Potop

BIBLIJSKI POTOP

Naslov originala: The Genesis Flood by Henry M. Morris and John C. Whitcomb Copyright za Srbiju i Crnu Goru: Centar za prirodjna~ke studije, Beograd www.cps.org.yu Prvo izdanje: 2005 Izdava~: Eden, Sremska Kamenica Prevod: Sa{a Ivanovi} Tehni~ko ure|enje: Vladimir Jajin, [email protected] Tira`: 1000 [tampa: Grafeks, Batajnica Distribucija: Eden, tel. 062/200-046, 021/527-992

Dr D`on Vitkomb Dr Henri Moris

Biblijski Potop

Nau~na potvrda biblijskog izve{taja o Stvaranju i Potopu

Uvod Pitanje istorijske realnosti i karaktera Potopa iz 1. Knjige Mojsijeve nije obi~no akademsko pitanje od interesa samo za malu grupu nau~nika i teologa. Ako je svetski Potop stvarno uni{tio celokupnu prepotopnu ljudsku populaciju, kao i sve kopnene `ivotinje, osim onih koje su se sa~uvale u posebnoj Barci koju je konstruisao Noje (kako se obi~nim ~itanjem biblijskog zapisa mo`e pretpostaviti), onda su istorijske i nau~ne implikacije ogromne. Veliki Potop i doga|aji povezani sa njim neizbe`no postaju veoma zna~ajni za pravilno shvatanje antropologije, geologije, i svih drugih nauka koje se bave istorijskim i preistorijskim doga|ajima i fenomenima. Ali, od jo{ ve}eg zna~aja su implikacije mo}nog Potopa iz 1. Knjige Mojsijeve za biblijsku teologiju, zato {to ta univerzalna katastrofa govori jednostavno i jasno o vladavini Boga nad aktivnostima ljudi i procesima u prirodi. [tavi{e, ona proro~ki upozorava na sud koji }e tek do}i, kada }e se suvereni Bog ponovo ume{ati u doga|aje na Zemlji, ru{e}i sav ljudski greh i pobunu i donose}i krajnje plodove svog dugoro~nog plana stvaranja i iskupljenja. Me|utim, do{li smo do dana kada svet nauke i obrazovanja ne uzima vi{e za ozbiljno svedo~anstvo i upozorenja Potopa. Ljudi su umesto toga usvojili filozofiju uniformizma i evolucije pomo}u kojih tuma~e i kosmi~ku i ljudsku istoriju i uz pomo} kojih ~ak i predvi|aju i planiraju budu}nost. ^ak su se i mnogi religiozni ljudi, iako jo{ uvek propovedaju verovanje u bo`ansku nadahnustost Biblije, ~esto predavali pred uniformisti~kim1 obrazovanjem, negiraju}i univerzalnost Potopa i, zajedno sa negiranjem, `rtvuju}i njegovo mo}no biblijsko svedo~anstvo o svetu koji je u pobuni protiv svog Tvorca. Zbog toga ova na{a studija ima dvostruku svrhu. Na prvom mestu, `elimo da utvrdimo {ta ta~no Biblija ka`e u vezi Potopa i srodnih tema. Mi to ~inimo polaze}i od pretpostavke, koju }emo ovde testirati, o celokupnoj bo`anskoj nadahnutosti i jasno}i Biblije, smatraju}i otuda da pravilna egzegeza pru`a jasnu istinu o svim pitanjima kojima se ona bavi. Prihvatamo kao osnovu, koju }emo tako|e testirati, u~enje o doslovnoj nepogre{ivosti Biblije, koje Bend`amin B. Vorfild (Benjamin B. Warfild) divno izra`ava slede}im re~ima: 5

“Crkva je smatrala od po~etka da je Biblija u takvom smislu Bo`ja Re~, da su njene re~i, iako napisane od strane ljudi i time neizbe`no nose}i utisnute znake svog ljudskog porekla, ipak napisane pod takvim uticajem Svetog Duha da su one tako|e i re~i Boga, pravilan izraz Njegovog uma i volje. Oduvek je bilo prepoznavano da ovo shvatanje koautorstva ukazuje da se nadziranje Svetog Duha prostire do izbora re~i od strane ljudskih autora (nadahnu}e), ~uvaju}i tako svoj produkt od bilo ~ega nedoslednog sa bo`anskim autoritetom... obezbe|uju}i, izme|u ostalog, potpunu istinitost koja je svuda pretpostavljena i u koju nas Biblija uverava od strane biblijskih pisaca.”2 Druga svrha je ispitivanje antropolo{kih, geolo{kih, hidrolo{kih i drugih nau~nih implikacija biblijskog izve{taja o Potopu. Ako to zna~i velike promene principa uniformizma i evolucije,3 koji trenutno kontroli{u tuma~enje tih podataka, onda neka bude tako. Mi naravno shvatamo da mnogi savremeni nau~nici ne}e biti zadovoljni takvim pristupom. Ali, na{i zaklju~ci moraju da nas vode samo ka istini. Uniformisti~ko obrazovanje je veoma ograni~eno svojim pretpostavkama i one su veoma dogmatske! Pretpostavke istorijskog kontinuiteta i nau~nog naturalizma podlo`ne su pravom nau~nom testiranju kao i biblijski katastrofizam4 i supernaturalizam. Tako|e, smatramo da su odre|ene pretpostavke sadr`ane u evolucionoj teoriji (npr. pre}utno negiranje dva op{ta zakona termodinamike)5 veoma udaljene od nau~nih saznanja. Pokaza}emo da }e sistem, u potpunosti zasnovan na poverenju u Bibliju, biti daleko vi{e zadovoljavaju} nego bilo koji drugi, u svojoj snazi da pove`e nau~ne podatke i da re{i probleme i postoje}a neslaganja. Mi, svakako, uvi|amo da jedan rad ovakve vrste ne mo`e sveobuhvatno da se bavi svim problemima koji su svrstani pod formulaciju pravog biblijskog i nau~nog katastrofizma. Opseg ovih problema je veliki, sadr`avaju}i ceo spektar nauka. Podloga i posebni interesi autora su, sa jedne strane, oblasti tuma~enja Starog zaveta i biblijska kritika, i sa druge strane, oblasti hidraulike, hidrologije i geomorfologije. Nadamo se da }e ta kombinacija poslu`iti svrsi za preliminarno istra`ivanje6 Potopa iz 1. Knjige Mojsijeve i njegovih implikacija. Saveti mnogih drugih, specijalista u razli~itim disciplinama, tako|e su bili od velike pomo}i. U svakom slu~aju, mi smo realni u vezi prijema koji ovaj rad mo`e da o~ekuje od strane evolucionih nau~nika. Verujemo da je ve}ina pote{ko}a povezanih sa biblijskim zapisom o Potopu u su{tini religijska, a ne nau~na. Koncept takvog univerzalnog suda nad ljudskim grehom i pobunom, upozorenje koje on daje o drugom velikom sudu koji }e tek do}i, veoma je uvredljivo za intelektualan i moralan ponos savremenog ~oveka i on }e poku{avati da ga izbegne, ako je to ikako mogu}e. Me|utim, nadamo se da }e oni, ~ije je pouzdanje, kao i na{e, usmereno ka otkrivanju istine, biti ohrabreni da vide da pravi biblijski pristup povezuje sve ~injeni~ne podatke nauke na daleko uskla|eniji i vi{e zadovoljavaju} na~in nego {to to uniformisti~ke pretpostavke mogu ikada da u~ine. Po{to je Tvorac tako|e pravi autor Biblije, smatramo da }emo, {to vernije budemo po{tovali Njegovu re~, biti uspe{niji u pomeranju granica pravog saznanja u

6

vezi Njegovog Stvaranja, koriste}i tokom tog procesa funkcije Bo`jeg lika u ~oveku.

Literatura

1.Uniformizam je verovanje da su postoje}i fizi~ki procesi, koji u su{tini deluju danas, dovoljni za opis svih pro{lih promena i za sada{nje stanje astronomskog, geolo{kog i biolo{kog univerzuma. Princip uniformizma u sada{njim procesima jeste i nau~an i sadr`an u Svetom pismu (1. Mojsijeva 8,22), ali dolazi u sukob sa biblijskim otkrivenjem kada se koristi za negiranje mogu}nosti pro{lih ili budu}ih natprirodnih zaustavljanja ili izmena tih procesa od strane svog Tvorca. 2. Benjamin B. Warfield, “The Real Problem of Inspiration,” u The Inspiration and Authority of the Bible, urednik Samuel G. Craig (Philadelphia: The Presbyterian and Reformed Publishing Co., 1948), p. 173. Vidi tako|e, Edward J. Young, Thy Word is Truth (Grand Rapids: Wm. B. Eerdmans Pub. Co., 1957). 3. Koristimo termin “evolucija” u naj{irem smislu; to jest, teorija da su svi organizmi, zajedno sa ~ovekom, bili proizvod postepenog razdvajanja od zajedni~kih preda~kih oblika `ivota, kroz prirodne procese varijacije i selekcije, oblika koji su zauzvrat prvobitno nastali spontanom generacijom iz ne`ive materije. 4. Biblijski katastrofizam je u~enje da se, bar prilikom slu~ajeva spomenutih u Bibliji, Bog direktno ume{ao u normalne fizi~ke procese univerzuma, prouzrokuju}i zna~ajne promene tokom izvesnog vremena. U isto vreme, takvo natprirodno posredovanje dobija poseban zna~aj kada se postavi nasuprot osnovnog obrasca uniformizma. 5. Evolucija, u {irokom smislu, ukazuje na pove}anu organizovanost i slo`enost u svemiru i u stvari je u~enje o neprestanom stvaranju; nasuprot tome, prvi zakon termodinamike potvr|uje da se stvaranje vi{e ne odigrava, a drugi da se originalno stvaranje umanjuje po slo`enosti i organizaciji. Vidi str. 173. 6. Nagla{avamo, koliko god je to mogu}e, da to mo`e da bude samo skica koja obja{njava deo {irokog i slo`enog polja istra`ivanja. Bi}e neophodno podvrgnuta op{irnim promenama i dopunama, ali mi verujemo da takve pote{ko}e kod detalja, kakve se mogu javiti prilikom ~itanja, ne}e omesti ~itaoca od pa`ljivog razmatranja celokupne slike.

7

Poglavlje 1

Osnovni biblijski argumenti za globalni Potop Polaze}i od na{e pretpostavke, koju }emo ovde testirati, da je Biblija nepogre{iva Bo`ja re~ koju su zapisali nadahnuti autori, po~injemo na{e istra`ivanje geografskog opsega Potopa sa sedam biblijskih argumenata u korist njegove sveobuhvatnosti. Prvih {est argumenata je ukratko navedeno, ali je sedmi slo`eniji i zahteva odre|en broj pomo}nih argumenata. Glavne zamerke na ovih sedam argumenata }e biti razmatrane u drugom i tre}em poglavlju.

DUBINA POTOPA

Jedan od najzna~ajnijih biblijskih argumenata za globalni Potop je izjava u 1. knjizi Mojsijevoj 7,19-20: “I navaljiva{e voda sve ve}ma po zemlji, i pokri sva najvi{a brda {to su pod celim nebom. Petnaest lakata do|e voda iznad brda, po{to ih pokri.”1 Nije potrebno biti profesionalni nau~nik da bi se uvidele ogromne implikacije ovih biblijskih izjava. Ako je samo jedna (da ne spominjemo sve) od velikih planina2 bila pokrivena vodom, Potop bi u potpunosti bio univerzalan, jer voda ima tendenciju da izjedna~ava sopstveni nivo - i mora to da u~ini brzo! Herbert S. Leopold daje slede}u izjavu u vezi egzegeze i tuma~enja ovog su{tinskog teksta Biblije: “Koli~ina vode sa sada odre|uje pore|enjem sa samo jednim dostupnim standardom za takve vode - planinama. Za njih se ka`e da su bile ‘prekrivene‘. Ne samo njih nekoliko, ve} ‘sva najvi{a brda {to su pod celim nebom‘. Jedan od ovih izraza, sam po sebi, zahtevao bi sticanje utiska da autor poku{ava da predstavi ideju o apsolutnoj univerzalnosti Potopa, to jest, ‘sva najvi{a brda‘. Pa ipak, po{to se ‘sva‘ koristi ~esto u relativnom smislu, pisac uklanja sve mogu}e sumnje dodaju}i frazu ‘{to su pod celim nebom‘. Dvostruko ‘sve‘ (hebr. kol) ne mo`e da dozvoli toliku relativnost u zna~enju. Skoro da sadr`i hebrejski superlativ. Prema tome, smatramo da ovaj tekst obja{njava pitanje univerzalnosti Potopa.3 Fraza “petnaest lakata do|e voda iznad brda” ne zna~i da je Potop bio samo petnaest lakata (6,7 m) dubok, jer je ta fraza opisana slede}om: “pokri sva najvi{a brda”; niti to neophodno zna~i da su planine bile pokrivene do 8

dubine od samo petnaest lakata, jer bi to zahtevalo da su sve prepotopne planine bile potpuno iste visine. Pravo zna~enje ove fraze pronalazi se pore|enjem sa 1. Knjigom Mojsijevom 6,15, gde nam je re~eno da je visina Barke bila trideset lakata. Mnogi tuma~i smatraju da fraza “petnaest lakata” u stihu 7,20 mora, prema tome, da se odnosi na gaz Barke. Drugim re~ima, Barka je potonula u vodu do dubine od petnaest lakata (samo polovina njene ukupne visine) kada je bila u potpunosti natovarena. Takva informacija predstavlja dodatnu podr{ku ovom konkretnom argumentu o univerzalnom Potopu, zato {to nam govori da je Potop “pokrio” vrhove najvi{ih planina do dubine od najmanje petnaest lakata. Da Potop nije pokrio planine bar do te dubine, Barka ne bi mogla da pluta preko njih tokom 5 meseci u toku kojih su vode “stajale” nad zemljom.

Tabela 1: HRONOLOGIJA POTOPA

Bilo je 40 dana tokom kojih je ki{a padala . . . . . . . . . . . . . 40 Tokom slede}ih 110 dana vode su nastavljale da se di`u, ~ine}i ukupno 150 dana ''stajanja'' (7,24) . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110 Vode su 74 dana bile u svom ''napredovanju i opadanju''. To je bilo od 17. dana sedmog meseca do 1. dana desetog meseca (8,5). Pod pretpostavkom da je mesec imao 30 dana, cifre u da74 nima su 13 plus 30 plus 30 plus 1 . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 dana je pro{lo pre nego {to je Noje poslao gavrana (8,6-7) . 40 7 dana je pro{lo pre nego {to je Noje poslao golubicu po prvi put (8,8). Ovaj period je neophodan za dostizanje ukupnog zbira i dat je frazom ''jo{ 7 dana'' (8,10) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 7 dana je pro{lo pre nego {to je poslao golubicu po drugi put (8,10) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Jo{ 7 dana je pro{lo pre tre}eg slanja golubice (8,12) . . . . . . 7 Do sada je pro{lo 285 dana, ali se slede}i deo datira kao prvi dan prvog meseca 601 godine. Od datuma u 7,11 do tog mesta u 8,13 je period od 314 dana; prema tome, pro{ao je interval od 29 dana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 Od uklanjanja poklopca barke do samog kraja doga|aja je pro{lo jo{ 57 dana (8,14) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 UKUPNO . . . . . . . . . 371

Ova tabela se javlja u komentaru E. F. Kevana (E. F. Kevan) 1. Knjige Mojsijeve u Novi komentar Biblije (The New Bible Commentary, ur. F Davidson, Grand Rapids: Wm. B. Eerdmans Pub. Co., 1953, pp. 84-85). Kako je istaknuto u na{oj daljoj raspravi, Potop je verovatno dostigao svoju maksimalnu dubinu posle prvih 40 dana, umesto da se uzdizao tokom 150 dana kako Kevan smatra.

9

TRAJANJE POTOPA

Pa`ljivo istra`ivanje biblijskih podataka otkriva ~injenicu da je Potop trajao 371 dan, ili ne{to vi{e od godinu dana (vidi prate}u hronolo{ku tabelu na prethodnoj strani). To da je Potop trajao vi{e od godinu dana u potpunosti se sla`e sa u~enjem o njegovoj univerzalnosti, ali se ne mo`e pravilno povezati sa teorijom lokalnog Potopa. Iako mogu da postoje razlike u mi{ljenju me|u biblijski religioznim ljudima o op{toj dubini Potopa (u zavisnosti od visine prepotopnih planina), ne mo`e biti sumnje u vezi sa njegovim trajanjem.

Dvadeset i jedna nedelja “stajanja”

Neki komentatori su pretpostavili da su vode nastavile da se di`u tokom 150 dana tokom kojih su vode “stajale nad zemljom”, jer se “zatvori{e izvori bezdanu i ustave nebeske, i da`d s neba prestade” (8,2) tek posle kraja perioda od 150 dana (8,3). To je svakako mogu}e tuma~enje teksta, ali je bolje zaklju~iti zajedno sa Leopoldom4 da je Potop dostigao svoju maksimalnu dubinu posle prvih 40 dana i nastavio da odr`ava taj nivo dodatnih 110 dana pre nego {to je po~eo da opada (7,24; 8,3). Na{a osnova za ovu pretpostavku nalazi se u 7,4 i 7,12 gde ~itamo da su ki{e padale “~etrdeset dana i ~etrdeset no}i”; i 7,17 gde nam je re~eno da “bi Potop na zemlji za ~etrdeset dana”. Ve}ina od “voda nad svodom” (1. Mojsijeva 1,7) je morala da padne kroz “ustave nebeske” tokom prvog perioda od 40 dana; i iako “ustave nebeske” nisu bile zatvorene jo{ narednih 110 dana (8,2), ki{ni period tokom ovog drugog perioda je mogao da doprinese samo odr`avanju Potopa pri njegovoj maksimalnoj dubini.

Trideset i jedna nedelja “opadanja”

Ljudska ma{ta se zaista pokre}e pri pomisli na tako veliki Potop koji bi prekrio visoke planine zemlje u toku perioda od {est nedelja i zatim nastavio da opstaje nad tim planinama jo{ dodatnih {esnaest nedelja, tokom kojih su pojedini pre`iveli ljudi plutali na povr{ini okeana bez obale! Ali, ako je te{ko uklopiti biblijski koncept o Potopu, koji pokriva vrhove planina u toku {esnaest uzastopnih nedelja, sa teorijom lokalnog Potopa, {ta mo`emo da ka`emo o ~injenici da je dodatna trideset i jedna nedelja bila neophodna da bi se vode dovoljno povukle kako bi Noje mogao slobodno da iza|e iz Barke na planini Ararat? Artur K. Kustans je nedavno objavio knji`icu u odbranu teorije lokalnog Potopa, u kojoj poku{ava da se izbori sa ovim problemom: “Postoje odre|ene cifre navedene u tekstu, koje, ako ih pravilno protuma~imo, obezbe|uju neke prili~no iznena|uju}e informacije o stopi kojom su se vode povla~ile. U 1. Knjizi Mojsijevoj 8,4 re~eno nam je da se Barka spustila, to jest prizemljila 17. dana 7. meseca... Zapis zatim izjavljuje da su se vode povla~ile (1. Mojsijeva 8,5) do 1. dana 10. meseca, kada je o~igledno postalo mogu}e videti kopno. Pre toga, gavran pu{ten sa Barke nije na{ao bilo kakvo mesto za odmor u okviru razdaljine slobodnog leta

10

tako da moramo da pretpostavimo da se vrh na kome se Barka prizemljila nije pojavio iznad vode do tog vremena. O~igledno, da je kopno moglo da se vidi, gavran bi na{ao mesto gde bi mogao da se nastani umesto da luta napred i nazad kako je opisano u 1. Knjizi Mojsijevoj 8,7. Tokom tog intervala, od 17. dana 7. meseca do 1. dana 10. meseca, nivo vode je opao mo`da 7,5 ili 9 m. Jasno je da ~im je nivo opao za koli~inu jednaku gazu ~amca da }e se suvo kopno pojaviti... a 7,5 m za 74 dana je jednako padu nivoa od oko 10 cm na dan.”5 Kustans zatim nastavlja da prikazuje da je pad nivoa vode od samo nekoliko centimetara na dan odgovaraju} za ograni~eni Potop, ali ne i za univerzalni. Me|utim, kada se vratimo na tekst 1. Knjige Mojsijeve otkrivamo da to nije mogao da bude slu~aj. Jer tekst iz 8,4-7 ukazuje da su “vrhovi planina” mogli da se vide 40 dana pre nego {to je gavran poslat. Kustans pretpostavlja da je gavran bio oslobo|en 40 dana posle prizemljenja Barke i da je period od 74 dana opisan u 8,5 preklapao period od 40 dana spomenut u 8,6. Ali, ako je to ta~no, celokupna epizoda sa pticom, uklju~uju}i i dono{enje maslinovog lista, bila bi zavr{ena 2 nedelje pre nego {to su se vrhovi planina uop{te videli!6 Noje nije poslao gavrana da odredi da li su se bilo kakvi vrhovi planina pojavili, kako Kustans pretpostavlja, ve} da bi dobio informaciju o prirodi tih izlo`enih oblasti. Aleksandar Hajdel obja{njava: “40 dana po{to su vrhovi drugih planina postali vidljivi, Noje je otvorio prozor Barke i poslao gavrana (8,5-7). Divlja, sva{tojeda ptica je letela napred i nazad, nekada udaljavaju}i se od Barke, a nekada joj se vra}aju}i, dok se vode nisu povukle sa zemlje, ali ona se nije ponovo vratila u Barku. Ona je verovatno na{la meso nekog le{a kako pluta u vodi ili izlo`eno na vrhovima planina, ili neka vodena stvorenja zarobljena na vrhovima planina, pri povla~enju voda, i to je obezbe|ivalo dovoljno za opstanak ne~istog gavrana sa njegovim le{inarskim sklonostima. Neuspeh gavrana da se vrati na Barku ne dokazuje da se on pokazao nekorisnim za namenjenu svrhu i da je eksperiment bio neuspe{an. Sasvim suprotno, to je bio dobar znak jer je dokazao da su vode opale zna~ajno i da iako je spolja{nji svet i dalje bio neprijateljski i negostoljubiv, vi{e nije bio toliko negostoljubiv za tako sna`nu i neprobirljivu pticu kao {to je gavran.”7 [tavi{e, te{ko da se mo`e preterano naglasiti da nije samo vrh visoke planine, na kojoj je Barka stala, bio taj koji je mogao da se vidi 1. dana 10. meseca. Biblija nas obave{tava da se tog dana “pokaza{e vrhovi od brda”. Drugim re~ima, vode Potopa mora da su se povukle vi{e desetina metara kako bi razli~iti planinski vrhovi, razli~itih visina, mogli da se vide. Niti Biblija u~i da su vrhovi planina i dalje bili potopljeni poslednjeg dana 9. meseca i da su onda iznenada iznikli 1. dana 10. meseca. Sa podjednakim opravdanjem bi neko mogao da tvrdi da je zemlja jo{ uvek bila potopljena 26. dana 2. meseca jer nam je re~eno da je zemlja bila suva 27. dana 2. meseca. O~igledno da BIblija govori o definitivnim stupnjevima isu{ivanja u stihovima 11, 13 i 14, sa implikacijom o jednoli~nom procesu izme|u stupnjeva. Na sli~an na~in, od dana kada je Barka prizemljila na najvi{i vrh pla-

11

Slika 2. OPADANJE POTOPNIH VODA

(Nojevo oklevanje da si|e sa Barke do 2. godine, 2. meseca, 27. dana pokazuje da se opisi opadanja i suvosti u 8,11 i 8,13 trebaju shvatiti u relativnom smislu.)

Noje ~eka jo{ 57 dana dok ''zemlja'' nije bila ''suva'', pre nego {to je napustio Barku. 371. dan

Noje je ~ekao jo{ 29 dana dok ne ''usahnu voda na zemlji'' kako bi otvorio krov na Barci. Sada je gavran prestao da odle}e i dole}e (8,7). 314. dan

~ekao jo{ 40 dana pre nego {to je poslao gavrana (8,6). kasnije je poslata golubica, ali bez rezultata jer ''jo{ be{e voda po svoj zemlji''. kasnije golubica pronalazi maslinov list, pokazuju}i ''da je opala voda sa zemlje''. kasnije poslata golubica. Ne vra}a se jer je ''opala voda sa zemlje''. Noje je 7 dana 7 dana 7 dana

264. 271. 278. 285.

Sve` maslinov list bi imao do ~etiri meseca da iznikne sa bespolno razmno`ene maslinove grane zakopane blizu povr{ine zemlji{ta, posle izlaganja suncu i pre pronala`enja od strane golubice.

Maslinov list

dan dan dan dan

Posle 74 dana ''pokaza{e se vrhovi od brda'' (8,5). 224. dan

Prikazana proporcija pretpostavlja da su se vode povla~ile prose~nom stopom od 15 stopa na dan. Nojeva Barka Vode su po~ele da opadaju 150. dana. Poplavne vode su dostigle svoju maksimalnu dubinu posle samo 40 dana. Me|utim, bio je potreban 221 dan da se vode dovoljno povuku da bi Noje napustio Barku.

12

nine Ararat, sve vi{e ni`ih vrhova se pojavljivalo iznad voda, kako su se one postepeno povla~ile. Nema sumnje da su se tokom najve}eg dela 9. meseca videli vrhovi razli~itih panina. Ali, tako|e je ta~no da se 1. dana 10. meseca “pokaza{e vrhovi od brda”. Jednostavno se desilo da je Bog izabrao taj datum, a ne neki raniji, kako bi ozna~io stupanj u povla~enju voda. Redosled doga|aja, onako kako je iznet u prvom delu 8. poglavlja 1. Knjige Mojsijeve bi, prema tome, izgledao na slede}i na~in: (1) Po{to vode “staja{e nad zemljom” tokom 150 dana, po~ele su da se povla~e. (2) Barka je le`ala na planini Ararat istog dana kada su vode po~ele da opadaju, jer je 17. dan 7. meseca predstavljao upravo 150. dan od po~etka Potopa. (3) Vode su nastavile da se povla~e, tako da su 1. dana 10. meseca (74 dana kasnije), vrhovi razli~itih ni`ih planina mogli da se vide. To bi pretpostavljalo pad od mo`da 5 ili 7 metara na dan, bar tokom po~etne faze ovog perioda opadanja. (4) Nivo Potopa je nastavio da pada jo{ 40 dana, tako da je Noje, ne boje}i se vi{e da }e se Potop vratiti, poslao gavrana da istra`i uslove van Barke. Ti doga|aji su skicirani na slici 2. Umesto da predstavlja zamerku konceptu op{teg Potopa, stopa opadanja nivoa vode tako postaje jak argument u njegovu korist. Jer ako ni{ta nije moglo da se vidi osim vrhova planina, po{to su vode opadale 74 dana, nemamo nikakvu drugu mogu}nost nego da zaklju~imo da je Potop prekrio celu zemlju. Trajanje Potopa prilikom opadanja, kao i prilikom stajanja, navodi nas da mislimo o njemu kao o op{toj, a ne samo lokalnoj katastrofi.

GEOLOGIJA POTOPA

Po{to je veliki broj argumenata protiv sveobuhvatnog Potopa bio zasnovan na pretpostavljenim geolo{kim zamerkama, veoma je va`no shvatiti da Biblija ima da ka`e ne{to i o geolo{kom faktoru. U stvari, prvi zapis Potopa ka`e da se “taj dan razvali{e svi izvori velikoga bezdana” (7,11). Po Braunu (Brown), Drajveru (Driver) i Brigsu (Briggs), re~ “tehom” (prevedeno sa “bezdan” u ovom stihu) ima prvenstveno zna~enje kao (1) “dubine podzemnih voda”, (2) “mora”, i (3) “dubine prvobitnog okeana”.8 Prema tome, te{ko da se mo`e sumnjati da fraza “tehom raba” (“velikoga bezdana”) ukazuje na “tehom” iz 1. Knjige Mojsijeve 1,2 i odnosi se na okeanske dubine i podzemne rezervoare prepotopnog sveta. Verovatno su okeanski baseni bili prelomljeni i izdignuti u dovoljnoj meri kako bi prelili vode preko kontinenata, zajedno sa onim vodama koje su bile nad “svodom” (atmosferom) i koje su padale kroz “ustave nebeske”. Bliska veza koja postoji izme|u 1. Knjige Mojsijeve 7,11 i 1,2-10 mora biti o~igledna svima koji su pa`ljivo istra`ivali tekst. Na primer, Franc Deli~ (Franz Delitzsch) nam skre}e pa`nju na ~injenicu da je “Potop ostvaren uz saradnju podzemnih i nebeskih sila, koje su probile ograni~enja postavljena nad vodama drugog i tre}eg dana stvaranja”.9 Ali, najzna~ajnija ~injenica koja se treba uo~iti je da ti geolo{ki fenomeni nisu bili ograni~eni na samo jedan dan. U stvari, Biblija navodi da je ovo razvaljivanje “izvora velikoga bezdana” nastavilo trajanje u periodu od pet meseci, jer se tek posle 150 dana “izvori bezdanu... zatvori{e” (8,2). Tako veliko i produ`eno geolo{ko izdizanje okeanskih dubina se ne mo`e povezati sa

13

teorijom da je Potop bio jednostavno lokalna poplava u nekom delu Bliskog istoka. Umesto toga, ova biblijska informacija daje zna~ajnu podr{ku konceptu o geografski op{tem Potopu.10

VELI^INA NOJEVE BARKE

Prema 1. Knjizi Mojsijevoj 6,15, Noju je nare|eno da na~ini Barku na slede}i na~in: “U du`inu neka bude trista lakata, u {irinu pedeset lakata, i u visinu trideset lakata.” Prvo pitanje koje treba razmotriti je, naravno, du`ina lakta koji se koristio u ovom odeljku. Vavilonci su imali “kraljevski” lakat od oko 50, Egip}ani su imali du`i i kra}i lakat od oko 52 i 45 cm, dok su Jevreji o~igledno imali duga~ak lakat od 52 cm (Jezekilj 40,5) i obi~an lakat od oko 45 cm.11 Dok je svakako mogu}e da je lakat spomenut u 1. Knjizi Mojsijevoj 6. poglavlju bio du`i od 45 cm, mi }emo uzeti ovaj kra}i lakat kao osnovu za na{e prora~une. Po ovom standardu, Barka je bila 135 m duga~ka, 22,5 m {iroka i 13,5 m visoka. Po{to je imala 3 palube (1. Mojsijeva 6,16), imala je ukupnu povr{inu paluba od oko 9.100 m2 ({to je pribli`no jednako povr{ini 20 terena za ko{arku), a njena ukupna zapremina je bila 41.000 m3. Ukupna tona`a12 Barke (koja predstavlja pre meru kubnog prostora nego te`inu, pri ~emu je jedna tona u ovom slu~aju jednaka 2,8 m3 korisnog skladi{nog prostora) bila je oko 13.960 tona, {to bi je svrstalo u okviru kategorije velikih metalnih okeanskih brodova koji postoje danas.13 Artur Kustans postavlja pitanje da li je Barka mogla stvarno da bude toliko velika, i predla`e, bez dokaza, da je lakat u tim danima mogao da bude daleko kra}i od 45 cm. Zatim on nastavlja: “Mislim da }e bilo ko shvatiti, ko poku{ava da zamisli konstrukciju broda 135 m duga~kog od strane ~etvoro ljudi, da samo veli~ina drvne gra|e za izgradnju ‘gra|evine‘ 13,5 m visoke ({to odgovara stambenoj zgradi od 4 sprata) izgleda po samoj svojoj masivnosti izvan mo}i ~etvoro ljudi. Sa svim sredstvima koja su imali na raspolaganju, kasniji graditelji su narednih 4.000 godina konstruisali prekomorske brodove koji su retko prema{ivali 45 do 60 m. Dana{nji brod Kraljica Marija (Queen Mary) ima ukupnu du`inu od 310 m, {to je ne{to malo vi{e od dve du`ine Barke. Tek 1884. godine je brod Eturija (Eturia) bio sagra|en sa du`inom koja je prema{ivala du`inu Barke.”14 Me|utim, Biblija ne ka`e da su Noje i njegova tri sina morali da konstrui{u Barku bez pomo}i najamnika. Svejedno, sla`emo se da sama masivnost Barke uzbu|uje ma{tu. U stvari, to je sama su{tina na{eg argumenta: jer izgleda neshvatljivo da je Noje morao da sagradi brod takve veli~ine samo da bi izbegao lokalni Potop. Sama veli~ina Nojeve Barke bi morala da elimini{e gledi{te o lokalnom Potopu iz ozbiljnog razmatranja, me|u onima koji prihvataju 1. Knjigu Mojsijevu doslovno.

14

POTREBA ZA BARKOM

Ne samo da bi Barka tako ogromnih proporcija bila nepotrebna za lokalni Potop, ve} ne bi uop{te bilo potrebe za Barkom! Cela procedura konstruisanja takvog broda, uklju~uju}i vi{e od jednog veka planiranja i te{kog rada, jednostavno da bi se izbegla lokalna poplava, te{ko mo`e biti opisana kao bilo {ta drugo osim kao potpuno neozbiljna i nepotrebna. Koliko bi razumnije bilo da je Bog samo upozorio Noja na dolaze}e razaranje, kako bi on mogao da se preseli u oblast koja ne}e biti pogo|ena Potopom, kao {to je Lot izveden iz Sodoma pre nego {to je vatra pala sa neba. Ne samo to, ve} bi tako|e i veliki broj `ivotinja svih vrsta, i svakako ptica, lako mogao da se preseli, bez da se sme{taju i odr`avaju godinu dana u Barci! Cela pri~a se grani~i sa parodijom ako je Potop bio ograni~en na neki deo Bliskog istoka. Pisci su imali pote{ko}a da prona|u zastupnike lokalnog Potopa koji su voljni da se suo~e sa implikacijama ovog naro~itog argumenta. Me|utim, Artur Kustans je nedavno predlo`io da je Barka bila jednostavno objekat - lekcija prepotopnim ljudima: “Bila bi potrebna prava energija i vera da bi se sledio Nojev primer i gradile druge Barke, ali ne bi bilo potrebno ni{ta od toga kako bi se spakovalo nekoliko stvari i migriralo. Nije postojalo ni{ta {to je Noje mogao da u~ini kako bi ih zaustavio, osim ako bi nestao veoma tajno. Takav odlazak bi te{ko mogao da deluje kao neka vrsta upozorenja, kao {to je to namerna konstrukcija Barke mogla da u~ini. A nadahnu}e za preduzimanje takvog posla je bilo dato Noju ostavljaju}i ga u neznanju o ta~nim granicama Potopa. On je bio ube|en da }e ~itavo ~ove~anstvo biti uni{teno, i verovatno je pretpostavio da }e, prema tome, Potop biti sveobuhvatan. Takva pretpostavka je za njega mogla da bude neophodna.”15 Ali, kako neko mo`e vrlo pa`ljivo da ~ita opis Potopa iz 1. Knjige Mojsijeve 6-9 i da do|e do zaklju~ka da je Barka bila sagra|ena samo da bi se upozorili bezbo`ni, a ne kako bi se prevashodno spasili putnici Barke od smrti davljenjem? Tako|e, kako mo`emo da oslobodimo samog Boga od optu`be za obmanu, ako ka`emo da je On naveo Noja da veruje da }e Potop biti univerzalan, kako bi ga ohrabrio da radi na Barci, kada je sve vreme znao da ne}e biti univerzalan? U pogledu `ivotinja u Barci, Kustans zauzima stav da su to bile samo odoma}eni varijateti koji }e biti korisni ~oveku: “Da po~nemo time da postoji puno dokaza koji pokazuju da je odoma}ivanje `ivotinja prvi put sprovedeno negde u toj op{toj oblasti. Pretpostavljaju}i da su takve vrste, koje su bile pripitomljene u vekovima izme|u Adama i Noja, bile vezane za te oblasti koje je nastanjivao ~ovek i nisu se {irile izvan njih, bilo kakav Potop koji bi uni{tio ~oveka tako|e bi zbrisao i te `ivotinje. Proces pripitomljivanja bi tada po~eo iznova i verovatno pod daleko manje idealnim uslovima... Skoro je sigurno da doma}e `ivotinje nisu mogle same da migriraju... Iz tog razloga, ako ne 15

iz nekog drugog, bar neke `ivotinje bi bile uzete na Barku... ali to su verovatno bili doma}i varijateti.”16 Ali, gde 1. Knjiga Mojsijeva predla`e da Noje treba da smesti u Barku samo doma}e `ivotinje? Cilj Potopa je bio da uni{ti “od ~oveka do stoke i do sitne `ivotinje i do ptica nebeskih” (6,7), i “da istrebi svako telo u kojem ima `iva du{a pod nebom” (6,17, citat iz 6,12-13.19-21; 7,2-4.8.14-16; 8,1.17-19; 9,8-17). A to je bilo izvr{eno kada “izgibe svako telo {to se mica{e na zemlji, ptice i stoka, i zveri i sve {to gami`e po zemlji i svi ljudi. Sve {to ima{e du{u `ivu u nosu, sve {to be{e na suhu, pomre. I istrebi se svako telo `ivo na zemlji, i ljudi i stoka, {to god gami`e i ptice nebeske, sve, velim, istrebi se sa zemlje” (7,21-23). Potpuno isti izrazi su kori{}eni u 1. poglavlju 1. Knjige Mojsijeve za opisivanje razli~itih vrsta kopnenih `ivotinja koje je Bog stvorio. Ako su samo doma}e `ivotinje dovedene u Barku, da li treba da pretpostavimo da je Bog stvorio samo doma}e `ivotinje u 1. poglavlju 1. Knjige Mojsijeve? U stvari, nisu mogli da budu upotrebljeni jasniji izrazi od onih koje je primenio autor kako bi izrazio ideju celokupnosti kopnenih `ivotinja u svetu. Kada se to jednom prizna, svi sporovi u vezi geografskog opsega Potopa se moraju zavr{iti, jer niko ne bi tvrdio da su sve kopnene `ivotinje bile ograni~ene na mesopotamsku dolinu u Nojevo vreme! D`ozef P. Fri (Joseph P. Free), profesor arheologije na Viton koled`u, zaklju~uje: “^injenica da je svako `ivo stvorenje trebalo da bude uni{teno ukazivala bi na to da je cela zemlja bila podvrgnuta Potopu (1. Mojsijeva 7,4). Verovatno su se `ivotinje ra{irile preko najve}eg dela zemlje; op{ti Potop bi bio neophodan kako bi se one uni{tile... Svakako da su sve glavne grupe `ivotinja bile predstavljenje u Barci. Varijacije koje danas opa`amo u okviru glavnih grupa `ivotinja mogle su da se razviju za nekoliko hiljada godina (manje vi{e) posle Potopa.”17 ^injenica da je Noju bilo nare|eno da izgradi Barku “za spasenje doma svojega” (Jevrejima 11,7) i da mu je bilo nare|eno da povede po dvoje od svake vrste `ivotinje “da im se sa~uva seme na zemlji” (7,3) dokazuje da je Potop bio univerzalan po obimu.

SVEDO^ANSTVO APOSTOLA PETRA

Jedan od najzna~ajnijih biblijskih tekstova koji govori o veli~ini Potopa mo`e se na}i u 2. Petrovoj poslanici 3,3-7: “... I ovo znajte najprije da }e u posljednje dane do}i ruga~i koji }e `iveti po svojim `eljama, i govoriti: Gde je obe}anje dolaska Njegova? Jer otkako oci pomre{e sve stoji tako od po~etka stvorenja. Jer navalice ne}e da znaju da su nebesa bila od pre i zemlja iz vode i usred vode Bo`jom re~i. Zato tada{nji svet bi vodom potopljen i pogibe. A sada{nja nebesa i zemlja tom istom re~i zadr`ana su te se ~uvaju za dan stra{noga suda i pogibli bezakonih ljudi.” U ovom tekstu Biblije, Petar govori o danu, koji je sa njegove ta~ke gledi{ta u budu}nosti, kada ljudi ne}e vi{e ozbiljno misliti o Hristovom drugom dolasku kao katastrofi~noj, univerzalnoj Bo`joj intervenciji u tok svetskih

16

doga|aja. A razlog za takav skepti~an stav }e biti ni{ta drugo nego slepa privr`enost u~enju uniformizma - u~enju koje tvrdi da prirodni zakoni i procesi nisu nikada bili poreme}eni (ili da su noviji i vi{i zakoni uvedeni) kako bi do{lo do potpunog uni{tenja ljudske civilizacije kroz direktnu Bo`ju intervenciju. A po{to to nikada nije bio slu~aj u pro{loj istoriji, nema razloga za strah da }e se ikada desiti u budu}nosti! Odgovaraju}i ovim skepticima poslednjeg dana, apostol Petar isti~e dva doga|aja u pro{losti koji se ne mogu objasniti na osnovu uniformizma. Prvi od tih doga|aja je stvaranje sveta: “Da su nebesa bila od pre i zemlja... Bo`jom re~i”; a drugi doga|aj je Potop: “Tada{nji svet (gr~. kosmos) bi vodom potopljen i pogibe (gr~. apoleto).” Ali je drugi od ta dva doga|aja, Potop, taj koji slu`i kao osnova Petrovog pore|enja sa Hristovim drugim dolaskom i kona~nim uni{tenjem sveta. Jer isto kao {to je “tada{nji svet” uni{ten vodom, tako se i “sada{nja nebesa i zemlja”, za{ti}ena kako ve} jesu, Bo`jim ve~nim obe}anjem, od druge vodene katastrofe (1. Mojsijeva 9,11-19), svejedno “~uvaju za dan stra{noga suda i pogibli bezakonih ljudi”. Razmotrimo sada implikacije ovog teksta u pogledu geografskog opsega Potopa. Govore}i o doga|ajima drugog i tre}eg dana stvaranja, Petar koristi izraze “tada{nji svet” u smislu koji je o~igledno univerzalan. Na isti na~in, niko ne mo`e da negira da Petar koristi izraze “sada{nja nebesa i zemlja” tako|e u strogo univerzalnom smislu. U suprotnom, Petar bi govorio o stvaranju i kona~nom uni{tenju samo dela zemlje! Jedan doga|aj koji Petar iznosi, a koji je doneo preobra`aj, ne samo zemlje ve} tako|e i nebesa, je Potop! Potop je bio taj koji je ustanovio liniju razgrani~avanja izme|u “tada{njeg sveta” i “sada{njih nebesa” u razmi{ljanju apostola Petra. Potop je bio taj koji je iskoristio ogromne okeane vode iz kojih, i usred kojih, je drevna zemlja bila sastavljena, za potpuno uni{tenje “tada{njeg” kosmosa.18 Potop je bio taj na koji se Petar pozivao kao na svoj kona~an i jasan odgovor onima koji odlu~uju da ostaju u voljnom ignorisanju ~injenice da je Bog u jednom trenutku u pro{losti prikazao svoju ljutinu i svemo}nost podvrgavaju}i “sve stvari” sveop{toj, kosmi~koj katastrofi koja je na istom nivou sa kona~nim sudom, prilikom koga }e Bog podvrgnuti zemlju vatri i prouzrokovati da se sami elementi razlo`e od toplote (2. Petrova 3,10). Ako je Potop bio ograni~en na region Mesopotamije, te{ko je uvideti kako je Petrovo pozivanje na Potop moglo da ima bilo kakvu vrednost kao suprotstavljanje u~enju uniformizma, koji pretpostavlja da “sve stvari” nikada do sada nisu bile pogo|ene univerzalnom kataklizmom. Niti je lako oprostiti Petru za veliku nepreciznost kada opisuje Potop takvim kosmi~kim izrazima i u tako apsolutno univerzalnom smislu, ako je Potop bio samo lokalna poplava. Meril F. Junger, profesor Starog zaveta na Teolo{kom fakultetu u Dalasu, nagla{ava su{tinski zna~aj Petrovih izjava u odre|ivanju veli~ine i efekata Potopa: “Na to da je prepotopna era, opisana od strane Petra kao ‘tada{nji svet‘, bila klimatski i geolo{ki razli~ita od ‘sada{njih nebesa i zemlje‘ (2. Petrova 3,7), jasno je ukazano u apostolovom ozbiljnom upozorenju na17

turalisti~kim skepticima, koji se rugaju ideji Hristovog natprirodnog drugog dolaska na zemlju time da ‘sve stoji tako od po~etka stvorenja‘ (2. Petrova 3,4). Protiv la`ne naturalisti~ke teorije uniformizma, apostol iznosi istinu o natprirodnom katastrofizmu, onako kako je posvedo~eno Nojevim Potopom.19 Tako, tre}e poglavlje 2. Petrove poslanice obezbe|uje mo}nu podr{ku Novom zavetu po pitanju geografske univerzalnosti Potopa. Bilo {ta manje od katastrofe takvih proprocija poremetilo bi celokupnu ja~inu Petrovog argumenta i dalo bi puno ohrabrenja onima koje je tako sve~ano upozorio.

POTPUNO UNI[TENJE [IROKO RASPROSTRANJENE LJUDSKE RASE

Na{ sedmi i kona~ni osnovni argument za univerzalni Potop je zasnovan na biblijskom svedo~anstvu o ukupnom uni{tenju ljudske rase van Barke. Takav argument, da bi bio ubedljiv u prikazivanju geografski op{teg Potopa, mora da uklju~i, dva podargumenta: (1) Biblija u~i da je celokupno ~ove~anstvo nestalo prilikom Potopa i (2) ljudska rasa se ra{irila daleko izvan Bliskog istoka, ako ne i po celoj zemlji, do po~etka Potopa. U razvijanju ovog argumenta, izne}emo ~etiri glavna razloga za verovanje da Bibilija u~i o potpunom uni{tenju ~ove~anstva i dva glavna razloga za verovanje da su se prepotopni ljudi ra{irili {irom zemlje do po~etka Potopa.

Totalno uni{tenje ~ove~anstva

Od samog po~etka spora oko Potopa bilo je malo sumnji me|u konzervativnim religioznim ljudima po pitanju ukupnog uni{tenja ljudske rase Potopom. Godine 1845, ^arls Barton mogao je da ka`e, bez straha od protivre~nosti: “Me|u religioznim filozofima koji se raspravljaju u ovoj areni, postoji savr{eno slaganje oko najzna~ajnije stvari, to jest da je Potopom celokupna populacija sveta bila uni{tena. Sa Mojsijevim opisom ispred sebe, nijedno drugo mi{ljenje nije moglo da bude prihva}eno.”20 Ista situacija preovla|uje danas, vi{e od jednog veka kasnije, sa samo veoma retkim izuzecima.21 Razlozi za ovo upe~atljivo jedinstvo mi{ljenja me|u religioznim ljudima moraju sada da se iznesu. Moralna svrha Potopa. Potop je morao da uni{ti celokupnu ljudsku populaciju izvan Barke, jer Biblija jasno ka`e da je svrha Potopa bila da istrebi gre{no i degenerisano ~ove~anstvo, a ova svrha nije mogla da bude ostvarena uni{tenjem samo dela ljudske rase. Usmeravaju}i sada na{u pa`nju na najzna~ajnije tekstove Biblije koji bacaju svetlo na ovo pitanje, ~itamo u {estom poglavlju 1. Knjige Mojsijeve: “I Gospod vide}i da je nevaljalstvo ljudsko veliko na zemlji, i da su sve misli srca njihova svagda samo zle. Pokaja se Gospod {to je stvorio ~oveka na Zemlji, i bi mu `ao u srcu. I re~e Gospod: Ho}u da istrebim sa zemlje ljude, koje sam stvorio, od ~oveka do sitne `ivotinje i do ptica nebeskih; jer se kajem {to sam ih stvorio (6,5-7) ...A zemlja se pokvari pred Bogom, i napuni se zemlja bezakonja. I pogleda Bog na zemlju, a 18

ona be{e pokvarena; jer svako telo pokvari put svoj na zemlji. I re~e Bog Noju: Kraj svakome tijelu do|e preda me, jer napuni{e zemlju bezakonja; i evo ho}u da ih zatrem sa zemljom. (6,11-13)” Neprestano, skoro monotono ponavljanje fraza koje opisuju potpunu iskvarenost prepotopnog ~ove~anstva ispunjava umove religioznih ljudi ose}ajem strahopo{tovanja i zaprepa{}enja. Svaka izjava je izgleda sra~unata da impresionira ~itaoca idejom o univerzalnom grehu; ne samo pojedina~nim grehovima ove grupe ili te regije, ~ak ni u specifi~nim vremenima ili prilikama, ve} na greh celokupnog doba i celokupne ljudske rase koja je u potpunosti iskvarila svoj put na zemlji i koja je sada sazrela za sud svetog Boga. V. Grejem Skrud` je ve{to i grafi~ki skicirao biblijsku sliku prepotopnog ~ove~anstva: “U`asni uslovi stanja sa`eti su u nekoliko u`asnih re~i - re~i koje vi~u i gore: nevaljalstvo, zle misli, pokvarenost i nasilje; a ti gresi su bili veliki, ra{ireni, ‘na zemlji‘, neprestani, ‘svagda samo zli‘, otvoreni i drski, ‘pred Bogom‘, obilni i univerzalni, ‘svakog tela‘... Ovo je izuzetan doga|aj! Posle 1.600 godina ljudske istorije, populacija je bila u potpunosti moralno iskvarena da nije bila sposobna da `ivi; a od celokupnog ~ove~anstva samo ~etiri mu{karca i ~etiri `ene su po{te|eni, zato {to nisu po{li za ostalim gre{nicima.”22 U svetlu ovih ~injenica, zaklju~ak izgleda samoo~igledan, to jest, da iznesena Bo`ja namera uni{tenja “~oveka koga sam stvorio”, zbog njegove beznade`ne iskvarenosti i u cilju zapo~injanja ispo~etka sa Nojem, nije mogla biti ostvarena uni{tavanjem samo dela ~ove~anstva i dozvoljavaju}i time ostatku Adamovih potomaka da nastave svojim gre{nim putevima. Izuzetan slu~aj Noja. ^injenica da je celokupno ~ove~anstvo, a ne samo deo ljudske rase, bilo uni{teno Potopom, nagla{ena je u Bibliji ponovljenim izjavama da su Noje i njegova porodica bili jedini koji su izbegli vode suda. Odeljci u 1. Knjizi Mojsijevoj glase: “Ali Noje na|e milost pred Gospodom... Noje be{e ~ovek pravedan i bezazlen svojega veka; po volji Bo`joj svagda `ivlja{e Noje (6,8-9)... {to je god na zemlji sve }e izginuti. Ali }u s tobom u~initi zavet svoj: i u}i }e{ u kov~eg ti i sinovi tvoji, i `ena tvoja i `ene sinova tvojih s tobom (6,1718)... I re~e Gospod Noju: U|i u kov~eg ti i sav dom tvoj, jer te na|oh pravedna pred sobom ovoga veka (7,1)... I istrebi se svako telo `ivo na zemlji, i ljudi i stoka, {to god gami`e i ptice nebeske, sve, velim, istrebi se sa zemlje; samo Noje osta i {to s njim be{e u kov~egu. I staja{e voda povrh zemlje sto i pedeset dana. A Bog se opomenu Noja... (7,23,24; 8,1).“ I ako bi mogla da ostane neka zaostala sumnja u umovima teologa u vezi toga da li je Nojeva porodica predstavljala jedine koji su pre`iveli Potop, imamo dve nedvosmislene izjave apostola Petra po ovom pitanju: “Koji nekad ne hte{e da slu{aju kad ih o~ekiva{e Bo`je trpljenje u vreme Nojevo, kad se gra|a{e kov~eg, u kome malo, to jest osam du{a, ostade od vode (1. Petrova 3,20). 19

I prvoga sveta ne po{tede (kosmos), nego sa~uvav{i samo Noja, propovednika pravde, navede Potop na svet (kosmos) bezbo`ni~ki (2. Petrova 2,5).” Izgledalo bi savr{eno o~igledno iz prou~avanja ovih tekstova da je Noje bio po{te|en zbog svog pravedni~kog karaktera. Na isti na~in, Potop je do{ao kako bi uni{tio druge zato {to su oni bili nepravedni. Ako bi se ispostavilo da je samo deo ljudske rase izvan Barke bio uni{ten Potopom, onda moramo da zaklju~imo jednu od dve stvari: (1) Postojali su ljudi izvan Barke koji su bili podjednako pravedni koliko i Noje, i zbog toga im je Bog dopustio da tako|e izbegnu vode Potopa; ili (2) posedovanje pravedni~kog karaktera nije bio jedini faktor koji je odre|ivao ko }e izbe}i Potop. Dok razmatramo ove dve mogu}nosti, moramo da priznamo da je prva prili~no nezamisliva, jer je izuzetna i jedinstvena pravednost Noja iznova isticana kroz celokupnu Bibliju (1. Mojsijeva 5,29; 6,8,9,18; 7,1; 9,1; Jezekilj 14,14,20; Jevrejima 11,7 i 2. Petrova 2,5). Tako|e, duboka i univerzalna iskvarenost prepotopnih ljudi je bila potvr|ena izuzetno velikom {irinom svedo~anstva Biblije (1. Mojsijeva 6,1-6, 11-13; Luka 17,26-27; 1. Petrova 3,20; 2. Petrova 2,5 i Judina 14-15). Negirati to, jednostavno zna~i negirati Bo`ju re~. Ali, druga mogu}nost je podjednako neodr`iva, jer Biblija ne daje nikakav nagove{taj, bilo gde, da su ljudi bili uni{teni iz bilo kakvog drugog razloga osim zbog svoje bezbo`nosti. Ako su bilo koji bezbo`ni ljudi stvarno izbegli Potop, oni su to morali da u~ine na osnovu jednostavne ~injenice da nisu `iveli u toj naro~itoj oblasti u kojoj se Potop odigrao (pretpostavljaju}i da je Potop bio lokalan); ili su bili ja~i i dovitljiviji od drugih gre{nika i tako su, na jedan ili na drugi na~in, uspeli da izbegnu nadolaze}e potopne vode. Ali, ako je ovo bio slu~aj, onda su oni koji su umrli u vodama, do`iveli to samo zato {to su bili dovoljno nesre}ni da `ive na pogre{nom mestu ili zato {to nisu bili dovoljno sna`ni ili pametni, a ne jednostavno zato {to su bili bezbo`ni. Ovde zastajemo kako bi postavili pitanje: Da li mo`e razumna i razborita hermeneutika da toleri{e, makar za trenutak, takvo tuma~enje biblijskog u~enja o Potopu? Mo`emo da se ne sla`emo oko razli~itih metoda tuma~enja ili ~ak oko toga da li biblijski zapis treba da bude prihva}en kao autenti~an, proveren i pouzdan. Ali, kada zreli i obu~eni teolozi mogu da ispituju opis Potopa u Bibliji, i u Starom i u Novom zavetu, i da zaklju~e da Biblija nema stvarnu nameru da u~i da je Potop bio poslat da uni{ti sve bezbo`ne ljude, onda biblijska hermeneutika, po na{em mi{ljenju, prestaje da bude nau~na i istra`iva~ka disciplina. Prema tome, obe gore spomenute mogu}nosti moraju da budu odba~ene bez oklevanja. Biblija zaista u~i da je Potop uni{tio celokupno ~ove~anstvo van Barke, jer niko van Barke nije bio pobo`an, i Bog je poslao Potop kako bi uni{tio bezbo`ne.23 Svedo~anstvo Isusa Hrista. Izgleda da je Isus na~inio posebno nagla{avanje odabiranjem svojih ilustracija i upozorenja iz onih delova Starog zaveta koji }e postati predmeti nepoverljivog prezira i ismevanja tokom nadolaze}ih vekova. Na primer, u Mateji 19,4 on se poziva na stvaranje Adama i Eve u Raju; u Luki 17,29 na uni{tenje Sodoma ognjem i sumporom 20

sa nebesa; u Luci 17,32 na preobra`aj Lotove `ene u stub od soli; u Mateju 12,40 na iskustvo Jone u stomaku velike ribe; u Luci 11,32 na pokajanje Ninevljana prilikom propovedanja Jone. I kao dodatak svemu ovome, Isus se posebno pozivao na Noja i Potop u 17. poglavlju Jevan|elja po Luci. Zbog na{e naredne rasprave, moramo da uklju~imo deo njenog konteksta u citat u ovom odeljku: “I kako je bilo u vreme Nojevo, onako }e biti u dane Sina ~ove~ijega: je|ahu, pijahu, `enjahu se, udavahu se do onoga dana kada Noje u|e u kov~eg, i do|e Potop i pogubi sve. Tako, kao {to bi u dane Lotove: je|ahu, pijahu, kupovahu, prodavahu, sa|ahu, zidahu; a u dan kada izi|e Lot iz Sodoma, udari oganj i sumpor iz neba i pogubi sve. Tako }e biti i u onaj dan kad }e se javiti Sin ~ove~iji (Luka 17,26-30. Vidi Matej 24,39).” Sada je veoma zna~ajno da zapazimo kontekst u koji Isus postavlja uni{tenje Potopom. On je postavljen zajedno sa razaranjem Sodoma i razaranjem bezbo`nih u vreme Hristovog drugog dolaska. Ova ~injenica je od ogromnog zna~aja kao pomo} za odre|ivanje smisla u kome se re~ “svi” koristi u pozivanju na one koji su bili uni{teni Potopom. Na{ argument se razvija na slede}i na~in: Sila Hristovog upozorenja bezbo`nima, u vezi propasti koja ih ~eka prilikom njegovog drugog dolaska, podse}aju}i ih na razaranje Sodomljana, bila bi neizmerno oslabljena kada bismo znali da su neki od Sodomljana, na kraju svega, pobegli. To bi ulilo nadu bezbo`nima da bi neki od njih mogli da izbegnu Bo`ji gnev u tom nadolaze}em danu suda. Ali, mi zaista nemamo nikakvih razloga za razmi{ljanje da je ijedan Sodomljanin izbegao razaranje kada je vatra pala sa neba. Na ta~no isti na~in, Hristovo upozorenje budu}im generacijama, na osnovu onoga {to se desilo bezbo`nima u Nojevo vreme, bilo bi besmisleno da je deo ljudske rase izbegao vode suda. U stvari, jedina karakterizacija koju je Isus izneo o onima koji su nestali u Potopu bila je ta da su oni jeli i pili, i `enili se i udavali. Prema tome, ako treba raspravljati da ljudi koji su `iveli u drugim delovima sveta mo`da nisu bili toliko iskvareni kao oni koji su `iveli u oblasti koja je bila poplavljenja, bilo bi nedovoljno ponoviti stav da karakterizacija Isusa nije imala ni{ta sa nivoima bezbo`nosti, ve} sa potpunim odsustvom te pozitivne pobo`nosti koja je bila su{tinska za spasenje. Prema tome, mi smo ube|eni da Hristovo kori{}enje re~i “svi” u Luci 17,27 mora biti shva}eno u apsolutnom smislu; ina~e bi pore|enje propalo i upozorenja bi izgubila svoju snagu. Te`ak teret dokaza le`i na onima koji bi `eleli da tvrde da je samo deo ljudske rase bio uni{ten u Potopu, u pore|enju sa gledi{tem jasnih izjava Isusa Hrista. Bo`ji zavet sa Nojem posle Potopa. Jedan od najte`ih problema sa kojim su suo~eni oni koji negiraju da je Potop bio antropolo{ki univerzalan, je zavet koji je Bog na~inio sa Nojem po{to je Potop zavr{en. Jer da je Potop uni{tio samo deo ljudske rase, onda oni, koji bi izbegli vode Potopa, ne bi bili uklju~eni u zavet Duge.24 Ptice, zveri, i ribe bi pokazivale strah samo prema potomcima Noja (1. Mojsijeva 9,2); samo bi njima bilo zabranjeno jedenje mesa sa krvlju (9,3-4); i samo bi oni imali autoritet da uzmu `ivot (9,5-6). 21

Slika 3. STAROST PATRIJARAHA PRILIKOM POLNE ZRELOSTI I PRILIKOM SMRTI

ne prikazuje precizan prikaz vremena ve} predstavlja proizvoljno pripisan 'generacijski broj'.” (Modern Science and Christian Faith, p. 241)

ISAK

AVRAM TARA

NOJE

LAMEH Enoh je bio vaznesen i nije umro

“Grafik pokazuje naglo opadanje starosti patrijarha (prilikom polne zrelosti i prilikom smrti) posle Potopa. Horizontalna 'generacijska' skala

JAKOV KAJINAN ENOS SIT

ADAM

Starost

Generacija:

JOSIF

22

Ako Bo`ji zavet sa Nojem zna~i bilo {ta, to mora da bude zavet sa celokupnom ljudskom rasom. Ali, Biblija iznova nagla{ava da je Bog na~inio taj zavet sa Nojem i njegovim sinovima (1. Mojsijeva 9,1-17). Prema tome, ukupno ~ove~anstvo je poteklo od Nojeve porodice i Potop je uni{tio celokupnu prepotopnu rasu. Semjuel D`. [ulc sa Viton koled`a je do{ao do sli~nog zaklju~ka po ovom su{tinskom pitanju: “Da je bilo koji deo ljudske rase pre`iveo Potop osim Noja i njegove familije, oni ne bi bili uklju~eni u zavet koji je Bog tu na~inio. Implikacija izgleda da je ta, da je celokupno ~ove~anstvo poteklo od Noja tako da bi zavet sa njegovom dugom u oblacima slu`io kao podsetnik za celokupno ~ove~anstvo.”25

[iroko rasprostranjenje prepotopne rase

Oni koji priznaju ogromnu te`inu biblijskog svedo~anstva u vezi potpunog uni{tenja ljudske rase izvan Barke, a koji su ipak i dalje nevoljni da priznaju da je Potop bio geografski univerzalan, obi~no tvrde da se rasa nije rasprostirala izvan regiona Mesopotamije tokom perioda od Adama do Noja.26 Me|utim, na{e je ube|enje da takva pozicija ne mo`e da bude uspe{no branjena i to bar iz dva razloga koje moramo sada da razmotrimo. Dugove~nost. Na prvom mestu, moraju se uvideti ogromne mogu}nosti za populacioni rast usled dugove~nosti me|u prepotopnim ljudima. ^ak i prili~no povr{no ispitivanje 1. Knjige Mojsijeve 5 iznosi na svetlo neke prili~no zapanjuju}e statistike u vezi sa tim. U tom poglavlju ~itamo da je Adam `iveo 930 godina, Sit 912, Enos 905, Kajinan 910, Maleleilo 895, Jared 962, Enoh 365 (koji nije umro ve} je vaznesen na nebo po Bo`joj volji), Matusal 969, Lameh 777 i Noje 950. Prosek ovih godina, izuzimaju}i Enoha, iznosi ukupno 912.27 Vilijem R. Vis je pripremio grafik kako bi nazna~io kontrast izme|u starosti patrijaraha pre i posle Potopa (vidi sliku 3). On obja{njava: “Istra`ivanje ovog grafika na upe~atljiv na~in pokazuje da se ne{to krajnje zna~ajno desilo zemlji i ~oveku u vreme Potopa. Izgledalo bi, {ta god je to bilo, da je verovatno uklonilo dominantan faktor za dug `ivot patrijarha. Duhovna poruka Biblije je jasna: du`ina `ivota je opala zbog ulaska greha u ljudsku porodicu. Me|utim, nau~no obja{njenje nije o~igledno. Da li su neki prepotopni klimatski ili drugi uslovi bili krajnje povoljni za dug `ivot ~oveka? Mo`da }e dalje nau~no istra`ivanje baciti vi{e svetlosti na to.”28 Mnogi savremeni istra`iva~i fenomena biolo{kog starenja i sazrevanja veruju da ne postoji ni{ta su{tinski nemogu}e u vezi tako velike starosti. Jedan od istra`iva~a ovih problema je dr. Hans Sili (Hans Selye), direktor Instituta za eksperimentalnu hirurgiju na univerzitetu u Montrealu. Dr. Sili je nedavno rekao: “Medicina je prikupila fond znanja koji }e sada slu`iti, verujem, kao polazna ta~ka za istra`ivanje uzroka starenja. Ako uzroci starenja mogu da budu prona|eni, postoji dobar medicinski razlog da verujemo da }e nauci 23

biti mogu}e da prona|e neki prakti~an na~in usporavanja procesa ili ~ak njegovog zaustavljanja.”29 Mogu}e fizi~ko obja{njenje prepotopne dugove~nosti i njeno opadanje posle Potopa bi}e razmatrano kasnije.30 Na ovom mestu, mi }emo jednostavno prihvatati tu ~injenicu i napomenuti zna~enje posledica te ~injenice u pogledu svetske populacije pre Potopa. Zapis u 1. Knjizi Mojsijevoj 5. poglavlju jasno ukazuje da su ljudi imali velike porodice u tim vremenima. Iako je u ve}ini slu~ajeva samo jedan sin imenovan u svakoj porodici (o~igledno u cilju nala`enja linije potomaka od Adama do Noja), tako|e je re~eno da je svaki “ra|ao sinove i k}eri”, tako da je svaka porodica morala da ima bar ~etiri deteta, a verovatno i puno vi{e. [tavi{e, starost o~eva pri ro|enju svakog od imenovanih sinova varira izme|u 65 godina (u slu~aju Maleleila i Enoha) do 500 godina (u slu~aju Noja). Prema tome, Biblija ukazuje da su: (1) ljudi tipi~no `iveli stotinama godina, (2) njihove reproduktivne mo}i su tako|e opstajale stotinama godina, (3) kroz kombinovane efekte dugih `ivota i velikih porodica, ~ove~anstvo je brzo “napunilo zemlju” (1. Mojsijeva 1,28; 6,1,11). Uzimaju}i sve stvari u obzir, svakako se dobija veoma mali broj pri proceni da je svaka porodica imala, recimo, {estoro dece, i da je svaka nova generacija zahtevala devedeset godina u proseku. To jest, pretpostavimo da je prva porodica (Adam i Eva) imala {estoro dece; tri porodice koje su mogle da budu uspostavljene od njih, imale su svaka {estoro dece; a od devet porodica koje proizilaze iz njih svaka je imala {estoro dece, itd. Ustvari, svaka je verovatno imala daleko vi{e od {estoro dece, ali ova cifra }e poslu`iti zbog onih koji se nisu `enili, koji su umrli prerano, itd. Pri prose~nom broju od 90 godina po generaciji, koja izgleda daleko ve}a nego {to je verovatno bio slu~aj, mo`e se prora~unati da je bilo nekih 18 generacija u toku 1.656 godina od Adama do Potopa. Ukupan broj ljudi u n generacija mo`e biti prora~unat na toj osnovi i iznosi 2x3n. Tako na kraju prve generacije (n=1), broj ljudi u porodici je bio 2x3 ili 6. Na kraju dve generacije, iznosio je 2x32 ili 18. Kona~no, na kraju 17 generacija, broj ljudi je bio 258 miliona i, na kraju 18 generacija, iznosio je 774 miliona! A mi verujemo da }e se svako slo`iti da su ti prora~uni kraj-nje mali, ako pretpostavimo da su biblijske izjave istinite. Neka svako, ko smatra da su takve stope populacionog rasta nerazumne, poslu{a slede}e: “Tokom prve polovine 19. veka, svetska populacija je dostigla jednu milijardu; 1930. broj je bio oko dve milijarde. Samo 1957. i 1958, svetska populacija je porasla za 90 miliona, broj koji predstavlja dve populacije Francuske, a o~ekuje se da }e svet imati 3 milijarde stanovnika 1962. Ubrzanje populacionog rasta u nerazvijenim zemljama je naro~ito spektakularno. Godi{nji porast od 2% ili vi{e, uobi~ajen je u ve}ini tih zemalja, a u nekima postoji rast od 3%...”31 Sada{nja stopa porasta svetske populacije je, prema tome, pribli`no 2% godi{nje. Ali, stopa populacionog rasta koji smo mi predlo`ili za prepotopni period je manja od 1,5% godi{nje! 24

Naravno, savremena populaciona “eksplozija”, kako se ponekad naziva, ne smatra se tipi~nom za stope rasta tokom ranijih perioda istorije. Teoreti~ari obi~no ka`u da su raniji populacioni porasti bili ni`i usled efekata rata, bolesti i gladovanja. Ali, kako Feirfild Ozborn isti~e: “Mora se zapamtiti da je broj~ani gubitak ljudskih `ivota u poslednja dva velika rata bio relativno neva`an kada se poredi sa ukupnim populacijama zemalja u ratu. U stvari, ratovi pro{log veka prakti~no nisu imali nikakav uticaj u ograni~avanju populacionog rasta u zemljama uklju~enim u rat.”32 Sli~no tome, postoji malo pravih dokaza koji podupiru mi{ljenje da su ili bolest ili gladovanje, iako su oni povremeno uzimali veliki danak u ljudskim `ivotima, imali bilo kakav veoma zna~ajan uticaj na ograni~avanje populacionog porasta, na osnovu procenata. To je naro~ito ta~no u pogledu prepotopnog perioda, gde bi sama ~injenica da su ljudi `iveli do tako velike starosti ukazivala da glad i bolesti nisu bili ozbiljni problemi. Mi smo, prema tome, ube|eni da je na{a procena populacije od jedne milijarde ljudi na Zemlji u vreme Potopa veoma mala; mogla je da bude daleko ve}a. Populacija ovog reda veli~ine svakako bi se ra{irila daleko izvan ravnica Mesopotamije - u stvari bi, iz prakti~nih razloga, “napunila zemlju”, kako se ka`e u Bibliji. U stvari, sam ovaj broj predstavlja procenjenu populaciju Zemlje za 1850. godinu,33 {to je najraniji datum za koji uop{te postoji bilo kakva precizna procena ljudske populacije, a celokupna Zemlja je svakako bila “popunjena” u to vreme. Na po~etku spora oko geografskog opsega Potopa (1840-1860), naj~e{}i argumenti za ograni~enu prepotopnu populaciju, kako su izneli, na primer, D`on Paj Smit (John Pye Smith),34 Edvard Hi~kok (Edward Hitchcock)35 i Hju Miler (Hugh Miller),36 bili su da je velika gre{nost ljudske rase u~inila nemogu}im brz populacioni rast i da patrijarsi nisu dobijali decu do kasnih godina u svom `ivotu, ve} su imali malo dece koja su spomenuta ~ak i tada. Uzimaju}i u obzir prvi od tih argumenata, potrebno je samo ista}i da dok Biblija zaista ka`e da je zemlja bila napunjena “nasiljem” (1. Mojsijeva 6,11,13), oni ka`u, tako|e, da je “zemlja” bila “ispunjena” nasiljem!37 Drugim re~ima, sam dokazni tekst koji ovi ljudi iznose kao podr{ku gledi{tu ograni~ene populacije, prilikom detaljnijeg ispitivanja se pokazuje kao jo{ efektivniji argument za univerzalan raspored prepotopnih populacija. [tavi{e, ako su pore|enja sa poslepotopnom istorijom od koristi u takvom istra`ivanju, ona svakako dokazuju, van svake sumnje, da su krajnja gre{nost, i te`nja ka razdoru i nasilju u ljudskom dru{tvu, faktori koji su favorizovali rasprostiranje populacija, a ne njihovu centralizaciju. Istorija indijskih plemena u Americi i gotskih i germanskih plemena u Evropi jasno prikazuju tu ~injenicu. I kona~no, nacije koje danas imaju najve}u stopu ra|anja (Indija, Kina i Rusija) nisu neophodno i najpravednije! Druga zamerka, obi~no upotrebljavana protiv velike prepotopne populacije, bila je ta da se deca nisu ra|ala sve dok patrijarsi nisu ve} imali dosta godina i da je ~ak samo nekoliko potomaka imenovano u rodoslovima u 1. Knjizi Mojsijevoj. Na primer, istaknuto je da je Noje `iveo 500 godina pre nego {to je ra|ao bilo kakve sinove, a i tada je samo tri imenovano.

