Sportske Povrede

SPORTSKE POVREDE Sportske povrede zauzimaju visoko mesto u redosledu ucestalosti povreda u savremenom svetu. Zbog toga je od velikog znacaja prevencija. Ona proizilazi iz razumevanja njihove sustine i mogusŸnosti razlicitih tokova u procesima izlecenja. Od narocitog je znacaja postupak neposredno posle povrecivanja. Ove povrede su, po svojoj prirodi, najcessŸe lake povrede, ali mogu postati problem u odnosu na takmicarsku sposobnost, zbog varljivog uverenja da je mogusŸe brze izlecenje nego sto dozvoljavaju prirodni procesi. Oporavak sportiste mora biti potpun, jer se, inace, rizikuje ponovno povrecivanje, koje je najcessŸe teze. DEFINICIJA I KARAKTERISTIKE SPORTSKIH POVREDA Povrede koje se desavaju sportistima desavaju se i u svakodnevnom zivotu, samo sto je za sportiste karakteristicno da se stalno izlazu rizicima povrecivanja, sto se, drugim ljudima, retko desava, izuzimajusŸi neke profesionalne povrede ili ostesŸenja, kao i povrede koje nastaju u saobrasŸajnim nesresŸama. Posto su sportske povrede masovna pojava, utvrcena su i pravila njihove prevencije. Pored toga, lecenje sportskih povreda je specificno, a ciljevi su mu tacno definisani: povreceni sportista mora biti potpuno izlecen, a period nesposobnosti zavisi od ocene sposobnosti. LEKAR I POVREDJENI SPORTISTA Pred lekara se, u principu, postavlja, ostrije nego obicno, zahtev da osposobi sportistu potpuno i sto brze !? Povrecenog sportistu je mogusŸe leciti dobro ili bolje, ali, skoro nikada brze! Ne postoje carobne metode koje mogu da ubrzaju prirodan tok lecenja, ali ih zato ima mnogo koje taj tok mogu da produze. Postovanje ovog stava je cesto uzrok sukoba lekara i okoline (uprave kluba, trenera, javnosti …). Pritisci su vesŸi sto je kvalitet sportiste vesŸi. Reakcija sportiste na povredu je drugacija nego sto je to slucaj u obicnim zivotnim prilikama. Sportista je, cesto, spreman da igra i sa povredom koja, u obicnom zivotu, podrazumeva bolovanje. Uloga profesionalizacije sporta je samo jos vise zaostrila sve ove navedene probleme, jer se radi o zaradi sportiste ili i kluba i svih u njemu. Navedeni problemi i sukobi su doveli do pojave "carobnih" terapeuta u sportu ( u [apcu- cica Radisa sa Jevremovca, u Beogradu- Steva Kostolomac, … i u svakom gradu ima po neki takav "carobnjak") a da ne govorimo od ljudima koji su zavrsili neku od medicinskih skola, pa cak i medicinski fakultet i specijalizacije, a u sredstvima infomisanja se reklamiraju uspesnim i brzim (?!) lecenjem sportista. Iz godine u godinu, u sportu rastu snaga i brzina i izlozenost povredama je sve vesŸa. Dokaz za to je cinjenica da seniorske svetske rekorde od pre 30 godina, danas nadmasuju juniori i to na treninzima !!! UcESTALOST SPORTSKIH POVREDA Sportske povrede ucestvuju u ukupnom broju povreda sa 10% - 15%. Distribucija po godistima izgleda ovako:

* do 20. godine 20% * od 20-30.god. 50% * od 30-40.god. 15% * od 40-50.god. 15% NajcessŸe su povreceni sledesŸi regioni tela (redosled po ucestalosti povrecivanja): 1. koleno 2. nadkolenica 3. skocni zglob 4. rame 5. saka 6. glava 7. stopalo 8. list 9. prepona 10. leca. Ucestalost, po sportovima: 1. skijanje 2. vezbe na spravama 3. fudbal 4. boks 5. atletika Uopste receno, pocetnici, neiskusni, neoprezni, premoreni, netrenirani, sa losom samokontrolom, slabom kontrolom trenera i sudija, bisŸe cessŸe povreceni u svakoj sredini, narocito na losim terenima i bez zastitne opreme. PRIRODA SPORTSKIH POVREDA Sportske povrede su, najcessŸe lake, ali sa velikim uticajem na takmicarsku sposobnost. One se dele na akutne i hronicne. SledesŸa podela je na endogene i egzogene. ENDOGENE - anatomske i fizioloske promene tkiva usled premora i prenaprezanja. EGZOGENE - nastaju delovanjem spoljnjih sila ili agensa. Takoce, postoji podela i na direktne i indirektne, po nacinu delovanja povrecujusŸe sile. Kod direktnih povreda, povreda nastaje direktnim i iskljucivim dejstvom povrecujusŸe sile, a kod indirektnih, povrecujusŸa sila dovodi npr. do pada, a taj pad dovede do

