Otac Serafim Rouz - Rusija I Kraj Sveta

Otac Serafim Rouz

RUSIJA I KRAJ SVETA

Svaki Pravoslavni Hriscanin postavljen je izmedju dva sveta; ovog, palog sveta, u kome se trudimo da obezbedimo nase spasenje i drugog sveta, Nebesa, otadzbine prema kojoj tezimo i koja nam, ako vodimo istinski Hriscanski zivot, daje nadahnuce da zivimo iz dana u dan Hriscanske vrline i ljubav. Ali svet je previse sa nama. Mi cesto, ustvari, u sadasnje vreme obicno zaboravljamo nebeski svet. Pritisak stvarnosti je toliko strasan danas, da mi cesto gubimo trag, sta nas zivot kao Hriscanski treba da bude. Cak iako prisustvujemo crkvenim sluzbama cesto i smatramo sebe "aktivnim" clanovima Crkve, koliko cesto nasa crkvenost je samo nesto spoljasnje, povezano sa predivnim sluzbama i celokupnim bogatstvom naseg Pravoslavnog Predanja, ali koja manjka u stvarnoj untrasnjoj ubedjenosti da je Pravoslavlje vera, koja moze spasiti dudu nasu za vecnost, manjka u stvarnoj ljubavi i posvecenosti Hristu, Ovaplocenom Bogu i Osnivacu nase vere. Koliko je cesto nas crkveni zivot, samo stvar navike, nesto kroz sta prolazimo spoljasnje, ali koja nas ne menja iznutra, ne cini da rastemo suhovno i vodi u vecni zivot u Bogu. Nase vreme Zivimo u vremenima, za koje nas je Gospod upozorio u Jevandjelju, kada ce "ljubav mnogijeh ohladniti."(Mat. 24:12), u poslednjim vremenima, kada je Hriscansko Jevandjelje, primljeno sa takvom revnoscu od prvih Hriscana, postalo samo mali deo zivota koji vodi vecina nas, umesto da bude srediste i smisao naseg zivota - sto bi zapravo trebalo i da bude, ako ostavrimo ono sto nasa vera zaista i jeste. Pravoslavno Hriscanstvo kao plamena vera, koje se ne stidimo da je ispovedimo i imamo kao najdragoceniju stvar u nasem zivotu, je u velikom stepenu u stanju odricanja i povlacenja u svetu danas. Ali ironicno - i dalekovido - dok izgleda da se Pravoslavlje povlaci, Rusija (ili bolje reci Sovjetski savez, ateisticki rezim, koji je porobio Rusku zemlju) napredovala je i sada ima vodeci polozaj u svetskoj istoriji naseg vremena. Stoga, ono sto se desava u SSSR-u, danas se posmatra sa velikim interesovanjem u ostatku sveta. Znacajno je da ono sto se danas desava u SSSR-u tice zivota prave Rusije -

1

Pravoslavne Rusije. Pravoslavna obnova u Rusiji, tesno je povezana sa buducnoscu Ruske zemlje. U XIX i na pocetku XX veka u Rusiji, pre Revolucije iz 1917. godine, postojala su prorocanstva duhovnih ljudi, koja su se ticala ne samo sto se tice dolaska ateizma u Rusiju i razdoblja krvi, ropstva, vec takodje i sto se tice onoga sto se moze desiti sa Rusijom nakon tog doba, ako se Pravoslavni Rusi pokaju za grehe, koji su izazvali to doba. Pogledajmo stoga u ta prorocanstva i nacin na koji su oni povezani, sa onim sto se desava u Rusiji danas. Pogledajmo ne sa povrsne tacke gledista zute stampe, vec dublje i pokusajmo da vidimo nesto od onoga sta se desava u dusi i srcu Rusije, i sta bi mogli ocekivati prema tima prorocanstvima i prema nasem znanju opstih prorocanstva koja se ticu onoga, sto ce se desavati pre kraja sveta. Kraj sveta Ali zasto govorimo o kraju sveta? Da li mi zaista zivimo u poslednjim vremenima sveta? Zasto povezujemo zajedno buducnost Rusije i kraj sveta Cak i svetovni pisci govore o nasim "apokalipticnim" vremenima. I zaista, problemi koji danas muce svet - iscrpljenost izvora i hrane, prenaseljenost, bukvalno cudovista koje je stvorila savremena tehnologija, a narocito oruzja sposobna da uniste celokupne zemlje il cak celukupnu civilizaciju - sve ukazuje na priblizavanje krize ljudskog roda, daleko od bilo cega sto je ovaj svet ikada video, i verovatno do bukvalnog karaja zivota na zemlji. U isto vreme, religiozni mislioci ikazuju na cvetanje nehriscanskih pokreta u nase vreme i predvidjaju "novo doba" u kome ce "nova religijska svest" vladati umovima ljudi i staviti tacku na dvehiljadegodinju vladavinu Hriscanstva. Astrolozi upucuju na "Doba Vodolije", za koje smatraju da ce poceti oko 2000. godine. I samo priblizavanje 2000. godine dovoljno je da nadahnjuje u mnogim umovima, ideju o Novom Dobu, na neki nacin drugacije od svega ostalog u ljudskoj istoriji. Medju mnogim nepravoslavnim hriscanima, ove ideje se vide u vidu ucenja, nazvanog "hilijazam" ili "milenarizam" - verovanje da ce Hristos uskoro doci na zemlju i vladati ovde sa Svojim Svetima hiljadu godina, pre nego dodje kraj sveta. Ovo ucenje je jeres, osudjeno od Drevnih Otaca; ono ima svoj koren u pogresnom tumacenju knjige Otkrovenja (Apokalipse). Pravoslavna Crkva uci da vladavina Hrista i Wegovih Svetih, kada 2

