Serafim Rouz - Potop

Serafim Rouz

POTOP (Post. 6: 5 – 8: 22) 6: 6 – 8 I videvsi Gospod Bog da se umnozila zloba ljudska na zemlji i da svaki u svom srcu revnosno pomislja na zlo u sve dane, pomisli Bog (ili: pokaja se Bog) sto stvori coveka na zemlji i duboko se razalosti. ? I rece Bog: istrebicu coveka kojeg stvorih sa lica zemlje, od coveka do zivotinje, i od gmizavaca do ptica nebeskih, jer se razalostih sto sam ih stvorio. Povest ovde naglasava sveopstost zla na zemlji, koje je pogodilo i stare i mlade (slicno kao i u nase vreme). Bog se, naravno, ne kaje sto je stvorio coveka – to je samo jedan vid prilagodjavanja nasem ovozemaljskom umovanju. On jednostavno odlucuje da kazni coveka i da postavi novi pocetak sa pravednim covekom, Nojem, koji je trebalo da postane novi Adam. Kao sto je vascela tvorevina sazdana radi coveka i kao sto ce se zajedno s njim vaspostaviti pred svrsetak vremena, kad ce se pojaviti novo nebo i nova zemlja, isto tako je tvorevina propala sa nepravednim ljudima Nojevog vremena. 6: 9 – 11 Ali Noje nadje milost pred Gospodom. Ovo je zivljenje Nojevo: Noje bese covek pravedan i savrsen u svome narastaju, i Noje ugodi Bogu. I rodi Noje tri sina, Sima, Hama i Jafeta. Sveti Oci naglasavaju kolika je bila vrlina Nojeva i da je bio savrsen, iako je ziveo u tako iskvarenom narastaju; to znaci da je i nama moguce da budemo vrlinski ljudi, bez obzira sto zivimo u tako iskvarena vremena kao sto su ova nasa. Belezeci da je Noje imao samo troje dece (dok su ih Adam i ostali patrijarsi verovatno imali na stotine) Sveti Oci ukazuju na Nojevu celomudrenost, buduci da se uzdrzavao cak i od zakonite bracne postelje. 6: 12 – 14 A zemlja se pokvari pred Bogom, i napuni se zemlja bezakonja. I pogleda Bog na zemlju, i ona bese pokvarena, jer svako telo pokvari svoj put na zemlji. I rece Bog Noju: kraj svakome coveku dodje pred Mene, jer napunise zemlju bezakonjem i evo hocu da ih zatrem na zemlji. Sveti Jovan Zlatousti naglasava da Bog ovde govori s Nojem "licem u lice" o Svojim namerama za covecanstvo. On kao da kaze Noju: "Ljudi su pocinili toliko zla da se njihovo bezboznistvo izlilo i prekrilo citavu zemlju. Zbog toga cu unistiti i njih i zemlju. Buduci da su oni svojim bezakonjima vec unistili sami sebe, Ja cu poslati potpunu propast i istrebicu ih sa zemlje, kako bi se zemlja ocistila i izbavila od skverni tolikih grehova."1) Bog sada zapoveda Noju da nacini kovceg: 6: 15 – 17 Nacini sebi kovceg od drveta gofera, i nacini pregrade u kovcegu, i zatopi ga smolom iznutra i spolja. I nacini ga ovako: u duzinu neka bude trista lakata, u sirinu pedeset lakata, a u visinu trideset lakata. Pusti dosta svetlosti u kovceg, i krov mu svedi odozgo od lakta; i postavi kovcegu vrata sa strane, i nacini ga na tri sprata: donji, srednji i gornji.