povrede. Postoje i termicke povrede, tj. povrede usled dejstva temperature, bilo visoke ili niske. Ovde sresŸemo i hemijske povrede, npr, usled dejstva kreca kojim se obelezavaju tereni, i zbog toga je zabranjena upotreba kreca u te svrhe. FAZE TOKA POVREDE a. ostesŸenje tkiva b. krvavljenje (hematom) v. reaktivno zapaljenje g. oziljavanje ili osifikacija Lecenje je najcessŸe konzervativno a od najvesŸeg znacaja je poznavanje i primena BAZIcNIH PRINCIPA LEcENJA SPORTSKIH POVREDA PREVENCIJA 1. Predhodno odabiranje sportista 2. Takmicarska spremnost 3. Sportska borilista 4. Zastitna oprema 5. Preventivna bandaza 6. Uticaj ranijih povreda 7. Kontrola i samokontrola 1. PREDHODNO ODABIRANJE SPORTISTA Predhodni pregled i odabiranje mladih sportista sluze: - da se utvrdi ko je fizicki kvalifikovan da se bavi sportom i da se eliminisu nesposobni - da kvalifikuje osposobljene za odrecenu vrstu sporta - da odredi postupke koji neke mlade sportiste mogu da dovedu do takvog stanja da im postane mogusŸe ucessŸe u nekom sportu bez vesŸih opasnosti od povrecivanja ili nastanka hronicnih ostesŸenja -ovde je vazno i doba rasta, jer u adolscenciji lakse dolazi do trajnih ostesŸenja tkiva, a motivisanost mladog coveka je velika, pa on ,cesto, prikriva tegobe (disimulacija). - postavlja se pitanje smisla bavljenja takmicarskim sportom u doba rasta, i to pitanje najcessŸe postavljaju lekari, koji su u sukobu sa interesima sve vesŸe profesinalizacije sporta. - ipak, treba znati da se pametnim treningom i radom mnogo moze postisŸi. 2. TAKMIcARSKA SPREMNOST Takmicarska spremnost je rezultat treninga, kondicije i sportskog iskustva. Od znacaja je i sportska tehnika, koja je rezultat treninga i dobre skole, a koja omogusŸava izvocenje najtezih radnji uz minimalan napor. Treba voditi racuna o posebno opteresŸenim regionima, posebno optresŸenju misisŸnih grupa, koje treba podvrsŸi posebnom rezimu

vezbanja. Pretreniranost predstavlja veliku opasnost po sportistu, jer misisŸi onda postaju osetljiviji na povrede. Sportisti pokazuju preosetljivost na infekcije a rane i prelomi im sporije zarastaju, jer veliki telesni napori smanjuju imunu snagu organizma. 3. SPORTSKA BORILIsTA Moraju ispunjavati sve uslove za sto bezbednije bavljenje sportom. Npr. fudbalski teren mora biti ravan, sa pravilno podsisanom travom, bezbedno obelezen, i sa dobrom drenazom, a danas i sa grejanjem ispod trave (da se ne bi pojavio led na terenu). Slicno vazi i za ostale terene, s tim sto je pravilima takmicenja propisano koje uslove teren mora da ispunjava. 4. SPORTSKA I ZAsTITNA OPREMA Kako treba da izgleda sportska i zastitna oprema u svakom sportu, propisano je odgovarajusŸim propisima. Odgovornost za ne primenjivanje i pravilnu upotrebu zastitne i sportske opreme snose sportista, treneri, sudije i sportski lekari. 5. PREVENTIVNA BANDAzA Pravilna upotreba preventivne bandaze moze da spreci nastanak ili smanjipovrede ligamenata, tetiva, pa i kostiju. Primer, bandaza sake kod boksera, koja je pravilima obavezna. 6. UTICAJ RANIJIH POVREDA Prerano opteresŸenje neizlecenih sportista, moc, u najmanju ruku, dovesti do lakog obnavljanja povrede, a cesto dovodi do vesŸeg i tezeg povrecivanja. Nema cudotvornih postupaka u lecenju sportske povrede i nista ne moze da ubrza prirodni tok izlecenja povrede. U zdravom sportskom kolektivu, lekar i trener ne mogu biti dva razlicita pola, tj. ne mogu i ne smeju biti suprotstavljeni, jer obojica moraju da rade u interesu sportiste, pre svega. Bolje je sportistu osposobiti, greskom, 7 dana kasnije, nego 1 dan ranije. 7. KONTROLA I SAMOKONTROLA Da bi se sprecio nastanak povreda, neophodno je striktno postovanje pravila igre. U tim naporima, trener, sudija i lekar moraju biti clanovi istog tima, tima koji brine o bezbednosti sportiste. Oni moraju biti ti koji sŸe insistirati na striktnim pravilima takmicenja, od postovanja pravila igre, do postovanja pripoisa u vezi terena i sportske i zastitne opreme. S druge strane, sportista mora nastojati da samokontrolu podigne na najvisi mogusŸi nivo, cuvajusŸi pri tom i sebe i protivnickog sportistu od povreda. Oba faktora su neophodna istovremeno. Kvalitet sucenja- se posebno izdvaja kao faktor zastite sportista. 7. ORGANIZACIJA ZDRAVSTVENE SLUzBE

