Socijalna Psihologija

PREDMET PSIHOLOGIJE ☼ Psihologija je naučna disciplina koja sistematski proučava i objašnjava psihički život čoveka. Psihički život obuhvata: 1. Psihičke procese /funkcije/ (osnovne vidove psihičke aktivnosti). Psihički procesi mogu biti: • saznajni (kongitivni) – opažanje, pamćenje, zaboravljanje i sl • emocionalni (afektni) – složena i jednostavna osećanja • motivaciono-voljni (konativni) – proces odlučivanja, akciono usmereno ponašanje i sl.

2. Psihičke osobine /dispozicije/ (relativno trajne neuromentalne odrednice naših doživljaja i našeg ponašanja, kao što su sposobnosti interesovanja, crte ličnosti, temperament, karakter i sl. Postoje dve vrste pojava pomoću kojih psihologija proučava psihički život čoveka: • Postupci kao reakcije pojedinca, koje mogu opažati ostali ljudi, tj. manifestovano ponašanje ljudi koje je moguće objektivno posmatrati • Sadržaji svesti ljudi, tj. unutar nje neposredno spoznavanje , koje imamo mi sami i koje imaju i drugi ljudi Predmet psihologije: Naučno proučavanje psihičkih osobina i procesa na osnovu posmatranja spoljašnjeg ponašanja ljudi i na osnovu njihove svesti o sopstvenim doživljajima. Zadatak psihologije: • Teorijski: naučno sagledavanje karakteristika i zakonitosti psihičkog života. • Praktični: korisna primena rezultata psihičkog istraživanja u mnogim oblastima ljudskih aktivnosti. Pravci u psihologiji: • Strukturalistička psihologija – proučava karakteristike oseta1 kao elemenata svesti

• • • •

Geštalt psihologija – proučava opažaje2 i ustanovljava da se neposredno iskustvo ne sastoji iz jednostavnih elemenata već iz celine koju ti elementi čine Funkcionalistička psihologija – proučava psihičke procese Psihoanaliza – proučava urodjene instikte i potisnute želje Bihejvioristička psihologija – proučava reakcije organizma na draži

GRANE PSIHOLOGIJE ***Teorijske***

1. Opšta psihologija (generalna, sistematska) – psihološka disciplina koja sistematski proučava zakonitosti javljanja, toka i ispoljavanja psiholoških pojava. Koristi eksperimentalni i analitički pristup.

2. Razvojna psihologija (generička) – bavi se problemima psihičkog razvoja živih bića u toku evolucije, kao i u toku životnog veka pojedinca tj. promenama koje nastaju u različitim periodima života.

3. Psihologija ličnosti – proučava psihofizičku i psihosocijalnu celinu pojedinca. Insistira na sličnostima i razlikama izmedju pojedinaca.

4. Socijalna psihologija – bavi se prirodom uticaja socijalne sredine na psihičke funkcije i na čovekovu ličnost u celini, takodje se bavi psihološkim zbivanjem (komuniciranjem, odlučivanjem...)

1 2

Oset – primećivanje detalja odvojeno od celine posmatranog predmeta (boja, oblik, ručka, materijal) Opažaj – celina karakteristika oseta

1

5. Psihopatologija – bavi se proučavanjem društvenih poremećaja (poremećaji odredjenih mentalnih funkcija – opažanja, pamčenja, mišljenja, emocija...; zatim izučava kakve uticaje imaju organski i socijalni faktori i kakve su posledice ua pojedinca i njegovu socijalnu sredinu)

6. Psihometrija – meri individualne varijacije u ispoljavanju raznih mentalnih funkcija. Treba da veoma precizno definiše karakteristike mernih instrumenata. Da bi nešto bilo merni instrument mora posedovati sledeće metrijske karakteristike: 1. pouzdanost 2. valjanost 3. objektivnost ***Primenjene***

7. Pedagoška psihologija - bavi se psihološkom stranom vaspitanja i obrazovanja. Posebno se zadržava na motivaciji i učenju

8. Psihologija rada – proučava kako različite psihičke funkcije utiču na uspeh u radu i suprotno 9. Klinička psihologija – bavi se ličnošću pojedinca koji nije u stanju da uspešno rašava svoje probleme 10. Psihologija menadžmenta – bavi se psihološkim aspektima radnog ponašanja menadžera

PSIHIČKE FUNKCIJE Opažanje, pažnja i predstave ☼ Opažanje je proces kojim postajemo svesni odredjenih nadražaja, predmeta i pojava koje neposredno deluju na naše čulne organe. To je proces registrovanja draži3 putem čula. Ono je osnova ostalih saznajnih procesa. Postoje tri grupe faktora od kojih zavisi opažanje: 1. karakteristike draži koje deluju na naše čulne organe (intenzitet, trajanje, organizacija) 2. anatomsko-fiziološka osnova opažanja (karakteristike čulnih organa, nervnih puteva i nervnog sistema) – zbog toga različite vrste (ljudi, životinje, insekti) različito vide stvari 3. psihološki faktori opažanja (iskustvo, stavovi, motivacija) Da bi došlo do oseta (doživljaja, percepcije) moraju da postoje odredjeni fizičko-hemijski procesi (draži) koji deluju na čula. Delovanje tih procesa na čula nazivamo nadražajem. Kada se nadražaji preko nervnih puteva prenesu do odredjenih delova moždane kore javlja se oset. Podela draži prema vrsti fizičko-hemijskih procesa (draži): 1. mehaničke 2. svetlosne 3. termičke 4. hemijske ☼ Čulni organi su organi podešeni za primanje opažajnih draži (čulo vida, sluha, dodira, ukusa...) Najveći broj oseta kod ljudi čine oseti čula vida. Iskustvo, motivacija i osobine ličnosti spadaju u sistem najznačajnijih faktora opažanja. Iskustvo = novim dogadjajima pripisujemo znanje starih iskustava Motivacija = način na koji vidimo stvari

3

Draži – sve ono što registrujemo putem čula

2

☼ Pažnja predstavlja usmerenost mentalne aktivnosti na odredjeni (ograničeni) broj draži u opažajnom polju (čovek nije u stanju da obradi sve draži koje prima zato što ih je previše, tako da se on bazira samo na onima koje smatra najvažnijim. Tako možemo u pažnji držati 7±2 elementa (nadražaja): slušati zvuke okoline, gledati tablu, hvatati beleške i sl.) Pažnja može biti: 1. Namerna (spontana) - vodjena našim interesima (čitanje gradiva) 2. Nenanerna (slučajna) – nije vodjena našim interesima (primećivanje reklame u autobusu) Obim pažnje je maksimalan broj elemenata koje možemo opaziti istovremeno. Podela pažnje je rasporedjivanje mentalne usmerenosti na različite predmete. Intenzitet pažnje je stepen mentalne usredsredjenosti na odredjene predmete. Kako percipiramo stvari?

