n atem ata, an atem ata! O ćiš d a m i iziš g lav a! JU C A : Š ta v am je sad?

JANJA: Ti si mu mignila. JU C A : Š ta b i' m u ja n am ig iv ala? JA N JA : T i si E v o . O ćiš d a p rev ariš tv o g A d am Š to si mu kazala da imam toliko novci? JU C A : K ak o b i' m u ja k azala o n o što i sam a n e zn am ? JA N JA : N e zn aiš, u b io ti strela o d g ro m , k ad si slu šila n a v rata? T i si o n o m aĉk a što p red i za fu ru n a, a g led i što ći d a k rad i. T i si o n u E zo p o v u lisicu što v iĉi: "C ili mili, kir-Jan ja!" A o v am o m u m etiš štran g a za v rat. JU C A : Z ab o g a, ali šta im ate sad o p et p ro tiv m en e? JA N JA : Š to im am , an atem ata, što im am ? O ćiš d a k aţiš n o tariu su d a sed i, k ad ĉo v ek u im a sv o ja p o sla! O ćiš d a m u k aţiš: "M en e je d rag o , m en e je ĉest!" D a d o Ċ i o p et? JU C A : Z ab o g a, ta to je u ĉtiv o st. T ak o sv i, k o ji su najmanje vospitani, rade. JANJA: O, tako radi! Da zovi notariusa na svogo m u ţa! I jo št'd a m u k rad i d eset fo rin ta! O tk u d d eset forinta? 'Ajde p o daj ti, d e, k ad k aţiš! JUCA (slegne rameni). JA N JA : P a što g o v o riš? D a m i k rad iš, d a p ro p ad n im ? O, talas ego! Da si otvori zemlju, da mi guta kod tako n ev aljalo ţen a! JU C A : P a n e m o rate d ati, zab o g a! N e m o ţe v am n ik o oteti. JA N JA : V id iš alo p u ! D a n e d aim , d a d o Ċ i n o tariu s mlogo puta, i kad nije kir-Jan ju k u ći, d a si u n terh altu i, a Janja da plati.

JU C A : Z n ate li k ak o ćete u ĉin iti d a n e p latite? D a razglasimo jedno jutro da su nas poharale pustaije; pak o n d a, k ad se p ro ĉu je p o v aro ši, sv ak i će v as ţaliti, i n ik o v am n eće d o laziti d a v as u zn em irav a ... JA N JA : P i, p i, p i! T o je m ajsto rsk o p lan ! T ak o m o ţe i d a si n o si za m en e jed rio tas p o crk v i D a k aţu lju d i: "Postrado kir-Jan ja, 'ajd e d a g o p o m o g n im o !" D u šo Ju co , ti im aš g rĉk o p am et u g lav a, ti n isi o d serbsko rod. JU C A : M islim d a se m o ja b ab a o d g rĉk o g k o len a vodi. JA N JA : Ih , ih , ih ! Š to m i n e k aţiš, d a ti p išam u n o v inu? K ak vo elin sk o m u d ro st! K ad ĉu i G rk u u M o rea, o ći d a ti d ig n i u štatu a, k ak o jed n a P itija. E h , slavno Grecija! Jedno zrno kako si naĊ i o d tv o g a d u h , teći eto p am et D u šo Ju co , o ći d a si sv i G rk u rad u i za tvoj rod. JUCA: (u polasku, za sebe) D a v as Ċ av o n o si! (Otide) POZORJE OSMO JANJA (sam) JA N JA : P ro k leto E v a! Im a v iše p am etu n eg o ja. "Koliko i izgubio kir-Janja?" ... "Deset hiljada forinta." ... "'Ajde da go pomognimo." Na, na, na! K o lik o? S to fo rin ta. D o k sa si o teo s! T reb a d a teĉim p o d m o jo m staro stu m . Im am d eca... P i! Š to m i reĉi o n o n o taro š za n eko lo s? O ćim d a u zm im za m o ja Katica. Deset hiljada forinta strebro ... lepu sumu! Men e p et, K atica p et. O h o ! A k ad k aţi K atica: "Ja sam d o b ila, ja sam g o spo d ar, p ap u n e d am n išta"! ... O , ĉek aj, šk ilji! N ećim d a ti u zm im . D a u zm im b o lje n a Ju ca! ... A ferim , Jan ja! N a Ju ca? D o Ċ i m lad m o m ak o d dvadeset i tri godinu da vidi Juca. On lep, Juca lepo;

o n m ig i, Ju ca m ig i; o n si zalju b i, Ju ca si zalju b i, teće kir-Janja u kupus. Prokleto posla! (Misli se). Nek idi s b o g o m o v a šp ek u lacija ... A m a d eset h iljad a fo rin ti u streb ro ! Jan ja, b re, ĉu iš? D eset h iljad a fo rin ti streb ro ! Ma tin timin mu! Da 'uzmim! Za Katica? E, Katicu je d ete. D a u zm im za Ju cu . A o n o m o m ak? V rašk o p o sla! Z ar ja n em am g rĉk o g lav a d a g o p rev arim ? A n ev id ro to s će p o n o u d en : k o n eći da p ro b ira, n eći d a p ro fitira, ... k aţe elin sk o m u d ro s! POZORJE DEVETO K IR D IM A , P R E Đ A Š N JI JANJA: O, kala pltete, kir-Dimo! DIMA: (tihim glasom, lagano) Dulos sas! ... Pos pigeni i dulja? JA N JA : A h ara! O ćim o d a p ad n im o sv iju p rek o n o s. DIMA: Pistevo! (Maja rukom). Kakos keros! JA N JA : O , ad elfe, sv ak u ĉo v eku im a 'sv o ja rad o st, teći ja su m n estreća, sas p ro k letin a 'n a m o ja g lav a! K itak si, ad elfe, o ći šešir, p ro k leto širo k o v iso ko , o ći svilena pantljika! DIMA: Pios? JA N JA : Ju co . E d e! O ćim d a k u p im , o ćim d a si o siro m ašim ; n ećim d a k u p im , o ći d a id i p ro k leto n a n o tariu s, is to n o ficir, će ta lip a ... Z n aite sad ašn je svetu. DIMA: Tiflute to filun peri to filumenon. JA N JA : Š to ? N a o v u k u gu o d v rem e? O teo s, filak si! Propadnimo, propadnimo! Ahara, ahara, ahamna!

D IM A : A d elfe, o ćim d a ti reĉim n a serb sk o slo v o . Z n aiš što 'su m d o šao? JANJA: Za deset hiljada forinta. DIMA: Malista! Toj edno... Daj go. JA N JA : Is k alin k ard ian , ad elfe; am a zn aiš g reĉesk o mudrost: "To danion frontidon anapleon." D IM A : N e si b rin i, d e! Ja, to R o šild o v u pismu. (P ru ži mu). JANJA: E, kala. (Izvadi novce, pak mu broji). Ine kala? DIMA: Evharisto. JANJA: Ne "evharisto", nega kad ga vratite, ondak "evharisto", a sade veksla! DIMA: Kala, adelfe, kala. JANJA: Nisam uzio interesu. DIMA: Kala, de. JANJA: Za tri meseca trista forinti. DIMA: Kala. (Broji mu). JANJA (sku p i n o vce, p a k m etn e u d žep ): Evharisto. Eto vekslu. DIMA: Evtis. (P o tp iše). JANJA (g led i p o tp is, p a k o n d a sa vije vekslu , i tek što m etn e vekslu u d žep , o p et izva d i i p revrće): Timiotatos antropos! DIMA: E, esmo gotovi sos prva posla?

JANJA: Doksa si, o teos. DIMA: E, da izvadimo druga. Kir-Janja, ja sum do[ua d a m i d aiš tv o g a K atica. JANJA: Katica? DIMA: Katica. JA N JA : Z ašto ištiš ti m o ja K atica? D IM A : Z a ed n o crn o o k o , za ed n o g reĉesko nos, za ed n o m lad o st što g o im a, i za ed an p o šten e. JA N JA : A n e ištiš za n o v ci šta im a k ir-Janju? D IM A : O teo s filak si! O ći d a m i si d o p ad n i d evo jk a, o ćim d a si ţen im ; n eći d a m i si d o p ad n i, is to n teo n ! JANJA: Kir-D im o , v i ste jed n o p am etn o ĉo v ek u . O ćim d a v am d am K atica, d a g o v o spitav ate. O n a ji m lad o lu d o . Im a m ati što g o v o sp itava za šešir, za svilena aljina, za mlado oficir, a ne za kujna i kecelja, d a k rp i izd rtu d ţak u , d a n o si ed n i cip eli g o d in a d ana. DIMA: Kala. JA N JA : M i sm o lju d i trg o v ci. Š to treb a širo k o v iso k o? Š to ći štafiru n g? U a v elik o g o sp od sko ! N e treb a tra, tra, tra n a sv ad b a. U zm iš tv o ja m lad a so s m alo aljin u , ti ej ed o so n o teo s; p ak id iš u tv o ja k u ća i g led iš tv o ja šp ek u lacija k ao p o šten ĉo v ek u . D IM A : A m a k rak site tin K atica, d a v id im o o ći d a p o Ċ i. JA N JA : Š to o ći, što n eći? M o ra, k ad k aţi p ap u 'D a g o šiljim u A tin a, d a p o šiljim u A m erik a, m o ra d a id i, k ad o ći p ap u .