Bezbednost takmicara zavisi u celini i najvise od stepena organizovanosti preventivnih mera i strucnog nivoa tih mera. Razne naucne discipline pomazu da sportisti povesŸaju snagu, brzinu, izdrzljivost, da poboljsaju tehniku i taktiku. NJihovo usavrsavanje, kao i poboljsanje kvaliteta izhrane, prosŸiruju granice telesnih sposobnosti i omogusŸavaju bolje prilagocavanje tkiva i celog organizma na sve vesŸe zahteve i opteresŸenje. Mecutim, sportska medicina je na rubu sbivanja kod sportske javnosti. O njoj se, uglavnom, zna u vezi terapeutskih zalaganjima i mogusŸnostima, a o njenom osnovnom cilju, sportskoj preventivi i kontroli trenaznog procesa, se malo zna, a, verovatno, lekari malo u tome i ucestvuju, a razloga za to ima vise. Sportskih povreda sŸe uvek biti, ali se njihov broj, pre svega uz pomosŸ navedenih preventivnih mera, moze znacajno smanjiti. OCENA TAKMIcARSKE SPOSOBNOSTI POSLE POVREDE Osnovna greska u ovome je verovanje da je izlecenje i rehabilitacija povrecenog sportiste mogusŸa brze nego sto to bioloski zakoni ljudskog organizma dopustaju. Tacna dijagnoza povrede je osnov procene duzine takmicarske nesposobnosti. REAKCIJA POVRE\ENOG SPORTISTE Povreceni sportista razlicito reaguje na cinjenicu da je povrecen, a njegova reakcija zavisi od uslova u kojima se povreceni sportista nalazi i od licnosti samog sportiste. Na njegovu reakciju mogu uticati polozaj u ekipi, pritis http://www.bolnica015.org.yu/ZC_lat/Sportske%20povrede.pdf Nikola91: Povrede misica kod sportista Autor: dr sc med Milorad Jerkan Postavljeno: 17.03.2008 Misicno tkivo cini osnovu fiziologije sporta, osnovno svojstvo mu je savladjivanje gravitacione i inercione sile prilikom pokreta. U nasim istrazivanjima oko 5o% od ukupne telesne mase odlazi na misicnu muskulaturu, kod vrhunskih sportista atleta ove vrednosti su i vece. Micicno tkivo se sastoji iz celija koje su sposobne da pod uticajem nadrazaja kontrahuje, skracuje. Razlikujemo tri vrste misicnog tkiva poprecno prugasto, glatko i srcano misicno tkivo. Kod povecanog rada misicno vlakno se ponasa dvojako. Fiziologija misicnog tkiva Ako su naprezanja dugotrajna, ona ne zadebljavaju, vec se adaptira da dugo bez zamora vrsi povecani rad. Snaga kontrakcije misicnog vlakna je proporcionalna njegovoj debljini, a skracivanje - njegovoj duzini (zakon debljine i duzine). U citoplazmi misicnog vlakna (sarkoplazma) nalaze se vlakna miofibrile (produkt sarkoplazme). Sarkoplazma sadrzi hranljive materije u vidu zrnaca (belancevine, glikogen, lipoidi) i misicni hemoglobin. Prisustvo ovih materija uzrokuje promenu boje misicnih vlakana: mutna, crvena, svetla i bleda. Crvenu boju vlakna daje misicni hemoglobin, i ova vlakna su spora sa relativno malim moto - neuronima, koja se odlikuju velikom sposobnoscu za stvaranje aerobne energije. Svetla misicna vlakna su brza, inervisu veliki moto - neuronima, koji se odlikuju velikom sposobnoscu za stvaranje aerobne energije. Bela misicna vlakna su brza, inervisu

