Sinisa Socanin Dekresendo

Siniša Soćanin DEKREŠENDO Radio-drama o stanju posle čekanja Lica: GARAMOND CALISTO TREBUCHET FRANKLIN RAZGLAS ŽELEZNIČKE STANICE

ZVUK ODLAZEĆEG VOZA. POTOM: NOĆ NA PERIFERIJI GRADA: ZRIKAVCI, LAVEŽ. U DALJINI, NALET VETRA. CALISTO UZDIŠE. OTKOPČAVANJE RAJSFERŠLUSA. CALISTO: Hajde. Hajde... Uh, postalo je besmisleno. KORACI. CALISTO: Ko sad... KORACI STAJU. GARAMOND: Dobro veče. ZVUK ZATVARANJA RAJSFERŠLUSA. GARAMOND: Oh, oprostite! Nisam vas dobro video... CALISTO: U redu je, mračno je. GARAMOND: Ja... Nisam se nadao da ću ikoga sresti. Molim vas da mi oprostite, nisam imao nameru da vas ometam. CALISTO: U čemu? Samo sam...posmatrao zemlju pod nogama. GARAMOND: Zaista? (PAUZA) I ja. (UZDAH) Da... (ZNAČAJNO:) Nekada je bila crnja. CALISTO: Molim? GARAMOND: Zemlja. Bila je crnja. CALISTO: Noć je bleda. GARAMOND: Ne, zaista. Jasno se sećam, iako je bilo veoma davno. Nikada neću zaboraviti te dane, tu nevinost, kad sam bio... Bliže zemlji.

1

CALISTO: Nismo ni sad daleko odmakli. U svakom slučaju, blago vama. Ja sam te dane zaboravio. GARAMOND: Samo se pravite. To ne može biti istina. CALISTO: Kao nešto sasvim usputno i nebitno. Samim tim, ne mogu ni reč reći o tome kakva je zemlja bila, da li je bila crna ili smeđa ili žuta, ili pepeljasta, kao što je sada. GARAMOND: Pepeljasta? CALISTO: Možda je pepeljastija, toliko se mogu složiti. GARAMOND: (NASMEJE SE) Znam. Vi samo želite da raspravljate. To je. CALISTO: (UVREĐENO) Molim!? GARAMOND: Nisam mislio da vas uvredim... CALISTO: Zašto onda izlećete sa tako teškim izjavama? To provocira! GARAMOND: Izvinjavam se. CALISTO: Ne prihvata se. CALISTO: Zašto niste došli juče? PAUZA. GARAMOND: (SKRUŠENO) Nisam. Šteta, znam. CALISTO: Bilo je... Upečatljivo! GARAMOND: Verujem. Strašno mi je žao što nisam stigao. CALISTO: Čega da vam bude žao? Neopisiva gužva! Malo preterano, uz sve poštovanje. GARAMOND: Preterano? CALISTO: Od nogu se nije mogla videti zemlja! Sem toga, čudan je i odabir mesta. GARAMOND: Kako to mislite? CALISTO: Pogledajte – ovo je nigde. GARAMOND: To je bio njegov izbor. CALISTO: Čak sam i sam imao velike dileme da li da se pojavim, znajući da će verovatno tako biti. Mudro ste postupili što niste došli. GARAMOND: Bio sam zauzet. CALISTO: Zgodno. GARAMOND: Imao sam neodložna posla, i sve palo u isti dan, znate kako to ide? CALISTO: Sve uvek padne u isti dan. GARAMOND: Naravno, nije opravdanje, ali ja tu ništa ne mogu. Žao mi je.

2

CALISTO: Nema čega da vam bude žao. Zamislite samo! Zamislite sve one pohabane, islužene šešire! Zamislite svu tu preraslu decu, pa te nedorasle starce! Stotine moljcima izrešetanih kaputa pokačenih o sve spuštenija ramena, tiskaju se i gužvaju o jednu jedinu navežbanu misao! Zamislite svo prikriveno olakšanje kad se sve završilo! Molim vas, mnogo je bolje za vas što niste bili tu juče! Bilo bi vam užasno! GARAMOND: Možete da kažete šta hoćete. CALISTO: Uostalom, u toj gužvi niko nije ni primetio da niste bili tu. Možete mirne duše slagati, ako vas neko pita. GARAMOND: Kako ste onda vi znali da nisam bio? CALISTO: Logično je. Sad ste tu. Zašto biste sad bili tu, ako ste bili juče? GARAMOND: A vi, ako ćemo po toj logici? CALISTO: Imam svoje razloge. GARAMOND: Mogao sam i ja da ih imam. CALISTO: Moje niste mogli da imate. GARAMOND: Mogao sam da imam svoje. CALISTO: Svoje i imate. GARAMOND: Slušajte, ja zaista nisam došao da se sa vama raspravljam! CALISTO: Uradite onda to zbog čega ste došli, i idite! GARAMOND: Imam jednako pravo da budem ovde kao i vi! CALISTO: Zvučite kao da je to neka privilegija! GARAMOND: Došao sam da se malo opustim, da razmislim, a vi mi smetate! CALISTO: Oprostite. Izvolite, razmislite! GARAMOND: Hvala! CALISTO: Neću vam smetati. Evo, i ja ću da razmislim! Toliko mogu da vam pomognem! GARAMOND: Hvala. CALISTO: Nema na čemu. I drugi put. (PAUZA) Hm... Zaista, bila je tamnija. To svako može da posvedoči. Jasno je da bledi. Sve bledi. Čak, pošto sve ravnomerno bledi, teško je reći da li je naše opažanje objektivno, ili to naši sopstveni saznajni kapaciteti iznutra blede. Ako je vaše viđenje bilo da je crna, ja se onda sa vama moram složiti da je po vama svakako bila crnja. Po meni, ipak, bila je pepeljastija. RAZGLAS ŽELEZNIČKE STANICE: Putnički voz broj hiljadu dvesta trideset i četiri iz Ničega, koji po redu vožnje polazi u dvanaest časova i trideset četiri minuta, kasni u

3

dolasku dvanaest minuta. Putnički voz broj hiljadu dvesta trideset i četiri za Ništa, koji po redu vožnje polazi u dvanaest časova i trideset četiri minuta, kasni u dolasku dvanaest minuta. GARAMOND: Mnogo sveta, kažete? CALISTO: Previše, kažem. GARAMOND (ZA SEBE): Naravno. Ipak, on je... CALISTO: Idiot! GARAMOND: (ZAPANJENO) Molim? Šta ste rekli? CALISTO: Idiot, rekao sam. GARAMOND: On idiot? Da li ste vi normalni? CALISTO: Ne uzrujavajte se, nisam mislio na njega. GARAMOND: Ah... A na koga? CALISTO: Gospode! Na vas, naravno. Imate li nešto protiv? GARAMOND: Zašto ste to rekli? CALISTO: Zato što ne slušate. GARAMOND: Molim!? CALISTO: Delujete kao uman čovek, a ponašate se kao da ste i gluvi i slepi! To je tekovina današnjice, da umni ljudi deluju kao gluvi i slepi. GARAMOND: Vi niste normalni! CALISTO: Ništa do vas ne dopire! Budalo! GARAMOND: Ja budala!? CALISTO: Malo je reći! GARAMOND: Vi me i ne poznajete! CALISTO: Poznajem vas. Vi ste onaj isti klipan od pre par minuta, što je tu stajao. GARAMOND: (RAZMIŠLJA, ODUSTAJE) Ovo nema nikakvog smisla! CALISTO: Istog trena, moje mišljenje o vama se popravlja! GARAMOND: Svejedno mi je! CALISTO: Gle! Počinjem da gajim simpatije prema vama! GARAMOND: Baš me briga! CALISTO: Ha! Uvlačite mi se pod kožu, gospodine! GARAMOND: Kakve su to besmislice? Zar ne mogu da imam ni trena mira na ovom mestu? CALISTO: Sami ste započeli razgovor.