Na osnovu ovih podataka, kovceg je bio dugacak oko 450 stopa (oko 150 m), sirok 75 (25 m) a visok 45 stopa (15 m). Izgled i dimenzije Nojevog kovcega kazu da se radilo o prilicno neobicnoj konstrukciji, slicnoj velikom camcu – trodimenzionalnom, pravougaonom camcu – cija je jedina namena bila da Noja, njegovu decu i zivotinje odrzi na povrsini tokom potopa. Osnovna ideja je da ce nastupiti potop koji ce sve zatrti i da ce se izbaviti samo oni koji budu ostali u kovcegu. Mi, naravno, mozemo da zamislimo koliko je vremena trebalo Noju da nacini ovaj kovceg, ziveci usred tako iskvarenog narastaja. Svi ljudi su bili nastanjeni u prilicno bliskoj oblasti, tako da je verovatno ceo tadasnji svet znao za to. Mozemo da zamislimo i njihov odgovor kad je Noje poceo da gradi camac dugacak 150 metara, govoreci: "Pazite, dolazi potop!" Oni su verovatno ponizavali svoje susede, pokazivali na te "bezumnike" i smejali se; verovatno je da su njihova deca dolazila i gadjala ih kamenjem. Pravednici su bili pokorni volji Bozijoj, a ljudi su im se smejali. Dakle, bila je to vrlo cudna zapovest za pravednika koji ju je primio. To pokazuje da je bio u vrlo bliskom opstenju sa Bogom. Kao sto se kasnije Avraam pripremao cak i da zrtvuje svog sina jer je znao da je Bog govorio s njim, tako je i Noje, koji je bio pravedan, govorio neposredno sa Bogom i potcinio se zapovesti koja mu je data. Sama izgradnja tako ogromne konstrukcije morala je zahtevati dobar deo tih sto dvadeset godina koje su ljudima date da bi se pokajali. Pored toga, trebalo je da ona ljudima posluzi kao vidljivo upozorenje na nesrecu koja se priblizavala. 6: 18 – 19 Evo, pusticu potop na zemlju da istrebim svako telo pod nebom u kojem je dah zivota, i sto je god na zemlji poginuce. Ali cu s tobom naciniti zavet moj i ti ces uci u kovceg, i sinovi tvoji i zena tvoja, i zene sinova tvojih s tobom. Bog otkriva sta ce uciniti sa covecanstvom i uspostavlja zavet sa Nojem. To je tema koja se stalno ponavlja kroz svestenu istoriju: Bog uspostavlja zavet sa Svojim izabranicima. Bog Svoju volju na zemlji ne izvrsava Svojim fiat ("neka bude") niti jednostavnim govorenjem da ce tako biti, nego pronalazenjem pravednika koji ce Mu se povinovati. Bog ustrojava tako da dela Njegova na zemlji izvrsavaju ljudi. Prema recima svetog Jovana Zlatoustog, Nojevi sinovi nisu bili uvedeni u kovceg zbog svojih vrlina (iako su izbegli zlo svoga doba) nego radi Noja, kao sto su se i pratioci apostola Pavla spasli zajedno s njim prilikom brodoloma (v. Dela ap. 27; 22 – 24). 6: 20 – 23 I od svega zivog, od svakog tela, uzeces u kovceg po dvoje, da sacuvas u zivotu sa sobom, musko i zensko neka bude. Od ptica po vrstama njihovim, od stoke po vrstama njenim, i od svega sto se mice na zemlji po vrstama njegovim, od svega po dvoje neka udje s tobom, da ih sacuvas u zivotu. I uzmi sa sobom svega sto se jede, i cuvaj kod sebe, da bude hrane i tebi i njima. I Noje ucini kako mu zapovedi Bog, sve onako ucini. Ovde Noje u kovceg unosi hranu, biljnu hranu kojom ce se hraniti i zivotinje. Trebalo je da ona bude uskladistena u velike pregrade u kovcegu. I opet, mozemo da zamislimo porugu kojoj su ga savremenici morali izloziti zbog tog prividno bezumnog posla. Noje je, medjutim, i dalje bio bespogovorno poslusan Bogu: istinski pravednik kojem su stvari Bozije na prvom, a ljudsko misljenje na poslednjem mestu. To je nadahnjujuci primer za nas u ova izopacena vremena.