veliki moto - neuroni i imaju veliki potencijal za stvaranje anaerobne energije. Miofibrili ili kontraktilna vlakna su najvazniji deo poprecno prugastih misica direkno su zaduzeni za kontraktilnost misica koja je u sportu najvaznija. Obavijena su mrezastim kolagenim vlaknima vezivnog tkiva i sjedinjuju se u misicne snopice. Dalje, oni sa rastresitim vezivnim tkivom povezuju misicne snopice u vece misicne snopove. Ovo rastresito tkivo je perimizijum misica koji ima veliki znacaj u unutrasnjoj mehanici misica, i omogucava lako medjusobno pomeranje misicnih snopova, kao i lako klizenje jedan preko drugog, bez poremecaja gradje misica. Misicni tonus ili blaga zategnutost nastaju u mirovanju kada motorna vlakna salju nadrazaje minimalnog intenziteta. Poremecaj (povreda zivca) tonus misica gubi se a samim time i sposobnost kontrakcija postaju mlitavije i oduzetije. Misici se nalaze pod kontrolom kore velikog mozga odakle se vrsi njihova kontrola, zategnutosti i polozaja odredjenog dela tela u prostoru. Protok krvi kroz kapilare i njihovo direkno delovanje na suzenje i sirenje kao i ishranu misica regulisu vegetativna vlakna . Delovanje misica moze biti: staticko i dinamicko Staticko delovanja je izometrijska kontrakcija gde raste napetost misica ali se duzina ne skracuje. (omogucuje ravnotezu pojedinih delova tela, nasuprot delovanjima spolja i same tezine tela. Primer ponasanje qvadricepsa u polozaju kada sportista stoji ucvrscuje koleni zglob i nogu odrzava ispruzenom.), Dinamicko delovanje ispoljava izotonicke kontrakcije, prilikom kojih se misic skracuje pokrecuci pojedine delove tela. (dizanje tegova izaziva skracenje misica odnosno izotonicku kontrakciju) Karakteristika misica Karakteristika misica kod coveka je da predstavlja kombinaciju izometrijskih i izotonickih kontrakcija. Maksimalna kontrakcija misica normalne duzine je 3kg na 1cm2 povrsine. Misicno vlakno pri maksimalnoj kontrakciji skracuje se za polovinu pocetne duzine poznat kao Weber-Fickon zakon. Ukoliko je misic istegnutiji on je u proporcionalnom odnosu istegnuca kraci i obrnuto.Usled povisene misicne aktivnosti javlja se hipertrofija, ali samo ako pri izvedenom radu odnosno uradjenoj vezbi (treningu) dolazi do savladjivanja otpora, svaka druga misicna aktivnost sa neadekvatnim misicnim otporom ne dovodi do nikakvih promen. Neaktivnost, imobilizacija (inaktivitet je nefiziolosko stanje izazvano nekom traumatskom povredom sportista ili nekom akutnom bolescu koja smanjuje radnu aktivnost sportiste) i slicne promene izazivaju misicnu atrofiju, zbog promena (opadanja) velicine pojedinih misicnih vlakana kao i smanjenja kontraktilnih belancevina. (fizioloska kontraktura je iscrpljena energija potrebna za opustanje misica) Kod sportiste, u cilju prevencije, najvaznije je analizirati : elasticnost, kontraktinosti i snagu misica. Uzrok nastanka povrede misica Nastaje tupim udarom. Udarac osteti misicno vlakno, misicnu kapsulu ili tetivu, dolazi do krvarenja, stvara se hematom unutar ili izvan kapsule. Bilo da se radi o direknim ili indireknim akutnim lezijama misica od esencijalne vaznosti je pojava hematoma i pravac njegove evolucije. Smatra se da ova afekcija nastaje zbog inplantacije periostalnih celija

u hematom kao kontrolni mehanizam, ili je u pitanju inflamatorni proces u misicu koji pogoduje ostifikaciji (sklonost ka recidivima je velika) fibroznih oziljaka na mestu povrede, sa kolagenim vlaknima usmerenim u pravcu delovanja misica. Smanjuje se sposobnost kontrakcije i smanjuje se snaga misica pa je veoma vazno za sportskomedicinsku praksu kontrola hematoma i obuzdavanja reakcije na inicijalnu traumu. Prema nasem iskustvu povrede misica nastaju zbog: a) direktan udarac u misic, b) usled naglog i nekordinisanog pokreta, c) promene ritma trcana "iznenadni sprintevi", d) nedoziranost brzinskih treninga (prozeni sprintevi na duzoj relaciji, e) slaba fizicka pripremljenost za na****e trenazne procese, f) psihomotorna nestabilnost i diskordinacija sportiste, g) slaba zagrejanost misica za predstojece napore, h) umor i pretreniranost, i) neadekvatnost sportskog borilsta, j) neadekvatno sudjenje i gruba igra protivnika. Najcesce povredjeni misici su: m. kvadriceps, m. rectus femoris, m. biceps femoris, m. gracilis, m. adductor lognus, m. adductor magnus, m. tensor fascie late, m. semimembranosus, m. gastrocnemius, m. biceps brachi i m. pectoralis. Simptomi i znaci povrede misica: povrede misica nastaju iznenada, sportista je svestan povrede i u potpunosti je sposoban da opise nastanak povrede. Sportista tacno lokalizuje mesto povrede a vodeci znak je bol. Kod sprintera ili kod brzog trcanja sportista oseti ostar bol kao ubod vrhom noza ili tupe igle koja se kasnije pretvara u bolnu tupost. Sportista ima utisak da mu je noga oduzeta, pokretljivost ostecenog ekstremiteta je minimalna, a u nekim slucajevima i apsolutno i neizvodljiv. Kontrakcija misica pracena je bolom, a i pokusaj svakog pokreta izaziva bol. Hod i upotreba povredjenog ekstremiteta su limitirani u zavisnosti od tezine povrede. Subjektivni simptomi kod povredjivanja misica je: a) iznenadni ostar bol kao "ubod nozem", b) utisak istegnutosti misica, c) cepanje i kidanje misica, d) oduzetost povredjenog misica, e) u trenutku povredjivanja pad sportiste kao "pokosen", f) nemogucnost hoda jako otezan hod i otezano koriscenje povredjenog dela tela, g) disfunkcija susednih zglobova povredjenog segmenta tela, h) bol pri pasivnom kretanju. Objektivni simptomi povrede misica: stalna bolna osetljivost na mestu povrede, b) precizna lokalizacija povredjenog mesta, c) na mestu ostecenog misica pojava otoka koji s ekasnije siri, d) pojava prekida, udubljenja, razmaknuca i deformiteta na mestu povredjivanja, e) kontrakcija misica otezana ili neizvodljiva, f) ekstenzija bolna i ogranicena u predelu povredjenog segmenta, g) hematom kao inicijalni znak povredjivanja na mestu povrede, a kasnije i na udaljenim mestima, h) pojava hematoma je siguran dijagnosticki znak da se radi o kidanju misicnih delova, i) pojava udubljenja na mestu povredjivanja, j) "bolni grc" izaziva bolnu osetljivost, otvrdlinu, otok i hematom, spazam misica, ekstenzija bolnog misic je bolna i limitirajuca, kontrakcije su svedene na minimum ili su potpuno ugasene. Bolnost misica najcesce srecemo kod. M. biceps femoris, m. soleus, m. gastrocnemius medialis i m. biceps humeri. Funkcionalna i organsko ostecenja misica delimo u dve grupe: 1. akutna funkcionalna oboljenja misica - nastaju usled intenzivnog sportskog naprezanja,