4

GARAMOND: Nisam želeo da započnem ikakav razgovor! Bio je osnovni red da dve osobe, same na ovako pustom mestu, progovore koju reč! CALISTO: Osnovni red? Na pustim mestima tako nešto ne postoji! GARAMOND: Vi ste jedna jako neprijatna osoba! CALISTO: Tako je! Ha, ha, ha! Neprijatno, dabome! GARAMOND: Ma, tornjajte se! CALISTO: Bravo! Konačno ste potpuno iskreni! GARAMOND: Čemu se toliko smejete?! CALISTO: Vama! GARAMOND: Vi se sa mnom sprdate zbog toga što juče nisam bio tu! CALISTO: Pomalo. GARAMOND: To je sumanuto! CALISTO: Bravo! Sumanuto! Tako je! Prava reč! GARAMOND: Gubite mi se s' očiju! CALISTO: Nemojte sada da preterujete, molim vas! Kud bih mogao da se gubim? Iracionalnost je goli eskapizam u ovim okolnostima! GARAMOND: Kakvim okolnostima? Vi niste pri sebi! CALISTO: Osetite li uzbuđenje? Sada? Evo, tu? Osetite li u stomaku neki mali ustanak, biohemijsku reakciju na maltretiranje, na nepravdu? Osetite li? GARAMOND: Kakvu nepravdu? CALISTO: Ha! Znao sam! Nisam se prevario u vezi vas! GARAMOND: Vi definitivno niste kako treba! CALISTO: I zato što ste sposobni da osetite, ja ću vam kazati nešto, u poverenju, što će razjasniti celu ovu situaciju! GARAMOND: Razjasniti? CALISTO: Interesuje vas? GARAMOND: Veoma! CALISTO: Tiče se... Juče. Ali, zapamtite: u poverenju! GARAMOND: U redu! Šta juče, molim vas? CALISTO: (ZNAČAJNO) Nije se pojavio! GARAMOND: (PAUZA) Ko? CALISTO: On! Juče! GARAMOND: Šta? CALISTO: Nije se pojavio!

5

GARAMOND: Ne razumem! CALISTO: Tiše! (U POVERENJU) Ovo vam govorim samo zato što ste stekli moje simpatije kao ličnost! Inače, ne bih vam to nikada rekao i ne biste, po svemu sudeći, nikada ni saznali! GARAMOND: Čekajte... Kako to mislite, nije se pojavio? Kakva je to izjava? CALISTO: Tako, baš. GARAMOND: Ali, ko? CALISTO: On. GARAMOND: Ko on? CALISTO: On, baš on. To što niste sigurni ni da smete da pomislite, to je upravo istina! GARAMOND: Kako vi možete znati šta ja mislim? CALISTO: To što slutite, a ne smete da kažete, eto, to je upravo ono što vam želim u poverenju reći! Ne smete više, vidim, ni da postavite pravo pitanje, jer slutite da bi odgovor potvrdio vašu uplašenu misao da znate na šta mislim. Tačnije, na koga mislim! Da, da, dragi gospodine! On! On se uopšte nije pojavio! Ha! Zar to nije fantastično? GARAMOND: Ali... CALISTO: Nema „ali"! Sve bledi, pa i to vaše „ali"! Osetite li? On je prosto odbio da se pojavi! GARAMOND: Kako je to moguće? CALISTO: Njemu tek nije stalo! On je tek bio zauzet! Možda je i njemu sve palo u isti dan? GARAMOND: Ali, kako to da ja o tome ništa nisam čuo? CALISTO: Sumnjam da će se iko od juče prisutnih usuditi da o tome progovori. GARAMOND: Ali, sav taj svet... Nemoguće! CALISTO: Ah! Sav taj svet! Šta oni znaju? I, znate šta, što je veća gužva, to je manja verovatnoća da iko u stvari išta i primeti! GARAMOND: (ODLUČNO) Vi mene opet zavitlavate! CALISTO: Ličim li ja na tako nekog? GARAMOND: Da! CALISTO: (SMEJE SE) Vidim da se uzrujani. Ali, mislite li da bih vas stvarno zavitlavao nečim tako ozbiljnim? I zamislite, na tren, da je to zaista istina – kako biste je vi saopštili?

6

GARAMOND: Ne interesuje me vaše lupetanje! CALISTO: (U POVERENJU) I zbog čega mislite da sam ja danas tu? GARAMOND: Zbog čega? (PAUZA. ZAPANJENO) Vi očekujete da se on... CALISTO: Ko zna!? GARAMOND: To je suludo! CALISTO: Suludo je to što se juče odigralo! Tačnije, što se nije odigralo! GARAMOND: Suludo! CALISTO: Odličan izraz, slažem se. Ne morate sada insistirati na njemu. GARAMOND: Vi ste ozbiljni? CALISTO: Stvar je ozbiljna! Koliko god se trudio, ja ne umem toliko da budem ozbiljan, koliko je stvar ozbiljna! Zbog toga i imate toliko nepoverenje. GARAMOND: Imate li kakav dokaz za to što govorite? CALISTO: Ne pričajte gluposti! Naravno da nemam! GARAMOND: Ne znam... To je... CALISTO: Veoma! GARAMOND: Vi mislite da će...on... CALISTO: Možda. GARAMOND: Kad? CALISTO: Koliko znamo, bilo kad. GARAMOND: Bilo kad!? Znači, možda... CALISTO: Možda i sad. GARAMOND: Sad?! CALISTO: Koliko znamo. GARAMOND: Znamo li? CALISTO: Ne. GARAMOND: Ali, možda... CALISTO: Možda. GARAMOND: Šta? CALISTO: Ili ništa! GARAMOND: Ali... GARAMOND: Pa to je nečuveno! CALISTO: I to je dobar izraz. GARAMOND: Onda je bolje što nisam došao juče! Možda je sjajno što sam došao danas!