25

Ali, takav argumenat je osporen slede}im razmatranjima: (1) mora da je Noje bio izuzetak od pravila, jer je u slu~aju svih drugih patrijarha kori{}ena fraza “ra|ao sinove i k}eri”; (2) ako Noje nije imao dece pre nego {to je napunio 500 godina ({to ne mo`e biti dokazano), onda je on tako|e bio poseban i u pogledu toga, jer su svi ostali patrijarsi imali decu kada su bili manje od 200 godina stari, a ve}ina njih (ako uklju~imo Adama) kada su bili manje od 130 godina stari; (3) ~injenica da je Noje imao 500 godina kada je dobio tri sina je veoma va`na, jer dokazuje da su patrijarsi bili sposobni da ra|aju decu stotinama godina; (4) mogu}e je da sinovi koji su imenovani u 1. Knjizi Mojsijevoj 5 nisu bili prvoro|eni sinovi u svim slu~ajevima, jer znamo da je Adam imao sinove i k}eri (Kajin, Avelj, i Kainova `ena, u najmanju ruku) daleko pre nego {to ~itamo niz iz 1. Knjige Mojsijeve 5,3: “I po`ivje Adam sto i trideset godina, i rodi sina po obli~ju svojemu, kao {to je on, i nadjede mu ime Sit”,38 (5) Bo`ja naredba Adamu i njegovim potomcima bila je “ra|ajte se i mno`ite se, i napunite zemlju” (1,28), i to nare|enje je bilo poslu{ano: “Ljudi se po~e{e mno`iti na zemlji” (6,1). Jedan dobro poznati nema~ki pisac je izrazio tu stvar na slede}i na~in: “Ve} je u vreme Kajina, izgleda u njegovim kasnijim godinama, grad mogao da bude izgra|en (verovatno isprva jednostavno uspostavljena kolonija) (1. Mojsijeva 4,17). Ovo nije naro~ito zapanjuju}e, po{to mora da je `ivotna energija mlade rase na po~etku bila veoma mo}na. Tako|e, sa dugim `ivotima roditelja, broj dece je morao da bude daleko ve}i nego kasnije; i, iz istog razloga, mora da su mnoge generacije `ivele jedne pored drugih u isto vreme. Sa prosekom od samo {estoro dece po porodici, do vremena kada je Kajin bio star samo 400 godina, imao bi vi{e od 100.000 potomaka.”39 C. F. Kejl (C. F. Keil) se slo`io sa Francom Deli~om da je jedno obja{njenje za veliku dugove~nost ovih patrijarha bilo “da efekti uslova `ivota ~oveka u raju nisu bili trenutno iscrpljeni”; za koju je Kejl dodao ove re~i: “[tavi{e, ova dugove~nost je neizbe`no uveliko doprinela porastu ljudske rase.”40 Savremeni katoli~ki teolog dolazi do slede}eg zaklju~ka u vezi sa na~inom na koji Biblija u~i u vezi geografskog rasporeda prepotopnog ~ove~anstva: “U pogledu upornosti, koju pokazuje sveti pisac, o umno`avanju ~ove~anstva ponavljanjem izjave da je svaki od patrijarha ra|ao ‘sinove i k}eri‘ i da on dozvoljava toliko vremena izme|u Adama i Potopa (Hebrejski tekst 1.656 godina, Samari}anski tekst 1307, LXX 2256), te{ko da se mo`e pretpostaviti da je mislio da su svi ljudi mogli jo{ uvek da `ive u jednom regionu. U stvari, tekst ukazuje na suprotno, jer Bog nije dao samo komandu da se ra|aju i mno`e, ve} tako|e i da ‘napune zemlju‘ (1,28).”41 Robert D`ejmison (Robert Jameison), istaknuti branilac teorije lokalnog Potopa iz devetnaestog veka, mora da je uvideo su{tinsku slabost Paj Smitovih argumenata za ograni~eno rasprostiranje ~ove~anstva u Nojevo vreme, jer ih nije koristio u svojoj duga~koj odbrani teorije lokalnog Potopa u “Komentaru D`ejmisona, Foseta i Brauna” (Jamieson, Fausset and Brown Commentary, 1870). U stvari, njegova jedina zamerka po ovom pitanju je bila slede}a: “Ljudski rod je jo{ uvek zauzimao mali deo zapadne Azije, po{to je 26

njegovih ~lanova bilo jo{ uvek malo, {to je o~igledno iz jedinstvene ~injenice da je Nojevo propovedanje moglo da se ~uje me|u celim pokolenjem.”42 Po{to taj argument jo{ uvek odjekuje i danas,43 bi}e dobro da ga bli`e ispitamo. Moramo pre svega da uvidimo da nam se nigde u Bibliji ne ka`e da je “Nojevo propovedanje moglo da se ~uje me|u celim pokolenjem”. Petar ka`e da je Noje bio “propovednik pravde” (2. Petrova 2,5), a autor Poslanice Jevrejima nam ka`e da Noje verom “na~ini kov~eg za spasenije doma svojega, kojim osudi sav svet” (Jevrejima 11,7). Ali ovo nije isto {to i re}i da je Noje direktno propovedao svim ljudima svoje generacije! Iako je ta~no da je mno{tvo ljudi mo`da ~ulo Nojeva upozorenja direktno, Nojevo osu|ivanje sveta se verovatno sastojalo u samom kontrastu njegovog pobo`nog i veruju}eg `ivota u odnosu na `ivote svih drugih u njegovo vreme. Samo njemu je Bog mogao da ka`e: “U|i u kov~eg ti i sav dom tvoj; jer te na|oh pravedna pred sobom ovoga veka” (1. Mojsijeva 7,1). ^injenica da nijedno drugo ljudsko bi}e tog vremena nije imalo Nojevu veru i pravednost bila je osuda svetu. Vrsta vere koja je proizvela poslu{nost (1. Mojsijeva 6,22), ~ak i prema gra|enju Barke, bila je jedina vrsta vere koja je mogla da donese osloba|anje od suda. Niko drugi nije imao tu vrstu vere koja je proizvela poslu{nost; prema tome, svet je bio osu|en. Na sli~an na~in, samo je relativno malo ljudi na svetu ikada videlo Isusa Hrista tokom njegovog zemaljskog propovedanja; ali je svejedno ta~no da ga “svet ne pozna” (Jovan 1,10) i tako|e: “A sud je ovaj {to videlo do|e na svet, i ljudima omilje vi{e tama negoli videlo; jer njihova dela behu zla” (Jovan 3,19). Ali, ~ak i ako bi ~injenica da je Nojeva vera za gra|enje Barke koja “osudi svet” trebala da zna~i da su svi na svetu ~uli Nojeva upozorenja, ne bi iz toga nikako sledilo da je ljudski rod morao da bude ograni~en na jedan mali deo zemlje. Tokom perioda 120-godi{nje milosti “kad ih o~ekiva{e Bo`je trpljenje u vreme Nojevo, kad se gra|a{e kov~eg” (1. Mojsijeva 6,3, 1. Petrova 3,20), vesti o Nojevim izuzetnim aktivnostima i alarmantnim upozorenjima su lako mogle da se pro~uju {irom cele zemlje.44 Da ukratko sa`memo, lak{e je razumeti kako je zemlja mogla da bude ispunjena do vremena Potopa, ako shvatimo veli~inu prepotopne dugove~nosti, plodnosti i nesloge, i Bo`je naredbe “napunite zemlju” (1. Mojsijeva 1,28). Gre{nost prepotopnih ljudi i odlike porodi~nog `ivota patrijarha su zamerke koje se lako mogu preokrenuti u potvr|uju}e argumente, a ~injenica da je Noje bio propovednik koji je osudio svet mo`e se savr{eno uskladiti sa konceptom o {iroko razbacanom prepotopnom rodu.45 Paleontologija. Na{ drugi razlog, za uverenje da se ~ovek pro{irio daleko izvan okvira Bliskog istoka do vremena Potopa, zasnovan je na ~injenicama iz paleontologije. Na{a svrha ovde nije da u|emo u raspravu o apsolutnoj starosti raznih “fosilnih ljudi”, niti poku{avamo da ovde re{imo te{ko pitanje o tome koji su, ako je i jedan uop{te, od svih prona|enih ljudskih ostataka prepotopni. Na{a svrha, prilikom pozivanja na takve dokaze u ovom poglavlju, je prosto da poka`emo kako bi za teoriju ograni~enog rasprostranjenja bilo razorno otkri}e da je samo jedan fosilni organizam iz Afrike, Evrope, Azije ili Amerike do`iveo Potop. 27

Va`na ~injenica koja se treba uo~iti u vezi sa ovim drevnim fosilima jeste da su prakti~no svi koji su prona|eni bili udaljeni stotinama, ~ak i hiljadama kilometara od mesopotamijske doline! U pogledu te ~injenice, zastupnici teorije ograni~enog rasprostranjenja su prisiljeni da dr`e jednu od dve mogu}e pozicije: (1) nijedan ljudski fosil koji je ikada bio ili }e ikada biti prona|en van mesopotamijske doline ne mo`e se smatrati prepotopnim, ili (2) ako su ljudi stvarno migrirali u udaljene regione pre Potopa, oni su morali da budu vo|eni nazad u Mesopotamiju nekom univerzalnom primoravaju}om silom, bilo prirodnom ili natprirodnom, kako bi bili udavljeni u ograni~enom Potopu. D`ord` Frederik Rajt (George Frederick Wright), geolog koji je `iveo pre dve generacije, uvide}i uzaludnost branjenja prve od ovih dveju mogu}nosti, napisao je slede}e: “Nesavladiva zamerka ovoj teoriji je da su kasnija otkri}a donela na svetlost ostatke praistorijskih ljudi {irom severne hemisfere, pokazuju}i da je dugo pre vremena Potopa on bio {iroko rasprostranjen.”46 On je zatim nastavio da brani drugu mogu}nost, predla`u}i da: “U vezi sa ogromnim fizi~kim promenama na Zemljinoj povr{ini tokom zavr{nih scena epohe ledenog doba, ~ovek je nestao sa lica zemlje, osim u dolini Eufrata, i Nojev Potop je kona~na katastrofa u toj seriji razornih doga|aja.”47 Ali, ova druga mogu}nost je tako|e suo~ena sa nesavladivim zamerkama: (1) ako `elimo da pratimo savremenu nau~nu teoriju o pleistocenskim ledenim dobima, onda tako|e moramo da pratimo nau~nike kada nam govore da ledeni prekriva~ nikada nije prekrio glavni deo Zemlje u bilo koje vreme.48 (2) ~ak i da je ledeno doba moglo da uspe u ograni~avanju ~ove~anstva na dolinu Mesopotamije, to ne bi pomoglo teoriji ograni~enog rasprostiranja, jer je Potop morao da do|e kasnije, kada su se temperature dovoljno podigle kako bi prouzrokovale iznenadno topljenje ledenog prekriva~a (kako sam Rajt predla`e), i (3) Biblija ne daje nikakav nagove{taj o bilo kakvom prirodnom ili natprirodnom sakupljanju ~ove~anstva nazad u Mesopotamiju, kako bi bili udavljeni topljenjem ledenog prekriva~a! Rajtova hipoteza je imala malu podr{ku u 20. veku, i mi moramo da se slo`imo sa presudom Bajrona C. Nelsona (Byron C. Nelson) da je “to bio uzaludan poku{aj kombinovanja teorije Potopa sa teorijama savremene geologije”.49 U zaklju~ku se mora priznati da ~injenice iz paleontologije predstavljaju neke veoma neprijatne probleme onima koji veruju da je celokupni ljudski rod bio zato~en u regionu Mesopotamije u vreme Potopa. Ako bi ikada bilo dokazano da je bilo koji od drevnih ljudskih fosila, otkrivenih na Javi, Kini, Ju`noj Africi, ili Zapadnoj Evropi bio prepotopan, onda bi op{tost Potopa mogla biti dokazana i samo paleontologijom,50 jer bi bilo prili~no uzaludno braniti teoriju da se jednogodi{nji Potop, koji je prekrio planine, prostirao od Mesopotamije do Zapadne Evrope, Ju`ne Afrike, Kine ili Jave, a da istovremeno nije prekrio celokupnu Zemlju.

28

SA@ETAK I ZAKLJU^AK

U ovom poglavlju smo poku{ali da ustanovimo geografsku univerzalnost Potopa na osnovu sedam glavnih biblijskih argumenata: (1) Biblija ka`e da su vode Potopa prekrile najvi{e planine do dubine dovoljne da Barka mo`e da plovi iznad njih; (2) Biblija nas tako|e informi{e da je ta situacija preovladavala tokom perioda od 5 meseci i da je bilo potrebno dodatnih 7 meseci da bi se vode povukle u dovoljnoj meri kako bi Noje mogao da si|e sa Barke na planinu Ararat; (3) izraz “razvali{e se izvori velikoga bezdana” neizbe`no ukazuje na ogromne geolo{ke poreme}aje koji nisu saglasni sa konceptom lokalnog Potopa, naro~ito kada se ka`e da su ti poreme}aji trajali 5 meseci; (4) konstrukcija Barke sa kapacitetom od najmanje 41.000 m3, ~isto u svrhu no{enja osmoro ljudi i nekoliko `ivotinja kroz lokalnu poplavu, potpuno je neshvatljivo; (5) ako je Potop bio ograni~en po opsegu, uop{te ne bi bilo potrebe za Barkom, jer bi bilo dovoljno vremena da Nojeva porodica pobegne iz opasne oblasti, a da ne govorimo o pticama i drugim `ivotinjama; (6) Petrova upotreba Potopa kao osnove za pobijanje tvrdnji uniformisti~kih skeptika u poslednjim danima bila bi uzaludna ako je Potop bio samo lokalan, naro~ito kada uzmemo u obzir kosmi~ku postavku u koju je smestio tu kataklizmu (2. Petrova 3,3-7), i (7) {iroko rasprostranjen ljudski rod nije mogao da bude uni{ten lokalnim Potopom. Kao potporu na{ih 7 argumenata, izlo`ili smo 4 biblijska razloga za neophodnost potpunog uni{tenja ~ove~anstva u Nojevo vreme: (1) po{to je navedena svrha Potopa bila kazna gre{nog roda, takva svrha nije mogla da bude ostvarena ako je samo jedan deo ~ove~anstva bio pogo|en; (2) ~injenica da je Potop uni{tio ostatak ~ove~anstva je u velikoj meri oja~ana ponovljenim izjavama u 1. Knjizi Mojsijevoj, 1. i 2. Petrovoj poslanici, da su samo Noje i njegova porodica bili po{te|eni; (3) Isus Hristos je jasno izjavio da su svi ljudi uni{teni Potopom (Luka 17,26-30), i (4) zavet koji je Bog na~inio sa Nojem posle Potopa postaje besmislen ako je samo deo ljudskog roda bio u njega uklju~en. Kao dodatak tim argumentima za potpuno uni{tenje ljudskog roda osim Nojeve porodice, dali smo dva razloga za verovanje da ljudski rod nije mogao da bude ograni~en na dolinu Mesopotamije u vreme Potopa: (1) dugove~nost i plodnost prepotopnih ljudi dozvolili bi veoma brz porast populacije, ~ak i da je samo 1.656 godina proteklo izme|u Adama i Potopa; a preovladavanje nesloge i nasilja ohrabrilo bi {iroko rasprostiranje pre nego ograni~avanje na samo jedan lokalitet; (2) dokazi o ljudskim fosilima u veoma udaljenim delovima sveta ~ine da je veoma te{ko pretpostaviti da ljudi nisu migrirali izvan Bliskog istoka pre vremena Potopa. Mi smo ~vrsto uvereni da }e se ovi osnovni argumenti, ako se pa`ljivo razmotre od strane religioznih mislilaca, pokazati kao dovoljno mo}ni i zadovoljavaju}i kako bi se jednom za svagda re{ilo dugo raspravljano pitanje o geografskom opsegu Potopa. To naravno ne zna~i da op{ti Potop ne postavlja neke nau~ne probleme; zato su ostala poglavlja ove knjige uveliko posve}ena ispitivanju takvih problema. Ali, mi verujemo da nijedan problem, bio nau~an ili filozofski, ne mo`e biti dovoljno veliki kako bi neutralizovao 29

zdru`enu snagu ovih 7 biblijskih argumenata za geografski op{ti Potop u Nojevo vreme.

Literatura

1. Ako se druga~ije ne napomene, svi citati iz Biblije uzeti su iz prevoda \ure Dani~i}a i Vuka Karad`i}a. 2. Sada{nja planina Ararat, na kojoj je, ili blizu koje je Barka prizemljila, je nekih 5.200 m visoka! Naravno, osim ako se uniformizam ne uzme za osnov, nije neophodno pretpostaviti da su prepotopne planine bile toliko visoke. Vidi u nastavku, str. 203-205. 3. H. C. Leupold, Exposition of Genesis (Columbus: The Wartburg Press, 1942.), p. 301. 4. Leupold, op. cit., pp. 300, 306. Cf. Alexander Heidel, The Gilgamesh Epic and Old Testament Parallels (2nd Ed,; Chicago: Universitiy of Chicago Press, 1949.), p. 246. 5. Arthur C. Custance, The Extent of the Flood: Doorway Papers #41 (Ottawa; objavio autor, 1958.), pp. 8-9. Ranije u ovom veku, D`ord` Frederik Rajt je napisao na sli~an na~in: “Trajanje Potopa, po 1. Knjizi Mojsijevoj, pru`a mogu}nost za postepen napredak doga|aja koji se najbolje sla`u sa nau~nim konceptima geolo{kih pomeranja. Ako su, kako bi najverovatnije tuma~enje na to ukazivalo, vode po~ele da se povla~e posle 150 dana od po~etka Potopa, i opale 15 lakata za 74 dana, to bi bilo samo 9 cm na dan - stopa koja bi bila neuo~ljiva za obi~nog posmatra~a.” International Standard Bible Eniyclopedia, ed. James Orr (Grand Rapids; Wm. B. Eerdmans Pub. Co., reprint, 1946.), II, 824. 6. ^ak i ako se usvoji E. F. Kevanova teorija da vrhovi planina “nisu tada po~eli da se pojavljuju, ve} su bili sakriveni maglama koje je takav pljusak morao da stvori” (The New Bible Commentary, p. 84) i dalje bi bilo nedopustivo preklopiti 74 dana i 40 dana, jer bi to ukazivalo na interval od 103 dana, umesto 29 dana, izme|u stihova 8,12 i 8,13 (vidi tabelu 1.). Ali, Kevanova teorija (koja je sli~na “fenomenalnoj” teoriji Rama o kojoj se govori u tre}em poglavlju) protivre~na je ~injenici da Biblija ne govori o maglama koje su slabile dok se kona~no vrhovi planina nisu pojavili, ve} o vodama koje su neprestano opadale dok se vrhovi planina nisu videli (8,5). Treba naglasiti da se Kustans ne poziva na bilo kakve “magle” kako bi iskrivio sliku, kao {to su to drugi ~inili, ve} tvrdi da se ~ak ni planinski vrh na koji se Barka spustila nije pojavio iz vode do prvog dana desetog meseca. 7. Heidel, op. cit., pp. 251 - 252. Sli~no tome, Robert D`ejmison je komentarisao da je gavran “odletao i doletao; to jest, krstario na vrhovima koji su se pojavili iz vode, ili sletao na spolja{nji poklopac Barke, tako da je uvek imao mesto za odmor, a njegov nezasit apetit bi prona{ao obilje strvine kako pluta na blatnjavim stranama bregova na kojima je, posle toliko dugog uzdr`avanja, pohlepno jeo”. Critical and Experimental Commentary (Grand Rapids: Wm. B. Eerdmans Pub. Co., reprinted, 1948.), I, 102. Golubica, sa druge strane, ne bi bila zadovoljna dok ne bi prona{la ~isto i suvo mesto za odmor. Za raspravu o zna~aju maslinovog lista, vidi poglavlje 4. 8. Francis Brown, S. R. Driver, and Charles A. Briggs, A Hebrew and English Lexicon of the Old Testament (Boston, New York, and Chicago: Houghton, Miffin, & Co., 1906.), p. 1062. Ludwig Koehler and Walter Baumgartner, Lexicon in Veteris Testamenti Libros (Grand Rapids: Wm. B. Eerdmans Pub. Co., 1953), II, 1019, daju prva dva zna~enja re~i “tehom” kao (1) prvobitni okean i (2) podzemna voda. 9. Franz Delitzsch, A New Commentary on Genesis, trans. Sophia Taylor (New York: Scribner & Welford, 1899.), p. 267. D`. P. Lang (J. P. Lange) je bio veoma impresioniran geolo{kim argumentom: “Sam Potop je, mo`da, bio delimi~an, ali je poreme}aj na Zemlji, na kojoj je zasnovan, morao da bude univerzalan. Sa razvaljivanjem izvora bezdana stoji i otvaranje ustava nebeskih, u suprotnosti... Kao jedan poreme}aj na Zemlji, Potop je verovatno bio univerzalan”. A Commentary on the Holy Scriptures: Genesis, ed. J. P. Lange (Grand Rapids: Zondervan Publishing House, n.d.), p. 296. 10. Vidi u nastavku, str. 97, 100, za dalju rapravu o tom pitanju. 11. R. B. Y. Scott, “Weights and Mesaures of the Bible,” The Biblical Archaeologist, Vol. XXII, No. 2 (May, 1959.), pp. 22-27. 12. Izmerena tona`a Barke (definisana kao te`ina morske vode uklonjena strukturom kada je potopljena do svog predvi|enog gaza, pretpostavljenog na 15 lakata), je: 300 x 50 x 15 x (17,5/12)3 x 64 =19 940 tona 2 240

30

13. Brod Maripoza (U.S.S. Mariposa) je te`ak 14.512 tona, Konstitju{n (U.S.S. Constitution) 23.719, a Junajted Stejts (U.S.S. United States, najve}i ameri~ki okeanski linijski brod) 53.329 tona (New York, 1960 World Almanac, N. Y. World Telegram Co., p. 680). Vidi u nastavku, str. 81, za rapravu o strukturi i stabilnosti Barke. 14. Custance, op. cit., p. 20. 15. Custance, op. cit., p. 18. Kustans smatra da Barka nije bila veoma velika (vidi prethodni tekst, str. 14) i da nije bio potreban jedan vek gradnje. 120 godine iz 1. Knjige Mojsijeve 6,3, po njegovom mi{ljenju, odnosi se na budu}i `ivotni vek ~oveka. Ali, gde je dokaz da je ~ovekov `ivotni vek posle Potopa trebao da bude 120 godina? Mnogi ljudi su `iveli daleko vi{e od toga (11,11.13.15.17.19. 21.23.25; 25,7; 35,28; 47,9). Vidi Heidel, op. cit., p. 230, and Leupold, op. cit., pp. 256-257. 16. Custance, op. cit., p. 19 za dalju raspravu o problemu `ivotinja na barci, vidi dole, str 63 ff. 17. Joseph P. Free, Archaelogy and Bible History (5th ed. Rev.; Wheaton, Ill.: Scripture Press, 1956.), p. 42. Neki zastupnici teorije lokalnog Potopa tvrde da su u 1. Knjizi Mojsijevoj 9,10 prona{li podr{ku za svoje gledi{e da je samo nekoliko `ivotinja bilo pogo|eno Potopom. Oni tvrde da bukvalno ~itanje tog stiha ukazuje na dve grupe `ivotinja: “Od svih koji iza|o{e iz Barke, do svake zveri sa zemlje”. Me|utim, krajnje je sumnjivo, da li je to pravilan prevod. Braun, Drajver i Brigs navode taj stih kao primer specijalne upotrebe re~i “lekol” pri kraju opisa ili nabrajanju, i prevode ga na slede}i na~in: “Svi koji iza|o{e iz Barke, naime sve zveri sa zemlje”. A Hebrew and English Lexicon of the Old Testament, p. 514. Videti tako|e Franz Delitzsch and August Dillmann in loco. ASV se tako pobolj{ava u odnosu na AV prevo|enjem: “svi iza|o{e iz Barke, ~ak i sve zveri sa zemlje”. Tomas Vajtlou (Thomas Whitelow), koji je verovao da je Potop bio lokalan, priznao je da taj stih “ne ukazuje neophodno..., iako je sasvim verovatno da je to bio slu~aj, da su postojale `ivotinje koje nikada nisu bile u Barci; ali jednostavno idiomatska fraza ukazuje na celokupnost `ivotinjskog stvaranja (Alford)”. The Pulpit Commentary, ed. H. D. M. Spence (Grand Rapids: Wm. B. Eerdmans Pub. Co., reprinted 1950.), p. 143. 18. Henri Alfordovi (Henri Alford) komentari o upotrebi re~i “kosmos”, u tom tekstu, su zna~ajni: “... kosmos, kao beskrajno uobi~ajen izraz sadr`i ouranoi kai ge (nebesa i zemlju), koji je onda poslu`io za pro~i{}enje i razaranje, ako nije u potpunosti bio zbrisan.” (The Greek Testament, 5th ed.; London: Longmans, Green, & Co., 1895. IV, 414). Od velikog zna~aja je tako|e komentar D`ozefa B. Mejora (Joseph B. Mayor): “O~igledno je iz 2. Petrove 3,7.10.12) da pisac gleda unapred ka su{tinskom preobra`aju postoje}eg univerzuma kroz kona~ni po`ar, i to ga prirodno navodi da zauzme preuveli~ano gledi{te u vezi Potopa, koji smatra kao paralelno razaranje. Otuda su sada{nja nebesa i zemlja razgrani~eni od prepotopnih u slede}em stihu (vidi 7)” (The Epistle of St. Jude and the Second Epistle of St. Peter, London, Macmillan & Co., 1907, p. 153). Jednom uniformisti bi bilo podesno da opi{e Petrovo pozivanje na Potop kao na “preuveli~ano”. Prava biblijska egzegeza jednostavno ne mo`e biti uskla|ena sa tom filozofijom Zemljine istorije. 19. Merill F. Unger, Archaeology and the Old Testament (3rd. Ed., Grand Rapids: Zondervan Publishing House, 1956), p. 62. Postoje neki pisci koji su primenili 2. Petrovu poslanicu 3,6 (“tada{nji svet bi potopljen vodom, i nestade”) na 1. Knjigu Mojsijevu 1,2 umesto na 1. Knjigu Mojsijevu 6-9. Vidi J. Sidlow Baxter, Explore the Book (London: Marshall, Morgan, & Scott, Ltd., 1951), I, 42; and Keneth S. Wuest, In These Last Days (Grand Rapids: Wm. B. Eerdmans Pub. Co., 1954), p. 67. Ali, takva primena je nemogu}a iz tri razloga: (1) 1. Knjiga Mojsijeva 1,2 ne govori o svetu koji nestaje po{to je preplavljen vodom, dok su ~etiri ~itava poglavlja 1. Knjige Mojsijeve posve}ena velikom Nojevom Potopu koja se savr{eno uklapaju u Petrov opis; (2) 2. Petrova poslanica 3,5 opisuje uslove na Zemlji tokom drugog i tre}eg dana sedmice Stvaranja (1. Mojsijeva 1,6-10), a katastrofa iz 2. Petrove poslanice 3,6 o~igledno sledi za njima; (3) Petar se ve} pozivao na Nojev Potop dva puta ranije (1. Petrova 3,20, 2. Petrova 2,5), i zbog toga bi kontekst zahtevao da se 2. Petrova 3,6 odnosi na isti Potop. Ni Bakster ni Vust ne pru`aju dokaz za svoje tuma~enje, a velika ve}ina komentatora se sla`e da se Petar poziva na Potop. 20. Charles Burton, Lectures on the Deluge and the World After the Flood (London: Hamilton, Adams, & Co., 1845), p. 21. 21. Bernard Ramm (The Christian View of Science and Scripture, Grand Rapids Wm. B. Eerdmans Pub. Co., 1954) je savremeni religiozni pisac koji veruje da je samo jedan deo ljudskog roda bio uni{ten Potopom. Zbog zna~ajnih implikacija tog gledi{ta, posveti}emo ve}inu drugog poglavlja ispitivanju njegovih argumenata.

31

22. W. Graham Scroggie, The Unfolding Drama of Redemption (London: Pickering & Inglis, Ltd., 1953), I, 74, 77. Italik je njegov. 23. Vilijem Senford LaSor tvrdi da je Potop poslat kao sud pobo`noj Sitovoj liniji zbog toga {to se preko brakova me{ala sa bezbo`nom Kainovom linijom. Prema tome, Potop nije morao da bude u opsegu {irem od prostiranja Sitove linije (“Does the Bible Teach a Universal Flood?” Eternity, Vol. XI, No. 10 (December, 1960)). Ali, kako je Potop mogao da uni{ti samo Sitovu liniju, ako su oni `iveli sa Kainovcima? Jo{ zna~ajnije je da Biblija svuda nagla{ava da Bog nije poslao Potop da uni{ti gre{ne svece, ve} da uni{ti “svet bezbo`ni~ki” (2. Petrova 2,5). 24. Bo`je triput ponovljeno obe}anje da nikada ne istrebi “sve `ivo” i “sve telo” ponovo Potopom (1. Mojsijeva 8,21; 9,11,15) ~ini sasvim nemogu}im prihvatanje gledi{ta da je samo deo ljudskog roda bio uni{ten Potopom. A ako se insistira da se ti izrazi shvate u ograni~enom smislu, onda moramo da ka`emo da je Bog prekr{io svoje obe}anje vi{e puta; jer su milioni ljudi nestali u velikim i razornim lokalnim poplavama u vi{e delova zemlje. Isti argument je odlu~uju}i i protiv gledi{ta da je Potop bio geografski lokalan, iako antropolo{ki univerzalan, jer je Bog obe}ao ne samo da }e po{tedeti ljudski rod (da ne govorimo o “svih `ivim stvarima”) od drugog Potopa, ve} tako|e i samu zemlju (1. Mojsijeva 8,21; 9,11, Isaija 54,9). 25. Samuel J. Schultz, “The Unity of the Race: Genesis 1-11,” Journal of the American Scientific Affilation, VII (September, 1955), p. 52. LaSor tvrdi da Potop nije uni{tio sve ljude van Barke zato {to Novi zavet dosledno izvodi rodoslov ljudskog roda od Adama, a ne od Noja! Me|utim, ne stoji tvrdnja da Noje nije mogao da bude otac poslepotopnog ~ove~anstva zato {to ni njegova `ena niti njegove tri snaje nisu dugovale svoje fizi~ko postojanje njemu u istom smislu u kome je Eva dugovala svoje postojanje Adamu. 26. Jo{ jedna mogu}nost bi bila da su prepotopni ljudi u drugim delovima Zemlje umrli ili bili navedeni u Mesopotamiju upravo na vreme da budu udavljeni u lokalnom Potopu. Vidi u nastavku, str. 28-29. 27. C. F. Kejl ka`e u vezi 1. Knjige Mojsijeve 5: “Svaki napad na istorijski karakter njenih brojnih izjava je u potpunosti propao, i nijedan odr`iv argument se ne mo`e izneti protiv njene ispravnosti”. Biblical Commentary of the Old Testament, trans. James Martin (Grand Rapids: Wm. B. Eerdmans Pub. Co., reprinted 1951), I, 123. 28. William R. Vis, “Medical Science and the Bible,” Modern Science and Christian Faith (2d ed.; Wheaton: Van Kampen Press, 1950), p. 242. Italik je na{. 29. Hans Selye: “Is Aging Curable?” Science Digest, Vol. 46, December 1959, p. 1. 30. Vidi strane 399-405. 31. “Population Growth,” novinski ~lanak u Science, Vol 129, April 3, 1959, p. 882, koji se odnosi na nedavni izve{taj The Future Growth of World Population, koji je objavio United Nations' Bureau of Social Affairs. 32. Fairfield Osborn: “Our Reproductive Potential,” Science, Vol. 125, March 22, 1957, p. 531. 33. V. E. McKelvey: “Resoureces, Population Growth, and Level of Living,” Science, Vol. 129, April 3, 1959, p. 878. Vidi tako|e na{u raspravu o poslepotopnim populacijama u poglavlju 7. 34. John Pye Smith, The Relation Betwen The Holy Scriptures and Some Parts of Geological Science (5th ed.; London: Henry G. Bohn, 1854), pp. 269-270. 35. Edward Hitchcock, The Religion of Geology and Its Connected Sciences (Boston: Phillips, Sampson & Co., 1852), p. 132. 36. Hugh Miller, The Testimony of the Rocks (New York: Robert Carter and Brothers, 1875), pp. 316-319. 37. Hebrejska re~ za “zemlju” (arec) mo`e se nekada prevesti kao “kopno”. Osim u retkim prilikama, kontekst jasno ukazuje koji je prevod po`eljniji. “Arec” se javlja 79 puta u prvih devet glava 1. Knjige Mojsijeve, ali u samo ~etiri slu~aja mo`e sa pravom biti prevedena kao “kopno” (1. Mojsijeva 2,11,12,13; 4,16). Za raspravu o ograni~enoj upotrebi univerzalnih izraza, vidi u nastavku, str. 48-52. 38. Za dalju raspravu o ovoj stvari, videti genealogiju iz 1. Knjige Mojsijeve 11. 39. Erich Sauer, The Dawn of World Redemptiion, trans. G. H. Lang (Grand Rapids: Wm. B. Eerdmans Pub. Co., 1952), p. 67. 40. C. F. Keil op. cit., pp. 123-124. 41. Edmund F. Sutcliffe, S.J., “Genesis,” A Catholic Commentary on Holy Scripture (New York; Thomas Nelson & Sons, 1953), p. 190. 42. Jamieson, op. cit., p. 99. 43. Custance, op. cit., p. 18: “Sam metod kojim je Bog upozorio ljude ukazuje na situaciju u kojoj je populacija sveta jo{ uvek bila prili~no dobro okupljena.” Ramm, op. cit., p. 239, koristi isti

32

argument kako bi dokazao da je Potop bio antropolo{ki lokalan, poga|aju}i samo mali deo ljudskog roda! 44. Civilizacija je lako mogla da dostigne veliki razvoj pre Potopa, i prema tome je sistem komunikacija mogao da bude efikasan. “Veliki napredak je verovatno bio na~injen u saznanju i u civilizaciji tokom tako velikog perioda vremena. Umetnost i nauka je mogla da dostigne zrelost o kojoj zapis, zbog svoje oskudnosti, ne pru`a odgovaraju}e razumevanje. Razaranje koje je prourokovao Potop mora da je zbrisalo hiljade otkri}a, i ostavilo ljude da ponovo sti~u, polaganim i strpljivim koracima, zemlji{te koje su izgubili” (J. J. Steward Perowne, “Noah,” Dr. William Smith's Dictionary of the Bible, ed., H. B. Hackett and Ezra Abbot. Boston: Houghton, Miffin, & Co., 1896, III, p. 2178). Vidi tako|e u nastavku str. 40-41. Ako, pored toga, dopustimo mogu}u jednoli~nost jezika pre Potopa, vi{e od sto godina tokom kojih je izve{taj Nojevih re~i mogao da se ra{iri, i uzmemo u obzir senzacionalnu prirodu njegove izgradnje Barke, imamo vi{e nego dovoljno razloga da predpostavimo da je svako u svetu imao priliku da ~uje direktno ili indirektno upozorenja tog mo}nog “pravednog propovednika”. 45. Mnogi tuma~i Starog zaveta veruju da je period od Adama do Potopa trajao mnogo vi{e od 1.656 godina, zbog praznina u genealogiji i u 1. Knjizi Mojsijevoj 5. Ako je to ta~no, koliko bi jo{ neverovatinje bilo insistirati da se ljudski rod nije ra{irio izvan Mesopotamije do vremena Potopa. 46. George F. Wright, “The Deluge of Noah,” International Standard Bible Encyclopedia, II, 824. Cf. Ramm, op. cit., p. 239. 47. Wright, loc. cit. 48. Ri~ard F. Flint sa Univerziteta Jejl je tvrdio da su “gle~eri prekrili skoro tre}inu kopnene oblasti u svetu”. Glacial Geology and the Pleitocene Epoch (New York: John Wiley & Sons, Inc., 1947), p. 10. 49. Byron C. Nelson, The Deluge Story in Stone (Minneapolis: Augsburg Publishing House, 1931), p. 134. Me|utim, ve} 1950. dr R. C. Stoun je branio to gledi{te: bibljijski opis ne spre~ava masovnu migraciju do Ju`ne Amerike, Jave, Severne Evrope i Dalekoisto~ne Azije pre Nojevog vremena, pod uslovom da su takvi ljudi izumrli pre Potopa ili da su ubijeni plavljenjem tih oblasti”. (“Exegesis of the Biblical Account of the Flood,” neobjavljen rad, Wheaton College, Nov. 11, 1950). 50. Ovaj argument ozbiljno potkopava popularno gledi{te lokalnog Potopa. Rajtova bizarna teorija, naravno, ne bi bila pogo|ena njime; niti Ramova teorija antropolo{ki lokalnog Potopa. U stvari, Ram koristi taj isti argument kako bi branio sopstveno gledi{te: “Neki tvrde da se ~ovek nikada nije ra{irio izvan mesopotamske doline. To je nemogu}e braniti, jer je tako dobro dokazano da su se ljudi nalazili van oblasti Mesopotamije daleko pre Potopa”. Op. cit., str. 239. Zatim, u fusnoti on dodaje: “Revinkl to priznaje.” Op. cit., pp. 32-40. Ali, to je ~udan na~in za izra`avanje tog stava, po{to je Revinkl, zastupnik gledi{ta univerzalnog Potopa, naveo te mnogobrojne primere ljudskih fosila u razli~itim delovima sveta iz razloga da oni sa~injavaju podupiru}e dokaze za gledi{te univerzalnog Potopa!

33

Poglavlje 2

Osnovni argumenti protiv antropolo{ki op{teg Potopa UVOD

Kao deo od sedam glavnih argumenata za op{ti Potop, u prethodnom poglavlju, ~etiri razloga su predstavljena za verovanje da je celokupna ljudska populacija izvan Barke nestala u Potopu. Videli smo da su konzervativni religiozni ljudi bili prakti~no jednoglasni u svojoj privr`enosti ovom gledi{tu. Me|utim, poslednjih godina mnogi teolozi su uzeli pero u ruke kako bi negirali, na navodnim nau~nim osnovama, da je Potop mogao da uni{ti celokupni ljudski rod osim Nojeve porodice. U svom kontraverznom izdanju “Hri{}ansko gledi{te nauke i Svetog pisma” (The Christian View of Science and Scripture), Bernard Ram (Bernard Ramm), {ef postdiplomskih studija teologije na Bejlor univerzitetu,1 pozvao je religiozni svet da napusti svoj “hiperortodoksni” stav prema uniformisti~koj nauci i da odbaci tvrdnju da je Potop bio univerzalan u geografskom ili antropolo{kom smislu.2 Postoje i drugi teolozi danas koji sa odobravanjem gledaju na takav stav; ali postavlja se pitanje koliko je jedan takav stav biblijski i nau~no opravdan. Neophodno je da posvetimo celo jedno poglavlje razmatranju zamerki koje je izneo Ram o antropolo{ki univerzalnom Potopu, pre nego {to se okrenemo glavnim zamerkama postavljenim protiv geografski univerzalnog Potopa; jer ako se mo`e nau~no pokazati da Potop nije mogao da uni{ti celokupan ljudski rod u Nojevo vreme, onda bi napori za odbranu geografski univerzalnog Potopa bili besmisleni.

INDIJANCI SU BILI U AMERICI PRE POTOPA

Prvi argument protiv u~enja da su svi ljudi izvan Barke bili uni{teni je izra`en na slede}i na~in: “Ako su sigurne ~injenice da su ameri~ki Indijanci bili u Americi pre oko 8.000 godina pre nove ere do 10.000 godina pre nove ere, onda je univerzalni Potop ili uni{tenje ~oveka moralo da bude pre tog vremena, a zbog paralela izme|u 1. Knjige Mojsijeve i vavilonskog opisa Potopa te{ko bi se prona{ao neki teolog koji bi `eleo da postavi Potop u tako rano vreme od 8.000 do 10.000 godina pre nove ere.”3

34

Pokaza}e se da se ovaj argument zasniva na pitanju relativne hronologije. Da bi bio valjan, obe njegove pretpostavke se moraju pokazati ta~ne: (1) nau~ni metodi datiranja za prve ljude su pouzdani i, prema tome, sigurno je da su direktni potomci ameri~kih Indijanaca `iveli u zapadnoj hemisferi 10.000 godina pre nove ere; i (2) zbog paralela izme|u vavilonskog i biblijskog opisa Potopa, sam Potop nije mogao da se odigra pre manje od 10.000 godina pre nove ere.

Vavilonski opis Potopa

Pre svega, moramo da obratimo pa`nju na drugu Ramovu pretpostavku kako bismo odredili za{to paralele izme|u vavilonskog i biblijskog opisa spre~avaju mogu}nost odigravanja Potopa pre manje od 10.000 godina pre nove ere. Izgleda da postoji op{te slaganje me|u semitskim teolozima da je datum sastavljanja Epa o Gilgame{u, bar u svojoj akadskoj pesni~koj formi na dvanaest plo~ica, bio pribli`no 2.000-1.700 godina pre nove ere.4 Opis Potopa, koji se nalazi na 11. plo~ici ovog epa, verovatno je postojao u nezavisnom pisanom obliku daleko pre nego {to je ugra|en u upotpunjeni Ep o Gilgame{u. Semitski Vavilonci, koji su proizveli ovaj izvanredni ep, mogli su da pozajme mnoge elemente svog opisa Potopa od Sumera ~iju su kulturu usvojili.5 To da su Sumeri tako|e imali legendu o Potopu bilo je dokazano otkri}em delova glinene plo~ice u Nipuru datiranom na oko 2.000 godina pre nove ere ili ranije. Po{to vavilonski opis Potopa sadr`i bli`e paralele sa biblijskim opisom, mo`emo da pretpostavimo ili da su Sumeri imali vi{e od jedne verzije i da su Vavilonci kopirali najprecizniju, ili da su Vavilonci primili svoju tradiciju o Potopu direktno od svojih amoritskih predaka koji su izgleda imali bli`e veze sa Avramovim precima nego Sumeri.6 Zaista je zapanjuju}e videti koliko su velike oblasti op{teg slaganja izme|u biblijskog i vavilonskog opisa Potopa. Kako Junger isti~e, oba opisa: (1) navode da je Potop bio Bo`ji plan, (2) sla`u se da je katastrofa bila bo`anski otkrivena heroju Potopa, (3) povezuju Potop sa poreme}ajima u ljudskom rodu, (4) pri~aju o osloba|anju heroja i njegove porodice, (5) tvrde da je heroju Potopa bilo bo`anski nare|eno da izgradi veliki brod da bi sa~uvao `ivot, (6) ukazuju na fizi~ke uzroke Potopa, (7) navode trajanje Potopa, (8) imenuju mesto prizemljenja broda, (9) govore o slanju ptica u odre|enim intervalima kako bi utvrdili nivo voda, (10) opisuju ~inove bogoslu`enja koje izvodi heroj posle svog osloba|anja, i (11) govore o darivanju posebnih blagoslova heroju posle katastrofe.7 Sa druge strane, mora se uvideti da postoji toliko va`nih razlika u detaljima izme|u ova dva opisa (biblijski opis je daleko racionalniji i dosledniji od vavilonskog), da je sasvim nemogu}e pretpostaviti da 1. Knjiga Mojsijeva na bilo koji na~in zavisi od Epa o Gilgame{u kao od izvora. Aleksandar Hajdel je pa`ljivo analizirao broj tih razlika, me|u kojima su i slede}e: (1) Autori Potopa. U 1. Knjizi Mojsijevoj samo jedan i jedini pravi Bog je taj koji donosi Potop zbog moralnog pada ~ove~anstva; u vavilonskom opisu Potop je poslat zbog naglosti Enlila i suprostavljanju volji drugih bogova. 35

(2) Najavljivanje Potopa. U 1. Knjizi Mojsijevoj sam Bog upozorava Noja da sagradi Barku i daje ~ove~anstvu 120 godina da se pokaje; u vavilonskom opisu bogovi ~uvaju Potop kao tajnu, ali Ea daje Utnapi{timu (vavilonskom Noju), bez znanja Enlila, nagove{taj o nadolaze}oj propasti. (3) Barka i njeni putnici. U 1. Knjizi Mojsijevoj Barka je veli~ine 300 x 50 x 30 lakata sa tri palube i nosi osmoro ljudi, dve od svake ne~iste `ivotinje i sedam od ~istih, i hranu; u vavilonskom opisu Barka je veli~ine 120 x 120 x 120 lakata sa devet paluba i nosi Utnapi{timovu porodicu i ro|ake, kapetana broda, sve zanatlije (ili obrazovane ljude), “seme svih `ivih stvorenja”, i svo njegovo zlato i srebro. (4) Uzroci i trajanje Potopa. U 1. Knjizi Mojsijevoj Potop je prouzrokovan razvaljivanjem izvora velikoga bezdana i otvaranjem ustava nebeskih, i ti uslovi traju 150 dana, za kojima dolazi jo{ 221 dan tokom kojih vode opadaju; u vavilonskom opisu ki{a je jedini uzrok koji se spominje i ona prestaje posle samo {est dana. Posle neodre|enog broja dana, Utnapi{tim i drugi napu{taju Barku. (5) Scena sa pticom. U 1. Knjizi Mojsijevoj prvo je poslat gavran, a zatim tri puta golubica u intervalima od po sedam dana; u vavilonskom opisu prvo se {alje golubica, zatim lasta, i na kraju gavran, u neodre|enim intervalima. Vavilonski opis ne spominje maslinov list. (6) Prino{enje `rtve i blagoslovi. U 1. Knjizi Mojsijevoj Gospod milostivo prima Nojevu `rtvu, daje njemu i njegovoj porodici mo} da se mno`e i napune zemlju, nagla{ava svetost ljudskog `ivota i obe}ava da ne}e ponovo uni{titi zemlju vodenom poplavom. U vavilonskom opisu gladni bogovi “su se skupili kao muve nad `rtvenikom” jer su toliko dugo vremena bili li{eni `rtve. Pokre}e se sva|a izme|u bogova Enlila i Ee, i Enlil na kraju blagoslovi Utnapi{tima i njegovu `enu po{to ga je Ea prekorio za njegovu naglost u dono{enju Potopa. Utnapi{tim i njegova `ena su nagra|eni tako {to su proizvedeni u bogove i odvedeni u carstvo bogova.8 Politeizam i zbunjenost oko detalja u vavilonskom opisu izgleda da ukazuju na dug period usmenog preno{enja. Ipak, po{to 1. Knjiga Mojsijeva sadr`i Bogom nadahnut zapis velikog Potopa, upe~atljive sli~nosti dva opisa ~ine da je veoma te{ko pretpostaviti da su Vavilonci primili svoj opis Potopa iz tradicije koja je bila usmeno preno{ena vi{e od sedam hiljada godina od vremena {irenja naroda iz Vavilona do kasnog ~etvrtog milenijuma pre nove ere, kada je kona~no mogla da bude zapisana za budu}nost na jedanaestoj plo~ici Epa o Gilgame{u. Ali, to je upravo ono {to bismo morali da pretpostavimo ako su Indijanci naseljavali Severnu Ameriku neprestano od pre oko 10.000 godina pre nove ere i ako pisanje nije bilo izumljeno do tek pre oko 3.000 godina pre nove ere.9 Mora se shvatiti da ubacivanje 7.000 godina izme|u Vavilona i Avrama stvara vi{e problema nego {to ih re{ava. Da ih spomenemo: (1) pore|enje sa biblijskom hronologijom; (2) blizina Potopu bar polovine poslepotopnih patrijaraha zbog srazmerno kratkog vremenskog opsega izme|u Potopa i Vavilona (zidanja kule); i (3) apsurdnost razdvajanja Ragava, Seruha, i Nahora hiljadama godina, naro~ito imaju}i u vidu ~injenicu da su razli~iti mesopotamski gradovi nazvani po njima. 36

[tavi{e, te{ko je uskladiti prva poglavlja 1. Knjige Mojsijeve sa konceptom o sedam hiljada godina dugom periodu op{te nepismenosti izme|u suda Vavilonu (kada je Bog razdvojio jezike narodima) i uspona blisko-isto~nih civilizacija u ~etvrtom milenijumu pre nove ere. U stvari, Biblija izgleda ukazuje da je bar deo ~ove~anstva pravio i ~uvao pisane zapise tokom ~itavog perioda od Adama do Avrama. U vezi prepotopnog perioda, Ram priznaje: “U ~etvrtom i petom poglavlju 1. Knjige Mojsijeve imamo spisak imena, starosti ljudi, gradova, poljoprivrede, metalurgije i muzike. To ukazuje na sposobnost pisanja, ra~unanja, izgradnje, uzgajanja, topljenja i komponovanja. [tavi{e, to su radili neposredni potomci Adama.”10 Ako se sada dozvoli da Biblija ukazuje da su ljudi mogli da ~itaju i pi{u pre Potopa, zar nije razumno pretpostaviti da su Noje i njegovi sinovi mogli da obezbede precizan pisani opis Potopa za poslepotopno ~ove~anstvo? Zar ne mo`emo tako|e da pretpostavimo da je veliki broj ljudi posedovao sposobnost da ~ita i pi{e sve do suda Vavilonu, mo`da ve} hiljadu godina posle Potopa?11 Na takav zaklju~ak ukazuje jedinstvo njihovog govora (1. Mojsijeva 11,1), jedinstvo njihovog cilja u protivljenju Bo`jim direktnim naredbama da napune zemlju (1. Mojsijeva 11,3-4; vidi 1,28; 9,1), i pre svega, veli~inom njihovog projekta za izgradnju (“Hajde da sazidamo grad i kulu, kojoj }e vrh biti do neba” - 11,4) koji zahteva znanje iz matematike i in`enjerstva. Da pismenost i pisani zapisi nisu nestali sa zemlje ~ak ni posle suda Vavilonu ukazuje se ~injenicom da nam Biblija obezbe|uje spisak patrijarha i njihove starosti, ne samo za prepotopni i prevavilonski period, ve} tako|e i za poslevavilonski period sve do Avrama. Verovatno su ti patrijarsi (Falek, Ragav, Seruh, Nahor i Tara) bili {iroko razdvojeni vezama u dugoj liniji od Mesijinih ljudskih predaka izme|u razdvajanja jezika u Vavilonu i Avramovog ro|enja.12 Ali, bez obzira da li imamo ili ne potpuni spisak ljudskih veza u ovom delu linije ka Mesiji, ~injenica da imamo imena nekih od njih, zajedno sa njihovim starostima pri ro|enju njihovih prvih sinova i njihovim ukupnim `ivotnim vekom, ukazuje da je rodoslovni zapis odr`avan negde tokom ~itavog perioda.13 Prema tome, prva poglavlja 1. Knjige Mojsijeve ukazuju da je postojao bar mali deo civilizacije na Bliskom istoku koji je povezivao civilizaciju Vavilona sa Sumerima i Vaviloncima (citat iz 1. Mojsijeve 10,6-14). Se}anje na “zlatno doba” koje je prethodilo razdvajanju jezika i raseljenju ljudi iz Vavilona mora da je odzvanjalo dugo posle toga u umovima ljudi, obezbe|uju}i plodno seme za uspon nove civilizacije u ~etvrtom milenijumu pre nove ere, isto kao {to je takozvano “mra~no doba” koje je usledilo posle pada Rima bilo samo prelaz ka jo{ ve}im kulturnim dostignu}ima perioda renesanse. Pod tim okolnostima, veoma je te{ko shvatiti da je proteklo vi{e od 4 ili 5 hiljada godina izme|u suda Vavilonu i Avramovog vremena; jer ako su pisani dokumenti bili poznati u bilo kom delu Bliskog istoka tokom tih hiljada godina, ~udno je da se najraniji pisani oblik za koji se zna da postoji sastoji iz piktografa koji datiraju ne ranije od sredine ~etvrtog milenijuma pre nove ere. Bilo bi pravilnije, imaju}i u vidu biblijske ~injenice, pretpostaviti da su Amoriti (i verovatno Sumeri) primili svoje nadmo}nije opise Potopa od direktnih predaka Avrama koji su ~uvali pisane zapise od vremena Vavilona.

37

Prema tome, iako su Sumeri nezavisno razvili sopstveni oblik pisma, predanje o Potopu (i bez sumnje tradicija o Stvaranju i Padu u greh) bi bilo o~uvano vi{e generacija posle Potopa u pisanim zapisima koji su odavno nestali. Privode}i ovaj deo rasprave zaklju~ku, sla`emo se sa drugom Ramovom pretpostavkom, to jest, da zbog paralela izme|u vavilonskog i bibilijskog opisa Potopa, sam Potop (i sud Vavilonu) nije mogao da se odigra pre vi{e od 10 hiljada godina pre nove ere. Mi mislimo da je ta pretpostavka ta~na, ne samo zbog problema obja{njavanja upe~atljivog predanja o Potopu kod Vavilonaca kao proizvoda vi{e milenijuma ~isto usmenog preno{enja ve}, {to je jo{ va`nije, zbog nemogu}nosti postavljanja biblijske slike poslepotopne civilizacije i linije poslevavilonskih patrijarha u takav hronolo{ki okvir. 1. Knjiga Mojsijeva 11. poglavlje te{ko se mo`e razvu}i kako bi pokrila period od 8-10 hiljada godina.

Pretpostavke neophodne za metode odre|ivanja starosti

Ako se Potop nije odigrao pre manje od 10 hiljada godina pre nove ere, da li treba da zaklju~imo, zajedno sa Ramom, da Severna Amerika i ameri~ki Indijanci nisu bili pogo|eni Potopom? Nikako, jer mi negiramo prvu pretpostavku da su nau~ni metodi datiranja prvih ljudi potpuno pouzdani i da su direkti preci ameri~kih Indijanaca `iveli u Severnoj Americi pre oko 10 hiljada godina pre nove ere. Da budemo jasni, nova metoda odre|ivanja starosti mrtvih organskih supstanci uz pomo} radioaktivnog ugljenika (C-14) {iroko je prihva}ena poslednjih godina, i mnogi su insistirali da su datumi dobijeni ovom metodom valjani (uz gre{ku u okviru odre|ene granice) sve do 70 hiljada godina starosti ili vi{e. Me|utim, ~injenica da se ova metoda zasniva na sumnjivim pretpostavkama i da mora da se koristi sa velikom pa`njom, mo`e se ilustrovati nedavnim doga|ajem. Dr Stjuart Pigot (Stuart Piggott), britanski arheolog, izjavio je da su dva testa sa radioaktivnim ugljenikom, na uzorku drvenog uglja, ukazali na starost od 2620-2630 godina pre nove ere za drevnu strukturu Daringtonovih zidova u Engleskoj. Ali, potpuno zadovoljavaju}i arheolo{ki dokazi su ukazali na starost koja je pribli`no hiljadu godina manja! Dr Pigot zaklju~uje da je datiranje radioaktivnim ugljenikom “arheolo{ki neprihvatljivo”.14 Dr Glen Denijel, izdava~ ~asopisa u kome je ovaj problem predstavljen, daje komentar na ovaj protivre~an dokaz: “Veoma je va`no shvatiti da sumnje u vezi arheolo{ke prihvatljivosti datiranja radioaktivnim ugljenikom nisu zlonamerne niti predstavljaju novo poglavlje u borbi izme|u nauke i umetnosti. To je poku{aj da se procene sve dostupne ~injenice, fizi~ke i nefizi~ke... U trenutku smo kada bar neki od nas nisu sigurni kako da odgovore na pitanje: kada ugljenik 14 daje ta~an arheolo{ki podatak? Svakako da nam treba uverenje, izvan svake razumne sumnje u sada{njem trenutku, da nau~nici znaju sve o promenljivim vrednostima koje su tu uklju~ene, da Elsaser (Elsasser), Nej (Nei) i Vinkler (Winckler) nisu u pravu kada pretpostavljaju da su postojale varijacije u intenzitetu formiranja C-14 kosmi~kim zracima i da su drugi gre{ili pretpostavljaju}i da su postojala kolebanja u prvobitnom sadr`aju C-14.”15

38

Po{to }e celokupno pitanje metoda odre|ivanja starosti i njegove pretpostavke biti razmatrane u velikoj meri u kasnijim poglavljima,16 ovde }emo samo navesti da se metoda radioaktivnog ugljenika ne mo`e primeniti na periode u dalekoj pro{losti, jer se biblijsko u~enje o op{tem Potopu poziva na neuniformisti~ku istoriju Zemljine atmosfere, a time i na aktivnosti kosmi~kih zraka i koncentraciju radioaktivnog ugljenika. Po{to su pretpostavke za ovu i sli~ne metode datiranja ostataka prvih ljudi jasno protivre~ne svedo~anstvu Bo`je re~i (na primer, 2. Petrova 3,3-7), mo`emo da zaklju~imo da su ameri~ki Indijanci migrirali na ovaj kontinent posle razdvajanja jezika u Vavilonu, iako se Potop odigrao pre manje od 10.000 godina pre nove ere.

CELOKUPNO ^OVE^ANSTVO NIJE POTEKLO OD NOJEVE PORODICE

To je prili~no slo`en argument, koji Ram iznosi u poku{aju da pobije antropolo{ki univerzalan Potop sa biblijske, kao i sa nau~ne ta~ke gledi{ta. “Izvo|ene svih rasa od Noja je mogu}e jedino ako se prihvati univerzalan Potop ili Potop koji je univerzalan koliko i ~ovek. Verovati da je Noje imao crnog sina, braon sina i belog sina predstavlja izmi{ljotinu... Koliko mi mo`emo da odredimo, prva poglavlja 1. Knjige Mojsijeve su skoncentrisana oko toka ~ove~anstva (dela bele rase) koji je proizveo semitsku porodicu naroda ~iji su ~lan Jevreji. Nojevi sinovi su svi bili beli, koliko mi mo`emo da odredimo, a isto tako i svi njihovi potomci. Tablica naroda ne daje nikakav nagove{taj o bilo kakvim crnim ili mongoloidnim ljudima... Dovoljno je re}i da poku{aji izvo|enja rasa celog sveta, od Nojevih sinova iz tablice naroda, nisu neophodni sa biblijske ta~ke gledi{ta, niti su mogu}i sa antropolo{ke.”17 Pre nego {to poku{amo da odgovorimo na ovaj argument, prvo moramo da ga analiziramo u njegovim sastavnim delovima: (1) Noje nije mogao da ima crnog sina, braon sina i belog sina; (2) tablica naroda u 1. Knjizi Mojsijevoj 10. poglavlju govori samo o belim ljudima; (3) nije neophodno izvesti sve narode od Nojeve porodice sa biblijske ta~ke gledi{ta; i (4) nemogu}e je to u~initi sa antropolo{ke ta~ke gledi{ta.

Nojevi sinovi

Prvi od ovih argumenata svakako ne uspeva u onome {to je bila namera, jer predla`e da su zastupnici antropolo{ki op{teg Potopa posve}eni apsurdnoj hipotezi da su Nojeva tri sina bila rasno razli~ita. R. Ler Haris (R. Laird Harris) sa Fakulteta teolo{kog saveza ima neke veoma korisne komentare po ovom pitanju, koje mi predla`emo kao na{ odgovor na ovaj argument: “Ne moramo da prihvatimo gledi{te koje je nekada bilo izra`eno da su tri sina bila: crn, `ut i beo. Ako su bili, kakve su bile njihove `ene? Pre }emo re}i da su kod ovih {estoro ljudi bili prisutni svi geni koji su se razdvojili u savremenim rasama... Sim je mogao da ima gene za kovrd`avu kosu i `utu ko`u, Ham za belu ko`u i mongoloidne o~i, itd. Ali, ovi geni su svi morali da budu prisutni bilo vidljivo u telesnim osobinama ili ne.”18 39

Tablica naroda

Drugi deo ovog argumenta protiv toga da je Potop uni{tio celokupno ~ove~anstvo, to jest, da tablica naroda u 1. Knjizi Mojsijevoj 10. poglavlju govori samo o belim ljudima, je u najboljem slu~aju argument iz }utanja. Po{to 10. poglavlje 1. Knjige Mojsijeve ne govori o rasama ve} o narodima i porodicama i jezicima,19 bilo bi ishitreno insistirati da preci crnaca i mongoloidne rase nisu bili uklju~eni u ovo poglavlje. Rasne razlike za koje danas znamo, nastale su usled varijacija koje su “se javile u malim izolovanim grupama, koje su, zbog svoje male veli~ine i izolovanosti na samim krajnjim mestima u evropsko-azijsko-afri~koj kopnenoj oblasti, tako razvile nove osobine. I kulturna i sredinska selekcija su tako|e mogle da deluju”.20 Antropolozi smatraju da su crnci migrirali iz Ju`ne Azije u Afriku relativno skoro.21 Prema 1. Knjizi Mojsijevoj 10. poglavlju, potomci sva tri Nojeva sina `iveli su u Zapadnoj Aziji posle Vavilonske kule. Prema tome, nemogu}e je re}i od kog sina ili sinova su potekli crni i mongoloidni ljudi. [tavi{e, geografski opseg 1. Knjige Mojsijeve 10. poglavlje ne ostavlja utisak da su samo ljudi iz doline Mesopotamije bili pogo|eni Potopom. Jafetovi sinovi su opisani kako kre}u u razli~ite delove Evrope uklju~uju}i Tiras (verovatno [panija), a neki od Hamovih potomaka su se smestili u severnoj i isto~noj Africi (Hus, Mesrain i Fud). Da li onda treba da pretpostavimo, na osnovu Ramove teorije, da su cela Evropa, severna Afrika i Bliski Istok bili potpuno nenastanjeni ljudima sve dok se “beli” Nojevi potomci nisu doselili u te oblasti pre oko 5 hiljada godina pre nove ere? Ako su stanovnici tih oblasti bili istrebljeni Potopom, suo~eni smo sa problemom obja{njavanja kako je Potop mogao da pokrije tako velike oblasti planete, a da u isto vreme ne prekrije celu zemlju. Ali, re}i da su neki ljudi ve} `iveli u svim tim regionima kada su Nojevi potomci bili {iroko rasprostranjeni posle suda kod Vavilonske kule, bilo bi protivre~no jasnoj izjavi 1. Knjige Mojsijeve da “od njih se naseli sva zemlja” (9,19; citat iz 10,5.32; 11,1.9).22

Biblija i raspored rasa

Na tre}em mestu, Ram tvrdi da “poku{aji izvo|ena rasa celog sveta od Nojevih sinova, iz tablice naroda, nisu neophodni sa biblijske ta~ke gledi{ta”. Ali, to je u stvari po~etak pitanja, jer smo mi ve} pokazali u prethodnom poglavlju da je: (1) sama svrha Potopa bila besmislena ako samo jedan deo gre{nog ~ove~anstva nije bio uni{ten; (2) mnogi tekstovi Starog i Novog zaveta nagla{avaju da su jedino Noje i njegova porodica bili po{te|eni; (3) Isus Hrist je jasno izjavio da su svi ljudi bili uni{teni osim onih koji su bili u Barci, i (4) zavet duge bio bi potpuno besmislen ako je samo deo ljudskog roda bio uklju~en. Ako su ovi biblijski argumenti dosledni, onda jeste neophodno izvesti sve rase sveta iz Nojevih sinova, sa biblijske ta~ke gledi{ta.

Antropologija i razdvajanje rasa

Ramov ~etvrti stav zahteva detaljnije razmatranje, jer se poziva na nauku o antropologiji kao dokaz da sada{nji raspored ~ove~anstva nije mogao da 40

se ostvari posle Potopa. Ako takav dokaz mo`e da bude izveden iz antropologije, zaista bi predstavljao ozbiljan problem. Ali, gde je takav dokaz? Jo{ jednom izgleda da imamo argument na osnovu }utanja, jer Ram ne podr`ava svoje izjave pozitivnim dokazima. Nedavne migracije iz Azije. Da li antropolo{ke ~injenice stvarno ukazuju na veoma postepeno rasprostiranje savremenih rasa tokom stotina hiljada godina? Ne. U svom dobro poznatom ud`beniku “^ove~anstvo do sada” (Mankind So Far), profesor Vilijam Hauels ka`e da su australijski aborid`ini verovatno dostigli svoj ostrvski kontinent “otrilike u vreme kada su Indijanci i{li u Ameriku, mo`da pre deset hiljada godina pre nove ere”.23 Razmatraju}i problem prvobitnog rasprostiranja crnaca i tamnoputih ljudi, Hauels ka`e slede}e: “Oni su bez sumnje ‘novije‘ rase od australijske, zato {to su specijalizovani, naro~ito po kosi... Njihovo krajnje {irenje bi, me|utim, bilo skora{nje, jer su tamnoputim ljudima bili potrebni ~amci kako bi stigli do Andamana ili Filipina. Crnci bi morali da na~ine svoj izlaz iz Azije jo{ kasnije, uz napredniju (neolitsku) kulturu, i verovatno tako|e sa ~amcima. Relativno skori dolazak crnaca u Afriku ne bi trebao da {okira antropologe... I ne postoje antropolo{ki znaci pre neolitskih ljudi u Kongu, i mogu}e da tu nije bilo ljudi kada su crnci stigli.”24 Posle nagla{avanja “ogromnog rasta poslednjih deset hiljada godina”, i “nedavnog {irenja ~oveka”, Hauel izjavljuje: “Ako pogledamo, pre svega, deo sveta koji je bio ishodi{te rasa, mo`emo da na~inimo samo jedan izbor. Sve vidljive stope vode iz Azije.”25 Imaju}i u vidu ovu veliku disperziju rasa iz Azije tokom proteklih nekoliko hiljada godina (~ak i na osnovu priznavanja vremena koje obi~no primenjuju evolucioni antropolozi), {ta ostaje od Ramovog tvr|enja da je izvo|enje savremenih rasa od Nojevih sinova nemogu}e sa antropolo{ke ta~ke gledi{ta? Op{ta predanja o Potopu. Ali, jo{ zanimljivija linija dokaza od te, o rasnoj podeli i migraciji, mo`e se na}i u op{tim predanjima o Potopu. Veliki broj, ~ak na stotine takvih predanja, prona|en je u svakom delu sveta, i u isto~noj i u zapadnoj hemisferi; i zajedni~ko za ve}inu njih je se}anje na veliki Potop koji je jednom prekrio zemlju i uni{tio sve osim malog ostatka ljudske rase. Mnoga od njih, ~ak i ona koja su prona|ena kod ameri~kih Indijanaca, govore o gra|enju velike Barke koja je spasila ljudsko i `ivotinjsko seme od ukupnog uni{tenja Potopom i koja se, na kraju, prizemljila na planinu. Duga~ke rasprave o predanjima o Potopu iz skoro svakog naroda pod nebom, zajedno sa predlozima za dalja istra`ivanja, mogu se na}i u bilo kom od velikih biblijskih re~nika i enciklopedija.26 Ne mo`e se o~ekivati, naravno, da nereligiozni nau~nici priznaju da takva predanja sa~injavaju potvrdne ~injenice za istorijsku realnost opisa iz 1. Knjige Mojsijeve, jer je deo Biblije (izme|u ostalog) bio pripisan, na osnovu antiteisti~kih pretpostavki, svetu mita i legende. Zapanjuju}i na~in na koji savremeni nau~nici pogre{no tuma~e pravi zna~aj Epa o Gilgame{u je primer ove antinatprirodne predrasude. Konzervativni religiozni nau~nici su smatrali da je 11. tablica tog epa, koja sadr`i vavilonski opis Potopa, jedna od najupe~atljivijih potvrda 1. Knjige

41

Mojsijeve ikada otkrivenih u drevnoj literaturi. Uprkos politeisti~kim elementima, vavilonski opis sadr`i paralele sa opisom iz 1. Knjige Mojsijeve, ~ak i po pitanju detalja, {to ne pretstavlja ni{ta manje nego iznena|enje. Opis Potopa iz 1. Knjige Mojsijeve, po{to je oslobo|en bilo kakvih elemenata kvarenja koji su bili obilni u vavilonskoj verziji, zasnovan je na pisanim zapisima koji su odr`avani ~isti i precizni kroz vekove uz Bo`ju pomo}.27 Ali, nau~ni kriti~ari, umesto da priznaju da je vavilonska verzija veoma iskvarena verzija ~istog opisa iz 1. Knjige Mojsijeve, namerno su preokretali prave odnose ovih zapisa govore}i kako je opis iz 1. Knjige Mojsijeve iskvarena verzija Epa o Gilgame{u! Slede}i navod }e poslu`iti kao ilustracija apsurdnosti do koje ovakav tip razmi{ljanja mora na kraju da dovede: “Upravo u to vreme (1870-ih), tradicionalno gledi{te o Potopu je primilo smrtni udarac, i to na potpuno neo~ekivan na~in. Istra`ivanjima D`ord`a Smita na asirskim plo~icama u Britanskom muzeju, 1872, i njegovim otkri}ima iz Asirije, pokazano je, van svake sumnje, da je veliki broj opisa iz 1. Knjige Mojsijeve prosto adaptacija ranijih i to naro~ito haldejskih mitova i legendi... Drugi posve}eni nau~nici su pratili put koji se tako otvorio - Sejs u Engleskoj, Lenormant u Francuskoj, [reder u Nema~koj - sa rezultatom da je hebrejski opis Potopa, sa kojim su vekovima zbog teolo{ke obaveze sva geolo{ka istra`ivanja morala da se sla`u, potisnut, ~ak i od strane najistaknutijih religioznih nau~nika, u svet mita i legende. Sandrijevi slabi poku{aji da razbije snagu ovog otkri}a, i o~igledno ra{iren strah od njegovog potvr|ivanja, svakako su imali veliki uticaj na sve{tenstvo.”28 Na `alost, situacija je ostala nepromenjena tokom 60 godina koliko je proteklo od kada je Endrju Vajt (Andrew White) napisao te re~i; i, kako je Meril F. Junger istakao, ideja da su Jevreji pozajmili svoju pri~u o Potopu od Vavilonaca “je trenutno naj{ire prihva}eno obja{njenje”.29 Prakti~no svi religiozni nau~nici su ujedinili svoje glasove u osudi ove slepe i nekriti~ne predrasude dela liberalnog i svetovnog u~enja.30 Ali, ako takvi ljudi nisu uspeli da sakriju svoje antibiblijske predrasude u relativno prostom slu~aju vavilonskih i biblijskih paralela, kakvo pouzdanje mo`emo da imamo u njihovo dogmatsko tvr|enje da ogromna koli~ina predanja o Potopu {irom sveta ne pru`a nikakve dokaze za pravi Potop koji je bio veli~ine kao {to je opisano u 1. Knjizi Mojsijevoj? Jedan izgovor, koji su antropolozi ~esto koristili za negiranje zna~aja povezanosti univerzalnih predanja o Potopu, jeste da su druga predanja, o~igledno izmi{ljena, prona|ena me|u primitivnim ljudima u veoma razdvojenim oblastima, imaju}i nekoliko zajedni~kih elemenata. A. L. Kreber (A. L. Kroeber) opisuje legendu o Magi~nom letu na slede}i na~in: “Postoji jedna narodna pri~a sa rasprostranjeno{}u koja ostavlja malo sumnje u njegovo poreklo od jedinstvenog izvora. To je doga|aj poznat kao magi~ni let ili gonjenje uz prepreke. On govori kako je heroj, kada je juren, bacao iza sebe kamen, ~e{alj i posudu sa uljem ili drugom te~no{}u. Kamen se pretvara u planinu ili liticu, ~e{alj u {umu ili ~estar, te~nost u jezero ili reku. Svaka od ovih prepreka spre~ava gonioca i doprinosi da heroj kona~no pobegne.”31 42

Po{to su ovu legendu ispri~ali primitivni ljudi iz Evrope, du` Azije do Severne Amerike, antropolozi su je koristili kao primer kako se legende o Potopu {ire iz zajedni~kog centra, od plemena do plemena oko sveta, a da nije neophodno da su sami ljudi nosili pri~u sa sobom kako su migrirali do svojih sada{njih oblasti rasprostranjenja. Ali, dok moramo lako da odobrimo mogu}nost obja{njavanja univerzalnih legendi o Potopu na principu difuzije, insistiramo da je podjednako mogu}e, sa antropolo{ke ta~ke gledi{ta, objasniti ih na principu predanja: “[ta god da je istina - op{ti ili lokalni Potop - se}anje na Potop se prenosilo sa generacije na generaciju kao predanje, ili od ljudi na ljude difuzijom - problemi su tu i podaci su antropolo{ki. Antropologija ne mo`e da u~ini puno kako bi orijentisala praistoriju ~oveka u vezu sa Potopom dok se geolo{ka pitanja o Potopu ne re{e, ili dok se ne poka`e prednost takvog gledi{ta, ali pitanja i podaci su od tada pa nadalje antropolo{ki.”32 Prema tome, antropologija nema pravo da odlu~i na jedan ili drugi na~in u vezi pravog zna~aja tih legendi o Potopu. Sve {to mo`e da uradi jeste da ih opi{e i da ponudi neke pa`ljive nagove{taje kako bi mogle da budu obja{njene, s tim {to bi takvi nagove{taji neizbe`no bili obojeni pretpostavkama onoga ko ih daje. ^ak i Kreber priznaje to u svom uvodu o poglavlju koje sadr`i njegovu raspravu o legendama o Potopu. “Zna~ajan deo istra`ivanja antropologije sastoji se od grupisanja u ove zamagljene svetove, skupljanja delova dokaza i delimi~nih orijentacija, i od njihovog konstruisanja u najbolju dostupnu pretpostavku... Ovo poglavlje daje pregled odre|enog broja problema na koje se mo`e dati samo delimi~an ili verovatan odgovor - prikazuje ih kao uzorak tipova pristupa koje antropologija preuzima u nejasnim situacijama.”33 Takvu ljudsku i nau~nu objektivnost treba preporu~iti ljudima ~ija se istra`ivanja grupi{u “u nejasnim situacijama”. Ali, mi ne vidimo duh bez strasti i objektivnost u Kreberovoj diskusiji o legendama o Potopu u vezi sa 1. Knjigom Mojsijevom: “Mitovi o Potopu su pri~ani od strane verovatno najve}eg dela ljudskih nacija. Ranije je smatrano da ovo {iroko rasprostranjenje dokazuje realnost biblijskog Potopa, ili da je dokaz porekla celokupnog ~ove~anstva od jednog naroda koji ga je jednom do`iveo. Pobijanje te{ko da je neophodno.”34 Me|utim, izjave kao {to su ove su prili~no obmanjuju}e, zato {to konzervativni nau~nici ne gledaju na tradicije o Potopu kao na dokaz za Nojev Potop. Umesto toga, oni gledaju na te tradicije kao na zna~ajan posredan dokaz35 za Potop koji je bio bar antropolo{ki univerzalan; jer takav dokaz, dok je mo`da nedovoljan sam po sebi, dobija nov zna~aj kada se kombinuje sa obilnim biblijskim dokazima za takvu katastrofu daleko unazad u ljudskoj istoriji i religiozni ljudi su ga opravdano koristili tokom vekova kao potporu za 1. Knjigu Mojsijevu. Drugim re~ima, ako je stvarno postojao Potop koji je uni{tio ~ove~anstvo, kako Biblija u~i, onda bi univerzalna predanja o Potopu bila upravo ono {to bi o~ekivali da prona|emo. Neki narodi bi preokrenuli pri~u o Barci, povla{}enoj porodici, spu{tanju na planinu i pu{tanju ptica; drugi bi

43

zapamtili sam Potop i svrhu zbog koje je poslat, a drugi bi zadr`ali samo grube linije doga|aja povezane sa najve}om krizom u ljudskoj istoriji. Ali, pravo pitanje je: {ta bi nereligiozni antropolozi rekli o opisu Potopa iz 1. Knjige Mojsijeve da ne postoje legende ili predanja bilo gde u svetu o takvom Potopu? Zar ne bi koristili sam taj nedostatak posrednih dokaza kao veliku zamerku istinitosti biblijskog opisa? Alen A. Mekri (Allan A. MacRae) sa Instituta teolo{ke vere je uperio prst u su{tinu problema kada je napisao: “Ako se op{ti Potop odigrao vekovima posle stvaranja, bilo bi prirodno o~ekivati da bi se celokupno ~ove~anstvo se}alo mnogih njegovih detalja dugo vremena, iako bi neka mesta te`ila da postaju prili~no iskrivljena, kako bi ljudi sve vi{e i vi{e zaboravljali uzrok i svrhu katastrofe.”36 Raspravljaju}i o dokazima za tradicije Potopa, Ram ne uspeva sasvim jasno da razgrani~i to pitanje. O~igledno shvataju}i snagu tih tradicija kao posrednih dokaza za antropolo{ki univerzalan Potop ({to je u stvari i pitanje u ovom poglavlju), on usmerava svoj napad na one koji bi koristili takve tradicije kao dokaz za geografski univerzalan Potop. On pi{e: “Moramo pa`ljivo da pravimo razliku izme|u onoga {to je sigurno povezano sa biblijskim opisima, onoga {to je verovatno povezano, onoga {to je svesna ili nesvesna asimilacija podataka o Potopu, onako kako su ih pri~ali misionari i spajali u pri~e o lokalnim Potopima i onoga {to je ~isto lokalno pitanje koje nema nikakve veze sa Biblijom... Podaci nisu takvi da bi iz {irokog opsega legendi o Potopu univerzalni Potop mogao da se pravilno izvede.”37 Kao dodatak skretanju sa glavne teme, Ram umanjuje iznena|uju}e sli~nosti u detaljima izme|u tih predanja o Potopu predla`u}i da je veliki broj od njih mogao da nastane iz “~isto lokalnih doga|aja” ili na osnovu propovedanja misionara! Po na{em mi{ljenju, nau~no je besmisleno postaviti predanja o Potopu u takav kontekst. D`on Brajt (John Bright), dobro poznati savremeni nau~nik, govori o gledi{tu o “lokalnim poplavama” i priznaje da “je te{ko poverovati da se tako upe~atljiva sli~nost, koja postoji izme|u toliko puno ovih {iroko razdvojenih opisa, mo`e objasniti na taj na~in”.38 Izgleda da nije neophodno pobiti tvrdnju da su misionari bili odgovorni za {irenje legendi o Potopu na neki zna~ajniji na~in.39 Bajron C. Nelson napada tu teoriju iz tri razli~ita smera: (1) nema univerzalnih legendi o bilo kom drugom velikom ~udu zapisanom u Bibliji, kao {to je prelazak Crvenog mora; (2) ako su misionari bili odgovorni za predanja o Potopu, te{ko je objasniti tako puno va`nih razlika u nagla{avanju i detaljima u ovim predanjima, i (3) veliku ve}inu predanja o Potopu su sakupljali i zapisivali, ne biblijski orijentisani misionari, ve} svetovni antropolozi koji nisu imali nikakav interes u potvr|ivanju biblijskog opisa. “Ta~er, Ketlin, Emerson, Benkroft i Kingsborou, koji su skupljali ameri~ke legende, bili su istra`iva~i uro|eni~kih rasa i ni{ta vi{e.”40 Ovim argumentima mo`emo da dodamo ~injenicu da biblijski orijentisani misionari nisu nikada u pro{losti stigli do svih tih udaljenih plemena u svetu; a ~ak i da jesu, oni bi propovedali spasenje umesto koncentrisanja celokupnog svog u~enja na Potop iz 1. Knjige Mojsijeve.