i pojavom bola tokom samih sportskih vezbi. Karakteristicnost je da se bol javlja na samom takmicenju a ne postoje nikakvi validni podaci o dejstvu nekih spoljnih trauma koje su tu bol izazvale. Oporavak je cesto spontan, a u ovu grupu funkcionalnih ostecenja misica spadaju: tendinitis, akutni entenzitis, tendovaginitis, miozitis itd. 2. hronicna ostecenja misica.nastaju usled hronicnog kontinuiranog opterecenja i u sportsko-medicinskoj praksi je poznat kao sindrom prenaprezanja ili mikrotraumatske bolesti, odnosno hronicni entenzitis. Intenzitet nastanka oboljenja je promenljivog karaktera a javlja se nakon odredjenog perioda. Traumatske povrede misica - mogu biti otvorenog i zatvorenog tipa Povrede otvorenog tipa - nisu tipicne za sport, ali ih srecemo kod grube kontakt igre, neadekvatne opreme kao i losih uslova za igru. Otvorene povrede nastaju od uboda (vulnus, punctum i ictum), posekotine (vulnus scisum), razderine (vulnus lacerocontusio), ugrizne rane (vulnus morsus), ogulotine (exoracio), ogrebotine( abrazio), smrskavanja (vulnus conquastum). Ulaz rane obavezno sterilno obraditi zastitit od infekcije, dati antitetanusnu zastitu (najbolje je da cela ekipa bude vakcinisana i revakcinisana na tetanus) Povrede zatvorenog tipa - zatvorene povrede misica mogu nastati i delovanjem spoljnih sila i to: jaka kontrakcija protiv sile koju je tesko savladati, dizanje tereta, udarac na kontrahovan misic, pasivno pomeranje zgloba (nasilno) u trenutku kontrakcije i iznenadna kontrakcija agonista u fazi kontrkcije antagonista. Po mehanizmu nastanka povrede misica mogu biti direkne i posredne: direkne nastaju: a) usled direknog udarca, b) dejstvo spoljasnje jake sile, c) sopstvenom snagom kontrakcije protiv pruzenog otpora, d) velikim fizickim naporima (naprezanjem) iznad praga izrzljivosti sportiste. posredne nastaju: a) usled pokreta na koje covek nije navikao. Pokreti su nagli i nekontrolisni sa kontrakcijama koje mogi da izazovu delimicnu ili potpunu rupturu misica, b) nasilnim pokretanjem zgloba u pasivnom stanju, i elongacijom misica u trenutku kontrakcije, c) usled dejstva tupe sile na kontrahovan misic (udarac) predmetom sa ostrom ivicom po misic koji je u polozaju aktivne kontrakcije izaziva rupturu misica bez obzira na jacinu udarca ako je misic u stadijumu maksimalne napetosti, d) nekontrolisana kontrakcija snaznog intenziteta razlicite grupe misica usled kontrakcije grupe antagonista dok je samo jedan misic u kontrakciji. Klasifikacija povrede misica Na osnovu dosadasnjih saznanja i iskustva razni stepeni povreda misica praceni bolom ka dominantnim simtomom omogucuje nam da konstatujemo da klasifikacija povrede misica zavisi od vise faktora: 1. Kontuzije bez i sa pojavom hematoma,

