Srpski Recnik U Dijaspori Ii

Srpski rečnik u dijaspori II Nekada smo putovali do mora vozom, 470 kilometara dugom prugom Beograd – Bar, za nekih 10-12 sati. Danas za isto vreme, uz još neki sat čekanja u Frankfurtu ili nekom drugom evropskom gradu, srpski iseljenici sa stalnim boravkom u Kanadi ili Americi, prelete avionom 7-8 hiljada kilometara, uz polazak iz Beograda. Nedavno sam pri povratku za Kalgari, imao priliku da čujem jednu interesantnu priču. Porodica D. je jevrejskog porekla i pre drugog svetskog rata živeli su na Senjaku. Po završetku rata, sele se u Ameriku, gde im se rodila ćerka Svetlana. Pored srpskog jezika koji se u njihovoj kući govorio, Svetlana je kroz školu naučila engleski. Studirala je francuski i ruski jezik, potom nastavila školovanje u Francuskoj, a provela je godinu dana i u Rusiji na razmeni studenata. Po povratku u Pariz, udaje se za Francuza gde je rodila ćerku Katarinu. Svetlana nikada nije živela u Srbiji, ali je svoju ćerku naučila srpski i engleski. Katarina je francuski jezik naučila živeći u Francuskoj, a kasnije i ruski na studijama. Tako danas Katarina, treća generacija srpskih iseljenika, govori četiri jezika. Interesantno je prisustvovati porodičnom ručku ove porodice, gde svi tečno govore engleski, francuski, srpski i ruski. Zamislite razgovor koji krene, na primer, na francuskom, nastavi se na srpskom, a završi na engleskom i ruskom... Tempo života u rasejanju često nije plodno tlo za učenje srpskog jezika. Deca u školi i u društvu koriste samo strani jezik, pa ako ni u svojoj kući ne pričaju srpski sa roditeljima i meñu sobom, za očekivati je da će ubrzo zaboraviti i osnove maternjeg jezika. Primer porodice D. je izuzetno poučan, lep, zanimljiv i svakako neuobičajen za prosečnu iseljeničku familiju, i dokaz da uz malo truda i deca dece koja nikad nisu živela u Srbiji mogu tečno da pričaju srpski. Moji novi prijatelji iz Kalgarija su me podsetili da sam u prvom delu priče zaboravio neke reči koje se često koriste u srpskom jeziku u ovim krajevima: BUKIRATI (eng. to book) - Juče sam „bukirao“ karte za let za Beograd. Ova reč je postala "domaća" meñu Srbima u Kanadi i Americi, ali na žalost i u Srbiji, naročito u vreme godišnjih odmora. Vujaklija je još nije usvojio, ali verujem da neće još puno vode proteći ispod Brankovog mosta pre nego što se to desi. „Bukirati“ znači rezervisati, a i ta reč potiče od strane, latinske reči reservare (zadržati, pričuvati, nameniti za kasniju upotrebu). BAKS, BAKSA (eng. box, backs) - Pozajmi mi 20 „baksa“, vratiću ti sutra. Skini mi ovu „baksu“ sa leña, preteška je. U Americi je ovo već odavno usvojena „srpska“ reč, koja ima višestruko značenje, a najčešće se koristi kao zamena za reč kutija, zatim za dolare. ŠERE (engl. share) - Pale su mi „šere“, ne znam šta da radim. Kratka i laka za pamćenje zamena za deonice ili razne vrednosne papire koje ne izdaje Narodna banka Srbije. Opšta finansijska kriza u svetu, učinila je da je ova reč vrlo često u upotrebi poslednjih godina.