je ]avo "svezan" za hiljadu godina (Otk. 20:3), preiod u kome zivimo, celo razdoblje (1000 kao broj simbolizuje celinu) izmedju Prvog i Drugog Dolaska Hristovog. U ovom preiodu, Sveti zaista vldaju sa Hristom u Njegovoj Crkvi, ali to je misticna vladavina, koja nije odredjena nikakvim spoljasnji, politickim ukusom, koji mu hilijasti daju. Djavo je zaista svezan u ovom periodu - t.j. ogranicen u ostvarenju svoje zle volje protiv covecanstva - i verni koji zive zivotom Crkve i primaju Svete Tajne, zive blagoslovenim zivotom, pripremajuci sebe za vecno Carstvo Nebesko. Nepravoslavni, koji nemaju Svete Tajne i nisu okusili istinski zivot Crkve, ne mogu razumeti ovu misticnu vladavinu Hrista i zato traze politicku i spoljasnju vladavinu. I tako, buducnost sveta, u kojoj ce Rusija ocigledno imati sredisnju, glavnu ulogu, povezana je sa idejama ili kraja sveta u fizickom smislu, ili kraja civilizovanog sveta koji znamo i dolaska novog doba skoro rajskih kvaliteta. Neki ljudi su protumacili ulogu Rusije u tom novom dobu, u pojmovim vezanim za jeres hilijazma. Ustvari, ako izbliza pogledamo na ucenje komunizma, koje je zavladalo ruskim drustvom u poslednjih 60 godina, mozemo videti da je to svetovna verzija hilijasticke ideje; ono uci da potpuno novo istorijsko razdoblje pocinje sa komunizmom, da kada komunizam konacno zavlada svetom, postojace univerzalna sreca i sloboda covecanstva od svega sto ga je vezivalo u proslosti. Ukljucujuci i religiju. Danas, sezdeset godina nakon komunistickog eksperimenta u Rusiji, i kraceg perioda u drugim narodima, mozemo videti koliko je nepromisljeno verovanje koje lezi u osnovi komunizma. Stvarnost komunizma noije raj na zemlji, vec Gulag; covecanstvo uopste nije bilo "oslobodjeno", vec porobljeno gore nego ikada pre. Ali Rusija, prva zemlja koja je iskusila komunisticku budalastinu, je i prva zemlja koja je pocela da se budi iz njega i prezivljava ga; bez obzira na nastavljenu vladavinu komunisticke tiranije u Rusiji, ateizam jos nije zarobio dusu Rusija i religiozno budjenje koje se moze videti u Rusiji sada, je nesumnjivo samo pocetak neceg ogromnog i stihijskog: oporavak duse celog naroda od kuga ateizma. Ovo je razlog zasto Rusija moze imati rec od znacaja za ceo svet, koji se potapa u istu zmkua ateizma, iy koga se Rusija uzdize; zato je buducnost Rusije tako blisko povezana sa buducnoscu celog sveta, u religioznom smislu. Kraj sveta u Hriscanskim Prorocanstvima Pre posebnog okretanja na procanstva o Rusiji, zeleo bih da ukratko izlozim opste Pravoslavno ucenje o tome sta ce se desiti pred sam 3