7

CALISTO: Možda. GARAMOND: Fantastično! CALISTO: Možda. GARAMOND: Kako to mislite, možda? CALISTO: Možda ipak nije. Možda je svejedno! GARAMOND: Ali, ako juče... Onda, jasno je... CALISTO: Sasvim moguće. Svakog trenutka! GARAMOND: Neverovatno! CALISTO: Zar ne? GARAMOND: Biću tu, sa vama! Mogu li? CALISTO: Šta nam je drugo preostalo? GARAMOND: Da, svakako... ČUJE SE VOZ U DALJINI. GARAMOND: Dolazi! Čujete li? CALISTO: Pst! Tiho! GARAMOND: Čujete li? CALISTO: Ne budite naivčina! GARAMOND: Šta vam je opet, zaboga? CALISTO: Tiše, budalo! Budite mirni! Ovo su ozbiljne stvari! GARAMOND: Ništa ne razumem. Zar ne bi trebalo da javimo... CALISTO: Da javimo!? Kome da javimo? GARAMOND: Da javimo... Svima! CALISTO: Ah! Sad mi je krivo što sam vam išta govorio! GARAMOND: Šta se ovde, zaboga, događa!? VOZ SE PRIBLIŽAVA. CALISTO: Utišajte se! Objasniću vam, jer ste već uvučeni u ovo, i bez mene biste bili potpuno izgubljeni! Ali, to „ne razumem" sada morate da izbacite iz rečnika! Sve razumete, sve! Jer, ko kaže da ne razume, taj nešto, dakle nešto što ne razume, zna! A to ne želimo da se sazna! Razumete? GARAMOND: Mogao bih reći da razumem, ako je to potrebno, ali... CALISTO: Jer morate biti jako oprezni! Vi znate! Sad kao da hoćete da budete i viđeni ovde. Dan kasnije! A pošto je malo ko juče mogao da primeti da vas nema, jasno je da će se moći zaključiti da ste i vi bili juče, i da ste i vi držali oči otvorene, i

8

da ste došli danas sa istim razlogom, da proverite stvar još jednom, jer... (ŠAPATOM) ...on se juče nije pojavio! GARAMOND: Ne razumem čemu tolika tajanstvenost! CALISTO: Pazite šta govorite, čoveče! Uši nemaju kapke kao oči, ne mogu se skriti! A i podložnije su dvosmislenostima, što je još opasnije! GARAMOND: Stvarno ne razumem! CALISTO: Ah! Barem umuknite dok ne shvatite, kad ste već toliko budalasti! Možete se uvaliti u veliku nevolju! GARAMOND: Zašto bih se ja uvalio u veliku nevolju, ako bi se saznalo da ja znam da se on uopšte... Sem toga, po tome ste onda i vi u ozbiljnoj nevolji! CALISTO: Nezamislivoj! GARAMOND: To je apsurdno! CALISTO: Životnoj! GARAMOND: Trabunjate! CALISTO: Paklenoj! Ako se pročuje da neko zna da se on nije ni pojavio, da je neko progovorio, ta stvar može počrti da se kotrlja od usta do usta, može se na nju toliko svega nahvatati, prvo snage, pa slojeva, onda patine, pa usputnih nadgradnji, na svaki sloj, i to sve zajedno ako bi se zahuktalo, moglo bi čitave puteve za sobom ocrtavati, a onda, ljudi bi se mogli u njima početi gubiti, nestajati... A mi, od kojih je počelo, bili bismo u sred te bezumne lavine, i umesto da vodimo, mi bismo bili pritisnuti, u mraku sredine, stihijom nošeni! GARAMOND: Ništa ne razumem! Vi ste ludak! Ja vam sad ništa ne verujem! CALISTO: Gospode! Zašto vas ja udostojavam napora? Umesto da vam kažem da je sve proteklo po propisima, da je bilo božanstveno, da je on nešto pritom i rekao, izneo istinu koju ne umem da prenesem jer prosto niste bili tu, ja ulazim u idiotsku raspravu o pepeljastoj crnici, da bih vam na kraju još i rekao, što je verovatno najveća greška... VOZ STAJE. CALISTO NAGLO UĆUTI. ČUJU SE KORACI. CALISTO ODLAZI. GARAMOND: Čekajte! Kuda ćete? Čekajte! VOZ KREĆE I ODLAZI. ČUJE SE NAKAŠLJAVANJE. GARAMOND: Otkud... Oh! FRANKLIN: Oprostite, uplašio sam vas? Očekivali ste nekog drugog? GARAMOND: Ne, ne, nisam...

9

FRANKLIN: Ja jesam, mislio sam od vas da je jedan gospodin kojeg uvek ovde sretnem, ali taj je jako neprijatan, i bolje je ovako. (DUGAČAK UZDAH) Divno! Zar ne? Srećni smo mi što postojimo u ovom vremenu! GARAMOND: Lepo rečeno. FRANKLIN: Zaista mislite? Hvala. Ja to često govorim! FRANKLIN: Ja sam stajao tamo, malo dalje, pozadi. Šta ćete, nisam stigao na vreme! Ali, bilo je veličanstveno! Zar ne? GARAMOND: Veličanstveno. FRANKLIN: Božanstveno! GARAMOND: Sasvim. FRANKLIN: Prosvetljujuće! GARAMOND: I to, svakako. FRANKLIN: Da srce stane od ushićenja! Meni je zamalo stalo! A vama? GARAMOND: Zamalo. FRANKLIN: Najviše me je pogodio kraj, ona fina promena, da se čoveku slegne, razumete, ili se meni barem tako činilo. Sav sam se naježio! Je li se vama tako činilo? GARAMOND: Da. FRANKLIN: Jedna reč. Slažem se. Voleo bih da i ja mogu tako, u jednoj reči... Znate, ja imam bolesnu potrebu da brbljam, još od detinjstva. Bilo je mnogo sveta, zar ne? GARAMOND: Da. FRANKLIN: Koliko otprilike, šta mislite? GARAMOND: Mnogo. FRANKLIN: Dabome... Čemu brojke? Vidim da ste uman čovek. To se vidi. GARAMOND: Hvala. FRANKLIN: I po tome što vas nije briga za mene. Ni mene ne bi bilo briga za mene. Mene i nije briga! Tu se slažemo! Eto, slažem se u nečemu sa jednim umnim čovekom! Drago mi je što sam vas upoznao. Šta rekoste, šta se vama najviše dopalo? GARAMOND: Ja... FRANKLIN: Imam utisak da ću se opet postideti, jer ste toliko umniji od mene, da ćete mi skrenuti pažnju na nešto što ja, u svojoj plitkosti, nisam ni primetio! Dakle? GARAMOND: Nemam odgovor.