2. Misicni kater (grc misica nakon povecanja mlecne kiseline), 3. Distenzio (istegnuce) misica, 4. Ruptura parcialis (delimicni rascep misica), 5. Kompletna ruptura (potpuni rascep - prekid misica). 1. Kontuzije bez i sa pojavom hematoma - sila koja izazove kontuziju misicnog tkiva je u direknoj srazmeri sa jacinom dejstvovane sile. Pri udarcu dovoljne jacine bio blag ili jak, dolazi do ostecenja misicnih vlakna, sa stvaranjem izliva krvi (hematom). Izlivi su obicno vidljivi usled sile koja ga je izazvala a povrede zahvataju povrsne delove misica. Simtomatologija se karakterise bolnim mestom i otokom a dijagnosticki se veoma lako prepoznaju, ako smo sigurno da je kontuzija posledica udarca. Lecenje: u prvoj fazi saniranja povrede treba staviti hladne obloge ili led preko tkanine u periodu od 3 do 10. minuta ali biti obazriv zbog smzotina koje led moze da izazove, (cesta upotreba chlor etila na samom takmicenju od nestrucnih ljudi moze da izazove nepotrebne promene na kozi koje kasnije dopunski treba leciti) uviti elasticnim zavojem. U prva 24 casa od povredjivanja hladiti svaki sat vremena po 2 do 3 minuta, ako se otok ne izgubi nastaviti sa krioterapijom jer ujedno delujemo i anesteticki na povredjeno mesto i umanjujemo bol. 2. Misicni kater - (grc misica nakon povecanja mlecne kiseline)- iskustva pokazuju da su grcevi misica kod sportista cesci u slucajevima premora, preteranih napora, uticaja klimatskih uslova (zima - hladno, leto - toplo,) odnosno naglih utopljavanja ili rashladjivanja. Ipak najveci uticaj ima: gubitak soli zbog pojacane respiracije, smetnje u cirkulaciji zbog preterane zategnutosti ekstremiteta bandadzom, podvezicama i obucom pri cemu je smanjena oksigenacija a povecanao nagomilavanje raspadnih produkata metabolizma. Na sportskim borilistima najcesce srecemo. Spazam micica ( najcesce potkolenice) dolazi kada se misic naglo i jako kontrahuje. Grc misica je izazvan potrosnjom rezervi kiseonika i glikogena (ugljeno - hidratni izvor energije). Do grceva misica dolazi usled debalansa elektrolita ili kada u organizmu nema dovoljno vode da dodje do oslobadjanja otpadnih materija. Bol je od lakog do jakog intenziteta. U zavisnosti od jacine spazma misica, lekar jos na samom terenu pokusava da opusti spazam i to na nacin koji prikazujemo (na slikama ). Noga treba da bude fiksirana za podlogu stopalo ekstenzirano a lekar ekstenzirano stopalo dovodi u polozaj dorzifleksije do 90 stepeni (nikad preko 90. stepeni) Flektiranjem stopala unutara smanjuje spazam i cesto ga potpuno otklanja (prosta kontrakcija antagonista dovodi do opustanja grca). Na samom terenu se vrsi procena da li sportista moze ili ne da nastavi sa takmicenjem. Praksa je pokazala da u vecini slucajeva dolazi do komplikacija i neophodno je prekinuti sa sportskim aktivnostima.

Nepravilno

Pravilno

Spazam (grc) zadnje loze butine otklanjamo tako sto se misic uhvati izmedju dva dlana a koleno se ne savija i potkolenica se ne podize od podloge. Spazam se redje javlja na misicima gornjih ekstremiteta. 3. Distensio (istegnuce) - je iznenadna kontrakcija misica povecane snage u sadejstvu sa spoljasnjim silama koje istezu misice ili celu funkcionalnu grupu. Nastaje i prilikom naglog ispruzanja misica uz kontrakciju antagonista. Klinickom slikom dominira bol i prolazno slabljenje funkcije i tonusa misica. Kod sportista je najcesce, i nastaje iznenada u trenutku sprinta, naglog pokreta ispruzanja ekstremiteta, prilikom snaznog i brzog pokusaja dizanja noge u visinu u borbi za loptom, prilikom dugog i hitrog koraka posebno kod onih takmicara koji imaju skracenje hamstrinksa. Simtomatologija je blaga i vrlo brzo se takve povrede saniraju, a sportisti se vracaju svojim sportskim obavezama bez ikakvih komplikacija. Lecenje: mirovanje nekoliko dana, hladne obloge, analgetik, antiflogistik eventualna imobilizacija fiksacionim zavojem (bandaz) i pocetak fizikalnnog tretmana. 4. Ruptura parcialis (delimicni rascep misica) - kada se na misic usled jakog fizickog opterecenja (maksimalna kontrakcija misica) deluje direkno grubom silom dolazi do razaranja finog misicnog tkiva i delimicnog rascepa misica. Lezije izazvane indireknim mehanizmom (pojedinacne kontrakcije ili prekomerno istezanje misicnog vlakna) lokalizovane su na tetivnim pripojima, misicno tetivnim prelazima i tetivama a dosta retko u samom misicnom telu. Posledica parcijalne rupture je cesto losa doziranost u trenaznom procesu i stalna prenapregnutost i opterecenost misica. U ovakvim slucajevima bilo da se radi o direknim ili indireknim akutnim lezijama misica od esencijalnog je znacaja pojava hematoma i pravac njegove evolucije. Pojava ove afekcije je implatacija periostalnih celija u hematomu kod kontuzovanih mehanizama, ili je u pitanju inflamatorni proces u misicu koji lakse ostifikuje. Fibrozni oziljci na mestima povreda misica sa kolagenim vlaknima usmerena su u pravcu delovanja misica, kome se smanjuje sposobnost kontrakcije i snage a stvara se mogucnost recidiva. Iz ovoga zakljucujemo znacaj kontrolisanja hematoma i obuzdavanje reakcije na inicijalne traume. U trenutku povredjivanja sportista oseti ostar bol, neposredni prestanak svih aktivnosti i ogranicenu amplitudu susednih zglobova. Ultrazvucni pregled misica je od velikog znacaja. Lecenje: delimicne rupture u principu se lece konzervativnom metodom, sa nekim manjim izuzecima. Osnovni cilj je da se spreci nastanak grubog oziljnog tkiva, koje