7: 1 – 3 I rece Gospod Bog Noju: Udji u kovceg ti i sav dom tvoj, jer te videh pravednog pred Sobom u ovom narastaju. Uzmi sa sobom od svih zivotinja cistih po sedmoro, sve muzjaka i zenku njegovu, a od zivotinja necistih po dvoje, muzjaka i zenku njegovu. Takodje i od ptica nebeskih po sedam, muzjaka i zenku njegovu, da im se sacuva seme na zemlji. Sveti Jovan Zlatousti se pita kako je Noje znao za razliku izmedju cistih i necistih zivotinja pre Mojsejevog zakona, kad je ta razlika nacinjena, a zatim odgovara: mudroscu svoje sopstvene prirode koju mu je usadio Bog.2) Zbog cega je receno da uzme sedam parova cistih zivotinja, a samo dva para od svih ostalih? Sveti Jovan Zlatousti daje ocigledan odgovor: da bi nakon potopa mogao da prinese zrtvu a da ne unisti parove. On je upravo to i ucinio (Post. 8; 20). On je uzeo i zivotinje koje ce jesti, jer mu je neposredno nakon potopa Bog zapovedio da jede meso. Verovatno da razlog za jedenje mesa treba potraziti u tome sto su nakon potopa, kad su se ustave nebeske otvorile, zavladale nove atmosferske prilike. Osim toga, Sveti Oci kazu da je covek tada postao nizi i da je jos vise pao. 7: 4 – 9 Kad prodje sedam dana, pusticu dazd na zemlju tokom cetrdeset dana i noci i istrebicu sa zemlje svako telo zivo koje sam stvorio. I Noje ucini sve sto mu zapovedi Gospod. A Noju bese sest stotina godina kad dodje potop na zemlju. I udje Noje u kovceg i sinovi njegovi i zena njegova i zene sinova njegovih s njim radi potopa. Od zivotinja cistih i od zivotinja necistih, i od ptica i od svega sto se mice po zemlji udje k Noju u kovceg po dvoje, musko i zensko, kao sto bese Bog zapovedio Noju. Razume se da moderna racionalisticka kritika ima velike probleme sa celokupnom pricom o Noju i kovcegu. Da li je zaista mogla postojati ladja koja bi bila dovoljno velika da primi par od svake zivotinjske vrste (iskljucujuci ribe, insekte i druga ziva bica koja su sposobna da sama prezive), i kako su se sve te zivotinje mogle okupiti, buduci da su rasejane po celom svetu? Sto se tice velicine kovcega, jedna moderna procena otkrila je da bi takva ladja, podeljena na nekoliko spratova, lako mogla da primi par od svake zivotinjske vrste, pa cak i da preostane slobodnog prostora. ? Neki racionalisti prigovaraju da zivotinje sa drugih kontinenata, na primer iz Amerike, nisu mogle da dodju do kovcega. Medjutim, ukoliko je potop uistinu bio katastrofa svetskih razmera, kao sto Knjiga Postanja i opisuje u stihovima koji slede, mi nemamo nacina da saznamo kako je zemlja izgledala pre toga: kontinenti koje poznajemo formirani su samim potopom i geoloskim procesima koji su od tada poceli da deluju. Mozda je tada postojao samo jedan kontinent? Mi to ne znamo. Kako su zivotinje dosle? Razume se da ih je Bog poslao. Tekst ne opisuje da ih Noje zarobljava i prisiljava da se ukrcaju u kovceg: one su jednostavno "usle". ? Oci to razumeju sasvim jednostavno i realisticno. Sveti Jefrem pise: "Na sam taj dan s istoka su poceli da pristizu slonovi, s juga majmuni i paunovi, druge zivotinje okupljale su se sa zapada, dok su neke zurile sa severa. Lavovi su napustili svoje cestare, divlje zveri izasle su iz svojih jazbina, jeleni i divlji magarci napustili su svoju divljinu, planinske zivotinje sabrale su se sisavsi s planina. Nojevi savremenici okupljali su se u gomilama pred tim novim prizorom, ali ne da bi se pokajali nego da bi njihove oci uzivale posmatrajuci kako u kovceg