DIMA: E, kala. JANJA: Da budi svadbu, ne svadbu, da ti djavol nosi srp sk o p ro k leto o biĉaj! D a b u d i, n e d a b u d i. Š to m o ţi da hudi kod kir-Jan ju , k ad o ći d a p ro p ad n i! D a si v en ĉaite n a m esec d an a. D IM A : Ja su m g o to v , ali m o lim d a d o Ċ im su tra d a si razgovorim sos Katica. JANJA: Kopijasete. DIMA: Tora prepi na kitazo tin dulja mu. Igienite! JANJA: Dulos sas! POZORJE DESETO JANJA (sam) JA N JA : E , d e d e, o p et jed n o sp ek u lacija! P rav o k aţi g reĉesk o m u d ro st: "T ih i to n an tro p o n p rag m ata u k evulia." Kir-D im u i p o šten ĉo v ek u , ne išti n o v ci, n e išti v iso k o štafiru g. O ći sam o g azdarica. 'Ajde de, neka ima. Katicu i dobra. Katicu i vredna. POZORJE JEDANAESTO B IV Š I i P E T A R JA N JA : Š to m i k v ariš šp ek u lacija? P E T A R : G o sp o d aru , p ala m am šu p a i u b ila k o n je. JA N JA : Š to , m o re, što? P E T A R : M rtv i k o n ji, n em a v iše p o m o ći. JANJA: Kirije imon! Ubiem si! (T rči). Ubiem si! DEJSTVO DRUGO

POZORJE PRVO JUCA, malo zatim KATICA JU C A : O v o ĉu d o jo št'n ik o n ije v id io. O n d e se cig an iše i šted i g d i je n ajv eća o p asn o st. A k o o v aj ĉo v ek s n jeg o v o m tv rd o ćo m p ro Ċ e d o b ro , to će sv ak i n a sv etu d o b ro p roći. KATICA (stupi). JU C A : Š ta je, K atice? K A T IC A : S ad je v eć b ad av a. T o lik o se s lju d im a p o g aĊ ao i cen jk ao , d o k n isu k on ji sasv im u g in u li. JU C A : Ja o v ak o v u n arav n isam jo št' n ig d a v id ila K ad je u n ajv ećo j n u ţd i, g d i sm esta p o treb u je p o m o ći, tu m u jo št'n a p am et p ad a p o g aĊ ati se! Z ao m i je tak i' krasni' konja. KATICA: Ja sam dosad plakala, a svemu je tome papa k riv . K o lik o sam m u g o v o rila d a p o g o d i za šu p u m ajsto re, k o ji razu m ev aju . A ja! 'O će o n sam d a zid a, da zašted i. S ad im am su g u b u štetu . S iro ta, sad n e mogu ni 'aljinu dobiti, da se jedanput i ja ponovim! JU C A : B o g m e, o n m en i m o ra k u p iti šešir, m ak ar m u sv i p o k u ći p o crk ali! K A T IC A : Z ab o g a, m am ice, k ak o g a m o ţete sad v reĊ ati, a zn ate k ak v a m u je n arav . JUCA: Š ta? Z ar sam se ja u d ala d a m u g led im o v e zidove i da me s burazi 'rani? Moja draga, kad nemam m u ţa p o v o lji, b ar d a se p o v o lji n o sim . O n d a n ije u zeo o ficirsk u k ćer ... KATICA: Nemojte, slatka mamice! Vidite, otkad

nisam i ja 'aljinu promenula, pak ne protestiram. JUCA: Kad si luda. I odonomad mi je kuma Persa u crk v i p reg o v o rila d a sm o v eć p o sled n je g o to v o u v aro ši. G led im d ru g e, b o ţe m o j, n ak ićen e! T u su ti m in Ċ u še, tu su ti v alo v i U k u m a-Perse kapa od blonda, crvena pantljika i beo cvet; oko vrata lanac od dve struke; 'aljina lila-farb i crn pojas; na vratu lep bajader. Pa ti stala kod stola seka-Ju le, m ilo ti je d a je p o g led iš. A ja? Idem kao majstor-G lišin a ţen a. A , n ećem o m i tako! Ima Janja novaca. Kazivali su meni. KATICA: To je istina da on ima novaca; ali kad mu je takva narav. JUCA: Pak kad mu je taka narav, da 'odim kao p ro sjak in ja? Z ab og a, d ev o jk o , ev o ti v eć d ev etn aest godina! K A T IC A : A h ! M ica se jo št jesen as u d ala! JU C A : A k o o v ak o u straje, ti se n ećeš m u d ati. K o će tebe bez novaca da uzm e? N isi jo št m o p rav ljen a k ao što v alja. A d ru g o , n isi n ig d i n i n a v o sp itan iju b ila B aš treći d an U sk rsa n a ju tren ju je o to m b io razg o v o r. E to , jed v a sam g a n aterala d a te d a u ĉiti g itar, a i to n e b i u ĉin io d a n isi g itar n a p o k lo n d o b ila, i d a m u n ije gitar-m ajsto r d u ţan , o d k o g a in aĉe n e m o ţe d a se n ap lati A li k o ja je 'asn a k ad n eće n i ţice d a k u p i, p a tak o m o raš u v ek p o sled n ja d a o stan eš u d ru štv u . K A T IC A : Ja sam b aš n esrećn a n a o v o m sv etu ! S v ak a se zn a štelo v ati i u n terh alto v ati, sam o ja jad n a m o ram da kukam. JU C A : Z ašto n e p aziš k ak o d ru g e rad e!'' KATICA: Ja mogu tri godine paziti kako se veze, pa o p et, ak o m i se n e p o k aţe, sv e b ad av a.

JU C A : H ajd e d a te ja n au ĉim . KATICA: O, kad bi tako dobri bili' JUCA: Istina, i ja sama mlogo ne znam; no mislim da će i to lik o za teb e d o sta b iti. S v ak a d ev o jk a, p rv o i p rv o , m o ra d a p azi n a sv o j štelu n g . K o ja n a to n e g led i: m ala, v iso k a, su v a, d eb ela, o n a n ije n išta. D a treb a p rav o ići, to zn aš; n o n ajlep še ćeš p rav o ići ak o u g n eš k rstin e u n u tra Š to V iše, to b o lje. KATICA (probira): Bogme lepo! JU C A : S ad 'o d aj, k o rak e p rav i sitn e, n o v iše u širo k o n eg o u d ug aĉk o . KATICA (probira): Slatka mamice, ovo je prekrasno' Koliko sam se puta divila majorovici kako lepo 'odi. B lag o m en i, sad m e n eće u o v o m n ik o p reteći. JU C A : V id iš, to je v o sp itan ije. K v o sp itan iju p rin ad leţi i lice R u m en ilo n a licu v iše n ije u m o d i, nego bleda boja. To je sad nobl. Zato gledaj da su ti uvek takvi obrazi, a ne paorski: crveni. Usta uvek tako d rţi k ao d a b i se sm ejati h o tela, p rem d a je k o d noblesa regula retko, ali iz glasa smejati se. KATICA (podskakuje): Blago meni, sad sam i ja v o sp itan a! O d sad se n eću u stru ĉav ati, m a k ak v o d ru štv o b ilo . (Ulaguje se) Molim vas, slatka mamice, n au ĉite m e jo št'što g o d ! JUCA: To je dosta za tebe. KATICA: B o ţe m o j, d o sta! Z ašto m i n e k aţete sv e? JU C A : V aljd a ćeš d a b u d eš p rin ceza? K A T IC A : A li m o lim v as, sam o jo št d v e reĉi!

JU C A : Š ta će m en i p o sle o stati? K A T IC A : B o ţe m o j, ja v am n eću n išta p reo teti (Umiljava se) K aţite mi, slatka mamice, medena mamice. Znate kako nisam ono papi kazala! JU C A : (P ro k leta d ev o jĉu ra!) D o b ro . A k o ti n ije m lo g o najedanput, ne branim. De da vidimo najpre hod i usta. KATICA: (producira se). JUCA: Dobro, kao generalica! Sad stani. KATICA: (stane). JU C A : G led aj m i p rav o u o ĉi. G lav u m alk o v iše, jo št' v iše! V id iš, tak o d a ti g lav a u v ek sto ji, u v ek m alo g o re izv ijen a S ad , ak o 'o ćeš k o g a d a p o g led iš, a ti tak o g led aj d a ti o ĉi k n o su id u . S o tim si d o b ila, p rv o , ţiv e o ĉi; d ru g o , n ik o te n e zn a jesi li zaljubljena ili nisi, zašto u v ek zalju b ljen o izg led aju ; a treće, celo j p erso n i osobito dolikuju KATICA (donese ogledalo i proba): Je li ovako? JU C A : M alo sam o o ĉi k n o su . T ak o ! KATICA (poljubi je): Slatka mamice, vi ste moja sreća JU C A : S ad k ak o ćeš k ad se stan eš razg o v arati? V id iš, k ad se s k im razg o v araš, treb a u p rav o d a m u u o ĉi g led iš; g o v o ri n e vrlo b rzo n o n ep reseĉn o , tak o d a o n aj k o ji se s to b o m razg o v ara n e m o ţe red a d o b iti N ik ad d a n e p o m isliš u seb i: "E , sad sam falila!" ih "S ad sam se osram o tila!" K ak o ti to n a p am et d o Ċ e, o n d a si p ro šla! N eg o tak o g o v o ri k ao d a si ti g o sp oĊ a, a o n i o k o teb e tv o je slu ge. A , u p rav o , tak o i jeste. Z ašto in aĉe n e b i n am se m u šk arci to lik o u lag iv ali.