znatno ostecuje funkciju misica, kao i da se spreci krvarenje i razvoj edema, a sto se postize krioterapijom (opisan nacin na strani..) elevacijom i kompresivnim zavojem. Ovaj pristup je dobar jer u akutnoj fazi smanjuje bol i spazam okolnih misicaoma, nakon toga bandazirati . U zavisnosti od otoka posle 2. do 3. dana poceti sa terapijom u cilju poboljsanja periferne cirkulacije, postepeno resorpciju ekstravazata, smanjiti bol, uspostaviti fiziolosku pokretljivost i poboljsati micicnu snagu. Ako se pojavi veliki hematom (iako je retkost kod parcijalnih ruptura) uraditi punktiranje hematoma i postaviti odgovarajucu imobilizaciju i uvek u relaksiranoj poziciji. Za 2.do 3. nedelje poceti sa vazodilatacionom terapijom kako bi se jos vise pospesilo novostvoreno vezivno - oziljno tkivo i njegovo sto solidnije formiranje. Najcesce posle 21. dan nastaje potpuna cikatrizacija lezije. Krece se sa odredjenim masazama i kineziterapeutskim postupcima a sve u cilju postizanja maksimalne elasticnosti, kao i vezbe muskulature ekstremiteta u celini. Imobilizacija i funkcionalna slabost izaziva hipotrofiju misica ali sportisti aktivnim vezbama brzo vracaju misic u stanje pre povrede. Ovo je jedna od najneprijatnijih povreda sportista i postupak izlecenja mora da bude do kraja ispostovan da ne bi doslo do recidiva i ponovnog povredjivanja, odnosno ponovo formiranja neelasticnog oziljak i priraslice. Banovic daje sledecu shemu: Imobilizacija povredjenog ekstremiteta 2 - 3 nedelja kao i lokalna supresija sirenja hematoma (led, Heparinoidi, enzimski preparati i dr.) Uspostavljanje fizikalne i kinezi terapije dozirano sa ciljem da se utice na elasticno oziljno tkivo kao i na jacanje ostalih misica povredjenog segmenta i ekstremiteta u celini. Funkcionalna rehabilitacija ekstremiteta. Laceracija (delimicna ruptura) - je dejstvo sile pokreta koja ima snagu za delimicni prekid pojedinih misicnih vlakana i njegovom delimicnom rupturom. Klinickom slikom dominira pokidani snopovi pojedinih misicnih snopova, prekid manjih krvnih sudova (javlja se manje krvarenje) i mogucnost pojave lokalnih manjih hematoma i to iskljucivo intramuskularno. Lezije su neznatne, a u dijagnozi se previde jer laceracije su zatvorene misicnom ovojnicom. Lecenje: oporavak je nesto sporiji nego kod istegnuca i obisno traje od 7.do 21.dan. Aplikacija krioterapije, analgetik, antiflogistik, lokalna aplikacija Heparinoida u kombinaciji sa Hijaluronidazom koji imaju antitromboticko iantiflogisticko dejstvo, enzimski preparati, i na kraju fizikalni tretman (laser, impulsno magnetno polje,interferentne struje) 5. Kompletna ruptura (potpuni rascep - prekid misica) - nastaje dejstvom grube sile na hipertrofisani misic (misic u maksimalnoj kontrakciji). Javlja se jak bol i masivni otok, otkazuju osnovne funkcije misica pri pokusaju aktivne kontrakcije. Pasivizacija pokreta zgloba koja misic pokrece je dosta slaba i moguca uz jake bolove. Aktivni pokreti su svedeni na minimum ili su apsolutno ugaseni.(narocito ako se pruza i najmanji otpor). Dolazi do prekida misicnog tkiva sa obilnim krvarenjem. Najbolje stanje komletne rupture daje Evans: "lokalna mreza krvnih sudova je ostecena i