44

SA@ETAK I ZAKLJU^AK

Dva osnovna argumenta Bernarda Rama protiv antropolo{ki univerzalnog Potopa se u su{tini svode na slede}e: Potop je bio u previ{e bliskoj pro{losti da bi dozvolio da je sada{nja svetska populacija, po svojim rasnim tipovima i geografskim rasporedom, potekla od Nojeve porodice. Kao odgovor na to, mi smo pokazali: (1) negativno, da ne postoji na~in nau~nog dokazivanja da je sada{nji raspored ~ove~anstva po~eo od datuma ranijeg od onog koji Biblija predla`e za Potop, i (2) pozitivno, da je relativno nedavno rasprostiranje rasa sa azijskog kopna, zajedno sa posrednim dokazom na osnovu op{tih predanja o Potopu, bli`e konceptu o antropolo{ki univerzalnom Potopu nego {to je konceptu o antropolo{ki lokalnom Potopu. Prema tome, mo`emo da zaklju~imo da su Ramovi argumenti protiv Potopa koji je uni{tio ljudski rod u Nojevo vreme neodgovaraju}i, po{to nisu podr`ani ni naukom, niti Biblijom.

Literatura

1. Sada profesor sistemske teologije i hri{}anske apologetike pri baptisti~koj bogosloviji u Kaliforniji. 2. Me|u mogobrojnim pregledima ove knjige koji su napisani, mogu se spomenuti slede}i: James O. Buswell, Robert D. Culver, and Russell L. Mixter, Journal of the American Scientific Affilation, Vol. 7, No. 4 (Dec., 1955); Meredith G. Kline, The Westminster Theological Journal, Vol. 18, No. 1 (Nov., 1955); Joseph T. Bayly, Eternity, Vol. 6, No. 8 (August, 1955); Arhur W. Kuschke, The Presbyterian Guardian (March 15, 1955); Edwin Y. Monsma, Torch and Trumpet (Sept., 1955); i John Theodore Mueller, Concordia Theological Monthly, Vol 26, No. 3 (March, 1955). 3. Ramm, op. cit., p. 336. Zbog prikladnosti smo iz Ramove diskusije izdvojili ono za {ta smatramo da su njegovi glavni argumenti, jer ih on nije rasporedio po nekom odre|enom redosledu. 4. James B. Pritchard, ed., Anicent Near Eastern Texts Relating to the Old Testament (Princeton: Princeton University Press, 1950), p. 73. 5. Alexander Heidel, The Gilgamesh Epic and Old Testament Parallels, (2nd. Ed. Chicago, University of Chicago Press, 1949), p. 14. 6. Vidi John Bright, A History of Israel (Philadelphia: The Westminster Press, 1959), pp. 43, 49. 7. Merrill F. Unger, Archeology and the Old Testament (3rd ed.; Grand Rapids: Zondervan Publishing House, 1956), pp. 55-56. 8. Alexander Heidel, The Gilgamesh Epic and Old Testament Paralleles, (2nd. Ed. Chicago, University of Chicago Press, 1949), pp. 224-258. Naro~ito je zna~ajna Hejdelova rasprava o Utnapi{timovoj zabuni prilikom slanja gavrana. Ibid., p. 253. 9. Op{te je uverenje da je najraniji oblik pisma otkriven posle 3500. godine pre nove ere, kako je predstavljeno sumerskim piktografskim rukopisom otkrivenim kod Ereha. Cr. Jack Finegan, Light From the Anicent Past (2d ed.; Princeton, N. J.: Princenton University Press, 1959), pp. 26,29; i John Bright, op. cit., pp. 22-24. 10. Ramm, op. cit., p. 327. 11. Videti napomenu 1, za raspravu o du`ini perioda izme|u Potopa i suda Vavilonu. 12. Biblijski dokazi vezani za navodno postojanje praznina u rodoslovu 1. Knjige Mojsijeve 11 izneti su u drugoj literaturi koja }e kasnije biti citirana. 13. Shvatljivo je, naravno, da je Bog mogao natprirodno da odr`i ~isto usmeno predanje detalja 1. Knjige Mojsijeve 1-11 unutar linije poslevavilonskih patrijarha, ili je mogao da otkrije sve te detalje direktno Mojsiju, odvojeno od bilo kakvih usmenih ili pisanih izvora. Me|utim, nijedna hipoteza ne bi otvorila put za neograni~eno produ`avanje poslepotopnog perioda jer bi se i dalje morala suo~iti sa problemima iznesenim u nekoj drugoj literaturi. Va`no je zapamtiti da bez obzira koji je izvor Mojsije primenio prilikom sastavljanja knjige Postanja - bilo pisane zapise, usmeno predanje ili direktno otkrovenje - usmeno nadahnu}e garantuje njen apsolutni autoritet i nepogre{ivost (Mateja 5,18, Luka 24,25-27, Jovan 5,46, 10,35). Cf. Unger, op. cit., p. 71.

45

14. Stuart Piggott, “The Radio-Carbon Date from Durrington Walls,” Antiquity XXXIII, No. 132 (Dec., 1959), p. 289. Jo{ jedan istaknuti arheolog, profesor V. Miloj~i}, navodi da su neki datumi dobijeni metodom radioaktivnog ugljenika iz jugoisto~ne Evrope hiljadu godina previ{e veliki. H. T. Waterbolk, “The 1959 Carbon-14 Symposium at Groningen,” Antiquity, XXXIV, No. 133 (March, 1960), pp. 14-18; cf. pp. 4-5. 15. Glyn Daniel, loc. cit., p. 239. 16. Vidi u nastavku, str. 223-227; 281-288, i 305-328. 17. Ramm, op. cit., pp. 336-337. 18. R. Laird Harris, “Racial Dispersion,” Journal of the American Scientific Affiliation, Vol. 7, No. 3 (Sept, 1955), p. 52. 19. Haris isti~e da je rasa fizi~ki izraz. A.S.A. Simpozijum navodi Boasovu definiciju da je rasa “skup geneti~kih linija predstavljenih u populaciji” (str. 105). Imaju}i ovo na umu, mi smo u hendikepu prilikom istra`ivanja drevnih rasa, zasnovanim na pisanim izvorima. Ljudi su ~e{}e opisivani na osnovu jezika i kulture, nego u odnosu na fizi~ke karakteristike” (loc. cit.). 20. William A. Smalley, “A Christian View of Anthropology,” Modern Science and Christian Faith, (2nd Ed., Wheaton, III., Van Kampen Press, 1950), p. 114. 21. William Howells, Mankind So Far (New York: Doubleday and Co., Inc., 1947), p. 299. Vidi dole u nastavku za potpuni citat. Vredi istaknuti da je Hus, u najmanju ruku morao da ima potomke sa veoma tamnom ko`om: “Da li mo`e Etiopljanin (Husit) da promeni svoju ko`u, ili leopard svoje pege?” (Jeremija 13,23, citat iz 4. Mojsijeve 12,1, Jeremija 38,7, Amos 9,7, Dela 8,27). Rasne razlike su mogle da se pojave veoma brzo posle suda kod Vavilonske kule zbog iznenadnog raprostiranja i izolacije porodica i nacija. 22. Dok Ram prati liniju samo kavkaskih jezika do Vavilona (op. cit., p. 340), Lasor (loc. cit.) zauzima jo{ ekstremnije gledi{te predla`u}i da se disperzija ljudi iz 1. Knjige Mojsijeve 10 odigrala pre suda Vavilonu i da je taj sud uklju~ivao samo Semite (potomke Sima). Takvo gledi{te ne uzima u obzir karakteristiku hronolo{kog preklapanja u Starom zavetu (1. Mojsijeva 1 i 2; 4 i 5; 7,6-12 i 7,13-17, itd.); ili neophodnost tuma~enja izraza “zemlja” u 11,1.4.9 u svetlu 10,32; ili nepodudarnost toga da Biblija obja{njava poreklo semitskih jezika, a da ne obja{njavanja poreklo jafetskih i hamitskih jezika (10,5.20); ili ~injenicu da je Vavilon postao hamitski, a ne semitski grad (10,10). Vidi standardne komentare za 1. Knjigu Mojsijevu 10-11. 23. Howells, op. cit., pp. 297-298. 24. Ibid., p. 299. Izostavili smo Hauelovu tvrdnju da “Grimaldijevi skeleti iz Evrope ukazuju da su crnci postojali u gornjem paleolitu”, zato {to A. L. Kreber ka`e da to vi{e nije odr`ivo. Anthropology (New York: Harcourt, Brace & Co. 1948), pp. 104, 114, 663. 25. Howells, op. cit., p. 295. Sli~no svedo~anstvo je dao Vilijem A. Smejli: “Zapis Biblije je o {irenju ljudi iz svog prvobitnog mesta boravka, iz pribli`no centra velike evropsko-azijsko-afri~ke kopnene mase. Biblijska slika je toliko bliska najboljim antropolo{kim rekonstrukcijama prvobitnog rasprostiranja i razdvajanja masa da je dr Rut Benedikt i D`ini Veltfi{ koriste kao alegorijsku sliku nau~nih nalaza u svojim popularnim knji`icama koje se bore protiv rasnih predrasuda, i predstavlja osnov u njihovoj mapi. Op. cit., p. 116. 26. Sir James George Frazer, Folk-Lore in the Old Testament (London: Macmilan & Co., Ltd. 1918), Vol. I, pp. 104-361, opisuje vi{e od sto predanja o Potopu iz Evrope, Azije, Australije, Isto~no-indijskih ostrva, Melanezije, Mikronezije, Polinezije, Ju`ne Amerike, Centralne Amerike, Severne Amerike i Isto~ne Afrike. Frejzer priznaje da je njegov glavni izvor veliko delo nema~kog geografa i antropologa, Ri~arda Andrea, Die Flutsagen (Brunswick, 1891). Zanimljiva tabela koja predstavlja osnovne ideje biblijskog opisa Potopa u nebiblijskim predanjima mo`e se prona}i kod Byron C. Nelson, The Deluge Story in Stone (Minneapolis: Augsburg Pub. House, 1931), p. 169. 27. Vidi na{u raniju raspravu o vavilonskom opisu Potopa, str. 35-38. 28. Andrew D. White, A Histroy of the Warfare of Science With Theology in Christendom (New York: George Braziller, reprinted 1955), pp. 237-238. Nedavno je Edvard A. Vajt istakao da je to izdanje “vi{e nego bilo koje drugo sa~uvalo da ta bitka besni i u slede}oj generaciji”. Science and Religion in American Thought (Stanford University Press, 1952), p. 2. 29. Merill F. Unger, Archaeology and the Old Testament, p. 69. 30. Bernard Ram komenteri{e: “Tipi~no je za radikalne kriti~are da iznose sli~nost bilo ~ega biblijskog sa vavilonskim, a da izostave duboke razlike izme|u njih”. Op. cit., p. 102. Cf. p. 248. Nedavni primer takve predrasude protiv istorijske realnosti opisa iz 1. Knjige Mojsijeve mo`e se videti u raspravi D`eka Finegana o Epu o Gilgame{u: “Takva je drevna pri~a o Potopu iz Vavilona koja je, o~i{}ena od svojih politeisti~kih elemenata, pre`ivela me|u Izraelcima u dva izvora, sada satkana zajedno u jedinstvenu dirljivu pri~u u 1. Knjizi Mojsijevoj 6,5 do 9,17.” Light From the Ancient Past (2nd ed. Princeton: Princeton University Press, 1959), p. 36

46

31. Kroeber, op. cit., p. 544. 32. Smalley, op. cit., p. 189. 33. Kroeber, op. cit., pp. 538-539. 34. Ibid., p. 545. 35. Po Vebsteru, posredni dokaz je “dokaz koji te`i da doka`e ~injenicu koja je u pitanju, dokazuju}i okolnosti koje pru`aju osnovu za razumno izvo|enje zaklju~ka o pojavi ~injenice”. 36. Allan A. MacRae, “The Relation of Archaeology to the Bible,” Modern Science and Christian Faith, p. 234. 37. Ramm, op. cit., pp. 242-243. Italik je njegov, to je deo Ramovog pobijanja geografski univerzalnog Potopa. 38. John Bright, “Has Archaeology Found Evidence of the Flood?” The Biblical Archaeologist V, No. 4 (Dec., 1942), pp. 56, 58, 59. Sli~no tome, Markus Dods je zapazio da “lokalne poplave u razli~itim vremenima u razli~itim zemljama nisu mogle da stvore podudarnosti u detaljima prona|ene u tim predanjima, kao {to je broj spa{enih osoba, i slanje ptica”. W. Robertson Nicoll, ed., The Expositor's Bible. Vol. I: The Book of Genesis (4th ed.; London: Hodder and Stoughton, 1890), p. 55. 39. Sir D`ejms Frejzer je sumnjao da li je “i jedno izvorno uro|eni~ko predanje velikog Potopa bilo zapisano” u celoj Africi. Posle detaljnog opisivanja dva upe~atljiva predanja o Potopu koja je otkrio nema~ki nau~nik u isto~noj Africi, on ih zaklju~no odbacuje zato {to su “predanja jednostavno samo varijacije biblijskog predanja, koje su se probile do domorodaca preko hri{}ana ili mogu}e preko uticaja muslimana”. Op. cit., pp. 329-332. Mo`emo se samo diviti naivnosti takve izjave! Dodatni napori da se predanja o Potopu objasne kao proizvod hri{}anskih misionara mo`e se prona}i u ~lanku “Deluge,” Encyclopaedia of Religion and Ethics, James Hastings, ed. (New York, Charles Scribner's Sons, 1928), III, pp. 546-547. 40. Byron C. Nelson, The Deluge Story in Stone, p. 168.

47

Poglavlje 3

Osnovni ne-geolo{ki argumenti protiv op{teg Potopa U prva dva poglavlja predstavljene su ~injenice kako bi se pokazalo da je Potop bio op{ti i u geografskom i u antropolo{kom smislu tog izraza. Ali, mnogi religiozni nau~nici, koji lako prihvataju biblijsko u~enje o antropolo{ki univerzalnom Potopu, negiraju da Biblija tako|e u~i i o geografski univerzalnom Potopu. Zauzimaju}i takav stav, oni udru`uju snage sa onima koji negiraju da je ~itav ljudski rod bio uklju~en u Potop, pa ~ak i sa nebiblijskim misliocima u formulisanju argumenata protiv u~enja o Potopu koji je prekrio Zemlju. Ve}ina zamerki za koncept op{teg Potopa zasnovana je na pretpostavljenim geolo{kim dokazima i bi}e razmatrane u kasnijim poglavljima. Me|utim, postoji nekoliko velikih zamerki ovom u~enju koje nisu strogo geolo{ke po prirodi, i svrha ovog poglavlja je ispitivanje tih zamerki. ^ine}i to, dobro je imati ~vrsto na umu sedam osnovnih argumenata za geografski univerzalan Potop, onako kako su izneti u prvom poglavlju, jer je snaga tih biblijskih dokaza toliko jasna i zadovoljavaju}a, da teret dokaza u stvari le`i na bilo kome ko bi poku{ao da negira da je Potop mogao da prekrije Zemlju.

UNIVERZALNI TEMIRNI KORI[]ENI U OGRANI^ENOM SMISLU

Argument koji su religiozni nau~nici naj~e{}e koristili protiv koncepta o op{tem Potopu jeste onaj koji tvrdi da pronalazi svoju potporu u samoj Bibliji. To je da univerzalni izrazi, kao {to su “svi” i “svaki”, ne moraju uvek da budu shva}eni u strogo bukvalnom smislu. Na primer, kada ~itamo u 1. Knjizi Mojsijevoj 41,57 da “iz svih zemalja dola`ahu u Misir k Josifu da kupuju”, ne trebamo to da tuma~imo kao da su ljudi iz Amerike i Australije dolazili u Egipat po `ito. I tako, po istom principu, izjava iz 1. Knjige Mojsijeve 7,19, da “voda pokri sva najvi{a brda {to su pod celim nebom”, mo`e biti protuma~ena kao da se odnosi na samo neke visoke planine pod delom neba.

Ve}ina univerzalnih termina treba da se tuma~i doslovno

Ali, uprkos pretpostavljene logike ovog argumenta, postoji nekoliko va`nih razmatranja koja ga ~ine neodr`ivim. Na prvom mestu, ~ak ni najvatreniji zastupnici lokalnog Potopa ne bi negirali da postoji puno mesta u Bibliji gde se 48

re~i “svi” i “svaki”, moraju shvatiti u bukvalnom smislu. Na primer, razmotrimo re~i u Jevan|elju po Mateju 28,18-20: “I pristupiv{i Isus re~e im govore}i: Dade mi se svaka vlast na nebu i na zemlji. Idite dakle i nau~ite sve narode krste}i ih... u~e}i ih da sve dr`e {to sam vam zapovedao...” Da li smo slobodni da zamenimo re~i “sve” re~ima “puno” i “mnogi” u ovom tekstu, samo zato {to postoje neki tekstovi u Bibliji koji primenjuju univerzalne termine u ograni~enom smislu? O~igledno da ne, jer postoji mnogo tekstova, i mi verujemo da su oni u ve}ini, u kojima univerzalni termini moraju da budu tuma~eni doslovno. Tako, kao {to sam Ram priznaje, “postoje slu~ajevi gde sve zna~i sve, i gde svaki zna~i svaki, ali nam kontekst govori gde je to namenjeno”.1

Kontekst odre|uje zna~enje

Ali, ovo nas vodi do druge stvari, to jest, da je kontekst u kome se takvi termini koriste taj koji odre|uje smisao na koji oni moraju da budu shva}eni. I ta ~injenica nam daje jedan od najja~ih argumenata za doslovno tuma~enje univerzalnih termina 1. Knjige Mojsijeve 6-9. M. M. Kali~, vode}i jevrejski nau~nik 19. veka, sna`no se suprotstavio onima koji su poku{ali da umanje univerzalne izraze opisa Potopa iz 1. Knjige Mojsijeve: “Oni su time naru{ili sva pravila zdrave filologije. Zanemarili su duh jezika, i zanemarili su nalog zdravog razuma. Nemogu}e je ~itati pri~u iz na{eg poglavlja (1. Mojsijeva 7), a da se ne stekne neodovljiv utisak da je cela zemlja bila odre|ena za uni{tenje. To je toliko o~igledno kroz ~itav opis, da je nepotrebno dodavati bilo {ta... U na{em slu~aju, univerzalnost ne le`i samo u re~ima, ve} u tonu ~itave pri~e.”2 Prema tome, pore|enje sa 1. Knjigom Mojsijevom 41,57 u potpunosti se ru{i zbog neprestanog ponavljanja univerzalnih izraza kroz ~etiri poglavlja 1. Knjige Mojsijeve 6-9 {to definitivno pokazuje da pitanje veli~ine i geografskog opsega Potopa nije bilo ~isto slu~ajno u umu pisca, ve} je to od prvenstvenog zna~aja za celokupnu pri~u o Potopu. U stvari, toliko ~esto se koriste univerzalni izrazi i toliko su zna~ajne ta~ke pore|enja (“najvi{a brda” i “celim nebom”), da je nemogu}e zamisliti {ta bi se jo{ moglo re}i pored onoga {to je u stvari re~eno kako bi se izrazio koncept op{teg Potopa!3 1. Knjiga Mojsijeva je jasno podeljenja na dva glavna odeljka: poglavlja 111 se bave univerzalnim poreklima (materijalnog svemira, biljnih i `ivotinjskih carstava, ljudskog roda, greha, iskupljenja i naroda na Zemlji); poglavlja 1250, sa druge strane, koncentri{u se na naro~ito poreklo jevrejskog naroda i njegovih plemena, pominju}i druge narode samo ukoliko su dolazili u kontakt sa Izraelom.4 To baca dosta svetla na problem veli~ine Potopa, jer biblijski opis Potopa zauzima tri i po poglavlja u sredini ovih 11 poglavlja o univerzalnim poreklima, dok su samo dva poglavlja posve}ena stvaranju svih stvari! Sa ~isto pismene i istorijske perspektive smatramo potpuno opravdanim da o~ekujemo da pri ~itanju opisa Nojevog Potopa u 1. Knjizi Mojsijevoj 6-9 vidimo katastrofu univerzalnih proporcija. Iako time prilazimo pri~i o Potopu

49

sa gledi{ta koje nam obezbe|uje sama Biblija, neoptere}eni nau~nim i filozofskim predrasudama, ne}emo biti iznena|eni kada otkrijemo da je broj hebrejskih superlativa kori{}enih za opisivanje veli~ine Potopa u potpunosti srazmeran koli~ini prostora koji mu je dodeljen u prvih 11. poglavlja 1. Knjige Mojsijeve. Ve}ina zastupnika gledi{ta o lokalnom Potopu tvrdila bi da je “Potop bio univerzalan u tolikoj meri u kojoj se prostirala oblast i opa`anje i informacija pripoveda~a”.5 Ali, ~ak ako i treba da pretpostavimo da su planinski venci sveta bili isto toliko visoki pre Potopa koliko su i danas (kako bi ve}ina zastupnika lokalnog Potopa tvrdila6), {ta onda da ka`emo o ideji da je Nojevo “opa`anje i informisanost” o geografiji bilo ograni~eno na dolinu Mesopotamije? ^ak i da je bio ~ovek samo prose~ne inteligencije, mogao je da nau~i puno toga o sopstvenom kontinentu Aziji (gde se danas nalaze najve}e svetske planine) tokom {est vekova koliko je `iveo pre Potopa. I ponovo pretpostavljaju}i da 1. Knjiga Mojsijeva 6-9 opisuje Potop sa Nojeve ta~ke gledi{ta, a ne sa Bo`je,7 da li je on tako|e mogao da bude toliko neupoznat sa topografijom jugozapadne Azije kako bi smatrao da je Potop prekrio “sva najvi{a brda {to su pod celim nebom”, kada je u stvari prekrio samo nekoliko bre`uljaka?8 Neki su poku{ali da odbrane Noja od optu`be za de~je neznanje tvrde}i da ga je prevelika ki{a spre~ila od jasnog razlikovanja izme|u planina i bre`uljaka i, prema tome, da “celokupan zapis mora biti tuma~en fenomenolo{ki”.9 Ali, re}i da zapis mora biti tuma~en “fenomenolo{ki” je samo finiji na~in govorenja da je Noje mislio da su velike planine bile pokrivene, dok one u stvari to nisu bile. Da li je takav utisak bio usled njegovog neznanja koliko su stvarno bile visoke planine na Bliskom Istoku, ili usled njegove nemogu}nosti da pravilno proceni situaciju zbog surovih vremenskih uslova, predstavlja malu razliku. Takvo tuma~enje mora biti odba~eno, jer to ~ini od celokupne pri~e o Potopu upravo ono {to je teorija lokalnog stvaranja D`on Paj Smita u~inila od opisa stvaranja. Razmatraju}i tu teoriju, Ram daje slede}u zamerku: “Slabost ove teorije je da ona su{tinski umanjuje 1. Knjigu Mojsijevu 1. poglavlje. Predivan jezik, jasna i ~injeni~na terminologija, i nebeskozemaljski opseg ovog teksta gubi toliko od svoje va`nosti i snage ako se ograni~i na mali deo zemlje. Umesto da imamo {est divnih koraka u delu stvaranja sveta i svega {to je `ivo, imamo mali posao prepravljanja.”10 Mi tvrdimo da “ograni~eno opa`anje i informisanje” i “fenomenolo{ka” teorija ~ini istu stvar “predivnom jeziku, jasnoj i ~injeni~noj terminologiji, i nebesko-zemaljskom opsegu” opisa Potopa. Oni ga osiroma{uju i smanjuju na katastrofu malih razmera. Mo`da ~uveni agnostik, T. H. Haksli, nije bio daleko od istine kada je rekao: “Ako treba da slu{amo puno izlaganja bez nekog autoriteta, moramo da verujemo da ono {to izgleda toliko jasno definisano u 1. Knjizi Mojsijevoj... kao da ukazuje da je veoma veliki napor bio preduzet da ne bude mogu}nosti za gre{ku... nije zna~enje teksta uop{te... osoba koja nije istra`iva~ hebrejskog teksta mo`e samo da stoji po strani i da se divi ~udesnoj savitljivosti jezika koji dopu{ta tako razli~ita tuma~enja.”11

50

Univerzalni termini u 1. Knjizi Mojsijevoj 6-9 su doslovni zbog fizi~kih fenomena

Ali, na{ tre}i i najsna`niji razlog za doslovno tuma~enje univerzalnih izraza iz 1. Knjige Mojsijeve 6-9 je taj da bi fizi~ki fenomeni opisani u tim poglavljima bili sasvim neshvatljivi ako je Potop bio ograni~en samo na jedan deo zemlje. Dok bi bilo potpuno mogu}e da je sedmogodi{nja glad vladala Bliskim Istokom, a da u isto vreme ne uti~e na Australiju i Ameriku (vidi 1. Mojsijevu 41,57), ne bi bilo mogu}e da vode prekriju ~ak i samo jednu visoku planinu na Bliskom Istoku, a da ne pokriju tako|e i Australiju i Ameriku! Jedan drugi poznati jevrejski nau~nik savremenog doba, koji je napisao komentar o 1. Knjizi Mojsijevoj, bio je Semjuel R. Drajver, profesor hebrejskog jezika na Oksfordu i koautor “Hebrejskog i engleskog leksikona Starog zaveta” (A Hebrew and English Lexicon of the Old Testament) sa F. Braunom i C. A. Brigsom. Drajver insistira da teorija lokalnog Potopa “ne zadovoljava izraze iz 1. Knjige Mojsijeve” i zatim nastavlja govore}i: “O~igledno je da bi poplava koja bi potopila Egipat, kao i Vavilon, morala da se izdigne do bar 600 m (visina izdignute zemlje izme|u njih), i time bi u stvari bila univerzalna... poplava, sa druge strane, koja bi uradila manje od toga, nije ono {to biblijski pisci opisuju, i ne bi postigla ono {to je predstavljeno kao celokupan raison d'etre Potopa, uni{tenje celokupnog ~ove~anstva.”12 Zastupnici teorije lokalnog Potopa su odavno osetili snagu takvog razmi{ljanja; i mnogi od njih su, nesumnjivo u o~ajanju, pribegli bizarnoj hipotezi Hjua Milera da je Bliski Istok potonuo isto toliko brzo koliko su se vode Potopa izdizale, kako bi Potop mogao da prekrije planinu Ararat, a da i dalje ne bude univerzalan! Miler je prora~unao da ako je Bliski Istok iznenada po~eo da tone pri stopi od 12 metara na dan, dosti`u}i dubinu od preko 4.000 metara za 40 dana, okeanske vode su mogle da se preliju u nastale basene, pokrivaju}i planine koje su bile u njima.13 Robert D`ejmison je ponovio tu fantasti~nu teoriju u Komentaru D`ejmisona, Foseta i Brauna, i izgleda da je Bernard Ram bio pod njegovim uticajem (op{irno navodi D`ejmisona), iako je on pa`ljiv u dopu{tanju bilo kakve reference za stopu pri kojoj je Bliski Istok mogao da tone kako bi se pretvorio u “prirodnu zdelu”.15 Deli~ je, sa druge strane, branio gledi{te lokalnog potopa pretpostavljaju}i da su vode mogle da prekriju planine u jednom regionu, a da ne teku istovremeno u druge regione: “Vode su mogle, samo tamo gde je istrebljenje brojne populacije koja bi pobegla u planine trebalo da deluje, da stoje na takvoj visini, a da ne dostignu sli~nu visinu na drugom mestu ili da jednoli~no prekriju celu zemlju.”16 Mo`da se ovaj u~eni komentator pozivao na natprirodnu Bo`ju mo}, kao na nevidljivi zid, koji bi dr`ao Potop unutar Bliskog Istoka. Ali, ako se pozivao na zakone fizike i hidrostatike, na~inio je ozbiljnu nau~nu gre{ku; jer bi takvi uslovi, koji bi trajali ~itavu godinu, protivre~ili svim poznatim zakonima dejstva vode.17 Albertus Piters, skoriji zastupnik gledi{ta ograni~enog Potopa, otvoreno priznaje probleme koje ovo gledi{te sadr`i: 51

“Ako je relativno izdizanje kontinenata iznad nivoa mora bilo kao u sada{njosti, i ako je ‘planina Ararat‘, spomenuta kao mesto prizemljenja Barke, bila visoravan koja je sada poznata pod tim imenom, Potop je morao da bude univerzalan ili skoro takav; jer je taj region sada 1.500 metara iznad nivoa mora, i poplava potrebna da ga pokrije pokrila bi i ~itav svet, sa izuzetkom najvi{ih planinskih venaca. Ali, uop{te nije sigurno da se nivoi nisu menjali.”18 Prema tome, zaklju~ujemo da argument zasnovan na ograni~enoj upotrebi univerzalnih izraza mora biti odba~en. On nije opravdan, uzimaju}i u obzir kontekst pri~e o Potopu, jer ne uspeva da se izbori sa fizi~kim fenomenima opisani u tim poglavljima, a ohrabrio je mnoge religiozne mislioce da uzimaju potpuno neopravdano slobodu u tuma~enju teksta Biblije. Na{a glavna briga, kao iskrenih egzegeta Bo`je re~i, ne mo`e biti da prona|emo na~ine uskla|ivanja biblijskih pri~a sa savremenim nau~nim teorijama. Umesto toga, na{a briga mora da bude ta da otkrijemo {ta je ta~no Bog rekao u Bibliji, budu}i potpuno svestni ~injenice da savremeni nau~nici, rade}i pod hendikepom nebiblijskih filozofskih predube|enja (kao {to su materijalizam, organska evolucija i uniformizam), nisu u poziciji da nam daju preciznu rekonstrukciju rane istorije Zemlje i njenih stanovnika.

NOJE I @IVOTINJE

Jo{ jedna poznata grupa zamerki u~enju o univerzalnom Potopu vezana je za pitanje kako su `ivotinje dovedene u Barku i odr`avane tokom 371 dana Potopa. Konzervativne religiozne {kole lokalnog Potopa veruju da je sakupljanje nekoliko doma}ih `ivotinja u Mesopotamiji i briga o njima u Barci bila relativno jednostavan posao. Ali, sakupljati i odr`avati po dvoje od svake vrste kopnenih `ivotinja u svetu bila bi potpuno druga~ija stvar. Ovi ljudi su iznova tvrdili da ~ak i da je Noje mogao da sakupi tako veliki broj `ivotinja, Barka nije mogla da ih primi, niti je osmoro ljudi moglo pravilno da se brine o njima tokom ~itave godine.

Sakupljanje `ivotinja u Barku

Od 1840. godine, kada je D`on Paj Smit prvi put izneo te zamerke,19 zastupnici ograni~enog Potopa su nadma{ivali jedan drugog u poku{aju da opi{u navodne apsurdnosti takve situacije. Na primer, Robert D`ejmison je napisao 1870. godine slede}e: “Prema tome, na osnovu hipoteze o univerzalnoj poplavi, moramo da zamislimo grupe zveri, ptica i gmizavaca, kako se usmeravaju iz najudaljenijih i suprotnih uglova zemlje do mesta na kome je Noje pripremio svoju Barku; stanovnici polarnih regiona i `arkih zona su putovali do umerene zemlje, u kojoj je klima bila nepovoljna za arkti~ke i ekvatorijalne `ivotinje. Koliko vremena je moralo da bude potro{eno! Kakve oskudice su morale da se pretrpe zbog nedostatka odgovaraju}e hrane! Na kakve pote{ko}e su nailazili! Kakve su krajnosti klimatskih uslova morali da izdr`avaju stanovnici Evrope, Amerike, Australije, Azije, Afrike i brojnih 52

morskih ostrva! Oni nisu mogli da izvr{e ta putovanja osim ako nisu bili ~udesno sa~uvani.”20 Dvadeset godina kasnije, Markus Dods (Marcus Dods) je dodao neke zavr{ne crte ovoj karikaturi 1. Knjige Mojsijeve predla`u}i da su `ivotinje Australije, “podstaknute nekakvim predose}ajem onoga {to }e se desiti vi{e meseci kasnije, izabrale primerke iz svojih grupa, i da su ti primerci... pre{li hiljade kilometara okeana... izabrale Noja nekim zagonetnim instiktom i predale mu se na ~uvanje”.21 Me|utim, do vremena kada je spor oko Potopa dostigao taj stupanj, nekoliko va`nih gre{aka je postalo o~igledno u argumentima koje su Markus Dods i drugi izneli pobijaju}i gledi{te univerzalnog Potopa. Kao prvo, sve strane su uvidele da je postojala izvesna opasnost koja je uklju~ena u izno{enje ovakve vrste logike - opasnost od uklanjanja bilo kakvog natprirodnog elementa Potopa iz 1. Knjige Mojsijeve i obja{njavanja svih doga|aja na ~isto naturalisti~koj osnovi. Jedan branilac ograni~enog Potopa, koji je jasno video tu opasnost, bio je Sindilen D`ons. U svom “Dejvisovom predavanju” iz 1896, iskoristio je priliku da prekori Markusa Dodsa: “... da je nesumnjiv na~in na koji bi se dr. Dods latio posla... “naveo `ivotinje da izaberu primerke me|u sobom”, iako se u~eni prorok ne udostojava da nam ka`e da li bi to bilo glasa~kim listi}ima ili dizanjem ruku. Me|utim, Vrhovno bi}e nije neophodno ograni~eno na metode dr Dodsa. ^ak i da je Potop bio univerzalan, nabrojane pote{ko}e se ne bi pokazale nesavladivim za Svemogu}eg... Takvo pisanje ignori{e natprirodan karakter epizode, poku{ava da je objasni na naturalisti~kim osnovama, i tako se veoma pribli`ava tome da ismeva Onoga koji je Bog blagosloven za sva vremena.”22 Podjednako ozbiljna gre{ka u ovakvoj vrsti razmi{ljanja je ta da navodi na pitanje opsega i efekata Potopa. Ono pretpostavlja, na primer, da su klimatske zone bile potpuno iste pre Potopa kao {to su danas, da su `ivotinje naseljavale iste oblasti sveta kao {to to ~ine danas, i da je geografija i topografija zemlje ostala nepromenjena. Ali, na osnovu pretpostavke o univerzalnom Potopu, svi ti uslovi bi se duboko promenili.23 Arkti~ke i pustinjske zone mo`da nikada nisu postojale pre Potopa; niti velike me|ukontinentalne barijere u vidu velikih planinskih lanaca, neprohodnih d`ungli i otvorenih mora (kao {to je izme|u Australije i jugoisto~ne Azije, i izme|u Sibira i Aljaske). Na toj osnovi, sasvim je verovatno da su `ivotinje bile {ire rasprostranjene nego {to su to danas, sa predstavnicima svake stvorene vrste kopnenih `ivotinja koje su `ivele u tom delu zemlje u kome je Noje gradio Barku.

Kapacitet Barke

Drugi aspekt ovog problema je kapacitet Barke za no{enje po dvoje od svake vrste kopnenih `ivotinja i sedam od svake “~iste `ivotinje” (1. Mojsijeva 7,2-3).24 Shvataju}i u potpunosti da je Barka bila ogromna struktura, zastupnici lokalnog Potopa su morali da pribegavaju razli~itim metodama “umno`avanja vrsta” kako bi u~inili nemogu}im da bilo kakva Barka, bez obzira koliko velika, nosi dvoje od svake vrste. Jedan metod je bio da se fraza

53

54

Hijena

[akal

Kojot

Pas

Vuk

Crvena lisic a

Siva lisica

Arkti~ka lisic a

Politipiski stvoreni tip

Zebra

Konj

Mula

Magarac

Politipiski stvoreni tip Divlji magarac

Belci

DANAS

@uti

Crnci

Monotipski stvoreni tip

Neandertalac

Tip ~ ov eka (monotipski)

Tip konja (politipski)

Varijetet nalik hijeni

Varijetet nalik psu

Varijetet nalik lisici

STVAR ANJE

Varijetet nalik konju

POTOP

Varijetet nalik magarcu

“sedam i sedam” (1. Mojsijeva 7,2-3) tuma~i kao da zna~i ~etrnaest, umesto “po sedam”, i da uvrste sve ptice kao “~iste”. Jan Lever (Jan Lever), profesor zoologije na Univerzitetu u Amsterdamu, je to u~inio i do{ao do zaklju~ka “da je od ~istih `ivotinja i od ptica bilo sedam pari, a od ne~istih jedan par. Sada postoji oko 15 hiljada vrsta ptica. To zna~i da je bilo 210 hiljada ptica u Barci”.25 Ali, ~ak i da pretpostavimo da je bilo 15 hiljada razli~itih vrsta ptica u Nojevo vreme, dr Lever je stavio 180 hiljada ptica vi{e na Barku! Hebrejska fraza “sedam i sedam” ne zna~i ~etrnaest ni{ta vi{e nego {to paralelna fraza “dva i dva” (1. Mojsijeva 7,9.15) zna~i ~etiri! [tavi{e, kontekst zahteva da ptice budu klasifikovane u “~iste” i “ne~iste” kao i sve ostale `ivotinje. Leopold obja{njava: “Hebrejski izraz “uzmi sedam sedam” zna~i “sedam od svakog” (Kenigova (Koenig) ‘Sintaksa‘ (Syntax) 85; 316b; Geseniusova (Gesenius) ‘Gramatika‘ (Grammatik), doradio Kau~ (Kautzsch) 134q). Hebrejske paralele podupiru to obja{njenje. U svakom slu~aju, bio bi to veoma nespretan metod poku{avanja izgovaranja ‘~etrnaest‘. Tri para i jedna prekobrojna ~ine ‘sedam‘. Kao {to je ~esto predlagano, prekobrojna `ivotinja je bila ona koju je Noje mogao da prinese na `rtvu posle zavr{etka Potopa. U 3. stihu ideja o ‘pticama nebeskim‘ mora, naravno, biti dopunjena pridevom ‘~iste‘, u skladu sa principom izlo`enom u drugom stihu. Ptice su posebno pomenute kako Noje ne bi morao sam da stvara ograni~enje o tome {ta 2. stih sadr`i.”27 Jo{ jedan ~est metod “umno`avanja vrsta” je bilo poistove}ivanje biolo{kih “vrsta” savremene taksonomije sa stvorenim “vrstama” iz 1. Knjige Mojsijeve. D`on Paj Smit je izgleda bio odu{evljen kada je isticao da je Barka bila previ{e mala za takav teret, jer “je moralo da se obezbedi mesto za milione i milione `ivotinjica; jer sve one imaju svoja odgovaraju}a i raznovrsna mesta i okolnosti postojanja”.28 Ali, 100 godina daljeg istra`ivanja zoologije iznelo je na svetlost neke interesantne ~injenice u vezi neverovatnog potencijala za razdvajanje koje je Tvorac postavio unutar vrsta iz 1. Knjige Mojsijeve. Te stvorene “vrste” nisu nikada evoluirale ili se spajale jedna sa drugom prelaze}i bo`anski uspostavljene linije razdvajanja,29 ve} su bile razvrstane u toliko puno varijeteta i podvarijeteta (kao {to su rase i porodice kod ~ove~anstva) da su ~ak i najve}i taksonomi zastali pred zadatkom njihovog prebrojavanja i klasifikovanja.30 Frenk Luis Mar{ (Frank Lewis Marsh) je pripremio dijagram (vidi sliku 4) kako bi ilustrovao svoj koncept o tome kako su neki od tipi~nih stvorenih tipova organizama mogli da postanu veoma raznovrsni pre i posle Potopa. On isti~e da je preko 500 varijeteta gra{ka razvijeno iz samo jednog tipa od 1700. godine; i da je preko 200 razli~itih varijeteta pasa, toliko razli~itih jednih od drugih, kao {to su to jazavi~ar i {kotski ov~ar, razvijeno od veoma malog broja divljih pasa. Razla`u}i dalje ovo pitanje, dr Mar{ pi{e: U oblasti zoologije, veoma dobar primer porekla uz varijaciju je obezbe|en na primeru doma}eg goluba. Raznovrsnost u obliku i temperamentu koji se mo`e na}i izme|u linija golubova poljuljao bi na{e verovanje u njihovo zajedni~ko poreklo da ne znamo da su svi bili razvijeni od divljeg goluba pe}inara

Tip psa (politipski)

Slika 4. DIJAGRAM TRI STVORENA TIPA ORGANIZAMA IZ 1. KNJIGE MOJSIJEVE (Iz Frank L. Marsh, Evolution, Creation, and Science, p. 179)

evropskih obala, Columbia livia. Krajnje je zanimljivo videti varijacije preda~kog oblika koje se ispoljavaju u takvim raznovrsnim linijama golubova kao {to su golub gu{an, lepezan, prevrta~, pismono{a... Razli~ita imena za “vrste”, i mogu}e ~ak i razli~ita imena za “rodove”, svakako bi bila pripisana nekima od njih kada ne bi znali da su oni samo linije zajedni~kog porekla.31 Neopravdano je insistirati da su sve sada{nje vrste, da ne spominjemo sve varijatete i podvarijatete `ivotinja koje danas `ive u svetu, bile predstavljene u Barci. Svejedno, kao ogromni brod, sa zapreminom od 41.000 m3 (pretpostavljaju}i da je jedan lakat = 45 cm), Barka je imala kapacitet nosivosti jednak onom od 522 standardna sto~na vagona koja koriste savremene `eleznice ili osam teretnih vozova sa {ezdeset i pet takvih vagona kod svakog!32 Ernest Majer, verovatno vode}i ameri~ki sistemati~ar taksonom, navodi slede}e brojeve za vrste `ivotinja na osnovu najboljih procena savremene taksonomije:33 55

Sisari Ptice Gmizavci i vodozemci Ribe Pla{ta{i, itd. Bodljoko{ci Zglavkari Meku{ci Crvi, itd. Dupljari, itd. Sun|eri Protozoe UKUPNO @IVOTINJA

3.500 8.600 5.500 18.000 1.700 4.700 815.000 88.000 25.000 10.000 5.000 15.000 1.000.000

U svetlu ove skora{nje procene, mo`emo se zapitati u vezi “nebrojenih miliona i miliona `ivotinjica” za koje Paj Smit insistira da je Barka morala da ih nosi, naro~ito kada uzmemo u obzir da od ovog ukupnog broja Noje nije morao da pravi mesta za ribe (18.000 “vrsta”), pla{ta{e (morske hordate 1.700), bodljoko{ce (morska stvorenja kao {to su morske zvezde i morski je`evi - 4.700), meku{ce (dagnje, {koljke, ostrige, itd. - 88.000), dupljare (korali, morske sase, meduze, hidre - 10.000), sun|ere (5.000) ili protozoe (mikroskopski, jedno}elijski organizmi, uglavnom morski - 15.000). Ovo elimini{e 142.000 “vrsta” morskih organizama. Pored toga, neki sisari su morski (kitovi, foke, morska prasad, itd.); nisu svi vodozemci morali da budu uklju~eni; veliki broj zglavkara (815.000 “vrsta”), kao {to su jastozi, ra~i}i, krabe, vodene buve i `irasti lopari su morska stvorenja, a “vrste” insekata me|u zglavkarima su obi~no veoma male; a mnoge od 25.000 “vrsta” crva, kao i veliki broj insekata, mogao je da pre`ivi van Barke. Kada uzmemo u obzir da Noje nije morao da uzme najve}e ili ~ak ni odrasle primerke svake stvorene “vrste” i da je srazmerno malo njih bilo svrstano u “~iste” ptice i zveri, problem nestaje. Jan Lever u potpunosti proma{uje cilj kada izjavljuje da je “najmanja procena broja `ivotinja u Barci bila 2.500.000”.34 Zbog prakti~nih razloga, moglo bi se re}i da otprilike ne bi bilo potrebe za vi{e od 35.000 pojedina~nih ki~menjaka u Barci. Ukupan broj tzv. vrsta sisara, ptica, gmizavaca i vodozemaca, koje je naveo Majer, iznosi 17.600, ali je nesumnjivo broj prvobitnih stvorenih “tipova” bio manji od tog broja. Pretpostavljaju}i da je prose~na veli~ina tih `ivotinja bila otprilike veli~ine ovce (postoji samo nekoliko veoma velikih `ivotinja, naravno, a ~ak su i one mogle da budu predstavljene u Barci mladuncima), slede}a izjava }e dati ideju o dostupnom prostoru: “Broj `ivotinja po vagonu varira u velikoj meri, u zavisnosti od veli~ine i starosti `ivotinja... Izve{taji sto~nih kola i `eleznica pokazuju da je prose~an broj `ivotinja po vagonu za goveda oko 25, za svinje oko 75 u jednospratnom vagonu i za ovce oko 120 po spratu.”35 To zna~i da je bar 240 `ivotinja veli~ine ovce moglo da se smesti u jedan standardni dvospratni sto~ni vagon. Dva voza, od kojih svaki vu~e 73 takva vagona, mogla bi da prevezu 35.000 `ivotinja.36 Ve} smo videli da je Barka

56

imala kapacitet nosivosti jednak veli~ini od 522 vagona tih dimenzija! Prema tome, vidimo da nekoliko prostih prora~una odbacuju ovu trivijalnu zamerku jednom za svagda. U pogledu opstanka biljaka tokom Potopa, imamo ovaj komentar od Voltera E. Lamertsa, konsultanta u Odseku za hortikulturna istra`ivanja u Nema~koj: “Ube|en sam da je vi{e hiljada biljaka pre`ivelo ili u vidu plutaju}ih biljnih splavova ili slu~ajnim zatrpavanjem dovoljno blizu povr{ine zemlji{ta kako bi bespolno iznikli novi izdanci. Svestan sam, naravno, da se mogu postaviti zamerke ideji da bi dugo izlaganje slanoj vodi bilo toliko {tetno da bi celokupna vegetacija ili umrla ili smanjila svoju vitalnost, ~ime bi joj bilo onemogu}eno stvaranje korena i formiranje novog izdanka. Me|utim, ne vidim nikakav razlog za pretpostavku da je sadr`aj soli okeana u vreme Potopa bio visok koliko i sada. U stvari, na osnovu teorije vodenog omota~a, skoro sigurno bi o~ekivali da je sadr`aj soli okeana pre Potopa bio razbla`en, mo`da za polovinu. Prirodno, tokom prvih nekoliko stotina godina posle Potopa, sadr`aj soli okeana bi se ponovo brzo pove}ao zbog daleko ve}eg oticanja sa povr{ine kopna nego {to je to normalno.”37 Mar{ dalje predla`e: “Bez sumnje je postojao zna~ajan broj biljaka koje su no{ene tokom Potopa u formi semena koje je predstavljalo deo velikog skladi{ta hrane sakupljenog u Barci. Ali, ve}ina vegetacije je isklijala tu i tamo gde god je mogla da pre`ivi Potop.”38

Briga za `ivotinje u barci

Dopu{taju}i, onda, da je Barka bila dovoljno velika da nosi po dve od svake vrste kopnenih `ivotinja, kako su Noje i njegova porodica mogli da brinu o njima tokom godine Potopa? Ram se boji da bi “zadatak brige oko odno{enja otpada, i dono{enja hrane u potpunosti onesposobio nekoliko ljudi u Barci” i navodi F. H. Vudsa (F. H. Woods) u “Hejstingovoj enciklopediji religije i etike” (Hastings Encyclopedia of Religion and Ethics) kako ni najve{tiji savremeni zoolozi ne bi mogli da se izbore sa takvim zadatkom.39 Artur Kustans umno`ava pote{ko}e jo{ vi{e: “Mnogi komentatori su prora~unali veli~inu Barke i ukupan broj vrsta u svetu, i govorili slobodno o njenom kapacitetu da ih nosi. Ono ~ega se uvek ne sete je da je takvim `ivotinjama potrebna pa`nja i hrana, mesojedima je, ako su postojali kao takvi, bilo potrebno meso koje je moralo da bude uskladi{teno celu godinu. U svakom slu~aju, dovoljna koli~ina vode za pi}e bi verovatno morala da bude uzeta na brod po{to bi me{anje voda u svetskom Potopu verovatno u~inilo okolnu vodu nepodesnom za pi}e... Prili~no je te{ko zamisliti Potop svetskih proporcija, ali sa toliko malo uzburkanosti, da bi ~etvoro ljudi (mo`da potpomognuti `enama) bili sposobni da brinu o takvom krdu. Bilo bi dovoljno samo malo nemira da se ve}e `ivotinje poka`u neukrotivim. Postaje jo{ te`e shvatiti kako je odgovaraju}e nadgledanje moglo da bude izvr{eno za puno `ivotinja koje 57

su provodile veliki deo svog vremena u vodi, kao {to su krokodili, foke itd.”40 Po{to nam Biblija ne daje detalje o ovim pitanjima, naravno da nismo u mogu}nosti da govorimo dogmatski {to se ti~e metoda koji su kori{}eni za odr`avanje `ivotinja. Predla`emo razumnu mogu}nost, da je ~udesan i tajanstven faktor `ivotinjske fiziologije, poznat kao “hibernacija” mogao da bude uklju~en. Postoje razli~iti tipovi mirovanja kod `ivotinja, sa razli~itim tipovima fiziolo{kih i metaboli~kih odgovora, a to je va`an i ra{iren mehanizam u `ivotinjskom carstvu za pre`ivljavanje nepovoljnih klimatskih perioda. “Hibernacija i estivacija se javljaju u svakoj grupi ki~menjaka osim kod ptica, i njeni uzroci, neposredni ili daleki, nisu nikako jednoli~ni.”41 Hibernacija je obi~no povezana sa “zimskim snom”, estivacija sa izbegavanjem letnje vru}ine i su{e. Drugi faktori su izgleda tako|e ~esto uklju~eni, kao {to je nesta{ica hrane i ugljen-dioksida u datoj sredini i akumulacija masti. Prakti~no svi gmizavci i vodozemci imaju sposobnost hibernacije. Sisari, budu}i toplokrvni, nemaju toliko velike potrebe za njom, i tako je, za sada, relativno malo njih praktikuje. Svejedno, verovatno da je sakrivena sposobnost prisutna kod prakti~no svih sisara. “Zoolo{ka rasprostranjenost hibernacije me|u sisarima nije naro~ito utvr|ena, po{to sli~ni oblici mogu drasti~no da se razlikuju u tom pogledu. Hibernacija je utvr|ena kod redova Monotremata, Marsupialia (torbari), Insectivora (bubojedi), Chiroptera (ljiljci), Rodentia (glodari) i Carnivora (zveri).”44 Sli~no tome, mnogi beski~menjaci hiberniraju na neki na~in u toku dugih perioda. Iako se nekada ka`e da ptice ne hiberniraju, sada je poznato da bar jedna ptica to ~ini, a kolibri no}u tako|e ispoljava mnoge odlike hibernacije,43 tako da se u su{tini mo`e re}i da ptice tako|e poseduju prikrivenu sposobnost hibernacije. Izgleda da je razlog zbog koga je vi{e ptica ne upra`njava taj da sposobnost leta ~ini da su duge migracije efektivniji na~in izla`enja na kraj sa nepovoljnim vremenom i drugim uslovima. Dobro je poznato da mnoge vrste ptica migriraju hiljadama kilometara, nepogre{ivom precizno{}u, izme|u svojih letnjih i zimskih prebivali{ta. Nije tako dobro poznato, ali je ta~no, da veliki broj sisara tako|e migrira prelaze}i velike razdaljine kako bi izbegli nepovoljno vreme. Instinkt navo|enja, tako|e, izgleda jako razvijen kod mnogih sisara. Me|utim, mehanizam migracionog instikta kod ptica i sisara predstavlja jednu od najve}ih nere{enih zagonetki u biologiji. Prema tome, znamo ne{to od ~injenica vezanih za migraciju nekih sisara, ali su na~ini na koji se migracija pokre}e jo{ uvek potpuno nepoznati; mnoge teorije su isprobane, ali nijedna od njih nije mogla da proizvede eksperimentalni dokaz. Sve je to veoma tajnovito; koliko mi znamo, tela ostalih sisara su u su{tini sli~na na{im, a mi laskamo sebi da su na{i mozgovi razvijeniji. A ipak, te `ivotinje koje su stvorene kao ni`a bi}a od nas samih, mogu da ~ine ne{to, i to verovatno uz pomo} svojih mozgova, tako|e, {to mi ne mo`emo, ne{to {to je toliko izvan na{eg iskustva i sposobnosti da ne mo`emo ni da shvatimo kako to izvode.44 58

Sli~no tome, fenomeni hibernacije i estivacije jo{ uvek nisu shva}eni. Dva najaktivnija istra`iva~a po tom pitanju, profesori sa Harvarda, ka`u: “Hibernacija sisara je zanimala mnoge od ranijih zoologa, i pojedina~na istra`ivanja po tom predmetu su vr{ena bar u toku zadnjih 100 godina. Ipak, osnovni uzroci tog stanja i dalje su misterija.”45 Drugi autoritet, Marston Bejts (Marston Bates), iz Rokfelerove fondacije, ka`e: “Na{e znanje o ovom mehanizmu je veoma nepotpuno, mo`da zato {to predstavlja oblast na granici izme|u fiziologije i ekologije, pa su ga otuda obe nauke zanemarivale. Razli~ite teorije su predlagane kako bi se objasnila hibernacija, i izgleda verovatno da kontrolni stimulusi mogu da variraju kod razli~itih `ivotinja.”46 A jo{ skorije, istaknuti evolucionista, D`ozef Vud Kra~, u popularnom opisu najnovijih razmi{ljanja o ovom predmetu, ka`e: “Evolucija daje deo odgovora kada nagla{ava ‘prilago|avanje‘. Ali za{to, u datom slu~aju, ta prilago|enost umesto druge? Te{ko da je to samo zbog toga da bi svet bio zanimljiviji. Ali, to je upravo ono {to ona ~ini.”47 Prema tome, izgleda da `ivotinjski svet ima dva mo}na na~ina izla`enja na kraj sa nepovoljnim uslovima sredine, hibernaciju i migraciju. Verovatno sve `ivotinje poseduju te sposobnosti u prikrivenom obliku, a neke od njih jo{ uvek u aktivnom obliku. I bar do sada, nauka je bila potpuno nesposobna da ih objasni, uprkos njihovom velikom zna~aju u fiziologiji i ekologiji `ivotinja. “Istaknuto je da organizam ima samo tri dostupne mogu}nosti kada je izlo`en nepovoljnim okolnostima: mo`e da umre, da se prilagodi ili da migrira. Hibernacija i estivacija su prilago|avanja nepovoljnom vremenu ili klimi. Migracija ili emigracija su tako|e razli~iti na~ini izbegavanja nepovoljnih uslova.”48 Predla`emo da su te izuzetne sposobnosti `ivotinja bile neobi~no poja~ane tokom perioda Potopa. U stvari, sasvim je mogu}e da je Bog tada prvi put dodelio `ivotinjama te mogu}nosti. Izgleda veoma verovatno da su klimatski uslovi pre Potopa bili toliko ujedna~eni da im ove konkretne sposobnosti nisu bile potrebne. Mo`da je zna~ajno da je, posle Potopa, Bo`ja objava da }e se “studeni i vru}ine, leta i zime” (1. Mojsijeva 8,22) smenjivati u redovnim ciklusima neposredno propra}ena izjavama u vezi `ivotinja koje izgleda ukazuju na promene u `ivotinjskoj prirodi i odnosima sa ~ove~anstvom (1. Mojsijeva 9,2-5). Kao {to je Bog nau~io Noja, posebnim otkrivenjem, u vezi sa dolaskom Potopa i na~inima za njegovo izbegavanje, tako je nau~io odre|ene `ivotinje, kroz dodeljivanje instinkata za usmerenu migraciju koji }e njihovi potomci kasnije naslediti u ve}em ili manjem stepenu, kako bi napu{tale svoja prirodna stani{ta i i{le na bezbedna mesta. Tada su, po{to su u{le u Barku, tako|e primile od Boga mo} da ulaze u ve}oj ili manjoj meri u stanje mirovanja, na razli~ite na~ine, kako bi mogle da pre`ive godinu u toku koje su bile sme{tene unutar Barke dok su napolju besnele sna`ne oluje i potresi. 59

“Hibernacija se uop{teno defini{e kao posebno fiziolo{ko stanje kod `ivotinje kod koje su normalne funkcije obustavljene ili uveliko usporene, omogu}avaju}i `ivotinji da pre`ivi duge periode potpune neaktivnosti.”49 Ovu mogu}nost su tako|e nasledili, u ve}oj ili manjoj meri, potomci onih `ivotinja koje su, u Barci, pre`ivele Potop. Ateisti~ki nau~nici }e, naravno, odbaciti te predloge sa epitetom “natprirodno”. Upravo tako! Biblija jasno ka`e da je Bog usmerio te `ivotinje kako bi do{le do Noja, a ne da je Noje i{ao i tra`io `ivotinje (1. Mojsijeva 6,20; 7,9.15). Tako|e je ukazano da je Bog nastavio da nadgleda putnike Barke tokom Potopa (1. Mojsijeva 8,1). Ali, ako uniformizam negira na{e pripisivanje migracije `ivotinja do Barke i njihovo mirovanje u Barci mo}ima koje im je dodelio Bog, neka ponude bolje obja{njenje ovih istih mo}i koje i dan danas postoje! Kao {to smo videli, jo{ nikakvo obja{njenje nije dato, i mo`e se opravdano re}i da ~udesni migratorni instinkt i podjednako izuzetna sposobnost hibernacije mogu biti obja{njeni jedino teleolo{ki. Mi, naravno, ne negiramo da neko pravo fiziolo{ko obja{njenje ovih sposobnosti mo`e jednog dana biti razvijeno, iako jo{ uvek nije na vidiku, ali ~ak bi i to sa~injavalo samo opis onoga {to je sam Bog prvobitno uspostavio. Mi ponovo ka`emo da u stvari ne znamo kako je sve to postignuto, po{to Biblija ne govori o tim stvarima, ali je to veoma mogu}e i verovatno obja{njenje, tako da vi{e ne postoji nikakvo opravdanje da kriti~ari izra`avaju nevericu u pogledu odr`avanja `ivotinja u Barci!

“Prirodno-natprirodna” filozofija ~uda

Ali, koliko god to ~udno izgledalo, religiozni branioci koncepta ograni~enog Potopa su poku{avali da dobiju pobedu u ovom sporu negiraju}i na{e pravo da se pozivamo na Bo`je mo}i u doga|ajima povezanim sa Potopom! Pogledajte pa`ljivo, na primer, tok razmi{ljanja koji je ovde uklju~en: “Jedna stvar mora biti jasno shva}ena pre nego {to zapo~nemo sa kritikom: Potop je zapisan kao prirodno-natprirodan doga|aj. On se ne pojavljuje kao ~isto i ogromno ~udo. Prirodno i natprirodno delovanje rame uz rame i ruku pod ruku. Ako neko `eli da zadr`i univerzalan Potop, mora se shvatiti da je neophodna serija ~uda. Dalje, ne mo`emo se provla~iti sa pobo`nim izjavama da Bog mo`e sve da u~ini. . . . Revinkl neprestano re{ava ove pote{ko}e pozivanjem na ~uda ili jednostavno na Bo`ju svemogu}nost. Sa ovakvom vrstom argumentacije bilo kakva teorija mo`e biti ad hoc obja{njena. . . . Nema sumnje da svemo}nost to mo`e da u~ini, ali jednostavnost zapisa Potopa spre~ava beskrajno kori{}enje ~uda kako bi se univerzalni Potop na~inio verovatnim.”50 Po{to je ovaj tip zamerke veoma ~est u raspravama koje se ti~u veli~ine Potopa, moramo da zastanemo kako bi ga ispitali pre nego {to pre|emo na slede}i odeljak. Na{a prva kritika takvog stava je da on ne uspeva da uzme

60

u obzir ~injenicu da Bo`ja re~ pokazuje da su ~udesni elementi bili uklju~eni u sakupljanje i odr`avanje `ivotinja. Na primer, Bog je rekao Noju: “Po dvoje neka u|e s tobom” (6,20); a zatim ~itamo da “do|e k Noju u kov~eg po dvoje od svakoga tela, u kojem ima `iva du{a” (7,15), i kona~no da “Gospod zatvori za njim” (7,16). [tavi{e, ne smemo da potcenimo implikacije stiha 8,1: “A Bog se opomenu Noja i svih zveri i sve stoke {to behu s njim u kov~egu.” Ova izjava se odnosi na vreme kada su vode jo{ uvek bile na svojoj najve}oj visini, a izvori bezdana se jo{ uvek nisu zatvorili (8,2). Va`no je shvatiti da re~ “opomenu” (hebr. zakar) u ovom kontekstu ne zna~i da je Bog zaboravio Barku i njene putnike tokom prvih pet meseci Potopa! Po hebrejskoj upotrebi, prvenstveno zna~enje re~i “zakar” je “odobrenje zahteva, za{tita, pru`anje”, kada je Bog subjekat, a ljudi su objekat.51 Ali, nedoslednost onih koji u~e o ograni~enom Potopu postaje o~iglednija kada otkrijemo da oni, tako|e, moraju da priznaju Bo`ju posebnu kontrolu nad `ivotinjama u vreme Potopa. Tako vidimo da Ram ka`e da su `ivotinje koje su do{le Noju bile “vo|ene bo`anskim instinktom”.52 Ali, kada jednom odobrimo Bo`ju mo} prilikom dovo|enja `ivotinja do Barke, nemamo prava da negiramo Njegovu mo} nad `ivotinjama dok su one bile u Barci. Prosta ~injenica je da ne mo`e postojati bilo kakva vrsta Potopa opisanog u 1. Knjizi Mojsijevoj bez priznavanja prisustva natprirodnih elemenata.53 Sa druge strane, pisci ne nalaze za neophodno pozivati se na “beskrajna ~uda kako bi se univerzalni Potop u~inio mogu}im”. U tekstu Biblije je jasno navedeno da je Bog intervenisao na natprirodan na~in kako bi sakupio `ivotinje u Barci i kako bi ih dr`ao pod kontrolom tokom godine Potopa. [tavi{e, o~igledno je da su otvaranje “ustava nebeskih”, kako bi se dozvolilo da sve “vode nad svodom” padnu na zemlju, i razvaljivanje “izvora bezdana”, bili natprirodni Bo`ji ~inovi. Ali su tokom ~itavog procesa, “vode nad svodom” i “vode pod svodom” delovale po poznatim zakonima hidrostatike i hidrodinamike. One su me{ale, nosile i talo`ile sedimente po prirodnim hidrauli~kim procesima, kre}u}i se pri brzinama i smerovima koji su bili savr{eno normalni pod takvim okolnostima. Da budemo jasni, iznenadno i mo}no poreme}ivanje osetljivih ravnote`a prepotopne prirode proizvelo je do tada nepoznate tektonske i vodene pokrete dok novi niz ravnote`a i pode{avanja nije postignut. Ali, takva pode{avanja moraju biti opisana kao prirodna, a ne natprirodna.54 Primer osnovne zabune koja se nalazi u osnovi ovog celokupnog spora je Ramovo tvr|enje da bi univerzalni Potop zahtevao “veliko stvaranje vode” jer bi “sve vode na nebu, koje bi pale preko cele zemlje, stvorile sloj vode debeo 18 cm” i “ da bi se prekrile najvi{e planine bilo bi potrebno osam puta vi{e vode nego {to je sada imamo”.55 Da bi takva zamerka bila valjana moramo da pretpostavimo da nije bilo voda “nad svodom” pre Potopa, i da je Zemljina topografija bila neizmenjena Potopom. Drugim re~ima, morali bi da pretpostavimo istinitost uniformizma kako bi dokazali nemogu}nost katastrofizma! Ali, ako prihvatimo biblijsko svedo~anstvo u vezi prepotopnog vodenog omota~a (1. Mojsijeva 1,6-8; 7,11; 8,2; 2. Petrova 3,5-7), imamo odgovaraju}i izvor za vode neophodne za univerzalan Potop. [tavi{e, tekstovi kao {to su oni u 1. Knjizi Mojsijevoj 8,3 i Psalmu 104,6-9, predla`u da su se okean-

61

ski baseni produbili posle Potopa kako bi obezbedili odgovaraju}i prostor za dodatnu vodu koja je bila “nad svodom” od drugog dana stvaranja do vremena Potopa, dok su se planinski venci izdigli do visina koje nikada nisu bile postignute tokom prepotopne ere.56 Prema tome, pogre{no je pretpostaviti da koncept univerzalnog Potopa uklju~uje “beskona~no pozivanje na ~uda”. Nekoliko biblijskih pore|enja mo`e biti od pomo}i na ovom mestu. Kada su Izraelci pre{li Crveno more i reku Jordan, Bog je natprirodno zadr`ao vode u oba slu~aja.57 Ali, kada je jednom sklonio ruku, vode su pojurile nazad do svojih granica u skladu sa normalnim zakonima gravitacije. Isto tako, kamenje u zidovima Jerihona je palo na zemlju gravitacionom silom; ali je bilo o~igledno da je nevidljiva Bo`ja ruka prvo potresla temelje. Mo`emo se slo`iti sa Ramom da je Potop bio “prirodni i natprirodni doga|aj”, uz “prirodno i natprirodno delovanje rame uz rame i ruku pod ruku”. Ali, ne mo`emo da vidimo kako to negira njegovu univerzalnost. Jedino se mo`e pretpostaviti da prava su{tina Ramove zamerke le`i dublje od prostog zahtevanja “prirodnih” kao i “natprirodnih” elemenata Potopa. Izgleda da je ono {to stvarno on zahteva u stvari uklanjanje bilo ~ega iz pri~e o Potopu {to bi moglo da smeta savremenim uniformisti~kim geolozima. Drugim re~ima, Bogu je dozvoljeno da interveni{e natprirodno u cilju uni{tavanja nekih bezbo`nih ljudi; ali, u toj natprirodnoj intervenciji, nije mu dozvoljeno da ide dotle da poremeti op{te procese u prirodi kakve ih mi danas poznajemo! Ako ovo le`i u osnovi motivacije Ramovog “prirodno-natprirodnog” argumenta, on ne samo da odstupa od biblijskog svedo~anstva u vezi Potopa, ve} tako|e mo`e biti nedosledan u svom pristupu problemu biblijskih ~uda uop{te. Jer u slu~aju kada je velika riba progutala Jonu, Ram jasno “re{ava svoje pote{ko}e pozivanjem na ~udo ili na Bo`ju svemo}nost”, dok istovremeno optu`uje Revinkla koji ~ini to isto u vezi sa Potopom. Govore}i o Joni i ribi, Ram izjavljuje: “Tekst jasno naziva ovo stvorenje ribom koja je odre|ena za datu svrhu i ako to zna~i posebno stvorenje za posebnu svrhu ne moramo da pretra`ujemo na{e knjige o morskim stvorenjima kako bi prona{li najverovatniju mogu}nost. To bi bilo stvorenje koje je Bog naro~ito stvorio u tu svrhu, i to je mesto gde se na{e istra`ivanje zavr{ava. Religiozan ~ovek prihvata natprirodni teizam, a centralno mesto su pokajanje i moralne vrednosti. Neophodnost predavanja poruke o pokajanju Ninivljanima je dovoljno racionalna da bi Bog na~inio takvo stvorenje.”58 Ako je dovo|enje Jone Ninivljanima, kako bi propovedao poruku o pokajanju, bilo “dovoljno racionalno” da bi Bog stvorio posebnu ribu, kakva onda prava imamo da sumnjamo u Bo`ju “racionalnost” pri uspostavljanju sila razaranja i doga|aja koje ~ovek nikada do tada nije video, u svrhu uni{tenja beznade`no iskvarenog ~ove~anstva i o~uvanja mesijanske linije preko Noja? Po{to su Bo`je misli i Bo`ji putevi (uklju~uju}i ~uda) vi{i od na{ih, ~ak bi i primena univerzalnog Potopa i Barke, kako bi se postigli ti ciljevi, bilo sveto i u skladu sa Bo`jim umom, iako bi to moglo da prouzrukuje uvredu umu savremenog ~oveka.