10

FRANKLIN: Molim? GARAMOND: Nemam odgovor na to pitanje. FRANKLIN: To pitanje nema odgovora! Rekao sam, nisam li rekao? Uvek se ovako osramotim! Nema tu: šta se kome najviše dopalo! Baš sam glup! To je zato što od malih nogu želim da budem uman, a nikako mi ne ide! GARAMOND: Ide vam. FRANKLIN: Budite iskreni sa mnom! GARAMOND: U redu, ne ide vam. FRANKLIN: Oprostite mi, neću vas više gnjaviti! Od detinjstva, razumete? Ja tu ne mogu mnogo, osim da se mnogo izvinjavam! Izvinite! Idem sad. Nisam vas juče video. Gde ste stajali? Sigurno sasvim napred? GARAMOND: Ja... FRANKLIN: Izvinite, neću vas više gnjaviti! GARAMOND: Ne gnjavite me. FRANKLIN: Vrlo ste ljubazni, samim tim što ste umni, ali ja znam da vas gnjavim! Ja, znate, volim da dođem još jednom na mesto ushićenja, pa sam prošetao opet. A i juče sam stajao pozadi, pa sam mislio, danas neće biti nikoga, što da ne odstojim malo tu, da osetim blizinu... Veliki sam obožavatelj, šta ću? Ja to radim iz gluposti, iz verovatno sasvim drugog razloga nego vi. Gde rekoste da ste stajali? GARAMOND: Ne sećam se. FRANKLIN: Naravno. Kao da je bilo važno pamtiti korake i razdaljine, pa sad, taj i taj je bio kod drveta, taj i taj do ulaza... Ja sam od onih glupih, što pamte i najveće trivijalnosti! To je zbog toga što ne razumem suštinu, a to je zato što od malih nogu... GARAMOND: Dobro, gospodine, shvatio sam! PAUZA. FRANKLIN POČINJE DA PLAČE. FRANKLIN: Eto, vi mene zovete gospodinom... A ja... GARAMOND: Opet mislite da ste se osramotili? FRANKLIN: Nije ni to... Ah, kad bih vam rekao... Kad bih vam samo rekao! GARAMOND: Možete i da kažete, ja svejedno stojim ovde! FRANKLIN: Ne želim da vas gnjavim... GARAMOND: Ne gnjavite! FRANKLIN: Ja sam očajan! Očajan! GARAMOND: Recite! FRANKLIN: Ne mogu! Ionako me je dovoljno sramota...

11

GARAMOND: Mene nije za to briga. FRANKLIN: Eto kakav ste vi divan čovek! GARAMOND: Ni za to. FRANKLIN: Toga više nema, toga što ste vi! To više ne postoji! Vi ste izumrli soj! Tako mi je drago što sam vas sreo... Ljudi nisu što su bili! GARAMOND: Blede. FRANKLIN: Ja, znate, juče... Oh! Uopšte nisam bio tu! (BRIZNE U PLAČ) GARAMOND: Ni ja. FRANKLIN: Šta ste rekli? GARAMOND: Ni ja juče nisam bio tu. FRANKLIN: Kakvi ste vi! Verujte, previše vaše ljubaznosti samo mi čini još gore! Budite iskreni sa mnom! Ja sam promašen slučaj! Recite mi, kako je prošlo? Jel' bilo prosvetljujuće? Jel bilo božanstveno? Šta je rekao? Jel rekao nešto za mene? GARAMOND: Zaista nisam bio tu! FRANKLIN: Zaista? RAZGLAS ŽELEZNIČKE STANICE: Putnički voz broj hiljadu dvesta trideset i četiri iz Ničega za Ništa dolazi na prvi kolosek. Putnički voz broj hiljadu dvesta trideset i četiri iz Ničega za Ništa dolazi na prvi kolosek. Polazi po prijemu putnika. GARAMOND: Zašto inače mislite da sam sada ovde? FRANKLIN: Zbog ushićenja? GARAMOND: I znate šta? (ZNAČAJNO) Ni on se nije pojavio! FRANKLIN: Za njega me nije briga, on je jako neprijatan! Ali, vi? GARAMOND: Bio sam zauzet. FRANKLIN: I ja! GARAMOND: Eto, vidite! Ali čuo sam da je bila velika gužva. Možda niko nije ni primetio da nas nema. FRANKLIN: Ne govorite mi to samo da biste me utešili? GARAMOND: Zašto bih vas tešio? FRANKLIN: Ako me neko bude pitao? GARAMOND: Teško da će vas iko pitati. VOZ STAJE. FRANKLIN: Ako me ipak neko pita? GARAMOND: Sa mnom ste razgovarali deset minuta, i ja ništa nisam primetio. Da niste sami priznali, nikada mi ne bi palo na pamet da ustvari ni vi niste bili tu.

12

FRANKLIN: Tako ste mudri! Ja sam vama ushićen! GARAMOND: Dođite onda opet sutra, na mesto ushićenja! FRANKLIN: Da znate da ću doći! GARAMOND: Dođite! FRANKLIN: Rado! Doviđenja! KORACI:

VOZ

STOJI.

GARAMOND

UZDIŠE.

ZVUK

OTVARANJA

RAJSFERŠLUSA. GARAMOND: Hmm...Hmmm...hajde... CALISTO: Čovek nikada ne može biti dovoljno siguran! GARAMOND: Ah! (TRGNE SE) Otkud vi? ZVUK ZATVARANJA RAJSFERŠLUSA. CALISTO: Sada možemo slobodnije da razgovaramo. GARAMOND: Bio je... CALISTO: Znam. Niste ništa rekli? GARAMOND: Ništa. Rekao sam, zapravo, onako usput. CALISTO: I? GARAMOND: Ko bi mi verovao? CALISTO: Ja. GARAMOND: Zato ste vi jako neprijatni. Tako je rekao i on. CALISTO: To mi je lako sa vama. GARAMOND: Dužni ste mi objašnjenja! CALISTO: Rado sam vam dužan. GARAMOND: Ko je bio taj čovek? CALISTO: Ko je bio taj čovek!? Kakvo je to pitanje!? Dvonožac bez perja, eto ko je to bio! Zar vam to nije dovoljno? Ah! Doviđenja! Najbolje će biti: doviđenja! GARAMOND: Odgovorni ste za mene! Ja sam zaista mislio da ste vi potpuno poludeli, ali sad, kad sam video ovoga, sve mi se čini da ste u pravu! CALISTO: Šta vas zanima? GARAMOND: Kao prvo, ko je taj. CALISTO: (TIHO) Taj nas proganja! Ima zadatak da ispita. GARAMOND: Da ispita! Dabome! Kako sam naivan! Skoro da me je prevario! CALISTO: Nešto ste ipak rekli!? GARAMOND: Ne... Nego, to mi nije palo na pamet! CALISTO: Kad ste budalasti! Ali, držali ste jezik za zubima?

13

GARAMOND: Rekao sam da juče nisam bio tu. CALISTO: To vas je spasilo na neko vreme. On je takođe rekao da nije bio? GARAMOND: Da. Na kraju. CALISTO: Tipično. Više nemam sumnji. Njihov je. GARAMOND: I meni se sad čini. Sve se uklapa! Kako se protiv njih boriti? CALISTO: Oko za oko, jezik za zube! Ako se pročuje... GARAMOND: Da... Ali, ja i dalje ne razumem... Toliki narod juče... CALISTO: Kad usamljeni pojedinac zna a ćuti, on je sam protiv svih! Kada svi znaju, i svi ćute, sam će biti onaj koji prvi progovori! GARAMOND: Možda malo preterujete? CALISTO: Preterujem?! Ah! No, probajte! Probajte! Šta vas košta!? Stanite tu, ne mrdajte, i naići će oni, naići će da vas odmere, da vas se nagledaju, da isperu, izblede još malo sebi život vašim budalastim izrazima lica i vašim budalastim rečima "ne razumem, ne razumem!" RAZGLAS ŽELEZNIČKE STANICE: Putnički voz broj hiljadu dvesta trideset i četiri iz Ničega postavljen je na prvi kolosek. Polazi po prijemu putnika... TRČANJE. GARAMOND: Kuda ćete? RAZGLAS ŽELEZNIČKE STANICE: Putnički voz broj hiljadu dvesta trideset i četiri za Ništa postavljen je na prvi kolosek. Polazi po prijemu putnika. VOZ POLAZI. GARAMOND UZDIŠE. ČUJE SE ŠKRIPANJE OLOVKE PO PAPIRU. GARAMOND: Dobro veče. TREBUCHET: Dobro veče. GARAMOND: Vi ste prvi koji mi je danas to rekao! TREBUCHET: Ništa vam nisam rekao. GARAMOND: Rekli ste "dobro veče"! TREBUCHET: Ah, to! Mora da se zna neki red... PAUZA. GARAMOND: Zemlja je nekada bila crnja! TREBUCHET: Nije provereno. GARAMOND: Sećam se. TREBUCHET: Nije proverljivo. GARAMOND: Dobro se sećam, jer tih dana... TREBUCHET: Kojih dana?