kraj sveta. To ce nam dato objasnjenje, u kome cemo moci da predstavimo i prorcanstva kojas eticu buducnosti Rusije. Dogadjaji pre kraja sveta, opisani su na brojnim mestima Svetog Pisma; 24-ta glava Jevandjelja po Mateju, sa uporednim mestima u drugim Jevandjeljima, najvise u Knjizi Apokalipse, narocito 8-oj glavi i dalje; drugo poglavlje 2. Poslanice Solunjanima; 2. Poslanica Svetog Apostola Petra, 3-ca glava; nekoliko poglavlja knjige Proroka Danila i drugi delovi. Apokalipsa opisuje ove dogadjaje u seriji vizija; neke su svetle i pozitivne, koje se ticu ispunjenja Bozije Pravde i spasenja Njegovih izabranih; neke su mracne i negativne, koje se itcu uzanih bolesti, koje ce doci na zemlju zbog grehova covecanstva. Nekada mi prenaglasavamo mracnu i negativnu stranu danas, gledajuci uvecanje zla oko nas; ali to dolazi od nase malodusnosti i svetovnosti - mi moramo da sagledamo celokupnu sliku. Kako se vreme kraja sveta priblizava, istina je da ce biti vreme navolja, kakvo svet nije nikada video (Mat.24;21): bice gladi, kuge i pomora, zemljotresa, ratova i glasova o ratovima, gonjenja, laznih proroka i laznih hristosa, a ljubav mnogih (ukljucujuci i hriscane) ce ohladneti. Ali u isto vreme, Jevandjelje ce biti propovedano svim narodima, i oni koji pretrpe do kraja, uz pomoc Hristovu, bice spaseni. Zla i lazna religija ce doci do vrhunca u svetu u doba Antihrista, svetskog vladara koji ce naizgled odneti mir od svetskog nereda, izgledace da je Hristos ponovo dosao na zemlju, vladajuci iz obnovljenog Jerusalimskog Hrama. Ali postojace i oni koji ce gledati kroz obmanu. Posebno, dva Starozavetna Proroka, koji nisu umrli, vratice se na zemlju - Ilija da obrati Jevreje a Enoh da propoveda ostalim narodima. Kratka vladavina Antihrista - samo tri i po godine - zavrsice se u novim neredima i ratovima, u sred kojih ce Sam Hristos doci sa Nebesa, prethodice Mu znak Krsta, ovaj svet ce biti unisten vatrom i ponovo obnovljen, a u isto vreme ce tela mrtvih ustati iz grobova i sjedinjeni sa njihovim dusama, da bi stali pred Strasni Sud Bozji. Sada, sa ovom uopstenom pozadinom, pogledajmo na prorocanstva koja se ticu Rusije. Buducnost Rusije U devetnaestom veku, u Rusiji su brojni proroci i cak neki od dalekovidih mirjana, kao sto je to bio Dostojevski - predvideli Revoluciju koja je dosla na Rusiju, kao rezultat neverja, svetovnosti 4