K A T IC A : V i d o b ro k aţete k ak o ću g o v o riti, a n e k aţete m i šta ću g o v o riti. JU C A : Š to ćeš g o v o riti? P o ĉetak razg o v o ra n ek a ti je u v ek o b alu , m u zik i, teatru . A k o n em a to g a, a ti p o ĉn i o vremenu, o 'aljini, kako su ti tesne cipele, pak eto ti razgovora! K A T IC A : M am ice, o v o n ije v rlo tešk o ! JU C A : K ad b i tešk o b ilo , otkud bi tolike devojke n au ĉile? K ad se sm eješ, tak o n am eštaj u sn e d a ti se u v ek zu b i v id e. Š to g o d ĉu ješ, n em o j se ĉu d iti; zašto , ak o je d o b ro , m o raš n ap red zn ati; ak o je zlo , n e treb a d a razu m eš P rav o , ev o n am n o taro ša! S ad m o ţeš tak i p o ĉeti KATICA: Ah ! S n jim e n eću m o ći. POZORJE DRUGO B IV Š I, M IŠ IĆ M IŠ IĆ : S lu g a sam p o n izan ! (Klanja se prvo Juci, potom Katici). JU C A i K A T IC A : S lu ţb en ica! M IŠ IĆ : Ja sam ĉu o za n ek i n esrećn i slu ĉaj je li istin a? JU C A : Z a šu p u? KATICA: Ah, kukavni konji, tako sam plakala! M IŠ IĆ : T o je b aš šteta! O v i su k o n ji p rv i b ili u v aro ši. A li k ak o se to b aš tak o d o g od ilo? JU C A : Z n ate k ak o n aša p o slo v ica k aţe. "S k u p d v ap u t p laća " P reĊ e d v e g o d in e p rav io je šup u , p ak ĉo v ek n eće d a p o g o d i isku sn e lju d e, n eg o ho će d a sam zid a,

da zašted i. M IŠ IĆ : E , g led ajte v i, k ao d a je u b o g siro m a'! JUCA: On sam ne zna koliko ima novaca. Ali tako se to u selilo k o d n jega, sam o d a n e p ro p ad n e, d a šted i. rako za kukuruz daju mu ljudi lepo pet forinta. Aja! O n 'o će šest. M eĊ u tim , n ije g a n ik o n ad g ledao dok se n ije u p lesn iv io , te je jo št' m o rao p laćati d a g a izn esu . M IŠ IĆ : N o , ĉu jem d a u k u ći lep o ţiv i. JU C A : O , m a'n ite g a, m o lim v as! A k o im a što sira ili p u tera, o n d o n d e ĉu v a i jesti zab ran ju je, d o k se n e pokvari i ne usmrdi. Otkad sam ja ovde u k u ći, jo št'se nije vina na astal iznelo. A u podrumu ima devet stotina akova. M IŠ IĆ : T ak o su p o n ajv iše stari lju d i, sv e se b o je d a n eće im stići. A to je zato što n e m o g u d a rad e k ao što b i ţelili. T ak o sam ja p o zn av ao jed n og a, k o ji je sv ak i dan u kafan u do lazio , a n ik ad a m k rajcare n ije tro šio . Ovaj jedanput opazi gdi se igraju karti, pa, p o lak o m iv ši se zar n a to lik e n o v ce, k o je se u b an k i n ah o Ċ a'u , u pu sti se i o n . B o g at je b io , to se zn alo . A h d a ste g a v id ili, k ad p o ĉn e g u b iti, k ako se stan e menjati u licu i drktati rukama i nogama. Najposle o k ren e v ik ati: "U h a, u h a!" K ak o što izg u b i, d ţip i, p ak o p et sed n e, tak o d a sm o m i o k o lo sto jeći n ep restan o m islih sad će izd ah n u ti... N o šta ste v i, g o sp o d iĉn a, tak o u ću tali? V am i je ţao za k o n je? N e p eĉalite se, ku p iće k ir-Janja druge. K A T IC A : Z ao m i je sam o što se m o ra tak o star jed iti. M IŠ IĆ : O lak o se m o ţe ĉo v ek u tešiti k ad im a u sanduku dukata. P O Z O R JE T R E Ć E

B IV Š I, JA N JA JANJA (stu p ivši, n iko g a n e g led i, n eg o h o d a po so b i): Hu, hu, hu! M IŠ IĆ : Š ta je, k ir-Janja? JA N JA : H u ! O ći d a m i u d ari šlo g u K A T IC A : Ţ alo sn a, d a zo v em o d o k to ra! JA N JA : Š k ilji, d a m i v u ĉiš jo št'k o ja k rajcara iz d ţep u? KATICA: Zaboga, da ne propadnete! JA N JA : D a p ro p ad n im ! D a d o Ċ i jed n u v etru , d a m i uzmi za kosu i da m i n o si u lu ftu ! O , m o je lep o M išk a, moje lepo Galin! Sad da uzmim stap, da idim da prosim pod mojom starostom. M IŠ IĆ : N e treb a tak o , k ir-Jan ja. S o tim šk o d ite sv o m zdravlju. JA N JA : Š to v i g o v o rite, g o sp o d ar n o tariu s? Š u p u m i p alo , k o štu i m i v iše o d p et hiljada forinta; konji mi p o Ċ inu li d v e h iljade fo rin ta! D ajte m i to g o ĉo v eku k o i m o ţi d a izg u b i to lik i n o v ci n a o v im v rem en o m ! D ajte m i, d e! S iro m ah Jan ja, tv o ju je sreću crn o ! D a u zm iš štap , d a id iš k o d crk v u , d a sed iš i ištiš k rajcara k ro z tv o ju n estreću . M IŠ IĆ : A k o će d a ĉu v a što je o stalo k o d k u će? JA N JA : Š ta im a k o d k u ća? P razn o du v ar, tri d rv i, d v a stolica. M IŠ IĆ : I o n i'd ev et sto tin a ak o v a v ina s jed n im okovanim sandukom. JANJA :(Prokleto Evo!) Lako je da si posmejavate sos

staro m ĉo v ek o m . E j, gospodar notarius, kakvo crna šteta! M IŠ IĆ : Š teta je v elik a, o so b ito o n ak i d o b ri k o n ji; u celo j v aro ši im n ije b ilo p ara. JA N JA : S ad leţi m rtv o ! B arem d a m o ţi d a si p o so li m eso , n eg a d a g o jed i p si zab aĊ av a. O h , k aim en o Janja, kaka isterna, kaka isterna! KATICA: Slatki papa! JANJA: Ne mi govori: "slatku papu", mi govori: "g o rk u p ap u "; m i g o v o ri: "n estrećn u p ap u "; m i g o v o ri: "p ap u što ći d a ti u v ati g ro zn icu ; p ap u , što ćiš d a p ro p ad n iš; tak o ja, k ak o ed n u v eliku galiju n a širo k u moru"! M IŠ IĆ : Z ašto se v i p eĉalite o n d e g d e se m o ţe'te p o m o ći? JA N JA : D a si p o m o g n im ?! D a p rav im d ru g u šu p u , d a k u p im d ru g i k o n ji? Š to ćim p o sle d a jed im s m o ju decu? M IŠ IĆ : Ĉ ek ajte d a v am k aţem što sto ji u n o v in am a. Jed an je izn ašao u B erlin u n o v n ek i naĉin lu ftb alo n praviti i to isk lju ĉiteln o k o n jsko m m ašću . Z ato se sad obznanjuje' ako koji ima takove masti, neka se javi, m o ţe im ati za cen tu h iljad u fo rin ti sreb ra. K ak o su v aši k o n ja d eb eli, izići će tri cen te; p a ćete n e sam o štetu n ad o k n ad iti, n eg o jo št'i p ro fitirati. JANJA: E li to istina, gospodin notarius? M IŠ IĆ : D o Ċ ite k o d m en e, k ad g o d h o ćete, p ak ću v am iste novine dati da se sami uverite. JANJA: Pi, pi, pi! Gospodin notarius, to je dobra sp ek u lacija!... D a k u p im v iše k o n ji, p a d a i g o jim i