14

GARAMOND: Kad sam bio... Bliže zemlji. TREBUCHET: Nije evidentirano. Pomerite se! Mislite li da ovde ima stotinu kvadratnih metara? GARAMOND: Zaista ne znam. TREBUCHET: Juče, u onoj gužvi, nikako nisam uspeo da utvrdim ni koliko je ljudi bilo, ni koliki je u stvari ovaj prostor. GARAMOND: Mislim da ima oko stotinu. TREBUCHET: Nije dovoljno misliti! Podatak je podatak! Što se mišljenja tiče, čak ni podatak da neko misli ne može biti pravi podatak, jer ne može pouzdano da se proveri, što je potrebno da bi nešto bilo podatak. GARAMOND: To, znate, i nije od velike važnosti. TREBUCHET: Gluposti! A šta jeste od važnosti? Možda nešto što je neko rekao, ili nečije mišljenje o tome što je taj rekao? Ljudi su toliko arogantni... Ako želimo da buduće generacije imaju adekvatnu sliku o nama, pa tako i o njemu, moramo se služiti činjenicama! Na primer, koliko je ljudi sada tu? GARAMOND: Gde? TREBUCHET: Ovde. GARAMOND: Nas dvojica. TREBUCHET: Samo vi, molim. Ja sam na zadatku. A koliko je ljudi juče bilo tu? GARAMOND: Mnogo. TREBUCHET: Ha! Vidite li kako činjenice govore? Dakle, ako negde bude upisan jučerašnji datum, i pored njega podatak o tome koliko je ljudi ovde bilo, pa ispod toga današnji datum, i pored njega takođe podatak, ali da ste samo vi bili tu, jer ja se ne računam budući da sam ja na zadatku, i da nije zadatka ne bih nipošto navratio, doduše, ne shvatite me pogrešno, to je zato što bih onda imao neki drugi zadatak, je li tako, onda je sve jasno, zar ne? Pritom bi se svakako moglo već negde pročitati šta se to, na taj i taj datum, na tom i tom mestu događalo, i pokoljenja će imati jasnu sliku o njegovoj veličini. GARAMOND: Razumem. TREBUCHET: I niste tako glupi kao što se čini! GARAMOND: Hvala. TREBUCHET: Mada, to što se meni to čini, to nije... Činjenice su činjenice! A kvaziumnici neka se bave mišljenjima i mišljenjima o mišljenjima. GARAMOND: Razumem šta hoćete da kažete.

15

TREBUCHET: Nije proverljivo. Samo, ja sad imam problem! GARAMOND: Možda vam ja mogu pomoći? TREBUCHET: Vi ste problem. GARAMOND: Ja? TREBUCHET: Vi, vi! Gde da vas stavim? Šta vi uopšte danas radite ovde? Nisam očekivao da će ovde ikoga biti! GARAMOND: Ja... TREBUCHET: To nema nikakvog smisla! GARAMOND: Ne znam sada šta da vam kažem. TREBUCHET: Ali, nema vajde time lupati glavu! Kad radite sa ljudima, nemate pravila, nego samo bedne pravilnosti! To je zato što su ljudi nerazumna bića! GARAMOND: Žao mi je. TREBUCHET: Nemam ništa od toga što je meni žao, zamislite koliko je tek besmisleno što je vama žao! GARAMOND: Ne mogu vam onda pomoći! A ako to, što sam ja danas tu, za vas predstavlja toliki problem, meni je iskreno... Uvek možete da dođete ponovo kasnije, kad ja... TREBUCHET: Postoji način da se to reši. Morate da mi odgovorite na jedno pitanje. GARAMOND: Jedno pitanje? Što ne kažete! TREBUCHET: Slušajte, morate pažljivo da saslušate pitanje i razmislite. Molim vas da se koncentrišete. Jeste li se koncentrisali? GARAMOND: Koncentrisao sam se. TREBUCHET: Ja ću vam navesti izvestan broj grupa, a vi ćete mi reći kojoj pripadate: da li ste ovde u svojstvu, pod jedan, rođaka, pod dva, prijatelja, pod tri, intimnog prijatelja, pod četiri, neprijatelja, pod pet, intimnog neprijatelja, pratite li me? GARAMOND: Da. TREBUCHET: ...pod šest, hladnog poznavaoca, pod sedam, simpatizera, pod osam, poštovaoca, pod devet, obožavaoca, pod deset, radoznalca, pod jedanaest, redovnog posetioca ili ste, pod dvanaest, i vi ovde na zadatku? GARAMOND: Ne znam... Mislim da sam ja pre poklonik. TREBUCHET: Poklonik? Kako poklonik? Šta je to "poklonik"? Nije navedeno. GARAMOND: Znam. TREBUCHET: Kako onda možete to da kažete? Gospodine, ne znate sa kim imate posla!

16

GARAMOND: Samo mislim da treba da dodate u vašu klasifikaciju i tu mogućnost. TREBUCHET: Gle sad! GARAMOND: Pod trinaest. TREBUCHET: Tek tako? Sad je kasno! Sem toga, poklonik je isto što i poštovalac! GARAMOND: Nije. Poštovalac je hladniji. TREBUCHET: Hladni poznavalac je posebna kategorija! GARAMOND: I nije isto što i poštovalac! Poklonik je nešto ličnije, toplije. TREBUCHET: To je simpatizer! GARAMOND: Simpatizer je plitko. TREBUCHET: Vi ste nemogući! GARAMOND: Ja juče nisam bio tu, tako da možete i da me upišete pod " zakasneli". TREBUCHET: Trabunjate! To bi u potpunosti narušilo logiku kategorizacije! GARAMOND: To sam rekao tek onako. TREBUCHET: Tek onako? Molim vas, uozbiljite se! Tek onako!? Kad bih ja uzimao u obzir sve što neko govori tek onako, mogao bih lepo odmah da odustanem od svega! Vi i ne šta sve ljudi izgovaraju! Većina ne može svesti ni pod jedno merilo ili standard! Kuda svet ide? GARAMOND: Ne uzrujavajte se. TREBUCHET: Kako da se ne uzrujavam? Kako? Vi ne znate kako je meni! Znate li šta sam nešto ranije čuo? Da ne poverujete! Čuo sam... Strašno! Čuo sam... Da se on juče uopšte nije ni pojavio! Zamislite!? Kakve sve gluposti prevaljuju preko usta! Kako da se ne uzrujavam? Vas to ne šokira? GARAMOND: Zašto bi? TREBUCHET: Zašto bi? Zašto bi?! Prostačino! Nije ni čudno što juče niste došli! Bilo bi to sramotno, da neko kao vi bude na takav datum na takvom mestu, uz toliki broj drugih ljudi na tako malom broju kvadratnih metara! GARAMOND: A šta bi neko imao od toga da kaže da se on nije pojavio? Samo bi ispao glup! Razmislite, onda: možda se on zaista i nije pojavio! TREBUCHET: Šta da radim? Da razmislim!? Ja da razmislim!? Ah! (ŠKRIPANJE OLOVKE PO PAPIRU) Dakle, premeriti! Očekuje se stotinak kvadratnih metara! Doviđenja, prijatno! GARAMOND: Doviđenja, prijatno. TREBUCHET: A ljudi, koliko je to onda ljudi? Ne zaboraviti na to dodati i jednog... Simpatizera... U naredni datum...