ulaze lavovi a neposredno za njima i bez straha hita stoka, zajedno s njima trazeci utociste, kako zajedno ulaze vukovi i ovce, sokolovi i vrapci, orlovi i golubice."3) Drugim recima, to je morao biti spektakularan dogadjaj! Ljudi su ga posmatrali i kao da su se pitali: sta se dogadja? Nisu ni pomislili da se desava nesto natprirodno, sto bi ih moglo podstaci na pokajanje. Razume se da ce racionalisticki usmereni naucnici odbiti ovaj izvestaj kao prepun cuda; medjutim, zasto ne bi bilo cuda ovde, kao i svugde gde se Bog bavi pravednim covekom? Noje je slican drugom Adamu, u cijem su prisustvu divlje zivotinje postajale krotke i poslusne. Iz istog razloga, zivotinje nisu napadale jedna drugu. Kao sto je Adam bio pravedan, zbog cega su i zivotinje oko njega bile u miru jedna s drugom, slicno se dogodilo i sa Nojem. U Pravoslavlju postoji pojam prepodobnog, tj, svetitelja koji se upodobio prvostvorenom Adamu. U prisustvu tako pravedne osobe zivotinje koje su po prirodi jedna drugoj neprijatelji postaju miroljubive. To vidimo u zitijima mnogih svetaca, sve do najnovijih vremena. Sveti Serafim Sarovski i sveti Pavle Obnorski u Rusiji, kao i sveti German u Americi, samo su neki od takvih primera. ? Sveti Oci kazu da se upravo tako dogodilo i sa Nojem. Lav nije prozderao jagnje zato sto je Noje bio pravedan covek. Uz pravednog coveka menjaju se zakoni prirode. Veliki prigovor racionalista predstavlja sveopstost potopa. Mnogi ljudi kazu: "Postoje izvestaji o vavilonskom potopu oko 3200. godine. To je morala biti lokalna poplava u vavilonskoj oblasti. Nije moglo biti potopa koji bi zahvatio citavu zemlju." Zasto ga ne bi moglo biti? Bog je stvorio citavu zemlju: Bog moze i da unisti citavu zemlju. Zasto nije moglo biti potopa koji bi zahvatio citavu zemlju? Iz nacina na koji je potop opisan u Pismu, jasno je da se ovde mislilo upravo ono sto je receno. Potop opisan recima da se "razvalise svi izvori velikog bezdana i da se otvorise ustave nebeske" (a mi smo o lomljenju svoda i oslobadjanju vode nad njim raspravljali u trecem poglavlju) predstavlja kosmicku katastrofu enormnih razmera. Istovremeno je, nesumnjivo, zapocela vulkanska aktivnost i potekle su podzemne vode. Zapoceo je citav niz neobicnih dogadjaja koji bi mogli objasniti cinjenicu da sada postoje visoke planine. Ne mora nuzno da znaci da su vode potopa bile tri stotine stopa iznad Mont Everesta: Mont Everest je mogao da se uzvisi tek nakon toga. Moguce je da su do potopa planine bile prilicno niske, visoke otprilike pet–sest hiljada a ne trideset hiljada stopa. Pismo kaze da su vode potopa bile dvadeset dve i po stope iznad najvisih planina. Da je to bila samo lokalna poplava, kako bi onda u oblasti Vavilona vode potopa mogle da budu toliko visoke a da pri tom ne prekriju i citavu zemlju? Osim toga, da je to bila samo lokalna poplava, zasto onda Bog ne bi rekao Noju da jednostavno napusti tu oblast pre njenog pocetka? Zasto mu je rekao da sagradi kovceg? Noje je mogao da pobegne iz oblasti zahvacene potopom kao sto je Lot pobegao iz Sodoma. Pored ovoga, Bog je po okoncanju potopa obecao da On vise nikad nece dopustiti takvu kosmicku katastrofu (Post. 9; 11). Razume se da je nakon toga bilo jos mnogo lokalnih poplava, ali nikada vise nije bilo sveopsteg potopa. ? U rimokatolickim knjigama, neki moderni naucnici kazu: "Mora da je u drugim delovima sveta bilo i drugih ljudi koji su preziveli. Noje je samo simbol ovog stupnja covecanstva." Medjutim, ukoliko potop nije bio sveopsti ili ukoliko je bilo jos ljudi koji su ga preziveli nezavisno od Noja i njegove porodice, onda biblijski izvestaj o njemu nema nikakvog znacaja i smisla. Sustina je u tome da se s njim pojavljuje potpuno nov pocetak za covecanstvo.