62

Mora se uvideti da napori koje neki religiozni ljudi ispoljavaju kako bi otpisali univerzalnost Potopa, pozivaju}i se na navodne a priori principe bo`anske metodologije u izvo|enju ~uda, ostaju osu|eni svedo~anstvom same Bo`je re~i. Bez obzira da li takav koncept mo`e ili ne mo`e biti uskla|en u ne~ija teolo{ka ili filozofska predube|enja, ipak je ta~no da je Potop bio sasvim jedinstven fenomen koji se nikada ne}e ponoviti, jednogodi{nja demonstracija svemo}nosti pravednog Boga koje ~ove~anstvo ne sme nikada da zaboravi, i kriza u Zemljinoj istoriji koja se mo`e uporediti u Bibliji samo sa stvaranjem i kona~nom obnovom Zemlje vatrom na kraju vremena. U potpunosti je opravdano da se pozivamo na Bo`ju mo} zato {to nas sama Biblija tome u~i, bez obzira da li je ili nije Bog koristio sredstva dostupna na{em nau~nom shvatanju, za skupljanje po dve od svake vrste `ivotinja u Barku i za brigu i o~uvanje tih `ivotinja u Barci tokom 371 dana Potopa.

POSLEPOTOPNI RASPORED @IVOTINJA

Problem koji je u bliskoj vezi sa ovim koji smo upravo analizirali, a ipak onaj koji zahteva posebnu pa`nju, je raspored `ivotinja {irom Zemlje posle Potopa. Ako je Potop bio geografski univerzalan, onda je nestalo celokupno kopneno `ivotinjsko carstvo koje nije bilo na Barci, a sada{nji raspored `ivotinja mora biti obja{njen na osnovu migracija sa planine Ararat. Kako bi jasno izneli ovaj problem, spomenu}emo ovde samo dve grupe `ivotinja, edentate (krezubice) i marsupialije (torbare). Krezubice su sporo kre}u}e, skoro bezube `ivotinje, od kojih se neke nalaze u d`unglama Ju`ne Amerike (lenjivci, oklopnici i mravojedi). Kako su oni mogli da putuju toliko daleko od Bliskog Istoka? Marsupialije, ili torbarski sisari, nalaze se samo u Australiji i zapadnoj hemisferi. Kako se mo`e objasniti ova posebnost `ivotinjskog rasporeda?

Tri glavna gledi{ta

Postoje tri op{te prihva}ena gledi{ta o tome kako je nastao takav raspored `ivotinja. Prvo, imamo religiozne zastupnike lokalnog Potopa koji tvrde da su ve}ina ovih `ivotinja bile verovatno stvorene u ekolo{kim ni{ama u kojima se sada nalaze. Drugo, imamo zastupnike univerzalnog Potopa koji veruju da su ove `ivotinje dostigle svoje sada{nje lokacije talasima migracije tokom vekova koji su usledili posle Potopa.59 I tre}e, imamo evolucionu {kolu savremene nauke, koja obja{njava takav raspored na osnovu postepenih procesa migracije tokom miliona godina, zajedno sa evolucijom potpuno novih vrsta `ivotinja u geografski izolovanim oblastima. Neobi~na odlika ove podele mi{ljenja jeste da se, u odre|enom pogledu, ve}ina zastupnika univerzalnog Potopa priklju~uje evolucionistima u pozivanju na migraciju `ivotinja iz udaljenih zona, nasuprot teoriji posebnog stvaranja `ivotinja u njihovim sada{njim (poslepotopnim) ekolo{kim zonama. I evolucionisti i zastupnici univerzalnog Potopa tvrde da su me|ukontinentalni kopneni mostovi pomogli `ivotinjama u njihovim migratornim pokretima du` povr{ine Zemlje. Me|utim, postoje dve zna~ajne razlike izme|u ove dve {kole misli: (1) evolucionista dozvoljava milione godine, umesto samo hiljade, za 63

sada{nji raspored `ivotinja, i (2) evolucionista dozvoljava razvoj razli~itih vrsta `ivotinja umesto prihvatanja nepromenljivosti stvorenih vrsta tokom ~itavog perioda `ivotinjskog raspore|ivanja. Spor se uslo`njava kada vidimo da se zastupnici lokalnog Potopa pozivaju na evolucionu vremensku skalu kako bi istakli nemogu}nost univerzalnog rasporeda `ivotinja posle Potopa. Oni su voljni da koriste me|ukontinentalne kopnene mostove kako bi objasnili raspored nekih `ivotinja, ali tvrde da su druge, kao {to su krezubice Ju`ne Amerike i torbari Australije, bile stvorene na kontinentima na kojima ih danas nalazimo. Jedan religiozni nau~nik, ube|en u lokalni Potop, koji je pisao o ovom problemu jeste Rasel L. Mikster, profesor zoologije sa Viton koled`a. U raspravi o kenguru, Mikster pi{e: “Ako su kenguri bili u Barci i prvo dodirnuli kopno u Aziji, o~ekivali bi njihove fosile u Aziji. Po Romeru, jedino mesto gde postoje ili fosili ili `ivi kenguri je Australija. [ta }emo zaklju~iti? Ako fosilne ~injenice zna~e da nikada nije bilo kengura u Aziji, onda kenguri nisu bili u Barci, ili ako jesu, jurili su iz Australije kako bi se sreli sa Nojem, i isto tako brzo su se vratili u svoje prirodno stani{te. Zar nije lak{e verovati da oni nikada nisu bili u Barci, i da su otuda bili u oblasti koju Potop nije pogodio, i da se Potop javio samo u oblasti koju je ~ovek naseljavao?”60 Po{to argumente ovog tipa, zasnovane na problemima zoogeografije, mnogi religiozni ljudi smatraju kao dokazane, moramo da ih ispitamo u izvesnoj meri. Odmah na po~etku treba uvideti da na{a svrha ne mo`e biti da doka`emo da su sve savremene `ivotinje migrirale sa Bliskog Istoka; jer se malo zna o kretanjima `ivotinja u pro{losti, bilo iz nauke, bilo iz Biblije. Neophodno je samo pokazati da je op{ta migracija `ivotinja sa Bliskog Istoka, posle Potopa, razumna i mogu}a.

Australijski torbari

Torbari Australije predstavljaju veoma razli~ite tipove koji imaju paralele me|u placentalnim `ivotinjama. Na primer, postoje torbarske krtice, torbarski mravojedi, torbarski mi{evi, torbarske veverice (lete}i falangeri), torbarski lenjivci (koale), torbarske ma~ke (dasiurusi), torbarski vukovi (tilacinusi), torbarski majmuni, torbarski jazavci (tasmanijski |avoli), neobi~ni gu{teroliki torbari zvani bandikuti, i zecoliki kenguri i valabiji. Pored toga, Australija jedina sadr`i monotremate (sisare koji pola`u jaja) u svetu: kljunar i bodljikavi mravojed.61 Na osnovu pretpostavke da `ivotinje sada{njeg sveta vode poreklo od onih koje su bile u Barci, kako mo`emo da objasnimo ~injenice da se ovi torbari i monotremate ne nalaze nigde drugde u svetu osim u Australiji i da placentalni sisari nikada nisu uspeli da stignu do tog kontinenta?62 D`on V. Kloc, profesor istorije prirode na Konkordija senior koled`u, predla`e: “Mogu}e je da su ti oblici izumrli u Aziji i du` Malajskog poluostrva. Verovatno su mogli da `ive u nekim od ovih oblasti samo veoma kratko i putovali su skoro trenutno do onih mesta koja su uklju~ena u njihov 64

sada{nji opseg. Sama evoluciona {ema zahteva da su `ivotinje izumrle u mnogim delovima u kojima su nekada `ivele.”63 A. Frenklin [al, profesor zoologije na Univerzitetu u Mi~igenu, veoma se pribli`io mogu}em re{enju ovog problema: “Torbari su se ra{irili {irom sveta, u svim pravcima. Nisu mogli da idu toliko daleko do severa pre nego {to su nai{li na nemogu}u klimu, ali je put ka jugu bio otvoren celom du`inom do vrhova Afrike i Ju`ne Amerike i kroz Australiju... Placentalni sisari su se pokazali nadmo}niji u odnosu na torbare u borbi za opstanak i proterali su torbare... To jest, potisnuli su ih ka jugu. Australija je tada bila povezana kopnom sa Azijom, tako da je mogla da primi begunce... Iza njih su nadolazili pravi sisari; ali, pre nego {to su stigli do Australije, taj kontinent se odvojio od Azije, i primitivni tipovi sa juga bili su za{ti}eni od daljeg progona.”64 Po{to su fosilni torbari prona|eni u Evropi, kao i u Australiji i zapadnoj hemisferi, izgleda o~igledno da su u pro{losti migrirali prili~no daleko. Mikster navodi A. M. Dejvisa (A. M. Davies) kako ka`e da “su verovatno stigli u Evropu iz Severne Amerike, ali stvar je naga|ana da li su poreklom iz severne ili ju`ne hemisfere, bilo u Australiji ili Ju`noj Americi, imaju}i na raspolaganju malu koli~inu ~injenica”.65 Ali, kakva prava ima neko da ozna~i transazijske migracije za neke torbare (od Severne Amerike ka Evropi) uprkos nedostatku fosilnih ~injenica za takve `ivotinje u Aziji, a zatim da insistira da drugi torbari nisu mogli da migriraju iz Azije do Australije zbog nedostatka fosilnih ~injenica za torbare u Aziji? Po{to imamo tako “malu koli~inu ~injenica” za obja{njenje migracije torbara, ko mo`e da ka`e da torbari nisu mogli da migriraju u Australiju? Stari zavet nas informi{e da je Izrael vekovima bio naseljen lavovima (Sudije 14,5; 1. Samuilova 17,34; 2. Samuilova 23,20; 1. Carevima 13,24; 20.36; i naro~ito 2. Carevima 17,25), ali gde su fosilni dokazi za njihovo prisustvo u Izraelu?66 Dobro je poznata ~injenica da `ivotinje ostavljaju fosilne ostatke samo pod retkim i posebnim uslovima. Prema tome, nedostatak fosilnih ~injenica za torbare u ju`noj Aziji ne mo`e biti kori{}en kao dokaz da oni nikada nisu bili u tom delu sveta.67 Mikster svakako nema opravdanje za svoju tvrdnju da su kenguri, ako su bili u Barci, “jurili iz Australije kako bi se susreli sa Nojem, i isto tako brzo se vratili u svoje prirodno stani{te”. Koncept univerzalnog Potopa nikako ne uklju~uje takve besmislice. Na prvom mestu, niko ne mo`e da doka`e da je Barka bila gra|ena u istom regionu sveta u kome se i prizemljila.68 U stvari, ako je Potop bio univerzalan, prepotopna geografija je lako mogla da bude razli~ita od one koja sada postoji. Kao drugo, niko ne mo`e da doka`e da su kenguri i drugi australijski torbari bili ograni~eni na Australiju pre Potopa.69 Ako nisu, onda nijedan od izabranih parova torbara nije morao da “juri” kako bi do{ao do Barke tokom 120 godina koliko je konstruisana. Kao tre}e, nije neophodno pretpostaviti da je isti par kengura koji je bio u Barci morao da putuje sve do Australije po{to se Barka spustila na planinu Ararat. Frenk Luis Mar{ je dao neka opa`anja u vezi ovoga, koja bi na ovom mestu mogla biti od pomo}i: 65

“Putovanja od planine Ararat do njihovih sada{njih stani{ta izvr{ena su na isprekidan na~in; svaka generacija je slala predstavnike malo dalje od originalnog doma. Dana{nje prisustvo tapira samo u Ju`noj Americi i na Malajskim ostrvima, suprotnim stranama zemlje, ukazuje na ~injenicu da su `ivotinje migrirale u vi{e od jednog pravca. Zastupnik koncepta stvaranja smatra da ne postoji razlog za verovanje da je takav raspored `ivotinja postignut bilo kakvim drugim procesom osim onoga koji se i danas primenjuje pri raspore|ivanju... Porast broja jedinki bilo koje vrste prouzrokuje potrebu za {irenjem prema horizontu u potrazi za hranom i domom... Njihov dolazak u nove oblasti mo`e biti rezultat namernog pojedina~nog napora ili su oni mo`da stigli naneseni talasima kao pre`iveli od neke obalske nesre}e.”70

Brzo {irenje `ivotinja

[tavi{e, sasvim je nepotrebno pretpostaviti da je bilo potrebno stotine, ili ~ak hiljade godina da bi `ivotinje ostvarile svoj sada{nji geografski raspored. U stvari, postoje neke dostupne ~injenice koje pokazuju da su `ivotinje mogle da dosegnu svoja sada{nja stani{ta neverovatnom brzinom, prelaze}i ogromne kontinente i ~ak {iroka prostranstva otvorenog okeana na svom putu. 1883. godine, ostrvo Krakatau, izme|u Jave i Sumatre, bilo je skoro uni{teno vulkanskom eksplozijom koja je potresla taj deo sveta. Prakti~no 25 godina ni{ta nije `ivelo na ostatku tog vulkanskog ostrva. Ali, “onda su kolonisti po~eli da dolaze - nekoliko sisara 1908; odre|en broj ptica, gu{tera i zmija; razli~iti meku{ci, insekti i ki{ne gliste. 90% novih stanovnika ostrva Krakatau, kako je holandski nau~nik otkrio, bili su oblici koji su mogli tu da stignu putem vetra”.71 Profesor Pol A. Mudi sa Univerziteta u Vermontu govori o tome koliko su velike kopnene `ivotinje bile sposobne da pre|u okeane na prirodnim splavovima i “plutaju}im ostrvima”: “U vreme Potopa, velike mase zemlje i upletene vegetacije, uklju~uju}i drve}e, mogle su da budu i{~upane sa obala reka i odnesene u more. Ponekad su takve mase sretane kako plove okeanom daleko od kopna, jo{ uvek bujne i zelene, sa palmama visokim 6-9 metara. Sasvim je mogu}e da su kopnene `ivotinje bile preno{ene na velike razdaljine ovim na~inom. Majer bele`i da mnoge tropske okeanske struje imaju brzinu od bar dva ~vora; to bi predstavljalo razdaljinu od 80 km na dan, 1.609 km za tri sedmice.”72 Profesor [al daje zanimljivo opa`anje da je “fauna Madagaskara najsli~nija, ne onoj sa svog kontinentalnog suseda Afrike, ve} onoj iz Azije, pri ~emu je praznina premo{}ena Sej{elskim ostrvima ~ije su `ivotinje sli~ne onima na Madagaskaru”.73 Ali kada pogledamo na mapu Indijskog okeana, na{a zapanjenost raste, jer su Sej{elska ostrva 1.100 km severno od Madagaskara, a azijsko kopno je jo{ 2.400 km dalje od Sej{ela! Majmunoliki lemur je prakti~no jedini sisar koji se nalazi na Madagaskaru, pa izgleda da su lemuri prona{li na~in da pre|u 3.500 km Indijskog okeana kako bi stigli do ostrva koje je sada njihov dom.74 66

Iako je ta~no da se pokazalo da ~ak ni okean ne predstavlja krajnju granicu nadolaze}im migracijama `ivotinja, moramo da gledamo na kopnene mostove kao na osnovne na~ine raspore|ivanja `ivotinja {irom sveta. Mar{ sa`ima zna~aj ovih kontinentalnih veza: “Jedan pogled na mapu sveta }e pokazati da, sa izuzetkom uskog razdvajanja kod Beringovog moreuza, kopneni putevi vode od Jermenije do svih zemalja sveta osim Australije. U slu~aju Australije, isto~no-indijska ostrva ~ak i danas formiraju skoro neprekidan most do ju`nog kontinenta. [to se ti~e Beringovog moreuza, nema sumnje da je kopnena veza nekada postojala izme|u Azije i Severne Amerike. Sa zatvorenim moreuzom, hladno vreme Arktika ne bi i{lo na jug, a japanska struja bi se okretala oko obalske linije dalje na sever nego {to to ~ini danas. Plavljenje ovih obala, toplim vodama ove struje, proizvelo bi kopneni put koji bi ~ak i tropski oblici mogli da koriste.”75 [to vi{e istra`ujemo fascinantnu pri~u o rasporedu `ivotinja {irom Zemlje, sve smo vi{e ube|eni da ova ogromna reka raznovrsnih `ivotnih oblika, koja je napredovala sa Azijskog kopna, preko kontinenata i mora, nije bila slu~aj ili slu~ajni fenomen. Umesto toga, vidimo Bo`ju ruku koja vodi i usmerava ta stvorenja na na~ine koje ljudi, uz svu svoju inteligenciju, nikada nisu mogli da doku~e, kako bi veliko poslepotopno `ivotinjsko carstvo moglo da bude stvoreno, i “neka se razi|u po zemlji, i neka se plode i mno`e na zemlji” (1. Mojsijeva 8,17).

SA@ETAK I ZAKLJU^AK

U ovom poglavlju smo izlo`ili tri naj~e{}e kori{}enja negeolo{ka argumenta protiv univerzalnog Potopa. Prvi od njih je argument zasnovan na ograni~enoj upotrebi univerzalnih izraza. Odgovaraju}i na taj argument, izneli smo tri razloga za prihvatanje doslovnog tuma~enja univerzalnih izraza primenjenih u 1. Knjizi Mojsijevoj 6-9: (1) U ve}ini slu~ajeva Biblija koristi takve izraze u doslovnom smislu; (2) kontekst 1. Knjige Mojsijeve 6-9, uklju~uju}i ton celokupne pri~e o Potopu, zahteva doslovno tuma~enje univerzalnih izraza; i (3) fizi~ki fenomeni opisani u ovim poglavljima bili bi besmisleni kada univerzalni izrazi ne bi bili shvatani u bukvalnom smislu. Drugi argument protiv univerzalnog Potopa je bio taj da Noje i njegova porodica nisu mogli ni da skupe ni da se brinu o `ivotinjama, ako je trebalo uklju~iti u Barku po dvoje od svake stvorene vrste. Kao odgovor, ukazali smo na verovatne razlike klimatskih i zoogeografskih uslova pre Potopa u pore|enju sa poslepotopnom obla{}u; ogromni kapacitet Barke; veliki broj morskih stvorenja koja nisu morala da se sme{taju u Barku; mogu}nost velike raznovrsnosti unutar stvorenih vrsta posle Potopa, i mogu}e Bo`je dodeljivanje migratornih instikta i mo}i hibernacije `ivotinjama radi sakupljanja i brige za `ivotinje tokom godine kosmi~ke krize. Kona~no, za argument u vezi poslepotopnog rasporeda `ivotinja, pokazali smo za{to nije nerazumno pretpostaviti da su sve kopnene `ivotinje u svetu danas potekle od onih koje su bile u Barci. Uprkos nedostatku dokaza da su torbari `iveli u Aziji, sasvim je shvatljivo da su torbari mogli da stignu do 67

Australije migratornim talasima iz Azije, pre nego {to se kontinent razdvojio od azijskog kopna. Srazmerno malo je poznato o migracijama `ivotinja u pro{losti; ali, ono {to znamo veoma jasno ukazuje na mogu}nost brze kolonizacije udaljenjih oblasti, iako se u tom procesu moralo pre}i preko okeana. Ne bi bilo potrebno puno vekova za migriranje iz Azije do Ju`ne Amerike preko Beringovog kopnenog mosta, ~ak ni za `ivotinje kao {to su krezubice. Populacioni pritisci, potraga za novim domovima, i naro~ito primoravaju}a snaga Bo`je naredbe `ivotinjskom carstvu (1. Mojsijeva 8,17) brzo su ispunili svaki povoljni deo Zemlje pticama, zverima i puze}im stvorenjima. U~enje Biblije u vezi sa Potopom je jasno. Osim Nojeve porodice, celokupno prepotopno ~ove~anstvo, {iroko rasprostranjeno i beznade`no iskvareno, bilo je uni{teno vodom. Zajedno sa njima u uni{tenje su bile uklju~ene i kopnene `ivotinje, osim onih koje su skupljene u Barku i tu odr`avane Bo`jom mo}i. Nebo i zemlja su zdru`ile snage u toj kosmi~koj kataklizmi, koja je potopila sve najvi{e planine u toku 110 dana i kona~no ostavila Barku nasukanu na planinu Ararat.76 Od putnika Barke potekli su svi ljudi i kopnene `ivotinje koje postoje danas u svetu. Bez obzira koliko slo`eni i nejasni problemi mogu da izgledaju, u pogledu datuma Potopa, ta~ne prirode rasporeda rasa, broja “stvorenih vrsta” kopnenih `ivotinja u Nojevo vreme, i rasporeda `ivotinja od Barke do svih krajeva Zemlje, ~injenica ostaje da je Potop iz 1. Knjige Mojsijeve bio geografski univerzalan. “Tada{nji svet bi vodom potopljen i pogibe” (2. Petrova 3,6); i u svetlu te velike biblijske istine mora se vr{iti kompletno na{e istra`ivanje celokupne istorije ove planete i njenih stanovnika.

Literatura

1. Ramm, op. cit., p. 241. Italik je na{. 2. M. M. Kalisch, Historical and Critical Commentary on the Old Testament (London: Longman, Brown, Green, et al., 1858), pp. 209-210. Italik je na{. Po proceni jednog istori~ara, Kali{ komentari{e o Starom zavetu, “u vreme objavljivanja, da su postojali najbolji komentari o knjigama na engleskom jeziku povezani sa njim i jo{ uvek nisu u potpunosti zastareli, imaju}i posebnu vrednost kao rad obrazovnih Jevreja”. The New Schaff-Herzog Encyclopedia of Religious Knowledge, ed. Samuel M. Jackson (Grand Rapids: Baker Book House, reprinted 1950), VI, 293. 3. Sama priroda hebrejskog jezika ukazuje na zna~aj konteksta za potpuno razumevanje izraza. Tako ha-'ares (zemlja) u 1. Knjizi Mojsijevoj 7,19 mora biti shva}ena tako da zna~i celokupnu planetu jer slede}e re~i govore o “svim najvi{im brdima {to su pod celim nebom”. Aleksandar Hajdel zaklju~uje da biblijski opis “jasno uverava u univerzalnost Potopa”. The Gilgamesh Epic and Old Testament Parallels, p. 250. 4. Vidi W. H. Griffith Thomas, Genesis: A Devotional Commentary (Grand Rapids: Wm. Eerdmans Pub. Co., 1946), pp. 18-19. 5. Ramm, op. cit., p. 240. Italik je njegov. 6. Vidi u nastavku, str. 97, 203-206, 216 za dalju raspravu o tom pitanju. 7. U stvari, ne postoji ni{ta u celom tekstu {to ukazuje da Noje bele`i svoje li~ne utiske o Potopu. Umesto toga, sve se vidi sa Bo`je ta~ke gledi{ta. Bog gleda na ~ove~anstvo i vidi da je pokvareno; Bog izabira Noja i nare|uje mu da izgradi Barku; Bog ga poziva u Barku i zatvara vrata; Bog se setio Noja i `ivotinja i postepeno privodi Potop kraju, i Bog im nare|uje da napuste Barku i daje im svoj specijalan zavet. U stvari, Noje ne izgovara nijednu re~ u celom tekstu, do samog kraja devetog poglavlja, kada Bog stavlja u njegova usta va`no proro~anstvo u vezi njegova tri sina. 8. Kako bi ilustrovali opseg do kog neki nau~nici idu u tom smeru, navodimo rad koji ~ita Lt. Col. F. A. Molony, pred Viktorija institutom u Londonu 1936: “Deo velike mesopotamske ravnice, koja le`i ispod petstote linije, je veliki kao Engleska bez Velsa. Otuda je verovatno da Noje i nje-

68

govi sinovi nisu nikada videli planinu u svom `ivotu... Petnaest lakata je samo oko 7 metara, tako da bi izgledalo da bi se re~ koju mi prevodimo sa 'planine', bolje prevodila kao humke, verovatno nastale ljudskim radom... Istori~ar je znao da su ve{ta~ke humke retko bile vi{e od 15 lakata. On je video da su sve bile prekrivene, zato je napisao “petnaest lakata ih voda prekri; i prekri sva najvi{a brda”'. (“The Noachian Deluge and Its Probable Connection With Lake Van,” Journal of the Transactions of the Victoria Institute, LXVIII (1936), pp. 44, 51, 52.) Por. Moloni je nastavio da obja{njava da je Potop prouzrokovan iznenadnim izlivanjem jezera Van (u isto~noj Turskoj) u mesopotamsku dolinu. Izdizanjem Barke iznad ve{ta~kih humki, vode jezera su pretile da je odnesu u Persijski zaliv. Ali, da bi izbegao takvu sudbinu, Noje je “mogao da spusti jarbol i jedra, i da usidri Barku kada je vetar bio severan”. Komentar ovoga nije potreban! 9. Ramm, op. cit., p. 239. 10. Ibid., p. 192. 11. Navedeno u O. T. Allis, God Spake By Moses (Philadelphia: The Presbyterian and Reformed Pub. Co, 1951), p. 158. Dr Alis je ~vrsto ube|en da 1. Knjiga Mojsijeva govori o geografski univerzalnom Potopu. Ibid., p. 24. 12. Samuel R. Driver, The Book of Genesis (London: Methuen & Co., 1904), p. 101. Za sli~an zaklju~ak vidi John Skinner, A Critical and Exegetical Commentary on Genesis, Vol. I of The International Critical Commentary, p. 165. Drajver, Skiner i Kali{ (gore navedeni) bili su iz stare libelarne {kole teologije. Takvi teolozi, naravno, nisu verovali da je ikada postojao Potop takve veli~ine, Barka takvih dimenzija, ili patrijarh zvan Noje koji je bio star 600 godina. U stvari, oni uop{te nisu stvarno prihvatali istorijsku realnost 1. Knjige Mojsijeve. Ali su imali malo strpljenja za one koji su govorili o prihvatanju istorijske realnosti 1. Knjige Mojsijeve i nisu oklevali da uzmu jasne izjave teksta i preobli~e ih kako bi bile saglasne sa njihovim sopstvenim nau~nim pretpostavkama. 13. Hugh Miller, The Testimony of the Rocks (New York: Robert Carter and Brothers, 1875), p. 358. Ovo izdanje je prvi put objavljeno 1857. i pokazalo se kao izuzetno popularno tokom poslednje polovine 19. veka kada je gledi{te lokalnog Potopa bilo toliko popularno. 14. Jamieson, op. cit., p. 100. 15. Ramm, op. cit., pp. 238-239. On tvrdi da je “neka vrsta geolo{kog fenomena... prouzrokovala da se okeanske vode izdignu do mesopotamske doline. Vode su nosile Barku do planine Ararat... suprotnim dejstvom tog istog geolo{kog fenomena, vode su se povukle iz doline”. Posle navo|enja D`ejmisonove izjave da “Kaspijsko jezero... i Aralsko jezero zauzimaju najni`e delove ogromnog prostora, ~iji ukupan opseg nije manji od 259.000 km2, i koji je izdubljen, u centralnom regionu velikog kontinenta, i bez sumnje je nekada{nje dno okeana”, Ram tvrdi da su “u ovu prirodnu zdelu vode okeana nagrnule”, i “iz te prirodne zdele su se vode povukle”. Ram prihvata zaklju~ke savremene uniformisti~ke geologije. Ali, {ta bi savremeni geolozi rekli o takvom “geolo{kom fenomenu”, koji se navodno desio oko 5.000. ili 6.000. godine pre nove ere? 16. Franz Delitzsch, A New Commentary on Genesis, trans. Sophia Taylor (New York, Scribner & Welford, 1899), p. 270. 17. Treba napomenuti da se njegov saradnik, C. F. Keil, jako suprotstavljao konceptu lokalnog Potopa: “Potop koji se izdigao 15 lakata iznad vrha planine Ararat nije mogao da ostane delimi~an, ~ak i da je trajao samo nekoliko dana, da ne govorimo ni{ta o ~injenici da su se vode izdizale 40 dana i ostale pri svojoj najve}oj dubini 150 dana. Govoriti o takvom Potopu kao delimi~nom je apsurdno. ^ak i da je izbio na samo jednom mestu, ra{irio bi se preko zemlje sa jednog kraja na drugi, i dostigao svuda istu dubinu. Prema tome, koliko god da nau~nici izjavljuju da je on nemogu} i da im je nemogu}e da shvate univerzalan Potop tolike dubine i trajanja u skladu sa poznatim prirodnim zakonima, ta nemogu}nost sa njihove strane ne opravdava nikoga u dovo|enju u pitanje mogu}nosti da svemo}ni Bog proizvede takav doga|aj”. Op. cit., str. 146. 18. Pieters, op. cit., p. 119. J. J. Stewart Perowne, jo{ jedan zastupnik ograni~enog Potopa, neprijatno je iznena|en istim problemom: “^itaju}i ovo predanje te{ko je, mora se priznati, povezati primenjeni jezik sa hipotezom o delimi~nom Potopu... Prava pote{ko}a le`i u povezivanju te izjave (7,19) sa obla{}u u kojoj je Noje navodno `iveo, i tvr|enjem da su vode bile 15 lakata nad planinama”. Loc. cit., pp. 2 181-2 182. Dok religiozni nau~nici ne poka`u volju da raskrste u potpunosti sa uniformisti~kom geologijom, ne}e mo}i da shvate pun zna~aj opisa 1. Knjige Mojsijeve. 19. John Pye Smith, The Relation Between the Holy Scriptures and Some Parts of Geological Science, p. 145. 20. Robert Jamieson, Critical and Experimental Commentary, I, 99. 21. Marcus Dods, The Book of Genesis, Vol. I of The Expositor's Bible, ed. W. Robertson Nicoll (4th ed.; London: Hodder and Stoughton, 1890), p. 55

69

22. Cynddylan Jones, Primeval Revelation: studies in Genesis I-VIII (New York: American Tract Society, 1897), p. 356. 23. Vidi raspravu o prepotopnoj geografiji i klimi, str. 96-97, 185-189, 217-221. 24. Vidi tekst, str. 15-16, za raspravu o tome koje su `ivotinje bile predstavljene u Barci. 25. Jan Lever, Creation and Evolution (Grand Rapids: Grand Rapids International Publications, 1958), p. 17. 26. Ali vidi Majerovu tabelu, na narednim stranama, koja navodi samo 8.600 vrsta ptica. 27. Leupold, op. cit., p. 290. Ptice su naro~ito podeljene u “~iste” i “ne~iste” vrste u 3. Knjizi Mojsijevoj 11, zajedno sa drugim `ivotinjama. 28. John Pye Smith, op. cit., p. 144. 29. Robert E. D. Klark je nedavno zaklju~io: “Svaka teorija evolucije je propala u svetlu savremenih otkri}a i, ne samo da nisu uspeli, ve} su toliko puno proma{ili da izgleda skoro nemogu}e nastaviti verovati u evoluciju”! Darwin: Before and After (Grand Rapids: Grand Rapids International Publication, 1958), p. 145. 30. Vidi Theodosius Dobzhansky, Genetics and the Origin of Species (3rd ed.; New York: Columbia University Press, 1951), pp. 3-10. 31. Frank L. Marsh, Evolution, Creation, and Science (Washington: Review and Herald Pub. Assoc., 1947), pp. 29, 351. 32. Lionel S. Marks, ed., Mechanical Engineers' Handbook (New York: McGrawHill Book Co., Inc., 1958, p. 11,35) izjavljuje da standardni sto~ni vagon poseduje 75 m3 efektivnog kapaciteta. Tako|e vidi “Car Builders' Encyclopedia of American Practice,” Simmons-Boardman Pub. Co., 194951, p. 121. 33. Navedeno u Dobzhansky, op. cit., p. 7. 34. Lever, op. cit., p. 17. 35. H. W. Vaughan: Types and Market Classes of Live Stock (Columbus, Ohio: College Book Co., 1945) p. 85 36. Neka niko ne bude zabrinut zbog prostora koji su zauzimali insekti, crvi i sli~na mala stvorenja, jer isti~emo da, ako je prostor koji je zauzimala svaka jedinka bio u proseku 5 cm, samo jo{ 21 vagon te veli~ine bio bi dovoljan za preko milion jedinki. Izumrle `ivotinje kao {to su dinosaurusi tako|e su mogle da budu predstavljene u Barci, verovatno veoma mladim `ivotinjama, samo kako bi umrli zbog negostoljubivih uslova sredine posle Potopa. 37. Letter from W. E. Lammerts, Livermore, Calif., Nov. 27, '57. 38. Marsh, op. cit., p. 213. 39. Ramm, op. cit., p. 246. 40. Custance, op. cit., pp. 19-20. Da li bar mo`emo da predlo`imo da je Noje mogao da do|e do pija}e vode na osnovu ki{e koja je pala? Kustans zami{lja drugu pote{ko}u kada ka`e da bi “razre|ena atmosfera” pri visinama iznad visine Mont Everesta, ako je Potop prekrio planine, “onesposobila sve osim nekoliko stvorenja neosetljivih na nekoliko momenata nedostatka kiseonika” (op. cit., p. 9). On naro~ito izra`ava zabrinutost za Noja i njegove sinove koji su morali da se penju izme|u tri palube Barke na takvim visinama! On naravno propu{ta osnovnu ~injenicu da atmosferski pritisak zavisi od relativne visine u odnosu na nivo mora. Vazdu{ni stub iznad izdignutog nivoa mora tokom Potopa je bio podjednako visok, a rezultuju}i atmosferski pritisak na nivou mora podjednako velik, kao sada{nji pritisak na nivou mora. 41. W. P. Pycraft: “Hibernation,” article in Encyclopedia Britannica, 1956, Volume 11, p. 539. 42. W. C. Alee, A. E. Emerson, Orlando Park, Thomas Park, and K. P. Schmidt: Principles of Animal Ecology (Philadelphia: W. B. Saunders Co., 1949) p. 106. 43. L. H. Matthews: “The Hibernation of Mammals,” 1955 Report of the Smithsonian Institution, 1956, pp. 410-11. 44. L. H: Matthews: “The Migration of Mammals,” 1954 Report of the Smithsonian Institution, 1955, p. 284. 45. C. P. Lyman and P. O. Chatfield: “Hibernation,” Scientific American, Dec. 1950, p. 19. 46. Marston Bates: “Hibernation,” aritcle in Collier's Encyclopedia, 1956, Vol. 7, p. 11. 47. J. W. Krutch: “Now the Animal World Goes to Sleep,” New York Times Magazine, Jan. 4, 1959. 48. W. C. Allee, et al., op. cit., p. 539. 49. Marston Bates, op. cit., p. 11. 50. Ramm, op cit., pp. 243, 244, 247. Italik je njegov. 51. Brown, Driver, and Briggs, A Hebrew and English Lexicon of the Old Testament, p. 270. Naveo Leupold, op. cit., p. 308.

70

52. Ramm, op. cit., p. 249. D`ejmison tako|e (op. cit., p. 95) zaklju~uje da su “one morale da budu vo|ene Bo`anskim usmeravanjem, po{to je nemogu}e, bilo kojim drugim principom, objasniti njihovo kretanje u parovima”. 53. Ova izjava ima punu podr{ku u Psalmu 29,10, koji definitivno govori o Nojevom Potopu (mabbul): “Gospod je sedio nad Potopom, i sede}e Gospod kao car uvek.” Celi Psalam nagla{ava Bo`ju svemo}nost i dosti`e vrhunac svojim pozivanjem na Njegovo najve}e izra`avanje svemo}nosti. D`. P. Lang isti~e da je “istorija Potopa hapax legomenon u svetskoj istoriji, uporediva sa stvaranjem Adama, ro|enjem i istorijom Hrista, i budu}om istorijom kraja sveta”. Op. cit., p. 295. 54. ^itamo u 1. Knjizi Mojsijevoj 8,1 da “posla Bog vetar na zemlju da uzbije vodu”. Sude}i na osnovu proizvedenih efekata (vidi dole, napomena 4), izgleda da je to moralo da bude ne{to vi{e od samo prirodnog vetra. Leopold, op. cit., pp. 309-310, izjavljuje: “Sigurni smo, kako je elemenat ~udesnog uba~en u materiju nadolaze}eg Potopa, tako isto je i sli~an element doprineo njegovom povla~enju.” Ali, vidi raspravu dalje, za ne-~udesne aspekte poslepotopnih vetrova i njihove mogu}e efekte. 55. Ramm, op. cit., p. 244. 56. Vidi u nastavku, str. 96-97, 203-206, za dalju raspravu ove zna~ajne teme sa nau~ne ta~ke gledi{ta. 57. “Jak isto~ni vetar” iz 2. Knjige Mojsijeve 14,21 te{ko da je mogao da bude samo prirodan vetar, jer je morao istovremeno da duva u suprotnim smerovima, kako bi na~inio da im voda “staja{e kao zid s desne strane i s leve strane” (2. Knjiga Mojsijeva 14,22, 29; citat iz 15,8 i Psalam 78,13), a da ne ometa ljude dok prolaze. Va`no je istaknuti da su vode Jordana bile zaustavljene prilikom poplave (Isus Navin 3,15). Te{ko da je blokada uzvodnim odronom mogla to da sprovede. 58. Ramm, op. cit., p. 297. Sla`emo se sa Ramovom analizom ovog problema, ali se pitamo kako bi impresionirala uniformisti~ke biologe. Su{tina je da dosledan uniformizam ne mo`e da dozvoli nikakva biblijska ~uda. 59. Druga mogu}a teorija je da su `ivotinje bile ponovo stvorene posle Potopa, u svojim sada{njim ekolo{kim ni{ama. To je zastupao D. D`. Vitni, koji je tako|e `estoki zastupnik univerzalnog Potopa. Me|utim, to bi eliminisalo potrebu za Barkom radi o~uvanja `ivotinja tokom Potopa, i naravno nije predlo`eno biblijskim opisom. 60. Russell L. Mixter, Creation and Evolution (American Scientific Affiliation, Monograph Two, 1950), p. 15. 61. M. W. De Laubenfels, Life Science (4th ed.; New York: Prentice Hall, Inc., 1949), p. 285; and Paul Amos Moody, Introduction to Evolution (New York: Harper & Brothers, 1953), pp. 242244 62. Jedini placentalni sisari koji su stigli do Australije bili su slepi mi{evi, pacovi i mi{evi. Mo`da je dingo (pas) unesen od strane Aborid`ina. 63. John W. Klotz, Genes, Genesis, and Evolution (St. Louis: Concordia Publishing House, 1955), p. 226. 64. Evolution (2d ed.; New York: McGraw-Mill Book Co., Inc., 1951), p. 60. Treba napomenuti da je [al evolucionista. 65. Mixter, op. cit., p. 17. 66. U li~nom dopisivanju datiranom na 20. april 1959, Nelson Gluk, palestinski arheolog, izjavljuje: “Ne verujem da su bilo kakvi fosili lavova ikada prona|eni u Palestini, iako su fosili slonova i drugih `ivotinja otkriveni.” 67. Jo{ poznatiji primer je primer ameri~kog bizona. “Le{ine bizona koje su bile rasute preko ravnica u nebrojenim milionima pre dve generacije te{ko da su ostavile trag do danas. Lisice i le{inari su pojeli meso u toku nekoliko ~asova ili dana posle smrti, a ~ak su i skeleti sada uveliko nestali, po{to su kosti razlo`ene i po{to su se raspale u pra{inu pod uticajem vremena.” Carl O. Dunbar, Historical Geology (New York, Wiley, 1949), p. 39. 68. ^injenica da 1. Knjiga Mojsijeva 2,14 spominje Tigris (Hiddekel) i Eufrat svakako ne predstavlja zaklju~an dokaz za suprotno, jer su ta i druga geografska imena mogla da budu prenesena od strane Nojeve porodice u “novi svet”, kao {to se de{ava i u savremenom dobu. 69. Po{to nijedan fosilni kengur stariji od epohe pleistocena nije prona|en u Australiji, niko ne mo`e da doka`e da je bilo koji od njih prepotopan. Vidi Alfred S. Romer, Vertebrate Paleontology (2d ed.; Chicago: University of Chicago Press, 1955), p. 320, and Edwin H. Colbert, Evolution of the Vertebrates (New York: Wiley, 1955), p. 245. [tavi{e, kao {to smo ve} istakli, odsustvo fosila kengura u Aziji ne dokazuje da oni nikada nisu bili tamo. Mora se imati na umu, tokom cele ove rasprave, da se pitanje paleontolo{kih metoda datiranja dr`i pod sumnjom. Na osnovu hipoteze

71

o univerzalnom Potopu, mi nemamo nikakvo uverenje da slojevi koji nose fosile moraju da budu datirani po uniformisti~koj {emi. 70. Marsh, op. cit., p. 291. 71. Rachel L. Carson, The Sea Around Us (New York: Oxford University Press 1951), pp. 9192. “... ja{u}i na vetrovima, plove}i na strujama, ili splavare}i na deblima, plove}im granama, ili drve}u, biljke i `ivotinje... sti`u sa udaljenih kontinenata”. Ibid., p. 89. 72. Moody, op. cit., p. 262. Alfred S. Romer sa Harvarda tako|e izjavljuje: “Izgleda sigurno da kopnene `ivotinje povremeno prelaze zna~ajne mase vode na mestima gde kopnena veza u potpunosti nedostaje... Plove}e mase vegetacije, kakve se nekad pronalaze pri u{}u Amazona, mogu da budu jedan na~in efektivnog tipa ovakve migracije. ^ak bi i slu~aj ulaska histrikoida (glodara nalik na bodljikavo prase) u Ju`nu Ameriku mogao da bude slu~aj ovakve vrste... i jedno uspe{no prela`enje bi moglo da naseli kontinent”. Op. cit., p. 513. 73. Shull, op. cit., p. 70. 74. Vidi Paul Almasy, “Madagascar: Mystery Island,” The National Geographic Magazine, LXXXI (June, 1942), pp. 798, 802. 75. Marsh, op. cit., pp. 291-292. “Geolo{ke i paleontolo{ke ~injenice ukazuju da ovaj kopneni most nikada nije bio zale|en. Izvesno vreme, barem, je ve}i deo bio prekriven pa{njacima...” Ralph Linton, “New Light on Ancient America,” The Scientific Monthy, LXXII (May, 1951), pp. 314-315. Jo{ skorije, Dejvid M. Hopkins je istakao da su “gle~eri mogli da spre~e pristup centralnim delovima Severne Amerike i Azije, ali nikada nisu predstavljale barijeru migraciji izme|u Isto~nog Sibira i centralne Aljaske”. (“Cenozoic History of the Bering Land Bridge,” Science, Vol. 129, No. 3362 (June 5, 1959), p. 1 526). 76. Glasine o otkri}ima Barke, sa~uvane visoko na sne`nim padinama planine Ararat, objavljivane su s vremena na vreme. Me|utim, one nisu nikada potvr|ene i vi{e od jedne ekspedicije u tu oblast nisu uspele u svom poku{aju da je lociraju. Pla{imo se da je bilo kakva nada o njenom o~uvanju hiljadama godina poslepotopne istorije samo `elja. ^ak i da jeste sa~uvana, zatrpavanjem i zamrzavanjem, bilo bi je toliko te{ko prona}i da ni{ta drugo sem bo`anskog usmeravanja ne bi moglo da dovede istra`iva~e do njenog ta~nog mesta.

72

Poglavlje 4

Uniformizam i Potop: Analiza poku{anih uskla|ivanja UVOD

Neprijateljstvo savremenog uniformizma prema geolo{kom katastrofizmu uop{te, i konceptu univerzalnog Potopa, naro~ito je upe~atljiv fenomen savremene nau~ne misli. Uprkos ~injenici da su stvarna opa`anja geolo{kih procesa strogo ograni~ena na one procese koji sada deluju, uniformisti pretpostavljaju da su ti procesi, i samo oni, delovali u pro{losti, i prema tome, moraju biti primenjeni za istra`ivanje porekla. Oni su tako pretpostavili da govore sa zaklju~nim dokazima o pitanjima koja se mogu pravilno shvatiti samo u svetlu Bo`jeg otkrivenja u Bibliji. Geolo{ke ~injenice za veliki Potop se ignori{u, a ~ak se i mogu}nost takve katastrofe u pro{losti odbacuje na osnovu a priori filozofskog razmi{ljanja. Merson Dejvis, istaknuti britanski terenski i laboratorijski paleontolog i godinama o{tri protivnik teorije organske evolucije, ~itao je rad pred Viktorija institutom u kome je ukazao na tu upe~atljivu antipatiju dela geologa po pitanju biblijskog Potopa: “Onda dolazimo lice u lice sa okolnostima koje se ne mogu ignorisati pri bavljenju ovim predmetom… to jest, postojanjem nagla{ene predrasude protiv prihvatanja verovanja u kataklizmu kao {to je Potop. Moramo da zapamtimo da, do pre sto godina, takva predrasuda nije postojala… bar ne kao op{ta. Verovanje u Nojev Potop je bilo aksiomatsko, ne samo u samoj crkvi, ve} i u nau~nom svetu. A ipak je Biblija stajala posve}ena proro~anstvu da }e se, u onome {to naziva "poslednji dani", pojaviti veoma razli~ita filozofija u usponu; filozofija koja }e navesti ljude da gledaju na verovanje u Potop sa nenaklono{}u, smatraju}i ga opovrgnutim, objavljuju}i da "sve stoji tako od po~etka stvorenja" (2. Petrova 3,3-6). Drugim re~ima, u~enje o uniformizmu u svim stvarima (u~enje koje je apostol o~igledno smatrao kao apsolutno neistinito) treba da zameni verovanje u takve kataklizme kao {to je Potop.”1 Dejvis je zatim nastavio da pokazuje koliko je ovo upe~atljivo proro~anstvo apostola Petra po~elo da se ispunjava u poslednjem veku, u u~enju uniformizma, na na~in na koji su ga izneli Haton (Hutton) i Lajel (Lyell), zamenjuju}i u~enja ranijih mislioca. Privode}i svoje uvodne opaske zaklju~ku, rekao je: 73

“I tako, posle osamnaest vekova, kona~no vidimo da se drevno proro~anstvo ispunjava pred na{im o~ima; jer ovde je, kao {to je predvi|eno, mesto gde danas stoji opozicija verovanju u Potop. Ne mo`e se pogre{iti u vezi te ~injenice. Stoji nam pred licem. Bilo ko danas, ko govori u korist verovanja u Potop, odmah nailazi na suprotstavljanje me|u ovim davno predvi|enim linijama mi{ljenja.”2 Pre 1800. godine, neki od istaknutih crkvenih teologa bili su mi{ljenja da Potop ne samo da je bio univerzalan po opsegu ve} da je tako|e bio i odgovoran za preoblikovanje Zemljine povr{ine, uklju~uju}i formiranje sedimentnih slojeva. Me|u onima koji su bili takvog gledi{ta bili su Tertulijan, Hrizoston, Avgustin i Luter.3 Me|utim, donekle je iznena|uju}e uvideti da je geolo{ka teorija Potopa morala da prevazi|e ozbiljnju opoziciju u 17. veku pre nego {to je postala op{te prihva}ena od strane nau~nika i teologa zapadnog sveta. D`on Rej (John Ray, 1692), D`on Arbutnot (John Arbuthnot, 1697) i Edvard Luid (Edward Lhwyd, 1698), izme|u ostalih, insistirali su da fosili nisu ostaci biljaka i `ivotinja iz ranijih perioda ve} nakaze prirode, “koje je proizvela odre|ena 'masna materija', fermentacijom na toploti, stvaraju}i fosilne oblike”, ili semena i klice organizama koji su “potonuli u stene kroz pore, i tu su izrasli u fosilne oblike”, ili ~ak da je Bog stvorio fosile samo da bi zbunio ljude i proverio njihovu veru!4 Tokom poslednjih dvadeset godina 17. veka, me|utim, novi entuzijazam za geolo{ku teoriju Potopa pro{irio se Engleskom i na kontinentu, preko uticaja tri nau~nika sa Kembrid`a: Tomasa Barneta (Thomas Burnet), Sveta teorija Zemlje (A Sacred Theory of the Earth, 1681); D`ona Vudvorda (John Woodward), Esej o prirodnoj teoriji Zemlje (An Essay Toward A Natural Theory of the Earth, 1693); i Vilijama Vistona (William Whiston), Nova teorija Zemlje (A New Theory of the Earth, 1696).5 Toliko je veliki bio uticaj ovih izdanja na razmi{ljanje zapadnih Evropljanja u tim danima da su starije teorije o fosilima zauvek nestale, i D`on Haris (John Harris) je mogao 1697. godine da napi{e da su “svi trezveni i razumni ljudi sada ube|eni da su iskopine morskih `ivotinja, tako obimno prona|ene do dana{njeg dana u Zemljinim slojevima, i u naj~vr{}im stenama i mermeru, trajan dokaz samog Potopa i njegove univerzalnosti".6 Tokom ~itavog 18. veka, i duboko u 19, ~itav niz nau~nika i teologa je proizveo radove u prilog podr{ke geolo{ke teorije Potopa. Na Zapadu je tokom tog perioda skoro bez pitanja bilo prihva}eno da je Potop bio univerzalan i da je bio odgovan za glavne geolo{ke formacije Zemlje. Re~ima ^arlsa Kolstona Gilispija: “Nema sumnje u istorijsku realnost Potopa. Kada je istorija Zemlje po~ela da se razmatra geolo{ki, jednostavno se pretpostavljalo da je univerzalni Potop morao da proizvede velike promene i da je predstavljao prvenstveni agens u formiranju sada{nje povr{ine Zemlje. Njegova pojava je bila dokaz da je Gospod bio vladar, kao {to je i Tvorac.”7 Suprotstavljanje ovoj op{te prihva}enoj geolo{koj teoriji Potopa proizvelo je tri najve}a poku{aja uskla|ivanja u savremenom dobu: teoriju deluvijuma, teoriju mirnog Potopa i teoriju lokalnog Potopa. Razmotrimo svaku od njih.

74

KIVIJEOV KATASTROFIZAM I TEORIJA DELUVIJUMA

Nije bez zna~aja ~injenica da je prvi veliki napad na geologiju Potopa iz 18. veka do{ao od ~oveka koji je bio u potpunosti ube|en da je Potop opisan u 1. Knjizi Mojsijevoj ostavio nepogre{ive dokaze o svojoj veli~ini i razornoj mo}i na povr{ini celokupne Zemlje. Prihvataju}i te osnovne postavke geolo{ke teorije Potopa, on je dobio poverenje velikog broja religioznih ljudi; ali, uvo|enjem drugih elemenata koji su bili su{tinski fatalni za geologiju Potopa, on je nenamerno otvorio vrata raznovrsnim teorijama koje su pretile da isteraju taj koncept sa intelektualne scene sredinom 19. veka.

Kivijeov vi{estruki katastrofizam

^ovek o kome govorimo bio je @or` Kivije (Georges Cuvier, 1769-1832), profesor uporedne anatomije u Prirodnja~kom muzeju u Parizu i osniva~ savremene paleontologije ki~menjaka - ~ovek ogromnog znanja i ugleda. Kivijeovo suprotstavljanje geologiji Potopa je bilo suptilno, jer dok je insistirao da su povr{inske naslage na Zemlji natalo`ene Potopom, tako|e je smatrao da su veliki fosilni slojevi Zemlje natalo`eni serijama velikih poplava, odvojenih velikim periodima vremena, i davno pre stvaranja ~oveka. Posle svake od ovih katastrofa, nekoliko pre`ivelih `ivotinja se pro{irilo {irom Zemlje iznova, samo da bi bile uskoro istrebljene drugom velikom poplavom. Poslednja od ovih vodenih katastrofa bio je Nojev Potop, u vezi koga je on napisao: ”Ako postoji ~injenica koja je dobro utvr|ena u geologiji, to je da je povr{ina na{e planete pretrpela veliku i iznenadnu revoluciju, ~iji period se ne mo`e datirati na pre vi{e od 5 ili 6 hiljada godina”.8 Kivijeova teorija katastrofizma, ili bolje re}i uzastopnih katastrofa, postala je toliko popularna {irom Zapadne Evrope da joj je pripisana zasluga da je odlo`ila op{te prihvatanje teorije organske evolucije puno godina.9 Njegov sledbenik u Pariskom muzeju, Alsid d'Orbinj (Alcide d'Orbigny, 1802 - 1857), oti{ao je korak dalje i smatrao da je svaka od tih katastrofa bila pra}ena potpuno novim stvaranjem `ivotinja. Ve} 1814, gledi{ta Kivijea su bila predlo`ena u Engleskoj preko dr Tomasa ^almersa (Thomas Chalmers), koji je prona{ao prostor izme|u 1. Knjige Mojsijeve 1,1 i 1,2 za taj niz katastrofa pre Adama, i tako ra{irio sada ~uvenu “Teoriju prekida”.10 Mnogi od najve}ih engleskih geologa tog perioda, kao {to su Adam Sed`vik (Adam Sedgwick), Rodrik Mur~inson (Roderick Murchison) i Vilijem Baklend (William Buckland), prihvatili su Kivijeovu teoriju zato {to je izgledalo da pru`a lako obja{njenje za fosilne slojeve.

Baklendova teorija deluvijuma

Vilijem Baklend, profesor geologije na Oksfordu, bio je klju~na figura tokom perioda prelaza koji sada razmatramo. Ve} 1820, kada je kao student geologije na Oksfordu objavio svoje “Vindiciae geologicae, ili obja{njena veza geologije sa religijom” (Vindiciae Geologicae, or the Connection of Geology with Religion Explained ), njegova gledi{ta su u su{tini bila ista kao i Kivijeova. Njegovo napu{tanje starije geologije Potopa bilo je izra`eno na slede}i na-

75

~in: ”^ini se… nemogu}im pripisati formiranje tih slojeva… samo jednoj godini Potopa… slojevi… se moraju pripisati… periodima daleko ve}e starost”.11 Godine 1823, Baklendova slava je bila osigurana objavljivanjem njegove knjige “Ostaci Potopa” (Reliquaie Diluvianae) u kojoj je izneo tezu da se dokazi za Potop, koji je nazvao deluvijum, mogu na}i u velikim naslagama “nanosa” i u kostima tropskih `ivotinja kao {to su slonovi, nilski konji i tigrovi, koje je na{ao izme{ane zajedno u jork{irskoj pe}ini kod Kirkdejla. Kivije je, zauzvrat, prihvatio Baklendove dokaze za Potop i ugradio ih u svoje poslednje i najve}e delo, Discours sur les Revolutions de la Surface du Globe (1826). Govore}i o otkri}ima kod Kirkdejla, Kivije je napisao: “Najpa`ljivije opisani od strane profesora Baklenda, pod imenom deluvijum, i krajnje razli~iti od tih drugih slojeva sli~no natalo`enih materijala, koji se danas neprestano talo`e bujicama i rekama, i koji sadr`e samo kosti `ivotinja koje postoje u zemlji, i kojima je Baklend dao ime aluvijum, sada sa~injavaju, u o~ima svih geologa, najpotpuniji dokaz ~ulima, te ogromne poplave (Nojevog Potopa) koja je do{la kao poslednja katastrofa na{e planete.”12 Tokom ve}eg dela 19. veka, "Baklendova teorija deluvijuma", koja je bila zasnovana na "Teoriji uzastopnih katastrofa" Kivijea, zaokupila je ma{tu teologa koji su bili sre}ni da imaju tako pozitivan dokaz o univerzalnosti Potopa, iako je to zna~ilo pripisivanje ve}ine fosila katastrofama pre Adama. Na kraju krajeva, razmi{ljali su da je va`no bilo ostatiti u toku sa najnovijim geolo{kim teorijama, naro~ito zato {to su "deluvijumski ostaci" od Baklenda i Kivijea jo{ uvek davali dovoljno municije protiv deista koji nikada nisu bili voljni da priznaju Bo`ju mo} za uni{tenje ~ove~anstva univerzalnim Potopom!13 Ohrabreni nau~nim pogledom za ovo novo "uskla|ivanje" 1. Knjige Mojsijeve i geologije, mnogi teolozi tog perioda su nastavili da odbacuju stariju geolo{ku teoriju Potopa u ime "savremene" geologije. Da budemo jasni, starije gledi{te je imalo svoje branioce u narednim decenijama; ali je sve vi{e gledi{te istaknutih geologa postajalo kriterijum za egzegezu prvih poglavlja 1. Knjige Mojsijeve, i veliki Potop je po~eo polako ali sigurno da se povla~i sa svoje priznate pozicije kao najve}e katastrofe u geolo{koj istoriji.14

LAJELOV UNIFORMIZAM I TEORIJA MIRNOG POTOPA

Uspon uniformizma

Zanimljivo je da teolozi nisu po~eli ranije da odbacuju geolo{ku teoriju Potopa u korist teorije uzastopnih katastrofa Kivijea nego {to su profesionalni geolozi po~eli da napu{taju Kivijea! Jer je sada Kivijeovo gledi{te bilo zasen~eno Lajelovom {kolom uniformisti~ke geologije, i u toku pola generacije je utonulo u potpuni zaborav.15 ^arls Lajel (Charles Lyell, 1797 - 1875), "Vrhovni sve{tenik uniformizma" i autor ~uvenog ud`benika “Principi geologije” (Principles of Geology), bio je mladi engleski advokat koji je sa entuzijazmom prihvatio u~enje o postepenim geolo{kim promenama koje je krajem 18. veka zastupao D`ejms Haton (1726-1797), {kotski geolog, smatrao je da su mnogi geolo{ki procesi koji sada deluju na Zemlji bili aktivni tokom veoma dugih perioda u pro{losti, i 76

da takvi postepeni procesi mogu da objasne izgled dana{njeg sveta, sa svojim planinama i dolinama i fosilnim slojevima, bez potrebe pozivanja na iznenadnu i veliku katastrofu. Drugim re~ima, “sada{njost je klju~ za pro{lost”. Lajel je tako|e prihvatio teorije Vilijema (“Slojevi”) Smita (1769-1839), “oca geologije slojeva”, koji je verovao da se slojevi stena uvek javljaju u istoj sekvenci, u zavisnosti od tipa fosila koje sadr`e, i da se bilo koji odre|eni sloj mo`e utvrditi prosto pronala`enjem njegovih “indeks fosila”.16 Ali, Lajel je oti{ao jo{ dalje od svojih prethodnika u svom insistiranju da su svi geolo{ki procesi bili veoma postepeni u pro{losti, i u svom krajnjem u`asavanju od bilo ~ega {to bi predlagalo iznenadnu katastrofu. Slede}i navod iz njegovog ud`benika o geologiji jasno otkriva njegov osnovni stav po ovom pitanju: “Raniji geolozi ne samo da su slabo poznavali postoje}e promene, ve} su bili i nesvesni koli~ine svog neznanja. Sa pretpostavkom prirodno inspirisanom tom nesvesno{}u, nisu oklevali u odlu~ivanju da vreme nikada nije moglo da omogu}i da postoje}e snage u prirodi izvr{e promene velikih magnituda, a jo{ manje tako zna~ajnih revolucija kakve su iznete na svetlost geologijom… Nikada nije postojala dogma koja je vi{e navodila na neukost, i na zatupljivanje znati`elje, od te pretpostavke o razlici izme|u drevnih i postoje}ih uzroka promene. Ona je proizvela najvi{i stepen nepovoljnog stanja uma za prihvatanje ~injenica o onim sitnim, ali neprestanim promenama kojima svaki deo Zemljine povr{ine podle`e… Iz tog razloga su odba~ene sve teorije koje uklju~uju pretpostavku o iznenadnoj i nasilnoj katastrofi i revolucijama cele Zemlje, i njenih stanovnika - teorije koje su ograni~ene time {to nemaju pozivanja na postoje}a pore|enja, i ~ija je `elja da preseku, a ne da pa`ljivo odve`u, Gordijev ~vor.”17 Ovo je svakako bio o{tri uniformizam. Ali je on bio odgovaraju}i za vremena kada su ljudi bili umorni od erupcija revolucija i politi~kih kome{anja, i bili spremni za u~enja koja su govorila izrazima mira i stabilnosti, bilo u vladi ili u geologiji.18 ^injenica da je Lajelov uniformizam bio prihva}en kao istinita filozofija geologije u svim velikim nau~nim centrima u svetu, danas mo`e delom biti pripisana ~injenici da je ^arls Darvin, Lajelov u~enik, sagradio svoju teoriju organske evolucije na uniformisti~kim osnovama koje je Lajel postavio. Darvin nije bio protivan da prizna svoju zahvalnost Lajelu kada je istakao, u knjizi “Postanak vrsta” (The Origin of Species), da ...onaj koji mo`e da pro~ita veliko delo ^arlsa Lajela “Principi geologije”, koje }e budu}i istori~ari prepoznati kao temelj revolucije u prirodnim naukama, a koji ipak ne prizna koliko su veliki bili pro{li periodi vremena, mo`e odmah da zatvori tu knjigu.19

77

Teorija mirnog Potopa

Iako je Lajelov prvi zvuk uniformisti~ke trube ogla{en 1830, bilo je potrebno dosta godina da bi Kivijeova teorija uzastopnih katastrofa bila izba~ena iz umova engleskih geologa. Me|utim, u me|uvremenu, nova teorija je brzo po~ela da se prihvata u Velikoj Britaniji, ~ija je namera bila da u potpunosti izbaci Potop kao faktor koji geolozi trebaju da uzimaju u obzir pri obja{njavanju Baklendovih "deluvijumskih" nanosa. To je bila “Teorija mirnog Potopa” koja je tvrdila da je univerzalni Potop bio previ{e “miran” fenomen da bi ostavio bilo kakve nanose. Iako ju je prvi put predlo`io {vedski botani~ar Karl Line (Carlous Linnaeus, 1707-1778), “Teoriju mirnog Potopa” je prvi put predstavio britanskoj javnosti 1826. godine {kotski sve{tenik D`on Fleming: “Zastupam isto gledi{te kao Line po ovom pitanju; niti smatram, iako sve{tenik, da postoji najmanji razlog za sakrivanje svojih gledi{ta, iako se ona suprotstavljaju napomenama koje je la`na filozofija stvorila u umu javnosti. Formirao sam svoje stavove o Nojevom Potopu, ne na osnovu Ovidija, ve} iz Biblije. Tu mi prosta Mojsijeva pri~a dozvoljava da verujem, da su se vode izdizale iznad Zemlje postepeno… da Potop nije izazvao nikakve nasilne promene, ne pomeraju}i ni zemlji{te ni vegetaciju koju je ono podupiralo… Sa ovim ube|enjem na umu, nisam spreman da posvedo~im o prirodi bilo kakvih preostalih znakova katastrofe, i smatram da se moje po{tovanje za autoritet otkrivenja pove}alo, kada vidim da, na sada{njoj povr{ini, nema spomenika takvog doga|aja.”20 ^arls Lajel je prihvatio novu teoriju kao da je u savr{enom skladu sa uniformisti~kom filozofijom prirode: “Sla`em se sa dr. Flemingom da u Mojsijevoj pri~i ne postoje izrazi primenjeni za ukazivanje na nagle pokrete voda, bilo dok su se izdizale, ili dok su se povla~ile posle prestajanja ki{e i prela`enja vetra preko Zemlje. Suprotno tome, maslinova gran~ica koju je golubica donela izgleda kao jasna indikacija da vegetacija nije bila uni{tena, {to je Noju zna~ilo da }e se kopno pojaviti.”21 Iako je Baklendova teorija “deluvijuma” u`ivala veliku popularnost u Britaniji tokom 1820-ih i nastavila da privla~i teologe mnogo godina kasnije, bila je tako|e na putu da bude u potpunosti napu{tena od strane geologa sredinom 1830-ih. Ovi britanski nau~nici su bili veoma privu~eni Flemingovim i Lajelovim novim “uskla|ivanjem” 1. Knjige Mojsijeve i geologije, po kojoj se za Potop, iako jo{ uvek univerzalan u opsegu, ne bi smatralo da je imao bilo kakav geolo{ki zna~aj. Oni nisu bili spremni da odmah predaju Kivijea u korist Lajela, jer su jo{ uvek razmi{ljali u terminima Kivijeove teorije uzastopnih katastrofa. Ali, takozvani “deluvijumski” nanosi koje je Baklend pripisao Potopu, mora da su bili umesto toga natalo`eni poslednjom od velikih geolo{kih katastrofa pre Adamovog doba. Univerzalni Nojev Potop je bio toliko miran po svojim pokretima da nije poremetio ~ak ni maslinovo drve}e, a da ne govorimo o zemlji{tu i stenama! Uniformizam je ostvario svoju prvu veliku pobedu razdvajanjem geologije od 1. Knjige Mojsijeve! 78

Na osnovu slede}e izjave Adama Sed`vika sa Kembrid`a, u njegovom poslednjem obra}anju kao predsednika Geolo{kog dru{tva 1831, o~igledno je da je ovo postalo nau~no raspolo`enje u Velikoj Britaniji tokom 1830-ih: “Smatram da je ispravno, kao jedan od mojih poslednjih ~inova pre nego {to napustim ovu stolicu, da ovako javno pro~itam moje oporicanje. Trebali smo da zastanemo pre nego {to smo usvojili teoriju deluvijuma, i pripisali svo na{e staro povr{insko kamenje delovanju Mojsijevog Potopa. Jer do sada jo{ uvek nismo prona{li ni jedan trag me|u ostacima biv{eg sveta sahranjenog u ovim nanosima.”22 A pet godina kasnije, Vilijem Baklend sa Oksforda, autor Reliquiae Diluvianae (1823) i promoter teorije “deluvijuma”, kona~no je napisao svoje odbacivanje ranijih gledi{ta u vezi poistove}ivanja povr{inskih nanosa sa Potopom. U {estom tomu serije “Razmatranja iz Brid`votera” (Bridgewater Treatises) objavljenom 1836, Baklend je priznao: “Otkri}a koja su na~injena posle objavljivanja ovog rada (Reliquiae Diluvianae), pokazuju da je veliki broj `ivotinja koje su tu opisane, postojao tokom vi{e od jednog geolo{kog perioda koji je prethodio katastrofi tokom koje su iskorenjene. Otuda izgleda verovatnije da je u pitanju doga|aj koji je bio poslednji od mnogih geolo{kih revolucija koje su proizvedene nasilnim erupcijama vode, a ne srazmerno mirnim talasanjem opisanim u nadahnutoj pri~i. Opravdano se tvrdilo, protiv poku{aja da se poistovete ta dva velika istorijska i prirodna fenomena, da kako je opisano da je izdizanje i opadanje voda Potopa bilo postepenog i kratkog trajanja, one bi proizvele srazmerno malo promene na povr{ini Zemlje koju su preplavile.”23 Tako su u roku od jedne generacije u ranom 19. veku, istaknuti geolozi napustili geolo{ku teoriju Potopa u korist Kivijeovih uzastopnih katastrofa i Baklendovih "deluvijumskih" nanosa; a zatim, pre nego {to je hri{}anska javnost imala vremena da prilagodi svoje mi{ljenje novoj teoriji, geolozi su pali pod ~ini “Teorije mirnog Potopa”, koja je uklonila Potop iz kategorije geolo{kih katastrofa i ostavila ga bez bilo kakvih vidljivih tragova. Po{to ta teorija jo{ uvek ima svoje sledbenike u 20. veku, va`no je da ispitamo njene implikacije u svetlu nauke i Biblije.24

Jezik Biblije

Ve} smo zapazili kako su Fleming, Lajel i Baklend insistirali da je “opisano da je izdizanje i opadanje voda Mojsijevog Potopa bilo postepeno i kratkog trajanja” i da “bi one proizvele srazmerno male promene na povr{ini zemlje koju su preplavile”. Ali, {ta Biblija ima da ka`e o pokretima i efektima voda Potopa? Da li su oni opisani u 1. Knjizi Mojsijevoj izrazima “smirenosti”? Na ovom mestu }e biti dobro da iznesemo re~i Bajrona C. Nelsona. Po{to daje bukvalni prevod 1. Knjige Mojsijeve 8,3 (“i stade voda opadati na zemlji”), dodaje: “Ovde je opisano ne{to od opadanja i toka, ne{to od upadljivog kretanja potopnih voda napred i nazad, dok su se one polako povla~ile u okeanske dubine. Da li je to povla~enje i kretanje bilo usled plima, ili nekih drugih

79

izuzetnih kretanja, Biblija ne ka`e... Ali, svakako izgleda jasno da je bilo dovoljno pokreta, plimnih ili nekih druga~ijih, da uskome{a ogromne koli~ine zemlji{ta, koje je mo`da prekrivalo staru zemlju do ogromne dubine. I malo dalje u opisu Biblije, u kratkoj, a ipak izra`ajnoj pri~i, ka`e se: ‘I voda opada{e sve vi{e‘ (1. Mojsijeva 8,5).”25 Nelson zatim nastavlja isti~u}i druga dva teksta Biblije za koja smatra da mora da sa~injavaju “coup de grace primedbi da je fizi~ko nasilje i katastrofa u Potopu strana samoj Bibliji”. Prvi od ovih tekstova je iz 1. Knjige Mojsijeve 6,13: “Kraj svakome telu do|e preda me, jer napuni{e zemlju bezakonja; i evo ho}u da ih zatrem sa zemljom.” H. C. Leopold zapa`a da “...kako bi na~inio razaraju}u prirodu i surovu realnost ove katastrofe o~iglednijom, njegova svrha je da uni{ti ljude ‘sa zemljom‘. Prema tome, kada je ~ovek istrebljen i njegovo stani{te sa njim, ljudi potpunije shvataju koliko je ozbiljna priroda nedela. Kriti~ari nisu o~ekivali frazu ‘sa zemljom‘ i zbog toga su ga podvrgli o{troj kritici. Previ{e je jasno da bi se kritikovalo.”26 Drugi tekst na koji se poziva Nelson je 2. Petrova poslanica 3,6 ("tada{nji svet bi vodom potopljen i pogibe"), o kome smo ve} govorili u prvom poglavlju. Danas, kada su kontinenti i okeani u stanju ravnote`e, postoje ogromne okeanske struje. Jedna od njih, ju`na ekvatorijalna struja, nosi 6 miliona tona vode u sekundi ka severu du` Ekvatora.27 Ali, koliko su morale da budu mo}nije struje kada su se okeanske vode, pokrenute razvaljivanjem izvora velikoga bezdana i otvaranjem "ustava nebeskih", izdigle iznad najvi{ih planina zemlje u periodu od ~etrdeset dana i zatim posle pet meseci po~ele da opadaju. Nelson jasno ukazuje na nemogu}nost teorije mirnog Potopa: “Kako je more po~elo da se izdi`e, svaka plimna struja je mogla da se penje sve vi{e i vi{e uz reke i doline, {ire}i se dalje i {ire unutar kopna svaki put, a zatim bi se povla~ile. Na nekim mestima, bez sumnje, nadolaze}i pokreti bi bili isto toliko surovi i nasilni kao u zalivu Sv. Mihaila ili u{}u Amazona, ili jo{ ve}i. Pravci plimnih struja i njihova nasilnost bi se menjali sa menjanjem oblika povr{ina na koje su pristizale. Ne ka`emo da je Potop ostvaren postepenim izdizanjem morskog dna, iako je mogao da bude. Ali, da je univerzalni Potop mogao da se ostvari na najne`niji na~in, da li }emo, imaju}i u vidu ono {to znamo o plimama, re}i da je mogao da postoji univerzalni Potop, a da nikakva {teta nije u~injena zemlji? Da li mo`emo da mislimo da je mogu}e da nije bilo struja, pokreta, ni kome{anja voda napred i nazad, i ovamo i onamo?”28 ^ak i da nema ~injenice da Biblija daje jasne indikacije o pokretima i razraju}im efektima potopnih voda, bilo bi nemogu}e zamisliti univerzalan Potop koji bi mogao da bude toliko miran da ostavi povr{inu Zemlje neizmenjenom. ^ak i relativno male koli~ine vode, uklju~ene u re~ne poplave, prouzrokovale su zapanjuju}u {tetu.29 Mostovi, ku}e, ogromne stene i drve}e ~upano je i odno{eno kao obi~ni kamen~i}i i {ibice. Takve poplave ~esto dosti`u dubinu od vi{e od nekoliko desetina metara i njihova glavna snaga

80

se istro{i u toku nekoliko dana ili ~asova. Ali, kada po~injemo da govorimo u terminima Potopa koji “navaljiva{e sve vi{e po zemlji” i “staja{e voda povrh zemlje sto i pedeset dana”, i koji je prekrio “sva najvi{a brda {to su pod celim nebom”,30 moramo da se suo~imo sa ~injenicom da se vi{e ne bavimo fenomenima koji su bliski savremenoj nauci. Prema tome, ne mo`e se negirati da je univerzalni Potop morao da ostvari ogromnu koli~inu geolo{kog rada u relativno kratkom periodu. Erozija i sedimentacija je morala da se odigrava u gigantskim razmerama. Prethodna izostati~ka prilago|avanja, kakve god vrste da su bila, mora da su u potpunosti bila poreme}ena velikim kompleksom hidrostati~kih i hidrodinami~kih sila oslobo|enih potopnim vodama, rezultuju}i verovatno u velikim pokretima. Ogromni plimni efekti, oluje, i velika slo`enost struja, ukr{tenih struja, vrtloga, i drugi hidrauli~ki fenomeni tako|e su morali da budu povezani sa vulkanskim fenomenima i velikim ki{ama. Po{to su poplavne kapije bile zatvorene i izvori velikog bezdana zaustavljeni, mora da je jo{ uvek, dugo vremena, postojalo daleko vi{e ostvarenih geolo{kih aktivnosti kako su se mase vode smirivale u novim basenima i kako se zemlja prilago|avala na nove fiziografske i hidrolo{ke ravnote`e. Leopold insistira da “se moraju uvideti ogromne geolo{ke mogu}nosti koje le`e u pozadini razvaljivanja izvora velikog bezdana. Veli~ina tih erupcija je morala da bude u srazmeri sa stvarnom dubinom Potopa”.31 I on dalje dodaje, u pogledu zna~aja 1. Knjige Mojsijeve 7,18-20 za savremenu nauku: “Kakve mogu}nosti za delovanje ogromnih geolo{kih promena le`e uspavane u tim “mo}nim” vodama! Prirodna snaga gabar je poja~ana jednim meod, “krajnje” u stihu 18 i dupliranjem istog prideva… hebrejskog superlativa… u stihu 19. Kada }e geolozi po~eti da zapa`aju te osnovne ~injenice?”32

Ugro`avanje Barke

Jedan argument koji je ~esto bio izno{en protiv ideje da su se potopne vode brzo kretale napred i nazad du` zemlje, jeste taj da bi Barka bila u opasnosti da potone i njeni putnici ne bi mogli da pre`ive pod takvim uslovima godinu dana. Da bi odgovorili na ovu zamerku, predlo`ili bismo dva zna~ajna razmatranja. Kao prvo, Nojeva Barka nije bila brod, ve} Barka. Biblijske ~injenice ukazuju da je Barka bila sagra|ena naro~ito u svrhu izdr`avanja u`asnog udara talasa. Zanimljivo je da je {kola lokalnog Potopa obezbedila neke informacije od velike koristi u vezi sa ovim. Robert D`ejmison raspravlja o ovom pitanju dugo, i neke od njegovih zaklju~aka sa`eto je izneo Ram: “Barka je imala vrata i tri sprata. Spratovi su funkcionisali isto kao sobe obezbe|uju}i razdvajanje `ivotinja i razdeljivanje strukture. Barka je bila u obliku kutije ili ugaona, a ne aerodinami~ka ili zakrivljena. Ovim oblikom je pove}ala svoj kapacitet nosivosti za tre}inu. To je bio ~amac dizajniran za plutanje, a ne za plovidbu. Piter Jansen iz Holandije je napravio model, a danske barke zvane Fleuten su modelirane prema Nojevoj Barci. Ti modeli su dokazali da je Barka imala ve}i kapacitet od zakrivljenih ili 81

izdu`enih ~amaca. Bilo ih je skoro nemogu}e potopiti… stabilnost takve Barke je velika i ona se pove}ava kako tone dublje u vodu. [to je ni`i centar gravitacije, te`e ju je potopiti. Ako bi centar gravitacije bio dovoljno nisko, Barka bi mogla biti potopljena samo ako bi se nasilno prevrnula. Kakav god da je centar gravitacije bio kod Nojeve Barke, to je svakako bio najstabilniji ~amac.”33 Kao drugo, ne smemo da na~inimo gre{ku potcenjivanja implikacija 1. Knjige Mojsijeve 8,1: “A Bog se opomenu Noja i svih zveri i sve stoke {to behu s njim u kov~egu.” Ova izjava se odnosi na vreme kada su vode jo{ uvek bile pri svom najvi{em nivou, a izvori velikoga bezdana se jo{ uvek nisu zaustavili (1. Mojsijeva 8,2). Va`no je da se podsetimo da re~ “opomenu” (zakar) u ovom kontekstu ne zna~i da je Bog zaboravio Barku i njene putnike izvesno vreme! Po hebrejskoj upotrebi, zna~enje re~i “zakar” je “odobrenje zahteva, za{tita, pru`anje”, kada je Bog subjekat, a ljudi su objekat.34 U stvari, kako Leopold uo~ava, “Bo`ja mo} u ~uvanju Barke, usred takvih opasnosti, se jasnije isti~e”.35 Prema tome, kada obja{njavamo bo`anski planiranu strukturu Barke i Bo`ju brigu za svoja stvorenja u Barci, veoma je zahvalno insistirati da je Potop morao da bude miran doga|aj za Nojevu porodicu i `ivotinje kako bi nepovre|eni pre`iveli taj jednogodi{nji period.