posle kolim. Kakva lepa profita! M IŠ IĆ : (O v aj je lu d !) B aš zato i jeste tak o v elik a cen a to j m asti, što je o d carstv a stro ţajše zap rećen o d a se m k o p o d ţiv u g lav u n e u su d i m arv u sv o ju u b ijati, jer bi se tako konji, koji su na veliku polzu ljudma, u m alili. N eg o , k ak o se slu ĉajno kod vas dogodilo, vi ste v rlo srećan ĉo v ek . JA N JA : P i, p i, p i! P rav o 'k aţi g reĉesk o m u d ro st: "D i i n estreću , tu - i i streću ." Z n aite što , g o sp od in n o tariu s? O ćim i ja d a n aĉin im jed n o lu ftb alon i d a id im u A m erik a. Ĉ itao su m ed n o staro g reĉesk o k n jiga da tamo ima toliko zlato i biser koliko pasulj u Evropa. M IŠ IĆ : Jest, tam o im a n ek e p tice k o je leg u b iser. JA N JA : U h , u h , u h ! K ak o je tu slatk u reĉ. O ćim i ja d a p ro Ċ im sv et p o d m o jo m staro stu m . K A T IC A : Z ab o g a, p ap a, šta v am sad p ad a n a p am et! JANJA: Ć u ti, šk ilji! O ćim i teb e d a d o n esim zrn o b iser i zlatn u m in Ċ u šu , zn aiš! S iro to m o je M išk o i G alin ! N isu m o g li d a m i n o si ţiv u u A m erik a, d a m i n o si m rtv u . G o sp o d ar n o tariu s, v i ste p am etn o m u ţ što ste m i jed n a lep a šp ek u lacija k azah . V i m o ra b iti d a ste Grk. M IŠ IĆ (sm eši se): T o m o ţe lak o b iti. JA N JA : E , što su m k azao? P rav o G rk , p rav o g rĉk o p am et! K ad p ro Ċ im p rek o A tin a, d a v as p išim u vivlioteka; i kad si vratim iz Amerika, da vam d o n esim jed n a lu la, tu rsk a, lep a, i za m o ja Ju ca šešir. JUCA: Ne znam ja kad se vratite, nego vi meni sad da kupite. JANJA (ra zro g a či se): P u sto širo k o , v iso k o ! Im aš,

more, pametu u tvoja glava? JUCA: Prikladno pitanje! JA N JA : T i n em aš p am etu u g lav a, ti im aš u g lav u Ċ u b ru ! M o re, v id iš k o lik o šteta u k u ću , m o re? Š to ćiš d a si k itiš? S k in i štrim fli i cip eli, k u k av ico , p rav i tam o b lato d a k rp im o šu p a. JUCA (p o g led i u M išića ): Kad bi bila Juca luda. JANJA: Luda? Ko radi, onaj lud? Ko si kiti, pametno! O , p ro k leto n em arljiv o sv et, m o raš d a p ro p ad n iš! M o re, o ći d a ti g azi siro tin ja i n estreća, tak o , ja, k ak o besno konj trava zelena! P O Z O R JE Ĉ E T V R T O B IV Š I, P E T A R JANJA: Eto moja verna Petra. - S in k o P ero , d a su ĉiš ru k av a i d eriš M iško i G alin , d a si p o m o g n im o u n aša nevolja. Jesi razumio? PETAR: A? JANJA: Prokletu uvu tvoju! (M išiću ). Dobro sluga, sv e slu ša, am a g a to b io b o g što n eći d a ĉu i. G u m ari! (V iče). D a n ao štriš n o ţu i d a d eriš M išk u i G alin u . PETAR: (gleda ga): Sad i konje da derem' Gospodaru, ja sam d o sta sv ak o jak e p o slo v e izv ršiv ao , ali sad i poganije da derem? T o , b og am i, n eće b iti! JANJA: Prokleto, nevospitano, najedeno, napijeno! Š to si ti m en e? PETAR: A? JANJA: U, kako mi baca vatru u srcu! Jesi li ti moju

slugu? P E T A R : K ak o n e b ih d ig ao 'u ku , k ad sad h o ćeš d a m e p o d staro st n aĉin iš što n ije n i m o j d ed n i praded bio? JA N JA : N eći d a ti razu m i, u g u rsu z'P rim iš ti o d m en e p laća? PETAR: Kad sam primio krajcare? JA N JA : P ro k letu tv o ju jezik u ! A m a, m o re, p rim iš sv ak u g od in u raĉu n . P E T A R : Š ta će m i sap u n ! K o ji 'o će, n ek a d ere i b ez sapuna, ja mu ne b ran im , ah P etar n eće JA N JA : O ćiš d a si sv aĊ iš so s m en e? P E T A R : Š ta v eliš? JA N JA : U b io ta m ati b o ţija so s jed n a p ro k leštin a n a moja glava! (V iče što g o d m o že). Š to ćiš ti k o d m en e? P E T A R : T a šta v iĉete tak o , n isam ja g lu v ! E n o n ek i lju d i ĉek aju tam o n a vrati. Ne znam kakav razgovor imaju. JA N JA : (T o i šp ek u lacija) G o sp o d in n o tariu s, im ate v o lja d a id ite u v ašu k u ću? M IŠ IĆ : Ja se v rlo rad o sa v ašo m g o sp o jo m i g o sp od iĉn o m razg o v aram . Z ato ćete m i d o p u stiti d a se jo št' m alo p o zab av im . JANJA: (Hunsvutska posla!) Ja imam moja jedna šp ek u lacija. M IŠ IĆ : O , izv o lite v i, ja v as n eću u zn em irav ati. JA N JA :(N eći d a ti ĉu e, p ro k letu v eru !) G o sp o d ar

n o tariu s, n ećite m alo d a v id ite k ak o je p ala šu p u? M IŠ IĆ : M alo p o sle izići ću d a v id im taj n esrećn i slu ĉaj. PETAR: 'A jd e, g o sp o d aru , ĉek aju lju d i! JA N JA : Š ta m i jed iš, jed ili ti p si! Id i k aţi: n e treb a m i šp ek u lacija n ik ak va. (O h d jav o lsk a p o sla!) G o sp o d ar n o tariu s, o ćite v i d a se d u g o b av ite k o d Ju cu? M IŠ IĆ : O , tak i ću izići d a v id im šu p u . JA N JA : S ad ćim ja d a d o Ċ im . (Otide s Petrom) M IŠ IĆ : Ĉ u d an starac, k ak o se o n za svak u m alen k o st zauzima! JU C A : T ak o m e, v id ite, p o ceo d an ĉan g riza i jed e. K A T IC A : O , o n je v rlo d o b ar ĉo v ek , v eru jte! POZORJE PETO B IV Š I, JA N JA JANJA (vrati se): K atico , i ti, d u šo Ju co , id ite malo u v aša so b a, im am jed n o m alo razg o v o r so s g o sp od ar notarius. K A T IC A : 'O ćem o , p ap a! (S Jucom otide) JA N JA : G o sp o d in n o tariu s, d a m i o p ro stite što ćim d a v as p itam : zašto d o lazite v i u m o ja k u ća? M IŠ IĆ : K o n e b i u v ašu k u ću d o lazio, k o ja je o d najpo šten iji'i n ajo d liĉn iji'u o v o m m estu? JA N JA : M o ja je k u ća p o šten o , i ja su m p o šten ĉo v ek . A m a, zn aite, n e si slo ţi n ešto . V id ite, g o sp o d in n o tariu s, ja v as p o štu im k ak o jed n o p am etn o m u ţ.

A m a, zn aite, im am m lad a ţen a, a sv et je h u n sv u tsko . Z ašto d a p rav im sram o ta n a m o ja k u ća? M IŠ IĆ : K ir-Jan ja, ja m islim d a v i o m en i n ećete su m n jati. V aša je g o sp o ja ĉestn a i p o šten a ţen a. N o , v i im ate jo šte i jed n u k ćer. JANJA: Katica je dete. M IŠ IĆ : Prekrasno dete! Tako, da bi se svaki, pravedno, u nju zaljubiti mogao. Ja bih imao jednu p rilik u za n ju , i to je p rav i u zro k zašto ja tak o ĉesto k vami dolazim. JA N JA : O , g o sp o din n o tariu s, im am v eć p rilik a za n ju . Kir-D im u , m o j stari p rijatelju , ĉo v ek p o šten , v red n o trgovac... M IŠ IĆ : Z ab o g a, za n jeg a d a d ate v ašu g o sp od iĉn u k ćer?! JA N JA : Z ašto n e, g o sp od in n o tariu s? Ĉ o v ek , k o ji im a trg o v ašk o d uh u seb e! M IŠ IĆ : D o b ro , zab o g a, ali o n ak o star. JA N JA : Š to m u fali? N e id i u k afan a. M IŠ IĆ : I to n ije n ajv eća d o b ro d etelj u k afan u n e ići. JANJA: Ne igra bilijar. M IŠ IĆ : K ak o će d a ig ra k ad je g rb av ? JA N JA : N e zn a m in u tu , n e zn a tajĉ, n e zn a k alu p . P aši sv o ja k ecelja, p a ĉu v a sv o ja k u ća k ao p o šten ĉo v ek . M IŠ IĆ : Z ab o g a, k ir-Janja, nemojte tako strogo postupati s v ašo m k ćerju ! T a, fala b o g u , k o m ćete i v i? N ju jed n u im ate. P o d ajte je za n jen u p rilik u . Z ašto d a

se n e u sreći k ad v am je m o g u će? JA N JA : Š ta m o g u ći? E to su m v eći p ro p ao . N em am n išta. O ćim d a p ro sim . Š to v i g o v o rite, g o sp o d in n o tariu s, n a o v a šteta, na ovaj svet? O teos, filaksi, m o ram o d a p o Ċ in im o sv iju ! M IŠ IĆ : K ir-Jan ja, ja v as m o lim , n em o jte d a v u ĉete g reh n a v ašu d u šu ; n em o jte d av ati staro m k ir-Dimi! JA N JA : G o sp o d in n o tariu s, v i m en e u v reĊ iv ate! Š ta fali moju Jucu? M IŠ IĆ : E , šta v i u zim ate v as? V i ste ĉo v ek jo št m lad , o so b ito u sn ag i, i lep i. K o m o ţe k ir-Dimu s vami srav n iti? V i i o n , ... zn ate, k ak o k aţu G rci, ... k ao Apolo i Vulkan! JA N JA : P i, p i, p i, p i! K ak v o lep o reĉ, p rav o elin sk o ! K o i tu m o m k u što b i teo m o ja K atica? M IŠ IĆ : H o ćete d a v am istin u k aţem ? JANJA: To si znade. Da go poznaim. M IŠ IĆ : T aj je m o m ak M išić n o taro š. JANJA (gleda ga): G o sp o d in n o tariu s! Š to v i g o v o rite?! N e m o ţe d a b u d e. M IŠ IĆ : Z ašto , k ir-Janja? JA N JA : V i ste ĉo v ek g o sp od in , v am i treb a m n o g o novci. M IŠ IĆ : K o lik o m i treb a, to lik o m o g u zaslu ţiti. JA N JA : A m a, o ćite lep štafiru n g i latu ra. M IŠ IĆ : O n ak o k ao što k ir-Jan ja m o ţe u ĉin iti.