17

MUMLJANJE, KORACI SE UDALJAVAJU. CALISTO: Hm... Koliko li ih je? GARAMOND: Vi ste tu? CALISTO: Gde bih drugde mogao biti?! GARAMOND: Drago mi je što vas vidim! Ovaj me je opasno ispitao! CALISTO: Čuo sam. Odlično ste se poneli, mada ste igrali na ivici! To mi se dopalo! GARAMOND: Hvala... CALISTO: Ako bude kakvog nagrađivanja, svakako nećete biti zaboravljeni! GARAMOND: Hvala.... Zar mislite da će, ako on dođe, biti nagrađivanja? CALISTO: Kako se osećate? GARAMOND: Čudno... Čudno se osećam. Malo sam... Uzbuđen! CALISTO: Uzbuđeni ste? Sada? Na koji način? Da niste možda počeli previše da se nadate? To bi vam bila velika greška! Molim vas... GARAMOND: Ali mi smo možda jedini koji znamo! Ako smo u pravu, uz malo strpljenja... CALISTO: Molim vas, ponavljam da mi ne znamo ništa pouzdano! GARAMOND: Znamo da se on juče nije pojavio! Možda je došlo do greške u datiranju, do nekog trivijalnog nesporazuma ili čak neke vrste... Namernog ispita za nas!? Naravno! Što bi značilo... Što bi značilo da vi i ja možemo biti... Jedini! Privilegovani! Izabrani! CALISTO: Budalo! Baš sam pomislio kako mi postajete saveznik u ovoj stvari, da mogu na vas da se oslonim, da nisam sam! Razočaran sam! GARAMOND: Vi se plašite! Plašite se i da pomislite kako vi i ja možemo biti privilegovani! Možda mislite da niste toga vredni? Ali, razumem vas. I ja sam imao takvih misli! CALISTO: Ja jedino mislim, kad bi se šta i dogodilo, da vi ne biste bili vredni! GARAMOND: Oh! Pa vi ste... Pa to je... Vi želite sve privilegije za sebe! CALISTO SE GORKO SMEJE. GARAMOND: Čemu se sad smejete? Šta je smešno? CALISTO: Vaša mašta. Životu se mora priznati da ima taj talenat, da neumorno iznova pretvara ništa u neograničeno raznovrsne oblike ničega, i da ne posustaje. GARAMOND: Želim da znam šta se dogodilo, šta se događa, i šta će se dogoditi! CALISTO: Ništa, ništa, ništa.

18

GARAMOND: Onda, zašto se ništa nije dogodilo? Još uvek? Zašto nas ovi uhode? I šta vi tačno čekate? Ne odlazim odavde dok ne saznam! CALISTO: Ipak, samo budala! Najobičnija budala! GARAMOND: Nećete me uvrediti! Ja sam njegov veliki poklonik, i neću odustati! CALISTO: Veliki poklonik! GARAMOND Da! CALISTO: Vi ste pre obožavalac, ili radoznalac! GARAMOND: A vi kao da ste ovde na zadatku! CALISTO: Znate li vi uopšte kako on izgleda? GARAMOND: Naravno da znam! CALISTO: Kako? PAUZA. CALISTO: Kako? RAZGLAS ŽELEZNIČKE STANICE: Putnički voz broj hiljadu dvesta trideset i četiri dolazi na prvi kolosek. Putnički voz broj hiljadu dvesta trideset i četiri dolazi na prvi kolosek. CALISTO: Ne znate. Naravno da ne znate! Da prođe pored vas u supermarketu, da li biste ga prepoznali? Poštedeću vas sramote, bilo da ste se spremali da slažete ili da priznate! Ne biste! Koliko vi znate, i ja bih mogao biti on! GARAMOND: Svašta! CALISTO: Da li biste vi to znali? Ha! Evo, gledajte me! Ja sam on! GARAMOND: Niste vi on! CALISTO: Koliko ste sigurni? Koliko uopšte čovek može oko ičega biti siguran? GARAMOND: U jedno sam siguran, da vi ne možete biti on! To je smešno! CALISTO: A kad bi vam još neko to rekao? Kad bi to ponovili mnogi ljudi, razni leci, plakati, brošure i knjige, stotinama puta? Ha? Ja sam on, ja! Gledajte! Ozbiljno vam govorim! Pogledajte me tim očima, samo na trenutak! Gle! Vidite li? GARAMOND: Sada se sprdate! CALISTO: Dajte mi šansu, molim vas! Ne date? Da li biste je njemu dali? A morali biste, jer u stvari nemate predstavu! Toliko je veliko to neznanje, da je pravo pitanje da li vi, možda, njega samo umišljate! Možda je on tek smicalica za mozak? On se nama učinio, kao što se pračoveku učinio bizon u ispupčenoj steni, pa ga je stao uokviravati travuljinama! Gospode, još tada je sve počelo! GARAMOND: Opet vas ne razumem!

19

CALISTO: Samo ga tako i možemo sresti, uokviravajući rukom sopstvene strahove! Jer on je neuhvatljiv, nevidljiv, nesaznatljiv! GARAMOND: Zato je veliki! CALISTO: Uopšte, šta to znači veliki!? On i nije veliki! On je tajnovit, a tajnovite se stvari, po automatizmu strahopoštovanja prema nepoznatom, zamišljaju velikim! GARAMOND: Vi ste jako neprijatni! CALISTO: To je tako lako! Jer vi ne shvatate da je on i sama malenkost, majušnost, beda! Da je on mrvica muke koja se ne može u noktima držati, a opet je najveća što postoji! Da je on tračak svetla u mraku što se ne može očima videti, a opet prži mrežnjaču! ČUJE SE VOZ KOJI PRISTIŽE GARAMOND: Vi ste hladni poznavalac. CALISTO: Ne, ja sam redovni posetilac. GARAMOND: Čega? CALISTO: Tih misli. Ništa više, istina. GARAMOND: Ne razumem. CALISTO: Ja vas više neću opominjati! GARAMOND: I nemojte! CALISTO: Ionako se nećemo izvući. GARAMOND: Ja vam ništa ne verujem! CALISTO: Onda ste trebali doći juče. GARAMOND: Bio sam zauzet! CALISTO: Zgodno! GARAMOND: Bila je crnja! CALISTO: Ili smo mi bili. GARAMOND: Bila je primetno crnja! CALISTO: Ili smo mi bili, što je isto. GARAMOND: Bila je sto puta crnja! CALISTO: Ili smo mi bili, što je isto, zar ne? VOZ STAJE. RAZGLAS ŽELEZNIČKE STANICE: Putnički voz broj...Dosta! Dosta! Dosta! Ne mogu više! Mogu, lažem. (HISTERIČNI SMEH) Svaka rupa ima svoju bubu. Neke bube idu za svetlom, neke za tamom. KORACI.