Maslinov list

Jo{ jedan argument koji slu`i za podr{ku “teorije mirnog Potopa”, koji se ~esto javlja u literaturi pro{log veka, zasnovan je na epizodi o golubici i maslinovom listu. Biblija nam ka`e da “i pred ve~e vrati se k njemu golubica, i gle u kljunu joj list maslinov, koji be{e otkinula; tako pozna Noje da je opala voda sa zemlje” (1. Mojsijeva 8,11). Mora se priznati da ovaj maslinov list nije mogao da bude stari list koji je plutao na povr{ini vode, jer hebrejska re~ “taraf” zna~i “otkinut” ili “sve`”; i {tavi{e, on ne bi dao Noju nikakvu indikaciju da je “opala voda sa zemlje”. D`. P. Lang navodi Deli~a kako ka`e: “Drvo masline ima zelene listove tokom cele godine, i izgleda da izdr`ava vodu, po{to Teofrast, Istorija biljaka IV, 8, i Plinije, Istorija prirode XIII, 50, daju opis maslinovog drve}a u Crvenom moru. Javlja se rano u Jermeniji, iako ne na ve}im visinama Ararata, ve} ni`e, ispod le{nika, duda i kajsije, u dolinama na ju`noj strani.”36 Na osnovu tih ~injenica neki su tvrdili da je Potop bio toliko ne`an u svojim pokretima da ~ak ni drve}e nije bilo poreme}eno, a ~injenica da je golubica donela sve`e otkinut list malsinovog drveta je bila navodno indikacija Noju da su se vode povukle do nivoa na kom je maslinovo drve}e bilo naviknuto da raste. ^arls Lajel je, zastupaju}i “teoriju mirnog Potopa”, tvrdio da “nam maslinova gran~ica, koju je donela golubica, izgleda kao jasna indikacija da vegetacija nije bila uni{tena, kao {to je bila za Noja da }e se kopno pojaviti”.37 Ali, pobijaju}i to, L. Vernon Harkort (L. Vernon Harcourt) je pi{u}i 1838, istakao da Biblija ne ka`e da je golubica donela “maslinovu gran~icu”, ve} 82

samo maslinov list. Za Harkorta, to je “jasno ukazivalo, da on (Lajel) nije ispitivao pri~u Biblije istom pa`njom i precizno{}u, kao {to je to u~inio sa slojevima zemlje”.38 Zna~aj ove razlike se mo`e videti iz ~injenice da “~ak da je i svako maslinovo drvo u Jermeniji bilo i{~upano i prekriveno deluvijumom, o~igledno da je pro{lo dovoljno vremena do se dopusti klijanje semena na izdi`u}em zemlji{tu, iako su ravnice jo{ uvek le`ale pod vodom”.39 Nije neopodno pretpostaviti, kao {to je to Harkourt u~inio, ni da je novo maslinovo drvo moralo da izraste iz semena. Kao {to se ve}ina savremene hortikulture vr{i kori{}enjem ise~enih delova starijih biljaka, isto tako je i poslepotopni biljni `ivot verovatno po~eo iz izlomljenih grana zakopanih blizu povr{ine. Zna~ajno je da je spomenut maslinov list, po{to je dobro poznato da je ovo jedna od najkrepkijih biljaka i da bi bila me|u prvima koje bi iznikle iz takvog ise~enog dela posle Potopa. ^ak i potpuno razvijena drve}a mogu da budu podvrgnuta krajnje surovom tretmanu, a da ipak pre`ive. “Toliko je neuni{tivo da mo`e da pre`ivi na najsiroma{nijim zemlji{tima tokom su{e, {teto~ina, po`ara, ili godina zanemarivanja, i o`ivljava kada se nahrani i zalije i podkre{e, i donosi ~udesan prinos... Podkresivanjem grana do ogoljenih stabala, isecanjem korena i iskopavanjem drveta, uzgajiva~ maslina mo`e da podigne i presadi odraslo drvo u bilo koje vreme. Posle godinu dana potrebnih da se oporavi od ovog {oka, stablo pu{ta nove korenove ka vlazi, razvija nove korenove, i ponovo donosi plodove....”40 Niti drvo mora da raste u ravnicama; moglo je da iznikne visoko na ogoljenim stranama planina mnogo pre nego {to su se potopne vode povukle u nizije. “Prilagodljiva priroda drve}a im dopu{ta da se uzgajaju na zemlji{tima sa velikim sadr`ajem kre~njaka i na stenovitim brdima nepodesnim za druge useve.”41 Iz slede}eg se vidi da je samo nekoliko meseci potrebno od vremena postavljanja odse~enih delova do nicanja listova: “Ise~eni delovi se, prema tome, univerzalno koriste za razvijanje maslinovog drveta. To mogu biti delovi grana pre~nika nekoliko centimetara i duga~ki 150 do 180 cm, posa|eni u zemlji{te gde }e drvo ostati, ili od kra}ih i manjih delova posa|enih u redove u rasadniku. Krupni ~vorovi ili ovoli koji prirodno rastu u osnovi drveta masline, ponekad se seku i sade, pri ~emu se njihovi izbojci sade kao se~eni delovi. U Kaliforniji se drve}e uzgaja iz tvrdih ili mekih drvenih odse~aka. Odse~ci zrelog drveta, postavljeni u pesak uz toplotu na dnu, u februaru formiraju korenove i rastu u maloj meri na jesen. Odse~ci od mekog drveta se uzimaju u oktobru od zrelih vr{nih gran~ica duga~kih oko 13 cm, i postavljaju blizu jedni drugih u pesak radi pu{tanja korenova. Slede}eg maja odse~ci sa korenovima se postavljaju u redove u rasadniku...”42 Tako se zapis o golubici i maslinovom listu savr{eno uskla|uje sa onim {to je poznato o prirodi maslinovog drveta i sa biblijskim opisom velikog Potopa koji je uni{tio svet. 83

Time vidimo da je zaista pogubna slabost zamerke, zasnovane na epizodi sa malinovim listom, ta {to poku{ava da doka`e previ{e toga. Jednostavno je neshvatljivo da je op{ti Potop mogao da ostavi drve}e netaknutim. ^injenica da je 135 dana pro{lo po{to su vode po~ele da se povla~e pre nego {to je golubica mogla da na|e `ivi list je re~ito svedo~anstvo velike ru{ila~ke mo}i Potopa. Mnogi Englezi bi se slo`ili sa L. Vernonom Harkourtom kada je napisao 1838: “Sa `aljenjem se mora konstatovati da je g. Lajel morao da dovede svoju teoriju mirnog Potopa do stepena koji se grani~i sa besmislicom.”43

D@ON PAJ SMIT I TEORIJA LOKALNOG POTOPA

Ra|anje teorije

Iako je “teorija mirnog Potopa” izgledala mnogim teolozima kao izvanredno uskla|ivanje 1. Knjige Mojsijeve i geologije, ubrzo je ve}ini postalo o~igledno da je bila nau~no besmislena. To je bio zanimljiv, ali beznade`an poku{aj da se izbegne neizbe`no, i sada je rukopis “bio na zidu”. Kada je jednom proces “uskla|ivanja” bio uveliko u toku, nije vi{e postojalo ni{ta {to bi spre~ilo potpunu predaju Potopa opisanog u 1. Knjizi Mojsijevoj pred zahtevima uniformisti~kih pretpostavki. Nova era uskla|ivanja je bila na pomolu, i glasnik ove nove ere bio je blizu. Dug i aktivan `ivot D`on Paj Smita (1774-1851) je tekao paralelno sa celokupnom istorijom prelaza nau~ne i teolo{ke misli u pogledu opsega i efekata Potopa. On ne samo da je bio svestan intelektualnih trendova svog doba, ve} je tako|e ~esto ulazio u usmene i pisane sporove, objavljuju}i odre|en broj radova o teolo{kim pitanjima. Pri kraju svoje predava~ke karijere na Homerton koled`u u Londonu, Smit je postao op~injen novom geolo{kom naukom; i po~eo je da dr`i predavanja o uskla|ivanju 1. Knjige Mojsijeve i geologije. Prema jednom od njegovih biografa: “Oslanjaju}i se na ~injenice, jedinom vrednom savezniku u nau~nom istra`ivanju, na{ autor je do{ao do zaklju~ka... da Nojev Potop nije bio, niti je mogao da bude op{ti; i da tvr|enje nije moglo da opstane, osim r|avim izgovorom pretpostavljaju}i ogromno ~udo tokom ~itavog trajanja Potopa.”44 Prvo izdanje njegovog ~uvenog dela, “O vezi izme|u Biblije i nekih delova Geologije” (On The Relation Between the Holy Scriptures and Some Parts of Geological Science), bilo je objavljeno 1839. Peto izdanje, koje je bilo objavljeno posmrtno 1854. godine, sadr`alo je {ezdeset strana argumenata protiv univerzalnosti Potopa (str. 109-149; 264-283), od kojih mnoge od tada koriste zastupnici teorije lokalnog Potopa. Objavljivanje Smitovih predavanja 1839. podiglo je pravu buru protesta me|u religioznim ljudima u Velikoj Britaniji. Pre 1839. godine, rasprave oko Potopa i njegovih geolo{kih efekata vo|ene su srazmerno smireno, iako su pobijanja Adama Sed`vika 1831. i Vilijema Baklenda 1836. godine o pripisivanju povr{inskih nanosa Potopu proizvela nelagodnost u umovima mnogih. Ali sada, po prvi put jo{ od sedamnaestog veka, engleski teolog je odbacio 84

bez nesigurnih izraza geografsku univerzalnost Potopa i potkrepio svoja tvr|enja re~itim i duga~kim argumentima iz nauke i Biblije.45 Da je Paj Smitov biograf mogao da predvidi sporove koji besne unutar konzervativnih religijskih krugova po pitanju Potopa u 20. veku, ne bi pisao toliko optimisti~ki o Smitovoj pobedi u prvoj rundi savremenog spora o geografskom opsegu Potopa: “Nezastra{en ni insinuacijama ni povikom onih koji su bili skepti~ni u pogledu ~injenica nauke, dr Smit je, jo{ glasnije, tvrdio da je geologija u savr{enom skladu i sa Biblijom i sa razumom; a one izjave koje su, pri prvom objavljivanju, prouzrokovale nemir kod nekih, sada su priznate i poznate istine svima sem onima koji, uskog uma i fanati~ki, ‘vole tamu‘ neznanja “umesto svetlosti” saznanja.”46 Ali je ta~no da je ogor~eni povik koji je usledio posle objavljivanja Smitove knjige utihnuo, i duh vremena je bio takav da je veliki broj geologa i teologa brzo prihvatio novu teoriju. Na kraju krajeva, ako nije bilo univerzalnih geolo{kih dokaza za Potop, to mora da je bilo zbog toga {to Potop nije bio univerzalan! Vilijemu Baklendu i njegovim kolegama geolozima je veoma laknulo kada su uvideli da biblijska egzegeza ne zahteva univerzalnost Potopa, jer je “teorija mirnog Potopa” ve} dugo vremena bila logi~ki i nau~no nepodobna za njih. Do 1863. godine, jedan {kotski geolog je mogao da govori prakti~no u ime svih drugih iz svoje profesije, kao i za ve}inu teologa, kada je rekao: “Danas izgleda povr{no ponovo podi}i duhove starih potopa i slomova, koji su, po{to su odigrali toliko aktivnu ulogu u ranoj istoriji geologije, sada ve} vi{e godina tiho potisnuti u zaborav. Samo nekoliko ljudi sada ozbiljno zastupa to uverenje, da je fenomen slojeva nastao usled ogromnog katastrofi~nog Potopa, ili bilo kog broja poplava, velike mo}i i dugog trajanja.”47 Prema tome, mnogo pre sredine 19. veka, teorija lokalnog Potopa je uplovila u more biblijskog i nau~nog spora. Starija uskla|ivanja su tiho izbledela, a Paj Smitova tvrdnja da je Potop bio antropolo{ki univerzalan, iako geolo{ki lokalan, postala je jedna od najve}ih {ema uskla|ivanja ikada stvorenih. U toku samo jedne generacije, geolozi su naveli crkvu da promeni svoja gledi{ta po pitanju Potopa tri puta; ali je ve} pro{lo vi{e od jednog veka spora i istra`ivanja kako bi se procenio puni zna~aj tog trostukog kompromisa izme|u egzegeze i nauke, a kraj jo{ uvek nije na vidiku.

Leonard Vuli i “sloj Potopa” kod Ura

Mnogi teolozi su posle vremena D`on Paj Smita veoma jasno uvideli uzaludnost poku{avanja da se u~enje o univerzalnom Potopu pomiri sa uniformisti~kom geologijom. Ali, kako nisu bili voljni da se postave u neprijatnu poziciju suprotstavljanja zaklju~cima istaknutih geologa, oni su prihvatili alternativu teorije lokalnog Potopa pod pretpostavkom da je “lokalna poplava mogla da do|e i ode i da ne ostavi nikakav trag posle nekoliko hiljada godina”.48 85

Svejedno, ve}ina zastupnika lokalnog Potopa nije bila zadovoljna mi{lju da je Potop koji je uni{tio ~ove~anstvo mogao da prekrije Bliski Istok ili ~ak Mesopotamiju u toku vi{e od godinu dana, a da ne ostavi nijedan prepoznatljivi trag. Ovo ose}anje nelagodnosti je jasno bilo posvedo~eno spremno{}u kojom su takvi teolozi prihvatili Leonard Vulijeve (Leonard Wooley) tvrdnje da su prona|eni neosporni dokazi Potopa opisanog u 1. Knjizi Mojsijevoj u 2,5 metara debelom sloju ~iste gline ispod drevnog grada Ura u donjoj Mesopotamiji.49 Kada je ovo otkri}e na~injeno 1929. godine i kada je profesor Stefan Lengdon (Stephen Langdon) objavio nekoliko meseci kasnije da je na~inio sli~no otkri}e kod grada Ki{a, nekoliko stotina kilometara severno, nastala je velika radost me|u onima koji su prihvatili teoriju lokalnog Potopa. Ovde su, kona~no, bili dokazi za istorijsku realnost Nojevog Potopa (nasuprot onima koji su negirali opis 1. Knjige Mojsijeve); a tako|e, ovde su bili dokazi da Potop nije bio ni{ta vi{e od mesopotamske poplave (nasuprot onima koji su tvrdili da je bio geografski univerzalan). Ovaj zadivljuju}i i neo~ekivani “dokaz” za Potop prouzrokovao je da mnogi zastupnici lokalnog Potopa odbace svoje pre|a{nje mi{ljenje da takav Potop nije morao da ostavi bilo kakve vidljive tragove. To se mo`e videti u izjavi Andrea Perota, upravnika francuskog Nacionalnog muzeja, direktora Mari arheolo{ke ekspedicije, i pobornika teorije lokalnog Potopa: “Izgleda verovatno, a priori, da je katastrofa, u ~iju se veli~inu ne mo`e sumnjati, morala da ostavi tragove u zemlji{tu Mesopotamije. Tamo bi se morale na}i debele naslage aluvijuma koje bi bile natalo`ene osloba|anjem velikih vodenih masa. Dopu{taju}i drevnost doga|aja, koji se odigrao verovatno pre vi{e od dve hiljade godina pre nove ere (najstarija pri~a, sumerska, verovatno se datira na taj datum), takvi tragovi bi bili prona|eni samo na zna~ajnoj dubini, to jest ispod istorijskih slojeva sada{njosti, koji se pijukom mogu na}i skoro na povr{ini.”50 Ali, radost koji su mnogi iskusili ovim novootkrivenim “uskla|ivanjem” 1. Knjige Mojsijeve i geologije uskoro }e izbledeti. Jer je ubrzo data neprijatna objava da “nanosi Potopa” kod Ura i Ki{a nisu bili savremeni; i {tavi{e, “Potop” Ura nije poplavio ~ak ni ~itav grad! D`ord` A. Barton je, pi{u}i kasnije o “nanosima Potopa” kod Ura i Ki{a, rekao da je “Henri Frenkfort, zaista, pokazao da se, na osnovu ~injenica grn~arije na|ene iznad i ispod sloja mulja na dva lokaliteta, dve poplave nisu odigrale u isto vreme, niti su ~ak bile u istom veku!”51 Frensis R. Stili (Francis R. Steele), koji je u vreme pisanja bio asistent asirologije na odseku isto~nja~kih studija pri postdiplomskim studijama Univerziteta u Pensilvaniji, kao i asistent vavilonskog odseka Univerzitetskog muzeja, i koji je u~estvovao u nekoliko arheolo{kih ekspedicija u Iraku, sna`no je odbacio pripisivanje takvih slojeva “velikoj katastrofi koju je Bog doveo kako bi uni{tio gre{ni ljudski rod”. On je insistirao da “pretpostavljeni 'dokaz' nije imao ni{ta sa Potopom zapisanim u Bibliji”.52

86

Teorija lokalnog Potopa i uniformisti~ka geologija

Ako je manja poplava u samo jednom delu drevnog mesopotamskog grada mogla da ostavi 2,4 metara debeo sloj gline koji je jasno prepoznatljiv posle pet hiljada godina, ko bi bio toliko smeo da tvrdi da je biblijski Potop mogao da istrebi celokupnu ljudsku populaciju Mesopotamije (da ne govorimo o celokupnom ljudskom rodu), podigne d`inovsku Barku sa zemlje tokom nekoliko meseci, a da ipak ne ostavi za sobom nikakve geolo{ke dokaze? Sada je pro{lo vreme kada nau~nici mogu da stave u stranu takva pitanja kao nebitna; oni koji ozbiljno razmatraju biblijski opis Potopa smatraju da je to jedan od najrazornijih argumenata protiv celokupnog napora uskla|ivanja 1. Knjige Mojsijeve i uniformisti~ke geologije. Ako savremeni geolozi tvrde da mogu da procene, uz razumnu gre{ku, ~ak i tako male slojeve kao {to su jezerske varve i pouzdano pove`u te i druge manje naslage, glacijalne ili druga~ije, u hronolo{ke serije koje se prote`u du` milione godina,53 onda religiozni ljudi koji prihvataju takve metode datiranja ne moraju da budu iznena|eni kada geolozi u potpunosti odbacuju mogu}nost jednogodi{njeg Potopa koji je uni{tio ~ove~anstvo, ~ak i unutar granica Bliskog Istoka. Kako smo ranije napomenuli, Bernard Ram poku{ava da prilagodi 1. Knjigu Mojsijevu uniformisti~koj geologiji zastupaju}i teoriju Hjua Milera da su se okeanske vode izlile u “prirodnu zdelu” Zapadne Azije, prekrivaju}i 260.000 km2 teritorije uklju~uju}i Mesopotamiju i Kaspijsko jezero, a zatim su se povukle ne ostavljaju}i nikakav vidljiv trag u tom regionu. Ram zaklju~uje: “Iz ove prirodne zdele vode su se povukle. Svrha Potopa je bila da istrebi iskvarenu civilizaciju Mesopotamije, a budu}i da je to bio lokalan Potop kratkog trajanja ne bismo o~ekivali da prona|emo bilo kakve nau~ne dokaze za njega, naro~ito posle najmanje 6 hiljada godina delovanja erozije.”54 Postavlja se pitanje, u skladu sa kojim principima savremene uniformisti~ke geologije mo`e neko da tvrdi da je tako velika koli~ina vode mogla da prekrije celokupan Bliski Istok godinu dana? I dalje, kojim principima geologije mo`e neko da tvrdi da bi 6 hiljada godina delovanja erozije bilo dovoljno da izbri{e specifi~ne dokaze za takav Potop? Pretpostavljaju}i da se uniformisti~ki geolozi ne mogu ubediti da se Potop takve veli~ine uop{te odigrao, oni ne}e nikada priznati da se on odigrao u okviru pro{lih nekoliko miliona godina, da ne govorimo o 6 hiljada godina koje je predlo`io Ram. Prema tome, teorija lokalnog Potopa, koju su hiljade religioznih ljudi prihvatili kako bi bili u skladu sa savremenim geolozima, u celini je neuskladiva sa uniformisti~kim pretpostavkama savremenih geologa! Jedina vrsta “uskla|ivanja” 1. Knjige Mojsijeve i geologije, koja mo`e da zadovolji doslednog uniformisti~kog geologa, je ona koja u potpunosti elimini{e bilo kakvu poplavu koja i u najmanjoj meri li~i na onu opisanu u 1. Knjizi Mojsijevoj. Ne mo`e biti uskla|ivanja izme|u Mojsija i Lajela, uprkos `eljama mnogih religioznih ljudi danas. 87

SA@ETAK I ZAKLJU^AK

U ovom poglavlju smo pratili uticaj geolo{kih teorija ranog 19. veka na gledi{te religioznih ljudi o Potopu. Tokom 18. veka i duboko u 19, ve}ina teologa i nau~nika zapadnog sveta je verovala da je Potop bio odgovoran za velike fosilonosne slojeve na Zemlji. Ali, uspon Kivijeove teorije uzastopnih katastrofa, koja je pripisala ve}inu fosilnih slojeva vremenu, daleko pre stvaranja ~oveka, prouzrokovala je da mnogi napuste stariju geolo{ku teoriju Potopa. Vilijem Baklend je predvodio put u Velikoj Britaniji isti~u}i “deluvijumske” naslage kao pozitivan dokaz poslednje i najve}e katastrofe u istoriji Zemlje - Potop iz 1. Knjige Mojsijeve. Ali, veliki broj religioznih ljudi jo{ nije po~eo da prihvata gledi{te o “uzastopnim katastrofama” kada su Baklend i Sed`vik, zajedno sa drugim geolozima, po~eli javno da odbacuju svoja ranija gledi{ta. “Deluvijumske” naslage vi{e nisu pripisivane Potopu, ve} poslednjoj u nizu katastrofa pre Adama. Potop, iako je jo{ uvek smatran za univerzalan, sada je bio opisivan kao srazmerno “miran” doga|aj koji nije ostavio nikakve prepoznatljive geolo{ke efekte. Do tog trenutka, crkva je ve} bila spremna za poslednji stupanj procesa uskla|ivanja, jer je 1839. godine D`on Paj Smit izneo svoju teoriju da Potop nije bio ni{ta drugo osim lokalne poplave u mesopotamskoj dolini. Kona~no oslobo|eni od neophodnosti uskla|ivanja geologije sa 1. Knjigom Mojsijevom, nau~nici su izbacili Potop iz 1. Knjige Mojsijeve iz svojih umova i pridru`ili se ^arlsu Lajelu u njegovim naporima da “strpljivo odve`e Gordijev ~vor” fosilnih slojeva u skladu sa uniformisti~kim principima koje je izneo ve} 1830. Tako je pod sve ja~im udarcima geolo{kog teoretisanja biblijski Potop izbledeo sa intelektualnog horizonta zapadnog sveta do obi~ne senke svoje pro{le sposobnosti izazivanja u`asa - od kataklizme koja je progutala svet do obi~ne poplave u Mesopotamiji. Mnogi teolozi 19. veka, odgajani na donekle anemi~noj filozofiji otkrivenja, uskladili su svoje stavove sa najnovijim nau~nim pretpostavkama, pla{e}i se da bi mogli ponovo da se na|u nasuprot Kopernika i Galileja (kako su geolozi uvek bili spremni da ih podse}aju). Po{to knjige o prirodi i otkrivenje ne mogu da protivre~e jedni drugima, pretpostavilo se da su nova otkri}a geologa i tuma~enja, koja su oni davali povodom ovih otkri}a, bili Bo`ji klju~evi za egzegezu prvih poglavlja 1. Knjige Mojsijeve i da su ljudi, kao {to su bili Baklend i Lajel, bili inspirisani proroci Bo`je Knjige o prirodi. Gledi{te da nauka, a ne Biblija, mora da ima krajnju re~ povodom veli~ine Potopa, svakako nije umrlo sa 19. vekom, kako radosno prihvatanje “dokaza” o “sloju Potopa” Leonarda Vulija, od strane teologa, to jasno prikazuje. Ipak, zna~ajna manjina religioznih ljudi je nastavila da gleda na ta “uskla|ivanja” 1. Knjige Mojsijeve i geologije sa dubokim neodobravanjem i slo`ila bi se sa ocenom Endrjua D. Vajta (Andrew D. White) da “svako ko me{a, vi{e ili manje nauke sa vi{e ili manje Biblije, dobija rezultat koji je vi{e ili manje besmislen”.55 Iz ovog istra`ivanja mo`emo da izvu~emo jednu krajnje zna~ajnu lekciju za sada{nji trenutak: biblijsko u~enje o Potopu ne mo`e biti uskla|eno sa uni-

88

formisti~kim teorijama geologije. Pa`ljivo ispitivanje raznovrsnih “slepih ulica” u koje su religiozni ljudi bili navedeni treba da poslu`i kao sve~ano upozorenje onima koji jo{ uvek istrajavaju u beznade`nom zadatku uskla|ivanja dva me|usobno isklju~iva filozofska koncepta prirode i istorije. Ube|enje pisaca ove knjige je da prava istorijska geologija ne}e nikada biti valjano formulisana sve dok Potop opisan u 1. Knjizi Mojsijevoj, kao univerzalna vodena katastrofa, ne dobije svoje zakonito i va`no mesto u mi{ljenju religioznih nau~nika.

Literatura

1. L. Merson Davies, “Scientific Discoveries and their Bearing on the Biblical Account of the Noachian Deluge,” Journal of the Transactions of the Victoria Institute LXII (1930), pp. 62-63. 2. Loc. cit. 3. Vidi Byron C. Nelson, The Deluge Story in Stone, pp. 7-10, za citate iz pisanja tih ljudi po pitanju Potopa. 4. Ibid., p. 31. Za du`e izvode iz pisma Edvard Luida D`onu Reju, u kojima iznosi zamerke teoriji Potopa u korist teorije “semena” ili “klice”, vidi Edwin T. Brewster, Creation: A Histroy of Non-Evolutionary Theories (Indianopolis: The Bobbs-Merrill Co., 1927), pp. 132-140. 5. Don Cameron Allen, The Legend of Noah (Urbana: University of Illionois Press 1949), pp. 66-112, obezbe|uje veoma dokumentovanu istoriju spora oko Potopa tokom srednjeg veka. 6. Navedeno u Nelson op. cit., p. 51. 7. Charles C. Gillispie, Genesis an Geology (Cambridge: Harvard University Press 1951), p. 42 8. Georges Cuvier, Discours sur les Revolutions de la Surface du Globe (3rd ed,; Paris, 1836), p. 133. Navedeno u William T. Hamilton, The Friend of Moses (New York: M. W. Dodd, 1852), p. 332. 9. George Gaylord Simpson, Life of the Past: An Introduction to Paleontology (New Haven: Yale University Press, 1953), p. 141. 10. Hugh Miller, The Testimony of the Rocks, p. 143. Vidi tako|e Ramm, op cit., p. 196, and Francis C. Haber, The Age of the World: Moses to Darwin (Baltimore: The Johns Hopkins Press, 1959), pp. 201-204. 11. Navedeno u: Harold W. Clark, The New Diluvialism (Angwin, California: Science Publications, 1946), p. 9. 12. Cuvier, op. cit., p. 141. (Navedeno u Hamilton, op. cit., p. 332). 13. Francis H. Haber je istakao da je ta “potraga za uskla|ivanjem izme|u Bo`je re~i i Bo`jih dela bila poku{aj da se na~ini mesto u tradicionalnom gledi{tu za novu nauku. U retrospektivi, mo`emo da vidimo da su geolozi to ostvarili, uz nesvesnu pomo} nekih ortodosknih, ubacuju}i kroz kapije biblijske hronologije Trojanskog konja, za koji se smatralo da je pun slavnih nau~nih dokaza o univerzalnom Nojevom Potopu i istoriji prirode kakvu je dala 1. Knjiga Mojsijeva. Mo`da slu~ajno, glavni arhitekta tog ratnog lukavstva bio je baron Kivije... Kivijeovo predstavljanje Potopa kao stvarnog geolo{kog doga|aja ubacilo je ne{to ortodoskong u razmi{ljanje i sada je bilo bezbedno tuma~iti da se biblijska hronologija odnosi samo na ~oveka. Tako je Kivije obezbedio sigurnosni ventil izme|u navodnih dokaza o drevnoj Zemlji i Mojsijeve istorije, i izme|u napretka geologije i povla~enja teologije”. The Age of the World: Moses to Darwin, pp. 194, 199. 14. Vidi Charles Burton, Lectures on the Deluge and the World After the Flood (London: Hamilton, Adams & Co., 1845), pp. 16-17; and James M. Olmstead, Noah and His Times (Boston: Gould and Lincoln, 1854), p. 154. 15. Upe~atljiva odbrana Kivijeovog katastrofizma se mo`e na}i u N. Heribert-Nilsson's Synthetische Artbildung (Lund, Sweden: Verlag CWE Gleerup, 1953), od 1130 strana, koji predstavlja rad iz dve knjige na nema~kom jeziku, sa 100 strana sa`etka na engleskom. Heribert-Nilson je bio profesor botanike na Lund Univerzitetu. 16. Citat iz O. D. von Engeln and Kenneth E. Caster, Geology (New York: McGrawHill Book Co., Inc., 1952), pp. 20-25. 17. Charles Lyell, Principles of Geology (11th ed. Rev.; New York: D. Appleton Co. 1892), I, 317-318. 18. Godine 1896, Vilijam Braun Galovej se osvrnuo na veliki trijumf uniformizma i komentarisao: “... re{ili su ga tako da je univerzalni Potop bio odba~en, uprkos Bibliji. Samo bez katas-

89

trofa! Uzmimo samo sada{nju stopu promena, postepeno delovanje danas poznatih uzroka, bez obzira koliko spori bili, i dajmo im dovoljno vremena! Sto hiljada ili milion ili nekoliko miliona godina mo`e se po volji stvoriti radi `eljene svrhe. Istina }e biti onakva kakvu je mi na~inimo, a oni koji je ne prihvate kao takvu, bi}e upore|eni sa progoniocima velikog Galileja.” The Testimony of Science to the Deluge (London: Sampson Low, Marston, & Co., 1896), p. 22. 19. Charles Darwin, The Origin of Species by Means of Natural Selection, Vol. XLIX of Great Books of the Western World, ed. Robert M. Hutchins (Chicago: Encyclopedia Britannica, Inc., 1966), p. 153. Frensis C. Hejber zaklju~uje: “Te{ko da se mo`e sumnjati da je preko Lajelovih Principa Darvinov um bio oslobo|en okova biblijske hronologije; a da se taj korak nije odigrao, te{ko da bi “Postanak vrsta” mogao da se razvije iz Putovanja na Biglu, jer je Darvinova teorija evolucije zahtevala za svoju osnovu daleko vi{e istorijskog vremena nego {to su ~ak i unifomisti~ki geolozi zami{ljali da je potrebno.” Op. cit., p. 268. 20. Edinburgh Philosophical Journal, XIV (April, 1826), pp. 214-215. Naveo John Pye Smith, op. cit., p. 101. 21. Charles Lyell, Principles of Geology, IV, 216. Navedeno u Olmstead, op. cit., p. 169. Za dalju raspravu o problemu maslinovog drveta, vidi u nastavku, pp. 104-106. 22. Adam Sedgwick, “Presidential Address” (1831), Proceedings of the Geological Society, I, 313. Naveo Immanuel Velikovsky, Earth in Upheaval (Garden City, New York: Doubleday & Co., 1955), p. 235. 23. William Buckland, Geology and Minerology Considererd With Reference to Natural Theology (Bridgewater Treatises, 1836), p. 94. Naveo Olmstead, op. cit., p. 159. 24. Tako, D`. Lorens Kalp, religiozni geolog, smatra da “{to se geologije ti~e, ne bi o~ekivali puno zapisa o Nojevom Potopu, ~ak i da je prekrio, kako izgleda da jeste, celokupnu Zemlju... Hiljadu godina kasnije, erozija je mogla da ukloni sve tragove takvog doga|aja. Journal of the American Scentific Affiliation, Vol. 1, No. 3 (June, 1949), p. 25. 25. Nelson, The Deluge Story in Stone, p. 5. 26. Leupold, op. cit., p. 269. 27. Map of the Atlantic Ocean, The National Geographic Magazine (Washington, D.C., December, 1955). Vidi tako|e, Henry Chapin and F. G. Walton Smith, The Ocean River (New York: Charles Scribner's Sons, 1954), pp. 138-139. 28. Nelson, op. cit., p. 4. 29. Za prosvetljuju}u kolekciju svedo~enja u vezi razorne mo}i savremenih re~nih poplava, vidi A. M. Rehwinkel, The Flood (St. Louis: Concordia Publ. House, 1951), pp. 329-340. Vidi tako|e raspravu ispod, pp. 259-261. 30. Doslovan prevod hebrejskog teksta 1. Knjige Mojsijeve 7,18.19.24, H. C. Leupold, op. cit., p. 300. 31. Ibid, p. 296. 32. Ibid., p. 301. Italik je na{. 33. Ramm, op. cit., pp. 230-231. Cf. Jamieson, op. cit., p. 92. Aleksandar Hajdel isti~e da je hebrejski izraz za Barku “teba” i da je srodan sa egipatskim “db't”, {to zna~i “kov~eg”, “kutija”, “sanduk”. Osim prilikom opisa Potopa, koristi se samo za Mojsijevu barku na Nilu (2. Knjiga Mojsijeva 2,3,5). Hajdel zaklju~uje: “Nojeva Barka je, kako je posvedo~eno njenim dimenzijama i imenima kojima je ozna~ena u gr~kom i hebrejskom, imala ravno dno, pravougaonu konstrukciju, kvadratnu na oba kraja i pravu sa strana.” The Gilgamesh Epic and Old Testament Parallels, pp. 233-235. 34. Brown, Driver, and Briggs, A Hebrew and English Lexicon of the Old Testament, p. 270. Naveo by Leupold, op. cit., p. 308. Vidi p. 76. 35. Leupold, op. cit., p. 301. 36. J. P. Lange, op. cit., pp. 310-311. 37. Charles Lyell, Principles of Geology, IV, 216. Naveo Olmstead, op. cit., p. 169. 38. L. Verson Harcourt, The Doctrine of the Deluge (London: Longman, et al, 1838), p. 5. 39. Ibid., p. 8. 40. F. J. Taylor: “California's Strangest Crop,” Saturday Evening Post, October 2, 1954, p. 56. 41. Arnold Krochmal: “Olive Growing in Greece,” Economic Botany, July-Sept., 1955, p. 228. Mora se imati na umu da bi i najvi{i vrhovi planina bili samo nekoliko stotina metara iznad nivoa mora tokom nedelja koje su usledile posle prizemljenja Barke. Shodno tome, klimatski uslovi su mogli da budu najpovoljniji u to vreme za brzo nicanje listova, sa odse~aka maslinovog drveta, ~ak i na najvi{oj planini. 42. I. J. Condit: Article “Olive,” in Encyclopedia Britannica, Vol. 16, 1956, p. 774. Dr Volter Lamerts, koji se bavi hortikulturom u Kaliforniji, u li~nom dopisivanju (Nov. 27, 1957), ka`e da }e

90

“odse~ci maslinovih grana u rovovima dubokim oko 25 cm i prekriveni zemlji{tem i zaliveni, dati izdanke veoma brzo. U stvari, prema tome, sve {to treba da postulirate jeste da su grane maslinovog drve}a slu~ajno zatrpane dovoljno blizu povr{ine u odre|enim oblastima za nicanje izdanaka i tako }ete imati novu generaciju drve}a iz bespolno razmno`enih biljaka” (vidi sliku 2). 43. Harcourt, op. cit., p. 5. 44. John Hamilton Davies, “Sketch of the Literary Life of Dr. John Pye Smith, F.R.S.,” in Smith, op. cit., pp. liii-liv. 45. Prvi registrovani zastupnik gledi{ta lokalnog Potopa bio je Francuz, Isak de la Pejrir (Isaac de la Peyrere), autor Prae-Adamitae (Amsterdam, 1655). Daleko uticajniji su bili Isaac Vossius, Dissertatio de vera aetate mundi (Hague, 1659) i George Kaspar Kirchmaier, De diluvii universalitate dissertatio prolusoria (Geneva, 1667). Ovi kontinentalni radovi proizveli su kao reakciju geologiju Potopa Barneta, Vudvorda i Vistona, o kojima smo govorili gore. Ali, Vus i Kir~mer su uspeli da dobiju dva sledbenika u Velikoj Britaniji: Matthew Poole, Latin Synopsis of Critical Writers upon the Bible (1670); i Bishop Stillingfleet, Origines Sacrae (London, 1790): “Potop je bio univerzalan za ~ove~anstvo; ali iz toga ne sledi neizbe`no univerzalnost u pogledu na povr{inu Zemlje, osim ako se pouzdano ne doka`e da je cela Zemlja bila naseljena pre Potopa; {to, na `alost, ne vidim da ikada mo`e biti dokazano” (p. 337, navedeno u Allen, op. cit., p. 89). Druga dva ~oveka iz kontinentalnog dela Evrope koji su zastupali lokalni Potop bili su Italijan zvani Quirini (1676), i Danthe, u komentaru o Pentateuhu (1791). Me|utim, {to se ti~e Velike Britanije, gledi{te lokalnog Potopa se nikada nije ukorenilo. Poole i Stilingfleet ga samo usput spominju, a zatim je nestalo tokom vi{e od veka do objavljivanja dela D`ona Paja Smita 1839. Don Cameron Alen, op. cit., pp. 66-112, obezbe|uje najdokumentovaniju raspravu o ranim sporovima oko Potopa. Vidi gore, napomena #2. 46. J. H. Davies, op. cit., p. lvi. 47. Archibald Geikie, “On the Phenomena of the Glacial Drift of Scotland,” Transactions of the Geological Society of Glasgow, Vol. I, Part II (2863), 1-190. Naveo Harold W. Clark, op. cit., p. 10. 48. Ramm, op. cit., p. 243. 49. Sir Leonard Woolley, Excavations at Ur (Londnon: Ernest Benn, Ltd., 1954), pp. 27-36. Vuli zaklju~uje (str. 36): “Verzija u 1. Knjizi Mojsijevoj ka`e da su se vode izdigle do visine od 8 metara, {to je izgleda ta~no” (!). 50. Andre Parrot, The Flood and Noah's Ark (Eng. Tr., London: SCM Press Ltd., 1955), p. 45. 51. George A. Barton, Archaelogy and the Bible (7th ed.: Philadelphia, 1937), p. 71. G. E. Wright, Biblical Archaeology (Philadelphia: Westminster Press, 1957), p. 119, opa`a: “Vuli je izgleda iskopao nekih pet jama u ranim slojevima u Uru, ali je samo u dva na{ao nanose vodom no{enih ostataka. Logi~an zaklju~ak na osnovu toga je da poplava koja je u pitanju nije prekrila ceo grad Ur, ve} samo jedan njegov deo. [tavi{e, lokalitet nije pokazivao nikakve poreme}aje, kao rezultat poplave, koje bismo o~ekivali ako se odigrala velika katastrofa”. 52. Francis R. Steele, “Science and the Bible,” Eternity, Vol. III, No. 3 (March, 1952), p. 44. Zaista je razo~aravaju}e videti koliko puno nau~nika je obmanuto da misli da sloj u Uru pru`a dokaze o Potopu iz 1. Knjige Mojsijeve. Harold Peake, The Flood: New Light on an Old Story (New York, 1930), p. 114; Sir Charles Marston, The Bible is True (London, 1934), pp. 67ff; James Muir, His Truth Endureth (Philadelphia, 1937), p. 19; Stephen Caiger, Old Testament and Modern Discovery (London, 1938), p. 34; Sir Frederick Kenyon, The Bible and Archaelogy (London, 1940), p. 140; A. Rendle Short, Modern Discovery and the Bible (London, 1942), p. 98; Alfred Rehwinkel, The Flood (St. Louis, 1951), pp. 47-54, 174-176; E. F. Kevan, “Genesis” u The New Bible Commentary (Grand Rapids, 1953), p. 84; Fred Wight, Highlights of Archaeology in Bible Lands (Chicago, 1955), p. 57; Werner Keller, The Bible as History (London, 1956), pp. 48-51, and Nelson B. Keyes, Story of the Bible World (Maplewood, N. J.: C. S. Hammond & Co. 1959), pp. 19-21. Sa druge strane, sve je vi{e nau~nika koji priznaju nemogu}nost povezivanja Potopa iz 1. Knjige Mojsijeve sa slojem iz Ura. Me|u njima su John Bright, “Has Archaeology Found Evidence of the Flood?” The Biblical Archaeologist, Vol. V; No. 4 (December, 1942), pp. 55-60; R. Laird Harris, “The Date of the Flood and the Age of Man,” The Bible Today, Vol. XXXVII, No. 9 (June-Sept., 1943), pp. 575ff; Byron C. Nelson, Before Abraham (Minneapolis, 1948), p. 108; Merrill F. Unger, Archaeology and the Old Testament (Grand Rapids, 1954), p. 47; Allan A. MacRae, “Archaeology,” Journal of the American Scientific Affiliation, Vol. 8, No. 4 (December, 1956), p. 16; i R. K. Harrison, A History of Old Testament Times (Grand Rapids, 1957), pp. 34-35. Emil G. Krealing, Rand McNally Bible Atlas (Chicago, 1956), p. 44, napominje da je “izvesna nesigurnost” vezana za Vulijeve tvrdnje; a G. Ernest Wright, Biblical Archaeology (Philadelphia, 1957), p. 119, smatra da je “pri~a o Potopu staro predanje, koje ide unazad do kraja kamenog doba (4000. pre nove

91

ere) pre nego {to su sada{nje granice okeana bile fiksirane. Postaviti predanje tako rano omogu}ilo bi nam da objasnimo rasprostranjenost toliko razli~itih verzija katastrofe poplavom {irom zemlje”. 53. Richard Foster Flint, Glacial Geology and the Pleistocene Epoch (New York: John Wiley & Sons, 1955), pp. 389-406, tvrdi da je ledeno doba trajalo vi{e od milion godina. Za dokaz u prilog veoma kratke “pleistocenske epohe” vidi u nastavku. 54. Ramm, op. cit., p. 239. 55. White, op. cit., p. 234.

Poglavlje 5

Savremena geologija i Potop UVOD

Jasno je pokazano, u prva ~etri poglavlja, da biblijski opis Potopa govori o njemu kao o globalnom doga|aju, i antropolo{ki i geografski. Sve negeolo{ke zamerke ovom jednostavnom u~enju Biblije bili su razmotrene, i kako mi verujemo, u potpunosti pobijene. Izgleda da nema razumne sumnje da je, ako se jezik uop{te mo`e iskoristiti za izra`avanje jasnih zna~enja, pisac opisa Potopa (koga podr`avaju mnogi kasniji pisci Biblije, i naro~ito sam Isus) definitivno imao nameru da zabele`i veliku ~injenicu o univerzalnom Potopu koji je uni{tio svet, i koji je je bio apsolutno jedinstven u celokupnoj istoriji ove planete. Me|utim, tako|e smo videli da je, tokom pro{log veka i vi{e, razvoj istorijske geologije bio propra}en postepenim odbacivanjem otkrivenja Biblije po pitanju rane istorije Zemlje, bar o njegovim geolo{kim implikacijama. Osim pojedinih neuspelih poku{aja da se uskladi redosled sedmice stvaranja sa geolo{kim periodima, savremena geologija je u potpunosti odbacila 1. Knjigu Mojsijevu, bar {to se ti~e bilo kakvog geolo{kog zna~aja. Stav Dorsija Hagera, u svom nedavnom predsedni~kom obra}anju pred Geolo{kim udru`enjem Jute, je tipi~an: “Me|u najva`nije odgovornosti geologa spada efekat njihovih nalaza na mentalni i duhovni `ivot ~ove~anstva. Rani geolozi su se borili da oslobode ljude mitova biblijskog stvaranja. Vi{e miliona ljudi jo{ uvek `ivi u mentalnim lancima koje kontroli{u neznalice koje prihvataju Bibliju kao poslednju re~ nauke, i prihvataju tvrdnju sve{tenika A{era da je Zemlja stvorena 4004. godine pre nove ere. Poku{aji da se 1. Knjiga Mojsijeva uskladi sa geologijom, vode do brojnih protivre~nosti. Tako|e, teorija evolucije uveliko uti~e na savremeno mi{ljenje. ^ovekov nastanak od jednostavnih oblika `ivota ~ak i danas prouzrokuje puno spora me|u ‘fundamentalistima‘ koji se dr`e doslovnog tuma~enja Biblije.”1 Na sli~an na~in, hardvarski paleontolog, D`ord` Gejlord Simpson, u zna~ajnom govoru u vezi sa proslavom stogodi{njice darvinizma na Univerzitetu u ^ikagu, rekao je: 92

93

“Sa razumevanjem da je Zemlja krajnje stara, u pore|enju sa ljudskim izrazima vremena, dolazi saznanje da se ona progresivno i radikalno menjala, ali obi~no postepeno i uvek na ure|en, prirodan na~in. ^injenica o promeni nije ranije bila negirana u nauci ili teologiji zapada - na kraju krajeva, Nojev Potop je bio smatran za radikalnu promenu. Me|utim, verovalo se da je Potop imao natprirodne uzroke ili okolnosti koje nisu delovale tokom ~itave Zemljine istorije. U~enje o geolo{kom uniformizmu, kona~no uspostavljeno u ranom 19. veku, pro{irilo je prepoznavanje sveta prirodnih zakona. Zemlja se menjala tokom svoje istorije pod delovanjem prirodnih sila, samo, i istim silama, koje su i sada vidljive i koje jo{ uvek deluju. Koraci koje sam ukratko naveo su smanjili prevlast sujeverja u pojmovnom svetu ljudskih `ivota.”2 Za Potop se nekad verovalo da obja{njava ve}inu fenomena geologije; kasnije je smatran kao jedan doga|aj iz serije geolo{kih kataklizmi koje su bile klju~ne odlike prilikom geolo{kih tuma~enja; zatim se smatralo da obja{njava samo odre|ene povr{inske naslage Zemljine povr{ine; na kraju je bio ili odba~en kao legenda ili tuma~en kao lokalna poplava u Mesopotamiji, oduzimaju}i mu bilo kakave geolo{ke posledice. Mogu se tra`iti savremeni geolo{ki ud`benici ili reference, sa jednog kraja biblioteke na drugi, i u bilo kom radu ili ne prona}i bilo kakvo spominjanje Nojevog Potpa ili mo`da snishodljivu referencu u nekoj istorijskoj napomeni o usponu savremene geologije. ^ovek koji veruje u Bibliju se tako suo~ava sa ozbiljnom dilemom. Kada vi{e hiljada obu~enih geologa, od kojih je ve}ina iskrena i po{tena u svom ube|enju u ispravnost svojih tuma~enja geolo{kih podataka, predstavlja skoro jednoglasnu presudu protiv biblijskog opisa Stvaranja i Potopa, on mora da se veoma nerado suprotstavlja tako velikoj oblasti obrazovanja i autoriteta. Sa druge strane, kada se suo~i sa biblijskim ~injenicama za op{ti Potop, neverovatnog geolo{kog potencijala, jo{ je vi{e nevoljan da odbaci biblijsko svedo~anstvo. To ne predstavlja problem, naravno, ljudima koji ne prihataju nadahnutost Biblije ili autoritet Isusa Hrista. Ali, obu~eni religiozni ljudi znaju da su dokazi za potpuno bo`anski nadahnutu Bibliju daleko te`i od dokaza za bilo kakvu navodnu ~injenicu nauke. Kada se suo~i sa doslednim biblijskim svedo~anstvom za univerzalni Potop, religiozan ~ovek mora svakako da ga prihvati kao nesumnjivo ta~no. Religiozni ljudi su poku{ali da izbegnu ovu dilemu razli~itim strategijama uskla|ivanja biblijskog zapisa stvaranja i Potopa sa {emom unifromisti~ke istorijske geologije. Bar {to se ti~e Potopa, prethodna poglavlja su pokazala da su ti poku{aji prili~no neuspe{ni. Moramo se suo~iti sa odlukom: ili je biblijski zapis Potopa neta~an i mora biti odba~en, ili je sistem istorijske geologije za koji izgleda da ga pobija pogre{an i mora biti promenjen. Ova druga mogu}nost izgleda kao jedina koju biblijski i nau~no obrazovani religiozni ~ovek mo`e iskreno da prihvati, zanemaruju}i “potop” besa i ismejavanja nau~nika, koji takva pozicija nadnosi na njega. Me|utim, ta pozicija nikako ne zna~i da stvarno uo~eni podaci iz geologije moraju da budu odba~eni. Nisu ~injenice geologije, ve} samo odre|ena 94

tuma~enja tih ~injenica, suprotstavljena Bibliji. Ta tuma~enja sadr`e princip uniformnosti i evolucije kao okvir za istorijsku procenu geolo{kih podataka. Ali, istorijska geologija je samo jedna od mnogih grana geolo{ke nauke, i u ve}ini, od malog prakti~nog interesa komercijalnim geolozima, koji imaju malo koristi od nje u svojoj potrazi za naslagama nafte ili minerala. Dr Volter Bu~er, profesor geologije na Kolumbija Univerzitetu, i biv{i predsednik Ameri~kog geolo{kog dru{tva priznaje to kada ka`e: “Navika tra`enja utisnutih detalja sa rude ili iz basena sa naftom, i njenog uvr{tavanja u svoje regionalne okvire, nikako nije op{ta odlika me|u ‘prakti~nim‘ ljudima u na{oj profesiji... Profesionalni geolozi koji rade u naftnoj industriji lako zanemaruju zna~aj fosila, jer u okviru granica naftnog polja ili ~ak jednog sedimentnog basena, istra`ivanje slojeva po litografskim karakterima ~ini da fosili izgledaju suvi{ni.”3 U kontekstu, dr Bu~er osu|uje nedostatak prakti~nog geolo{kog interesa za fosile, zbog svoje pretpostavljene neophodnosti za me|uregionalna i me|unacionalna geolo{ka uskla|ivanja vremena, ali on tu nenamerno priznaje da ta “uskla|ivanja” imaju malu pravu nau~nu vrednost za shvatanje geologije. Ona u stvari nisu su{tinska; i zbog toga je mogu}e da se mogu izvesti potpuno razli~ite {eme uskla|ivanja za koje }e se uvideti da odgovaraju ~injenicama geolo{ke nauke kao i one, ili bolje od onih, koje su sada u modi. Prema tome, postaje veoma zna~ajno da religiozni ljudi ponovo istra`e i ponovo protuma~e veliku masu geolo{kih i paleontolo{kih podataka, imaju}i na umu dva glavna cilja. Prvi cilj bi trebao da bude pa`ljivo ispitivanje trenutno prihva}ene {eme istorijske geologije i njenih usmeravaju}ih principa, kako bi jasno odredili gde su i do koje mere u suprotnosti sa biblijskim izve{tajem o Stvaranju i Potopu. Ako je ova {emu u osnovi pogre{na, kao {to smo morali da procenimo da je tako, onda moramo da poku{amo da shvatimo kako je mogu}e da ju je tako veliki broj odgovornih nau~nika prihvatio kao istinitu. Tako|e }e biti neophodno da otkrijemo i istaknemo neodgovaraju}e delove {eme sa strogo nau~ne ta~ke gledi{ta i da poka`emo da ona ne mo`e na zadovoljavaju}i na~in povezati sve dostupne geolo{ke podatke. Ovo poglavlje }e prvenstveno poku{ati da se bavi pitanjima ove vrste. Drugi cilj, koji }e biti razmatran u slede}em poglavlju, bi}e da se razvije, ako je mogu}e, nova {ema istorijske geologije, koja ne}e biti verna samo biblijskim otkrivenjima, ve} }e tako|e slu`iti i kao bolja osnova za povezivanje dostupnih nau~nih podataka nego {to to ~ini trenutno postoje}a. Ti ciljevi nisu, blago re~eno, lako ostvarljivi. Verovatno }e to morati da poku{aju ljudi koji su u velikoj meri van tabora sada{njih profesionalnih geologa. Malo je verovatno da bi mnogi studenti ove oblasti mogli da pre`ive nekoliko godina intenzivne indoktrinacije uniformisti~kim tuma~enjem geologije, a da ne postanu imuni na bilo kakvo drugo tuma~enje, a jo{ manje je verovatno da bi ikada mogli da dobiju doktorate u ovoj oblasti, a da ga zdu{no ne prihvate. Postoji ogromna koli~ina dostupnih podataka koja se mora ponovo istra`iti i proceniti, dovoljna da zahteva pa`nju mnogih stru~njaka dugi period vremena. Od pisaca ove knjige se o~ekuje, za sada, razvijanje i predstavljanje mogu}ih po~etnih kontura istra`ivanja koje }e stimulisati druge na dalja istra`ivanja du` istih linija.

95

GEOLO[KE IMPLIKACIJE BIBLIJSKOG IZVE[TAJA

Jedino odgovaraju}e mesto za po~etak ovog istra`ivanja je sam biblijski izve{taj o Potopu. Slede}i odeljci izgledaju kao opravdani zaklju~ci na osnovu tog opisa:

(1) Velika erozija usled ki{e

Velike koli~ine vode su padale na Zemlju sa neba, ne u obliku ne`nih kapljica, ve} kao sna`ni pljusak koji je bez prestanka trajao 40 dana i no}i, {irom sveta. Govore}i metafori~ki, Biblija ka`e da se “otvori{e ustave nebeske”. Ova ki{a bi prvo, svojom snagom, zapo~ela eroziju zemlji{ta i stena. Savremena hidrologija je dokazala da je udarac ki{ne kapi veoma zna~ajan faktor u zapo~injanju fenomena erozije.4 Kako su vode po~ele da opadaju ka ni`im nivoima, sadr`e}i ve} odre|enu koli~inu sedimenata koji }e pomo}i u daljem erozivnom delovanju mehanizmima turbulencije i trenja,5 po~ele bi da formiraju poto~i}e. Oni bi na kraju jurili do najbli`ih tokova, ali bi u tom procesu produbljivale sopstvene kanale daljom erozijom. Na taj na~in se danas formiraju velike jaruge, ~esto do velikih dubina prilikom samo jedne ki{ne oluje.6 Jedinstvena i intenzivna ki{na oluja tokom Potopa, kombinovani procesi udara ki{nih kapi, erozije slojeva i jaru`aste erozije, neizbe`no bi izdubili i transportovali ogromne koli~ine zemlji{ta i stena, ~ak i kada nikakvi drugi agensi ne bi bili dostupni za prenos sedimenata.

(2) Oblaci nisu izvor Potopnih ki{a

Globalna ki{a koja je trajala 40 dana, kako je opisano u Bibliji, za svoju proizvodnju bi zahtevala potpuno druga~iji mehanizam od danas dostupnog. Kada bi sva voda u na{oj sada{njoj atmosferi bila iznenada istalo`ena, prekrila bi Zemlju samo do prose~ne dubine od manje od 5 cm.7 Proces isparavanja ne bi mogao da bude efikasan tokom ki{e, naravno, po{to je atmosfera neposredno iznad zemlji{ta ve} bila zasi}ena. Normalni hidrolo{ki ciklus bi, prema tome, bio nesposoban da obezbedi ogromne koli~ine ki{e kakve biblijski zapis opisuje. Implikacija izgleda da je ta, da je prepotopna klima i meteorologija bila veoma druga~ija od sada{nje. Izgleda da je postojao atmosferski izvor vode u potpunosti razli~itog tipa i reda veli~ine od onog koji danas postoji.

(3) Uve}ani okeanski baseni

Koji god da je izvor potopne ki{e, masa vode koja je pala na zemlju te{ko da bi ikad mogla da se vrati na nebesa, jer je sada tamo nema. To mo`e samo da zna~i to da je ve}ina voda na{ih sada{njih okeana u{la u okeane za vreme Potopa. To sa druge strane ukazuje da je odnos kopnene oblasti u odnosu na vodenu oblast bila ve}a pre Potopa, mo`da veoma ve}a, od sada{nje. Ve}ina sada{njeg morskog dna je nekada bilo kopno. Veoma je verovatno da su, kako bi se obezbedilo prihvatanje velike mase vode i omogu}ilo da se kopno ponovo pojavi, morali da se dese veliki tektonski 96

pokreti i izostati~ka pode{avanja, formiraju}i duboke okeanske basene i izdi`u}i kontinente. Izgleda da je na to naro~ito ukazano u pesni~kom iskazu Potopa u Psalmu 104,5-9: “Utvrdio si zemlju na temeljima njenim, Da se ne pomeri za vek veka. Bezdanom kao haljinom odenuo si je; na gorama stoje vode. Od pretnje tvoje be`e, od gromovnoga glasa tvoga teku. Izlaze na gore i silaze u doline, na mesto koje si im utvrdio. Postavio si me|u, preko koje ne prelaze, i ne vra}aju se da pokriju zemlju.” Iz poslednjeg stiha, koji se odnosi na Bo`je obe}anje da se poplava koja je prekrila svet ne}e vi{e nikada nadneti nad zemljom, o~igledno je da se ovaj tekst odnosi na Potop, a ne na prvobitno Stvaranje.8 Prema tome, sigurno je da Biblija ~ini sasvim jasnim da su doga|aji povezani sa Potopom bili ogromnog geolo{kog potencijala i da su morali da proizvedu velike geolo{ke promene.

(4) Vulkanska i seizmi~ka izdizanja

Velike vulkanske eksplozije i erupcije jasno se nagove{tavaju u izjavi da se “razvali{e svi izvori velikoga bezdana”.9 To mora da zna~i da su velike koli~ine te~nosti, mo`da te~nih stena ili magme, kao i vode, bile zato~ene pod velikim pritiskom ispod povr{ine stenovitih struktura Zemlje od vremena svog formiranja i da je ta masa sada eksplodirala kroz velike izvore, verovatno i na kopnu i pod morima. Pore|enjem sa sada{njim fenomenima povezanim sa vulkanizmom, mora da su se odigravali i veliki zemljotresi i cunamiji (popularno poznati kao plimni talasi) proizvedeni {irom sveta. Te erupcije i talasi bi poja~ali delovanje poplavnih voda, a istovremeno bi direktno proizveli veliku geolo{ku aktivnost.

(5) Jedinstvena aktivnost sedimentacije

Celokupan opis jasno ukazuje na zaklju~ak da su ogromne koli~ine zemlje i stena morale da budu iskopane vodama Potopa. Mnogi faktori su morali da doprinesu tome - jake ki{e, nabujali tokovi koje su one prouzrokovale, zemljotresi i vulkanske erupcije, mo}ni plimni talasi, zatim kasnije talasi i druge struje stvorene izdizanjem kopna i spu{tanjem basena, i mo`da mnogi drugi faktori koje sada ne mo`emo ~ak ni da pretpostavimo. Nikada od kada je svet formiran nije bilo tako sna`ne erozije zemlji{ta i slojeva stena, u globalnim razmerama, kao tokom Potopa. A materijali koji su bili erodovani morali su na kraju da se negde ponovo natalo`e, i obavezno u uzastopnim slojevima, kakve danas nalazimo svuda u svetu u velikim sistemima sedimentnih stena.

(6) Idealni uslovi za formiranje fosila

Prepotopna fauna i flora je izgleda bila bogatija i raznovrsnija od sada{nje. To se zaklju~uje na osnovu zaklju~ka da su kopnene oblasti bile daleko ve}e

97

nego danas, a tako|e i na osnovu ukazivanja da je prepotopna klima bila umnogome druga~ija. Takvo stanje }e kasnije biti detaljnije obrazlagano. Za sada }e biti dovoljno da napomenemo da, uz prvenstvenu svrhu Potopa da uni{ti celokupan `ivot na zemlji (bar na kopnu) osim putnika u Barci, mora da je postojao ogroman broj `ivih stvorenja, kao i biljaka, zarobljenih, i na kraju pokopanih u pokretnim masama sedimenata, i naravno pod uslovima povoljnim za fosilizaciju. Nikada pre, niti od tada, nisu postojali tako povoljni uslovi za formiranje fosilnih slojeva.

(7) Uniformizam potkopan Potopom

Kona~no, prema gledi{tu o globalnoj prirodi katastrofe i veli~ini geofizi~kih fenomena koji su je pratili, sledi da Potop predstavlja duboki prekid u normalnim prirodnim procesima. Bilo kakve naslage formirane pre Potopa skoro bi sigurno bile veoma izmenjene velikim kompleksom hidrodinami~kih i tektonskih sila oslobo|enih tokom perioda Potopa. Osnovni princip istorijske geologije, uniformizam, koliko god bio valjan za istra`ivanje naslaga formiranih posle Potopa, ne mo`e, prema tome, biti primenjen pre tog vremena. Taj faktor je od naro~itog zna~aja pri razmatranju tzv. apsolutnih geolo{kih hronometara, za koje se pretpostavlja da daju starosti razli~itih slojeva i same zemlje.

SKLAD IZME\U GEOLO[KIH PODATAKA I BIBLIJSKIH ZAKLJU^AKA Priroda sedimentnih slojeva

Svi biblijski zaklju~ci iz zapisa o Potopu su jasno podr`ani bar na op{ti na~in stvarnim zapisom u stenama. Skoro sve sedimentne stene na Zemlji, koje predstavljaju one koje sadr`e fosile i na osnovu kojih je predlo`ena geolo{ka istorija Zemlje uveliko bila izvedena, bile su natalo`ene vodama u pokretu. Ova izjava je toliko o~igledno i toliko univerzalno prihva}ena da joj nije potreban ni dokaz niti rasprava. Sedimentne stene su po definiciji one koje su bile natalo`ene kao sedimenti, koje Oksfordski univerzitetski re~nik defini{e kao “zemlji{ne ili detritusne materije natalo`ene posredstvom vode”. O~igledno da su te velike mase sedimenata morale prvo da budu erodovane sa neke prethodne lokacije, transportovane, i zatim natalo`ene (mo`da, naravno, vi{e nego jedanput), i da su upravo ona vrsta stvari koja nastaje prilikom bilo koje poplave i koja, kako smo videli, mora da se odigrala na jedinstveno velikoj razmeri tokom velikog Potopa opisanog u 1. Knjizi Mojsijevoj.

Ve}a koli~ina vode u sada{njim okeanima

Postoji, tako|e, puno dokaza da je nivo mora nekada bio daleko ni`i u odnosu na kopno nego {to je to danas, ukazuju}i ili da je koli~ina vode u okeanu bila daleko manja, ili da su se neki delovi morskog dna spustili, ili na oboje. U pro{loj deceniji je otkriven veliki broj “podvodnih planina”, koje nisu ni{ta drugo do potopljena ostrva usred okeana. Te formacije su ravnog vrha, i prema tome, nevulkanske po poreklu, i sada su u ve}ini slu~ajeva vi{e od 2.000 metara ispod povr{ine. Ipak, one daju obilne dokaze da su 98

nekada bile iznad povr{ine. Dr Edvin L. Hamilton (Edwin L. Hamilton), marinski geolog, ka`e u vezi njih: “To su fosilni kopneni oblici sa~uvani u dubinama okeana, gde su uznemireni samo blagim strujama i laganom ki{om materijala sa pu~ine koji dolazi od voda koje se nalaze iznad.”10 Podvodni kanjoni sa~injavaju drugu veoma zanimljivu indikaciju da je nivo okeana bio nekada mnogo ni`i u odnosu na sada{nji nivo mora. To su veliki kanjoni, sli~ni u svakom pogledu velikim re~nim kanjonima na kopnu, ali prostiru}i se pod okeanom. Obi~no se pru`aju od re~ne doline na kopnu prema moru. Jedan od najpoznatijih je podvodni kanjon koji se prostire nekih 480 km od u{}a reke Hadson do dubokog morskog dna. Ti kanjoni postoje u velikom broju oko svakog kontinenta u svetu.11 Njihova upe~atljiva sli~nost sa kanjonima na kopnu izgleda da ide u prilog gledi{ta da su bili formirani iznad okeana. Me|utim, to bi zahtevalo spu{tanje okeana za najmanje nekoliko hiljada metara, i zbog toga su marljivo tra`ena druga re{enja. Neki geolozi su ~vrsto zastupali kopneno poreklo kanjona, pripisuju}i spu{tanje nivoa mora skladi{tenju vode u ledenim pokriva~ima ledenog doba u pleistocenu. U nedavnom pregledu ovog problema, V. D. Tornburi, profesor geologije na Univerzitetu u Indijani, ka`e: “Pote{ko}e na koje se nailazi prilikom obja{njavanja spu{tanja nivoa mora neophodnog da bi se kanjoni usekli vodenim tokovima, izgledaju nepremostive... Ako je Tolstojev zaklju~ak, da se Hadsonov kanjon prostire u dubini od 4.500 m ta~an, veli~ina spu{tanja nivoa mora koja bi dopustila usecanje kanjona iznad povr{ine mora izgleda izvan bilo kakve mogu}nosti ostvarivanja.”12 Prema tome, prvenstveno je pote{ko}a obja{njavanja daleko ni`eg nivoa mora u pro{losti bila ta koja je prouzrokovala da ve}ina geologa poku{a da prona|e na~ine obja{njavanja porekla kanjona dok su pod morem, me|u kojima je trenutno naj{ire prihva}ena hipoteza da su oni bili formirani “turbiditnim strujama” ili tokovima me{avine vode i sedimenata pod vodom. Ova teorija tako|e ima mnogih pote{ko}a, tako da Tornburi ka`e, po{to je pregledao sve teorije: “Poreklo podvodnih kanjona postaje slo`en problem. Teorija da su use~eni turbiditnim strujama, potpomognutim podvodnim klizanjem kopna, predstavlja ne{to povoljnije obja{njenje, ne toliko zbog toga {to daje odgovore na sva pitanja povezana sa njima ve} zato {to naizlazi na manje pote{ko}a od bilo koje druge teorije.”13 Sa druge strane, izgledalo bi da bi potopni uslovi, onako kako se izvode iz zapisa Biblije, mogli da daju razumno obja{njenje za njihovo poreklo. Kako je kopno izdizano, a okeanski baseni spu{tani pri kraju perioda Potopa, velike struje koje su tekle nani`e u okeanske dubine brzo bi erodovale velike klisure u jo{ uvek mekim i neo~vrslim sedimentima izlo`enim spu{tanjem basena. Zatim bi, kako bi se same ove klisure potapale neprestanim dotokom vode sa uzdi`u}ih kontinentalnih blokova, bilo sasvim mogu}e da su turbiditne struje koje su ulazile u kanjone mogle da ih dalje prodube i pro{ire, {to je proces koji se nastavio u maloj razmeri tokom vekova koji su usledili.

99

Ti i drugi dokazi su naveli dr K. K. Lendsa, {efa geolo{kog odseka na Univerzitetu u Mi~igenu, da nedavno ka`e: “Mo`emo li, kao tragaoci za istinom, da i dalje zatvaramo na{e o~i pred o~iglednom ~injenicom da su velike oblasti dana{njeg morskog dna nekada potonule u takvim razmerama koje se mere kilometrima?”14

Vulkanizam

Dalji zaklju~ci na osnovu biblijskog zapisa Potopa jesu da je postojala velika koli~ina vulkanizma i velikih pokreta zemlje, i u ranijim i u kasnijim fazama perioda Potopa. Nesumnjivo je da su ti zaklju~ci podr`ani geolo{kim ~injenicama, bar na op{ti na~in. Veliki deo kopnene povr{ine Zemlje je prekriven materijalom prvobitno izba~enim iz vulkanskih kupa ili otvora. “Stene formirane vulkanskim dejstvom se zovu magmatske, od latinskog izraza za ‘vatru‘. Bez njih, nijedan kontinent ne bi imao sada{nji oblik. Tokom pro{lih geolo{kih perioda, lava je tekla daleko slobodnije nego danas; nije bila izbacivana samo iz kratera, ve} je tako|e izbijala iz velikih pukotina u Zemljinoj kori. Najve}a stenovita formacija na zemlji, koja se prostire vi{e od hiljadu milja du` obala Kanade i Aljaske, nastala je na takav na~in. Lava je izgradila velike visoravni koji sada prekrivaju 520.000 km2 u Va{ingtonu, Oregonu, Ajdahu i severnoj Kaliforniji. A jo{ ve}a erupcija je stvorila ~uveni indijski plato Dekan, ~ije se, nekada istopljene stene, prostiru i do 3 km ispod povr{ine. Argentina, Ju`na Afrika i Brazil imaju sli~ne platoe.”15 Tako|e je zna~ajno da se vulkanske stene nalaze unutar sedimentnih stena svih pretpostavljenih geolo{kih perioda, {to bi se moglo povezati sa biblijskom implikacijom da su “izvori velikoga bezdana” nastavljali da izlivaju svoj sadr`aj tokom ~itavog perioda Potopa (vidi 1. Mojsijevu 8,2). Naravno, dokazi vulkanskog dejstva se ne nalaze samo na kopnu. “Sada{nji nivo znanja o morskom dnu oblasti Pacifi~kog okeana je takav da je poznata iznena|uju}a koli~ina ~injenica za rasedanje velikih razmera, izgradnju planina, vulkanske aktivnosti i pokrete Zemljine kore velikih razmera; to je upadljiva razlika od ranijih pretpostavki, koje su, zbog nedostatka informacija, smatrale da je ova ogromna oblast bila relativno mirna tokom geolo{kog vremena.”16 Naravno, dobro je poznato da je ve}ina okeanskih ostrva, i onih iznad i onih ispod sada{njeg nivoa okeana, bila prvenstveno vulkanskog porekla.