DILIVEROVATI (od eng. deliver) – Izvini, ne mogu večeras da se vidim sa tobom, jer moram da „diliverujem“ picu. Naša dugačka reč raznositi izgubila je bitku sa ovom “sklepanicom” po broju slova, a nešto se bojim da ćemo se svi uskoro saplitati o nju. DEK (eng. deck) - Doñi popodne da pijemo pivo na „deku“. Nije to skraćena varijanta hrvatske reči za ćebe, već srpska tvorevina od engleski reči „deck“, koja označava terasu iza kuće, obično sagrañenu od drveta. Omiljeni prostor meñu širokim narodnim masama u Kanadi, uključujući i naše iseljenike, jer kad se nema dovoljno vremena ili para za odmor duži od par dana, onda je lepo i u svom dvorištu raspaliti roštilj, pozvati društvo i uživati pre dolaska zime. SELFON (eng. cell phone) - Crk'o mi je „selfon“, nemoj me danas zvati. Godina 1984-ta, u slobodnoj prodaji se za „tričavih“ 3.995 dolara našao prvi mobilni telefon Motorola “Dynatac 8000X” (na slici zajedno sa novim modelom mobilnog telefona firme Motorola i Rudi Krolopom, šefom tima koji je kreirao prvi mobilni telefon). Ova mobilna „cigla“ se punila na svakih pola sata razgovora i težila je oko pola kilograma. Fotografija preuzeta sa msnbc.msn.com

MARKET (eng. market) – Neću da stavljam kuću na „market“, dok su ovako niske cene. Činjenica da se „market“ isto čita i piše i na srpskom jeziku, samo ubrzava nestanak „tržišta“, pravog značenja ove nove „srpske“ reči. Čak bi i Vuk Karadžić bio skakao od sreće što eto i Englezi, Amerikanci i Kanañani pričaju srpski... Još samo kad bi propisali na ćirilici. FLAJERSI (eng. flyers) - Ovih „flajersa“ ima svakim danom sve više. Štampani oglasi, vrlo popularni u Kanadi, preplavili su poštanske sandučiće, ali i kućne pragove. „Flajersi“ su oglasi koji se više puta nedeljno isporučuju na skoro svaka vrata privatnih kuća u Kanadi. Ako ne želite da primate te besplatne oglase, morate da pozovete firmu koja ih isporučuje da bi skinuli broj vaše kuće sa liste. Opšte je poznata činjenica da naš narod u prvo vreme po dolasku u tuñinu kreće upravo od raznošenja oglasa i razvoženja pice, barem dok ne nañu posao u struci. Srpski jezik, osim što nam je maternji, dugo je bio i osnovni jezik u kući. Odlaskom u inostranstvo, prilike su se promenile, pa se tako mnoge naše porodice u Americi, Kanadi i Australiji u svojoj kući služe i engleskim jezikom. Kako vreme u rasejanju prolazi, sve je teže održati korak sa maternjim jezikom , a sve lakše preuzimati engleske reči. Starijim emigrantima se često prigovara kako su zaboravili srpski, a nikad nisu u potpunosti naučili engleski jezik, pa su zauvek osuñeni na život u nekom procepu, ni tamo ni ovamo. Najčešće je to sudbina prve generacije iseljenika, ne samo onih iz Srbije. Ukoliko deca od malena zavole knjigu i čitanje na srpskom jeziku, pisanje na ćirilici i na latinici, gledanje naših crtanih filmova i dečijih emisija, to uveliko može da im pomogne da istinski zavole srpski i smatraju ga svojim jezikom, a ne jezikom svojih roditelja. "Na

slovo, na slovo". "Neven", "Branko Kockica" su najbolja škola srpskog jezika i srećan sam što i moja deca obožavaju da ih gledaju, iako su neke serije nastale i pre mog roñenja, a ja i nisam više baš toliko mlañan momak koliko bih možda voleo da jesam... Ako se srpski uči kao kazna, pre ili kasnije deca će verovatno odlučiti da ga odbace, kao nešto nametnuto, a svi znamo koliko ne volimo baš ono što moramo da radimo. Kažu vrediš koliko jezika govoriš. Lepo je naučiti strane jezike, ali valjda postoji dobar razlog što ih zovemo stranim?!? Alen ðelić, Kalgari Februar 2009 www.srbiusvetu.org Fotografija preuzeta sa msnbc.msn.com