20

FRANKLIN: (STIDLJIVO) Moram nešto da vas pitam... GARAMOND: Opet vi. VOZ POLAZI. FRANKLIN: (STIDLJIVO) Moram nešto da vas pitam... GARAMOND: Bila je crnja. FRANKLIN: Molim? GARAMOND: Izvolite? FRANKLIN: (STIDLJIVO) Ne bih voleo treću stranu u razgovoru. GARAMOND: Otišao je. FRANKLIN: Neće se pojavljivati? GARAMOND: Ne znamo pouzdano. FRANKLIN: Uh... Ja se strašno mučim! Dođe mi da puknem od jada! Očajan sam! GARAMOND: Dabome. FRANKLIN: Išao sam među ljude. Poslušao sam vas, i nisam rekao da juče nisam bio tu! GARAMOND: Ja vam nisam to rekao. FRANKLIN: Svejedno sam vas poslušao. Tu je nastao problem! Svi pričaju neku svoju priču! GARAMOND: To ste i hteli, zar ne? FRANKLIN: Nisam ni sanjao da će svako da mi priča drukčije! GARAMOND: To je normalno. FRANKLIN: Otkud je normalno? Kao da uopšte nisu bili na istom događaju! GARAMOND: To je redovna zabuna. Uzrujali ste se zbog gluposti. FRANKLIN: Ne, ne, tek dolazim na stvar! Iz svih tih nejasnih, smušenih izjava, jedna užasavajuća pomisao se pomaljala! Da se juče... Oh, opet ću se osramotiti... GARAMOND: Ne sumnjam. FRANKLIN: Da se juče... Ništa... Ništa nije ni odigralo! RAZGLAS ŽELEZNIČKE STANICE: Nečuveno! FRANKLIN: Zato sam došao, da mi vi kažete, jer ja vas cenim, i molim vas, recite mi, da li sam ja poludeo? RAZGLAS ŽELEZNIČKE STANICE:: Moguće. FRANKLIN: Lud sam, zar ne? To je jedino razumno objašnjenje! GARAMOND: Ne prenagljujte. Možda i niste. FRANKLIN: Nemojte sad i vi, molim vas! Shvatate li vi šta sam ja rekao?

21

GARAMOND: Za tačne informacije, morate se obratiti izvorima tačnih informacija. Saznaćete kad, šta, gde i koliko ljudi je bilo, na koliko kvadratnih metara, pa ćete sami moći da izvučete celovitu sliku. FRANKLIN: Ništa ne razumem! RAZGLAS ŽELEZNIČKE STANICE: Onda se više ne petljajte u to što ne razumete. FRANKLIN: Ah! Nikada više! GARAMOND: Čekajte... Možda ste i u pravu! FRANKLIN: Ja? U vezi čega? GARAMOND: Možda juče i nije bilo ničega! FRANKLIN: Molim? GARAMOND: Čuli ste me. FRANKLIN: Vi ste uman čovek, pazite šta govorite! GARAMOND: Ja sam budala. FRANKLIN: Šta sam onda ja, ako ste vi budala? GARAMOND: Velika budala, moguće? FRANKLIN: Gospode! GARAMOND: Ali, to ne menja stvar. FRANKLIN: Koju stvar? GARAMOND: Da se juče možda ništa nije ni desilo! FRANKLIN: Ali, to bi bilo užasno! GARAMOND: Bilo bi. FRANKLIN: Užasno, užasno! Zar ništa? Toliki svet!? A ništa!? To bi značilo... Nemoguće! Molim vas! Šta vi zaista mislite? U šta vi verujete? ČUJE SE VOZ KOJI PRISTIŽE. GARAMOND: (ZA SEBE) Da je zemlja bila crnja. RAZGLAS ŽELEZNIČKE STANICE: Putnički voz broj hiljadu dvesta trideset i četiri dolazi na prvi kolosek. Putnički voz broj četiri hiljade trista dvadeset i jedan odlazi na prvi kolosek. FRANKLIN: Kako možete tako mirno da stojite, i sve to da kažete? GARAMOND: A šta bi trebalo da radim? FRANKLIN: Da se užasavate! GARAMOND: Ja se neprekidno užasavam! FRANKLIN: Vi mene lažete! Vi se sa mnom sprdate! GARAMOND: U redu, sprdam se!

22

FRANKLIN: Nemojte to da radite! GARAMOND: U redu, neću. FRANKLIN: I da znate da mi uopšte niste pomogli! GARAMOND: Žao mi je. FRANKLIN: Šta ja sad da radim? GARAMOND: Idite pa se užasavajte. FRANKLIN: Vi ste postali jako neprijatni! GARAMOND: Moguće. I obavezno dođite sutra ponovo, na mesto užasnuća. FRANKLIN: Odlazim! GARAMOND: Doviđenja. VOZ STAJE. FRANKLIN: Ne mogu više da vas slušam! GARAMOND: Ništa nisam ni rekao! FRANKLIN: Vi ste đubre! Ah! UŽURBANI KORACI. CALISTO: Kako se osećate? GARAMOND: Užasno! VOZ POLAZI. CALISTO: Ipak se nisam prevario u vezi vas! Ipak nisam sam! Bilo je, naravno, nesporazuma, trzavica i vašeg, da tako kažem, naiskustva, ali... GARAMOND: Došao sam do jednog zaključka. CALISTO: Zaključka!? Da čujem! GARAMOND: Mislim da me u stvari vi uhodite! Šta imate na to da kažete? CALISTO: I meni je to palo na pamet. Imate li još neke zaključke? GARAMOND: Ja ne znam ni ko ste vi. CALISTO: Rekao sam vam. Redovni posetilac. GARAMOND: Ne znam ni šta mi ovde u stvari radimo. CALISTO: Upravo to i pokušavamo da saznamo. GARAMOND: Igrate se sa mnom, od početka, eto, to je moj zaključak! CALISTO: Međusobnim optuživanjem nikud nećemo stići! Ali, normalna je to stvar među sapatnicima! Ja sam spreman i na takve delatnosti. Što me tako gledate? GARAMOND: Jeste li vi on? CALISTO: Molim? GARAMOND: Jeste li vi on? Molim vas! Da li ste vi on?