Tokom nekoliko proteklih godina, naucnici – kreacionisti izvrsili su plodna geoloska istrazivanja koja ukazuju da se pre otprilike pet hiljada godina dogodio sveopsti potop (v. X on S. Vajtkomb – Henri Moris: "Biblijski Potop"). 7: 10 A kad je proslo sedam dana, dodje potop na zemlju. Tokom tih sedam dana, svi su usli u kovceg, pronasli svoje prostorije, zaduzili ljude za podelu hrane i bavili se ostalim prakticnim pitanjima. Sveti Jovan Zlatousti opisuje to kao zastrasujuce iskustvo: zadah svih zivotinja, bez prozora koji bi gledali napolje. Noje je u to vreme verovatno morao da hranu, koja je odgovarala i njemu samom, daje zivotinjama. Nema sumnje da je to bilo vreme posta, molitve i truda i sasvim je verovatno da nisu uzimali potpune obroke. Nakon toga sledi opis potopa: 7: 11 – 17 Kad je Noju bilo sest stotina godina, te godine drugoga meseca sedamnaestog dana toga meseca, taj dan razvalise se svi izvori velikoga bezdana i otvorise se ustave nebeske. I udari dazd na zemlju za cetrdeset dana i cetrdeset noci. Taj dan udje u kovceg Noje i Sim i Ham i Jafet, sinovi Nojevi, i zena Nojeva, i tri zene sinova njegovih s njima. Oni, i svakojake zveri po vrstama svojim, i svakojaka stoka po vrstama svojim, i sto se god mice na zemlji po vrstama svojim, i ptice sve po vrstama svojim, i sve sto god leti i ima krila. Dodje k Noju u kovceg po dvoje od svakog tela u kojem je dah zivota, musko i zensko od svakog tela udjose, kao sto bese Bog zapovedio Noju, pa Gospod zatvori kovceg za Nojem. I bi potop na zemlji za cetrdeset dana... Kao sto smo rekli, to nije bila obicna kisa. Sve se spustalo sa svoda i sve se uzdizalo iz preispodnje, vracajuci zemlju u stanje u kojem se nalazila tokom prvog dana Stvaranja – u haos. 7: 17 – 24 ...I voda se umnozi i uze kovceg i podize ga od zemlje. I navali voda, i umnozi se veoma na zemlji, i kovceg stade ploviti vodom. I navaljivase voda sve vecma po zemlji, i pokri sva najvisa brda sto su pod celim nebom. Petnaest lakata nadodje voda iznad brda posto ih pokri. Tada izgibe svako telo sto se micase na zemlji, ptice i stoka, i zveri i sve sto gmize po zemlji, i svi ljudi, i sve sto imase dah zivota, i sve sto bese na kopnu umre. I istrebi se svako telo zivo na zemlji, i ljudi i stoka sto gmize i ptice nebeske, sve, velim, istrebi se sa zemlje; samo Noje osta i ono sto bi s njim u kovcegu. I stajase voda povrh zemlje sto pedeset dana. Noje je u vreme potopa imao sest stotina godina, sto znaci da je Bog covecanstvu dao samo stotinu godina i sedam dana za pokajanje, a ne sto dvadeset godina kao sto bese odlucio. To je stoga, kaze sveti Jovan Zlatousti, sto su ljudi bili nedostojni da dobiju jos vremena, ostajuci ravnodusni cak i dok su posmatrali kovceg i zivotinje koje su se cudesno sabrale u njemu.4) Tada je vec bilo sasvim jasno da se ljudi nece pokajati. Cak su se i najvise planine nalazile na petnaest lakata (22. i po stope ili oko 7 m) ispod vode. Sveti Jovan Zlatousti o ovome kaze: "Voda se nad planinama uzdizala u visini od petnaest lakata. Pismo nam je to s razlogom otkrilo, kako bismo mogli da znamo da oni, sto su istrebljeni, nisu bili samo ljudi, stoka, cetvoronozne zivotinje i gmizavci, nego i ptice nebeske, kao i sve zveri i beslovesna stvorenja koja obitavaju u planinama."5)