1. Zakon blizine – elemente koji su bliže jedan drugome opažamo kao celine. Tu se misli na prostorne i na vremenske elemente

Šta ćemo pre percipirati kao par?

2. Zakon sličnosti – slične stvari percipiramo kao celine

Šta ćemo pre percipirati kao par? 3. Zakon dobre forme – odredjene draži su rasporedjene tako da nas podsećaju na neku celinu Na šta te strelice podsećaju? 4. Zakon zajedničke sudbine – težimo da završimo nešto što je započeto i prirodno izgleda kao uredjeni niz

3

Šta ti izgleda logičnije? Indikatori dobre pažnje: 1. podešenost organizma za što bolji prijem draži (okrenutost tela u pravcu opažanog predmeta, napregnutost mišića i sl.) 2. veća jasnost doživljaja opažanih predmeta i pojava (što manje elemenata posmatramo to su oni jasniji) ☼ Predstava je sadržaj svesti koji se javlja kao sećanje na ranije opaženje predmete i pojave. Predstave su slabijeg intenziteta od opažaja i imaju opštiji karakter. Pamćenje i zaboravljanje ☼ Pamćenje je složen psihički proces koji se sastoji od zadržavanja, obnavljanja i prepoznavanja ranije doživljenih ili naučenih sadržaja. Obnavljanje (reprodukcija) je proces obnavljanja (sećanja) u svesti onoga što smo ranije doživeli i naučili. Prepoznavanje je proces u kome postajemo svesni da su predmeti i pojave koje sada opažamo bili deo našeg iskustva kao nešto već ranije naučeno i doživljeno. Podela pamćenja prema kriterijumima: 1. Prema kriterijumu namere • Namerno (postavimo sebi za cilj da nešto zapamtimo)

• Nenamerno (kada zapamtimo nešto bez svoje volje) 2. S obzirom na materijal koji se pamti • Motorno – zapamćivanje i obnavljenje raznih pokreta i veština) • Mentalno – zapamćivanje i obnavljanje ranije naučenih pojmova, definicija, misli i sl. Mentalno pamćenje dalje možemo podeliti na: o Slikovito – sadrži pretežno slike (predstave) objekata koji su ranije doživljeni o Verbalno-logičko – sadrži različite izjave, misli, ideje... 3. S obzirom na dužinu pamćenja:

4

• •

Kratkoročno – odnosi se na zadržavanje činjenica i predstava o predmetima i pojavama do njihovog pretvaranja u pogodan oblik za trajno pamćenje Trajno

Osnovne osobine pamćenja: 1. Obim – količina predmeta i pojava kojih se možemo prisetiti nakon njihovog opažanja (to je obično 6 do 8 a ponekad i 10 različitih objekata) 2. Brzina – iskazuje se vremenom u kome odredjene sadržaje možemo zapamtiti 3. Tačnost – meri se stepenom sličnosti onoga čega se sećamo sa onim što smo opazili. 4. Trajanje – meri se vremenom u kojem, bez ponovnog opažanja, možemo reprodukovati ono što smo zapamtili. ☼ Zaboravljanje znači gubljenje naučenih sadržaja i nemogućnost njihovog reprodukovanja i prepoznavanja. Ono što smo naučili možemo privremeno ili trajno, potpuno ili delimično zaboraviti. To što se ne možemo uvek setiti svega što smo naučili govori da je delimično zaboravljanje normalna stvar. Sa druge strane, u psihoterapijama (hipnoza, dejstvo nekih lekova) možemo se setiti stvari za koje smo mislili da su zaboravljene, što pokazuje da retko dolazi do potpunog zaboravljanja Najviše zaboravljamo neposredno posle učenja. Uzroci zaboravljanja: 1. neupotrebljavanje i neobnavljanje upamćenih sadržaja 2. potiskivanje neprijatnih dogadjaja i svesti 3. interferencija (ometanje) naučenog gradiva prethodnim i naknadnim aktivnostima Retroaktivna inhibicija – naknadna aktivnosti ometa ranije naučeno gradivo . postoji nekoliko faktora od kojih ona zavisi: • stepen sličnosti dva gradiva • vremenski interval izmedju dva učenja • stepen naučenosti gradiva (ako je prethodno gradivo bolje naučeno teže ga je omesti novim učenjem) • organizovanost gradiva Mišljenje ☼ Mišljenje je najsloženiji saznajni proces koji omogućuje uvidjanje veza medju stvarima i pojavama do kojih ne dolazimo samo opažanjem i pamćenjem. Koristimo ga za rešavanje problema i snalaženje u novim situacijama. Mišljenje je proces posrednog saznavanja jer njime uvidjamo veze i odnose medju opažanim elementima, utvrdjujemo da ti elementi znače ovo ili ono. Pojmovi su najvažniji znaci koje koristimo u procesu mišljenja. Oni se označavaju rečima i predstavljaju odraz bitnih opštih svojstava predmeta i pojava. Do pojmova dolazimo tako što analiziramo karakteristike predmeta i pojava i izdvajamo najbitnije zajedničke karakteristike. Proces mišljenja se pokreće ako treba da rešimo neki problem:

UOČAVANJE I SHVATAJE PROBLEMA

SUŽAVANJE PROBLEMA I STVARANJE PRAVCA TRAGANJA

JAVLJANJE HIPOTEZE

PROVERAVAN JE HIPOTEZE

Efikasnost rešavanja problema zavisi od: • prethodnog iskustva

5

• • •

inteligencije osobina ličnosti i direkcije traganja (krutost ili fleksibilnost mišljenja tj. koliko smo spremni da promenimo pravac mišljenja kada naidjemo na problem)

Zaključivanje je misaoni proces u kome na osnovu datih podataka i saznanja dolazimo do novih saznanja. Ono može biti: • induktivno – polazimo od pojedinačnog ka opštem • deduktivno – polazio od opšteg ka pojedinačnom