Pokreti zemlje

U pogledu pokreta zemlje, tako|e je poznato da formacije stena Zemlje svuda ispoljavaju duboke dokaze velike tektonske aktivnosti. Ve}ina sedimentnih slojeva (da ne spominjemo vulkanske i metamorfne stene sa jo{ poreme}enijim rasporedom) je bila nagnuta, naborana i rasednuta u ogromnoj razmeri. Krajnje je zanimljivo, u svetlu bibilijskog predloga o izdizanju kopna pri zavr{etku potopnog perioda, da napomenemo da se veruje da je ve}ina sada{njih planinskih lanaca sveta izdignuta (na osnovu fosilnih ~injeni100

ca) tokom navodnog pleistocena ili kasnog pliocena. Flint uzima tu ~injenicu za osnovu svoje teorije “topografske kontrole” kontinentalnih glacijacija. “Uprkos ~injenici da su podaci razbacani i da nisu nikada bili u potpunosti sakupljeni i organizovani, svetski raspored ovih pokreta je upe~atljiv. U Severnoj Americi pokreti u kasnom pliocenu ili pleistocenu koji su uklju~ivali izdizanje stotine metara su zapisani na Aljasci i u obalnim lancima ju`ne Kalifornije... U Evropi su skandinavske planine bile formirane iz oblasti veoma umerenog reljefa i visine u periodu ‘kasnog tercijara‘... Alpi su upadljivo izdignuti u periodu pleistocena i kasnog pre-pleistocena. U Aziji se odigralo veliko rano pleistocensko izdizanje u Turkestanu, Pamiru, Kavkazu i centralnoj Aziji uop{te. Najve}i deo velikog izdizanja Himalaja je pripisan ‘najkasnijem tercijeru‘ i pleistocenu. U Ju`noj Americi peruanski Andi su se izdigli najmanje 1.500 metara u periodu postpliocena.... Pored tih tektonskih pokreta veruje se da su se ve}ina visokih vulkanskih kratera oko pacifi~ke granice, u zapadnoj i centralnoj Aziji, izdigli do svojih sada{njih visina tokom pliocena i pleistocena.”17 Po{to se pretpostavlja da pliocen i pleistocen predstavljaju najskorije geolo{ke epohe, osim sada{njosti, i po{to je prona|eno da skoro sve velike planinske oblasti u svetu sadr`e fosile iz ovih vremena blizu svojih vrhova, nema drugog mogu}eg zaklju~ka osim da su se sve te planine (i prema tome kontinenti na kojima one formiraju svoje osnove) izdigle u su{tini istovremeno i sasvim nedavno. Svakako da se ova ~injenica dobro sla`e sa biblijskim izjavama.

Fosilizacija

Druga biblijska implikacija jeste da je veliki broj `ivih organizama morao da bude zarobljen i zakopan u uskome{anim sedimentima. Pod uobi~ajenim prirodnim procesima koji se sada odigravaju, fosili (naro~ito kopnenih `ivotinja, a ~ak i morskih ki~menjaka) se veoma retko formiraju. Jedini na~in na koji mogu da budu sa~uvani dovoljno dugo od uobi~ajenog procesa raspadanja, le{inarenja i dezintegracije je brzim zakopavanjem u vodenim sedimetnima. Vilijam D`. Miler (William J. Miller), profesor geologije u penziji sa U.C.L.A. isti~e to: “Srazmerno malo ostataka organizama, koji sada naseljavaju zemlju, se talo`i pod uslovima povoljnim za njihovo o~uvanje u obliku fosila... Svejedno je upe~atljivo da je toliko veliki broj fosila ukopan u stene...”18 Jasna ~injenica je da su formacije stena Zemlje zaista bogate fosilima {to dolazi u sukob sa siroma{tvom potencijalnih fosila koji se formiraju pod sada{njim uslovima. Geolozi ponekad govore o “nepotpunosti fosilnog zapisa”, ali to je samo zbog odsustva o~ekivanih nedostaju}ih karika u pretpostavljenom evolucionom nizu razvoja. Postoji obilje poznatih fosila, svih vrsta organizama. Prakti~no sve savremene familije, i ve}ina rodova, su predstavljene u fosilnom zapisu, kao i veliki broj izumrlih organizama. Istaknuti {vedski nau~nik, preminuli direktor Botani~kog instituta u Lundu, u [vedskoj, ka`e: 101

“Tvrdilo se da je serija paleontolo{kih otkri}a previ{e isprekidana, puna ‘karika koje nedostaju‘, da bi tako poslu`ila kao ubeljiv dokaz. Ako se pretpostavljeni preda~ki tip ne prona|e, jednostavno se izjavljuje da do sada nije bio prona|en. Sam Darvin je ~esto koristio taj argument, a u njegovo vreme je to mo`da i bilo opravdano. Ali je izgubio svoju vrednost tokom ogromnog napretka paleobiologije u 20. veku.... Prava situacija je da ti fosili koji su o~ekivani nisu bili prona|eni. Upravo je tamo, gde se pretpostavlja da se nove grane odvajaju od glavnog stabla, bilo nemogu}e prona}i povezuju}e tipove.”19 Preminuli dr Ri~ard Gold{mit, sa Univerziteta u Kaliforniji, jedan od svetski istaknutih geneti~ara, rekao je na sli~an na~in: “Uprkos ogromnoj koli~ini paleontolo{kog materijala i postojanju duge serije netaknutih stratigrafskih sekvenci sa savr{enim zapisima ni`ih kategorija, prelazi izme|u vi{ih kategorija nedostaju.”20 Razmatra}emo naslage fosila ponovo kasnije, detaljnije. Ono {to ovde treba naglasiti jeste da su one bogate, i po broju i po raznovrsnosti, uprkos tome {to su pru`ile veoma malo, ako uop{te, oblika koji mogu biti smatrani kao prelazni izme|u razli~itih vrsta organizama, bilo `ivih ili izumrlih. Bogatstvo nanosa se dobro uklapa u zapis 1. Knjige Mojsijeve o karakteru i veli~ini velikog Potopa, ali se veoma slabo uklapa sa uniformisti~kom pretpostavkom da relativno mirni dana{nji sedimentni procesi, koji skoro da ne formiraju fosile, mogu da objasne postojanje velikih slojeva sa fosilima. Prema tome, izgleda o~igledno da se glavni geolo{ki zaklju~ci koji se mogu izvesti iz biolo{kog zapisa Potopa dobro sla`u sa stvarnim geolo{kim ~injenicama kakve ih opa`amo na terenu. Ali, to naravno ne zna~i da su te ~injenice bile tako tuma~ene. Umesto toga su uklapane {to je god to bolje mogu}e u uniformisti~ku {emu istorijske geologije. U stvari, sedimentni slojevi sa svojim pokopanim fosilima su uzeti za samu osnovu ovog sistema tuma~enja. Te stene su podeljene u hronolo{ke nizove zasnovane na tipovima fosila koje sadr`e, pri ~emu je rezultuju}a sinteza predstavljala op{te prihva}ene “geolo{ke periode”, pri ~emu fosilni nizovi navodno demonstriraju evolucionu istoriju `ivota na zemlji.

UNIFORMISTI^KO TUMA^ENJE GEOLOGIJE

Kako smo istakli u ~etvrtom poglavlju, Lajelov metod geolo{kog tuma~enja predstavlja vi{e od 100 godina op{te prihva}en metod. Geolozi su skoro jednoglasno prihvatili njegov princip uniformizma kao jedinu odgovaraju}u osnovu za geolo{ke analize. “To je veliki osnovni princip savremene geologije i poznat je kao princip uniformizma.... Bez principa uniformizma te{ko da bi nauka geologije pretstavljala ne{to vi{e od obi~nog opisivanja.”21

Sada{njost: klju~ za pro{lost

Ovaj princip je uobi~ajeno navo|en Hatonijanovom krilaticom da je “sada{njost klju~ za pro{lost”. To jest, geomorfolo{ki procesi koji se mogu

102

zapaziti u sada{njosti na delu, kao {to je erozija, sedimentacija, glacijacija, vulkanizam, dijastrofizam (razni oblici deformacije Zemljine kore), itd. - pri ~emu su svi delovali u su{tini na isti na~in kao danas - mogu se navoditi za obja{njavanje porekla i formiranja svih geolo{kih nanosa zemlje. U~enje o uniformizmu, prema tome, uzima za nepotrebno bilo kakvo pozivanje na katastrofizam, osim malih razmera. Velike geolo{ke odlike nekada pripisivane geolo{kim kataklizmama ili “revolucijama” mogu navodno biti obja{njene obi~nim procesima koji su delovali tokom dugih perioda vremena. Kako R. V. Ferbrid` (R. W. Fairbridge), profesor geologije na Kolumbija univerzitetu, isti~e: “U svom naporu da ustanove prirodne uzroke za delovanje prirode u velikim razmerama oni su odbacili koncept katastrofe iz Svetog pisma. Pod vo|stvom {kotskih pionira, D`ejmsa Hatona i ^arlsa Lajela, izneli su princip uniformizma, po kome pro{li doga|aji mogu biti obja{njeni u svetlu procesa koji danas deluju.”22 Trebalo bi da bude o~igledno da ovaj princip u stvari nikada ne mo`e biti dokazan kao valjan. Da budemo jasni, on izgleda su{tinski razuman, jer je isti princip osnov i u drugim naukama. Jednoli~no i pouzdano delovanje prirodnih procesa je osnov savremene eksperimentalne nauke, bez koje bi, zaista, savremena nauka kakvu je poznajemo bila neostvariva. Ali, istorijska geologija je jedinstvena me|u naukama po tome da se bavi doga|ajima iz pro{losti, i prema tome, onim doga|ajima koji se ne mogu reprodukovati. Po{to verovatno ni jedan ljudski posmatra~ nije bio prisutan da zapi{e i prou~i te doga|aje iz pro{losti (u stvari, jedini ljudski posmatra~i - Noje i njegova porodica - su zapisali da su ti doga|aji bili katastrofi~ki), otuda je nemogu}e ikada dokazati da su oni bili ostvareni istim prirodnim procesima koje danas mo`emo da merimo. Uniformisti~ka pretpostavka je svakako razumna pretpostavka, pretpostavljaju}i da nema dovoljno valjanih dokaza za suprotno, ali uvek mora ostati samo pretpostavka.

Organska evolucija

Drugi veliki princip istorijske geologije, onako kako je trenutno razvijena, je princip organske evolucije. On je ugra|en u metod fosilne identifikacije odre|ivanja geolo{kih perioda specifi~nih stena. Pretpostavlja se da je, u toku bilo kog datog perioda istorije zemlje, postojala samo jedna grupa23 organizama na zemlji i da, prema tome, kada se ti organizmi prona|u kao fosili u sloju stene, ona se time identifikuje da pripada tom periodu. Veruje se da su, preko evolucije, ti organizmi, i njihove grupe, postajale progresivno razvijenije i specijalizovanije tokom vekova. Fosili sadr`ani u stenama se, prema tome, smatraju za najbolji na~in (i zaista jedino u potpunosti pouzdani na~in) pripisivanja geolo{kog perioda stenama. Geolo{ko datiranje i povezivanje su tako zasnovani na dve pretpostavke uniformizma i evolucije. Na zna~aj takozvanih “indeks fosila” u geolo{kom prepoznavanju i datiranju stena ukazali su geolozi sa Jejla, ^arls ^u~ert i Karl Danbar, na slede}i na~in: 103

“Iskusan paleontolog mo`e da identifikuje relativnu geolo{ku starost bilo koje fosilne stenske formacije istra`ivanjem njenih fosila skoro isto toliko lako i sigurno koliko mo`e da odredi relativno mesto lista u knjizi gledanjem na broj stranice. Fosili tako omogu}avaju povezivanje doga|aja u razli~itim delovima sveta i odre|ivanje istorije Zemlje u celini.”24 Sli~nim tonom, vode}i evropski paleontolog pi{e: “Jedina vremenska skala primenljiva u geolo{koj istoriji za stratigrafsku klasifikaciju stena i za precizno datiranje geolo{kih doga|aja ostvaruje se fosilima. Zahvaljuju}i nepovratnosti evolucije, oni pru`aju jasnu vremensku skalu za odre|ivanje relativne starosti i za povezivanje stena {irom sveta.”25

TABELA 5. EVOLUCIONI GEOLO[KI STUB Osnovne evolucione podele i doga|aji geolo{kog vremena ERA

KENOZOIK

Geolo{ka vremenska skala

Sistem stena u geologiji i njihove odgovaraju}e geolo{ke starosti su dugo godina izra|ivani u obliku geolo{ke vremenske skale. (Za tipi~an primer videti tabelu 5.) Takvo predstavljanje o~igledno ukazuje na postepeno napredovanje `ivota od jednostavnog ka slo`enom, od ni`eg ka vi{em, i prema tome, navodno ukazuje na organsku evoluciju. Geolozi smatraju to veoma va`nim klju~em za tuma~enje geolo{ke istorije. Savremeni biolozi za uzvrat smatraju geolo{ki zapis kao kamen temeljac svoje hipoteze o organskoj evoluciji. Uobi~ajeno je ~itati izjave u biolo{koj literaturi da, iako savremeno biolo{ko istra`ivanje nije uspelo da se slo`i oko metoda kojim se evolucija ostvarila geneti~ki ili da obezbedi primere evolucije koji se danas javljaju u bilo kakvoj razmeri, svejedno je dokazana kao ~injenica paleontolo{kim zapisom. “Svi oni koji imaju pravo za procenu, smatraju evoluciju `ivotinjskog i biljnog sveta za ~injenicu kojoj nisu potrebni dalji dokazi. Ali uprkos skoro veku rada i rasprave jo{ uvek nema jednoglasnosti u pogledu detalja oko na~ina evolucije.”26 “Ta~no je da niko do sada nije proizveo novu vrstu ili rod, i sl, makromutacijom. Pojednako je ta~no da niko nije proizveo ~ak ni vrstu selekcijom mikromutacije. Kod najbolje poznatih organizama, kao {to je Drosophila, bezbrojni mutanti su poznati. Ako bismo bili sposobni da ukombinujemo hiljadu ili vi{e takvih mutanata u jednu jedinku, to jo{ uvek ne bi li~ilo na bilo kakav tip poznat kao vrsta u prirodi.”27 “Iako uporedno istra`ivanje `ivih `ivotinja i biljaka mo`e dati vrlo ubedljiv posredni dokaz, fosili obezbe|uju jedini istorijski dokumentovan dokaz da je `ivot evoluirao od jednostavnog ka slo`enijim oblicima.”28 Ovi navodi, istaknutih evolucionih autoriteta iz geologije i biologije, prikazuju veliki zna~aj paleontolo{kog zapisa za teoriju evolucije. Zauzvrat, principi evolucije i uniformizma se vide kao su{tinski zna~ajni za povezivanje geolo{kih slojeva. Ti principi su apsolutno osnovni, i sa ta~ke gledi{ta istorije razvoja savremene geologije i sa sada{njeg tuma~enja geolo{kih podataka sa terena. Ovo kru`no rezonovanje bi ovde trebalo da bude o~igledno i zaista 104

PERIOD

KARAKTERISTI^AN @IVOT

Kvartar: Danas Pleistocen

Uspon savremenih biljaka i `ivotinja, i ~oveka.

Tercijar: Pliocen Miocen Oligocen Eocen Paleocen Kreda

MEZOZOIK

Jura Trijas Perm Karbon

PALEOZOIK

Devon Silur

Ordovicijum Kambrijum PROTEROZOIK ARHEOZOIK

Prekambrijum

Uspon sisara i razvoj najvi{ih biljaka. Usavr{ene cvetnice i insekti su obilni. Foraminifere su obilne. Izumiranje dinosaurusa, lete}ih gmizavaca i amonita. Prve (gmizava~ke) ptice. Prvi od najvi{ih oblika insekata. Prve (primitivne) cvetnice.

Najraniji dinosaurusi, lete}i gmizavci, morski gmizavci i primitivni sisari. Cikasi i ~etinari su ~esti. Savremeni korali su ~esti. Najraniji amoniti.

STAROST (u god.) 25.000 975.000 12.000.000 25.000.000 35.000.000 60.000.000 70.000.000

70.000.000 do 200.000.000

Uspon primitivnih gmizavaca. Najraniji cikasi i ~etinari. Izumiranje trilobita. Prvi savremeni korali.

Najraniji poznati insekti. Spore biljaka obilne. Uspon vodozemaca. Vrhunac krinoida. Prve poznate semene biljke. Velika raznovrsnost hrskavi~avih riba. Prvi tragovi vodozemaca.

Najranije poznate kopnene `ivotinje. Primitivne kopnene biljke. Uspon riba. Brahiopodi, trilobiti, i korali obilni.

200.000.000 do 500.000.000

Najraniji poznati ki~menjaci. Graptoliti, korali, brahiopodi, glavono{ci i trilobiti obilni. Najstarije primitivne kopnene biljke. Sva podcarstva beski~menjaka su predstavljena. Brahiopodi i trilobiti ~esti.

Primitivne vodene biljke i `ivotinje. Najstariji poznati `ivot (uglavnom indirekti dokazi).

500.000.000 do 1.800.000.000

105

i jeste o~igledno ~ak i velikom broju istori~ara geologije. Npr. R. H. Rastal (R. H. Rastall), predava~ ekonomske geologije na Kembrid`u, ka`e: “Ne mo`e se negirati da, sa ~isto filozofskog stanovi{ta, geolozi rezonuju kru`no. Smenjivanje organizama je odre|ivano istra`ivanjem njihovih ostataka zarobljenih u stenema, a relativne starosti stena su odre|ivane ostacima organizama koje sadr`e.”29

Metodi re{avanja protivre~nosti

Naravno, mnogi stratigrafi tvrde da su drugi faktori, naro~ito oni u vezi sa superpozicijom slojeva, tako|e va`ni u geolo{kom povezivanju i da, op{te gledano, ti faktori opravdavaju uobi~ajeno pripisivanje starosti slojevima na osnovu njihovog sadr`aja fosila.30 Me|utim, uobi~ajena situacija je da je samo nekoliko formacija superpozicionirano na bilo kom lokalitetu i da je veoma te{ko ili nemogu}e povezati slojeve sa razli~itih lokaliteta ovim principom superpozicije. Mora se pozivati na fosile, uz pretpostavku da je fosilni niz u skladu sa principom evolucije. [tavi{e, ~ak i tamo gde su superpozicionirani slojevi izlo`eni, ~esto se de{ava da se fosili javljaju u preokrenutom redosledu od onog zahtevanog evolucionom istorijom, {to predstavlja paradoks koji se obi~no obja{njava pretpostavkom da su slojevi bili nabrani ili rasednuti u odnosu na svoju prvobitnu sekvencu. “U bilo kom odre|enom regionu redosled geolo{kih doga|aja je jasno pokazan redosledom superpozicije nedeformisanih sedimentnih formacija.... Naravno, postoji puno mesta na kojima je redosled bio lokalno preokrenut nabiranjem ili prekinut rasedanjem, ali takvi izuzeci }e odati sebe dokazima o poreme}aju i neprirodnom smenom fosila.”31 “Me|utim, same sedimentne stene ne pru`aju nikakve specifi~ne vremenske oznake, ako ostavimo na stranu stari zakon superpozicije, koji mo`e da obezbedi relativne indikatore starosti samo na ograni~en na~in, i koji nije podesan za uskla|ivanja starosti. [tavi{e, mo`e da obmanjuje u nekim slu~ajevima: slojevi u sekciji mogu da budu preokrenuti ili, usled sakrivene ravni pomeraja, stariji slojevi mogu da le`e iznad mla|ih.”32 Osnova za prividnu snagu sada{njeg sistema istorijske geologije se ovde jasno vidi. Unapred se predla`u pretpostavke za bilo koje suprotne ~injenice koje mogu biti otkrivene na terenu. Geolo{ka vremenska sekvenca je izgra|ena prvenstveno na sumnjivim pretpostavkama organske evolucije, ~ija teorija zauzvrat izvodi svoju glavnu potporu iz geolo{ke sekvence predstavljene tako kao realan istorijski dokaz procesa. Fragmenti tako izgra|enih sekvenci ~esto izgledaju zakonito postavljeni na datom izlo`enom terenu, ali nikada ne postoji vi{e od nekoliko izlo`enih formacija na bilo kom lokalitetu, koje zauzimaju samo mali deo geolo{kog stuba. Formacije sa razli~itih lokaliteta se integri{u u neprekinut niz, skoro u potpunosti na osnovu principa organske evolucije.33 A kada se, {to se ~esto de{ava, slojevi na|u superpozicionirani ali sa fosilima u preokrenutom redosledu, paradoks se re{ava govore}i da su se slojevi verovatno preokrenuli rasedanjem ili nabiranjem, bez obzira da li postoji ili ne bilo kakav fizi~ki dokaz za to. Kada se superpozicionirani slojevi

106

na|u uz nedostatak sistema izme|u njih, to se obja{njava pretpostavkom o odgovaraju}em periodu erozije umesto talo`enja. Ovaj fino upakovan sistem geolo{kog tuma~enja ima za efekat da je prakti~no nemogu}e ikada ga opovrgnuti bilo kakvom koli~inom suprotnih ~injenica. Svejedno, pisci su ube|eni da je taj uniformizam, evoluciona {ema istorijske geologije u su{tini pogre{an i da velika koli~ina suprotstavljenih ~injenica stvarno postoji. Sada upu}ujemo na nau~ne ~injenice, naravno, po{to je ve} prikazano da joj biblijski dokazi sna`no protivre~e.

NEPODESNOST UNIFORMIZMA ZA OBJA[NJAVANJE SLOJEVA

Istorijska geologija ima za cilj da objasni sve geolo{ke formacije zemlje na osnovu, u su{tini, jednoli~nog delovanja prirodnih procesa koji se sada odigravaju i koji danas mogu biti istra`ivani. To je postala osnovna filozofija nakon odbacivanja ranijeg katastrofizma u geolo{kim tuma~enjima, koja smatra nerazumnim postuliranje geolo{kih fenomena van opsega sada{njeg iskustva za obja{njavanje slojeva. Tako se veruje da su sada{nji geomorfolo{ki procesi (uklju~uju}i eroziju, talo`enje, vulkanizam, dijastrofizam, itd), deluju}i u su{tini na isti na~in i istim stopama kao i danas, dovoljni da objasne sve fiziografske odlike zemlje kada se pravilno prou~e i pove`u. Filozofija koja je dominirala razvojem istorijske geologije, onako kako se ona trenutno shvata, otkriva se slede}im navodom iz ranog i veoma uticajnog ud`benika: “Trijumf geologije kao nauke je pokazao da ne moramo da se pozivamo na ogromne, nepoznate i u`asne uzroke reljefnih odlika zemlje, ve} su poznati agensi, koji danas deluju, sposobni da ih proizvedu, ako im je obezbe|eno dovoljno vremena.”34 Ova izjava je zna~ajna po svojoj implikaciji da je razumevanje Zemljine povr{ine mogu}e na osnovu ili intenzivnih procesa koji deluju tokom kratkog vremena ili sporih procesa koji deluju tokom dugih vremenskih perioda. Ova tvrdnja je jednostavno istakla da je mogu}e tuma~iti geologiju pomo}u sporih procesa koji deluju tokom dugih vremenskih perioda - a ne da je neophodno to ~initi. Neko mo`e, ustvari, dugo da ~ita Lajela i radove drugih ranih uniformisti~kih geologa, a da ne prona|e ni{ta vi{e od u su{tini te tvrdnje. Uniformizam je, drugim re~ima, jednostavno bio pretpostavljen, a ne dokazan. Katastrofizam je jednostavno bio negiran, a ne pobijen. Ali u stvari, ~ak nije ta~no ni da je uniformizam mogu}e obja{njenje za ve}inu geolo{kih formacija Zemlje, kako bi bilo koje pa`ljivo ispitivanje ~injenica trebalo to da otkrije.

Vulkanizam i magmatske stene

Na primer, veliki deo Zemljinih povr{inskih stena su po poreklu magmatske, u puno razli~itih oblika i ~esto su veoma rasprostranjene, nekada na povr{ini, nekada umetnute izme|u sedimentnih stena, formiraju}i nekada osnovu sedimentne serije. Njihova veli~ina je iskazana na slede}i na~in: 107

“Silovi i me|uformacijski slojevi mogu da variraju u debljini od dela milimetra do preko 300 metara, a u bo~nom opsegu od nekoliko milimetara do vi{e kilometara. Lakoliti variraju u debljini od nekoliko milimetara do nekoliko kilometara; obi~no su deblji od silova. Mogu da budu dugi preko 150 kilometara i skoro isto toliko {iroki, iako su obi~no manji.... Batolit se mo`e rasprostirati hiljadama kvadratnih kilometara. Pojedina~ni tokovi su obi~no debeli nekoliko metara, a mogu da budu debljine i preko 30 metara. Ako su uzastopni tokovi tekli jedan preko drugog, ukupna debljina mo`e da iznosi vi{e desetina metara.”35 Ove magmatske stene se veoma obilno pronalaze {irom sveta. ^esto se nalaze kako zalaze u ranije natalo`ene sedimentne stene ili na povr{ini prekrivaju}i velike oblasti ranijih naslaga. Kolumbijska visoravan, severozapadnog dela Sjedinjenih Dr`ava, predstavlja ogroman plato lave skoro neverovatne debljine koji prekriva 500.000 km2. “Fiziografska istorija ove provincije po~inje drevnom povr{inom pre nego {to je do{lo do erupcije lave. Poznato je da je bila neravna, ~ak planinska, delom zahvaljuju}i ~injenici da su se neki stari vrhovi izdizali iznad toka lave, koji je bio najmanje nekoliko stotina metara dubok.”36 Veliki {titovi sveta, sa znamenitim Kanadskim {titom na ovom kontinentu, predstavljaju uglavnom granitne i druge magmatske stene. Hasi (Hussey) ka`e: “Pet miliona kvadratnih kilometara regiona velikog Kanadskog {tita je prekriveno prekambrijumskim stenama sastavljenim delom od ru`i~astog granit-gnajsa koji se prvobitno utisnuo u obliku batolita tokom velikih izdizanja planina.”37 Prostor onemogu}ava dalje nabrajanje primera, ali su ovi fenomeni ~esti {irom sveta i predstavljaju zna~ajan procenat povr{inskih stena Zemlje, pored dubinskih stena prona|enih u svakom delu geolo{kog stuba i magmatskih masa koje le`e ispod sedimentnih slojeva. Ali, jedini savremeni proces koji je uop{te sli~an tim fenomenima je vulkanizam, koji svojim sada{njim karakterom nikako nije mogao da proizvede te veli~anstvene magmatske formacije. Postoji mo`da 500 aktivnih vulkana u svetu,38 i mogu}e tri puta vi{e uga{enih vulkana.39 Ali, ni{ta {to je ~ovek video u sada{njem dobu ne mo`e da se uporedi sa fenomenima koji su prouzrokovali formiranje tih ogromnih struktura. Princip uniformizma se u potpunosti ru{i na ovom va`nom mestu geolo{kog tuma~enja. Izvestno ispoljavanje katastrofi~kog delovanja samo je po sebi dovoljno.

Pokreti Zemlje

Jo{ jedan geolo{ki fenomen, na koji se nailazi {irom sveta, je dokaz ogromnih pokreta Zemljine kore koji mora da su se odigrali u pro{losti. Stene velike debljine su, kako izgleda, bile podignute stotinama metara; slojevi su se iskrivili, nabrali, ponekad su bili bo~no pomereni ili potpuno preokrenuti u gigantskim razmerama. Veliki lanac Stenovitih planina, naro~ito onako kako je razvijen kod Ju`nih stenovitih planina, predstavlja u su{tini seriju velikih nabora. Veruje se da se, 108

u isto~nom delu ovog terena, sistem Apala~kih planina izdigao i erodovao ostatak velike geosinklinalne uvale, u koju su se natalo`ile sedimentne stene ukupne debljine nekih 12.000 metara.40 Ove planine otkrivaju veoma raznovrse gigantske rasede, nabore i pomeraje. Sli~ni fenomeni se mogu videti u skoro svakom regionu sveta. Zemljina kora je izgleda bila savijana, rasedana, izdizana, spu{tana i izokretana na skoro svaki mogu}i na~in u toku izvesnog vremena u pro{losti. To je dalje potvr|eno velikim oblastima metamorfizma, u kojima su prvobitne sedimentne ili kristalaste stene u potpunosti izmenjene u svom obliku, kao rezultat delovanja ogromnih pritisaka na koru. Ne~isto}e u kristalnim stenama se tako|e pripisuju tim uzrocima. Niti su ti fenomeni, koji su poznati svakome, da ih ~ak nije potrebno ni dokumentovati, ograni~eni na kopnene povr{ine. “Nekada se pretpostavljalo da su okeanske dubine ostale tamne, be`ivotne i nepromenjene, osim fine ki{e sedimenata, od po~etka sveta; ali je novo saznanje u potpunosti pobilo to gledi{te. Du` okeanskog dna geofizi~ari su sada uo~ili velike rasede, pukotine i grebene, prona{li razbacane vulkanske vrhove i lance, i mapirali kanjone use~ene opadanjem i tokovima blata na kontinentalnim ivicama.”41 Veruje se da je ve}ina, ako ne sve, ovih dijastrofi~nih odlika Zemljine kore povezana sa orogenezom; to jest, periodima “izgra|ivanja planina”. Dr V. H. Bu~er ka`e: “Najupadljivije i mo`da najzna~ajnije strukturne odlike lica Zemlje su veliki pojasevi naboranih planina, kao {to su oni Himalaja, Anda, Urala i Apala~a, takozvani orogeni pojasevi. Du` tih duga~kih i relativno uskih zona, veoma debeli, pre svega morski sedimenti, su pritisnuti zajedno i gurnuti jedan preko drugog kako bi formirali jako izdu`ene nabore sa osama koje su u su{tini paralelne pojasu.”42 Na ovom mestu princip uniformizma sa pokazuje potpuno neodgovaraju}. Kada bi bio valjan, svakako bi odlike od tako velikog zna~aja u tuma~enju Zemljine istorije, kao {to su dijastrofizam i orogeneza, morale da bude obja{njive na osnovu neke vrste sada opa`ljivih i merljivih procesa koji sada produkuju po~etne Zemljine pokrete sli~ne vrste. Me|utim, to je toliko daleko od toga, da su geolozi jo{ uvek u potpunosti u nemogu}nosti da se slo`e ~ak i oko zadovoljavaju}e hipoteze izgradnje planina! L. H. Adams, sa Karnegi instituta, je rekao pre nekoliko godina prilikom svog poslednjeg obra}anja kao predsednika Ameri~kog geofizi~kog dru{tva, u vezi tih problema orogeneze: “Mnogi poku{aji da se odgovori na ta pitanja preokupirali su pa`nju najboljih umova, ali postoje}i odgovori ostavljaju mnogo toga nedore~eno. Predlo`eni su veoma raznovrsni slo`eni mehanizmi, ali su na svim nivoima davane ubedljive zamerke.”43 Uop{teno gledano, trenutno postoje dve glavne hipoteze o izgradnji planina. Jedna se zasniva na termalnoj kontrakciji Zemljine kore, druga na konvekcionim strujama ispod Zemljine kore. Jo{ jedna, teorija pomeranja kontinenata, je trenutno na slabom tre}em mestu. Nijedna od njih nije zasnovana na sada merljivim procesima, ve} ~isto na hipoteti~kim pretpostavkama koje mogu ili ne moraju biti od zna~aja. Zastupnici dve vode}e hipoteze su izneli

109

argumente koji pokazuju neadekvatnosti kod druge. Jedan od vode}ih savremenih autoriteta, dr D`. Tuzo Vilson, ka`e: “Kada se uzrok orogeneze mo`e izraziti preciznim fizi~kim terminima i kada se rezultat ponovljene primene osnovnih orogenih procesa mo`e pokazati kao odgovaraju}i za proizvodnju slo`enih struktura u geologiji, tada }e se razumeti geologija i fizika Zemlje. To do sada jo{ uvek nije ostvareno, ali izgleda da postoji razumno o~ekivanje da se mo`e posti}i prili~no brzo.”44 Ta nada ne izgleda ni{ta bli`e ostvarivanju danas. U nedavnom Sigma ksi nacionalnom predavanju dr A. D`. Irdli ka`e: “Unutra{nja struktura planina je prili~no dobro shva}ena, a erozioni procesi koji oblikuju detalje njihovog spolja{njeg izgleda vi{e ne predstavljaju veliku misteriju. Ipak, uzrok deformacije spolja{njih slojeva Zemlje i izgradnja planina, kao posledica toga, jo{ uvek nije prona|en.”45 Svi poku{aji obja{njavanja orogeneze, prema tome, izgleda imaju nere{enih pote{ko}a, a nijedan jo{ uvek nije op{te prihva}en.46 Jedina savremena sila mogu}eg sli~nog karaktera je zemljotres. Oni su ponekad zastra{uju}e ja~ine, ali o~igledno ne obezbe|uju nikakvo stvarno obja{njenje orogeneze ili drugih dijastrofi~kih fenomena. Ustvari, veruje se da su zemljotresi samo rezultat klizanja du` rasednutih ravni ili naprslih ravni koje su ve} formirane.47 Sve to ponovo veoma zna~ajno govori protiv tvrdnji uniformizma. [tavi{e, ti orogeni procesi se ne mogu videti u zamagljenim delovima rane Zemljine istorije, ve} mora da su tek od nedavno postali veoma aktivni. Svi veliki planinski venci sada{njeg sveta su o~igledno izdignuti tokom skora{njih perioda geolo{ke istorije. Ve} je bilo istaknuto da fosilni dokazi ukazuju da ve}ina velikih planinskih venaca datira iz pleistocena ili najranije iz ranog pliocena. Geolo{ke i arheolo{ke hronologije na osnovu fosilnih slojeva, koje su pru`ile ostatke rukotvorina ljudskih bi}a, tako|e datiraju na mnogim mestima iz pleistocena ili ~ak mo`da iz pliocena. Po{to je razmotrio sve dokaze ljudskih fosila, Zojner zaklju~uje: “Jedna stvar je o~igledna iz tabele, da evolucija roda Homo nije u potpunosti ograni~ena na pleistocen. Pronalazimo definitivnu ljudsku grupu pitekantropusa u donjem pleistocenu, a postoje neki mogu}i dokazi za ostatke sapiensa koji su jo{ stariji od ovog vremena. Ako se ovo doka`e kao ta~no, homo grupa kao celina se mora datirati uveliko unutar pliocena.”48 Naravno, mi se ne sla`emo sa evolucionim tuma~enjem ovih ~injenica, ali je zna~ajno da geolo{ki i paleontolo{ki podaci izgleda dokazuju da su ljudi `iveli tokom vremena kada su talo`ene naslage koje se sada nalaze na vrhovima planina i tako su procesi stvaranja planina, sa svim svojim povezanim fenomenima - rasedima, naborima, grebenima, pomerajima, itd. - bili aktivni tokom geolo{ki nedavnih vremena. Ali, oni nisu aktivni sada, bar ne merljivo! A opet svi geofizi~ari i geomorfolozi smatraju procese povezane sa izgradnjom planina, i njihove razultate, apsolutno osnovnim za tuma~enje Zemljine istorije. Ovde je, onda, jo{ jedna krajnje zna~ajna praznina u opsegu

110

primenljivosti takozvanog zakona uniformizma, po kome su sada{nji procesi navodno dovoljni za obja{njenje svih geolo{kih fenomena!

Kontinentalni ledeni prekriva~i

A {ta je sa fenomenom kontinentalne glacijacije, o kome je toliko pisano i toliko puno teorija razvijeno? Postoji puno sada{njih gle~era, naravno, i ~ak dve velike ledene kape, na Grenlandu i Antarktiku; ali, ni{ta {to se danas javlja nije ni malo uporedivo sa velikim ledenim prekriva~ima u pro{losti, koji su navodno oblikovali tako veliki deo sada{nje Zemljine povr{ine: “Nekih 10.000.000 km2 Severne Amerike, 5.000.000 km2 ili ne{to vi{e Evrope, i jo{ malo poznata, ali verovatno srazmerna oblast u Sibiru, bili su pod ledom. Pored toga, mnoge manje oblasti bile su pokrivene lokalnim ledenim kapama. Hiljade dolinskih gle~era je postojalo na planinama gde danas ili nema gle~era ili ima samo malih.... Izgleda da postoji slaganje da se epoha pleistocena sastojala iz ~etiri ledena doba odvojenih me|uglacijalnim dobima verovatno daleko ve}eg trajanja od ledenih.”49 Bez poku{avanja50 da raspravljamo o valjanosti dokaza za ta ledena doba (koji su posredni, a ne direktni kao u slu~aju dokaza za obimni vulkanizam i dijastrofizam), samo }emo re}i da je, ako su ikada postojala, princip uniformizma jo{ jedanput sasvim neodgovaraju}i za njihovo obja{njenje. Kada bi mogla da budu obja{njena tako lako na osnovu sada{njih procesa, kako uniformizam u~i, onda bi lako moralo biti mogu}e ukazati na te sada{nje procese i pokazati kako se kontinentalni gle~eri mogu objasniti na osnovu njih. To svakako jo{ uvek nije postignuto. Veliki broj teorija je iznet, skoro isto toliko koliko ima onih koji su pisali o predmetu. Tako jedan skora{nji pisac, dr Vm. L. Stouks, koji je predsednik geolo{kog odseka Univerziteta u Juti, ka`e: “Prepoznavanje ra{irene glacijacije kao obja{njenja brojnih detalja topografije, geologije i biolo{kog rasporeda je u nivou sa najve}im dostignu}ima nau~nog opa`anja i razmi{ljanja. Me|utim, osnovni uzrok glacijacije ostaje nejasan.... Bar 29 ‘obja{njenja’ je izneto kako bi se objasnile ra{irene glacijacije. Ve}ina od njih je imala malo {anse da pre`ivi, ali su druge u`ivale izvestan nivo uspeha dok se nisu pokazale nepodesnim usled nakupljenih informacija.”51 Dr Stouks zatim nastavlja, kao i mnogi drugi, pru`aju}i sopstvenu teoriju, ali je on iskren da prizna, u zaklju~ku: “Ozbiljne i mo`da fatalne zamerke teoriji okeanske kontrole glacijacije (to jest, njegove sopstvene hipoteze) }e se verovatno ve} javiti nekome ko bude ~itao prethodni sa`etak.”52 Izgleda da nema potrebe da iznosimo su{tinu, koja je o~igledna: da je dogma uniformizma time u potpunosti neuspe{na u opisivanju tog dodatnog veoma zna~ajnog aspekta prihva}ene geolo{ke istorije. 111

Fenomen sedimentacije

Ukratko smo razmotrili tri najzna~ajnija agensa geolo{kog delovanja, vulkanizam, dijastrofizam i glacijaciju, i videli smo da su oni u pro{losti bili sasvim druga~iji, ne samo kvantitativno ve} i kvalitatitvno, u odnosu na svoje odgovaraju}e fenomene u savremenom dobu. Sada }emo videti da to nije ni{ta manje ta~no ~ak i za najzna~ajniji geolo{ki agens od svih - sedimentaciju. Ve}ina sedimentnih stena Zemljine kore, koje predstavljaju one koje sadr`e fosilne ostatke i koje prema tome obezbe|uju glavnu osnovu geolo{kog tuma~enja Zemljine istorije, su natalo`ene kao sedimenti vodom u pokretu (neke su izgleda bile formirane vetrom, gle~erima ili drugim agensima, ali je daleko najve}i deo sedimentnih stena vodenog porekla). ^ak je mogu}e53 da su mnoge metamorfne (uklju~uju}i “granitne” stene, obi~no klasifikovane kao magmatske) bile prvobitno sedimentne. Sedimentne stene su se formirale tokom procesa erozije, preno{enja, talo`enja i okamenjivanja sedimenata. Nanosi se javljaju, naravno, kada tokovi vode koji sadr`e sedimente u|u u mirnu ili manje pokretnu masu vode, pri ~emu smanjenje brzine rezultuje ispu{tanjem dela ili celog svog tovara pokretnog sedimenta. Ako sediment sadr`i organske ostatke, i oni se zakopaju peskom ili prahom koji je sa njima, mogu}e je da ovi organski ostaci tokom godina postanu fosilizovani i da sa~uvaju svoj oblik u nekom sloju. Ostaci takvih biljnih i `ivotinjskih oblika, kako su otkriveni u sada{njim sedimentnim stenama zemlje, su naravno poslu`ili kao osnova na{ih sada{njih podela slojeva na jedinice geolo{kog vremena i obezbedile su paleontologiji materijale na osnovu kojih se danas zasniva masa dokaza za organsku evoluciju. Ovde se princip uniformizma primenjuje najdoslednije. Da bi bile dosledne sa uniformizmom, razli~iti tipovi sedimentnih stena se moraju protuma~iti na osnovu takozvanih sredina talo`enja ekvivalentnih sada{njim situacijama u kojima se sedimenti talo`e. Tako se ka`e da su stene bile natalo`ene u “deltama”, “jezerskim”, “lagunalnim” ili drugim sredinama. Mnoge razli~ite metode poku{aja klasifikovanja sredina talo`enja su vremenom postale slo`enije. Jedna od veoma ambicioznih savremenih klasifikacija je Krambeinova i Slosova,54 koji postuliraju osam osnovnih geografskih sredina, od kojih je svaka izdeljenja na nekoliko dinami~ki kontrolisanih podsredina zasnovanih na tektonskoj aktivnosti datog vremena u odre|enoj oblasti. To je takozvana “tektonsko- sredinska” klasifikacija sredina talo`enja, koja sadr`i ukupno nekih dvadeset pet razli~itih tipova sredina sedimentacije. Naravno da je sasvim neprakti~no poku{ati govoriti o svakoj od ovih pretpostavljenih sredina pojedina~no. Me|utim, treba napomenuti da je tektonska osnova klasifikacije u stvari neuniformisti~ka po principu, po{to ne postoji sada{nja vidljiva osnova za tektonske procese koji se pretpostavljaju prilikom identifikacije sredina (to jest, procesi kao {to su opadanje, oscilacija, itd). Sama ~injenica da je postulirano toliko razli~itih sredina, i zaista toliko razli~itih sistema klasifikovanja sredina koje su predlo`ili razli~iti autoriteti, jednostavno bi ukazivala da je nemogu}e primeniti, uspe{no, strogo uniformisti~ke principe na savremene procese i sredine talo`enja uz nadu da }e se do}i do zadovoljavaju}ih i uspe{nih na~ina klasifikovanja drevnih sedime112

nata. Naravno, mehanizam za dodavanje sredinskih tipova kakvi su potrebni, da bi se uklopio svaki tip prona|enih nanosa, sam }e po sebi garantovati da neka vrsta “obja{njenja”, umotana u visoko tehni~ku terminologiju, mo`e biti ponu|ena za obja{njenje bilo ~ega. Me|utim Krambein i Slos priznaju: “Klasifikacija (to jest, njihova veoma slo`ena tektonsko - sredinska klasifikacija) je bila razvijena pre svega za analizu stratigrafskih sekcija, a ne kao sredstvo za analiziranje sada{njih nanosa.”55 Metod je, prema tome, neprimenljiv na sada{nje procese sedimentnog talo`enja i predstavlja samo sredstvo podele slojeva stena! Kao taksonomski mehanizam, to je sasvim zakonito, ako je potrebno. Ali nije legitimno koristiti obi~nu klasifikaciju sistema za stratigrafske sisteme tako|e kao osnov za korelaciju vremena, osim ako se jasno ka`e da je to strogo hipoteti~ki, imaju}i u vidu ~injenicu da je zasnovana velikim delom na pretpostavljenim procesima, a ne na opa`enim.56 Geolo{ka dogma uniformizma se jo{ jednom pokazala neodgovaraju}om za obja{njenje geolo{kih podataka. Kritikuju}i klasifikacijsku {emu Krombera i Slosa, kao i drugih (i naravno predstavljaju}i drugu sopstvenu), drugi vode}i geolog priznaje: “Proces je, opet, ne{to {to o~igledno nijedan radnik na terenu geotektonike nije uspeo da, do sada, izrazi dovoljno jasno, ili bar uz pragmati~nu korisnost. Veliki broj strukturalnih radova koji se bave pretpostavljenim detaljima krajnjih operativnih mehanizama lokalnih deformacija Zemljine kore ili koji suprotno tome pokrivaju hipoteti~nije aspekte {irokih krajnjih uzroka deformacije Zemljine kore, uop{te jo{ uvek nisu predlo`ili bilo kakav jednostavan i efektivan na~in pore|enja delovanja procesa odgovornih za formiranje geotektonskih elemenata, kao {to su geosinklinale... Mo`da su radnici iz ove oblasti bili previ{e zaokupljeni efektima i nisu dovoljno razmi{ljali o uzrocima na osnovu dinami~kih procesa.”57 Ova izjava sadr`i mo`da nenamerno priznanje da procesi koji su formirali velike sedimentne slojeve geosinklinala jo{ uvek nisu shva}eni i, prema tome, svakako nisu obja{njeni na osnovu uniformizma i kontinuiteta sa sada{njim procesima. To je naro~ito zna~ajno u svetlu ~injenice da se ve}ina spektakularnih i koli~inski zna~ajnih nanosa sedimentnih stena sveta nalazi u tim geosinklinalama, za koje se pretpostavlja da su predstavljale velike uvale nastale kontinuiranim spu{tanjem u plitkim morima. Koncept je bio da su velike mase sedimenata bile vi{e ili manje neprekidno talo`ene na malim dubinama kako su reke ulazile u mora i da se region spu{tao stopom koja je dovoljna za uravnote`avanje nadolaze}ih sedimenata. Zatim su kasnije, celokupne geosinklinale nekako izdignute kako bi formirale jedan od na{ih sada{njih planinskih lanaca, obja{njava}i tako ogromne slojeve sedimentnih, slojevitih stena prona|enih na svim kontinentima. Ogromna masa sedimenata, koju sadr`e geosinklinale, ilustrovana je na slede}i na~in: “Prvobitne dimenzije tipi~ne velike geosinklinale su morale da budu reda veli~ine od 100 do 200 km {iroke, 1.000 do 2.000 km duga~ke, i 4 do 12 km duboke.”58 To zna~i da se 12.000 metara sedimenata ili vi{e akumuliralo u tim velikim uvalama. Nesumnjivo je da su se sedimenti velike debljine akumuli-

113

rali, ali problem je kako na prvom mestu objasniti poreklo geosinklinale, kako objasniti kontinuirano spu{tanje (za koje postoji malo ili nimalo direktnih dokaza - samo ~injenica da su svi sedimenti natalo`eni u plitkim vodama i, prema tome, mora da je postojalo spu{tanje ili postepeno izdizanje nivoa vode), kako objasniti izvor oblasti iz koje su ove velike zapremine sedimenata morale da budu erodovane, i kona~no, kako objasniti izdizanje i deformaciju tih geosinklinala kako bi one formirale sada{nje planinske lance. Nijedno od tih osnovnih pitanja nije re{eno na osnovu uniformizma. Dr L. H. Adams je samo pre jedne decenije, nazvao ovaj problem nastanka geosinklinala jednim od glavnih nere{enih problema geologije,59 i nije bilo postignuto ni{ta zna~ajno u me|uvremenu kako bi ga re{ili. Dr D`ord` C. Kenedi, profesor geologije na U.C.L.A, nedavno je rekao: “Ove duboke uvale napunjene sedimentima mogu da sadr`e 15.000 do 30.000 metara sedimenta i mogu da budu 1.000 ili vi{e kilometara duga~ke i 150 kilometara {iroke... Onda je misterija spu{tanja sedimentnih uvala u kojima sedimenti niske gustine izgleda zamenjuju stene ve}e gustine uve}ana kada istaknemo da te uske izdu`ene zone Zemljine kore, sa najve}im akumulacijama ostataka stena, koje su nadkriljene vi{im delovima kontinenata, postaju zauzvrat planinski venci i najvi{i delovi kontinenata.”60 A ono {to je ta~no u vezi geosinklinala je podjednako ta~no u pogledu ve}ine drugih zna~ajnih sedimentnih odlika Zemlje. Na primer, postoje dokazi da su u pro{losti postojale velike erozione ravnice na razli~itim mestima i u razli~itim periodima. To su bile ogromne erozione povr{ine koje su istro{ene skoro do ravnih, ravni~arskih povr{ina. One se tuma~e kao krajnji proizvod erozije, postignut prirodnim oticanjem sa kopna tokom dugih vremenskih perioda. Naga|aju}a geolo{ka istorija je puna tih erozionih ravnica. Me|utim, nema pravih erozionih ravnica nastalih na bilo koji na~in na sada{njoj povr{ini zemlje. To priznaje, na primer, Tornburi: “Postoji malo dobrih primera erozionih ravnica pri sada{njem osnovnom nivou erozije, ali retkost se mo`e pripisati pliocensko-pleistocenskom dijastrofizmu. Lokalno, ograni~ene oblasti su bile redukovane do ili skoro do osnovnog nivoa, ali se one te{ko mogu nazvati kao bilo {ta vi{e od lokalnih ili po~etnih erozionih ravnica.”61 Jo{ jednom je, pretpostavljaju}i da su u pro{losti stvarno postojale mnoge od tih prostranih ravnica povr{inske erozije, kako ~injenice naizgled ukazuju na nekim mestima, odsustvo bilo ~ega u sada{njosti {to bi im odgovaralo pokazuje da sada{njost nije klju~ za pro{lost! Jo{ jedna upe~atljiva eroziona odlika, koja se ne mo`e uporediti savremenim ekvivalentima, obuhvatala bi veliki broj suvih kanjona i vodopada. Naro~ito slikovite su takozvane “izbrazdane” oblasti, me|u kojima je najpoznatija oblast Kolumbijska visoravan. Ovde se, veliki i upe~atljivi suvi kanjoni ili jaruge, vise}e doline, suvi vodopadi, stenama oivi~eni baseni i druge bizarne odlike, pronalaze u velikom broju. Ove stvari se danas o~igledno ne formiraju ni na jednom mestu, tako da postoje velika neslaganja me|u geolozima u pogledu obja{njavanja ovih struktura. ^ovek koji je na~inio najop{irnije istra`ivanje ove oblasti je Harlan Brec (Harlan Bretz), ~ija je teori114

ja pretpostavila iznenadnu veliku poplavu kao jedini agens sposoban da stvori takve oblike. Ovde je zanimljiv Tornburijev komentar: “(Brec) nije mogao da objasni odakle takva poplava, ali je tvrdio da terenski dokazi ukazuju na njenu realnost. Ova teorija predstavlja povratak na katastrofizam koji mnogi geolozi odbijaju da prihvate.”62 Niti su geosinklinale jedine talo`ne odlike fiziografije koje izgledaju nepovezive sa bilo kakvom vrstom taloga koji se danas formira. Veliki centralni region Sjedinjenih Dr`ava, poznat kao Velike ravnice, koji se prostire otprilike od Stenovitih planina do reke Misisipi i od Kanade do Meksika, sastoji se uglavnom od ostataka samo jedne velike fluvijalne ravnice ili aluvijalne padine. Opisuju}i poreklo tih ravnica, Feneman ka`e: “Fluvijalni omota~ je natalo`en pretovarenim tokovima na na~in aluvijalnih lepeza, ili u poplavnim ravnicama kada su tokovi izgra|ivali toliko puno pregrada i sprudova da se voda delila na veliki broj kanala, od kojih se svaki zauzvrat ispunjavao, a tok se pomerao.... U blizini mesta gde su tokovi izbijali iz planina, svaki tok je gradio sopstvenu aluvijalnu lepezu, ali su se na ve}oj udaljenosti lepeze spajale u jedinstvenu {iroku aluvijalnu padinu. Takvi talozi su nastali u ovom regionu tokom kasnog tercijara i ~esto se opisuju kao tercijarni omota~.”63 Gornji opis se odnosi naro~ito na takozvane “visoke ravnice” Kanzasa, Novog Meksika i Teksasa. Uzimaju}i u obzir upe~atljiv aspekt ovih odlika, Feneman ka`e: “Povr{ina proizvedena ovom aluvijacijom je ravna kao i bilo koja kopnena povr{ina u prirodi. Vi{e hiljada kvadratnih kilometara jo{ uvek zadr`ava takav ravan izgled. U oblasti Ljano Estakado u Teksasu i Novom Meksiku povr{ina od 50.000 km2 je skoro nedodirnuta erozijom.”64 Nema razloga za sumnju u op{tu ta~nost prirode geomorfolo{kog porekla tih ravnica, pripisanu rasprostranjenim i preklapaju}im aluvijalnim lepezama formiranim preoptere}enim rekama koje su se spu{tale sa nedavno izdignutih planina zapada. Me|utim, zna~ajno je da se ovde ponovo mora zamisliti fenomen za koji ne postoji paralela u sada{njem svetu, osim u daleko manjoj razmeri. Princip uniformizma je pogre{no nazvan ako, kako bi protuma~io drevne fenomene na osnovu sada{njosti, sredstvo ekstrapolacije mora tako neprestano da se primenjuje i u tako velikom stepenu. Izabrani primer je uzet slu~ajno iz velikog broja sli~nih nanosa {irom sveta. Izgleda da skoro bilo gde da se pogleda, nalazimo dokaze ra{irenog talo`enja, bilo aluvijalnog ili talo`enja u delti po svojoj prirodi, veli~ine koja je daleko iznad veli~ine bilo kojih nanosa koji se danas formiraju. Ti fenomeni nisu ograni~eni na oblasti niskog kopna. Odre|eni neobi~ni tokovi se ~esto obja{njavaju potocima koji su usecali aluvijalne sedimente koji su nekada u potpunosti prekrivali planine. Razmatraju}i jednu takvu lokaciju, u planinama Jute, Feneman ka`e: “Prosta hipoteza za obja{njenje ~udnog kursa svih tokova je da su se, po{to su planine stvorene i po~ele da eroduju, sedimenti talo`ili u i oko basena do takve dubine da su se izdigli iznad lanaca na mestima na kojima ih sada prelaze tokovi. Tokovi su tako bili superpozicionirani. Veruje

115

Slika 6. KANJON REKE KOLORADO 116

se da je to jedina hipoteza odgovaraju}a za obja{njenje za{to vodeni tokovi zanemaruju sada{nje oblike planina.”65 Veruje se da su ti planinski sedimenti nastali erodovanjem vi{e od 2.000 kubnih kilometara velikog nabora, ispunjavaju}i okolnu oblast do dubine od najmanje nekoliko hiljada metara, sve do vrhova preostalih planina! Posle formiranja sada ~udnih tokova reka na tim ogromnim aluvijalnim nanosima, pretpostavlja se jo{ jedno izdizanje, koje bi omogu}ilo novi ciklus usecanja. Ovakva vrsta fenomena se ~esto sre}e prilikom istra`ivanja geomorfologije i obezbe|uje jo{ jedan dokaz da sada{nje stope erozije i talo`enja ne mogu da objasne izgled drevnih nanosa. Jo{ jedna velika pote{ko}a uniformisti~kog koncepta procesa sedimentacije pronalazi se u onim velikim oblastima veoma debelih nanosa koje su pro{le kroz jedan ili vi{e ciklusa izdizanja i spu{tanja, a ipak su ostale ~udesno horizontalne i neprekidne. Dobar primer se pronalazi u visoravnima Kolorada. Opisuju}i ovu provinciju Feneman ka`e: “Prva jasno vidljiva odlika je pribli`na horizontalnost njenih stena.... Druga karakteristi~na odlika provincije je veliko izdizanje. Osim kanjonskih podno`ja, nijedan njen zna~ajni deo nije ni`i od 1.500 metara. Izme|u te visine i 3.300 metara, se nalaze platoi razli~itih visina, od kojih su neki vi{i od susednih planinskih venaca.”66 Region zauzima nekih 650.000 km2, uklju~uju}i ve}inu Jute i Arizone, sa velikim segmentima Kolorada i Novog Meksika. Kanjon reke Kolorado i mnogi drugi spektakularni kanjoni su izdubljeni kroz vi{e hiljada stopa tih ravnih sedimentnih stena. Upe~atljiva stvar je da je ovaj celokupan region na neki na~in bio izdignut sa prvobitnog nivoa daleko ispod nivoa mora, po{to je ve}ina njegovih sedimenata morskog porekla, do preko vi{e od kilometra iznad nivoa mora, bez poreme}aja horizontalnosti slojeva ili nivoa vrha. (Videti sliku 6.) A to se nije odigralo jednom, ve} vi{e puta, po{to postoji nekoliko poreme}aja u stratigrafskim sekvencama ovih sedimenata, od kojih svaki navodno predstavlja period izdizanja i erozije pra}en spu{tanjem i talo`enjem. Nije ~udno da Kenedi ka`e: “Problem izdizanja oblasti velikih visoravni je zbunjivao istra`iva~e zemljine kore veoma dugo vremena.”67 Posle opisivanja izdizanja visoravni Kolorada, Kenedi nastavlja: “Tibetanske visoravni predstavljaju sli~an problem, ali u daleko ve}oj razmeri. Tamo je oblast od 2.000.000 km2 izdignuta sa nivoa mora do SLIKA 6. Spektakularno izlo`ene ravne sedimentne stene, kao {to su one u kanjonu Kolorado, obezbe|uju jasno vidljiv dokaz potopnog talo`enja. U tim oblastima se nalaze hiljade kvadratnih kilometara horizontalnih slojeva, hiljade metara debelih, za koje se pretpostavlja da su natalo`eni pre oko pola milijarde godina! Slojevi sadr`e kre~njake, gline i pe{~are. Po uniformisti~kim konceptima, brojne promene sredine, sa velikim regionalnim spu{tanjima i izdizanjima, morale su da budu uklju~ene, ali to izgleda prili~no nemogu}e. Slojevi jednostavno nisu mogli da ostanu tako skoro jednobrazni i horizontalni nad tako velikim oblastima i velikim periodima vremena, dok su prolazili kroz ponovljene epirogenetske pokrete. Daleko najrazumniji na~in obja{njavanja ovih oblika je relativno brzim talo`enjem vodama Potopa koje su nosile sedimente. Posle Potopa, dok su stene jo{ uvek bile srazmerno meke i neo~vrsle, veliki kanjoni su bili brzo use~eni vodama koje su jurile niz novoizdignute visoravni do novouve}anih okeanskih basena.

117

Slika 7. USE^ENI MEANDRI SLIKA 7. Poznati meandriraju}i obrazac tokova u aluvijalnim dolinama prvenstveno rezultuje iz malih nagiba tokova, koji spre~avaju dalje usecanje, i slabih obala, koje dopu{taju bo~no usecanje lokalnim zakrivljenim kretanjem vode. Me|utim, povremeno se nalaze jaki obrasci meandara u dolinama sa o{trim nagibima i jakim stenovitim obalama, kao {to je to slu~aj kod reke San Huan u Koloradu, kako je ovde prikazano. Geolozi ovu anomaliju obi~no pripisuju biv{em aluvijalnom }ebetu koje je navodno nekada prekrivalo stene i od tada je bilo erodovano; ka`e se da se obrazac meandra razvio na normalan na~in na aluvijumu, a zatim je “ukopan” u stene ispod, kada se region izdigao. Me|utim, takvo obja{njenje je veoma sumnjivo imaju}i u vidu poznate principe mehanike tokova. Izgleda da bi jedini na~in na koji bi tako sna`no bo~no usecanje moglo da se odigra, istovremeno sa usecanjem dna, bio da obale budu manje otporne od dna korita, a to ukazuje da je najve}i deo formiranja meandara morao da se odigra dok su horizontalni slojevi bili jo{ uvek meki i neo~vrsli, brzo posle talo`enja tokom perioda Potopa.

118

srednje visine od pribli`no 5 km, a planinski venac Himalaja, koji ograni~ava ovaj region, izdigao se nekih 8 km, i to prili~no kasno u geolo{kom vremenu, verovatno u toku poslednjih 20.000.000 godina.”68 Iako su razli~ite teorije, sve veoma naga|aju}e i me|u kojima nijedna jo{ uvek nije op{te prihva}ena, iznesene u poku{aju da se objasne ovi fenomeni, mi jednostavno isti~emo da su se uniformisti~ki koncepti o~igledno pokazali nesposobnim da obezbede zadovoljavaju}e re{enje. Izgleda daleko verovatnije da su se svi sedimenti natalo`ili vi{e ili manje brzo i neprekidno, pra}eni samo jednim velikim regionalnim izdizanjem. Usledilo je brzo usecanje kanjona dok su sedimenti bili jo{ uvek relativno meki i dok su reke nosile mnogo ve}e koli~ine materijala. Kanjoni u ovim izdignutim regionima predstavljaju jo{ jednu misteriju, za koju su se uniformisti~ka obja{njenja pokazala kao neodgovaraju}a. Mnogi od njih su veoma vijugavi sa puno meandara na svom putu, veoma li~e}i na tipi~no razvijene reke sa meandrima koje se savijaju du` aluvijalnih ravnica, osim {to su kanjoni stotinama metara duboki, a obrasci meandara su jo{ o{triji nego kod aluvijalnih reka. Oni se zovu use~eni ili ukopani meandri, u skladu sa gledi{tem o njihovom navodnom “ukopavanju” u regionalne slojeve stena tokom procesa izdizanja. To jest, pretpostavlja se da je cela oblast nekada bila blizu nivoa mora, sa aluvijalnim }ebetom preko svoje povr{ine. Po ovoj povr{ini su tekle tipi~ne aluvijalne reke sa tipi~nim obrascima meandara. Zatim je, po toj teoriji, zapo~et proces regionalnog izdizanja. Reke, koje su pre toga erodovale bo~no, sada su po~ele da eroduju vertikalno, ali su u tom procesu zadr`ale svoj isti tok meandara, usecaju}i tako taj obrazac duboko u stenama visoravni. Veliki broj istra`ivanja je bio posve}en pitanju mehanike krivudavih reka, po{to ono uklju~uje in`enjerske probleme od velikog zna~aja. Naro~ito, obimni testovi na modelima su pokazali da je fenomen meandara povezan samo sa neotpornim obalama.69 Ako je dno uop{te podvrgnuto usecanju, pre }e ono biti erodovano nego obale, po{to su najve}i pritisci usmereni du` korita, a ne na strane toka. Tok koji degradira svoje korito te`i da ispravi svoj pravac, pri ~emu se o{tre krivine elimini{u “isecanjem”. To bi se desilo, ustvari, ~ak i pre nego {to bi aluvijalno }ebe bilo eliminisano i, svakako, nikakva zna~ajnija koli~ina bo~nog pomeranja ne bi mogla da zapo~ne kada je jednom tok usekao svoje korito. Intenzivno meandriranje, kada su nagibi i brzine visoki, zahtevalo bi da je dno korita krajnje otporno na eroziju, kako vi{ak energije ne bi mogao da se usmeri ni na jednu drugu stranu, osim na bo~no usecanje. Ali, ako je to tako, onda velike meandriraju}e klisure nisu nikada mogle da budu use~ene. (Videti sliku 7.) Svejedno, takvi use~eni meandri su ~est fenomen kod izdignutih visoravni ili drugih planinskih regiona. Izgleda da bi neka vrsta porekla otkidanjem morala da bude pretpostavljena. Veliki sistemi vertikalnih pukotina moraju da budu zamlji{ljeni, koje su pro{irene, produbljene i zaokru`ene uzastopnim oticanjem kroz njih. Me|utim, ako erozioni proces mora da objasni potpuna usecanja, izgledalo bi da je neophodno pretpostaviti daleko ve}e zapremine vode 119

u tokovima nego {to je to danas slu~aj, zajedno sa daleko manje otpornim zidovima od stena od kojih se danas sastoje.

Fosilna groblja

Ako su neorganski sedimenti u tolikoj suprotnosti sa konceptom kontinuiteta sa sada{njim uslovima, {ta treba re}i o organskim nanosima koji se pronalaze veoma obilno {irom sveta? Veliki nanosi fosila raznih vrsta, i naro~ito ogromni slojevi uglja i nafte u svetu, pokazali su se krajnje te{kim za obja{njenje na osnovu uniformizma. A opet, sami ti organski nanosi, naro~ito takozvani “indeks fosili”, na~injeni su osnovom za standardu geolo{ku vremensku skalu, a ona je zauzvrat bila stub strukture evolucione teorije. Iako povremena antiuniformisit~ka tvrdnja da se danas nikakvi fosili ne formiraju nije strogo ta~na, svejedno je svakako ta~no da se ne mogu navesti nikakve savremene paralele za velike fosilne slojeve kakvi se nalaze u geolo{kom stubu, a to je tako|e ta~no za slojeve nafte i uglja. Zna~aj te ~injenice mo`e se uvideti tek kada se prvo shvati kakvi uslovi moraju biti prisutni da bi se fosili formirali i o~uvali. Razmotri}emo tu situaciju isti~u}i {est na~ina koje je naveo Miler70 na osnovu kojih fosilni ostaci mogu biti o~uvani, dodaju}i nekoliko sopstvenih komentara o svakom. (1). O~uvanje celih organizama zamrzavanjem. Nepotrebno je istaknuti da se samo mali broj, ako uop{te, `ivotinja danas fosilizuje ovim procesom. Ipak je dobro poznato da su mnoge izumrle `ivotinje prona|ene sa~uvane na upravo ovaj na~in, naro~ito u Sibiru. Brojne `ivotinje su prona|ene o~uvane u celini, sa mesom i ~ak sa netaknutom dlakom. ^injenica da to ne mo`e biti obja{njeno na osnovu ~udnih nesre}a, kako se ~esto predla`e, je o~igledna na osnovu velikog broja kostiju koji se nalaze zajedno sa njima u istom sloju. Date su procene koje se kre}u i do 5.000.000 mamuta, ~iji su ostaci zakopani du` cele obalske linije severnog Sibira i na Aljasci.71 Obilni ostaci mnogih drugih `ivotinja (samo retko celih organizama, naravno) prona|eni su u tim severnim zemljama, naro~ito nosoroga, medveda, konja i drugih sisara. (2). O~uvanje samo ~vrstih delova 72 organizama. To je naj~e{}e prona|en tip fosila, naro~ito kosti i lju{tura organizama. Prvo bi se moglo pretpostaviti da bi fosilni nanosi lju{tura ili kostiju mogli lako da se formiraju i da se takvi nanosi uobi~ajeno formiraju i danas. Me|utim, veoma je te{ko ukazati na specifi~ne dana{nje oblasti talo`enja koje su uporedne onima koje se nalaze u stenama. Kosti kopnenih `ivotinja, ili vodozemaca ili ~ak riba, mogu povremeno da budu zarobljene u nekim sedimentima i zakopane, ali to nije normalna ili ~esta situacija. Obi~no, kosti ostaju na povr{ini dok se postepeno ne dezintegri{u. Nikada se ne nalaze, u sada{njem dobu, velika “groblja” organizama zajedno zakopanih ~ekaju}i fosilizaciju. Ali to je upravo vrsta fenomena na koji se nailazi u fosilnim naslagama na puno, puno mesta {irom sveta. Prostor onemogu}ava bilo kakvu odgovaraju}u raspravu o ovim upe~atljivim nanosima, ali }e nekoliko primera, uzetih nasumi~no, biti spomenuto. Na primer, mogu se spomenuti nanosi prona|eni u okrugu Linkoln (Lincoln County), u Vajomingu. 120

“Danas, ova neobi~na odlika prirode nije samo turisti~ka atrakcija, ve} pru`a neke od najsavr{enijih primera fosilnih riba i biljaka u svetu. Uklonjeni uzorci su postavljeni u muzeje {irom sveta, a mnogi se ~ak pojavljuju u ~uvenim privatnim zbirkama... Pored riba, otkriveni su listovi palmi dugi od 180 do 240 cm i {iroki od 90 do 120 cm. Njihovo pojavljivanje potvr|uje geolo{ku teoriju da je klima bila tropska i prili~no razli~ita od planinske klime sa me}avama dana{njeg Vajominga. Ova teorija je dalje podr`ana 1890. godine kada je prona|en aligator... Iskopano je nekoliko {tuka, ~ija veli~ina varira od 120 do 180 cm, kao i ptice veli~ine doma}e koko{ke koje po op{tem izgledu li~e na {ljuke ili zvi`dovke. Pored toga, prona|eni su primerci sun~anica, morskih grge~a, klenova i haringi, da ne spominjemo meku{ce, rakove, ptice, kornja~e, sisare i mnoge varijatete insekata.”73 Nije lako zamisliti bilo kakvu vrstu “uniformnog” procesa kojim bi ova me{avina savremenih i izumrlih riba, ptica, gmizavaca, sisara, insekata i biljaka mogla da bude nagomilana i sa~uvana za budu}nost. Ribe se, ni{ta manje od drugih organizama, prirodno ne nalaze zakopane na ovaj na~in ve} ih obi~no brzo pro`diru druge ribe posle smrti. Kada riba ugine, njeno telo pluta na povr{ini ili tone na dno i prili~no brzo je, u stvari u roku od nekoliko sati, druge ribe pro`diru. Me|utim, fosilne ribe koje se nalaze u sedimentnim stenama veoma su ~esto sa~uvane sa svim svojim kostima koje su netaknute. Velike grupe riba preko ogromnih oblasti, koje broje preko milijardu primeraka, pronalaze se u stanju agonije, ali bez naznaka napada grabljivica.74 Kao sasvim razli~it tip nanosa, ali onaj koji tako|e sadr`i obilje fosila, je onaj blizu Florisanta (Florissant), u Koloradu, gde se ogroman broj veoma raznovrsnih fosila insekata sa~uvao u stenama vulkanske gline, sa savr{enim detaljima koji su zaista upe~atljivi, isprekidani slojevima drugih tipova fosila. Dr R.D. Menvel, profesor zoologije na Sirakuza univerzitetu, stru~njak u istra`ivanju fosilnih insekata, opisuje te nanose: “Iako su ostaci insekata daleko najbrojniji me|u `ivotinjiskim fosilima sa~uvanim kod Florisanta, druge grupe su tako|e predstavljene. Lju{ture sitnih slatkovodnih meku{aca nije te{ko prona}i ukopane u stene, a povremeno se vide ~ak i skeleti riba i ptica. Nekoliko stotina vrsta biljaka je identifikovano iz ovih glina, obi~no na osnovu listova, ali su i plodovi (to jest, ora{asti plodovi) i ~ak cvetovi tako|e prona|eni... Broj vrsta insekata oko i iznad jezera Florisant je morao da bude veoma obilan, jer nije neobi~no prona}i na samo jednom komadu gline, sa jednog od bogatijih fosilnih slojeva, nekoliko jedinki udaljenih me|usobno manje od 5 do 7 cm. Taj `ivot je tako|e bio veoma raznovrsan, sa ukupnim brojem vrsta od vi{e stotina.”75 Ponovo, mora se uvideti pote{ko}a poku{aja da se takvi fenomeni objasne na osnovu kontinuiteta sa sada{njim procesima. Uobi~ajen na~in obja{njenja koji je iznet za naslage kod Florisanta je da je vulkanska pra{ina prekrila veliku masu vode, ali niko ne mo`e da uka`e na sli~ne fenomene koji bi stvarali sli~ne nanose danas. 121

Mnogi nanosi bogati fosilima su prona|eni u pe}inama, pri ~emu je jedna od najistaknutijih Kamberlandska pe}ina sa kostima (Cumberland Bone Cave) u Merilendu. Ostaci desetina vrsta sisara, od {i{mi{a do mastodonta, nalaze se u pe}ini, zajedno sa nekim gmizavcima i pticama - iz razli~itih vrsta klima i stani{ta. “U ovoj jednoj pe}ini su prona|eni takvi tipovi kao {to su `deronja, grizli i lasice, kojima su prirodna stani{ta arkti~ki regioni. Pekari, najbrojniji predstavljen tip, tapiri i antilopa, verovatno srodna dana{njem elandu, su karakteristi~ni za tropske regione. Ostaci mrmota, ze~eva, kojota i kuni}a ukazuju na suve prerije, ali sa druge strane takve `ivotinje koje su ljubitelji vode, kao {to su dabar i bizamski pacov, ukazuju na vla`nije regione.”76 Ovakva vrsta stvari se ne uklapa dobro sa uniformisti~kim tuma~enjem, ali sna`no ukazuje na neku vrstu neobi~ne katastrofe (ili neobi~nih katastrofa). Druge pe}ine u istom regionu, unutar pet kilometara od Kamberlanda, tako|e sadr`e fosile. Me{anje organizama iz potpuno razli~itih stani{ta i ~ak razli~itih klimatskih re`ima u jednu veliku masu je karakteristi~no za ve}inu najzna~ajnijih fosilnih naslaga. Mo`da jedino mesto u svetu zna~ajnije za istra`ivanje fosilnih insekata od ve} spomenute Florisant gline predstavljaju ~uveni nanosi balti~kog }ilibara, u kojima je ogroman broj insekata i drugih organizama o~uvan sa neverovatnom o~uvano{}u detalja. Dr Heribert-Nilson, biv{i direktor {vedskog botani~kog instituta, upoznat sa ovim nanosima, ka`e: “U delovima }ilibara, koji mo`e da dostigne veli~inu od 5 kilograma ili vi{e, naro~ito su sa~uvani insekti i delovi cvetova, ~ak i najosetljivije strukture. Insekti su savremenog tipa i njihov geografski raspored mo`e biti utvr|en. Tada je sasvim zadivljuju}e uvideti da oni pripadaju svim regionima zemlje, a ne samo paleoarkti~kom regionu, kako bi se o~ekivalo... Geolo{ke i paleobiolo{ke ~injenice u vezi slojeva }ilibara je nemogu}e shvatiti osim ako se ne prihvati obja{njenje da su oni krajnji rezultat alohtonih procesa, uklju~uju}i celokupnu zemlju.”77 Alohton proces je onaj koji prenosi materijale do njihovog kona~nog lokaliteta talo`enja, verovatno poplavnim vodama. Nilson time ka`e da ti nanosi nisu mogli da budu formirani u regionu u kome su organizmi `iveli ve} su morali da budu preneseni tu sa velikih razdaljina prilikom nasilne kataklizme neke vrste i da ni jedno drugo obja{njenje ne mo`e da objasni ~injenice koje se opa`aju. On dalje opisuje lignitne slojeve Ge{eltala (Geiseltal), u Nema~koj, na slede}i na~in: “Potpuno ista slika, kao ona malopre data, nudi se dobro poznatim istra`ivanjima odre|enih slojeva lignita u Ge{altalu koji sadr`e fosile. Ovde tako|e postoji potpuna me{avina biljaka i insekata iz svih klimatskih zona i svih utvr|enih regiona geografije biljaka i `ivotinja. Dalje je zapanjuju}e da su u izvesnim slu~ajevima listovi bili natalo`eni i o~uvani u potpuno sve`em stanju. Hlorofil je toliko dobro o~uvan da je bilo mogu}e prepoznati alfa i beta tipove... 122

Slika 8. FOSILNO GROBLJE

Uzorak stene je uzet iz dobro poznatog “ko{tanog sloja” kod Agata Springsa, u Nebraski, sloj u kome je prona|eno na hiljade kostiju fosilnih sisara. Sloj kostiju se prostire horizontalno na velikoj razdaljini u kre~nja~kom brdu i o~igledno je bio nanesen vodom. Fosili nosoroga, kamila, velikih veprova, i brojnih drugih egzoti~nih `ivotinja se nalaze nakupljeni zajedno u ovom sloju. (Fotografija iz Ameri~kog prirodnja~kog muzeja.)