i cisto formalnog stava prema Pravoslavlju, oskudevanja goruce, samoraspinjuce vere koju Pravoslavlje zahteva. Neki su je videli u opstim crtama uzasnu katastrofu spremnu da zatekne Rusku zemlju, kao sto je Episkop Teofan Zatvornik, kada je pogledao u manjak istinske Hriscanske vere kod toliko mnogo ljudi, izjavio: “Za sto godina, sta ce ostati od naseg Pravoslavlja?” Drugi su videli zastrasujucu Revoluciju, koja bi mogla da se prosiri na ceo svet. Tako, Sveti Jovan Kronastatski govori, u propovedi odrzanoj 1904. godine: “Rusijo, ako otpadnes od vere, kao sto su mnogi intelektualci vec otpali, neces vise biti Rusija, ili Sveta Rusija. I ako ne bude bilo pokajanja u ruskom narodu - onda je kraj sveta blizu. Bog ce uzeti poboznog Cara i poslace bic u liku nevernih, surovih, samoproklamovanih vladara, koji ce natopiti celu zemlju suzama i krvlju.“ Ovo je stanje u kome se svet sada nalazi, sa skoro polovinom natopljenom u krvi, koja trpi tiraniju koja je pocela 1917 sa Ruskom Revolucijom. Da li ima nade za spasenje, ili ce ateizam jednostavno pokriti ceo svet i uspostaviti Carstvo Antihrista? Imamo dobre razloge da sumnjamo da ce buduci dogadjaji biti tako prosti, kako zbog toga sto se prva zemlja gde je pocela vladavina ateizma, Rusija sada nalazi u religijskom budjenju, koje je vec prepreka njegovom sirenju; a takodje i sto Antihrist, prema Pravoslavnom Prednju nece biti samo bezbozni tiiranin kao Staljin npr., vec religiozna figura koja ce pre ubedjivati, nego prinudjivati i prisiljavati ljude da ga prihvate. Sveti ljudi koji su ziveli na pocetku Revolucije, bili su svesni apokalipticne prirode ovog dogadjaja i znali su da ce to biti duga i teska proba za rusku zemlju. Ali su takodje predvideli i da ce biti kraj ovom iskusenju. Starac Aleksije iz Zosimovog Skita, koji je bio monah, koji je izvukao zreb prilikom izbora Patrijarha Tihona, cuo je ljude kako placu u crkvi Manastira Sudov (to je bilo, u prvim, konfuznim mesecima Revolucije): "Nasa Rusija je izgubljena, Sveta Rusija je izgubljena!" Na ovo, on je odgovorio: "Ko je taj, koji govori da je Rusija izgubljena, da je poginula? Ne, ne, ona nije izgubljena, ona nije propala i nece propasti, ali rusji narod mora biti ociscen od grahova kroz velika iskusenja. Moramo se moliti i cesto kajati. Ali Rusija nije izgubljena i nije poginula." (Pravos. Rusija; br.1,str.9) Starac Anatolije Mladji Optinski, na samom pocetku, u prvim danima Revolucije, u Februaru 1917, prorekao je prorocanstvo u vidu jake, zive slike buducnosti Rusije: "Bice oluje. I ruski brod ce biti razbijen na komade. Ali ljudi mogu biti spaseni, cak i na 5

dascicama i odlomcima. I nece svi poginuti. Moramo se moliti, svako se mora moliti i kajati cesto. I sta se desava posle oluje?... Bice zatisje." Na ovo su svi odgovorili: “Ali nema vise broda, razbijen je na komade; propao je, sve je propalo.” "Nije tacno“, rekao je Bacuska, "Veliko cudo Bozije ce se pokazati. Sve te dascice i delici, voljom Bozijom i Njegovom moci, skupice se zajedno i sjediniti, i brod ce biti ponovo sagradjen u svojoj lepoti i ici ce svojim putem, predodredjenim od Gospoda. I to ce biti cudo ocigledno svakome.“ (Pravos. Rusija; br.1,str.9) Starac Varnava iz Getsimanskog Skita, govorio je pre Revolucije o katastrofi koja dolazi na Rusiju i surovim progonima i gonjenjima protiv Vere Pravoslavne. Rekao je:”Progoni vere ce se stalno uvecavati. Bice necuvene nesrece i mraka, skoro sve ce crkve biti zatvorene. Ali kada ljudima bude izgledalo da nece moci da izdrze vise, onda ce izbavljenje doci. Bice procvata. Crkve ce cak poceti da se grade. Ali ovo ce biti procvat pred kraj.” (privatno pismo od N. Kitera) Shimonah Aristokle, ne mnogo pre svoje smrti u Avgustu 1918, rekao je da: “sada mi iskusavamo vremena pre Antihrista, ali Rusija ce jos biti izbavljena. Bice mnogo patnje, mnogo mucenja. Cela Rusija ce postati zatvor i moramo mnogo da preklinjemo Boga za oprostaj. Moramo se kajati zbog svojih grehova i bojati se da ucinimo i najmanji greh, vec teziti da cinimo dobro, cak i najmanje. Jer cak i krilo muve ima svoju tezinu, ali Bozija merila su preciznija. I kada cak i najmanje dobro, pretegne na tasu, onda ce Gospod izliti Svoju milost na Rusiju.” Deset dana pre kraja (njegovog zivota), rekao je da ce "kraj sveta doci kroz Kinu. Bice i neobicnog desavanja i cudo Bozije ce se prikazati. Bice potpuno drugacijeg zivota, ali sve to nece biti zadugo.“ (Pravos. Rusija; br.21,str.3) Starac Nektarije Optinski je u 20-im godinama prorokovao: “Rusija ce ustati i materijalno nece biti bogata. Ali u duhu ce biti bogata, a u Optini ce jos biti sedam svetlosti, sedam stubova.” (I.M.Koncevic. “Manastir Optina i njegovo doba, Dzordanvil; 1973, str. 558) Interesantno, Sveti Jovan Kronstatski je takodje prorokaovao da ce izbavljenje doci sa Istoka. (I.K.Surski “Otac Jova Kronstatski, Beograd, 1942; 2 tom, str.24) Arhiepiskop Teofan Poltavski je skupio u 30-im godinama, prorocanstva koja je primio od staraca, kao ovo: ”Pitate me o bliskoj buducnosti i o zadnjim vremenima, Ja ne govorim svoje, vec dajem otkrovenje od Staraca. Dolazak Antihrista se skoro primice i vrlo je blizu. Vreme koje nas od njega deli, trebalo bi da se racuna 6