Glavne operacije mišljenja su: • analiza – raščlanjivanje pojava i njihovih svojstava i tako detaljnije upoznajemo pojavu koja je predmet našeg mišljenja • sinteza – ponovno povezivanje onog što je u okvoru analize bilo rašćlanjeno • uporedjivanje • apstrakcija • uopštavanje Osnovne vrste mišljenja su: 1. očigledno – zasniva se na konkretnim opažanjima 2. apstraktno – koristimo se pojmovima izvedenim iz sistema veza i odnosa realnog sveta 3. imaginativno – suprotno realističkom, slobodnije kombinovanje predstava u procesu mišljenja Faze stvaralačkog mišljenja: 1. percepcija – pripremamo se za rešavanje problema, čitamo literaturu i sl. 2. inkubacija – faza „sazrevanja“ rešenja, kad deluje ne razmišljamo i ne tragamo za rešenjem 3. iluminacija – inspiracija, nadahnuće u kom „rešenje dolazi samo od sebe“ 4. verifikacija – iskrslo rešenje se primenjuje i proverava Koja je veza izmedju mišljenja i emocija? Učenje ☼ Učenje je osnovni psihički proces na kome počiva shvatanje većine čovekovih osobina. To je manje ili više trajno menjanje jedinke pod uticajem njene lične aktivnosti. Bitne karakteristike svakog učenja: 1. progresivno menja pojedinca (sve što naučiš menja tvoje ponašanje, shvatanje, ličnost) 2. trajno menja aktivnost jedinca (stvara navike, stavove i druge odrednice ponašanja) 3. rezultat je prethodne aktivnosti pojedinca (učimo iz svega što radimo) Razlika izmedju učenja i sazrevanja je u tome što je sazrevanje pre svega uslovljeno razvitkom organizma (najviše centralnog nervnog sistema) a učenje je uslovljeno ličnom aktivnošću pojedinca. Pokretači učenja mogu biti: 1. Spoljašnji – spoljašnja sredstva motivacije su pohvale, nagrade, ukori, kazne i sl. 2. Unutrašnji • Motiv radoznalosti – traganje za novim činjenicama i idejama; pozitivno reagovanje na nove i misteriozne elemente u okolini; potreba za većim saznanjima o sebi i svetu oko nas; traganje za novim iskustvima; istrajavanje u ispitivanju pojava koje nas okružuju. • Nivo aspiracije – spremnost da se uloži odredjeni trud za savladavanje zadatka odredjenog nivoa kao i očekivanje odredjenog uspeha u tim zadacima • Sposobnost za učenje – ne postoji univerzalna već sposobnost za učenje matematike, istorije, jezika i sl. Medjutim, inteligencija je glavni faktor viših formi učenja. *zanimljivo: Najpogodniji period za učenje je izmedju dvadesete i dvadeset pete godine  Osnovni oblici učenja:

6

1. mehaničko-asocijativno (putem uslovljavanja i putem ponavljanja) • putem uslovljavljanja - to je jedan od najjednostavnih oblika učenja i nastaje iz prirodnog

2. 3.

refleksa (npr. Da je zvono kraj školskog časa i sl.) ovaj oblik učenja igra važnu ulogu i izazivanju emocija i sticanju strahova i fobija) • putem ponavljanja – osnovna karakteristika je naeka aktivnost koju pokušavamo da izvršimo više puta pa kada uspemo smatramo je naučenom. reproduktivno-stvaralačko učenje (učenje po modelu- učenja uloga, , putem imitacije), učimo kakvo ponašanje od nas se očekuje u školi, na poslu i budućoj profesiji koju ćemo imati, i kopiramo ga da bismo se lakše uklopili heurističko-stvaralačko učenje (učenje uvidjanjem odnosa putem rešavanja problema) – predstavlja najviši oblik učenja. Zahtev za uvidjanjem javlja se u situaciji kada treba doći do cilja a postoji prepreka. Rešenje postoji jedino ako se uvide bitni odnosi medju elementima i putem njih pronadju rešenja.

Razlika izmedju verbalnog i motornog učenja je u tome što verbalno učimo putem informacija izraženih rečenicama, imbolima i sl, a pod motornim učimo nešto kao posledicu niza voljnih pokreta (učenje pisanja, sviranja, vožnje) i motorno zahteva veliki broj ponavljanja (vežbanja). Tempo napredovanja u učenju može se prikazati u dve krive: 1. kriva sa negativnim ubrzanjem – kad učimo „ono što već znamo iz života ili od ranije“ tada nam ide brže pa onda dodjemo do potpuno novog dela gradiva nastaje zastoj u napredovanju (usporavamo) 2. kriva sa pozitivnim ubrzanjem –kada učimo potpuno nove stvari pa u početku ide jako sporo a kasnije sve brže U toku učenja može doći do zastoja koji se zove plato u učenju i do njega dolazi zbog fizičkog prmora, zasićenosti gradivom ili stvaranja novih veza u mozgu. Transfer učenja je prenošenje efekta ranijeg učenja na kasnije učenje. On može biti : 1. pozitivan- ako smo išli u srednju medicinsku a studiramo medicinu ono što smo ranije učili nam pomaže 2. negativan (interferencija-mešanje)- ako smo išli u ekonomsku školu a studiramo medicinu prethodno naučeno gradivo nam ne pomaže a ponekad može i da nas zbunjuje razlika u stručnoj terminologiji Metode učenja: 1. učenje celine naspram učenja u delovima – učenje celine je bolje kod jednostavnih sadržaja a učenje u delovima kod komplikovanih sadržaja. Najbolja metoda je kombinovanje delovi-celina, tj.prvo naučiti u delovima a onda obnoviti celovito radi stvaranja veštine 2. vremenski rasporedjeno učenje naspram vremenski koncentrisanog – uspešnije učimo gradivo koje je vremenski rasporedjeno sa pauzama nego sve odjednom.

