Sveta Cirilica I Sveti Nacionalizam Srpski

Света ћирилица Свето је оно што су Свети људи створили. Ћирилицу су створили Света Браћа Кирил и Методије. Ћирилицом се служе данас само православни Словени: Руси, Бугари и Срби. Једно се добро мора признати руским комунистима, што су задржали ћирилицу. Али је римска црква, кроз дугу и крваву борбу, наметнула латиницу покатоличеним Словенима, да би их већма одвојили од православних. Апи оно што ни комунисти нису учинили у Русији, чине сада нека српска господа, пишу латиницом, издају листове и књиге латиницом. Па чак и неки свештеници штампају свое билтене латиницом. Просто, не знају шта раде. Они не знају да одбацити ћирилицу значи одбацити половину Православља. И одвојити се од све српске писмености из прошлости. И трампити боље за горе, и увредити Свете апостоле словенске Кирила и Методија. И огорчити до крви српски народ. И навући проклетство од Светог Саве. - Не, ако Бога знате, господо српска; ако сте и учени, будите паметни. Календар СПЦ у Америци, 1960, стр. 95.

Шта је то српски национализам Шта је то српски национализам? То је рам, у коме је икона Христова. То је дом, у коме је Христос домаћин. То је брак, коме је Христос благословитељ. То је село и град, у коме је Христос начелник. То је држава, у којој је Христос цар. То је уметност, у којој је Христос чаробност. То је школа, у којој је Христос учитељ. То је Црква, у којој је Христос првосвештеник. То је борба, у којој је Христос војсковођа. То је страдање, у коме је Христос главни страдалник. То је мука, где се Христос мучи кроз невину децу. То је робовање, које је издржљиво само са Христом. То је устанак против неправде, са барјаком Христовим. То је победа са певањем: Христос воскресе! То је песма, која Христово Име слави. То је весеље, где Анђели Христови са људима играју. Шта је то српски национализам? То је ткиво историје српског народа, коме је основа Христос, а потка Свеци и Светитељке и јунаци и Мученици Христови. То је молитва до последње сузе и последње капи зноја. То је пост докле очи не постану два пута веће. То је жртвовање за Христа свега имања и себе сама. То је снежна чистота у девичанству и анђелска верност у браку Христа ради. То је срећа у самоћи, срећа у браку, срећа у друштву, срећа у побратимству, срећа у колиби и на престолу, срећа у оба света, у име Христа Бога.

1

Ево због чега је речено да је тешко бити Србин. А то је речено комшијама српским и издајницима српским, којима је национализам рам, у који они стављају другу слику коју им противници Христови гурну у руке. Стаза православља, Орган СПЦ у Америци, март-април 1976. стр. 9.

Шта је Свети Николај Српски говорио о својим непријатељима?

"Благослови непријатвље моје, Господе. И ја их благосиљам и не кунем... Они су место мене исловедили грехе моје пред светом. Они су ме шибали, кад сам се ја устезао шибати себе самог. Они су ме мучили онда, када сам бежао од мука. Они су ме ружили онда, кад сам ја сам себи ласкао. Они су ме пљували онда, кад сам се ја гордио собом. Благослови непријатеље моје, Господе, и ја их благосиљам и не кунем, Кад сам се Ја правио мудрим, они су ме називали лудим. Кад сам се правио моћним, они су ми се смејали као кепецу. Кад сам хтео водити људе, они су ме гурали у позадину... Роб куне непријатеље, јер не зна. А син их благосиља, јер зна. Јер зна син да му се непријатељи не могу дотаћи живота. Зато слободно корача између њих, и моли св Богу за њих". Тако је писао владика Николај у својим Молитвама на језеру. У Жичком благовеснику, објављеном уз Часни посгт 1940, налази се и овакав запис: "Поводом пашквила које су се појавиле против нашег Елископа, неки свештеници и световњаци послали су нашој редакцији чланке и дописе у којима се са гнушањем те пашквиле обеснажују и износе се скривени подстрекачи који то све финансирају. Ми жалимо што те чланке не можемо штампати. Ни Епископ нам то не препоручује. У разговору са епископом Николајем, он нам је рекао: 'Ми православни свештеници морамо бити позитивни и конструктиани, ако икад, то нарочито у овом времену. Не смемо трошити ни време ни снагу на ствари негативне и деструктивне. Што се мене лично тиче, ја се радујем што сам могао бити користан и мојим непријатељима, писцима ових пашквила, бар материјално, кад нисам могао духовно, Јер грдећи мене они добијају за то паре, те се хлебом хране".

2