Ekstravagantna ~injenica, koja se mo`e uporediti sa o~uvanjem hlorofila, bila je pojava o~uvanih mekih delova insekata: mi{i}a, epidermisa, keratina, obojenih supstanci kao {to su melanin i lipohrom, `lezdi i sadr`aja creva. Kao i u slu~aju hlorofila, i ovde imamo stvari koje se lako razaraju, dezintegri{u za samo nekoliko dana ili ~asova. Zarobljavanje je, prema tome, moralo da bude veoma brzo.”78 Dr N. D. Njuel, paleontolog Ameri~kog prirodnja~kog muzeja, nedavno je govorio o tim istim nanosima jo{ detaljnije, na slede}i na~in: “Jedan od najupe~atljivijih primera o~uvanja organskih tkiva u antisepti~kim mo~varnim vodama je ‘fosilno groblje‘ u eocenskim naslagama lignita u Ge{altalu u Centralnoj Nema~koj... vi{e od 6.000 ostataka ki~menjaka i veliki broj insekata, meku{aca i biljaka je prona|en u ovim naslagama. Sabijeni ostaci mekih tkiva mnogih od ovih `ivotinja pokazuju detalje }elijske gra|e, a neki od primeraka su podlegli samo maloj hemijskoj promeni... Dobro o~uvani delovi dlake, pera i krlju{ti su verovatno me|u najstarijim poznatim primerima su{tinski nepromenjenih struktura. Sadr`aj stomaka buba, vodozemaca, riba, ptica i sisara je obezbedio direktan dokaz o njihovim navikama ishrane. Dve vrste bakterije su prona|ene u ekskrementu krokodila, a jo{ jedna je prona|ena na traheji bube. Gljive su otkrivene na listovima, a prvobitni biljni pigmenti, hlorofil i koproporfirin, prona|eni su o~uvani kod nekih listova.”79 123

I Njuel je potvrdio da to, iako upe~atljivi, nisu jedinstveni primeri o~uvanja fosila. “Postoje bezbrojni dobro dokumentovani zapisi o o~uvanju tkiva `ivotinja i biljaka u prekvartarnim stenama.”80 Neshvatljivo je da su nanosi ove vrste mogli da nastanu usled normalnih, sporih, autohtonih procesa. Oni jasno ukazuju na neobi~no preno{enje i brzo zakopavanje. Njuel iznova spominje veliki broj fosila pokopanih u stenama; na primer: “Robert Brum (Broom), ju`noafri~ki paleontolog je procenio da postoji osam stotina milijardi skeleta ki~menjaka u Karu formaciji.”81 Navedeni primeri su samo slu~ajni uzorci fenomena koji se nalaze na velikom broju mesta {irom sveta. Oni nikako nisu najspektakularniji ili najimpresivniji, ve} su samo tipi~ne ilustracije onoga na{ta se sasvim ~esto nailazi u fosilnim naslagama u svetu. Neko bi mogao, na primer, da naduga~ko govori o takvim ~udima kao {to su Labrea jame (La Brea Pits) kod Los An|elesa, koje poseduju desetine hiljada primeraka raznih vrsta `ivih i izumrlih `ivotinja (od kojih je svaka, po neverovatnom uniformisti~kom obja{njenju, slu~ajno upala u to lepljivo groblje - jedna po jedna!); sicilijanski slojevi sa nilskim konjima, ~iji su fosili toliko prostrani da su bili kopani kao izvor komercijalnog drvenog uglja; veliki slojevi sa sisarima na Stenovitim planinama; slojevi sa dinosaurusima kod Crnih brda (Black Hills) i Stenovitih planina, kao i u pustinji Gobi (Gobi Desert); zapanjuju}i slojevi sa ribama iz [kotskih devonskih slojeva (Scottish Devonian strata), i tako dalje. Poku{aj da se ova ogromna groblja objasne na osnovu sada{njih procesa i doga|aja, bez najekstremnijih i nenau~nih izvo|enja, apsolutno je nemogu}. A ipak se u ovakvim naslagama nalazi ve}ina fosila na kojima je zasnovan veliki deo op{te prihva}ene uniformisti~ke {eme istorijske geologije. (3). O~uvanje samo ugljenika (karbonifikacija). Ovo je tre}i na~in koji je naveo profesor Miler kojim se mogu sa~uvati fosilni ostaci, pozivaju}i se na formiranje pre svega uglja, u kome su vodonik i kiseonik uglavnom nestali iz organskih ostataka, ostavljaju}i samo ugljenik, ali ~esto ostavljaju}i tako|e prelepo o~uvanu prvobitnu strukturu. Naslage uglja u svetu su naravno ogromne po koli~ini, sa nepoznatom ta~nom koli~inom, ali negde oko 7 hiljada milijardi tona. “Otprilike sve {to stvarno znamo o rezervama uglja je da izgleda da postoji puno uglja u svetu... Umesto 7 hiljada milijardi tona, mo`e da bude dvostruko toliko. Sa druge strane, moglo bi da bude manje od polovine te koli~ine.”82 Ugalj je krajnji proizvod metamorfizma ogromnih koli~ina biljnih ostataka pod delovanjem temperature i pritiska. Ugalj je prona|en {irom geolo{kog stuba i u svim delovima sveta, ~ak i na Antartiku. Mnoga polja uglja sadr`e veliki broj slojeva sa ugljem, izme|u kojih se nalaze slojevi sa drugim materijalima, pri ~emu svaki sloj uglja ima debljinu koja mo`e da varira od nekoliko centimetara do nekoliko metara. A svaki metar uglja mora da predstavlja vi{e metara - ali koliko ta~no, niko ne zna - biljnih ostataka, tako da ove 124

naslage uglja svedo~e o biv{em postojanju skoro nezamislivo masivnih gomila zakopanih biljaka. Geolozi koji istra`uju naslage uglja su odavno podeljeni na dva tabora, oni koji favorizuju autohtonu (rast na mestu) teoriju porekla uglja i oni koji favorizuju alohtonu (preno{enje i talo`enje) teoriju. Dosledni uniformizam, naravno, te`i da favorizuje prvu teoriju i poku{ava da prika`e proces formiranja uglja pomo}u savremenih naslaga treseta koje se formiraju ispod mo~vara, kao u Tmurnoj mo~vari (Dismal Swamp) u Vird`iniji. Velika debljina slojeva uglja se obja{njava tom teorijom pretpostavljaju}i neprestano spu{tanje kopna koje vi{e ili manje prati sporu akumulaciju biljnih ostataka. Slojevi naslaga bez uglja, koji se nalaze izme|u slojeva uglja, obja{njavaju se naizmeni~nim morskim plavljenjima i rezultuju}im periodima talo`enja sedimenata. Uo~eni su raznovrsni tipovi tih uba~enih sedimenata i poku{ano je da se oni objasne “ciklotemama” ili povratnim ciklusima talo`enja razli~itih vrsta materijala koji odgovaraju razli~itim stupnjevima morskog nadola`enja i povla~enja. Me|utim, ta~an ciklus koji se pronalazi na bilo kom lokalitetu je uvek druga~iji od ciklusa na nekom drugom. To priznaju Krambein i Slos: “Koncept idealne cikloteme je bio razvijen kako bi predstavio optimalnu smenu naslaga tokom potpunog ciklusa sedimentacije. Idealna ciklotema nije opa`ena potpuno razvijena ni na jednom lokalitetu...”83 Ako je autohtona teorija porekla slojeva uglja ta~na, ona predstavlja svedo~anstvo prili~no ~udesnog niza okolnosti. Jedan ili dva ili tri sloja uglja formiranih naizmeni~nim stupnjevima rasta mo~vare, akumulacije treseta, morskih nadila`enja i izdizanja, itd, bi mogli biti verovatni, ali tvr|enje da se taj ciklus ponavljao veliki broj puta na istom mestu, tokom perioda od oko mo`da nekoliko miliona godina, nije tako lako prihvatiti. A ipak postoji mnogo mesta gde se nalazi 75 ili vi{e takvih slojeva uglja. Tako|e, neki slojevi su debljine i 9 ili 12 metara, predstavljaju}i mo`da akumulaciju od 90 ili 120 metara biljnih ostataka po jednom sloju. Ta teorija, koja je navodno uniformisti~ka po su{tini, je ustvari sve osim toga, po{to ne postoje savremene paralele za bilo koju od njenih glavnih odlika. Teorija mo~varnog treseta predstavlja veoma slab poku{aj da identifikuje savremenu paralelu, ali te{ko da }e biti dovoljna. Jedan od najuglednijih savremenih autoriteta ka`e: “Iako mo~varni treset mo`e da poslu`i u demonstrirajnu kako se biljni materijal akumulira u znatnim koli~inama, nikako nije uporediv po opsegu sa velikim masama vegetacije koje mora da su proizvele na{e zna~ajne slojeve uglja... Danas postoji dovoljno treseta u umerenim regionima sveta za formiranje velikih koli~ina uglja, kada bi se sakupio u slojeve uglja, ali nijedna poznata bara ili mo~vara ne bi sama mogla da obezbedi dovoljno treseta kako bi se dobio veliki sloj uglja.”84 Tmurna mo~vara u Vird`iniji, mo`da naj~e{}e navo|en slu~aj potencijalnog sloja uglja, formirala je u proseku samo 2 metra treseta, jedva dovoljno da na~ini jedan jedini pristojan sloj uglja. [tavi{e, nema stvarnih dokaza da se treset sada transformi{e u ugalj bilo gde u svetu. Nije poznat ni jedan lokalitet na kome sloj treseta, u svojim donjim delovima, postepeno prelazi u tipi~an sloj uglja. Svi poznati slojevi uglja su izgleda, prema tome, formi-

125

rani u pro{losti i ne nastavljaju da se formiraju danas, {to bi moglo da se o~ekuje na osnovu principa uniformizma. U stvari bi, isklju~uju}i uniformisti~ka predube|enja, izgledalo da stvarne fizi~ke ~injenice slojeva uglja sna`no favorizuju teoriju da su biljne akumulacije sprane do svog mesta talo`enja. Slojevi uglja se skoro univerzalno nalaze u slojevitim naslagama. Za sedimente bez uglja koji se nalaze izme|u slojeva uglja se uvek ka`e da su natalo`eni vodom, i izgledalo bi da bi sama doslednost opravdavala zaklju~ak da su slojevi uglja tako|e bili no{eni vodom i natalo`eni. Velika debljina nekih slojeva i veliki broj slojeva na datom lokalitetu tako|e sa~injavaju jasan dokaz brzih i cikli~nih struja koje nose i talo`e te{ke terete organskih materijala. Najzna~ajniji razlog dat za verovanje da su naslage uglja bile natalo`ene na mestu rasta biljaka, a ne posle preno{enja vodom je dokaz o takozvanim stigmarijama. To su korenoliki fosili koji se pru`aju iz i ispod slojeva uglja u “osnovnu glinu” i tuma~eni su kao korenovi drve}a koje je ranije raslo u mo~vari. Smatra se da to dokazuje da je vegetacija stvarno rasla na mestu na kome sada le`e njeni ostaci. Me|utim, mogu}a su druga obja{njenja. Mogu}e je da su to bili rizomi, a ne pravi korenovi pa su prema tome mogli da se razvijaju pod vodom, nezavisno od biljaka za koje su bili prika~eni. Ili su jednostavno mogli da budu preno{eni zajedno sa biljkama i natalo`eni zajedno sa njima. Profesor Arnold sa univerzitete u Mi~igenu ukazuje da njihovo pravo poreklo nikako ne predstavlja re{en problem, i ka`e, u vezi sa duga~kim pregledom ovog problema: “Prava morfologija stigmarija, i njihov odnos sa stablom, ostaje, ~ak i posle vi{e od veka istra`ivanja, jedan od velikih nere{enih problema paleobotanike... Savremeno istra`ivanje je bacilo malo dodatnog svetla na problem stigmarija i sada{nji paleobotani~ari uglavnom ignori{u ostatke... Na ~isto morfolo{kim osnovama, stigmarije se ne mogu smatrati za prave korenove, a verovatno ni za rizome.”85 Povezano sa prirodom stigmarija je bilo i pitanje o “osnovnim glinama”, za koje se smatra da su fosilna zemlji{ta na kojima je rasla mo~varna vegetacija. Me|utim, nedavna pa`ljiva istra`ivanja hemijske i fiziolo{ke prirode osnovnih glina pokazuju da je to malo verovatno. “Odnosi izme|u osnovnih glina i uglja ukazuju da su se osnovne gline formirale pre nego {to se ugalj natalo`io. [tavi{e, nedostatak profila zemlji{ta sli~nog savremenim zemlji{tima i sli~nost minerologije svih tipova stena ispod uglja ukazuje da su materijali osnovne gline izgledali u su{tini kao da su preneseni u basen... Osnovne gline su verovatno bile natalo`ene u rastresitom, hidridnom, flokulisanom stanju, i sada{nji oblik se razvio tokom zbijanja.” 86 Prostor onemogu}ava dalje razlaganje pitanja formiranja uglja, iako jo{ puno ~injenica mo`e biti navedeno u korist alohtone teorije, kao {to je ~esto cepanje slojeva uglja u dva ili vi{e nezavisnih slojeva, mnoga fosilna stabla koja su prona|ena kako se prostiru kroz dva ili vi{e slojeva, “lopte uglja” isprepletenih i izuzetno dobro o~uvanih fosila, velike stene ~esto prona|ene u slojevima uglja,87 ~est prelaz slojeva uglja u slojeve gline ili drugih sedimentnih stena, itd. 126

Bez obzira na pravi na~in na koji je ugalj bio formiran, sasvim je sigurno da ni{ta {to se danas odigrava u svetu ne odgovara tom procesu. To je jedan od najzna~ajnijih tipova geolo{kih formacija i onaj na kome je zasnovan veliki deo pretpostavljene geolo{ke istorije. Svejedno, osnovni aksiom uniformizma, da je sada{njost klju~ za pro{lost, neuspeva da objasni ovaj fenomen. (4). O~uvanje samo originalnog oblika, u kalupu ili otisku. To je jo{ jedan na~in o~uvanja fosila, pri kome se originalna organska supstanca zatrpana u sedimentima razla`e, bilo ostavljaju}i {upljinu koja ima oblik originalnog organizma, bilo da se zamenjuje nekom vrstom mineralne vode koja zatim o~vrsne u obliku originalnog organizma. Ovakva vrsta o~uvanja ponovo zahteva brzo ili katastrofi~ko zatrpavanje, kako bi se kalup sa~uvao. Ostaci rimskih gradova Pompeje i Herkulanuma, zatrpani vulkanskim materijalom, pru`aju izvanrednu ilustraciju ovakvog tipa fosilizacije. Princip uniformizma ponovo ne uspeva da obezbedi savremene primere ovakvog tipa procesa, osim intenzivnih vodenih ili vulkanskih dejstva. (5). Okamenjivanje. Ovaj proces je sli~an formiranju otisaka i potom kalupa po tome da se sastoji iz detaljne razmene organskih materija mineralnom vodom, obi~no ostvaren delovanjem podzemnih voda. ^uvene okamenjene {ume regiona parka Jelouston i Arizone su poznati primeri tog procesa. Precizni detalji procesa okamenjivanja nisu poznati, iako uobi~ajena povezanost okamenjenog drveta i drugih materijala ukazuju da je vulkansko dejstvo bilo doprinose}i faktor. Okamenjena {uma u Arizoni, kao i u drugim regionima, tako|e pokazuje dejstvo poplavnih voda kao verovatnog faktora talo`enja materijala na njihovom sada{njem mestu. U svakom slu~aju, neka vrsta katastrofi~kog agensa je ponovo neophodna bar za zatrpavanje materijala pre nego {to su agensi okamenjivanja po~eli da deluju. (6). O~uvanje `ivotinjskih tragova. Ovo je poslednja kategorija na~ina o~uvanja fosila po profesoru Mileru. Vi{e hiljada tragova `ivotinja velikog broja vrsta je pona|eno o~uvano u stenama, uklju~uju}i puno tragova dinosaurusa i drugih organizama koji su sada izumrli. Profesor Miler ka`e: “Tragovi `ivotinja, na~injeni u umereno mekom blatu ili peskovitom blatu koji su uskoro o~vrsli i postali prekriveni drugim sedimentima, naro~ito su povoljni za o~uvanje. Hiljade primera tragova velikih izumrlih gmizavaca su prona|eni u crvenom pe{~aru Re~ne doline u Konektiketu (Connecticut River Valley).”88 Ova vrsta fenomena je pronala`ena toliko ~esto da se smatra vi{e ili manje uobi~ajenom. Tragovi dinosaurusa otkriveni u Teksasu su prikazani na slikama 9 i 10. U vezi sa tragovima `ivotinja koji su o~uvani na taj na~in, nalaze se i mnogi primeri o~uvanja naznaka drevnih talasa vode ili otisaka ki{nih kapi. Zaista je izuzetan fenomen da su tako prolazni tragovi mogli da budu o~uvani u tako velikom broju i toliko savr{eno, i ujedno predstavlja fenomen koji ima malo savremenih paraleli. Stvar je obi~nog iskustva da se otisci ovakve vrste u mekom blatu ili pesku veoma brzo uni{tavaju. Izgleda jasno da je jedini na~in, na koji su takvi tragovi mogli da budu o~uvani kao fosilni, uz pomo} nekog hemijskog delovanja koje bi dopu{talo brzo okamenjivanje i nekog vodenog delovanja koje bi omogu}avalo brzo zatrpavanje. 127

Iznenadna i katastrofi~ka delovanja su ponovo neophodna za bilo kakvo razumno obja{njenje fenomena. Jedna prili~no ~udna ~injenica u vezi sa ovim je da dok izgleda da postoji puno slu~ajeva poznatih tragova drevnih talasa i drevnih otisaka ki{nih kapi o~uvanih u fosilnom stanju, izgleda da nema primera drevnih otisaka gráda. Tvihhofel ka`e: “Grád bi ostavljao ve}e i dublje otiske od onih koje je na~inila ki{a, a neki bi trebali da budu veoma duboki i veliki, uzimaju}i u obzir da nekada pada grád veli~ine grejpfruta, a da je grád pre~nika 2 cm ili vi{e uobi~ajen. Otisci gráda bi trebali da budu ~esti u geolo{kom stubu, ali osim mogu}eg javljanja u crvenoj glini trijasa kod Nju D`erzija, nijedan drugi nije zabele`en.” 89 Da li bi ta ~injenica ukazivala da kakvi god da su bili nepoznati uslovi koji su prouzrokovali “zamrzavanje” drevnih tragova ki{nih kapi i talasa u pesku, takvi uslovi nisu bili odgovaraju}i kako bi fiksirali daleko ve}e otiske gráda, ili uslovi za grád (i prema tome atmosferski uslovi koji prouzrokuju oluje) nisu bili prisutni kada su se fosilni tragovi formirali? Da zaklju~imo, videli smo da o~uvanje organskih materija kao fosila, na bilo koji na~in, zahteva neku vrstu katastrofi~kih uslova, neku vrstu brzog zatrpavanja sedimentima, obi~no pra}enih nekim abnormalnim hemijskim na~inima brzog o~vr{}ivanja. Ima malo sumnje da je krajnje te{ko prona}i bilo kakve ostatke savremenog doba za koje bi se reklo da su u procesu pretvaranja u fosile. Oni koji jesu prona|eni su uvek tako postavljeni da ukazuju da su i oni, tako|e, bili zatrpani nekom iznenadnom poplavom ili vulkanskom erupcijom, ili nekom drugom katastrofom.90 Ali ~ak i takvi savremeni nanosi su malobrojni i tanki u pore|enju sa velikim obimom i ogromnim bogatstvom svetskih fosilnih stena. I ponovo smo videli da je princip uniformizma sasvim nepodesan za obja{njavanje geolo{kih fenomena, ~ak i u svom najzna~ajnijem aspektu - fosilnim naslagama na kojima je izgra|ena celokupna struktura evolucione istorijske geologije.

PROTIVRE^NOSTI UNIFORMISTI^KOG SISTEMA

Slika 9. OSTACI U RE^NOM KORITU

Ovi tragovi dinosaurusa navodno su na~injeni pre vi{e od 100 miliona godina, u re~nom koritu za koje se tvrdi da se formiralo u periodu krede. Osim ove upe~atljive i te{ko verovatne tvrdnje da su ovi lako prolazni tragovi mogli da budu o~uvani tako detaljno tokom dugog perioda vremena, naro~ito je zna~ajno da su u nekim od ovih slojeva prona|eni otisci stopala koji izgleda da su ljudski! (Snimio Roland T. Bird)

128

Videli smo da osnovni geolo{ki agensi - erozija, talo`enje, vulkanizam, glacijacija, dijastrofizam, itd. - nisu dovoljni da objasne, na osnovu uniformisti~kih principa, formiranje stena Zemljine kore. Svaki od njih je morao, u nekom vremenu ili vremenima u pro{losti, da deluje u razmeri i sa intezitetom daleko ve}im od onoga koji se danas ispoljava, ako geolo{ki fenomeni treba da budu njima obja{njeni. A to je naro~ito ta~no za one stene i druge naslage koje sadr`e fosilne ostatke `ivih organizama iz pro{losti, za koje smo videli da se ne mogu objasniti normalnim procesima. Ali, glavna potpora uniformisti~ke teorije, zajedno sa njenim evolucionim implikacijama, je pretpostavljena ~injenica da slojevi svuda ispoljavaju isti redosled, omogu}avaju}i tako razvoj svetskog sistema identifikacije i uskla|ivanja. Evolucioni paleontolozi tvrde da slojevi mogu biti podeljeni u serije prepoznatljivih jedinica koje odgovaraju odre|enim geolo{kim dobima i da 129

su te jedinice uvek u istom redosledu, i time svedo~e o svojoj hronolo{koj ekvivalentnosti. To je standardni sistem geolo{kih doba, koji se nalazi u bilo kom ud`beniku istorijske geologije. Tipi~na tabela geolo{kih doba je prikazana na strani 105. Zna~aj ovog navodnog istorijskog dokaza i njegova zavisnost od fosila su prikazani slede}im navodom, koji je tipi~an: “Deo geologije koji se bavi utvr|ivanjem geolo{kog zapisa iz pro{losti se naziva istorijska geologija. Istorijska geologija se oslanja prvenstveno na paleontologiju, istra`ivanje fosilnih organizama... Geolozi koriste saznanje organske evolucije, kako je sa~uvano u fosilnom zapisu, da bi identifikovali i vremenski povezali stenovite zapise iz drevnih vremena.”91 Takvo odre|ivanje starosti uz pomo} sadr`anih fosila o~igledno zahteva da postoji samo jedan skup organizama koji odgovara svakom dobu. Bilo koja odre|ena `ivotinja, ili bar one `ivotinje koje se koriste kao indeks fosili, morale bi da odgovaraju samo jednom vremenskom periodu. [tavi{e, bilo koja odre|ena grupa organizama morala bi uvek da zauzima istu relativnu poziciju u odnosu na organizme koje prethodi ili nasle|uje u istoriji, sa stenama identifikovanim grupom koje, prema tome, uvek zauzimaju istu poziciju u superpozicioniranoj sekvenci formacija stena. Uniformisti tvrde da takvi odnosi u stvari uvek i postoje i da je prema tome geolo{ka vremenska skala valjana, a da je pretpostavljeni evolucioni napredak organizama stvarna ~injenica istorije. Naravno, mo`e se odobriti da je princip stratigrafske korelacije uz pomo} fosila, na osnovu prihva}ene sekvence, podr`an sa puno dokaza. Bilo koja teorija koja je mogla da dobije skoro op{te prihvatanje od strane geologa o~igledno nije zasnovana samo na `eljama. Sa druge strane, mogu}e je da neka druga teorija mo`e efektivnije da objasni iste ~injenice. Ovaj proces je ~esto bio istinit tokom istorije nauke, kada god je razvijeno novo uop{tavanje kako bi ugradilo u svoj okvir ne samo ~injenice koje podr`avaju prethodnu teoriju, ve} tako|e i one ~injenice koje protivre~e prethodnoj teoriji. A uprkos op{toj valjanosti standarda i prihva}enim geolo{kim stratigrafskim smenama, postoji puno izuzetaka i protivre~nosti, koje su bile obja{njene prihva}enom teorijom na veoma nezadovoljavaju}i na~in. Jedan istaknuti geolog ka`e: “Zbog neplodnosti svojih koncepata, istorijska geologija, koja uklju~uje paleontologiju i stratigrafiju, je postala stati~na i nereproduktivna. Trenutni metodi razgrani~avanja vremenskih intervala, koji predstavljaju osnovne jedinice istorijske geologije, i uspostavljanja hronologije, sumnjive su valjanosti. Gore od toga, kriterijumi za korelaciju - poku{aji da se izjedna~i po vremenu, ili sinhronizuje, geolo{ka istorija jedne oblasti sa drugom logi~ki su ranjivi. Nalazi istorijske geologije su sumnjivi zato {to su principi na kojima se oni zasnivaju ili neodgovaraju}i, u kom slu~aju bi trebalo da se preformuli{u, ili neta~ni, u kom slu~aju bi trebali da budu odba~eni. Ve}ina nas odbija da ih odbaci ili preformuli{e, i rezultat je sada{nje `alosno stanje na{e discipline.”92 Te protivre~nosti su velike, ali }emo govoriti samo o dve glavne kategorije, primerima pojedina~nih fosila koji se pronalaze van odgovaraju}eg kon130

teksta i primerima celokupnih formacija koje se nalaze van pravilnih sekvenci sa onima iznad ili ispod. Pre nego {to navedemo specifi~ne primere ovih fenomena, mogu se navesti metode kojima uniformizam poku{ava da ih odbaci. Kada se fosil prona|e u sloju kome teoretski ne pripada, mogu}e je nekoliko na~ina obja{njenja ove nepravilnosti. Ako se pretpostavlja da je stariji od sloja u kome se nalazi, mo`e se re}i da je bio ponovo natalo`en sa ranije erodovanog nanosa ili da ukazuje na opstanak te specifi~ne vrste du`e nego {to se ranije verovalo. Ako se pretpostavlja da je mla|i od svog sloja, ponovo se mo`e objasniti usled ponovnog delovanja i me{anja dva prvobitno razli~ita nanosa ili pokazivanjem da ta `ivotinja datira iz ve}e starosti nego {to se ranije smatralo. ^esto se otkri}e takve anomalije u fosilima smatralo kao dovoljno opravdanje za ponovno datiranje celokupne formacije, kako bi se prilagodila navodnoj starosti odre|enog fosila. Uz toliko puno pretpostavljenih metoda koji su zgodno pri ruci za obja{njavanje tih nepravilnosti, o~igledno je da svi osim najo~itijih slu~ajeva pogre{nog lociranja, mogu brzo i lako biti usput obja{njeni. U slu~ajevima koji jednostavno ne mogu biti obja{njeni na taj na~in, i dalje ih je mogu}e ignorisati, na osnovu pretpostavke da mora da je postojala neka gre{ka u terenskim dokazima ili njihovom opisu. Kada celokupna formacija izgleda van svog mesta unutar standardne sekvence na osnovu ili litolo{kih ili paleontolo{kih ~injenica, nije lako smisliti mehanizme obja{njavanja. Me|utim, kao {to smo videli, ti slu~ajevi se obi~no re{avaju navodnim velikim pokretima zemlje, rasedima, nabiranjem, pomeranjem, itd, bez obzira da li postoje ili ne bilo kakvi fizi~ki dokazi takvih pokreta. Kao {to je ve} napomenuto, ~esto se pronalaze sistemi stena kod kojih nedostaju sredi{nji sistemi. [to je jo{ ~udnije, ~esto se pronalaze formacije izokrenutog redosleda, sa navodno starijim stenama koje le`e povrh mla|ih. U prvom slu~aju, nedostaju}e stene se obja{njavaju periodima erozije; u drugom, obi~no se iznosi teorija rasedanja i bo~nog pomeranja, po kojoj su se stene koje su prvobitno le`ale u kontinuitetu iznenada razdvojile vertikalnim ili kosim rasedom, pri ~emu su se stene na jednoj strani raseda izdigle u odnosu na stene sa druge strane. Zatim su gornje stene pomerene bo~no preko ni`ih. Vremenom, gornji slojevi su erodirali, ostavljaju}i tada samo starije stene na dnu rasednutog dela kako le`e iznad mla|ih stena preko kojih su se navodno kretale.93 Kao {to smo ve} istakli, ako su se takvi fenomeni ikada odigrali na Zemlji, time je dokazano da princip uniformizma nije validan kao vode}i geolo{ki princip, po{to ne postoje uporedni fenomeni koji se danas de{avaju. Ali, sa druge strane, zar nije mogu}e da veliki broj paradoksa i izuzetaka, kojima geolo{ke formacije obiluju, mogu da budu bolje obja{njeni na osnovu nekog drugog principa nego na osnovu uniformizma i evolucije? Osim tih filozofija, nema razloga za veliko iznena|enje kada se prona|e fosil van svog mesta ili ~ak kada je celokupna formacija van svog mesta. Koncept katastrofe, za koji smo ve} videli da je neophodan za obja{njavanje mnogih geolo{kih formacija, mo`e sasvim verovatno da bude dovoljan ne samo za 131

Slika 10. OTISCI ^OVEKA I DINOSAURUSA IZ ISTOG PERIODA

Oba ova otiska su uzeta iz korita reke Paluksi blizu Glen Roza, u Teksasu, u navodnim slojevima krede, jasno osporavaju}i evolucionisti~ke tvrdnje da su dinosaurusi izumrli nekih 70 miliona godina pre nego {to je ~ovek “evoluirao”. Me|utim, evolucioni geolozi su odbacili tu ~injenicu, ra|e veruju}i da su neki savremeni umetnici urezali ljudska stopala, dok u isto vreme prihvataju da su otisci dinosaurusa pravi. U stvari, otisci dinosaurusa izgledaju vi{e “ve{ta~ki” od ljudskih, ali realnost bilo kojih otisaka se ne bi dovodila u pitanje da nema pretpostavljene geolo{ke evolucione skale. (Snimio C. L. Burdick)

obja{njavanje naslaga stena i organizama u svojim uobi~ajenim sekvencama, ve} tako|e i za povremene naslage u neuobi~ajenim redosledima. Jer, uprkos svim mehanizmima koji su dostupni za uskla|ivanje protivre~nih slu~ajeva sa prihva}enim sistemom, jo{ uvek postoji puno primera koji izgledaju mnogo te`e obja{njivi uniformizmom i evolucijom nego stvaranjem i zatim katastrofom (ili katastrofama).

Fosili na pogre{nom mestu

Na primer, postoji slu~aj otisaka ljudskih stopala koji se ~esto nalaze u navodno veoma drevnim slojevima. Navodno je ~ovek evoluirao tek u kasnom tercijaru, najranije, i prema tome je star samo oko milion godina. Ali, ono {to li~i na otiske ljudskih stopala je prona|eno u stenama iz perioda karbona, navodno nekih 250 miliona godina starim. Ingels ka`e: “Na mestima koja se prostiru od Vird`inije i Pensilvanije, preko Kentakija, Ilinoisa, Mizurija i zapadno prema Stenovitim planinama, otisci sli~ni onima koji su gore prikazani (odnosi se na nekoliko prate}ih slika), a koji su od 13 do 25 cm duga~ki, prona|eni su na povr{ini izlo`enih stena, i pronalaze se u sve ve}oj meri kako godine prolaze.”94 132

Slika 11. OGROMNI OTISCI LJUDSKIH STOPALA U SLOJU KREDE

Postoji vi{e o~iglednih otisaka ljudskih stopala prona|enih u koritu reke Paluksi. Zapazite ogromnu veli~inu, koja trentuno podse}a na biblijsku izjavu da “be{e tada divova na zemlji” (1. Mojsijeva 6,4). Sli~ni ogromni tragovi ljudskih stopala su prona|eni u Arizoni, u blizini planine Vitni (Mt. Whitney) u Kaliforniji, u blizini mesta Vajt Sends (White Sands) u Novom Meksiku, i na drugim mestima.

Ti otisci u celini odaju utisak da su na~injeni ljudskim stopalima, u vreme kada su stene bile meko blato. Kako je ukazano u navodu, ova vrsta fenomena nije retka pojava ve} se nalazi prili~no ~esto. Me|utim, geolozi odbijaju da prihvate dokaze takve kakvi jesu, jer bi to zna~ilo ili da je savremeni ~ovek `iveo u najranijim godinama pretpostavljene evolucione istorije ili da ta istorija mora da bude skra}ena do trajanja merenog istorijom ~oveka. Nijedna mogu}nost nije prihvatljiva. Ingels ka`e: “Ako je ~ovek, ili ~ak njegov majmunski predak, ili ~ak rani sisarski predak majmunskog pretka, postojao ve} u periodu karbona u bilo kakvom obliku, onda je celokupna geolo{ka nauka toliko potpuno pogre{na da }e svi geolozi dati otkaz i zaposliti se kao voza~i kamiona. Otuda bar za sada, nauka odbacuje atraktivno obja{njenje da je ~ovek svojim stopalima na~inio te misteriozne otiske u blatu iz perioda karbona.”95

133

Ingels i drugi su poku{ali da objasne te otiske kao savremene indijanske rezbarije ili kao otiske koje je na~inio neki do sada jo{ uvek neotkriveni vodozemac iz perioda karbona. Takva obja{njenja ilustruju metode kojima uniformisti mogu da negiraju ~ak i najjasnije i najsna`nije dokaze koji protivre~e njihovoj filozofiji. Svejedno, o~igledno je da je samo ta filozofija, a ne objektivne nau~ne ~injenice, ona koja spre~ava nekog da prihvati te otiske kao ljudske. Na slikama 10 i 11 prikazani su izuzetni otisci stopala prona|eni u kre~nja~koj formaciji iz navodnog perioda krede blizu Glen Roza (Glen Rose), u Teksasu, koje je fotografisao Kliford L. Burdik (Clifford L. Burdick), terenski geolog rudarstva. Roland T. Bird, paleontolog Ameri~kog prirodnja~kog muzeja, je pa`ljivo ispitao stene prikazane na slici 11 i izjavio slede}e: “Ipak, izgleda da su dovoljno stvarni. Stvarni koliko bi stena to mogla da bude... Naj~udnija stvar svoje vrste koju sam ikada video. Na povr{ini svake se nalazio otisak veoma sli~an ljudskom stopalu, savr{en u svim detaljima. Ali svaki otisak je bio 38 cm duga~ak!”96 Burdik je objavio neke rezultate svog istra`ivanja97 u ovom regionu, i iz njegovog opisa ~injenica svakako izgleda da su dinosaurusi i d`inovski ljudi morali da `ive u istom vremenu. Drugi zapanjuju}i nalaz je objavljen pre vi{e godina, o fosilizovanoj ljudskoj lobanji u uglju. Istaknuti autoritet geologije uglja, Oto [tucer, ka`e u vezi tog misterioznog fosila: “U kolekciji uglja na Rudarskoj akademiji u Frajbergu (Freiberg) ([tucer je bio profesor geologije i minerologije u {koli rudarstva u Frajbergu, u Saksoniji), nalazi se zbunjuju}a ljudska lobanja sastavljena iz mrkog uglja i manganskog i fosfatnog limonita, ali njen izvor nije poznat. Ovu lobanju su opisali Karsten (Karsten) i De~en (Dechen) 1842.”98 Ugalj je bio odre|en na tercijarnu starost, ali je pretpostavljeno da je daleko prethodio prvoj pojavi ~oveka. ^injenice se ponovo ignori{u u velikoj meri, iako je predlagano da je neko verovatno izrezbario ovu lobanju.

@ivi fosili

Gornji primeri ilustruju pojavu navodno novih organizama (~oveka) u navodno drevnim naslagama. Skoro podjednako velike anomalije predstavljaju mnogi primeri navodno drevnih i odavno izumrlih organizama koji su se iznenada i neo~ekivano pojavili `ivi u savremenom svetu. Primer toga je neobi~ni organizam poznat kao tuatara, koji sada `ivi samo na Novom Zelandu, prikazan na slici 12. To je jedini `ivi predstavnik reda gmizavaca poznatog kao “sfenodonta”. “Danas ne predstavlja nikakav ekonomski zna~aj. Za{to bi onda ovaj gmizavac privla~io toliko pa`nje? Odgovor le`i u shvatanju da je tuatara relikt, `ivi fosil - drugi na~in izra`avanja je da je on jedini pre`iveli od grupe `ivotinja koja je vladala u dalekoj pro{losti.”99 Upe~atljivo je da je taj organizam koji je toliko izvan mesta u savremnom svetu i koji ima malu selekcionu vrednost u borbi za opstanak, mogao da 134

Slika 12. TUATARA

To je pravi “`ivi fosil” jedini pre`iveli iz svog reda gmizavaca, koji je ina~e izumro pre nekih 135 miliona godina, po standardnoj evolucionoj skali. Fosili ovih stvorenja se pronalaze u stenama krede i starijim stenama, ali nijedan u mla|im slojevima. Pa ipak oni i dalje `ive u savremenom svetu! A tuatara je samo jedan od brojnih primera takvih `ivih fosila. ~udno je da nikakvi ostaci ovog stvorenja nisu prona|eni u stenama koje pretstavljaju tu prazninu od 135 miliona godina, ako takva praznina stvarno postoji. (Snimio Chas. M. Bogert, Am. Mus. Natl. Hist.)

pre`ivi nebrojene katastrofe tokom vi{e miliona godina koje su navodno protekle od kada su svi njegovi srodnici izmrli. Nekoliko hiljada godina opstanka pod nepovoljnim okolnostima bi moglo da bude mogu}e, ali te{ko milioni. “Uprkos dana{njem postojanju tuatare, nijedna kost ovog organizma nije otkrivena u stenama natalo`enim od perioda rane krede, pre nekih 135 miliona godina.”100 “Skelet gmizavca prona|en u naslagama jure u Evropi je toliko sli~an `ivim tuatarama da mora da se odigralo samo malo promene u strukturi kostiju tokom perioda od 150 miliona godina.”101 Jo{ jedno otkri}e, prili~no iznena|uju}e za evolucioniste, je bilo otkri}e celekanta, navodno odavno izumrle ribe ~iji fosili se obilno nalaze u slojevima paleozoika i mezozoika. Harvardski paleontolog, dr A. S. Romer, napominje u vezi tog otkri}a: “Celekanti su morski izdanci krosopterigija ({akoperki), grupe koja je u su{tini preda~ka kopnenim ki~menjacima i, otuda su, od evolucionog zna~aja. Tipi~ne {akoperke su izumrle jo{ u paleozoiku; fosilni zapis celekanta se prostire do krede, pre nekih 70 miliona godina, i zatim prestaje. Kao posledica toga, ja sam (kao i mnogi drugi predava~i) govorio mojim studentima, da ‘ne postoje `ive {akoperke‘. I dobro se se}am svog iznena|enja, u zimu 1939. godine, kada sam video u ~asopisu London Illustrated News fotografiju `ivog - ili do skora `ivog - celekanta.”102 135

Jo{ izuzetnije od otkri}a celekanta je bilo nedavno iskopavanje nekoliko primeraka `ivih segmentiranih meku{aca (na dubini od 3500 metara u rovu Akapulko (Acapulco Trench) u Centralnoj Americi), koji predstavljaju primitivan tip koji je navodno izumro u periodu devona. Biolog Bentli Glas (Bentley Glass), izve{tavaju}i o ovom nalazu, ka`e: “Zoolozima }e nedavno objavljeno otkri}e Galatea ekspedicije neobi~nih dubokomorskih meku{aca vrste Neopilina galatheae izgledati jo{ neverovatnije od nedavnog ~uvenog otkri}a ribe Latimeria, `ivog celekanta... Novoprona|eni meku{ac predstavlja klasu koja je postojala u periodu izme|u kambrijuma i devona u paleozoiku, i pretpostavljalo se da je izumro pre oko 280 miliona godina.”103 280 miliona godina je puno vremena i ne mo`e se ni{ta drugo sem sumnjati u njegovu realnost. Fosili ove klase meku{aca su bili obilni u slojevima ranog paleozoika i zapanjuju}e je da nijedan nije prona|en u morskim slojevima mezozoika ili tercijara, ako oni zaista predstavljaju stotine miliona godina posle paleozoika prema evolucionoj skali. Heri S. Led, paleontolog pri Ameri~kom geolo{kom udru`enju, skrenuo je pa`nju na veliki broj ovih “`ivih fosila” nedavno otkrivenih. “Iste godine kada je prvi celekant uhva}en, u prili~no dubokoj vodi, niz primitivnih rakova je prona|eno kako naseljavaju vode pe{~anih pla`a u Novoj Engleskoj... Smatrani su za najprimitivnije `ive rakove do sada otkrivene. Tu zna~ajnu poziciju su dr`ali samo do 1953, kada su prona|eni jo{ primitivniji rakovi iz blata ispod plitkih voda Long Ajledna... Njihov najbli`i poznati srodnik, Lepidocaris, je `iveo u vremenu srednjeg devona, pre nekih 300 miliona godina.”104 Imaju}i u vidu ta i mnoga sli~na otkri}a, mo`emo se zapitati da li je mo`da jo{ puno navodno izumrlih organizama iz geolo{ke istorije tako|e `ivo u nekim neistra`enim regionima sveta,105 naro~ito u dubokim okeanima. Ne bi bilo iznena|uju}e kada bi se ~ak i ~uveni trilobiti, mo`da ~ak najzna~ajniji “indeks fosili” najranijeg perioda paleozoika, kambrijuma, pojavili jednog dana. Organizam veoma sli~an njima je ve} prona|en. “Primerak ‘`ivog fosila‘, mo`da najprimitivniji izumrli ~lan jedne od glavnih klasa `ivotinja, je nedavno dodat kolekciji Smitsonian instituta. To je rak koji ima odre|ene karakteristike davno izumrlih trilobita, dominantnih `ivotinja na zemlji pre pola milijarde godina, ~iji su fosili me|u najranijim tragovima `ivota vi{eg reda na ovoj planeti... Mogu}e je da je bio isklju~ivo stanovnik muljevitih dna plitkih priobalnih voda i da nikada ne izlazi na povr{inu ili ima slobodnoplivaju}e postojanje. To mo`e da objasni ~injenicu da je ostao nepoznat toliko dugo.”106 U biljnom carstvu, nije pro{lo puno godina od kada je stvorena velika senzacija me|u paleobotani~arima otkri}em `ivih primeraka drveta roda Metasequoia, u udaljenom regionu Kine. “^etinarski rod metasekvoja je bio {iroko rasprostranjen u severnoj hemisferi u toku pro{losti. Njegovi fosilni ostaci su prona|eni na Aljasci, Grenlandu, [picbergenu i severnom Sibiru, u stenama iz perioda eocena (60 miliona godina starim); u stenama miocenske starosti (30 miliona

136

godina starim) u Oregonu i Kaliforniji, Nema~koj i [vajcarskoj, Mand`uriji i Japanu. Smatralo se da je izumro pre nekih 20 miliona godina, po{to se njegovi fosilni ostaci nisu javljali u stenama mla|im od miocenskih.”107 ^ejni (Chaney), koji je paleobotani~ar na Univerzitetu u Kaliforniji i koji je oformio ekspediciju kako bi istra`io ovo drve}e, nastavlja da govori o jednom koje je bilo 30 metara visoko i koje se sastojalo od sto drve}a, koje jo{ uvek `ivi. O~igledno ne{to mora da nije ta~no sa geolo{kim zapisom izvedenim iz pliocenskih i pleistocenskih slojeva, koji nije otkrio neprekidno postojanje ovog drve}a, uprkos njihovoj velikoj obilnosti u navodno ranijim slojevima.

Formacije van redosleda

Ali, ako je ovo slu~aj pojedina~nih organizama koji se pronalaze van svog mesta u sekvencama, {ta treba re}i o velikom broju primera o celokupnim formacijama koje se nalaze van mesta u standardnoj geolo{koj vremenskoj skali? Na svakom planinskom regionu svakog kontinenta, izgleda da postoje brojni primeri navodno “starijih” slojeva postavljenih na vrh “mla|ih” slojeva.108 U odsustvu definitivnih strukturnih dokaza za suprotno, mo`e se prirodno pretpostaviti da su najni`i slojevi svakako morali prvi da se natalo`e i da, prema tome, budu “stariji”. Ali, fosili ~esto izgleda da opovrgavaju tu pretpostavku, a fosili su ti koji upravljaju pripisivanjem starosti formaciji. Kako je ranije napomenuto, zvani~no obja{njenje ovakve vrste nepravilnosti je na osnovu mehanizma razli~ito nazvano kao “prevrtanje”, “rasedanje i bo~no pomeranje”, “rasedanje pod malim uglom”, “odvajanje i pomeranje” ili sli~ni izrazi. Ovaj koncept pretpostavlja da su se veliki delovi slojevitih stena izdizali i klizili preko susednih stena, tako da }e “starije” stene na dnu pokretne mase biti zatim na vrhu “mla|ih” stena koje su iznad nepokretnih stena. Zatim se obi~no pretpostavlja da je dalja erozija razgradila mla|e stene na vrhu poreme}ene topografije. Uo~eno je da su se fenomeni ove vrste odigravali u maloj razmeri, na odre|enim lokalitetima na kojima postoje jasni dokazi intenzivnog rasedanja i nabiranja tokom pro{losti. Me|utim, ove vidljive potvrde koncepta su definitivno na maloj razmeri, obi~no nekoliko stotina metara, dok mnoge velike oblasti sa prevnutim slojevima zauzimaju stotine ili ~ak hiljade kvadratnih kilometara. Izgleda skoro neverovatno shvatiti kako su tako velike oblasti i mase stena mogle stvarno da se pona{aju na takav na~in, osim ako nismo spremni da prihvatimo katastrofizam intenziteta koji ~ini da Nojev Potop izgleda kao mali doga|aj u pore|enju sa njim! Svakako da je princip uniformizma nepodesan za njihovo obja{njenje. Ni{ta {to znamo o sada{njim pokretima zemlje o kompresivnim snagama stena, o plasti~nom toku stenovitih materijala, ili o drugom savremenom fizi~kom procesu - ne daje nikakvu vidljivu osnovu za verovanje da se takve stvari de{avaju danas ili da su ikada mogle da se dese, osim pod krajnje neobi~nim uslovima. Kako Hjubert i Rudi priznaju: “Od najranijeg prepoznavanja, postojanje velikih prevrtanja je predstavljalo mehani~ki paradoks koji nikada nije razre{en na zadovoljavaju}i na~in.”109 137

Slika 13. Pomeraj planine Hart

Nasuprot izgledu, uniformizam insistira da se kre~nja~ka formacija karbona (ozna~ena Cm na slici) nije natalo`ila direktno iznad kambrijumskih stena koje se nalaze ispod (Ggc), ve} da je doklizala do tog mesta usled sile te`e iz nekog drugog regiona! Ordovicijumski i devonski slojevi se ~esto nalaze u pomerenim blokovima, ali zbog nekog razloga ovde ih nema. [tavi{e, u mnogim oblastima pomeraja planine Hart, ovaj pomereni blok le`i udobno na eocenskom sloju, navodno nekih 250 miliona godina mla|em! To je teorija, ali bi fizi~ki izgledalo sasvim o~igledno da je ta cela sekvenca bila normalno natalo`ena, i da je veliki “pomeraj” ustvari normalna ravan slojeva. (Snimio Wm. G. Pierce)

Kako bi ilustrovali karakter tih zna~ajnih oblasti, mo`emo da razmotrimo dobro poznati pomeraj planine Hart (Hearth Mountain Thrust) u Vajomingu. Ovaj pretpostavljeni pomeraj zauzima grubo trougaonu oblast, {iroku 50 km i duga~ku 100 km, sa vrhom u severnoisto~nom uglu parka Jelouston. Sastoji se od oko 50 razli~itih blokova paleozojskih slojeva (ordovicijum, devon i karbon) koji le`e u su{tini horizontalno i komotno na slojevima eocena, nekih 250 miliona godina mla|im! Ova formacija je prikazana na slici 13. Iako postoje neki izlomljeni delovi u blizini linije kontakta, pretpostavljeni pomereni blokovi svakako daju vizuelni utisak kao da su natalo`eni vi{e ili manje normalno na vrhu slojeva koji se nalaze ispod. Noviji autor koji je dao op{irno istra`ivanje oblasti ka`e: “Iako je normalna sekvenca slojeva iznad pomeraja planine Hart u uzlaznom redosledu: Bighorn, D`eferson (Jefferson), Tri Forks (Three Forks) i Medison (Madison) formacija, na mnogim mestima ova sekvenca je razbijena, i jedna ili vi{e ni`ih formacija mo`e biti odsutna... Da nije razbijene sekvence i odsustva nekih formacija na mestima kao {to su ova koja su upravo spomenuta, prisustvo raseda se mo`da ne bi uvidelo u severnozapadnom delu oblasti.”110 138

Slika 14. Pretpostavljena linija pomeraja

Uve}ana slika ravni pomeraja planine Hart jasno otkriva nedostatak bilo kakvog stvarnog dokaza za pomeraj. Formacija ozna~ena (Tebb) je poznata kao “rana osnovna bre~a” i ~esto se nalazi u osnovi pretpostavljenog pomerenog bloka, a ovde le`i na vrhu kambrijumske Grouv Krik (Grove Creek) formacije (Cgc). Ali, kako Pirs ka`e: “Me|utim, ne postoji o~igledan dokaz bilo rasednog pokreta izme|u 'rane osnovne bre~e' i formacije Grouv Krik ili drugih slojeva na kojima mo`e da le`i” (Lit. 110, str. 607). (Snimio Wm. G. Pierce)

Pirs pokazuje puno slika “linije raseda”, koje sve izgledaju celom svetu kao bilo koja druga normalna linija kontakta izme|u hronolo{ki natalo`enih slojeva (videti sliku 14). A jo{ misteriozniji faktor je da izgleda da nema izvornih slojeva sa kojih su pomereni blokovi mogli da se odlome. “Pomeraj planine Hart je dugo bio strukturno nejasan zato {to ne postoje poznati strukturni koreni ili izvori iz kojih bi on mogao da bude izveden.”111 Ne samo da ne postoji indikacija odakle bi superpozicionirane stene mogle da do|u (osim, naravno, ako one nisu normalno natalo`ene preko eocenskih slojeva koji le`e ispod, kako izgled na to ukazuje), ve} ne postoji ni fizi~ko ili mehani~ko obja{njenje kako su pedesetak blokova mogli svi pojedina~no da klize do svog sada{njeg mesta. Pirsov najbolji predlog je jednostavno “gravitacija”, ali on priznaje da je to obja{njenje u su{tini neodgovaraju}e. [to se linija pomeraja ti~e, on ka`e: “Kontakt pomeraja ili ravan otklona je obi~no sakriven ili je u najboljem slu~aju slabo izlo`en na mestima gde postoji erozioni pomeraj, ali je kontakt slojeva pomeraja dobro izlo`en na vi{e mesta. Linija kontakta 139

Slika 15. LUISOVO PREVRTANJE 140

pomerenih slojeva mo`e biti ili jasno iscrtana i o{tra, bez izlomljenih slojeva iznad ili ispod raseda, kako se opa`a na nekoliko mesta, ili mo`e da ima liniju izlomljenog kre~njaka i kre~nja~kih ostataka, kako se opa`a na severozapadnom kraju planine [ugarlof (Sugarloaf).”112 Uniformisti }e re}i da su ove izlomljene zone pri ravni raseda dokaz da se pokret stvarno odigrao i da je, prema tome, koncept “raseda i bo~nog otklona” ovih blokova planine Hart valjan. Me|utim, treba upamtiti da se bre~e javljaju u {irokoj oblasti, obi~no na mestima gde takav fenomen uop{te nije u pitanju. One su mogle sasvim lako da nastanu nekim drugim na~inom osim hipoteti~kim klizanjem. Sa druge strane, stvarno dosledno pitanje je: za{to celokupna ravan raseda nije veoma izlomljena i poreme}ena? ^injenica da postoji puno mesta na kojima je linija kontakta jasna i o{tra, izgledaju}i veoma dobro kao normalna slojevita ravan, je neobja{njiva ako ravan stvarno predstavlja ravan pomeraja. Naravno, ako kontaktna ravan jeste normalna slojevita ravan, kako svakako izgleda, to zna~i da je, bar na ovom lokalitetu, eocenska serija natalo`ena pre slojeva iz perioda ordovicijuma, devona i karbona. Uniformisti i evolucionisti naravno potpuno odbijaju ~ak i da razmotre takvu mogu}nost i zato }e nastaviti da to zovu “pomeraj” planine Hart, uprkos svim fizi~kim dokazima. Neka niko ne misli da je to jedinstven primer. Pirs ka`e: “Pomeraji planina Hart i Saut Fork (South Fork) nikako nisu jedini pomeraji bez korena. Naro~ito na jurskim planinama [vajcarske i Francuske, ali tako|e i na drugim mestima, postoje {ire poznati primeri pomerenih strukturnih tipova.”113 Prostor ne dozvoljava izlaganje mnogih od ovih oblasti. Pre dosta vremena, D`od` Mek Krejdi Prajs (George McCready Price) je izvr{io obimno istra`ivanje oblasti ovog tipa {irom sveta. On je raspravljao o njima u vi{e knjiga koje je napisao o op{toj temi geologije Potopa.114 Iako su njegovi primeri bili veoma impresivni i dobro dokumentovani, njegove radove su geolozi uglavnom ignorisali, u velikoj meri zbog njegovog geolo{kog samoobrazovanja.115 Jedini poluozbiljan poku{aj koji je ikada na~injen da se pobiju Prajsovi primeri ove ozbiljne geolo{ke protivre~nosti je na~inio D`. L. Kulp, iz geolo{ke laboratorije Lamont sa Univerziteta u Kolumbiji.116 Kulp se bavio samo jednim njegovim primerom, iako svakako jednim od najspektakularnijih, tj. onim o velikoj sekciji Stenovitih planina u Alberti koja se prostire do Montane, u kojoj ogromna oblast prekambrijumskog kre~njaka le`i sasvim udobno na slojevima gline iz perioda krede. Kod drugih oblasti u istom op{tem regionu se paleozojski kre~njaci nalaze iznad slojeva krede. Mnogi od ovih fenomena se SLIKA 15. To je jedan od naj~uvenijih (i najneverovatnijih) pretpostavljenih regiona prevrtanja, po{to je, po nedavnim procenama, {irok nekih 560 km i debeo 10 km, sa pretpostavljenim horizontalnim pomerajem od najmanje 55 ili 65 km! Crne stene na gornjoj polovini planine na ovoj fotografiji su prekambrijumske, svetlije obojene stene ispod su iz perioda krede, oko 500 miliona godina mla|e. Iako postoje blagi nagove{taji nabiranja, i iznad i ispod linije kontakta, ona svakako nisu ve}a od bilo kojih drugih normalnih diskordancija. O~igledno je da je samo uniformisti~ka pretpostavka ta koja ka`e da su gornji slojevi bili natalo`eni pre donjih slojeva. (Snimak U.S. Geological Survey)

141

Slika 16. PLANINA ^IF 142

pripisuju “Luisovom prevrtanju”, koje se prikazuje na slici 15 iz jednog pravca. Tornburi ka`e u vezi sa tim: “Luisovo prevrtanje u Montani ima du`inu od pribli`no 220 km i horizontalni pomeraj od oko 25 km. Njegova ravan raseda se spu{ta jugozapadno pri uglu od oko 3 stepena.”117 Prevrtanje uklju~uje i oblast nacionalnog parka Gle~er (Glacier National Park), i jedna od najspektakularnijih odlika je planina ^if (Chief), koja predstavlja potpuno izolovani prekambrijumski kre~njak, koji le`i na osnovi iz perioda krede (videti sliku 16.). Kulp je insistirao da je ravan raseda ~esto pru`ala dokaze za delovanje pomerenog bloka, dokaze fizi~ke prirode, i da je Prajsovo tvr|enje, da je koncept pomeraja bio zasnovan samo na fosilnim ~injenicama, bilo pogre{no. Sasvim je ta~no da celokupna oblast (kao {to je ta~no i za planinske oblasti uop{te) pru`a puno dokaza rasedanja, nabiranja i op{te tektonske aktivnosti, i na mestima takozvanih ravni raseda i na puno drugih lokacija, uklju~uju}i ravni za koje se pretpostavlja da su normalne slojevite ravni. Takva aktivnost se o~ekuje u vezi sa procesima izdizanja planina, bez obzira na prirodu ili uzroke tih procesa. Na maloj razmeri, o~igledno je da se prevrtanje stvarno odigralo na vi{e mesta. Svejedno, potrebne su ogromne i u potpunosti neopravdane pretpostavke kako bi se iz ovih nabiranja i pomeraja malih razmera izveli zaklju~ci da prevrtanje mo`e da se odigra na beskona~no ve}oj razmeri koja je potrebna da bi se objasnilo Luisovo “prevrtanje” i druga nalik na njega. Ako su se ona odigrala, bilo bi logi~no da je svaki deo pomerene stene trebao da bude intenzivno deformisan i da bi ravan raseda naro~ito bila svuda izlomljena, deformisana i mo`da metamorfisana. Ali, iako postoje dokazi poreme}enosti na mnogim mestima pretpostavljenih ravni raseda, i iznad, tako|e postoji puno mesta na kojima izgleda ne postoje fizi~ki dokazi za veliko klizanje koje se navodno odigralo. Slika 17 prikazuje kontaktnu liniju. Kulp, citiraju}i raniji izve{taj Kanadskog geolo{kog udru`enja o tom regionu, nagla{ava deo izve{taja koji opisuje fizi~ke doga|aje mogu}eg klizanja. Sa druge strane, on tako|e navodi izjavu koja priznaje da slojevi gline koji le`e ispod izgledaju neporeme}eni, na slede}i na~in: “Ravan raseda je ovde (u dolini Bau (Bow)) skoro horizontalna i dve formacije, gledano iz doline, izgleda da smenjuju jedna drugu sasvim udobno. Gline iz perioda krede se o{tro povijaju prema istoku na ve}em broju mesta, ali osim ovog izuzetka, one su malo pretrpele klizanjem kre~njaka preko njih, i njihov srazmerno neporeme}en izgled se te{ko mo`e uskladiti sa velikim rasedanjem koje je bilo neophodno kako bi one zauzele svoje sada{nje mesto.”118 SLIKA 16. Jo{ jedan izuzetan deo Luisovog prevrtanja je planina ^if, koja je sastavljena iz prekambrijumskog kre~njaka koji le`i na glinama iz krede. [tavi{e, masivni kre~njak planine je u potpunosti izolovan deo rasednutog bloka, koji je okru`en i le`i na slojevima krede. Na vrhu planine se ne nalaze ostaci glina iz perioda krede, kako se mo`e pretpostaviti, ve} samo nekoliko granitnih blokova. Na dnu je talusni nagib formiran razlomljenim delovima mekih i lako erodovanih glina iz perioda krede. (Snimak U.S. Geological Survey)

143

Slika 17. LINIJA KONTAKTA LUISOVOG PREVRTANJA

Skoro savr{eno horizontalna priroda linije kontakta Luisovog prevrtanja (ozna~ena strelicom) otkriva se na ovoj fotografiji. Svakako da nema jasne indikacije bilo kakve zna~ajne koli~ine deformacija usled trenja du` te povr{ine. Blago razli~iti pokreti sa dve strane slojevite ravni, usled razlika u strukturnim osobinama gline i kre~njaka, prouzrokovale su blagu deformaciju, naro~ito otvaraju}i jasno razdvajanje du` kontakta. Du` cele ove linije kontakta, bar 800 m, pronalazi se veoma tanak (2 do 3 mm) sloj materijala nalik na glinu, vezuju}i se na nekim mestima za gornji prekambrijumski kre~njak, a na nekim za gline iz krede koje le`e ispod, koje su litolo{ki sasvim razli~ite od samog sloja. Izgleda neverovatno da je taj veoma fini sloj mogao da ostane nedirnut ako je kre~njak stvarno pre{ao preko {kriljca, kako tuma~enje Luisovog “prevrtanja” zahteva. (Snimio Walter E. Lammerts)

Kulp je neporeme}en izgled osnovnih glina pripisao njegovoj meko}i, ali nije obja{njeno kako bi ova osobina spre~ila deformaciju ili mrvljenje glina. Tvrdi se da je kre~njak koji le`i iznad njih bio veoma deformisan. Ako je ta deformacija bila prouzrokovana klizanjem preko glina, one su morale da budu sposobne da prenesu pritisak trenja i prema tome da ne budu previ{e meke da pretrpe deformaciju usled tog istog pritiska. To su osnove mehanike. Jo{ jedna pote{ko}a sa konceptom Luisovog prevrtanja je da je trebalo da proizvede veliku masu izlomljenih stena ispred i du` strana. Ali to nije prona|eno. “Odsustvo odlomljenog kamenja ili bre~e predstavlja najja~i razlog koji prisiljava na napu{tanje dugo prihva}ene ideje da se Luisovo prevrtanje desilo na ovoj povr{ini i kretalo du` jedne ravni blizu prednje strane postoje}ih planina... Takav kameni blok, koji se navodno kretao preko tere144

na, kako se danas veruje da se desilo, trebao je da poremeti i odlomi vrhove ovih planina i trebao je samo da bude izlomljen u manjoj ili ve}oj meri, zavisno od lokalnih uslova. Nisu prona|eni dokazi ni za jedno od toga.”119 To naravno ne zna~i da je sama ideja o prevrtanju napu{tena. To ne bi mogao da bude slu~aj osim ako se i standardni sistem geolo{kih perioda tako|e ne odbaci. Svejedno, jasno je da nema fizi~kih indikacija o tome odakle bi prevrtanje moglo da do|e ili kako se kretalo ili kako se zavr{ilo. Ovaj celokupni problem je time jo{ uvek nere{en. Kalifornijski nau~nik, dr Volter Lamerts, nedavno je putovao do te oblasti u cilju ispitivanja linije raseda. On je pa`ljiv nau~nik, ranije sa Univerziteta u Kaliforniji, a sada nacionalno poznat konsultant za hortikulturu, i sasvim je u stanju da na~ini pa`ljiva opa`anja geolo{ke prirode. Po{to je ispitao ravan raseda u oblasti Nacionalnog parka Gle~er, ka`e: “Posle pa`ljivog posmatranja ube|en sam da je Prajs jo{ vi{e u pravu nego {to je on smatrao - na stvarnoj liniji kontakta veoma tanki slojevi gline su uvek prisutni. [tavi{e, oni su vezani i za gornji altin kre~njak (najstariji iz prekambrijumske serije) i za ni`e slojeve gline iz krede. Ustvari, na nekim mestima du` skoro 400 m duge linije izlo`enog kontakta kre~njak i sloj krede su se razdvojili na mestu linije kontakta. ^esto se na tim mestima tanka traka meke gline vezuje za gornji blok altin kre~njaka. Izgleda da ovo jasno ukazuje da je neposredno pre nego {to se altin kre~njak natalo`io, a posle pomeranja slojeva krede (pomeranje samo u nekim oblastima - drugi imaju savr{eno poklapaju}e nivoe linija kontakta) tanak sloj gline debljine izme|u 2 do 3 mm bio natalo`en. Pa`ljivo istra`ivanje razli~itih lokaliteta nije pokazalo nikakve dokaze bilo kakvog delovanja mrvljenja ili klizanja, kako bi se o~ekivalo na osnovu hipoteze o velikom prevrtanju. Jo{ jedna zapanjuju}a ~injenica je bila pojava dva sloja altin kre~njaka debljine 10 cm umetnutih unutar gline iz krede. Oni se uvek javljaju ispod op{te kontaktne linije altin kre~njaka i gline. Tako|e, pa`ljivo istra`ivanje ovih uba~enih slojeva nije pokazalo ni najmanji dokaz abrazivanog delovanja, kakvo bi se o~ekivalo ako su oni gurnuti napred izme|u slojeva gline, kako teorija prevrtanja zahteva.”120 Fenomeni na koje je ukazao Lamerts prikazani su na slikama 18 i 19. U svetlu takvih, gore navedenih fizi~kih dokaza, kako je mogu}e i dalje braniti veliku fikciju o “Luisovom prevrtanju”? Ne bi trebalo da postoji nikakva razumna sumnja u to da su kre~njaci bili stvarno natalo`eni posle glina na kojima le`e i da su, prema tome, mla|i po geolo{kom vremenu! Problem prevrtanja postaje jo{ slo`eniji kada se na~ini poku{aj da se on shvati sa gledi{ta in`enjerske mehanike. Masa stena u Luisovom prevrtanju, na primer, je verovatno te`ila pribli`no osam stotina hiljada milijardi tona! Pretpostavljaju}i ~isto zbog argumenta da je dovoljno jaka sila mogla nekako da bude stvorena unutar Zemljine kore kako bi se zapo~elo pokretanje mase uz i vertikalnu i bo~nu komponentu (kre}u}i se vertikalno nasuprot sili te`e i bo~no nasuprot sili trenja du` ravni klizanja) i dalje ne sledi da su veoma

145

Slika 18. ME[ANJE U RAVNI KONTAKTA Ispod uobi~ajene povr{ine kontakta du` Luisovog prevrtanja javlja se na nekim mestima umetanje kre~njaka, oko 10 cm debljine, prikazanog na slici sivkastom trakom (vidi strelicu), uglavljenom izme|u svetlije obojene gline iznad i ispod njega. Kre~njak (prekambrijumski) nije mogao da se umetne u procesu pomeraja jer glina (iz krede) ne pokazuje nikakav dokaz abrazije ili deformacije, niti iznad niti ispod. (Snimio Walter E. Lammerts)

146

veliki blokovi mogli da se kre}u na taj na~in. Mo`e se prora~unati, na osnovu poznatih koeficijenata trenja za klize}e blokove, da bi se tako veliki pritisak trenja razvio u velikim blokovima da bi se sam materijal raspao i, prema tome, ne bi mogao da bude preme{ten kao jedinstven blok. Kako Hjubert i Rudi isti~u: “Prema tome, uz pretpostavljene uslove, pomeranje bloka, ~ija je du`ina reda veli~ine 30 km ili vi{e, du` horizontalne povr{ine, izgleda mehani~ki nemogu}e.”121 Nemogu}nost se umno`ava, naravno, kada se naglasi da se blok ne kre}e jednostavno du` horizontalne ravni ve} mora tako|e da se kre}e i vertikalno kako bi se izdigao iznad slojeva sa druge strane ravni raseda. Neki teoreti~ari su poku{ali da izbegnu te pote{ko}e pretpostavljaju}i da se ravan raseda kretala nani`e niz padinu, sa slojevima koji su le`ali ispod, koji su nekako tonuli ispred nje, dobijaju}i tako “pomo}” sile te`e u savladavanju trenja. Kako je ranije napomenuto, to je bio predlog koji je dao Pirs poku{avaju}i da objasni otklon planine Hart. Me|utim, ovaj mehanizam zahteva da bo~na kompresija bude smanjena i da otklon bude ostvaren u potpunosti silom te`e. Me|utim, prora~uni otkrivaju da bi, kako bi se dopustilo klizanje na ovaj na~in, ravan raseda morala da se spu{ta pri uglu od najmanje 30 stepeni, dok svi veliki rasedi sa otklonima imaju inklinacije koje su mnogo manje od toga. “Zamenjuju}i tako ovu silu prvobitno pretpostavljenom povr{inskom silom (tj. silu te`e u zamenu za bo~nu kompresiju), ograni~enje nametnuto nedovoljnom snagom stene se elimini{e, ali ono {to izgleda kao podjednako nepremostiva te{ko}a jo{ uvek ostaje u obliku izmerenih vrednosti koeficijenta trenja stene o stenu.”122 Jedini na~in koji bi izgledao kao izlaz iz ovih pote{ko}a bio bi pretpostavljanje da su stene u potpunosti izmenile svoje osobine kada su bile podvrgnute tako velikim pritiscima koji su delovali tokom miliona godina. Govore}i o spornom pitanju mehanike orogeneze (koja je, naravno, u osnovi uklju~ena u fenomen rasedanja i nabiranja), geodinami~ar [ejdeger zaklju~uje: “Pote{ko}e svojstvene pronala`enju pravilnih reolo{kih uslova primenljivih na zemlju nastaju iz dva uzroka. Prvo, stanje materijala u svim, osim nekoliko najvi{ih kilometara Zemljine kore, nije lako ispitati. Pritisci i temperature su toliki da nije verovatno da se mogu kopirati u laboratoriji u bliskoj budu}nosti, ostavljaju}i samo teorijska naga|anja za odre|ivanje pona{anja materijala koji se razmatra. Drugo, vremenski elementi koji su uklju~eni su u velikom delu takvi da bi, ~ak ako bi i eksperimenti koji uklju~uju pravilne temperature i pritiske mogli da budu izvr{eni, ljudski `ivotni vek bio vi{e miliona puta prekratak kako bi se dobili `eljeni odgovori. To, ponovo, prisiljava na naga|anje.”123 Sve je to jedan na~in priznavanja da princip uniformizma ne mo`e da pru`i pravo razumevanje procesa kojima su velike tektonske strukture zemlje proizvedene. A to je upravo ono {to smo tvrdili. Mo`da je mogu}e razli~itim sumnjivim na~inima razviti hipotezu zasnovanu na dugim periodima i izme-