Učenje i uzrasni periodi Razvitak čovekovih psihičkih funkcija zavisi od tri faktora: 1. Nasledja – nasledjujemo neke sposobnosti npr. osetljivost pojedinih čula, sposobnost pamćenja, baratanja brojevima, rezonovanje i sl. 2. Sredine – u kontaktu sa sredinom formiramo karakterne crte (marljivost, upornost, strpljivost) i socijalne sposobnosti 3. Svoje lične aktivnosti Kod razdoblja u razvitku čoveka razlikujemo: 1. Detinstvo – traje do jedanaeste, dvanaeste godine. Unutar njega razlikujemo prvo detinstvo, rano detinstvo, srednje detinstvo i pozno detinstvo. U ranom detinstvu (do druge godine) veoma je bitno socijalno okruženje i odnos sa roditeljima. U životu deteta su još bitni dogadjaji polazak u školu i prihvatanje obaveza. Ranije se smatralo da se čovek formira samo u ranom detinstvu, a sada se zana da se on razvija tokom čitavog života.

7

2. Mladalačo doba – u ovom periodu se čovek razvija fiziološki i socijalno. Prvi period mladalačkog doba

3.

4.

od 12-13 godina pa do 16-17 godina naziva se PUBERTET. To je period u kome čovek postaje spolno razvijeno biće i u kome mu se javlja spolna želja zbog čega se može reći da je pubertet završetak detinstva i početak mladalaštva (ili adolescencije). Kod devojčica pubertet počinje ranije nego kod dečaka. Početak puberteta zavisi prevashodno od nasledja, ali i od uticaja sredine. Poziciju mladih u pubertetu posebno otežavaju nove dužnosti koje im postavljaju porodica i škola, što za posledicu ima umor i povišenu razdražljivost. Karakteristično za taj period je pojava razdražljivosti, brige, osećaja dosade, negativizma, seksualnog negativizma (dečaci mrze devojčice i obrnuto), emocionalne labilnosti, odsustva samopouzdanja, bežanja u maštu i otežane komunikacije sa odraslima (ti mene ne razumeš!). Za razliku od puberteta MLADENAŠTVO je razvojni period koji počinje kada je skoro postignuta potpuna fizička zrelost i traje dok čovek ne postigne psihološku i socijalnu zrelost. To je doba intezivnog obrazovanja i misaonog razvoja. Karakteriše ga sticanje higijenskih i ostalih radnih navika. Za mlade u ovom dobu takodje je karakteristično osećanje nesigurnosti – pitaju se šta će sa njima biti u budućnosti i da li će uspeti u ostvarenju svojih ciljeva. Preokupirani su obavezama koje im nameće socijalno okruženje (završiti školu, zaposliti se, oženiti se i sl.) a kao ventil koriste sanjarenje- maštanje o tome kako su uspeli u ostvarenju svojih ciljeva. Sanjarenje nije loše dok je pojedinac u stanju da ga razlikuje od stvarnosti. Ponekad ima čak i terapijsku primenu. Doba zrelosti – najduže razvojno razdoblje pojedinca koje traje negde do šezdesete godine. To je period u kome je čovek maksimalno samostalan i produktivan, osposobljen je da stvara i da rešava kompleksne životne probleme i probleme na poslu. Sposoban je da razume i reši mnoge dileme, a kako će to raditi zavisi od karakteristika njegove ličnosti, ljudi sa kojima rešava probleme i stavova koje je razvio, pa i od same socijalne situacije u kojoj se aktivnosti odvijaju. Doba starosti – tada dolazi do opadanja fizičkih i psihičkih sposobnosti s tim da psihičke opadaju sporije od fizičkih. U ovom periodu postoje značajne individualne razlike. Negativne prateće pojave starosti su: povlačenje u sebe, otudjivanje od prijatelja, slabljenje interesovanja, osećaj suvišnosti i odbačenosti, netolerantnost prema drugima i sl.

Emocije ☼ Emocije su uzbudjeno stanje organizma koje je pratilac za nas važnih dogadjaja i koji se manifestuje na tri načina: • subjektivni doživljaj (npr. Radost, tuga i sl.) • fiziološke promene (ubrzan rad srca, znojenje dlanova i sl.) • karakteristično ponašanje (kad pod uticajem ljubavi nekoga zagrlimo i poljubimo) Glavne dimenzije emocija su: 1. intenzitet osećanja 2. nivo napetosti 3. stepen složenosti Emocije mogu da se jave naglo ili postepeno i da traju kratko ili dugo. Psihosomatska oboljenja su bolesti izazvane negativnim emocijama. Nastaju pod uticajem fizioloških promena koje prate javljanje emocija. Primarne emocije su: • radost – osećamo kada postignemo neki cilj • ljutnja – osećamo je kada nismo u mogućnosti da ostvarimo neki cilj zbog

•

spoljnih faktora koje u isto vreme možemo okriviti za naš neuspeh strah – kada ne poznaje puteve kojima može ostvariti neki cilj

8

•

tuga – kada izgubimo nešto što nam je bilo važno

Emocije situirane opažanjem i vrednovanjem sopstvenog ponašanja: • osećanje uspeha i neuspeha – složenije je od radosti koju osećamo kad ostvarimo neki cilj (nije ostvarenje svakog cilja uspeh) • ponos • stid • krivica i kajanje

Emocije odredjene našim odnosom prema drugim ljudima: • ljubav – složeno osećanje koje je najneposrednije vezano za drugu osobu i ima najrazličitije oblike izražavanja • zahvalnost • ljubomora • mržnja • zavist • prezir • prkos itd.

Emocije koje se odnose na čulnu stimulaciju: • zadovoljstvo • nezadovoljstvo • gadjenje Raspoloženja se javljaju kao emocionalna stanja koja daju afektivnu odbojenost našem aktuelnom doživljavanju stvari i pojava. Najčešće se radi o doživljajima slabijeg intenziteta ali dužeg trajanja i iz krajnosti u krajnost (od tužnog do stećnog i sl.). Opažanje drugih osoba Druge ljude opažamo kao aktivna bića koja imaju osećanja, misli i želje. Mi zaključujemo o nekim njihovim stalnim psihičkim osobinama i stanjima. U opažanju drugih ljudi važnu ulogu imaju motivi, želje i shvatanja onoga ko posmatra. Opažanje drugih takodje zavisi i od toga kakva osećanja imamo prema njima jer smo skloni da mislimo da oni gaje ista prema nama. U proceni drugih mogu nam pomoći ekspresije koje mogu biti: • facijalne – ekspresije lica, ima ih mnogo i veoma su nijansirane • vokalne – ekspresije glasa, kojima razlikujemo stanja raspoloženja i neraspoloženja • posturalne – ekspresije pokreta ekspresije nisu sasvim sigurni indikatori emocija, pošto izražavanje emocija zavisi od vaspitanja, običaja, normi i mnogih drugih stvari. Smatra se da žene imaju veću sposobnost „socijalne percepcije“ (što se često tumači i kao ženska intuicija). Žene imaju urodjenu sposobnost da uoče i odgonetnu neverbalne znakove.