u vidu godina, a najvise u vidu nekoliko decenija. Ali pre Antihristovog dolaska, Rusija mora jos biti obnovljena - da budemo sigurni na kratko vreme. I u Rusiji, Car mora biti izabran od Samog Boga. Bice covek goruce vere, velikog uma i celicne volje. Ovoliko je bilo otkriveno o njemu. Mi cemo cekati ispunjenje onoga, sto je predskazano. Sudeci po mnogim znacima, brzo se primice, osim ako zbog nasih grehova Gospod Bog porekne, promeni ono sto je obecao. Prema svedocima reci Bozije, ovo se takodje desava.” (The Orthodox Word; 1969, br.4, str. 194) Prema tome, mozemo videti u prorocanstvima ovih Bogonadahnutih ljudi na pocetku dvadesetog veka, odredjeno ocekivanje obnove Svete Rusije i cak dolaska na vlast Pravoslavnog Cara, za krako vreme pre dolaska Antihrista i kraja sveta. Ovo ce biti nesto cudesno, bice neobican istorijski dogadjaj. Ali u isto vreme, to je nesto sto zavisi od samog sukog naroda, jer Bog uvek delluje kroz slobodnu volju coveka. Kao sto su Ninevljani postedjeni kada su se ljudi pokajali, a Jonina prorocanstva o njihovom unistenju pokazala laznim, tako ce se i prorocanstva o obnovi Rusije pokazati laznim, ako ne bude bilo pokajanja u ruskom narodu. Blazeni Arhiepiskop Jovan Maksimovic (Sangajski), ciji je grob u samoj crkvi gde se lsuzba odrzala jutros, duboko je razmisljao o smislu i znacenju Ruske Revolucije i o izgnanstvu toliko mnogo ruskog naroda. U svom obracanju na Saboru Cele Dijaspore u Srbijij 1938 godine, zapisao je: ”Ruski narod je kao celina ucinio velike grehe, koji su uzrok sadasnjiih nesreca: posebni gresi su krsenje zakletve i careubistvo. Narodne i vojne vodje odrekli su poslusnost i odanost Caru, cak i pre nego sto se odrekao prestola, iznudjujuci kasnije od Cara, krvoprolice koje on nikako nije zeleo u zemlji; ljudi su otvoreno i bucno otpozdravili to delo, a sada su glasno izrazili svoje negodovanje u vezi sa tim… Ta krivica greha careubistva, nije samo na onima koji ga fizicki ucinili, vec i na celom narodu, koji se radovao povodom obaranja Cara i dozvolio njegovo ponizenje, hapsenje i progon, ostavljajuci ga neodbranjenog u rukama kriminalaca, sto je u stvari vec samo predodredilo kraj. Prema tome, katastrofa koja je dosla na Rusiju, direktna je posledica uzasnih grehova i ponovno radjanje Rusije, moguce je samo nakon ciscenja od njih. Medjutim, do sada nije bilo istinskog pokajanja, zlocini koji su bili vrseni nisu jasno bili osudjeni i mnogi aktivni ucesnici u Revoluciji su nastavili da cak i sada tvrde, da u to vreme nije bilo moguce delovati na drugi nacin. U neuzdrzavanju direktne osude Februarske Revolucije, ustajanje na Miropomazanog od Boga, ruski narod nastavlja da ucestvuje u grehu, narocito kada brane plodove Revolucije.” (The Orthodox Word; 1973, br.50, str. 91)