JA N JA : A m a, m a to n teo n , n e m o ţi k ir-Jan ju n išta! Š to v i m islite, g o sp o d in no tariu s? K ir Jan ja im a dukate? Prokleto ono dukat, da ma gori na pupku, ako imam! M IŠ IĆ : (T o je m n o g o !) JA N JA : A k o o ćite b ez k rajcara, 'ajd e d e. A m a za novci? Nema siromah kir-Jan ja. K am o streća d a m o ţi da iskopa dve akove dukate, da da vama sto, Katici sto , d a b u d ete strećn i! P O Z O R JE Š E S T O B IV Š I, P E T A R P E T A R : G o sp o d aru , n e m o g u lju d i v iše d a ĉek aju . JA N JA : G o sp o d in n o tariu s, sad ste ĉu li m o je p lan , m o ţete isti k u ći. M IŠ IĆ : R ad sam m alo v id iti šu p u . JANJA: Kala, kala. (Petru). V o d ićeš g o sp od in n o tariu s k o d šu pu d a v id i k o n ji. O n će ti p o k azati k ak o treb a. d a si d eri k o ţa. O n je u ĉen o m u ţ, zn a elin sk i. (Otide). M IŠ IĆ : H a, h a, h a! L ep m i zan at d ao ! A li, ĉek aj m alo , starĉe, u 'v atiću ja teb e! (Petru). G d i ti je g o sp o d iĉn a!'' P E T A R : Š ta v elite, g o sp o d in e? M IŠ IĆ : O v aj je d o b ar za tajn i razg o v o r. (Da mu jedan-dva desetaka). N a, id i p ij što g o d ! PETAR: O, hvala bogu, od pet godina vido i ja srebernjaka u ruci! M IŠ IĆ (ja če): P a k ak o ţiv iš o v d je u ku ći?

P E T A R : K ao n ao p ak o . M o j G rk , d a m o ţe, o n b i i p aru sv o ju p ro d ao li u no v ac u ĉin io . S ad d a m u d erem crkotin e! N ek m u d ere n jeg o v o tac. Ja, b o g m e, n eću , makar on puko! POZORJE SEDMO P R E Đ A Š N JI, K A T IC A K A T IC A : O v aj se s v am i razg o v ara, g o sp od in M išić, a ne zna da ga je moj otac vikao. (Petru). Ĉ iĉa-Pero, id i b rţe. T raţi te g o sp o d ar. P E T A R : N aći ću ja m ajsto re za k o ţe, k o lik o g od 'o će. T ek m o ja ru k a n eće p ristu p iti. (Otide). M IŠ IĆ : O v aj sv e o k o n jm a b rig u v o d i. S iro m a', p o p lašio se d a n e m o ra d erati. N o ja sam k riv što sam starca na to naveo. K A T IC A : Z ar to n ije istin a, g o sp o d in M ašić, što ste mu kazali? M IŠ IĆ : T o sam ja izm islio . K A T IC A : Z ab o g a, zašto ste g a v arali? M IŠ IĆ : T a to je b lag o d ejan ije ĉo v eka u tešiti, k o ji 'o će d a p ad n e u o ĉajan ije. K am o sreća d a je to sv a šteta! K A T IC A : Z ar se jo št'što d o g od ilo? M IŠ IĆ : G o v o rio sam s v ašim g o sp o d in o m o cem o vami. KATICA: O meni? Kakvim povodom? M IŠ IĆ : S lu ĉajn o u razg o v o ru . N ajp o sle d o Ċ e reĉ o v ašo j b u du šĉo j sreći. Z n ate li za k o g a n am erav a v aš gospodin otac vas dati?

KATICA: Za koga? M IŠ IĆ : Z a k ir-Dimu. K A T IC A : V i sa m n o m šalu p ro v o d ite. M IŠ IĆ : N a m o ju ĉest v as u v erav am d a je to istin a što k aţem . K A T IC A : M o ţe b iti d a se o n šalio ? M IŠ IĆ : T o m o ţe b iti, ali n e v eru jem . O n m isli d a je to n ajb o lja p rilik a za v as, b u d u ći d a n e treb a n o v aca d ati. K A T IC A : S ad v eć m o g u v ero v ati. B o ţe m o j, b o ţe mo j! Ja n e zn am n a što će o v a n jeg o v a tv rd o ća izići. M IŠ IĆ : Je li istin a d a je tak o siro m a'? K A T IC A : M a'n ite g a zb o g o m ! O tk ad g a zn am , jo št'se n ije n ik ad p o falio . N eg o sv e u zd iše, k ao d a je sv et n a njega pao. M IŠ IĆ : D ak le, ja v am ĉestitam v ašu b u d u šĉu sreću ! KATICA: Vi me s otim obespokojavate. No, ja znam d a n eće n i o n p ro tiv m o je v o lje b aš tak o p o stup iti. M IŠ IĆ : Z aista, šk o d a b i i b ilo . V aša m lad o st, v aša lepota... K A T IC A : Ja sam n esrećn a! M IŠ IĆ : G o sp o d iĉn a, sm em li slo b o d no s v am a k o ju reĉ p ro b esediti? K A T IC A : N ašto to , g o sp o d in M išić? V i ste n ašo j k u ći najprijatniji gost. M IŠ IĆ : O v a reĉ "n ajp rijatn iji" d aje m i p o v o d on o izjav iti što b ih in aĉe tešk o izreći m o g ao . G o sp o d iĉn a,

ja sam d o sta v ašu d o b ro tu i v aša p reizrjad n a k aĉestv a u sam o ći u v aţav ao i injima se divio, danas je prilika o b jav iti v am d a su m en e p relesti v aše p reu m iln o o b u zele, i d a b i b u d u šĉe šĉastije m o je n esn o sn o b ilo k ad b i m i su d b in a p ak o sno u k ratila s v am i d n e ţiv o ta deliti. KATICA: (uzdahne). M IŠ IĆ : V i v id ite, g o sp od iĉn a, d a ja ljubov moju k vami dosta prosto i bez upotreblenija tekstova iz ro m an a izraţav am , n o s o tim m islim d a što je jezik p ro stiji, to su ĉu v stv a p riro d n ija. O d v as, d ak le, sad a o ĉek iv am , sm em li zacelo ţelji m o jo j n ad eţd u d av ati. - V i ću tite? KATICA: Gospodin Mišić, ja v as k ao razu m n o g i o tm en o g g o sp od ina o so b ito p o ĉitu jem . M IŠ IĆ : M en i je o v o d o sta. Ja zn am d a n ajv ećim p rip jatstv ijam a o v d e o d v ašeg g o spod in a o ca n ad ati se imam, no poznato je da se tek takva ljubov kao znatna p o ĉitu je i u tri ĉasti ro m an a izd aje gdi je b rak o so ĉetan ije n a k ak av g o d n aĉin prip ećen o b ilo . Š to je v iše o v ak o v i'p reĉag a, v i zn ate, to je p rijatn iji ro m an N o , d o sta o v o g a, ev o v am g o sp o Ċ e m am ice. POZORJE OSMO P R E Đ A Š N JI i JU C A JU C A : Š ta m islite, šta je m o j starac u ĉin io? K A T IC A : Ţ alo sn a, d a n ije sam o štete? JUCA (M išiću ). Im a li o v aj p aso š sv o ju v aţn o st? M IŠ IĆ : O v aj n em a sv o g a p eĉata, n e m o ţe d ak le n i dostovernosti imati.