U opažanju drugih ljudi veoma je bitan prvi utisak ili prva impresija. Ona se formira u kratkom vremenskom periodu i sadrži relativno celovitu sliku o nekoj osobi. Sastoji se iz tri faze: • delovanje draži i primanje informacija • obrada draži i informacija • efekti obrade draži i informacija U kratkom vremenskom periodu u kom se stvara prva impresija ocenjujemo emocije, osobine i crte ličnosti opažanih osoba, pa čak i donosimo ocene o statusu, profesiji, nacionalnosti i ostalim obeležjima. Jednom formirana impresija se teško menja i utiče na dalje opažanje. Podaci koji dolaze kasnije uskladjuju se sa prvim utiskom o posmatranoj osobi. Pod stereotipnim opažanjem ili stereotipijama podrazumevaju se uopštene, često sasvim neosnovane slike o pojedinim grupama ljudi, pripadnicima odredjenih profesija, stanovnicima odredjenih krajeva, narodima, rasama i sl. Stereotipije stvaramo zbog toga što ljudi teže da se što manje kognitivno4 angažuju, pa koriste mentalne prečice preveći grupe i svrstavajući ljude u njih da bi znali kako da se postave prema njima. Na taj način ljudi izbegavaju mentalno naprezanje oko upoznavanja karakteristika velikog broja pojedinaca sa kojima svakodnevno dolaze u kontakt. 4

Kognitivan – saznajni, spoznajni, koji se tiče saznanja

9

Faktori koji utiču na tačnost pozmatranja a: 1. zavise od osobina onoga koga posmatramo: • dostupnost posmatranju – što je veća (što je osoba sklonija otkrivanju svojih osobina) to je lakše doneti procenu o pojedinačnim osobinama • doslednost ponašanja osobe – doslednije ponašanje pojedinca vodi tačnijoj proceni njegovih osobina • veličina uzorka u posmatranju dostupnog ponašanja – ako osobu srećemo duže u njenim raznim ulogama dostupniji nam je širi uzorak njenog ponašanja • karakter interpersonalnog odnosa a) ponašanje jedne osobe nije uslovljeno ponašanjem druge b) ponašanje jedne osobe je unapred definisano a ponašanje druge je reakcija na prvu osobu c) ponašanje učesnika je uzajamno povezano 2. osobina uspešnog posmatrača: • inteligencija – inteligentniji ljudi uspešnije uvidjaju osobine i karakteristike drugih • široko lično iskustvo – pomaže nam da kompleksnije i ralnije sagledamo osobine ljudi • kognitivna složenost – ljudi kod kojih je razvijena procenjuju finije i nijansiranije • neautoritarnost – pomaže nam da realno rasudimo i izbegnemo predstave o nadredjenim i podredjenim ljudima • distanciranje – sposobnost isključivanja emocija iz procesa opažanja pomaže nam da budemo nepristrasni • dobre socijalne veštine – što su veće to je veća i pouzdanost procene Greške u posmatranju: a) Halo-efekat – kada ocenjujemo sve osobine neke ličnosti na osnovu jedne njene osobine, ili suprotno kada jednu osobinu procenjujemo prema opštem utisku o nekoj osobi (kao kad učiteljica nekog proceni kao vrednog i pametnog pa mu daje sve petice, a nekom drugom daje sve dvojke). Da bi se ovaj efekat izbegao možemo1. objasniti procenjivaču zašto dolazi do ovog efekta 2. uputiti procenjivače da procenjuju jednu po jednu osobinu svakog od članova grupe (horizontalno) pa tek onda svakog ponaosob 3. angažovati više posmatrača b) Kada druge ocenimo prema sebi - pa ako smo mi izrazito uredni oni ispadnu aljkavi, ili ako smo preambiciozni, oni ispadnu nezainteresovani. Naša ličnost nije kriterijum. c) Metaforička generalizacija – prenošenje opaženih fizičkih osobina na ocenjivanje psihičkih osobina. d) Greška srednje vrednosti – kada sve ocenjujemo kao osrednje da ne bismo pogrešili e) Logička greška – kada se dve osobine ocenjuju podjednako jer se veruje da su povezane. LIČNOST I MENADŽMENT ☼ Ličnost je jedinstvena organizacija koja se formira uzajamnim delovanjem jedinke i sredine i odredjuje opšti karakterističan način ponašanja pojedinca. Formira se pod uticajem vlastite aktivnosti čoveka i pod uticajem njegove prirodne sredine, a na temelju osobina koje je nasledio. Crte ličnosti su trajne odlike nekog pojedinca koje se očitavaju u doslednosti njegovog ponašanja u brojnim različitim situacijama. Temperament je karakterističan način reagovanja pojedinca na različite draži i situacije.

10

Crte karaktera su sistem voljnih osobina koje pokazuju kako pojedinac deluje u vezi sa moralnim principama, normama i shvatanjima društva u kom živi. Sposobnosti ☼ Sposobnosti su crte ličnosti koje ukazuju na to sa aktivnost. Sposobnosti se mogu podeliti u tri grupe: 1. 2. 3.

koliko će uspeha pojedinac obaviti neku intelektualne psihomotorne psihosenzorne

Najviše su proučavane intelektualne sposobnosti. Inteligencija je sposobnost snalaženja u novim situacijama, uvidjanja bitnih odnosa u novim situacijama i rešavanja nekog problema. Postoje 1. kristalna 2. emocionalna 3. socijalna Koeficijent inteligencije-IQ je mera koja definiše relativnu bistrinu ili intelektualnu mogućnost jedne osobe(sastoji se od sposobnosti za učenje iz iskustva,razumevanje i korišćenje apstraktnih pojmova). Dat rođenjem i ne menja se. Emocionalna inteligencija je sposobnost praćenja svojih i tuđih emocija i upotreba tih informacija u razmišljanju i ponašanju. Razvija se tokom života. Socijalna inteligencija je sposobnost iniciranja i koordiniranja ponašanja grupe ljudi, sprečavanja i razrešavanja sukoba, dar za osećanje empatije i sklapanje prijateljstava i sposobnost društvene analize. Kod velikog broja aktivnosti u menadžmentu uspeh u velikoj meri zavisi i od psihomotornih sposobnosti: brzo motorno reagovanje, spretnost prstiju, spretnost ruku, opšta telesna spretnost, dobar vid i sl.