I opet on kaze: "Pogledaj kako nam Pismo jednom, dvaput i vise puta govori da je doslo do sveopsteg unistenja, da se nije spaslo nijedno zivo bice i da su se svi podavili u vodi, i ljudi i zivotinje."6) Ako su ljudi tada bili toliko porocni, da li su svi oni duhovno propali u potopu? Da li su svi oni bili vecno kaznjeni za svoje grehove ili nisu? U Pismu se posebno govori o onima koji su ziveli u Nojevo vreme. U 1. Petr. 3; 18 – 20 apostol (Petar) opisuje kako je Hristos sisao u ad i koga je tamo video: Zato i Hristos jedanput za grehe nase postrada, pravednik za nepravednike, da nas privede Bogu, usmrcen telom a ozivevsi duhom kojim i sidje i propoveda duhovima u tamnici. Ovi nekada bijahu neposlusni kad ih ocekivase Bozije dugotrpljenje u dane Nojeve, kada se gradjase kovceg u kome se malo, to jest osam dusa, spaslo vodom. Ovo "spasavanje vodom", kaze sv. apostol Petar, predstavlja praobraz krstenja. Kovceg (barka, ladja) je praobraz Crkve i spasenja od porocnog sveta. Ovaj navod iz Poslanice Petrove sasvim odredjeno kaze da je Hristos otisao da propoveda onima koji su izginuli u Nojevo vreme. Prema tome, data im je prilika da se pokaju, iako su fizicki svi oni pomrli. Nakon smrti imali su opravdanje da Noje nije Hristos niti Sam Bog, i sada im je data prilika da prihvate Hrista. To je, medjutim, zavisilo od svake pojedine duse. Nema sumnje da su neki od onih, sto su pomrli za vreme potopa, prihvatili Hrista, a da neki nisu. Kad ljudsko srce jednom otvrdne, covek ne prihvata Hrista cak i kada zna da treba da se pokaje i da mu je to poslednja prilika. Gordost ga ometa u tome. 8: 1 – 3 A Bog se opomenu Noja i svih zveri i sve stoke sto behu s njim u kovcegu; i posla Bog vetar na zemlju da suzbije vodu. I zatvorise se izvori bezdanu i ustave nebeske, i dazd s neba prestade. I stade voda opadati na zemlji , i jednako opadase posle sto pedeset dana... "Bog se opomenu Noja" ne znaci da ga je On u medjuvremenu zaboravio. To znaci da je On imao na umu da ga spase. Takvi izrazi su antropomorfni da bismo mi mogli da razumemo. Potop je trajao sto pedeset dana – gotovo pola godine! Za sve to vreme Noje je bio u kovcegu, bez provetravanja i sunca. Vascelo nebo bilo je pokriveno tamom. Tada je voda pocela da se povlaci sto pedeset dana. I pored toga, zemlja je citavih godinu dana bila prekrivena vodom. U to vreme pocelo je da se pojavljuje kopno, ogromni podzemni rezervoari bili su napunjeni i uoblicena je celokupna geografija kakvu danas poznajemo. 8: 3... te se zaustavi kovceg sedmoga meseca dvadeset sedmog dana na planini Araratu. Kovceg se najzad zaustavio na planini Araratu, odnosno u oblasti Ararata. Tamo postoji vise vrhova, ali se izdvajaju dva glavna vrha ove planine. Zaustavio se sedmog meseca, dvadeset sedmog dana, tacno pet meseci posto je pocela da pada kisa. 8: 4 – 5 I voda je sve vise opadala do desetog meseca, i prvoga dana desetoga meseca pokazase se vrhovi brda. Drugim recima, kovceg se vec bese zaustavio na visokom vrhu, a tada su poceli da se pokazuju i ostali vrhovi. 8: 6 – 7 A posle cetrdeset dana otvori Noje prozor na kovcegu koji bese nacinio i pusti gavrana koji jednako odletase i doletase dokle ne presahnu voda na zemlji.