JU C A : E , sad , g led ajte, n a što g a n jeg o v a tv rd o ća n av o d i! Iz p rev elik e šted n je o b iĉaj im a sv ak i p eĉat s pisma koje d o b iv a sk id ati i n an o v o u šip k u p retv arati, d a v o sak n e k u pu je. T o je, d ak le, i ju ĉe rad io . S ad , k ak o je d o to g a d ošao d a i s p aso ša p eĉat sk in e, il' je, m o ţe b iti, n jeg o v g lu v i slu g a to u ĉinio , n e zn am , d o sta je to što je p re n eg d i, sp rem aju ći se n a p u t, koji do n ek o lik o d an a p redu zeti m o ra, p aso š izv ad io i sad g a b ez p eĉata n alazim . M IŠ IĆ (ra zg led a p a so š): H e, h e, h e! T o je jam aĉn o slu g a u ĉin io , v id eći g rd n o v elik i p eĉat o v d e, i h o teći sv o m e g o sp o d aru u šted n ju p riteći. H e, h e, h e! Š ip k a v o sk a m o ţe se za p etn aest k rajcara d o b iti, a za o v ak i p aso š m o ra p latiti fo rin tu . JU C A : I što je sv eće p o tro šio za to , i što je jed an p u t, s tak v im v o sk o m p ism o , n arav n o , slab o zap eĉativ ši, v ek slu jed n u izg ubio ! Ja v am k aţem , g o sp od in e, k ad bi' hotela pripovedati sve njegove budalaste poslove, m o g la b i se ĉitav a k n jig a n ap isati. POZORJE DEVETO JANJA s keso m u ru ci u trči, B IV Š I JANJA: Kaimeno, kaimeno! Zaboga i poboga, propao sum! K A T IC A : Z ab o g a, šta je o v o ? JANJA: Pustaljije, pustaljije! JUCA: Gdi? JANJA: Pobegli su. Gospodin notarius, mi pomozite! O ćim d a p o Ċ in im . M IŠ IĆ : A li šta se to d o g od ilo u sred po d n e?

JANJA: Ukrali mi novci. M IŠ IĆ : K o , k o ? JANJA: Pustaljije! M IŠ IĆ : Ja v as n e razu m em . JA N JA : E v o , d o šli o b ešen jak e Ĉ iv u ti d a menja novci. Imao sam dve-tri d u k ate, k ao siro m a ĉo v ek . K ak o , tak o , p ro m en io su m . E , sad d o Ċ i d ru g i, o ći cv an cik i što im a m ati b o ţija. 'A jd e, d a im d am . P et k rajcari n a jed n o p arĉe, lep u p ro fit! D o n esim o v a k esa d a izb ira. Oni bira, ja gledim; oni bira, ja gledim. Vidim da sve jed i k artalcetli iz d ţep u . E , m islim , b o li g a srcu . K ad plati i otidi, broim moja kesa, nema dvadeset forinti strebru! M IŠ IĆ : E , g led aj ti sad ! D a n e b u d ete p o g rešili p reĊ e kad ste kesu brojali? JANJA: Nije, gospodin notarius: dve stotine forinta sreb ro , b ro io su m d eset p u t. N eg o su m n estreća. O ćim d a p ro p ad n im H u j, g o sp o d in n o tariu s, zašto n ećete d a traţite p u staljije? D a v am d am ... to je v ašu d u ţn o st! M IŠ IĆ : Ja n e m o g u v ero v ati d a su v as m o g li tak o prevariti. Ta vi ste Grk! JANJA : G rk ? G o sp o d in no tariu s, to je b io Ĉ iv u t! K irije im o n , R o šild o v u ob lig aciju ! N estrećn u Jan ju , kaimeno! (O trči). M IŠ IĆ : O v o o p et što g o d zn aĉi. JUCA: Evo mu poslovi! M IŠ IĆ : T u b i treb alo p o m o ći. (P o klo n ivši se, p o Ď e). D E JS T V O T R E Ć E

POZORJE PRVO JANJA JANJA (sam hoda po sobi): Jan ja, Jan ja, u n esrećn a si se p lan eta ro d io ! Jan ja, o ćiš d a p ro p ad n iš k ao V elizario s, što p iše g reĉesk o m u d ro st. Š u p u ti p alo , ubila ti skupi konji. Kukuruz si pokvario, toliki novci k o štu i Ĉ iv u tin u k rali d v ad eset fo rin ti streb ro i R o šild o v a ob lig acija o d k ir-Dima od hiljada forinti streb ro T o i šteta što n e si m o ţi d a p lati. Š to ćiš sad? D a b u d iš siro m ah iro s p o d tv o jo m staro sto m , k ao što k aţi m u d ro g reĉesk o slo v o , d a b u d iš siro m ah Jan ja. D a ĉek aš k rajcara, i n e d o b iiš, o d a u m riš o d g lad a. D o Ċ i k ir-D im u , išti sv o ja o b lig acija, što ćiš d a m u d aš? D a ti b aci u p ro cesu d a izg u b iš tv o ja k u ća O h o , o h o ! S tan i, Jan ja' T o je zlo , v elik o zlo ! V eć si p ad n io u v o d a. R u k a ĉin i tap a, tap a; v o d a ĉin i u p a, u p a, teće si se u d av io , teće p ro p ad n io . N eg a d a si u b iiš. K ak o si u b iim ? D a n ap u n im p u šk a. P u ! U b io si Jan ja. 'A jd e d a go vizitiramo. Oho! To nia dobro plan. Da kupim štran g a, o sk u d n u vrem en u . D o k sa si o teo s, zn am što d a rad im ! D a u k rad im o d Ju ca m alo saraĉik u , što p rav i belila, pa da se otruim . T o n e k o štu i n išta, i n e p rav i larma Tako da umrim, da propadnim, kad nemam ţiv o f Z b o go m , zelen o sv et, sad si m i g o rk o ! O h , n eći Jan ju d a ti v id i! Z b o g o m m o ja šp ek u lacija, o ći Jan ju d a si p o Ċ in i! O h , tam o d a u m rim . (Pokazuje sanduk) D a jo šte v id im m o i srci! (Otvori sanduk) Moje lepe ţu te d u k ate, m o je b ele talire, zb o g o m ! O ći Jan ju d a v as o stav i, d a n e id ite n a p ro ces A m a o ći d a u m ri so s vas, sos moju srcu (Zatvori sanduk) Sad da sakriim k lju ĉ, d a n ik o n e u zm i m o ji lep i n o v ci (Č u je se lu p a na vrati). JANJA: Ko i to? JUCA (iza scene): Otvorite!

JA N JA : Š to ćiš'? JU C A : O tv o rite, im am d a v am što g o d k aţem . JA N JA : N e m o g u , im am p o so . (F rišk o d a si o tru im , d o k n ije p ro v alila v rata, šk ilji!) JU C A : B re, o tv o rite! Istek lo v am to lik o sirće! JANJA: Kaimeno! (Otvori brzo vrata). POZORJE DRUGO JU C A i B IV Š I JA N JA : K o je istek o sirćetu? JU C A : Ĉ iĉa P era k ak o je zav rn o slav in u , n e zn am , d o sta d a je o tišlo p o ak o v a. JANJA: Di-i Petru? Di-i hidru paklenu? Di-i Kerveros kod Plutu? Di-i da go taki truim? JUCA: Eno se tamo zabunio. Ah badava, suv pesak sve popio. JA N JA : O h , g ro m , d i si d a g a u b iš! (O trči). JU C A : D o b ro n am je p o šao n ap red ak ! A k o o v ak o u straje, tam an ću d o šešira d o ći. P O Z O R JE T R E Ć E JANJA (V u če P etra za u vo ), JUCA JANJA: Ovamo, kakademone, ovamo, n eĉisto d u h , rod bos furia! Ko-i d iro sirćetu ? P E T A R : T a šta m e v u ĉete za u v o ? N isam sk o t! JANJA: Ko-i istek o sirćetu , p ro k letu p as?

PETAR: Ta mahnite me! Jesam li vam govorio stotinu redi: "Gospodaru, kupite drugu slavinu, ova se sasvim o jela, b iće štete." "Nemam novci, sinko." Evo, sad je bolje. JA N JA : Jo št' m i se p o sm ejav a, p ro k leto n eĉisto d em o n ! O ći d a m i sek ira. N eĉisto d u h , zn aiš d a ti sad iseĉim u m o ja fu rija! JU C A : A li, zab o g a, d o k le ćete g a d rţati d a v am to lik u štetu p rav i?! N ije li v am se k u kuruz zbog njega p o k v ario? N iste li sto tin u d ru g e štete zb o g n jeg a imali? JA N JA : A m a m u p rav im raĉu n . JU C A : Š ta v am je 'asn a o d raĉu n a, k ad n e m o ţete d a se naplatite? JA N JA : P rav o k aţiš, d u šo Ju co ! D a o teram u g u rsu z što m i p rav i šteta. Ĉ u iš, n ev aljalo d u h , n isi v iši m o i slugu! PETAR: A? JA N JA : D jav o l ti u zio , n ećiš v iše d a m i b aciš ţerav ica u moju srcu! (Donese jedan veliki protokol). Evo tefteru: "Osamnaesti juli pogodi Petru Jovanov sluga, za godina po trideset forinta." Je li tako, ugursuz? P E T A R : Š ta v eliš? JA N JA : K erv ero s! P o što si p o g o Ċ en za g o d in a? P E T A R : Ja n e zn am n i sam , zašto n isam jo št'n ik ad a novce primio. JA N JA : K erv ero s! Ja to tefterija! T u je sv u raĉu n . (V iče). Trideset forinta!