Teorije ličnosti -Struktura ličnosti -Dinamika ličnosti -Razvoj ličnosti KLASIČNA PSIHOANALITIČKA TEORIJA-FREUD -Analogija duševnog života sa santom leda – Frojd je tvrdio da je ličnost poput sante leda gde je vidljiv samo onaj mali deo svesnog iznad vode, dok je ono što je pod vodom nevidljivo i predstavlja oblast nesvesnog -Nesvesno predstavlja opasnost za sadašnju ličnost i nastalo je procesom odbrane, jer ako bi se nesvesno prevelo u svesno ličnost bi bila razorena. -Pogodan materijal za analizu nesvesnog: 1)Šale,pogreške,propusti – za analizu seksualnih i agresivnih misli 2)Podaci o tome šta kod drugih ne volimo – prigovaramo najviše onome što sami imamo 3)Podaci o životu,sklonosti,repetitivnosti,preteranosti – oni su direktan izraz nesvesnog 4)Otpor da se razgovara o pojedinim temama – izražava simptome nerazumevanja 5)Slobodne asocijacije

11

6)Snovi 7)Umetnička dela i umetničko stvaralaštvo – „javni neurotični simptomi“ 8)Neurotični simptomi – izraz nesvesnih snaga u pojedincu Predsvesno-deo ličnosti pojedinca koji u određenom trenutku nije dostupan pamćenju, ali koji to može postati u bilo kom drugom trenutku;Ostvaruje vezu između nesvesnog i svesnog dela ličnosti Svest -najviši nivo u ličnosti;Njen sadržaj čini sve ono čega smo u određenom trenutku svesni -Struktutra ličnosti: 1)ID – urodjena komponenta. Njegov sadržaj čine instikti. To je animalni deo čoveka za koga ne postoje pravila, zakone ni ograničenja. Rukovodi se primarnim ciljem ispunjenja želja u cilju smanjenja napetosti. On je osnova iz koje se formiraju ostala dva dela ličnosti. 2)EGO – funkcioniše po principu realnosti i deluje kroz sekundarni proces. On odlaže zadovoljenje do momenta kada ga je moguće ostvariti. Stoga se protivi idu jer razlikuje želje i stvarnost. On može sam sebe da spoznaje i koriguje. On takodje sadrži planove postupanja da bi se došlo do zadovoljenja. Ego je centar inetlekta i izvršni organ. Posao mu je da uskladi zahteve Ida i okoline i za to mora imati odredjeni integritet. 3)SUPEREGO – najkasnije se razvija i to pod uticajem okoline u kojoj živimo a putem procesa socijalizacije. Njegov sadržaj činie „pravila igre“ koja važe u toj sredini (norme stavovi, moral i sl). To je moralni čuvar ličnosti koji rasudjuje šta je dobro a šta ne, a što je preuzeto od sredine u kojo živimo, tako da se može nazvat agentom društva u pojedincu. Njegov sadržaj i razvoj formiraju nagrade i kazne. Superego se sastoji od: • savesti – razvila se pod uticajem kazni pa i sama kažnjava pojedinca sa „lošim“ ponašanjem koje ne podleže društvenim normama • ego-ideal – postavljanje ciljeva kojima pojedinac teži. Razvio se pod uticajem nagrada. Daje pojedincu osećaj lične vrednosti. Ne funkcioniše po principu realnosti već teži idealnom MOTIVACIONA TEORIJA LIČNOSTI-MURRAY -Shvatiti i objasniti svakog pojedinca (idiografski pristup) -Ponašanje proučavati po segmentima,ali se može razumeti tek sagledavanjem celokupnog ponašanja pojedinca (holistički pristup) -Struktura ličnosti je slična Frojdovoj ali ne i identična 1)ID – središte urodjenih motiva ali poseduje prihvatljivi ineprihvatljivi impuls, koji pojedinac može uspešno ili manje uspešno da kontroliše 2)EGO – kontroliše impulse i motive; vremenski rasporedjuje pojavu motiva; upravlja načinom javljanja motiva 3)SUPER-EGO – nastaje kao posledica uticaja društva i socijalne sredine pojedinca. Reguliše ponašanje tako da ono bude u skladu sa zahtevima okoline 4)EGO-IDEAL- idealizovana slika o sebi kojoj pojedinac teži. PSIHOSOCIJALNA TEORIJA RAZVOJA-ERIKSON -Osnovna obeležja: -Odbacivanje ida i postavljanje ega -Ego je apsolutno autonoman i ima adaptivnu ulogu -Pojedincem ne dominira nesvesno,već je racionalno biće svesno svojih odluka i postupaka -Njegova psihologija ličnosti je usmerena na ceo život -Ego ima šansu da konflikte,koji se javljaju u odnosu sa društvom rešava u korist ličnosti Erikson kreće od teorije da postoje univerzalni stadijumi razvoja čiji je raspored javljanja nepromenjiv ali je trajanje individualno. Erikson ličnost posmatra isključivo kroz razvoj. Stadijumi razvoja: 1)Sticanje osnovnog poverenja nasuprot osnovnom nepoverenju

12

2)Sticanje autonomije nasuprot sumnji 3)Sticanje inicijative nasuprot krivici 4)Sticanje produktivnosti nasuprot inferiornosti 5)Formiranje identiteta nasuprot konfuziji identiteta 6)Ostvarivanje intimnosti nasuprot izolaciji 7)Ostvarivanje plodnosti nasuprot stagnaciji 8)Ostavrivanje integriteta nasuprot stagnaciji TOPOLOŠKA TEORIJA LIČNOSTI-LEWIN -Teorija se temelji na osnovnom načelu geštalta, a to je načelo polja i sila u polju -Govori o topološkoj5 strukturi ličnosti-glavni deo polja čini ličnost -U ličnosti postoji unutrašnji i spoljašnji deo, unutrtašnji se naziva ličnim područjem, a spoljašnji perceptivno-motornim područjem