23

CALISTO: Ja? Ha! Šta vam pada na pamet!? GARAMOND: Odgovorite mi! CALISTO: Ne gubite prisebnost, molim vas! Teško bih opet podneo samoću! GARAMOND: Jeste li? CALISTO: To bi mu, verujte, bio dosad najveći trik, kad bih on bio ja, a da to i ne znam! GARAMOND: Šta treba da uradim!? Šta? Recite! Kojim očima treba da gledam? U meni sigurno postoje oči za to! Mora biti da postoje! Recite mi, molim vas, pokažite mi, ne igrajte se više sa mnom! CALISTO: Okanite me se! GARAMOND: Dajte mi neki znak! CALISTO: Ne mogu vam pomoći. GARAMOND: Bilo šta! Ali, nešto što ću prepoznati! RAZGLAS ŽELEZNIČKE STANICE:: Vi hoćete znak!? GARAMOND: Da! RAZGLAS ŽELEZNIČKE STANICE:: Kako je to divno naivno! PAUZA. GARAMOND: Ništa nisam video. CALISTO: Vi ste zaista užasno! Zaista ste talenat! Prevelik talenat! Pretekli ste me, za tako kratko vreme! Ali, ma koliko mi laskalo, ja ne znam ni da li sam ja ja, a kamoli da sam on! GARAMOND: Ako niste sigurni da ste vi vi, možda ste on, a da i ne znate! CALISTO: Tu smo u istoj neprilici. Možda ste vi on? Dajte vi meni neki znak! GARAMOND: Šalite se? CALISTO: Šta mislite, zašto vas uhodim? GARAMOND: Vi...? CALISTO: Da, da... Zašto? Vi mislite da ja nisam očajan? Vi mislite da ja nisam pomislio da ste vi on? Ali, ipak...vi ste samo budala. Najobičnija budala! GARAMOND: (RAZBESNI SE) Sad mi je jasno! Sad sve razumem! Marš! Marš odavde! Vi ste običan podlac! Radoznalac, to ste! Ili čak neprijatelj, intimni neprijatelj! CALISTO: Priprosto uzrujavanje ništa nam neće... GARAMOND: Gubite se odavde! Gubite se! GURANJE, GUŽVANJE...

24

TREBUCHET: Pustite me, čoveče! GARAMOND: Šta!? TREBUCHET: Dobar dan. GARAMOND: Otkud... TREBUCHET: Dobar dan. Da li biste bili ljubazni da me pustite? GARAMOND: Otkud odjednom... Ko ste vi? TREBUCHET: Preširoko pitanje. Da li me pitate za, pod jedan, moje ime, ili, pod dva, za moje zanimanje, ili, pod tri, za nacionalne ili, pod četiri, biološke odrednice, ili me možda, što bi po jednima bilo pod šest, ali drugi odriču postojanje te kategorije, pitate za intimne aspekte mojih stremljenja i neostvarenih potencijala? GARAMOND: Šta mislite o tome da ovaj put ne pitamo ništa? TREBUCHET: (U POVERENJU) Zar ne vidite da nisam na zadatku? GARAMOND: Lično pitanje? TREBUCHET: Odgovorićete mi? GARAMOND: Ne mogu znati unapred, zar ne? TREBUCHET: Da li se vama čini da je zemlja juče bila crnja? GARAMOND: Rekli ste, juče!? TREBUCHET: Čini vam se? GARAMOND: Zar još juče!? Danas ste to primetili? Danas!? TREBUCHET: I vama se čini? GARAMOND: Da li ste to i ranije primećivali, ili je danas prvi put? TREBUCHET: Vi ste to i ranije primetili? GARAMOND: Sigurno niste na zadatku? TREBUCHET: Nisam, zar ne vidite!!? GARAMOND: Zar to nije fantastično!? Jedan dan!? Mislili ste da ste jedini, je li tako? Ali, shvatate li? Kako je to moguće? Zašto to ne uvrstite u vaša istraživanja? Što ne kažete nalogodavcima da to treba ozbiljno da se ispita? TREBUCHET: Zašto? GARAMOND: Zar vi ne shvatate od kolike važnosti to može da bude? TREBUCHET: (UPLAŠENO) Kakve važnosti? GARAMOND: Znate li šta na posletku biva sa stvarima koje blede? ČUJE SE VOZ KOJI PRISTIŽE. TREBUCHET: Kako bih sastavio upitnik?

25

GARAMOND: Mislite li da je zemlja, pod jedan, bila ista, pod dva, crnja, pod tri, pepeljastija, pod četiri, žuća, ili, pod pet, ne znam, kiselija? TREBUCHET: Osetite li da "kiselija" malo štrči u kategorizaciji? GARAMOND: Ne znam, vi ste stručnjak! A još, vidite li da je sada sve moguće, sve? TREBUCHET: Kako onda da sprovedem istraživanje, ako je sve moguće? GARAMOND: Ko o tome treba da misli, vi ili ja? TREBUCHET: Zar ja tek tako mogu uneti jedno takvo pitanje u ozbiljan rad? GARAMOND: Šta vam to znači "ozbiljan"? TREBUCHET: Kako bih proverio takvu informaciju, da je zemlja juče bila crnja? GARAMOND: Što niste uzeli malo, kao uzorak? Hoćete ja da vam uzmem uzorak od danas, za sutradan? Mislite da ne bi bilo kasno? TREBUCHET: Šta ako i uzorak podlegne istom procesu? GARAMOND: Zar ne može crnilo da se izmeri na nekoj skali, pa da se ubeleži? TREBUCHET: Kako da znam da skala ne podleže istoj promeni? GARAMOND: Zar nema načina da se pouzdano zna? TREBUCHET: Treba naći nekog pouzdanog... Znate li nekog? GARAMOND: Ah! Znate li vi? GARAMOND: Možda bi trebalo pitati njega? TREBUCHET: Njega? GARAMOND: Nije li on merodavan? TREBUCHET: Ali, hoće li se pojavljivati? GARAMOND: Ko to zna? Možda je juče nešto rekao o tome? TREBUCHET: Koliko puta treba da vam kažem da sam juče bio na zadatku? GARAMOND: Pa jeste li ga uopšte videli? RAZGLAS ŽELEZNIČKE STANICE: Po prijemu putnika. VOZ STAJE. KORACI. RAZGLAS PROIZVEDE BUKU KAO DA JE NEISPRAVAN. OTVARANJE RAJSFERŠLUSA. ZATVARANJE RAJSFERŠLUSA. GARAMOND: I ovo je postalo besmisleno. (PAUZA) Čekate? GARAMOND: Optimisti čekaju. GARAMOND: Mi smo pesimisti? CALISTO: Ne baš. Pesimisti još nestrpljivije čekaju. Njihova nada je očajnija. VOZ ODLAZI. RAZGLAS PROIZVEDE BUKU KAO DA JE NEISPRAVAN. GARAMOND: Možda, u stvari, to ovako izgleda? CALISTO: To bi bilo suviše očigledno.

26

RAZGLAS ŽELEZNIČKE STANICE PONOVO PROIZVODI BUKU. GARAMOND: Nisam trebao ni danas dolaziti. CALISTO: Čovek ne bira. RAZGLAS ŽELEZNIČKE STANICE PROIZVODI BUKU I PRESTANE. GARAMOND: Bila je crnja. CALISTO: Da. GARAMOND: Užasno, užasno! KRAJ.

27