PETAR: 'Ajde nek bude trideset. JANJA: Primio si jed an p u t p et g ro šik i, d ek a p en d i k rajcarija; d ru g o i p u t o sam g ro šik i, ik u si tesera; jedanput po forinta, trijanda. Jedanput eksi krajcarija; jed an p u t šest g ro šik i, d ek a o k to k rajcarija. O k to će ek si, d ek a tesera; će tesera, d ek a o k to ; će p erid i, ik u si trija. D io , će en a, trija; će trija, ek si; će d io , o k to ; in ja: en a fiju rin ija, će trijan d a trija k rajcarija. E d n a fo rin ta i trideset i tri krajcara. E li tako? P E T A R : Š ta? JA N JA : P rim io si ed n a fo rin ta i ĉetrd eset i tri k rajcara. PETAR: 'Ajde dobro. JANJA: Sad, razbio si dve tanjire, dva forinta. PETAR: Ja! JA N JA : K ad si teo d a sa u d av i M išk a, o cek o si u laru i n aĉin io šteta ed n a fo rin ta i trid eset k rajcara. PETAR: A? JA N JA : Z a M išk u u lar: fo rin ta trid eset k rajcara. P E T A R : G o sp o d aru , šta ti g o v o riš? JA N JA : Š to m i p rav iš šteta? Š to n e d rešiš lep o , k ao p o šten ĉo v ek? ... Izio si ed n a k o b asica, trid eset k rajcara... K ad si tela d a si p ali šu p u , u zio si šafo ljica sos mleka i ugasio vatra; dva forinta trideset krajcara. Sos voda si gasi vatra! ... Kad si bio u vinograd sos n ad n iĉar, izg u b ilo si jed n u sik iru , trid eset k rajcara... K ad si n o sio p u tu nja, p u k o k aišu i p ro su lo si to lik u k lju k , p et fo rin ta... S lo m io si to ĉk u n a k o lu , o p et p et forinta... Sad si mi proso sirkjetu, tri akov po deset forinta, trideset forinta. U suma: dio, deka efta,

saran d a ep ta; će en a trijan d a trija k rajcarija, saran d o o k to će trijan d a trija k rajcarija. Jo šte se m i d u ţan ti mene osumnaest forinta, trideset i tri krajcara. R azu m iš? P E T A R : Š ta v eliš? JA N JA : T i si m en i d u ţan o su m n aest forinta i ĉetirid eset ĉetiri k rajcare. P E T A R : D o b ro , o d b i m i o d p laće. JA N JA : D jav o lsk o d u h , p rek o p laća! K ak o ćiš d a m i p latiš? P E T A R : G o sp o d aru , ja te islu ţim v ern o ev o im a jed an aest g o d in a, p a sad d a sam ti jo š d u ţan ; to je sasv im ĉiv u tsk i! JANJA: H a, Ĉ iv u t, Ĉ iv u t! T i si p o slo Ĉ iv u t d a m i k rad i n o v ci i R o šild o v a o b lig acija i š n im a d eliš. Pustaljijo, daj moi novci! P E T A R : Š ta v eliš? JA N JA : S i ĉin i g lu v o ! N o v ci d aj, k ad k aţim lep o ! P E T A R : P a p lati m i, d e, k ak o zn aš! Ja sam zadovoljan. JANJA: O, ĉek aj u g u rsu z, id im d a ti d am n a m ag istratu , d a ti o b esi, zn aiš? PETAR: Dobro, dobro. Bar da znam kod koga sam slu ţio ! JA N JA : O ćiš d a m i v u ĉiš štrik la? Ĉ ek aj! D u šo Ju co , id im n a m ag istrat, d a g o v eša. N eg a d a g o ĉu v aš d a n e p o b eg n i. R azu m iš? (Otide). P E T A R : B o g ati, g o sp o Ċ a, šta m isli o v aj m o j

gospodar? JUCA: A bog bi ga znao. P E T A R : T a d a g a je p seto to lik o g o d in a slu ţilo , p ak o p et b i treb alo d ru g o jaĉe d a p o stu p a. A li n išta! Ja vidim moje dobro jutro. Nego daj mi bar da jedem što g o d . JU C A : P rav o k aţeš. D a p o p ijem i ja k afu , d o k se n ije vratio. (Odu). P O Z O R JE Ĉ E T V R T O M IŠ IĆ (Stupi) M IŠ IĆ : E , k ir-Jan ja, sad sam te u 'v atio ! S ad ćem o v id iti 'o će l'se m o ja ţelja isp u n iti ili n e. P ro k leti G rk , k ak o je tv rd ! P re b i, ĉin i m i se, d u šu isp u stiti v o lio , nego i jednu krajcaru izdati. No dobar je moj genije. Ili ću ja d o stići što ţelim , ili će se Jan ja d ru g o jaĉije okretati! POZORJE PETO B IV Š I, JANJA (Naglo stupi, za njim) KATICA JA N JA : E j, n estrećn u Jan ja, ej n estrećn u Jan ja! K A T IC A : A li, zab o g a, šta se d o g o d ilo? JANJA: Mi ubio bog! M IŠ IĆ : Š ta je, k ir-Janja? JA N JA : N estreću , n estreću ... M en jo su m d u k ati i d o b io fališn i b an k i. (L u p a se p o čelu ). Uh, uh, uh! M IŠ IĆ : K ir Jan ja, m en i je ţao d a v as m o ram

obespokojavati. No vi znate d a sam ja u slu ţb i. Ja sam zato o d m ag istrata i p o slat d a v as u v aro šk u k u ću vodim. JA N JA : S v ak o i šala p ro k leto d i i ĉo v ek u n estreća. O talas Janja, o talas Janja! M IŠ IĆ : M islite v i d a ja šalu p ro v o d im ? T u se v i varate. JA N JA : Š ta ćete v i, g o sp o d in notarius, sos mene? M IŠ IĆ : Z ap o v est je d a m o rate sa m n o m ići. JA N JA : Z ašto? Ja su m ĉo v ek p o šten ... O , m o je lep e dukate, o, moje lepe dukate! M IŠ IĆ : D a ste v i p o šten i, o to m n em a su m n je. N o , v id ite, k o d v as se n ašle fališn e b an k e. V i m o rate odgovarati. JANJA: O, tihi, o keros! Ama ja go nisum pravio, de, ja su m ĉo v ek p ro st. M IŠ IĆ : T o n e id e u raĉu n . JA N JA : T reb a d a m i m ag istratu jo št' p lati šteta ĉres tako ugursuzu. M IŠ IĆ : T o m o ţete u su d u k azati. JA N JA : P ak sad što ćite v i so s m en e? M IŠ IĆ : D a id ete u v aro šk u k u ću . JA N JA : U v aro šk a k u ća? P a što ća p o sle d a b u d e? M IŠ IĆ : A k o se d o k aţe d a su b an k e zaista fališn e, izg u b ićete sv o d o bro , i m o ţete d o ći n a ro b iju . JANJA: Vas molim, gospodin notarius, ostavite mi da

d rţim n en ija n a m o i d u k ati! N e m i p lašite p o d m o ju n estreću zab aĊ av a! M IŠ IĆ : M islite M v i d a je m o je n am eren ije v as sam o p lašiti? N i n ajm an je. G led ajte sam o k o je n a v rati. JANJA: (otvori vrata, pak se strese) U! Dva panduru! G o sp o d in no tariu s, to i lep o , to i trg o v ašk i d a m i terate sos pandura pod moju starostu? M IŠ IĆ : V i ćete sa m n o m ići, a o n i za n am a. JANJA: Ama ja nisum nigda bio u magistrat. M IŠ IĆ : V eru jem , i v rlo m i je ţao d a se tak o d o g o d ilo . JA N JA : Z n aite šta, g o sp o d in n o tariu s? D a k aţite d a n isam k u ći, i d a p ro Ċ i ta stvar bez mene. M IŠ IĆ : T o je p ro tiv m o g a zv an ija. Ja to u ĉin iti n e mogu. JANJA: 'Ajde, bolesnu sum, imam kolika. M IŠ IĆ : B o lest u o v ak o v im slu ĉajev im a n e ek sk u zira. JANJA: (uzme ga na stranu) O ćite d a m i p u stite, d a dobiete jedna lepa jabuka od mene? M IŠ IĆ : N e sm em , k ir-Janja. JANJA: Da vam dam pet forinta. M IŠ IĆ : O stav ite se v i to g a. JANJA: Evo da si ubiim, da vam dam jedan dukat. M IŠ IĆ : N e m o g u ja to ĉin iti. JA N JA : G o sp o d in n o tariu s, ja su m n em eš!