To ne znaci da se tada vratio; to znaci da se nikad nije vratio. 8: 8 – 14 A zatim pusti i golubicu da bi video da li je opala voda sa zemlje. A golubica ne nasavsi gde bi stala nogom svojom vrati se k njemu u kovceg, jer jos bese voda po svoj zemlji; i Noje pruzivsi ruku uhvati je i uze k sebi u kovceg. I poceka jos sedam dana, pa opet ispusti golubicu iz kovcega. I pred vece vrati se njemu golubica, i gle, u kljunu joj list maslinov, koji bese otkinula. Tako pozna Noje da je opala voda sa zemlje. Ali poceka jos sedam dana pa opet ispusti golubicu, ali ona mu se vise ne vrati. Sest stotina prve godine Nojevog veka prvi dan prvoga meseca usahnu voda na zemlji; i Noje otkri krov na kovcegu, i ugleda zemlju suvu. A drugoga meseca dvadeset sedmog dana bese sva zemlja suva. Tako je Noje citavu godinu proveo u kovcegu. Noje je slao ptice da izvide okolinu. Kad je prvi put pustio golubicu, ona nije nasla ni drvece ni biljke kojima bi se hranila. Drugi put je pronasla grancicu, sto je znacilo da je drvece sada bilo izvan vode i da je pocelo da raste, ali da to jos nije dovoljno da bi opstala. Treci put golubica se nije vratila, sto je znacilo da je pronasla okolnosti povoljne za zivot. Prema tome, Noje je znao da je doslo vreme da izadje. 8: 15 – 19 Tada rece Bog Noju govoreci: Izadji iz kovcega ti i zena tvoja i sinovi tvoji i zene sinova tvojih s tobom; sve zveri sto su s tobom od svakoga tela, ptice i stoku i sve sto gmize po zemlji izvedi sa sobom, neka se razidju po zemlji, i neka se plode i mnoze na zemlji. I izidje Noje i sinovi njegovi, i zena njegova i zene sinova njegovih s njim. Sve zveri, sve sitne zivotinje, sve ptice i sve sto se mice po zemlji po svojim vrstama i izadjose iz kovcega. Ovde vidimo Noja u oblicju Adamovom. Preostao je samo on, zajedno sa svojom porodicom, i on ce zapoceti ponovno stvaranje ljudskog roda. Njemu je data ista ona zapovest koja je data i Adamu: radjajte se i mnozite. On je postao otac svih ljudi posle potopa. Zapazite kako Noje ceka dok Bog ne progovori, iako je verovatno znao da je bezbedno da izadje, buduci da se golubica nije vratila. On je za sve to vreme strpljivo iscekivao Boga. 8: 20 – 22 I nacini Noje zrtvenik Gospodu, i uze od svake ciste stoke i od svih ptica cistih, i prinese na zrtveniku zrtve paljenice. I Gospod omirisa miris ugodni, i rece u srcu Svome: necu vise proklinjati zemlju zbog ljudi, sto je misao srca covecijeg zla od malena, niti cu vise ubijati sve sto zivi, kao sto ucinih. Vidimo da je Noje pre svega ostalog prineo zrtvu jer je, kao i Avelj, znao da dolikuje da izrazi blagodarnost nakon sto je izbavljen. On prinosi ciste zivotinje – kako ptice tako i cetvoronozne zivotinje, odnosno golubice i ovce. Videli smo, dakle, kako se ispoljilo milosrdje Bozije. Bog vidi da ce ljudi i dalje biti zli, zbog cega dopusta da jedu meso, saglasno nizem stanju poslepotopskog ljudskog roda. On, medjutim, obecava da vise nece kaznjavati zemlju zbog ljudi (kako je ucinio u Adamovom slucaju), niti da ce istrebljivati ljudski rod. Uobicajeni zivot ove pale zemlje nastavice se sve do njenog svrsetka. U potopu je sve bilo ubijeno. Medjutim, pred svrsetak sveta doci ce do obnavljanja zemlje. U sustini, ljudi koji onda budu ziveli nece ni umreti. Ono sto mi nazivamo "svrsetkom sveta" nece biti isto sto i njegovo unistavanje. Bice to preobrazaj vascelog sveta. Beleske:

1) Sveti Jovan Zlatousti, Omilije na Knjigu Postanja, 24; 3 2) Isto, 24; 5 3) Sveti Jefrem: Tumacenje Knjige Postanja, 7 4) Sveti Jovan Zlatousti, Omilije na Knjigu Postanja, 25; 2 5) Isto, 25; 6 6) Isto, 25; 6