7

Naravno, careubistvo - ubijanje Miropomazanog Cara - je ne samo greh koji lezi na savesti Pravoslavnog ruskog naroda. Taj zlocin je, kao sto je bio, simbol otpadanja Rusije od Hrista i istinskog Pravoslavlja - tok dogadjaja koji je zahvatio najveci deo devetnaestog i dvadesetog veka, i sada samo pocinje da se vraca. Vrlo je interesantno da je u samoj Rusiji danas, pitanje proslavljenja Cara zajedno sa ostalim Novomucenicima, vezano sa dizanjem doslovno kletve koja je lezala na ruskoj zemlji od njegovog mucenistva. Otac Gleb Jakunjin - koji sada trpi surovo zatvaranje upravo zbog davanja izjava slicnih ovoj - napisao je pismo Pravoslavnim Rusima u Dijaspori, potpisanim od jos nekoliko njegovih drugova boraca, koji izrazavaju iste ideje o Caru, koje je i Vladika Jovan izrazio. Na kraju ovog pisma, on pise: ”Znacaj za svetsku istoriju, koji ima mucenicka smrt Carske Porodice, jednak je najznacajnijim dogadjajima u Bibliji; sadrzi cinjenicu da se period Konstantinopoljskog postojanja Crkve Hristove zavrsava, a da novi, mucenicki, apokalipticki pocinje. Poceo je sa dobrovoljnom zrtvom poslednjeg Miropomazanog Pravoslavnog Cara i njegove porodice. Tragedija Carske Porodice je lezala kao kletva na ruskoj zemlji, postajuci simbolicki uvod ruske duge staze Krsta - smrti desetine miliona njenih sinova i kcerri. Kanonizovanje Carskih Mucenika bice za Rusiju, podizanje sa nje greha careubistva; ovo ce je konacno izbaviti od zle opijenosti.” (La Pense Russe, Dec.6 1979; br.328, str.5) Previse je jednostavno, naravno reci da ce proslavljanje Novomucenika, ukljucujuci i Carsku Porodicu, doneti obnovljenje Svete Rusije, Ali ako Pravoslavni narod, i u Rusiji i u Dijaspori, primi ovaj cin sa svim srcem, ondanema pretpostavljanja, kakav bi to uticaj mogao imati na Rusiju. Jedno veliko prorocanstvo o buducnosti Rusije bilo je znano samo nekima pre Revolucije; bilo je toliko smelo, da ga cenzori u Crkvi ne bi dozvolili da bude odstampano. Pronadjeno je u istoj zbirci Motovilovih rukopisa, koja je svetu dala cuveni “Razgovor” sa Svetim Serafimom o zadobijanu Duha Svetog. Ovo prorocanstvo koje se sad pojavilo u nekoliko izdanja u poslednjoj decnij, tice se bukvalnog vaskrsenja Svetog Serafima, pre kraja sveta. Evo sta je Sveti Serafim Sarovski rekao Motovilovu: “Puno puta samo cuo iz usta velikog Bogougodnika, Starca, Oca Serafima, da on nec pocovati u Sarovu svojim telom. I gle, jednom sam se ja (Motovilov) usudio da ga pitam: “Bacuska, vi blagoizvoljevate sve vreme da kazete da sa vasim telom neceete lezati u Sarovu. Da li to znaci, da vas monasi iz Sarova, dati nekome?“