PSIHOLOŠKA OKOLINA LIČNOST

FIZIČKI SVET

Glavni deo plja čini ličnost koja je obeležena granicom u odnosu na svet koji predstavlja. Psihološka okolina je prostor sa kojim je ličnost u kontaktu i stalnoj interakciji, a koja je u interakciji sa fizičkim svetom. Ako poznajemo psihološku okolinu pojedinca možemo predvideti njegovo ponašanje. Razvoj ličnosti je ustvari diferencija u ličnosti u odnosu na psihološku okolinu. Što je ta diferencija veća ličnost je razvijenija. Retrogesija je ponovno korišćenje onih oblika ponašanja koji su već postojaliu repertoaru ponašanja te osobe. Regresija je povratak na primitivniji nivo ponašanje bez obzira na to da li je postojao ili ne. PERSONALISTIČKA TEORIJA LIČNOSTI-ALLPORT -Humanistička teorija-cilj je da obuhvati sve aspekte ličnosti, a naglašava da se ljudska priroda razlikuje od prirode svih živih bića -Ne postoje dva ista čoveka i svakog treba opisati individualno -Struktura ličnosti-opisana pomoću osobina ličnosti (po njemu je osobina predispozicija da se u sličnim situacijama reguje na sličan način) -Opšte osobine su podjednako prisutne kod svih ljudi -Individualne osobine su posledica toga da svaka osobina ima neki svoj lični pečat Tipovi osobina: 1)Kardinalne – zastupljene su jako i svuda i lako ih je otkriti 2)Centralne – zastupljene su ali u manjoj meri nego kardinalne, lako ih je prepoznati 3)Sekundarne – manje su opšte i nedoslednije su jer su pod većim uticajem situacionih faktora. Nisu jako važna za odnos pojedinca sa drugima ali su najzastupljenije u strukturi ličnosti

5

Topologija – nauka o mestima, o poznavanju mesta

13

Navike- su vrlo specifične i odnose se samo na mali broj situacija, ali vladaju ponašanjem u tim situacijama Stavovi- uključuju vrednovanje,tako da se određena situacija ili objekat prihvataju il odbacuju Funkcionalna autonomija motiva- neko ponašanje koje je bilo u funkciji zadovoljenja motiva, postalo je samo sebi cilj, pa kada je primarni cilj ostvaren ponašanje se nastavlja (kao milioneri koji talože i talože lovu). HUMANISTIČKA TEORIJA LIČNOSTI-Maslow -Malow je osnivač humanističke teorije -Prema ovoj teoriji , obeležja čoveka su: -Priroda čoveka nije zla, -Čovek je odgovoran za svoju sudbinu, on odlučuje o svom razvoju -Čovek nije statično biće, on se stalno menja;Svrha življenja je samoaktualizacija -Subjektivno iskustvo ima prednost nad teorijskim tumačenjima -Teorija potreba: 1)Fiziološke potrebe 2)Potrebe za sigurnošću 3)Potrebe za pripadanjem i ljubavlju 4)Potreba za samopoštovanjem i poštovanjem 5)Potreba za samoaktualizacijom Maslow je smatrao da zadovoljavanje potreba ide redom ali su nova istraživanja pokazala da to nije pravilo. SOCIJALNA TEORIJA LIČNOSTI-Fromm From smatra da je čovek usamljen i da je to posledica socijalizacije (druge životinjske vrste se drže u zajedničkim čoporima, rojevima, jatima). On navodi da je sloboda osećaj izolovanosti od koga čovek želi da pobegne. Čovek to može uraditi na 2 načina: 1. ujedinjenje u duhu ljubavi i zajedništva sa drugim ljudima 2. podčinjavanje autoritetu -Vrste potreba: 1)Potreba za povezanošću 2)Potreba za prevazilaženjem 3)Potreba za ukorenjenošću 4)Potreba za identitetom 5)Potreba za orjentacionim okvirom -Tipovi socijalnog karaktera: 1)Primalački 2)Eksploatatorski 3)Skupljački 4)Trgovački 5)Produktivni 6)Nekrofilni/Biofilni FENOMENOLOŠKA TEORIJA LIČNOSTI-Rogers -Na čoveka gleda kao na celinu i ne deli ga na komponente -Čovek je u suštini svrsishodan i može da bira kakav će biti. -Ljudski organizam poseduje prirodnu sklonost razvoja u smeru diferencijacije,kooperacije,samoodgovornosti, zrelosti i obogaćenja a da u čoveku ne postoje prirodni destruktivni nagoni već da su ako se povremeno jave samo izraz neurotičnosti. -Jedino što je stvarno i realno za pojedinca su njegovi doživljaji kojih je svestan u određenom trenutku tj.njegov subjektivni svet . -Svaki pojedinac konstruiše realnost koja je u skladu sa njegovim subjektivnim iskustvom

