Srpski Recnik U Dijaspori I

Srpski rečnik u dijaspori I Nekada smo se rugali onima koji bi, kadkad tiho i nenametljivo, drugi put opet napadno, krajnje neukusno i neprikladno, u svakodnevni srpski jezik nasumice ubacivali strane reči, koje su onomad štrčale kao crne ovce, a danas… Svet se menja svakodnevno, razmena podataka je dostigla neslućene granice, pa se došlo se do toga da za mnoge pojmove i ne postoje srpske reči (internet, televizija, telefon…). Retki su danas jezici, koji su uspeli da sačuvaju svoju izvornu lepotu i nisu dozvolili mešanje sa stranim jezicima, mahom engleskim, nemačkim, španskim, francuskim… Na današnji srpski jezik veliki uticaj imali su Turci i Austrougari. U svetu se ljudi danas koriste sa preko 7,000 hiljada jezika, a sva je prilika da će do kraja ovog veka, većina ostati samo mrtvo slovo na papiru. Srpski rečnik u dijaspori (foto Alen ðelić)

Prosečni Srbin koji živi van granica Srbije, pričajući srpski, često upotrebljava i mnogo stranih reči, jer vreme, kao i okolina čine svoje. Manje se čitaju knjige na srpskom, čitanje novina svodi se na prelistavanje i prepričavanje udarnih vesti sa naših internet stranica, mogućnost gledanja predstava na srpskom je ravna nuli, osim ako živite u Torontu i još ponekom gradu gde živi mnogo Srba, dok se televizija kao način da se prekrati vreme, skoro potpuno prati na stranim jezicima. Kao posledica takvog stanja, koristimo reči koje su prosto smešne kad ih izdvojimo, ogolimo i predstavimo u takvom svetlu, jer tako osamljene deluju nestvarno i nerazumno, a ipak ih, na žalost, sve češće koristimo u svakodnevnom govoru. Kad se pomene staklena bašta, danas se misli na zagrevanje naše planete, a na pomen srpskog jezika u dijaspori, recimo u Kanadi, Americi i Australiji, često se pomisli na reči kao što su: BIZI (eng. Busy) - Ne mogu sada, mnogo sam „bizi“. Nekada smo umesto ove reči znali reći da smo u gužvi ili da smo zauzeti. Odličan način da se rešite nepoželjnih osoba. Verovatno najčešće upotrebljavana strana reč u srpskom jeziku, sa ove strane okeana. TRAK, ČROK (eng. Truck) - Onaj mamlaz me umalo nije udario svojim „trakom“. „Kamion“ će u skoroj budućnosti ostati u zapećku, jer će ga pregaziti ova tvorevina. Vozači „trakova“ obično štede struju na raskrsnicama, pa ne koriste migavce pri skretanju, a i često vole da voze u dve trake, kako ne bi ugrožavali pešake na pločnicima. MORGIDŽ (eng. Mortgage) - Odobrili su mi „morgidž“ za kuću. Kredit za kupovinu kuće ili stana, nasušna potreba velikog broja srpskih emigranata, a u skorije vreme i u Srbiji uveliko uzima maha. Srećom, u Srbiji još zvanično ne koriste ovaj izraz.

BEJZMENT (eng. Basement) - Ostavio sam neke stvari u „bejzment“. U Srbiji se obično koristi izraz podrum, a misli se na prostoriju gde ostavljamo sve ono što nam više ne treba u kući. PEJNTATI (od eng. Painting) - Moram da „pejntam bejzment“. Jedan od najčešće korišćenih izraza na „srpskom“ jeziku u dijaspori. Značenje reči je farbanje, malanje, krečenje. MEJK ŠUR (eng. Make sure) - Hoću da „mejk šur“ da je sve u redu. Reč „proveriti“ dobila je opasnog suparnika i vreme će pokazati ko će odneti prevagu. GARBIDŽ (eng. Garbage) - Ne znam gde da bacim onaj „garbidž“. ðubre se u Kanadi često ostavlja u vrećama iza ili ispred kuće ili u posebno sagrañene kućice za odlaganje smeća, za sve koje žive u zgradama. Smeće se uglavnom razvozi jednom nedeljno. Postoji nekoliko vrsta ñubreta i svaka vrsta ima svoje kontejnere. DAUNTAUN (eng. Downtown) - Idem u „dauntaun“ na piće. Iako zvuči kao loše izgovorena kineska reč, „dauntaun“ je omiljeni izraz srpske emigracije u Severnoj Americi, a predstavlja centar grada. ČÎP (engl. Cheap) - Nemoj da si tako „čîp“. Kratka i lako prihvatljiva reč koja znači „jeftin“. Verovatno se zato toliko i koristi. BEK ALI (eng. Back Alley) - Proñi kolima u „bek ali“ do moje garaže. Put iza kuće, najčešće nasut sitnim kamenom, koji vodi do garaža. Odlična prilika da se zvirne u komšijsko dvorište, kako biste se uverili da je sve u redu sa njegovom kravom. LAJF INŠURENS (eng. Life Insurance) - Moram da uradim „lajf inšurens“ za „Ne daj Bože“. Izraz predstavlja „životno osiguranje“, što je stavka pomoću koje mnogi planiraju svoj budući život i sreću. STRÎT (eng. Street) - Živim na uglu petog „strita“ i sedme avenije. Neko bi pomislio da je u pitanju kakvo bezalkoholno piće, ali značenje reči je „ulica“. BARBIKJU (eng. Barbecue) - Ajde večeras doñi kod mene na „barbikju“. Ćevapi, pljeskavice, vešalice, krmenadle, pileće belo… Ako Srbina išta u tuñini podseća na maticu, onda je to roštilj. Druženje uz roštilj je uvek dobra prilika da se iznova isprobaju jelovnici i pićovnici iz omiljenih restorana iz mlañih dana. BEKJARD (eng. Backyard) - Idemo u „bekjard“ na „barbikju“. Dvorište iza kuće je jedino mesto gde možete dići sve četiri u vazduh van svoje kuće, a da ne ljudi ne pomisle da nešto prodajete. Savršeno se uklapa sa roštiljom. ŠOPING MOL (eng. Shopping Mall) - Danas ću ceo dan pazariti u „šoping mol-u“. Tržni centri su omiljeno izletište lepšeg pola na svim kontinentima, pa i u Severnoj Americi. Živele kreditne kartice!!!

ŠORTKAT (eng. Shortcut) - Moram da pronañem „šortkat“ do tebe. Prečica, kakva god da je nije dobra. Ne kažu Srbi uzalud „preko preče, okolo bliže“. DRAJVEJ (eng. Driveway) – Jutros mi je palo pola metra snega na „drajvej“, pa sam lopatao sat vremena da izañem kolima iz garaže. Ljudi koji su došli sa Balkana i koji su tamo imali svoju kuću sa betoniranim izlazom iz garaže, nisu navikli da se služe lopatom za sneg toliko često koliko u Kanadi. U Kalgariju na primer, lopata se brižno čuva i svakodnevno vozi u kolima, zajedno sa opremom za promenu bušne gume, opremom za prvu pomoć i četkom za skidanje snega i leda sa kola. HAJVEJ (eng. Highway) – Ideš samo „hajvejom 2“ do… Autoput, e još samo kad bi se moglo preko bare, do stare kafanice…

Alen ðelić, Kalgari Janur 2009. godine www.srbiusvetu.org