delimicno pokidana, a meka tkiva su lisena oksigenacije krvi te celije izumiru i zbog inicijalne povrede i zbog ishemije". Eritrociti se raspadaju na celijske otpatke i hemoglobin koji formiraju koagulume. Iz ostecenih celija oslobadjaju se fermenti lizozomi koji razmeksavaju tkivo i izazivaju biohemijske procese u okolnom tkivu: celijama i krvnim kapilarima. Nakon prekida misinog tkiva najcesce se odmah javlja otok (hematom) kao posledica krvarenja. Otok sekundarnog tipa javlja se najkasnije posle dva do sest casa od povredjivanja karakterise ga jaka inflamacija pod uticajem oslobodjenih enzima a kao reakcija nepovredjenih celija. Otok sekundarnog tipa sadrzi inflamatornu tecnost sa velikom koncentracijom proteina. Samo oziljno tkivo zavisi direkno od kolicine fibrinogena i fibrina. Otok moze da se povecava sve do 72 sati od povredjivanja. Povredjena misicna vlakna bivaju zamenjena vezivnim tkivom, koje sa sastoji od sekundarno razvijenih snopica kolagenih vlakan koje su usmereni prema toniziranoj misicnoj frakciji. Zarasanje misica je sporije ako je imobilizacija duza (oprecni stavovi specijalista sportske medicine i drugih specijalnosti) jer nema prirodne stimulacije. Zbog toga je veliki znacaj prakticne sportske medicine da tacno proceni dijagnosticki status rupture i da adekvatno na nju deluje. Svako oziljno mesto na misicu kod sportista izaziva smanjenje kontraktilnost i elasticnost misica, odnosno celi spoj misica sa oziljkom slabije se isteze, a mogucnost ponovnog povredjivanja istog i okolnog mesta je mnogo veca. Lecenje: operativni nacin lecenja se kod sveziv ruptura misica ne preporucuju. Dosadasnji prakticni rezultati su razocaravajuci posebno kod sportiste zbog oporavka koja i dugo traje. U prioritetu je pokusati sa konzervativnim metodama koji su u praksi pokazali daleko bolje rezultate. Jedino je indikovana operacija kada se ultrazvucnim nalazom utvrdi stvaranje oziljnog tkiva koja umanjuje funkciju misica odnosno glavni je uzrocnik stvaranja recidiva, odnosno nove rupture. Posle operacije obavezna je imobilizacija od 10. do 20. dana, poceti sa kineziterapijom izmedju 5. i 10.dana, pod strucnom kontrolom speciljaliste sportske medicine i fizijatra. Fizikalna terapija se pocinje tokom druge nedelje od stavljene imobilzacije i indikovano je magnetoterapija kao i laseroterapija (u nekim slucajevima i ranije u zavisnosti od procene specijaliste sportse medicine) u cilju razmeksavanja oziljka. Nakon skidanja imobilizacije nastaviti sa kinezioloskim i fizikalnim tretmanom. Obavezno pre davanja odobrenja za povratak na teren, uraditi ultrazvucnu dijagnostiku, ispitati obim povredjenog misica i njegovu snagu. Nakon toga poceti sa aerobnim treninzima nekoliko dana (u zavisnosti od povrede) i kasnije ukljuciti se u trenazni proces. Osnovni principi lecenja povredjenog misica su: zaustavljnje krvarenja, smanjenje bola, sprecavanje eksudacije i upalnih procesa, pospesivanje fagocitozne aktivnosti, iniciranje zarastanje pocepanih misica, sprecavanje nefunkcionalnog oziljka i i ostifikata na mestu rupture misica, jacanje zaraslog misica, uticati na sto bolju elasticnost novoformiranog oziljnog tkiva, ocuvanje snage i funkcije nepovredjenih delova misica, pospesiti kordinaciju slozenih pokreta misica, vracanje misicu elasticnost i snagu kao pre povredjivanja, povratak na spotski teren. Metodi lecenja koje koristimo su: kompresija cvrstim zavojem na tacke krvarenja, postavljnje zavoja na elevirani ekstremitet i to od

baze prstiju do iznad rupture misica, krioterapija u zavisnostiod povrede je i duzina aplikacije najcesce oko 72. sata, per os uzimanje lekova u cilju resorpcije povredjenog mesta ismanjenje otoka ( chymoral forte 3x2 7. do 10. dana), mirovanje, po potrebi stavljnje longete, odmah poceti sa aktivnim doziranim (u zavisnosti od povrede) kontrakcijama povredjenog misica, a nakon toga i elektroterapiju i to: a) impulsna magnetoterapija, vakusac, laser, vezbe istezanja, b) impulsna magnetoterapija, interferentne struje, vakusac, laser, c) impulsna magnetoterapija, interferentne struje, diodinamicke struje, vezbe istezanja, d) ultrazvuk, inteferentne struje, diodinamicne struje, podvodna masaza, e) impulsna magnetoterapija, inteferentne struje, laser, diodinamicne struje, f) ultrazvuk, interferentne struje, diodinamicke struje, vakusac, g) podvodna masaza povredjene regije 10. do 15. dana od povredjivanja, istezanje u vodi i vezbe do granice napetosti misica (nikako bola). Kineziolosku terapiju upotpuniti tako sto ukljuciti izometrijske kontrakcije misica balago dozirane do napetosti misica, pokrete misica bez bolne osetljivosti, nakon 15.dana poceti istezanje misica do pojave bola i to povecavanjem funkcije kontrakcije misica. Izometrijske i dinamicne vezbe, izokineticke vezbe kordinacije sa progresivnim otporom posle cetri nedelje od povredjivanja, nakon sest nedelja detaljno ispitati povredjeni misic i dozirano poceti sa laksim treningom (snage i istezanja), osam nedelja od povredjivanja poceti sa vezbama snage i istezanja vecim intenzitetom, a nakon deset nedelja poceti sa loptom i tehnicko takticke treninge, funkcionalno ispitivanja aerobne sposobnosti i testiranja povredjenog misica (snaga, izdrzljivost i kontraktilnost) ako su testovi dobri sportistu vratili u normalni trenazni proces. Generalizovano gledano operativni proces povredjenog misica retko se primenjuje kod svezih ruptura, jer rezultate koje dobijamo su razocaravajuci, a oporavak je mnogo duzi i ugrozava ponekad i nastavak sportske karijere, odlozena reparacija misica je po pravilu losa i bezvredna. Hiruski zahvat treba preduzeti kad nastanu komplikacije i to kod misicnih hernija, formirani bolan i nefunkcionalni oziljak u misicu, deformitet misica i gubitak misicne snage, kod ostifikujuceg hematoma, formiranje dubokih athezija, kao i limitaciji funksija ligamentarnog aparata. Moguce komplikacije su: flegmone, infekcija hematoma, oziljak u misicu, subkutana fibroza, misicna cista, ostifikacija hematoma, a kod misicne fascije srecemo misicno fascijalne adhezije i misicne hernije