14

KOGNITIVNA TEORIJA LIČNOSTI-Kelly -Usmerena je na razumevanje i objašnjenje celokupne ličnosti pojedinca -Razlike koje postoje među ljudima objašnjava razlikama u viđenju okoline i tumečenju dobijenih informacija -Za razumevanje neke osobe najbitnije je staviti se u njegovu tačku gledišta Konstrukt je kalup, shvatanje, tumačenje sveta oko nas tj. Naočare kroz koje gledamo. Čovekova sloboda se ogleda u tome da menja već jednom postavljene konstrukte. BIHEJVIORISTIČKA TEORIJA LIČNOSTI-Skinner -Čovek tj.njegovo ponašanje potpuno je određeno uticajem okoline, upoznati nečiju ličnost znači otkriti zakone i pravila kojima okolina odredjuje njegovo ponašanje -Cilj psihologije je utvrditi uzročno-posledične veze između stvarnosti i ponašanja, on ne priznaje termine tipa libido, emocije i sl. - Postoje urodjeno ponašanje koje se ne može menjati i naučeno koje je podložno promenama -Operantno ponašanje se spontano javlja u repertoaru ponašanja i pod kontrolom je posledica koje izaziva u okolini. Posledice ponašanja mogu biti povoljne ili nepovoljne za pojedinca -Osobine ličnosti u velikoj meri zavise od načina potkrepljkenja. Postoje primarne nagrade ili kazne i sekundarne nagrade ili kazne -Primarne su nenaučene, a tu spadaju oni objekti koji su povezani sa sa biološkim funkcijama organizma (hrana, stn i sl.) -Sekundarne su stečene kroz individualno iskustvo (novac i njime se mogu kupiti primarne ) -Generalizacija podražaja se sastoji u tome da se uslovni odgovor ne javlja samo posle uslovnog podražaja koji je korišćen u toku uslovljavanja,već se javlja kada se pojave podražaji koji su samo slični korišćenom podražaju -Kazne su manje efikasne od nagrada DIMENZIONALNA TIPOLOGIJA LIČNOSTI-EYSENCK -Ogroman broj manifestacija u ponašanju ličnosti je posledica delovanja manjeg broja faktora ličnosti -Ličnost je zbir aktuelnih i potencijalnih obrazaca ponašanja organizma koji su determinisani nasleđem i okolinom;ona nastaje i razvija se kroz funkcionalnu interakciju četiri glavna sektora u koje su orgnizovani ovi obrasci ponašanja: 1. kognitivni sektor(inteligencija), 2. konativni sektor(karakter), 3. afektivni sektor(temperament) i 4. somatski sektor(konstitucija) Specifični postupci -svakodnevni postupci u životnim situacijama i imaju najniži stepen generalizovanosti Uobičajeni postupci –ponašanja Osobine ličnosti -određene su korelacijama dve ili više navika Tipovi ličnosti -određeni su korelacijom i organizacijom osobina ličnosti -Osnovne dimenzije ličnosti: 1)Ekstraverzija-introverzija 2)Neuroticizam – jednako verovatno se javlja kod svih ljudi i zavisi od genetičkog faktora, postoje različiti geni za svaku vrstu neuroticizma, a posebni geni stvaraju više vrsta neuroza 3)Psihoticizam – mentalna oboljenja FAKTORSKO-ANALITIČKA TEORIJA LIČNOSTI-Kattell -Ličnost –je ono što omogućava predviđanje šta će neka osoba učiniti u određenoj situaciji -Osobine ličnosti se dele na klase, a klase na vrste osobina -Struktura ličnosti: 1)Površinske osobine

15

2)Izvorne osobine -Vrste osobina: 1.stalne -konstitucionalne,više su pod uticajem nasleđa -okolinom izgrađene osobine -dinamičke osobine,pokreću pojedinca na delovanje u različitim situacijama -sposobnosti,odnose se na efikasnost delovanja -osobine temperamenta,odnose se na brzinu,energičnost 2.povremene -stanja,raspoloženja i uloge

Crte ličnosti i uspešnost menadžera -Psihološke crte koje imaju izraziti uticaj na uspešnost menadžera: 1)Emocionalna stabilnost – svesna kontrola emocionalnog ispoljavanja 2)Ekstravertnost – okrenutost ka spoljašnjem svetu, praktičnost, komunikativnost 3)Snaga mentalne elaboracije 4)Orijentacija na postignuće 5)Socijabilnost – blaga priroda, briga o ljudima, spremnost na saradnjupoverenje drugih, orijentacija na druženje i sl. POŽELJNE OSOBINE MENADŽERA

*Gringberg i Baron: 1)Ekstravertnost/introvertnost 2)Prijatnost 3)Savesnost 4)Emotivna stabilnost 5)Otvorenost za iskustvo

*Kirkpatrik i Lok: 1)Energija 2)Poštenje i integritet 3)Liderska motivisanost 4)Samopuzdanje 5)Sposobnost percepcije 6)Poznavanje posla 7)Kreativnost 8)Fleksibilnost

*Adižez: -Sposobnost za ispunjavanje 4 menadžerske uloge:(integratorska, preduzetnička, administrativna, proizvođačka) -Poznaju sami sebe -Svesni su svog uticaja na druge ljude -Imaju uravnoteženo stanovište o sebi

-Prihvataju i svoje slabosti i svoju snagu -Mogu prepoznati izuzetan kvalitet kod drugih -U stanju su da se suoče s konfliktom i iskoriste ga -Stvaraju sredinu u kojoj se uči

*Jukl: -Visok energetski potencijal i tolerancija na stres -Samopouzdanje -Orjentacija ka unutrašnjem lokusu kontrole -Emocionalna zrelost -Lični integritet -Socijalizovana težnja ka moći -Umereno visok stepen orijentacije ka postignuću -Umeren stepen potrebe za afilijativnošću *Raič-antiosobine uspešnog liderstva: -Neosetljivost za druge,zajedljivost,familijarnost -Hladnoća,uzdržanost,drskost i nadmenost

16

-Izneverivanje date reči i poverenja -Preterana ambicija,igranje politike -Preterano nadziranje,odsustvo delegiranja/ prenošenje ovlašćenja -Nesposobnost stvaranja jednodušnog/kohezivnog tima -Biranje slabih i neuspešnih podčinjenih -Otežano strategijsko mišljenje i elaboracija -Neelastičnost prilagođavanja različitim šefovima -Preterana zavisnost prema mentoru/savetniku *Opšta podela osobina koje su pojedincu potrebne da bi bio uspešan menadžer: 1)Osobine kompetentnosti 2)Osobine ličnosti u užem smislu 3)Osobine motivacije -Socijalna inteligencija-sposobnost uviđanja i rešavanja interpersonalnih odnosa -Emocionalna inteligencija -Samoefikasnost ZRELA LIČNOST -Nivoi zrele ličnosti: 1)Intelektualna zrelost-sposobnost kritičkog razmišljanja i zaključivanja 2)Emocionalna zrelost-sposobnost adekvatnog emocionalnog reagovanja i sposobnost kontrolisanja vlastitih osećanja 3)Socijalna zrelost-sposobnost uspostavljanja harmoničnih odnosa sa socijalnom sredinom Obrati pažnju na sledeća pitanja:

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

Predmet psihologije Grane psihologije Opažanje, pažnja i predstave Pamćenje i zaboravljanje Mišljenje Emocije Učenje Učenje i uzrasni periodi

9. 10. 11. 12.

Opažanje drugih osoba Pojam i struktura ličnosti Sposobnosti Crte ličnosti i uspešnost menadžera 13. Poželjne osobine menadžera 14. Zrela ličnost

NA KRAJU POGLEDATI JOŠ JEDNOM ŠEMU NA STRANAMA 101/102 I OBAVEZNO PROČITATI KNJIGU, MAKAR TEORIJE IČNOSTI I OSOBINE MENADŽERA JER JE TEŠKO POVEZATI SA SKRIPTI 

17