M IŠ IĆ : O v o je stv ar k rim in aln a. JANJA: Ja sum k u rijan em eš! K ak o v i sm ete d a d o Ċ ite u n em ešk a k u ća? Z n aite d a v as n e p o štu im ; d a u zm im sab lja, d a v as seĉim k ak o šafran . M IŠ IĆ : I ja, k ad v as n e b i'k ao p o zn ato g k ir-Janju u v aţav ao , m o g ao b i'v as u g v o ţĊ e sm esta o k o v ati. JANJA: Kirije imon! Gospodin notarius, kakvo je to slovo? M IŠ IĆ : D rag i k ir-Jan ja, v i zn ate šta je car i carsk a zap o v est. K o p ro tiv cara id e, m o ţe li se n ad ati m ilo sti? JA N JA : O is to o n o m a tu p atro s! K u k av n o Jan jo , što ćiš d a p o strad aš! G o sp o d in n o tariu s, im a li k ak v o p o m o ć za m en e? MIŠ IĆ : N ik ak v e. JANJA: Ama, molim si, gospodar notarius, imajte elejm o sin i! P o m o zite m i! S iro m ah ĉo v ek a! M IŠ IĆ : O v d e je sv e b ad av a. JA N JA : G o sp o d in n o tariu s, ev o o v d e im am saraĉik u , pustite da si otruim. KATICA: Zaboga! M IŠ IĆ : T o n ije slo b o d no ! Z n ate, k ad je k o zatv o ren , svako mu se sredstvo iz ruku uzima, s kojim bi sebi ţiv o t m o g ao u zeti. JA N JA : O , talas Jan ja, što ćiš d a p o strad aš k ak o Diogen u Korint! Gospodin notarius, nemojte da mi u b iite m o ja šp ek u lacija. Ja su m ĉoveku trgovac. M IŠ IĆ : 'A jd ete, k ir-Janja, prolazi vreme.

JANJA: (klekne) T ak o v am v ašu d o b ru d u h u , gospodin notarius, nemojte da mi ubiite! Ja sum ĉo v ek u star! KATICA: Ali, gospodin-M išić! JANJA: Katico, moli gospodin notariusa. On ti milui. Moli go da mi oprosti! KATICA: Ta, zaboga, on nije pravio banke! JANJA: Nisum, tako mi moja trgovina. Da bog da da ne profitiram nigdi, ako znaim da pravim banku, KATICA: Gledajte, pomozite mom pani! JA N JA : P o m o zite, g o sp o d in n o tariu s, ta ja su m v aš ĉo v ek u , v i se mlogo puta sos moja Juca razgovarate. M IŠ IĆ : V id ite k ak o je to zlo k ad n em ate sv o g a k o d magistrata. JANJA: Ta vi ste moj, gospodin notarius! Vi ste kazali da miluite moja Katica. M IŠ IĆ : Ja i sad to k aţem . JANJA: Evo, uzmite ga! M IŠ IĆ (pogledi na Katicu): Ja vam za to osobito b lag o d arim . N o treb a n ajp re i g o sp o d iĉn u zap itati. JA N JA : O ći o n a, ja zn aim , o n a m e slu ša. E li, K atico , ti m en e slu šiš? O vo je d o b ru p ralik a. G o sp o d in n o tariu s je ĉo v ek u p am etn o , u ĉen o , zn a elin sk a historija. M IŠ IĆ : A , d ru g o , v i i to zn ate k ak o je sad o b iĉaj u svetu. JA N JA : O ći n o v ci? N em am , g o sp o d in n o tariu s,

p ro p ao su m , izio su m sv e so s p ro k leta n estreća. M IŠ IĆ : K ad n em a, šta ćem o i m i? D a u m rem o o d gladi? 'Ajdete, kir-Jan ja, u v aro šk u k u ću . JANJA: O, talas ego! 'Ajde da vam d am o v e fališn e banke za mirazu. M IŠ IĆ : D a ja o d g o v aram ? JA N JA : A m a, v i ste ĉo v ek u u ĉen u . (Izvadi banke, pa m u trp a u d žep ). Uzmite Katica, ima pet hiljada tri stotine forinta. M IŠ IĆ : T o su fališne b an k e, k ir-Janja. JANJA: Ama vam poklonim, de! Ne ištim d a m i v ratite. D a v am d am i R o šild o v a o b lig acija o d k irDimu, od hiljadu forinta strebro. M IŠ IĆ : G d i je? JA N JA : O n a što su m i u k rali p ro k leti Ĉ iv u ti. M IŠ IĆ : Š ta ću s n jo m e? JA N JA : K ad si n aĊ i. U zm ite, g o sp o din n o tariu s m o lim vas. Vi ste jedno p am etn o m u ţ. K atico , o d i o v am o . E v o , d a b u d ete strećn a. (Blagosilja ih). Katicu je moja d o b ra d ev o jk a. V id ite, o n a ću ti, o ći. E v o d a v am d am evlogimenom, da budi svadba u nedelja. M IŠ IĆ : V iše iz lju b o v i k v ašo j g osp od iĉn i k ćeri primam njenu ruku. JANJA: E kala, kala, samo da ne idimo u magistratu M IŠ IĆ : N ećem o ići. N o p o k lan jate li v i n am a o v e b an k e i o b lig aciju jam aĉn o ?

JANJA: U! Gospodin notarius, skupo vreme! M IŠ IĆ : Ja m o g u v ašu g o sp od iĉn u k ćer i n e u zeti. JANJA: E, kad sum kazao, kazao da ... i prosto! Ja sum gospodar od moje slovo. Samo da ne idim u p ro k leto m aĊ istrat. P ro p ao su m . 'A jd e n ek a id i sv e. Ja vidim da je moju planetu od gar. Gospodin notarius, vi ste moju zet! M IŠ IĆ : Jesam , i d o p u stite m i d a s v am i d ru k ĉije m alo p ro g o vo rim . O n i Ĉ iv u ti, što su v as p oarali, u 'v aćen i su. JA N JA : Š to ? A d i su n o v ci? M IŠ IĆ : K o d m en e. Ja sam tak i p o slao m o m k e u p o teru , k o ji su srećn o k ak o d uk ate, tak o i R o šild o v p ap ir n ašli... JANJA: Gospodin notarius, to su moji dukati. M IŠ IĆ : V i ste ih m en i p o k lo n ili. JANJA: O, teos filaksi! Ja sum vama banki poklonio. M IŠ IĆ : B ez k o jih se n e m o g u d u k ati p o v ratiti. JA N JA : O ćite d a m i o tm ite sa sila? M IŠ IĆ : Š to jed an p o k lan ja, d ru g i, k oji p rim a n e o tim a. JA N JA : Z n aite što , g o sp o d in no tariu s? T a m i sm o ro d ; 'ajde da delimo. M IŠ IĆ : B o ţe so h ran i! V i ste ih m en i jed an p u t poklonili, ja moje pravo ne dam. JA N JA : A m a o ću d a p o d ig n im n a v as p ro cesu .

M IŠ IĆ : Š ta v am d rag o , m en e n eće p ro ces n išta stati JANJA: (dugo ga gledi) Gospodin notarius! Usred m o ja n ev o lja im am ćef d a p išim jed n a h isto rija. M IŠ IĆ : K ak v u isto riju? JA N JA : K ak o je srp sk o g lav a p rev arila g reĉesk o mudrost. P O Z O R JE Š E S T O JU C A , B IV Š I JU C A : Z n ate šta je n o v o n a so k aku? K ir D im a bankrotirao. JA N JA : Š to , m o re, što? JU C A : E n o zap eĉatili m u d u ćan . JANJA: Kirije imon! Deset iljada forinta! M IŠ IĆ : Š ta? JANJA: Kaimeno, propadnili mi! E, Janja, sin od T an talo s, sad si sasvim p o Ċ in io ! M IŠ IĆ : A li k ak o ste m u m o g li, zab o g a, to lik e n o v ce poveriti? JANJA: Kako da mu ne daim? Trija per mezo! Evo gu anatematos! POZORJE SEDMO KIR-D IM A , B IV Š I JANJA: Ogligora, ogligora! Pu ine ta aspa? DIMA (trese glavom): Kaka isterna!

JANJA: Ama, is to onomu tu teu, aspa, bre, aspa! DIMA: Dein ine! JA N JA : O k u g a, d i si d a p ro Ċ iš k ro z m o ju u v u i iziĊ iš kroz njegova usta! Deset hiljada forinta, bre! DIMA (maja rukom): E p ajsu n . Z n aiš što , k ir-Janja? D a ti reĉim n a srp sk o jed n o slo vo . S u m d o šu a, d a m i d aiš K atica. N eg a d a m i d aiš i asp ri. JA N JA : D a ti d aim k u g u d a si d av iš; d a ti d aim sab lja d a si k o liš; d a ti d aim saraĉik u d a si tru iš. A n atem ate! Oh, moji lepi deset hiljada! Oh, moj beli deset hiljada! M IŠ IĆ : V id ite, lep o k aţe srp sk a p o slo v ica: "S k u p v iše p laća." D a n iste ţalili za štalu , n e b i v am k o n ji p ro p ali; da se niste na interes polakomili, ne bi tolike novce izgu b ili. S k u p o ća v am je v iše štete n eg o 'asn e p riĉin ila. JANJA: Kir-Jan ja, im aš u v o d a ĉu iš? K ir-Jan ja im aš p am et d a razu m iš? P ro k leto sv ak a šp ek u lacija so s mlogo interes i malo kapital! Uu! (Strese se). Deset iljad a! U h , u h , u h ! O ći d a m i u v ati šlo g u ... P ravo ima! N ek m i u v ati za o k o , d a n e v id im m o ja n estreća n a ovum svetom, da ne vidim ona kuga (pokazuje na Dimu) što m i izio m o je lep e n o v ce! A h ara, k ir-Janja, ahara; ne ahara, nega ahamna. ZAVESA

Related Documents

Sterija - Kir Janja
June 2020 8
Kir
November 2019 39
Kir
June 2020 30
Kir
December 2019 39
Sterija - Rodoljupci
June 2020 13
Kir
April 2020 29