8

Odgovorio je: "Vase Bogoljubije, Gospod Bog je odredio da ja, ubogi Serafim, treba da zivim znatno duze od sto godina. Ali posto ce episkopi tog vremena, postati toliko bezbozni, da ce u svojoj bezboznosti prevazici grcke episkope iz vremena Teodosija Mladjeg, tako da vise nece cak verovati u glavnu dogmu Hriscanske vere; tako da ce biti ugodno Gospodu Bogu da mene, ubogog Serafima uzme, iz ovog privremenog zivota do tog vremena i da me onda vaskrsne; i moje vaskrsenje ce biti kao vaskrsnuce Sedam Otroka u pecini Ohlon, u dane Teodosija Mladjeg.“ Motovilov nastavlja: "Posto mi je otkrio ovu veliku i zastrasujucu tajnu, veliki Starac me je obavestio da ce nakoo njegovog vaskrsnuca, on ici iz Sarova u Divjevo i da ce tamo poceti propoved svetski rasirenog pokajanja. Zbog ovog propovedanja i iznad svega zbog cuda vaskrsenja, velika mnozina ljudi sakupice se iz svih krajeva zemlje; Divjevo ce postai Lavra, Vertijanova ce postai grad, a Arzamas predgradje. Propovedajuci pokajanje u Divjevu, Bacuska Serafim ce otkriti cetiri svetinje u njemu,a nakon otkrivanja sam ce leci u sredinu izmedju njih. I oda ce uskoro doci kraj svega." Drugi put je Sveti Serafim govorio Motovilovu u vezi sa duhovnim stanjem poslednjih Hriscana, koji ce ostati verni Bogu, pre kraja sveta: "I u dane te velike tuge, o kojima je receno da se ne bi spasilo nijedno telo, osim ako radi izabranih, ti dani ne bi bili skraceni - u tim danima ostatak vernih, iskusice nesto slicno sto je jednom iskusio Sam Gospod, kada se On, viseci na Krstu, buduci savrseni Bog i savrseni Covek, osetio zaboravljenim od Njegovog Bozanstva i onda je On glasno zavapio Njemu: Boze Moj, Boze Moj, zasto si Me ostavio? Poslednji Hriscani ce takoje iskusiti slicnu napustenost os covekoljublja, mislocu Bozijom, ali samo na vrlo kratko, nakon cega Gospod nece odlagati da se odnah pojavi u svoj Svojoj slavi sa svim Svetim Andjelima. I onda ce se desiti, u svoj svojoj punoci, sve sto je predodredjeno od vekova u Predvecnom Savetu (Svete Trojice).“ (The Orthodox Word, 1973, br.50, str. 123-4) Ovo prorocanstvo nikada nije stampano u Rusiji, a ipak je poznato danas tamo. U pismu jednog svestenika, objavljenom u prvom broju casopisa „Nadezhda“, opisujuci svoju posetu Sarovu i Divjevu i njegovog otkrica tamo, da je Sveta Rusija i dalje ziva, da monahinje iz manastira Divjevo (koji je zatvoren 1926) i dalje zive tamo. Tu je i prorocanstvo jedne starice, Evdokije, koja je upravo primila Sveto Pricesce: "Uskoro, uskoro, ovde u Divjevu bice proslave. Sada nisu u pitanju godine, meseci, vec dani isati koji ostaju do otvaranja manastira i pokazivnja cetiri Svetinje; one od Svetih Osnivateljki (Divjeva) Aleksandre, Matuske Marte i Blazene Evdokijuske, koja je mucena i ubijena od bezboznika... Sveta mi zapoveda da ti kazem

9

da bezuslovno moras ovde doci za otvaranje crkve i Svetinja." (Nadezhda 1977; br.1, str. 148) O cinjenici da je Sveta Rusija i dalje ziva, bez obzira na nastavljenu vladavinu ateizma u Rusiji, sada imamo svedocenja brojnih posmatraca u samoj Rusiji. Genadij Siganov govori: "Sveta Rusija ne moze biti sahranjena, ona ne moze proci; ona je vecna i pobedonosna i tacno je da ce poslednja rec u istoriji naseg naroda pripadati... Sveta Rusija je samo otisla sa povrsine savremenog zivota, ali nastavlja da zivi u svojim skrivenim dubinama, klija do vremena, tako da ce u vreme prijatno Bogu, posto je prezivela zimu, ponovo izaci na povrsinu i ukrasiti rusku zemlju, koja je bila tako surovo sibana vrelinom i ledenim olujama." (The Orthodox Word, 1973; br.50, str. 98) Poruka Rusije svetu U knjizi koja najpotpunije opisuje dogadjaje koji ce se desiti na kraju sveta, Otkrovenju Svetog Jovana Bogoslova, na otvaranju sedmog pecata, koji prethodi poslednjoj nesreci koja dolazi na ljudksi rod; receno je da je postojala tisinana Nebesima, u roku od pola sata (Otkr. 8;1) Neki su protumacili da ovo znaci kratak period mira, pre konacnih dogadjaja u svetskoj istoriji РІР‚“ naime, kratak period obnove Rusije, kada ce propoved svetski rasirenog pokajanja poceti sa Rusijom - da ce "nova, konacna rec" kojoj se cak i Dostojevski nadao, biti preko Rusije dana svetu. Po sadasnjim svetski uslovima, kada su dogadjaji u jednoj zemlji poznati celom svetu, skoro odmah i kad je Rusija ocoscena krvlju svojih mucenika, zaista ima bolje sanse od bilo koje druge zemlje, da se probudi iz sna ateizma i neverja - vec mozemo videti mogucnost takvog dogadjaja. Kao sto su otac Dimitrije Dudko i ostali rekli, ne moze se desiti da ce krv bezbrojnih Ruskih Mucenika biti prolivena uzalud; nesumnjivo, ona je seme polednjeg, velikog procvata istinskog Hriscanstva. Ali, lako je izgubiti se u snovima buduceg sveta. Treaba da budemo svesni sta ce se desiti na kraju sveta i sta se moze desiti u Rusiji. Ali duhovni dogadjaji, kao sto ja vaskrsenje Rusije, zavise os svkae pojedine duse. Ovi dogadjaji se nece desiti bez ucesca Pravoslavnog naroda - naseg pokajanja i borbe. Ovo ukljucuje ne samo narod Rusije - ukljucuje i celu Rusku Dijasporu i ceo Pravoslavni narod na svetu. Arhiepiskop Jovan u istom izvestaju na Sabori Cele Dijaspore 1938, koji sam vec naveo, govori o apokalipticnoj misiji Ruskog naroda izvna Rusije: "U kaznjavanju, Gospod u isto vreme pokazuje ruskom narodu put spasenja, cineci ga propovednikom Pravoslavlja celom svetu. Ruska Dijaspora je nacinila Pravoslavlje bliskim svim delovima sveta; masa Ruskih izbeglica je za najveci deo nesvesni propovednik Pravoslavlja... Rusima u inostranstvu, darovano je da sijaju celom svetu svetloscu

10

Pravoslavlja, tako da drugi ljudi, videci njihova dobra dela, mogu slaviti naseg Oca Koji je na Nebesima, i prema tome steknu spasenje za same sebe... Dijaspora ce morati da se obrati na stazu pokajanja i imajuci steceno oprostenje kroz molitvu Bogu i kroz ponovno duhovno rodjenje, postane sposobno da omoguci ponovno rodjenje i nasoj napacenoj domovini." (The Orthodox Word 1973, br.50; str. 92-94) Na taj nacin bi Rusi u inostranstvu zivljenjem istinskog zivota Pravoslavlja, trebalo da vec pripremaju put za propoved svetski rasirenog pokajanja Svetog Serafima. U odredjenom stepenu, to se i desava i covek moze cak poceti i da vidi, uporedo sa Pravoslavnom obnovom u Rusiji, istinsko Pravoslavno budjenje u Americi i drugim zemljama van Rusije. Ali sve zavisi od nas; Ako smo probudjeni za istinski Pravoslavni zivot, onda ce Sveta Rusija biti obnovljena; ako nismo, onda Gospod moze povuci Svoja obecanja. Arhiepiskop Jovan zavrsava svoj govor na Saboru '38. prorocanstvom i nadom da ce biti prave Pashe u Rusiji, koja ce sijati celom svetu, pre samog kraja sveta i pocinjanj sveopsteg Carstva Bozijeg: "Otresite se sna utucenosti, o sinovi Rusije! Posmatrajte slavu njene patnje i ocistite se; operite se od svoji grehova! Osnazite se u Veri Pravoslavnoj, tako da budete dostojni da zivite u domu Bozijem i da se naselite na Svetoj Gori Njegovoj! Skoci, skoci, ustani, O Rusijo, ti koja si iz Ruku Bozijih ispila casu Njegovog gneva! Kada se tvoja patnja zavrsi, tvoja pravednost ici ce sa tobom i slava Bozija ce te pratiti. Narodi ce prici tvojo svetlosti, kraljevi ka sijanju koje ce se podici iznad tebe. Onda podigni oci i gledaj; pogledaj tvoju decu kako dolaze sa Zapada i Severa i Mora i Istoka, blagosiljajuci te u Hristu, zauvek. Amin." (Ibid; str.94) http://www.otacserafimrouz.dzaba.com Tekstove Serafima Rouza možete skinuti zipovane u download sekciji (duhovnost)

11