147

Slika 19. DUPLO ME[ANJE PRI KONTAKTNOJ RAVNI 148

njenim osobinama stena, ali to je svakako, ako uop{te, manje dosledno sa uniformizmom ~ak i od hipoteze Potopa. Kod druge je pretpostavljeno da je veliki kompleks raseda i nabora zemlje proizveden veoma brzo dok su slojevi jo{ uvek bili meki i plasti~ni. Nikakve misteriozne i nepoznate osobine materijala ili neobi~ne odlike vremenske dimenzije ne moraju da se prizivaju! Zbog fizi~kih i matemati~kih pote{ko}a svojstvenih bilo kom poku{aju da se analizira mehanika raseda i nabora, geolozi su se uzdali u testove na modelima za koje se pretpostavlja da kopiraju te strukture u laboratoriji. Koriste}i pesak ili glinu, ili druge meke materijale, tvrdi se da su svi ovi razli~iti tipovi strukturnih fenomena, uklju~uju}i prevrtanje, u potpunosti ponovljeni u laboratoriji. Ali, trebalo bi se shvatiti da ~ak i ako laboratorijski rezultati naizgled podse}aju na fenomene u stenama, to ne obja{njava mehaniku fenomena niti dokazuje da su se oni odigrali na sli~an na~in, niti ~ak ne dokazuje da je bilo mogu}e da su same stene mogle da se formiraju na pretpostavljeni na~in. “Mehanizam proizvodnje nabora nije ni{ta bolje shva}en u ovom modelu nego {to je u prirodi. Svejedno, ponavljanje prirodnih fenomena na maloj razmeri pokazuje da o~igledni geolo{ki efekti skra}ivanja Zemljine kore nisu natprirodni ili katastrofi~ki ve} razumljiv ishod razumljivih procesa.”124 Poslednja re~enica je pravi primer za izvo|enje zaklju~ka koji se ne mo`e izvesti iz bilo ~ega prethodno re~enog. Model testovi ovakve vrste mogu da izgledaju kao da kopiraju kvalitativno prirodne fenomene, ali nema ni{ta svojstveno u njima {to bi ih poistovetilo sa uniformisti~kim umesto katastrofi~kim uzrocima. Za njih bi se moglo re}i, sa podjednakom ispravno{}u, da predstavljaju model fenomena Zemljine kore tokom perioda Potopa. Ustvari, da bi uop{te na~inili model istra`ivanja, faktor vremena se mora isklju~iti iz razmatranja.125 Dalje zna~ajno ograni~enje zna~aja takvih model testova je sama situacija koja se pru`a kao izgovor za postuliranje promenjenih mehani~kih osobina stena na velikim dubinama; to jest, da takvi uslovi i osobine ne mogu da budu proizvedeni u laboratoriji. Model testiranje je opravdan na~in odre|ivanja podataka za in`enjerski dizajn, naravno, i ~esto se koristi u strukturnom i hidrauli~nom dizajnu brana i mnogih drugih struktura. Ali, model analiza mo`e da bude krajnje obmanjuju}a ako se ne vr{i po pravim principima mehanike i sli~nosti. Na primer, pretpostavka da se pesak ili glina pona{aju sli~no ~vrstoj steni pod model uslovima je u potpunosti neopravdana po bilo kakvim razumnim kriterijumima dinami~ke sli~nosti. U stvari, od modela se mo`e o~ekivati samo to da se pona{a sli~no prototipu materijala istih osnovnih osobina (elasti~nih, plasti~nih, homogenih, heterogenih, itd). Tako rezultati modela dokazuju, ako uop{te dokazuju ne{to, da su materijali stene bili jo{ uvek mekani i plasti~ni, kao oni u modelu, kada su se formirali. SLIKA 19. Na ovoj fotografiji, umetnuti kre~njak se javlja u dve faze, sa slojem gline izme|u, kao i iznad i ispod kre~njaka. Izgleda sasvim nemogu}e shvatiti ovaj fenomen konceptom prevrtanja. Nekoliko slojeva je izgleda natalo`eno u vidu normalnih sedimentnih slojeva, jedan iznad drugog. Stena iznad strelice je prekambrijumski kre~njak (1); ispod njega su slojevi gline iz krede (2), zatim umetnuti kre~njak (3), zatim opet glina (4) i, na dnu slike, ponovo umetnuti kre~njak (5). Ispod njega je neprekidni sloj gline iz krede koja je izmrvljena i formira uobi~ajeni talusni nagib pri osnovi planine. (Snimio Walter E. Lammerts)

149

Detaljnija rasprava o ovom pitanju na ovom mestu zahtevala bi prili~no {iroke i tehni~ke digresije, tako da }emo samo re}i da model testovi ovakve vrste, iako ~esto navo|eni kao dokaz valjanosti uniformisti~kog koncepta prevrtanja, u stvari ne dokazuju ni{ta o fizi~kim karakteristikama i mogu}nostima takvih fenomena pod sada{njim uslovima osobina stena i njihove tektonike. Novija teorija koja poku{ava da objasni fenomene prevrtanja je teorija Hjuberta i Rubija.126 Ova dva istaknuta geologa, ube|eni da su starije teorije mehanike prevrtanja bile potpuno neodgovaraju}e, razvili su teoriju da bi unutra{nji pritisak te~nosti u porama slojeva stena mogao da obezbedi odgovor. Problem je, naravno, otkriti neki mehanizam za izbegavanje ogromne sile trenja koja mora biti nadvladana kako bi rasednuti blok klizao. Sila trenja je u su{tini proizvod te`ine pomerenog bloka i koeficijenta trenja du` ravni klizanja. Prisustvo vode du` ravni, me|utim, ne slu`i kao mazivo. “U vezi mazivnog efekta vode, Terzaghi je pokazao da voda definitivno nije mazivo na stenovitim materijalima i njeno prisustvo, ako ~ini bilo {ta, te`i da pove}a koeficijent trenja.”127 Niti je jednostavna hidrostati~ka elasti~nost vode odgovaraju}a. Pritisak vode na potopljenu povr{inu je proizvod njene gustine (pribli`no 1000 kg po kubnom metru) i dubine ispod slobodne povr{ine vode. Kada bi voda pod pritiskom mogla nekako da se postavi du` ravni klizanja, ali nigde unutar samog pomerenog bloka, onda je ta~no da bi sila potiska delovala na blok koji bi se pomerio u srazmeri sa te`inom bloka. Ali, to ne bi moglo da obezbedi kretanje stvarno velikih rasednutih blokova po{to, ~ak i da je povr{ina vode bila toliko visoka ili vi{a od same povr{ine zemlji{ta ({to je retko slu~aj), sila potiska bi i dalje predstavljala samo polovinu te`ine bloka, tako da bi i dalje postojala ogromna pozitivna sila trenja koju treba prevazi}i. Ali, ovde Hjubert i Rubi postuliraju te~nost pod mnogo vi{im pritskom od hidrostati~kog, pritiskom dovoljnim da obezbedi silu potiska jednaku celokupnom teretu materijala stene! Kada bi to stvarno bio slu~aj, onda bi rasednuti blok u su{tini plutao i, prema tome, mogao da se kre}e bo~no, a da ne mora da savladava silu trenja. Da bi objasnili tako nenormalno veliki pritisak, pretpostavlja se da je sama voda kompresovana do stanja abnormalne gustine. U potporu te mogu}nosti, Hjubert ukazuje na merenja abnormalnih pritisaka te~nosti povremeno dobijenih u dubokim bu{otinama nafte i u odre|enim laboratorijskim testovima. Fizi~ko obja{njenje za takve pritiske predstavlja pretpostavljeno kompresivno delovanje sedimenata koji se akumuliraju u geosinklinali, pod uslovima koji su takvi da zarobljena voda ne mo`e da pobegne kako su pore u sedimentima sabijanjem redukovane po zapremini. Ovaj fenomen je sasvim mogu} u laboratoriji i mo`da du` ograni~enih oblasti unutar koje su abnormalni pritisci stvarno izmereni na terenu. Ali, izgleda sasvim neverovatno da voda kompresovana na ovaj na~in mo`e da se primeni neprekidno na svim mestima du` {iroke ravni klizanja velikog otklonjenog bloka, a da se na nekim mestima pritisak ne smanji. Svakako bi se, na nekim mestima du` vi{e stotina kvadratnih kilometara kontaktne povr{ine linije raseda, razvili prelomi ili nabori koji bi omogu}ili da kom150

presovana voda pobegne i da se tako umanji pritisak. Veoma je te{ko zamisliti da bi ovako izuzetno visoki pritisci te~nosti mogli da se odr`avaju nad stotinama hiljada kvadratnih kilometara tokom miliona godina dok bi slojevi prolazili kroz velike deformacije i pomeraje, da ne spominjemo veliku pretpostavku da bi takvi abnormalni pritisci mogli uop{te da se razviju nad tako velikom obla{}u. Neophodnost formulisanja takve teorije, u nadi da }e se spasiti koncept prevrtanja, prosto ilustruje potpunu fizi~ku neverovatnost ovog koncepta. Prema tome, ose}amo da smo u pravu kada odbacujemo celokupan koncept prevrtanja, bar kada se primenjuje u razmeri takozvanog Luisovog i prevrtanja planine Hart, i mnogih drugih sli~ne veli~ine i vrste, kao {to su ~uveni Materhorn (Matterhorn) (slika 20) i Miten vrhovi (Mythen Peaks) u Alpima.128 Ovo radimo iz dva savr{eno razumna nau~na razloga: kao prvo, postoji puno mesta na kojima ne postoje terenski dokazi fizi~ke prirode da su se bilo kakvi pokreti te vrste ikada odigrali i, kao drugo, sve razumne primene in`enjerske mehanike na istra`ivanje fenomena ukazuju da je neophodno pomeranje u velikoj razmeri veoma neverovatno i verovatno fizi~ki nemogu}e. Mi naravno uvi|amo da postoje dokazi nabiranja i lomljenja du` mnogih pretpostavljenih ravni rasedanja i to bi moglo da ukazuje da se neko kretanje odigravalo u gornjim i donjim slojevima u odnosu jednih prema drugima. Ali, to svakako ne dokazuje da su se gornji slojevi kretali vi{e kilometara kako bi teorija prevrtanja zahtevala. ^ak bi i najmanje kretanje proizvelo navedene poreme}aje. Sli~ni nabori i bre~e se pronalaze du` mnogih ravni talo`enja u kojima slojevi prate standardni redosled i, prema tome, ne moraju biti “obja{njeni” kao prevrtanja. Oni jednostavno daju dokaz velikih pritisaka kojima su slojevi bili podvrgnuti tokom procesa izdizanja koji su usledili posle Potopa. Prirodno bi postojalo, generalno, vi{e dokaza za pritiske i naprezanja du` slojevite ravni nego na drugim mestima, zbog razli~itih elasti~nih osobina materijala na dve strane ravni. Ali ~ak i kada bi, u cilju argumenta, odobrili da su neka ve}a prevrtanja stvarno mogla da se odigraju, i dalje bi insistirali da bi to bilo fizi~ki mogu}e samo tokom ili ubrzo posle Potopa, dok su slojevi bili jo{ uvek relativno meki i plasti~ni po svom mehani~kom pona{anju, i dok su velike sile neophodne za prevrtanje bile bar shvatljive na osnovu poslepotopnog geolo{kog pode{avanja koje je moralo da se odigra. U svakom slu~aju, jasno je da je hipoteza uniformizma sasvim nepodesna kada se suo~i sa ovim brojnim i velikim oblastima u kojima su slojevi u “pogre{nom” redosledu!

SA@ETAK

U ovom poglavlju smo poku{ali da razmotrimo valjanost uniformisti~kog pristupa istorijskoj geologiji. Veliki zna~aj ovog principa u geolo{kim tuma~enjima je {iroko priznat; svejedno smo videli da je ovaj princip potpuno nepodesan za obja{njavanje najve}eg dela geolo{kih fenomena. Najzna~ajniji geolo{ki procesi su erozija, talo`enje, glacijacija, dijastrofizam i vulkanizam. Uniformisti~ki koncept tvrdi da takvi procesi mogu da objasne slojevite i masivne formacije stena Zemlje. Na{a osnovna zamerka ovom tvr|enju je, me|utim, da karakter i stope aktivnosti procesa nisu mogle

151

Slika 20. MATERHORN

Ova ~uvena {vajcarska planina je samo jedna od mnogih u Alpima koje su van standardnog geolo{kog redosleda. Pretpostavlja se da je Materhorn pomeren nekih 50 do 100 km iznad mla|ih stena, uz naknadu eroziju koja je uklonila sve dokaze njegovog kontinuiteta sa svojim izvorom. Slojevi kod podjednako ~uvenog Miten vrha na Alpima su, po uzlaznom redosledu, eocen, trijas, jura i kreda, i smatralo se da su gurnuti celim putem od Afrike u [vajcarsku!

152

da budu iste u pro{losti kao {to su danas. Ali, prvobitno objavljivanje uniformisti~kog u~enja koje su izneli Haton, Plejfer i Lajel je tako|e insistiralo da se stope nisu nikada menjale. “Lajel se strogo protivio bilo kakvom pozivanju, prilikom obja{njavanja geolo{kih fenomena, na nasilne ‘revolucije‘, tj. katastrofe i potope sa periodima mirovanja izme|u njih. Kao rezultat svojih opa`anja, on je postao ube|en da su samo dana{nji uzroci delovali i u pro{losti. Vi{e od toga, on je insistirao da su oni oduvek delovali istom stopom. To je ekstremni oblik principa uniformizma.”129 Dalje istra`ivanje je ubedilo ~ak i uniformisti~ke geologe da ovaj ekstremni oblik u~enja ne mo`e da bude valjan. Previ{e ~injanica postoji o tome da Zemljine formacije ne mogu nikako biti u potpunosti obja{njene na osnovu sada{njih stopa ovih procesa. Svejedno, princip uniformizma se jo{ uvek smatra za osnovni geolo{ki princip. U ovom poglavlju smo pokazali da je bilo koji od zna~ajnih geolo{kih procesa, bez izuzetka, morao u nekom vremenu ili vremenima u geolo{koj pro{losti da deluje veoma ve}im intenzitetom od bilo ~ega danas merljivog. Sada{nja vulkanska aktivnost nije samo koli~inski, ve} i kvalitativno druga~ija od vulkanskih fenomena geolo{ke pro{losti koji su prouzrokovali velike dajkove i silove, batolite i lakolite, kao i velika polja lave i platoe u svetu, od kojih jedan prekriva oblast od 780.000 km2 u Ju`noj Americi. Sli~no tome, savremena dijastrofi~ka aktivnost, kao {to je zemljotres, je o~igledno u potpunosti razli~itog reda veli~ine od ogromnih pokreta zemlje u pro{losti. Veliki rasedi i nabori iz pro{losti su neuporedivo ve}i od pokreta zemlje danas. Poreklo velikih planinskih venaca, koji su izgleda bili izdignuti sa morskog dna u nedavnoj geolo{koj pro{losti, jo{ uvek je misterija. Nijedna zadovoljavaju}a i op{teprihva}ena teorija orogeneze jo{ uvek nije izneta, {to samo po sebi dokazuje da savremeni dijastrofi~ki procesi ne obja{njavaju one koji su delovali u ranijoj Zemljinoj istoriji. Glacijacija je jo{ jedan savremeni proces za koji se veruje da je ostvario zna~ajno geolo{ko delovanje u istorijskim vremenima. Ali, pretpostavlja se da je taj proces delovao u daleko ve}oj razmeri u neposrednoj pro{losti (pleistocenu), kao i prilikom ranijih slu~ajeva u geolo{koj istoriji, kako bi objasnili neke {iroko ra{irene geolo{ke fenomene kao {to su tilovi i tiliti. Ne samo da su sada{nje stope glacijacije nesrazmerno bla`e nego u pro{losti, ve} tako|e savremeni procesi ne mogu da objasne te pro{le poja~ane glacijalne aktivnosti. To je tako|e o~igledno na osnovu ~injenice da jo{ uvek nije izneta nijedna zadovoljavaju}a teorija glacijacije, iako su na~injeni brojni poku{aji. Najzna~ajniji geolo{ki proces je sedimentacija, koja uklju~uje i eroziju i talo`enje. Samu osnovu istorijske geologije ~ini pretpostavljena sekvenca sedimentnih stena i fosila koje oni sadr`e. Erozija i talo`enje su naravno veoma zna~ajni savremeni geomorfolo{ki procesi. Ali ponovo, istra`ivanje sedimentnih stena otkriva da su sedimentni procesi u pro{losti morali da budu i koli~inski i kvalitativno razli~iti od sada{njih. Istaknuta eroziona odlika pro{losti su erozione ravnice; istaknuta odlika talo`enja je geosinklinala. Nijedna od njih nema nikakvu pravu savremenu paralelu, niti ima bilo kakvu 153

Slika 21. ME[ANJE SLOJEVA PLEISTOCENA I KREDE 154

zadovoljavaju}u teoriju razvoja. Isto je ta~no za ve}inu drugih sedimentnih karakteristika. Od velikog zna~aja je ~injenica da se savremene sedimentne sredine mogu retko, ako uop{te, prepoznati u sedimentnim stenama, bar ne sa nekom sigurno{}u. Iako uniformisti mogu da dovode u pitanje ovu izjavu, ona je potvr|ena ~injenicom da je izneto toliko puno razli~itih {ema za klasifikovanje drevnih sredina sedimentacije, od kojih nijedna jo{ uvek nije op{teprihva}ena. Mogu biti na~injene samo veoma grube klasifikacije, kao {to su “marinska”, “sredina delte”, itd. Jedan autoritet, iako u velikim pote{ko}ama da razvije i izlo`i sopstveni klasifikacioni sistem, ka`e: “Na `alost, postoji relativno malo sredina koje mogu biti pozitivno identifikovane u zapisu stena na osnovu na{eg sada{njeg stanja saznanja.”130 Jo{ je te`e opisati fosilne naslage na osnovu uniformizma. Pokazali smo da je nekakva vrsta katastrofi~kih uslova skoro uvek neophodna za zatrpavanje i o~uvanje fosila. Savremeni procesi formiraju veoma malo potencijalnih fosilnih nanosa, a ve}ina njih je pod uslovima brzog, iznenadnog zatrpavanja, koji su abnormalni. Ni{ta uporedivo sa ogromnim fosilnim slojevima riba, sisara, gmizavaca, itd. koji se pronalaze na puno mesta {irom sveta se danas ne formira. A ipak, fosili su ti koji predstavljaju osnov istorijske geologije i geolo{ke vremenske skale. Fosili su ti koji se smatraju za jedan od sigurnih dokaza organske evolucije, bez obzira na to kako su oni zatrpani. Svajedno, uniformizam - savremeni procesi - ne mogu da opi{u fosilne nanose. Zna~aj fosila u datiranju geolo{kih slojeva ne mo`e biti prenagla{en. Upe~atljivo je da paleontolozi ne mogu da uvide kru`no rezonovanje prilikom ove procedure. Jedino fosili se koriste za pripisivanje geolo{kog vremena sloju stena, a ipak se ka`e da sama ta sekvenca fosila predstavlja najve}i dokaz organske evolucije! ^injenica da su fosilni dokazi jedini kriterijum za geolo{ko datiranje je ponovo nagla{ena u nedavnom pregledu koji je izneo Jele~ki. “Vi{e nego jasno dokazana i skoro jednoglasno prihva}ena nemogu}nost uspostavljanja bilo kakve prakti~no korisne {iroko regionalne ili svetski {iroke geolo{ke vremenske skale, zasnovane isklju~ivo na fizi~ko-stratigrafskom kriterijumu za ogromno prekambirjumsko vreme, obezbe|uje zaklju~an dokaz da ti fenomeni nemaju nikakav op{te prepoznatljiv zna~aj geolo{kog vremena.”131 To jest, Jele~ki ka`e da je odsustvo fosila u prekambrijumskim slojevima spre~ilo izradu bilo kakve vremenske sekvence za njih. Prema tome, o~igledno je da su samo fosili odgovaraju}i za tu svrhu. [tavi{e, postoji puno protivre~nosti u fosilnim stenama izme|u fizi~kih jedinica stena i vremenskih jedinica odre|enih na osnovu fosila. On ka`e: SLIKA 21. Slojevi na ovoj sekciji u Engleskoj se tuma~e kao slojevi krede (Chalk) i pleistocenski glacijalni tilovi. Smatra se da je glacijalno delovanje otkinulo velike segmente ranijih slojeva krede i prenelo ih kao jednan veliki blok, podi`u}i ih nekih 20 m vertikalno, talo`e}i ih na kraju kao deo nanosa tila glacijalnih morena. Me|utim, zapazite neporeme}eno stanje krede, sa svojim horizontalnim oblicima. Po svom spolja{njem izgledu, ti slojevi su natalo`eni normalno po vertikalnoj sekvenci.

155

Slika 22. RAVAN “PREVRTANJA” Ovde je prikazana jo{ jedna ravan prevrtanja, ponovo potpuno horizontalna i koja izgleda kao normalna ravan sloja. Ovo se naazi u dr`avi Montana. Godnji sloj (Ch) predstavlja kre~njak iz karbona, a donji sloj (Kk) predstavlja gline i pe{~are iz krede.

156

“Zaista je dobro uspostavljena ~injenica da (fizi~ko-stratigrafske) jedinice stena i njihove granice ~esto prevazilaze geolo{ke ravni vremena na nepravilan na~in, ~ak i unutar najkra}ih razdaljina.”132 Prema tome, fosili i njihove pretpostavljene evolucione sekvence obezbe|uju jedinu osnovu za podelu stena u vremenske jedinice, koje nemaju nikakve neophodne veze sa stratigrafskim ili fiziografskim jedinicama. Jele~ki tako|e nagla{ava da ~ak i razli~ite metode radioaktivnog geolo{kog datiranja nisu obezbedile, i ne mogu da obezbede, kriterijum geolo{kog vremena podjednake valjanosti ili korisnosti kao fosili.133 A ipak smo videli da ne samo da je ve}ina fosilnih stena morala da bude natalo`ena pod uslovima koji su nedosledni sa principom uniformizma, ve} da su slojevi koji su datirani fosilima puni brojnih anomalija i protivre~nosti. Sti~e se utisak, na osnovu geolo{kih ud`benika, da su slojevi u su{tini svuda uskla|eni, sa najstarijim na dnu, pri ~emu je svaki sloj zamenjen onim pretpostavljenim za slede}i period. Naravno da to nije tako, i svako ko je upoznat sa ~injenicama uvi|a da to nije tako. Geolo{ka vremenska serija je izgra|ena na osnovu hipoteti~ke superpozicije slojeva jednih preko drugih {irom sveta. “Ako bi trebala da se na~ini gomila, kori{}enjem najdebljih sedimentnih slojeva svake geolo{ke periode, ona bi bila najmanje 150 km visoka... Naravno da je nemogu}e da postoji ~ak i zna~ajan deo ovoga na jednom mestu. Kanjon reke Kolorado je, na primer, samo 1,6 km dubok... Primenom principa superpozicije, litolo{ke identifikacije, prepoznavanja diskordancija i pozivanja na smenu fosila, i debele i tanke mase se povezuju sa drugim slojevima na drugim mestima. Tako je uspostavljena, detaljno, stratigrafska sukcesija za sve geolo{ke periode.”134 Ova iskrena izjava ~ini metod kojim je geolo{ka vremenska skala izgra|ena sasvim jasnim. Po{to smo ve} napomenuli da litolo{ka identifikacija nije zna~ajna za utvr|ivanje starosti stene, jasno je da “smene fosila” predstavljaju jedinu stvarnu osnovu za raspore|ivanje. A to zna~i da je organska evolucija bila unapred pretpostavljana prilikom pripisivanja hronolo{kih perioda odre|enim sistemima stena i njihovim fosilima. “Geolozi koriste saznanja organske evolucije onako kako su o~uvana u fosilnom zapisu, kako bi prepoznali i vremenski povezali stenovite zapise drevnog vremena.”135 I ponovo se to smenjivanje fosilnih organizama, na na~in na koji je o~uvano u stenama, smatra za ubedljiv dokaz da se evolucija odigrala! I tako smo ponovo zatvorili krug. Ali ~ak i ovaj pa`ljivo uspostavljen sistem sadr`i brojne protivre~nosti. Brojni fosili su prona|eni daleko van svog mesta u vremenskoj skali, uprkos svim svojim ugra|enim sigurnosnim mehanizmima. [tavi{e, veliki broj navodno primitivnih organizama je opstao do sada{njeg dana, uklju~uju}i mnoge koji su izgleda sko~ili direktno iz veoma ranih perioda, do sada{njeg vremena, ne ostavljaju}i bilo kakve tragove u periodima izme|u njih. 157

Slika 23. “OBMANJUJU]E SLAGANJE” ILI PARAKONKORDANCIJA

To je tipi~an primer krajnje uobi~ajenog, a ipak sasvim paradoksalnog, fenomena, koji predstavlja savr{eno uklopljenu superpoziciju mla|eg sloja na daleko starijem, sa puno slojeva geolo{ke starosti izme|u ta dva koji u potpunosti nedostaju. D`efersonvil (Jeffersonville) kre~njak, iz donjeg dela srednjeg devona, ovde le`i sasvim normalno na Luizvil (Louisville) kre~njaku, iz perioda srednjeg silura. Ovde je zna~ajno da su te formacije razdvojene sa vi{e od 900 m slojeva u drugim delovima uvale Apala~a, i zbog toga se mora pretpostaviti da je izme|u njih proteklo vi{e miliona godina, iako izgledaju kao da mora da su brzo natalo`eni jedan posle drugog. Ovaj fenomen je razli~ito nazivan kao “eroziona diskordancija”, “obmanjuju}e slaganje”, i od nedavno, od strane C. O. Danbara (Dunbar), i D`ona Rodgersa (John Rodgers), “parakonkordancija”. (Principles of Stratigraphy, New York, Wiley, 1957, p. 119).

Uop{te nije neuobi~ajeno da se manji fosili, na kojima je prepoznavanje stena obi~no zasnovano, prona|u van mesta u o~ekivanim sekvencama. Takve anomalije se obi~no obja{njavaju kao jednostavna “pretalo`avanja”. Zbog svoje male veli~ine lako se prenose razli~itim geolo{kim i biolo{kim agensima i mogu biti pretalo`eni, ili vertikalno ili horizontalno iz svojih `ivotnih sredina, ili iz mesta u kojima su zatrpani. “Pretalo`avanje mikrofosila je poznato dugo vremena, i iako je fenomen sasvim uobi~ajen, ne treba da oslabi ili ugrozi {iroko ra{irenu upotrebu 158

mikropaleontolo{kih podataka u geolo{kim tuma~enjima, pod uslovom da je priroda fenomena prepoznata i shva}ena.”136 Ovo, kada se prevede, zna~i da kada se fosili ne nalaze u sloju za koji su prethodno bili pripisani evolucionom teorijom, mora se pretpostaviti da su nekako bili preme{teni posle svog prvobitnog talo`enja. Nejasan na~in na koji se pretpostavlja da su takvi agensi pomeranja delovali, vidi se iz slede}eg: “Vertikalno pomeranje, ili iz starijih u mla|e, ili iz mla|ih u starije zone, mo`e tako|e da uklju~uje me{anje sredina.”137 A i sami sistemi stena se ~esto nalaze u nepravilnim odnosima na terenu. Krajnje je uobi~ajeno prona}i takozvane “erozione diskordancije”, koje predstavljaju one diskordancije (slojevi sa nedostaju}im periodima, navodno prouzrokovano erozijom tokom tih perioda) koje imaju paralelne slojeve izme|u ranih i sada{njih slojeva, bez o~iglednih dokaza da nisu natalo`eni uzastopno (vidi slike 23 i 24). Na obmanjuju}u prirodu ovih diskordancija ukazuje Tvinhofel, na slede}i na~in: “Diskordancija koja razdvaja najstariji prekambrijum od najmla|eg pleistocena mo`e da ima isti fizi~ki izgled kao ona izme|u najmla|eg pleistocena i srednjeg pleistocena. Fosili slojeva koji ograni~avaju diskordanciju su jedini indikatori vrednosti vremena, a oni nisu uvek odlu~uju}i za odre|ivanje unutar uskih granica. Eroziona diskordancija na neslojevitoj steni (diskordancija sa ne-paralelnim slojevima) mo`e da predstavlja du`e vreme od erozione diskordancije, po{to je doga|aj deformacije uklju~en, ali nikako ne sledi da je to uvek slu~aj.”138 Ali, te anomalije su vi{e ili manje bezna~ajne u pore|enu sa brojnim slu~ajevima u kojima se “stare” formacije nalaze kako skladno le`e na “mladim” formacijama. Ti fenomeni se nalaze skoro svuda u brdskim ili planinskim regionima i pripisani su “rasedanju i pomeraju”. Tvrdi se da su se veliki segmenti slojeva stena nekako odvojili od svojih korena i navedeni su da klize daleko preko susednih regiona. Docnija erozija zatim modifikuje transportovane slojeve tako da su mla|i slojevi na vrhu uklonjeni, ostavljaju}i samo starije slojeve iznad nepokretnih mla|ih stena ispod. Postoje razli~ite modifikacije tog koncepta, ali ih je sve te{ko zamisliti mehani~ki. Kao {to smo videli, mnogi ne pokazuju nikakve fizi~ke dokaze za tako ogroman katastrofi~ki pokret. U svetlu takvih ~estih o~itih protivre~nosti u ustanovljenim geolo{kim vremenskim sekvencama, pored proizvoljnih metoda i kru`nog rezonovanja uz pomo} kojih je sama skala uspostavljena, i pored bezbrojnih dokaza katastrofe, a ne uniformizma, kao osnovnog principa talo`enja i izmene geolo{kih slojeva, pisci ove knjige smatraju da sa pravom tvrde da geolo{ki podaci ne obezbe|uju valjane dokaze protiv istorijske realnosti op{teg Potopa, onako kako je opisan u 1. Knjizi Mojsijevoj. Otuda je opravdano dati novo tuma~enje tih podataka koje }e biti u skladu sa biblijskim izve{tajem o Stvaranju i Potopu. Geolo{ka vremenska skala je krajnje osetljiva osnova na kojoj je podignuta ogromna i nezgrapna superstruktura tuma~enja. Dr E. M. Spiker (E. M. Spieker), profesor geologije na Univerzitetu u Ohaju, nedavno je priznao: 159

Slika 24. DVOSTRUKA PARAKONKORDANCIJA

“Da li na{a vremenska skala, onda, sadr`i u sebi prirodni zakon? Ne... Pitam se koliko nas shvata da je vremenska skala u su{tini zamrznuta u svom sada{njem obliku od 1840...? Koliko je svetske geologije bilo poznato 1840? Deo zapadne Evrope, nijedan previ{e dobro, i manji obodi isto~ne Severne Amerike. Celokupna Azija, Afrika, Ju`na Amerika i ve}ina Severne Amerike su bili u stvari nepoznati. Kako su se pioniri usudili da pretpostave da }e njihova skala odgovarati stenama u tim velikim oblastima, a kamoli za ve}inu sveta? Samo dogmatskom pretpostavkom - prosto pro{irenje vrste razmi{ljanja koju je Verner (Werner) razvio na osnovu ~injenica u svom malom okrugu u Saksoniji. A u mnogim delovima sveta, naro~ito Indiji i Ju`noj Americi, ona ne odgovora. Ali je ~ak i tamo primenjena! Sledbenici osniva~a su obi{li Zemlju i na proizvoljan na~in podesili da odgovara formacijama koje su na{li, ~ak i na mestima gde stvarne ~injenice doslovno govore protiv toga. Toliko su fleksibilne i prilagodljive ‘~injenice‘ geologije.”139 Da je gornje optu`be izneo D`ord` Mek Krejdi Prajs ili neki drugi savremeni protivnik uniformisti~ke geologije, one bi bile gnevno odba~ene kao vika neukog fundamentaliste. Ali, ~injenica je da je dr Spiker tako potpuni uniformista da je njegov cilj u ovakvom izlaganju slabosti osnovne geolo{ke teorije prvenstveno da negira da su se bilo kakve revolucije ili drugi geolo{ki doga|aji svetskog zna~aja ikada odigrali i da su, prema tome, granice izme|u razli~itih sistema besmislene. To jest, on insistira da ne postoji stvarna prepoznatljiva granica izme|u krede i tercijara, na primer, ili izme|u kambrijuma i ordovicijuma, ili izme|u bilo koja druga dva navodno susedna sistema. Sa ovim tvr|enjem bi se sigurno slo`ili, ali isti nedostaci u osnovnom karakteru geolo{ke vremenske skale, koje daju za pravo Spikeru da negira realnost njenih navodnih podela, daju tako|e nama za pravo da negiramo realnost njenih navodnih sekvenci. U slede}em poglavlju na~ini}emo istra`iva~ki poku{aj da ponovo protuma~imo stvarne podatke geologije, tra`e}i sistem koji je u skladu i sa biblijskim zapisom i oslobo|en bezbrojnih anomalija i protivre~nosti sada{njeg uniformisti~kog sistema. Zaklju~ujemo ovo poglavlje jo{ jednim navodom Spikera, ponovo nagla{avaju}i da je celokupna geolo{ka vremenska skala zasnovana samo i jedino na paleontologiji, {to zna~i na pretpostavci organske evolucije: “A {ta je u su{tini ta vremenska skala - na kojim kriterijumima se zasniva? Kada se sve pre~isti, i p{enica odvoji od kukolja, sigurno je da je dobijena p{enica uglavnom paleontolo{ki zapis, a veoma je verovatno da su fizi~ki dokazi kukolj.”140

Literatura

U ovom kamenolomu u Tenesiju izlo`ene su dve velike parakonkordancije, iznad i ispod Pegram kre~njaka, koji predstavlja sloj donjeg dela srednjeg devona. ^atanuga (Chattanooga) glina iznad je sloj gornjeg devona, a Lego kre~njak ispod je sloj srednjeg silura. Ponovo ne postoje nikakvi fizi~ki dokazi o bilo kakvom zna~ajnom proteklom vremenu izme|u talo`enja ovih razli~itih slojeva.

160

1. Dorsey Hager: “Fifty Years of Progress in Geology,” Geotimes, Vol. II, No. 2, (August 1957), p. 12. 2. George Gaylord Simpson: “The World Into Which Darwin Led Us,” Science, Vol. 131, April 1, 1960, p. 967.

161

3. Walter H. Bucher: “International Responsibilities of Geologists,” Geotimes, Vol. I, No. 3, 1956, p. 6. 4. W. D. Ellison: “Protecting the Land Against the Raindrop's Blast,” Scentific Monthly, Vol. 68, April 1949, pp. 241-51. 5. Linsley, Kohler, and Paulhus: Applied Hydrology (New York, McGraw-Hill, 1949), p. 322. 6. Harry R. Leach: “Soil Erosion,” u Hydrology, O. E. Meinzer, Ed., (New York, Dover, 1942), p. 609. 7. C. S. Fox: Water (New York, Philosophical Library, 1952), p. xx. (Clayton H. Reitan: “Distribution of Precipitable Water Vapor over the Continental United States,” Bulletin of the American Meteorological Society, Vol. 41, February 1960, p. 86). 8. Genesis 9,11. 9. Genesis 7,11. 10. Edwin L. Hamilton: “The Last Geographic Frontier: The Sea Floor,” Scientific Monthly, Vol. 85, December 1957, p. 303. 11. Francis P. Shepard: Submarine Geology (New York, Harper's, 1948), pp. 231-233. 12. Wm. D. Thornbury: Principles of Geomorphology, (New York, Wiley, 1954), p. 472. 13. Ibid, p. 475. 14. Kenneth K. Landes, “Illogical Geology,” Geotimes, Vol. III, No. 6 (March 1959), p. 19. 15. Gary Webster: “Volcanoes: Nature's Blast Furnaces,” Science Digest, Vol. 42, Nov. 1957, p. 5. 16. Edwin L. Hamilton, op. cit., p. 299. 17. R. F. Flint: Glacial Geology and the Pleistocene Epoch (New York, Wiley, 1947), pp. 51415. Vidi tako|e op{irno nabrajanje pliocensko-pleistocenskih izdizanja u Flintovom novijem radu, Glacial and Pleistocene Geology (New York, Wiley, 1957), pp. 501-502. 18. William J. Miller: An Introduction to Historical Geology (6th Ed., New York, Van Nostrand, 1952), p. 12. 19. N. Heribert-Nilsson: Synthetische Artbildung (Verlag CWH Gleerup, 1953), p. 1188. 20. Richard Goldschmidt: “Evolution, as Viewed by One Geneticist,” American Scientist, Vol. 40, Jan. 1952, p. 98. 21. W. D. Thornbury, op. cit., pp. 16, 17. 22. Rhodes W. Fairbridge: “The Changing Level of the Sea,” Scientific American, Vol. 202, May 1960, p. 70. 23. Pod “grupom” se misli na celokupni broj vrsta koje su `ivele u to vreme. Skup vrsta, a ne bilo koja odre|ena vrsta, se smatraju tipi~ne za odre|eno doba, iako se odre|ene pojedina~ne vrste tako|e koriste kao “indeks fosili” u puno slu~ajeva. 24. Schuchert and Dunbar: Outlines of Historical Geology (4th Ed., New York, Wiley, 1941), p. 53. 25. O. H. Schindewolf: “Comments on Some Stratigraphic Terms,” American Journal of Science (Vol. 255, June 1957), p. 394. 26. Richard Goldschmidt: “Evolution, as Viewed by One Geneticist,” American Scientist, Vol. 40, January 1952, p. 84. 27. Ibid., p. 94. 28. Carl O. Dunbar: Historical Geology (New York, Wiley, 1949), p. 52. 29. R. H. Rastall article, “Geology,”, in Encyclopedia Brittannica, 1956, p. 168, Vol. 10. U sli~nom tonu, iako u ne{to druga~ijoj vezi, E. I. Vajt (White) ka`e: “Paleogeografija je sve samo ne egzaktna nauka, pre svega zbog na{eg ograni~enog znanja, ali tako|e i zbog subjektivnog tuma~enja, i {tavi{e, postoji opasnost od kru`nog argumenta, jer je geografija ovih ranih vremena zasnovana bar delom na rasporedu i navodnom stani{tu samih fosila kojima se bavimo.” (“Original Environment of the Craniates,” in Studies on Fossil Vertebrates, ed. by T. S. Westoll, London, Athlone Press, 1958). 30. U ve}ini slu~ajeva, “indeks fosili” su morski organizmi. 31. Schuchert and Dunbar, op. cit., p. 5. 32. Schindewolf, loc. cit. 33. U istorijskom razvoju filogenija paleontolo{kog zapisa, veoma su kori{}ena pore|enja sa ontogenijama otkrivenim embriolo{kim istra`ivanjima, i istra`ivanjima uporedne anatomije. 34. Pirsson, L. V., and C. Schchert: Textbook of Geology (New York, Wiley, 1920), Vol. I, p. 5. 35. F. H. Lahee: Field Geology (Fifth Ed., New York, McGraw-Hill, 1952), p. 139. 36. N. M. Fenneman: Physiography of the Western United States (New York, McGraw-Hill, 1931), p. 229. Italik je na{.

162

37. R. C. Hussey: Historical Geology (New York, McGraw-Hill, 1947), p. 54. 38. Spisak od 450 vulkana koji su ispoljavali erupcije u istorijskim vremenima su dali B. Gutenberg and C. F. Richter u svom Seismicity of the Earth (Princeton, N. J., University Press, 1949), pp. 253-267. 39. Zanimljivo je da je sama planina Ararat stara vulkanska kupa visoka 5100 metara. 40. Charles Schuchert: Stratigraphy of the Eastern and Central United States (New York, Wiley, 1943), pp. 117-122. 41. Tuzo Wilson: “The Crust,” u The Earth and its Atmosfere, D. R. Bates, ed., (New York, Basic Books, Inc., 1957), p. 63. 42. W. H. Bucher: “Fundamental Properties of Orogenic Belts,” Transactions, American Geophysical Union, Vol. 32, August 1951, p. 514. 43. L. H. Adams: “Some Unsolved Problems of Geophysics,” Transactions, American Geophysical Union, Vol. 28, October, 1947, p. 673. 44. J. Tuzo Wilson: “Orogenesis as the Fundamental Geologic Process,” Transactions, American Geophysical Union, Vol. 33, June, 1952, p. 445. 45. Armand J. Eardley: “The Cause of Mountain Building-an Enigma,” American Scientist, Vol. 45, June, 1957, p. 189. 46. Tri novije teorije od velikog interesa jesu teorije D`. Tuzo Vilsona (J. Tuzo Wilson) (“Geophysics and Continental Growth,” American Scientist, Vol. 47, March 1959, pp. 1-24), koji pretpostavlja da su se kontinenti u potpunosti razvili vulkanskim delovanjem tokom geolo{kog vremena, pri ~emu je izlaze}a magma dovela do velike kontrakcije i preloma Zemljine kore; Chares H. Hapgood (Earth's Shifting Crust, Pantheon, 1958), koji zami{lja kako struktura Zemljine kore klizi preko polute~ne ili plasti~ne stene u omota~u kao odgovor na centrifugalne sile neravnomerno raspore|enih masa stena i leda na kontinentima, i George C. Kennedy (“The Origin of Continents, Mountain Ranges, and Ocean Basins,” American Scientist, Vol. 47, December 1959, pp. 491-504), koji obja{njava izdizanje i spu{tanje na osnovu porasta i smanjenja gustina stena na velikim dubinama kao rezultat promene fizi~kog stanja. Svaki od ovih autora tvrdi da postoji dobar stepen slaganja strukturnih implikacija njegove teorije sa opa`enim odlikama Zemljine kore. Svaka teorija je, naravno, veoma naga|aju}a. 47. L. Don Leet: Causes of Catastrophe (New York, McGraw-Hill, 1948), p. 31. 48. F. E. Zeuner: Dating the Past (2nd Ed., London, Meuthen & Co., Ltd., 1950), p. 303. 49. W. D. Thornbury: Principles of Geomorphology (New York, Wiley, 1954), p. 354. 50. Vidi str. 217-227. 51. Wm. L. Stokes: “Another Look at the Ice Age,” Science, Vol. 122, October 28, 1955, p. 815. 52. Ibid., p. 820. Jo{ novija teorija je teorija Maurice Ewing and W. L. Donn (“A Theory of Ice Ages,” Science, Vol. 127, May 16, 1958, pp. 1159-1162). Teorija je donekle sli~na Stoksovoj, ali je veoma naga|aju}a, uklju~uju}i izme|u ostalog pomeranje polova. D. A. Livingston (Science, Feb. 20, 1959, pp. 463-4) i drugi su je o{tro kritikovali. Obja{njenje na osnovu pomeranja kontinenata daje Charles H. Hapgood u svojoj knjizi Earth's Shifting Crust (Pantheon, 1958). 53. W. H. Bucher: “Megatectonics and Geophysics,” Transactions American Geophysical Union, Vol. 31, August 1950, p. 500-501. Vidi tako|e Matt Walton: “Granite Problems,” Science, Vol. 131, March 4, 1960, pp. 635-645. 54. W. C. Krumbein & L. L. Sloss: Stratigraphy and Sedimentation (San Francisco, W. H. Freeman & Co., 1951), pp. 388-389. 55. Ibid., p. 386. 56. Francis P. Shepard, vode}i marinski geolog, ukazuje na ~injenicu da su, uprkos dogmi uniformizma, geolozi u stvari obratili malo pa`nje ~ak i na sada{nje procese prilikom izgradnje svojih tuma~enja sedimentnih stena. On ka`e: “Smatra se da se ve}ina sedimentnih stena natalo`ila u morima u pro{losti. Jedan od glavnih ciljeva geolo{kih istra`ivanja je bio tuma~enje uslova pod kojima su ti drevni sedimenti natalo`eni. Jedno od o~iglednih mesta kojima se treba rukovoditi pri tim tuma~enjima su nanosi sada{njosti. Prema tome je prili~no iznena|uju}e videti koliko malo pa`nje su geolozi posvetili tim nedavnim morskim sedimentima do poslednjih godina”. (“Marine Sediments,” Science, Vol. 130, July 17, 1959, p. 141). 57. Paul D. Krynine: “A Critique of Geotectonic Elements,” Transactions, American Geophysical Union, Vol. 32, October 1951, p. 743-44. 58. W. H. Bucher: “Fundamental Properties of Orogenic Belts,” Transactions, American Geophysical Union, Vol. 32, August 1951, p. 514. 59. L. H. Adams, op. cit., p. 676.

163

60. George C. Kennedy: “The Origin of Continents, Mountain Ranges, and Ocean Basins,” American Scientist, Vol. 47, December 1959, p. 495. 61. W. D. Thornbury: Principles of Geomorphology (New York, Wiley, 1954), p. 180. 62. Thornbury, op. cit., p. 401. Novija istra`ivanja Breca i drugih u toj oblasti su dalje potvrdili katastrofi~ko deluvijalno poreklo krastave zemlje. Vidi ~lanak: “Channeled Scabland of Washington: New Data and Interpretations,” J. H. Bretz, H. T. V. Smith, & G. E. Neff, Bulletin of the Geological Society of America, Vol. 67, August 1956, pp. 957-1049. 63. N. M. Fenneman: Physiography of Western United States (New York, McGraw-Hill, 1931), p. 11. 64. Ibid., p. 14. Zapazite da to nije eroziona povr{ina i prema tome nije eroziona ravnica. 65. Ibid., p. 147. 66. Ibid., p. 274. 67. George C. Kennedy, op. cit., p. 493. 68. Ibid., p. 494. 69. Joseph F. Friedkin: “A Laboratory Study of the Meanderings of Alluvial Rivers” (Vicksburg, U.S. Waterways Experiment Station, Mississipi River Commission, 1945). 70. William J. Miller: Introduction to Historical Geology (New York, Van Nostrand, 1952), pp. 12-16. 71. Za najdetaljniji opis tih izuzetnih nanosa, vidi The Mammoth and the Flood, istaknutog arheologa iz devetnaestog veka, Sir Henry Howorth (London; Sampson Low, Marston Searle, & Risington, 1887). Vidi tako|e na{u raspravu, pp. 288-291. 72. Kako }e se videti, mekani delovi su ~esto o~uvani. 73. “Fishing for Fossils,” Vol. 63, Compressed Air Magazine, March 1958, p. 24. 74. I. Velikovsky: Earth in Upheval, (New York, Doubleday and Co., 1955), p. 222. M. Brogersma-Sanders ka`e: “@ivot ve}ine `ivotinja u moru se zavr{ava kada ih druge `ivotinje uhvate; one koje uginu na druge na~ine }e pre ili kasnije pojesti strvinari.” (Treatise on Marine Ecology and Paleoecology, Vol. I, Geological Society of America Memoir 67, 1957, p. 972). 75. R. D. Manwell: “An Insect Pompeii,” Scientific Monthly, Vol. 80, June 1955, p. 357-358. 76. Brother G. Nicholas: “Recent Paleontological Discoveries from Cumberland Bone Cave,” Scientific Monthly, May 1953, Vol. 76, p. 301. 77. N. Heribert-Nilsson: Synthetische Artbildung, pp. 1194-1195. 78. Ibid., pp. 1195-1196. 79. N. O. Newell: “Adequacy of the Fossil Record,” Journal of Paleonthology, Vol. 33, May 1959, p. 496. 80. Ibid., p. 495. 81. Ibid., p. 492. Harry S. Ladd, iz udru`enja U. S. Geological Survey, opisuju}i slojeve fosilnih haringi u miocenskim glinama Kalifornije ka`e da je “vi{e od milijardu riba, u proseku od 15 do 20 cm u du`ini, uginulo na 10 km2 na dnu zaliva.” (“Ecology, Paleontology, and Stratigraphy,” Science, Vol. 129, January 9, 1959, p. 72). 82. Eugene Ayres and Charles A. Scarlott: Energy Sources: the Wealth of the World (New York, McGraw-Hill Book Co., 1952), p. 53. 83. Krumbein and Sloss: Stratigraphy and Sedimentation (San Francisco, W. H. Freeman & Co., 1951), p. 376. 84. E. S. Moore: Coal, Its Properties, Analysis, Classification, Geology, Extraction, Uses and Distribution (New York, 2nd Ed., Wiley, 1940), p. 146. 85. C. A. Arnold: Introduction to Paleobotany (New York, McGraw-Hill, 1947), p. 124. 86. Leonard G. Schultz: “Petrology of Underclays,” Bulletin, Geological Society of America, Vol. 69, April 1958, pp. 391-392. 87. Otto Stutzer ka`e: “Iznete su brojne teorije za obja{njenje prenosa tih blokova stena do svog polo`aja. Filipsovo (1855) obja{njenje da su blokovi no{eni, tako {to su dr`ani korenima plutaju}eg drve}a, jo{ uvek ima najve}u podr{ku me|u geolozima.” (Geology of Coal, preveo A. C. Noe, Chicago, University of Chicago Press, 1940, p. 277). 88. Miller, op. cit., p. 16. 89. W. H. Twenhofel: Principles of Sedimentation (2nd Ed., New York, McGraw-Hill, 1950), p. 621. 90. “Tamo gde se katastrofe javljaju situacija je druga~ija... Pitanje je da li stotine ki~menjaka usmr}enih olujama ostavljaju vidljive tragove u sedimentu, ali ako ubijanje dosegne katastrofi~ke razmere, {ansa je daleko ve}a.” (M. Brongersma-Sanders: “Mass Mortality in the Sea,” Ch. 29 u Marine Ecology and Paleoecology, Vol. I, Joel Hedgpeth, Ed., Geological Society of America Memoir 67, 1957, p. 972). “Sli~nost sedimenata u regionima u kojima se katastrofe odigravaju sa

164

odre|enim fosilnim nanosima ukazuje da je katastrofi~ko ubijanje igralo svoju ulogu u geologiji.” (Ibid., p. 973). 91. O. D. von Engeln and K. E. Caster: Geology (New York, McGraw-Hill, 1952), p. 423. 92. Robin S. Allen: “Geological Correlation and Paleoecology,” Bulletin of the Geological Society of America, Vol. 59, January 1948, p. 2. 93. “Kako mo`emo da budemo sigurni da su te velike mase stena, koje te`e vi{e miliona tona, stvarno pomerane du` povr{ine Zemlje na razdaljine koje se mogu kretati i do 40 km?... Na mestima na kojima su vekovi erozije skinuli dovoljno stena koje le`e preko, geolozi mogu da gledaju kroz nastale erozione otvore, ili ‘prozore‘, i da vide mla|e stene ispod, sa njihovim mla|im fosilima - protivre~nost jednog od uspostavljenih pravila geolo{ke nauke.” (P. M. Tiden, “Mountains That Moved,” Science Digest, Vol. 44, June 1959, p. 74). 94. Albert C. Ingalls: “The Carboniferous Mystery,” Vol. 162, Scientific American, January 1940, p. 14. 95. Ibid. 96. Roland T. Bird, “Thunder in His Footsteps,” Natural History, May, 1939, p. 255. Bird je li~no istra`io re~no korito iz koga su ti otisci stopala ise~eni, i D`ejms Rajals (James Ryals), vlasnik zemlji{ta, mu je rekao da je celokupna staza tih “ljudskih tragova” nedavno isprana. “Moje iznena|enje je delom nadvladano Rajalsovim nemarnim upu}ivanjem na njih kao o ostacima ljudskih stopala. Nasme{io sam se. Nijedan ~ovek nikada nije postojao u dobu gmizavaca...” (str. 257). Rajals je jedino mogao da mu poka`e jedan takav trag, duga~ak 38 cm, “ali na osnovu tog traga nije mogao da se donese nikakav zaklju~ak”. Me|utim, on je insistirao da se tragovi dinosaurusa jo{ uvek mogu na}i u re~nom koritu. Na njegovo potpuno zaprepa{}enje, Bird je otkrio ne samo tragove velikih troprstih dinosaurusa meso`dera, ve} i tragove gigantskog sauropoda, 60 x 95 cm, 370 cm razdvojenih, i uronjenih veoma duboko u blato! (Vidi tako|e, R. T. Bird, “We Captured a 'Live' Brontosaurus,” National Geographic Magazine, May, 1954, pp. 707-722). Uprkos svemu tome, Bird je odbacio velike otiske ljudskih stopala kao ve{te rezbarije. 97. C. L. Burdick, u The Naturalist, Vol. 16, Spring 1957. Tako|e, u Signs of the Times, July 22, 1950. 98. Otto Stutzer: Geology of Coal (preveo A. C. Noe, Chicago, University of Chicago Press, 1940), p. 271. 99. Charles M. Bogert: “The Tuatara: Why Is It a Lone Survivor?” Scientific Monthly, Vol. 76, March 1953, p. 165. 100. Ibid., p. 166. 101. Ibid., p. 167. 102. A. S. Romer, review of “The Search Beneath the Sea,” by J. L. B. Smith, Scientific Monthly, Vol. 84, February 1957, p. 101. 103. Bentley Glass: “New Missing Link Discovered,” Science, Vol. 126, July 26, 1957, p. 158. 104. Harry S. Ladd: “Ecology, Paleontology and Stratigraphy,” Science, Vol. 129, January 9, 1959, p. 74. 105. Vidi Bernard Heuvelmans, On the Track of Unknown Animals (Hill and Wang, Inc., 1959, 558 pp.) za zanimljivu raspravu o mnogim takvim mogu}nostima. 106. “Living Fossil Resembles Long-Extinct Trilobite,” Science Digest, Vol. 42, December 1957. Novija napomena ka`e da su nau~nici sa Skrips univerziteta zapo~eli intenzivnu potragu za `ivim trilobitima. “Veoma zainteresovani za lov na `ive fosile su Robert H. Parker, ekolog sa Skripsa, i dr Hening Lem~i (Henning Lemche), zoolog iz Danske, koji ka`u da ne veruju da su trilobiti izumrli, i planiraju da tra`e ove organizme.” (“Start Search for Living Trilobites,” Science Digest, September 1959, p. 81). 107. Ralph W. Chaney: “Metasequoia Discovery,” American Scientist, Vol. 36, October 1948, p. 490. 108. Vidi nedavni ~lanak M. King Hubbert and Wm. W. Rubey, “Role of Fluid Pressure in Mechanics of Overthrust Faulting,” (Bulletin of Geological Society of America, Vol. 70, Feb. 1959, pp. 115-166) za obimno nabrajanje oblasti ovog tipa, pp. 119-122. 109. Hubbert and Rubey, op. cit., p. 122. Na sli~an na~in, Filip B. King ka`e: “Izgleda mehani~ki nemogu}e da su veliki slojevi stene mogli da se kre}u du` skoro ravnih povr{ina prelaze}i zna~ajne razdaljine, iako su nedavni radovi Rubija i Hjuberta bacili novo svetlo na na~in na koji je to moglo da se ostvari” (“The Anatomy and Habitat of Low-Angle Thrust Faults,” American Journal of Science, Vol. 258-A, 1960, p. 115). 110. William G. Pierce: “Heart Mountain and South Fork Detachment Thrust of Wyoming,” Bulletin of the American Association of Petroleum Geologists, Vol. 41, April 1957, p. 596. 111. Ibid., p. 592.

165

112. Ibid., p. 598. 113. Ibid., p. 625. 114. Vidi naro~ito, Evolutionary Geology and the New Catastrophism (Mountain View, California, Pacific Press Publishing Association, 1926), pp. 105-146. 115. Mislimo da je Prajs stvarno ignorisan zbog svog jakog slu~aja protiv uniformizma, slu~aja koga je lak{e ismevati ili ignorisati nego pobiti. 116. J. L. Kulp: “Flood Geology,” Journal of the American Scientific Affiliation, Vol. 2, January 1950, pp. 1-15. 117. Wm. D. Thornbury: Principles of Geomorphology (New York, Wiley, 1954), p. 268. Novija istra`ivanja ukazuju da je rasedni blok {irok 560 km, sa pomerajem od najmanje 55 ili 65 km, i debelim oko 10 km! (C. P. Ross and Richard Rezak: The Rocks and Fossils of Glacier National Park, U. S. Geological Survey Professional Paper 294-K, 1959, pp. 422, 424, plate 53C). 118. J. L. Kulp, op. cit., navode}i R. G. McConnell, Annual Report, Canadian Geological Survey, 1886, Part D, p. 34. Ros i Rezak ka`u: “Ve}ina posetilaca, naro~ito onih koji ostaju na putevima, sti~e utisak da su slojevi pojasa neporeme}eni i da le`e skoro isto toliko ravno kao kada su bili natalo`eni u moru koje je nestalo pre toliko puno godina” (op. cit., p. 420). 119. C. P. Ross and Richard Rezak, op. cit., p. 424. 120. Walter E. Lammerts, Personal Communication, November 27, 1957. 121. Hubbert and Rubey, op. cit., p. 126. 122. Ibid., p. 128. 123. Adrian E. Scheidegger: Principles of Geodynamics (Berlin, Springer-Verlag, 1958), p. 103. 124. Ibid., p. 243. 125. Ibid., p. 241. 126. M. King Hubbert and Wm. W. Rubey: “Role of Fluid Pressure in Mechanics of Overthrust Faulting,” Bulletin of the Geological Society of America, Vol. 70, February 1959, pp. 115-205. 127. Op. cit., p. 129. Karl Terzaghi, navedeni autor, je verovatno vode}i svetski autoritet po pitanju mehanike zemlji{ta. 128. Vidi tako|e slike 21 i 22 za jo{ dva primera navodnog prevrtanja slojeva koji po spolja{njem izgledu u potpunosti odaju utisak da su normalno natalo`eni na svojim sada{njim mestima. 129. O. D. von Engeln and Kenneth E. Caster: Geology, p. 25. 130. W. C. Krumbein and L. L. Sloss: Stratigraphy and Sedimentation (San Francisko, W. H. Freeman and Co., 1951), p. 254. 131. J. A. Jeletzky: “Paleontology: Basis of Practical Geochronology,” Bulletin of the American Association of Petroleum Geologists, Vol. 40, April 1956, p. 684. 132. Ibid., p. 685. 133. Ibid., pp. 688-91. 134. O. D. von Engeln and Kenneth E. Caster: Geology, pp. 417-18. 135. Ibid., p. 423. 136. Daniel J. Jones: “Displacement of Microfossils,” Journal of Sedimentary Petrology, Vol. 28, December 1958, p. 453. 137. Ibid., p. 455. H. S. Ladd daje upe~atljiv primer za to: “Uzorak iz dubina Pacifika... je sadr`ao pome{ane skupine foraminifera iz sada{njosti, srednjeg tercijara, paleocena i krede.”. (Treatise on Marine Ecology and Paleoecology, Geological Society of America Memoir 67, 1957, Vol. II, p. 40). 138. W. H. Twenhofel: Principles of Sedimentation (2nd Ed., New York, McGraw-Hill, 1950), p. 562. 139. Edmund M. Spieker: “Mountain-Building Chronology and Nature of Geologic Time-Scale,” Bulletin American Association of Petroleum Geologists, Vol. 40, August 1956, p. 1803. 140. Ibid., p. 1806.

166

Poglavlje 6

Biblijski okvir za istorijsku geologiju UVOD

Uniformisti~ki geolozi 19. veka su, odbacuju}i biblijsko svedo~anstvo o uni{tenju i katastrofi, i o svim geolo{kim implikacijama, i prihvataju}i umesto toga filozofiju evolucionog naturalizma, izgradili svoj sistem istorijske geologije na takvoj osnovi od peska. Rezultat je, kao {to smo videli u prethodnom poglavlju, ono {to je dr Robin S. Alen nazvao “sada{nje `alosno stanje na{e discipline”,1 pseudonauka sastavljena (kako su geolozi Rastal, Spiker, i ostali sami istakli) od skrpljenog kru`nog rezonovanja. Proizvoljna tuma~enja, obi~ne pretpostavke i dogmatski autoritarizam - sistem ~iji je smisao da razjasni celokupnu evolucionu istoriju Zemlje i njenih stanovnika, a koji je ipak istovremeno ispunjen bezbrojnim prazninama i protivre~nostima. Ali, mi ne ka`emo te stvari u kriti~nom tonu ili sa posebnim osobama na umu. Smatramo da se ortodoksna privr`enost geologa uniformisti~kom principu samo retko mo`e pripisati antibiblijskoj predrasudi. Umesto toga, to je proizvod naro~ite pozadine, uslovljene obrazovanjem i grupnim pritiskom ka razmi{ljanju uvek na osnovu evolucije i uniformizma. Mnogi geolozi su iskreno religiozni, ose}aju}i se vi{e ili manje zadovoljnim da su ti koncepti u su{tini uskladivi sa teizmom i mo`da ~ak i sa Biblijom, iako veoma retko stvarno objavljuju takva mi{ljenja. Niti je taj kriticizam namenjen celokupnoj geologiji, ve} samo uniformisti~kom tuma~enju istorijske geologije. Nauke minerologije, petrologije, geofizike, rudarske geologije, geologije nafte, strukturne geologije, seizmologije, geohemije, marinske geologije, petrografije, sedimentacije i geologije podzemnih voda predstavljaju grane geologije i prave nauke u svakom smislu te re~i. Skoro isto toliko bi se moglo re}i i o naukama geomorfologije i stratigrafije, iako je neophodno puno pretpostavki koje ulaze u te discipline, ~ak i o paleontologiji u njenim opisnim aspektima. Istorijska geologija je samo mali i ekonomski nezna~ajan aspekt istra`ivanja geologije u celini, i predstavlja jedini aspekt o kome mi govorimo. Potpuna reorijentacija istorijske geologije bi bila u potpunosti mogu}a bez bilo kakvih ozbiljnih efekata na druge grane geologije uop{te. I naravno, nema spora sa podacima ~ak i istorijskih geologa, ve} samo sa tuma~enjima tih podataka. Kao {to smo videli, podaci na kojima je istorij-

167

ska geologija bila zasnovana u potpunosti su paleontolo{ki, a okvir tuma~enja je bio uniformizam i evolucija. Prethodno poglavlje je pokazalo neke od ozbiljnih slabosti tog okvira, navode}i na zaklju~ak da ni{ta ne bi stvarno bilo izgubljeno poku{avanjem da se paleontlo{ki i geolo{ki podaci organizuju na potpuno novoj osnovi. Mi verujemo da to mo`e biti u~injeno najefektivnije uz pomo} jasnih izjava i opravdanih implikacija biblijskog otkrivenja. Na kraju krajeva, bilo koje stvarno saznanje o poreklu ili o Zemljinoj istoriji koja prethodi ljudskim istorijskim zapisima mo`e se dobiti samo preko bo`anskog otkrivenja. Po{to istorijska geologija za razliku od drugih nauka, ne mo`e da se bavi trenutno vidljivim i ponovljivim doga|ajima, samo po sebi je nemogu}e ikada stvarno dokazati, nau~nim metodom, bilo kakvu hipotezu koja se odnosi na istoriju pre ~oveka. Po{to je veoma zna~ajno za ~oveka da shvati prirodu svog nastanka, kao i prirodu Zemlje na kojoj boravi, i zbog nemogu}nosti da ikada stvarno sazna o tim pitanjima na drugi na~in, veoma je razumno da je njegov Tvorac na neki na~in otkrio bar neke osnovne stvari o njima. Jevreji i hri{}ani su vi{e vekova verovli da je to otkrivenje dato u onome {to je poznato kao 1. Knjiga Mojsijeva, i zaista ne postoji ozbiljan rival takvom otkrivenju u bilo kojim drugim religioznim knjigama ~ove~anstva. Kao posledica toga je opravdano, i duhovno i nau~no, poku{ati da se izradi prava nauka Zemljine istorije na osnovu okvira otkrivenog u Bibliji, umesto na uniformisti~kim i evolucionim pretpostavkama. To bi se trebalo uraditi, ne sa stavom poku{avanja da se biblijski opisi uklope u podatke i teorije nauke, ve} dopu{tanjem da Biblija govori za sebe i zatim poku{avanjem da se geolo{ki podaci shvate u svetlu njenih u~enja.

PODELA GEOLO[KE ISTORIJE NA OSNOVU BIBLIJE

Nije potrebno pretpostaviti, naravno, da je Nojev Potop, koji je zauzeo najve}i deo na{e pa`nje u ovoj knjizi, proizveo sve geolo{ke slojeve. Sasvim suprotno, Biblija jasno ukazuje da postoji bar pet velikih epoha u istoriji, od kojih je svaka proizvela zna~ajne segmete geolo{ke formacije.

Samo prvobitno stvaranje “U po~etku,” Biblija ka`e, “stvori Bog nebo i zemlju” (1. Mojsijeva 1,1). Ovaj prvobitni ~in stvaranja je sasvim o~igledno uklju~ivao bar strukture i materijale Zemljinog jezgra i neke vrste materijala Zemljine kore i povr{ine. Prvi opis koji je dat o njenom izgledu je da je voda prekrivala njenu povr{inu i da ju je okru`ivao gust pokrov tame (1. Mojsijeva 1,2). Izgleda razumljivo da bi, ~ak iako je stvaranje Zemlje ostvareno trenutnim ~inom, njena unutra{nja toplota i vode na njenoj povr{ini trenutno zapo~ele sa vr{enjem delovanja od dubokog geolo{kog zna~aja.

Rad tokom {est dana stvaranja

Naro~ito je tre}eg dana ostvarena ogromna koli~ina geolo{kog rada. Tog dana, opis iz 1. Knjige Mojsijeve nam govori, da se kopno pojavilo iznad

168

povr{ine voda. To mo`e samo da predstavlja veliku orogenezu, kako su stene i drugi materijali prvobitne Zemlje izdignuti iznad voda. Ovaj proces bi neizbe`no bio pra}en velikom erozijom i ponovnim talo`enjem povr{inskih materijala kako su vode tekle u svoje nove basene. Istog dana, zapis ka`e, Bog je stvorio vegetaciju svih vrsta, ukazuju}i da je tu sada postojao jednoli~an pokriva~ plodnog zemlji{ta nad povr{inom (1. Mojsijeva 1,9-13). ^etvrti dan je predstavljao ustanovljenje Sunca i Meseca u svojim funkcijama u odnosu na Zemlju. Po{to Sunce sada obezbe|uje celokupnu energiju koju prima Zemlja za svoje geolo{ke procese, taj doga|aj bi imao tako|e duboke geolo{ke implikacije. Nema sumnje da su se odigravali bezbrojni drugi stvarala~ki i razvojni procesi tokom {est dana, dok je celokupna Zemlja uklapana u divno uskla|en sistem o kojem ~ovek treba da brine (1. Mojsijeva 1,28).

Prepotopni period

Sa pobunom ~oveka protiv uspostavljenih zakona, usledio je novi red stvari, ne samo po Bo`jim duhovnim merama u odnosu na ~oveka, ve} tako|e i u odnosu na samu Zemlju (1. Mojsijeva 3,17; 5,29). Celokupno stvaranje je bilo predato u ropstvo iskvarenosti (“propadanja”), je~u}i i pate}i od bola (Rimljanima 8,21.22). Prepotopna zemlja je imala planine (1. Mojsijeva 7,20) reke (1. Mojsijeva 2,10) i mora (1. Mojsijeva 1,10) i prema tome je morala da iskusi geolo{ke aktivnosti koje su donekle sli~ne sada{njim. Sa druge strane, postoje implikacije da su tako|e postojale i veoma zna~ajne razlike. U 1. Knjizi Mojsijevoj 1,7 spominje se podela voda koje prekrivaju zemlju u vreme Stvaranja, na dva dela, odvojenih prostranstvom atmosfere u kome lete ptice (1. Mojsijeva 1,20) i u kojoj je svetlost sa Sunca, Meseca i zvezda bila prelamana i razlivana kako bi dala svetlost Zemlji (1. Mojsijeva 1,17). Vode “nad svodom” izgleda da ukazuju na vi{e od na{ih sada{njih oblaka i atmosferske vodene pare, naro~ito po{to 1. Knjiga Mojsijeva 2,5 ukazuje da tokom tog vremena ki{a nije padala na zemlju. Me|utim, gornje vode nisu spre~avale prolaz svetlosti od nebeskih tela i prema tome su mogle da budu u obliku nevidljive vodene pare. Tako ogromno prostranstvo vodene pare bi neizbe`no imalo dubok efekat na kopnenu klimu i prema tome na geolo{ku aktivnost.

Potop

Verujemo da je u prethodnim poglavljima pokazano da je Potop bio globalna katastrofa, da je prema tome morao da ima globalan uzrok i da je proizveo geolo{ke efekte u svetskim razmerama. To je jasno najve}i fizi~ki potres koji se ikada odigrao na Zemlji od samog Stvaranja, kada je uni{teno sve `ivo sa lica zemlje. Ne mo`e se izbe}i zaklju~ak da je, ako je Biblija istinita, Potop bio najzna~ajniji doga|aj, geolo{ki govore}i, koji se ikada odigrao na Zemlji posle Stvaranja. I prema tome, prava nauka istorijske geologije mora neizbe`no da tom doga|aju da istaknuto mesto u svom sistemu.

169

Savremeni poslepotopni period

Sa zavr{avanjem perioda Potopa, Bog je obe}ao da ne}e vi{e nikada takva vodena kataklizma, koja je potresla Zemlju, do}i ponovo na Zemlju dok god ona postoji (1. Mojsijeva 8,22). Uop{teno gledaju}i, jednoli~ni procesi u prirodi bi od tada preovladavali; prema tome, geolo{ka dogma uniformizma mo`e, uz odre|ena ograni~enja, da bude primenjena na istra`ivanje tog perioda. Me|utim, ~ak i ovde, princip mora da bude nau~no elasti~an kako bi se prilagodio brojnim manjim poreme}ajima zapisanim u Bibliji, i mo`da ukazanim u nekim drevnim mitologijama, kao verovatno i u mnogim drugim od kojih postoje samo zapisi u samim geolo{kim nanosima. Verovatno je da je veliki deo ~ak i sada{nje geolo{ke aktivnosti ostvaren tokom kratkih, intenzivih perioda Zemljine aktivnosti, prilikom poplava, zemljotresa, vulkanskih erupcija i sli~nih doga|aja. Celokupne geografske odlike zemlje su morale da budu formirane tokom jednog ili vi{e od tih perioda. Trebalo bi da je mogu}e, bar uop{teno, odrediti ~ak i danas koje su formacije i fenomeni pripisivi svakom od razli~itih perioda, i to }e biti cilj ovog poglavlja. Shvatamo, naravno, da je stvarno detaljna reorijentacija ogromne koli~ine geolo{kih podataka, koji su nakupljeni radom hiljada geologa vi{e od sto godina, sasvim izvan mogu}nosti ove knjige, ili velikog broja ovakvih knjiga. To bi moglo, i trebalo, da zaokuplja nepodeljenu pa`nju mnogobrojnih specijalista tokom vi{e godina. Ali, pa`nja takvih specijalista prvo mora biti skrenuta na problem i njegov zna~aj. Oni moraju da budu ube|eni da je stari princip uniformizma neplodan i da nas je doveo u slepu ulicu beznade`nih paradoksa i protivre~nosti i da je, prema tome, neophodan novi pristup. Tako|e, prvo moraju da se uvere da je istinsko bo`anski dato svedo~anstvo u vezi porekla Zemlje i ~oveka filozofski mogu}e i razumno, i ~ak neophodno, i da mi u stvari imamo takvo svedo~ansto u Bibliji, naro~ito u prvim glavama 1. Knjige Mojsijeve. Ovaj bo`anski zapis daje osnovni okvir unutar koga treba tuma~iti Zemljinu istoriju, i oni treba da shvate da }e to biti jedina razumna osnova prave istorijske geologije. Pisci se nadaju, mo`da naivno ali iskreno, da }e ovo preliminarno istra`ivanje skrenuti pa`nju takvih potencijalnih istra`iva~a i ubediti ih da pokrenu dalja, obimnija istra`ivanja ovih problema. Podstrek za takva istra`ivanja bi bio vi{e od samo motiva, iako dovoljno vrednog samog po sebi, ~istog nau~nog saznanja. Sasvim bi bilo mogu}e da se na kraju rekonstrui{e priroda prepotopne Zemlje, sa svojom klimom i njenim stanovnicima, i ljudskim i `ivotinjskim. Detaljno razgrani~avanje primenjenih procesa, prvobitno u periodu Stvaranja, a kasnije i u periodu Potopa, dovelo bi do daleko potpunijeg znanja o prirodi i samoj Zemlji, i o fizi~kim fenomenima povezanim sa njom. Priroda geolo{ke budu}nosti Zemlje bi mogla lak{e da bude predvi|ena, naro~ito u svetlu biblijske eshatologije, po{to se Potop ~esto navodi u Bibliji kao nagove{taj velikog budu}eg razaranja i obnove Zemlje na kraju istorije pobune ~oveka. Mo`da je najzna~ajnije od svega, da ~ove~anstvo shvati da stene Zemlje svuda nose jasno svedo~anstvo o mo}i superiornog 170

Tvorca i Njegovom me{anju u poslove ljudi i nacija, {to mo`e dobro da poslu`i kao mo}na religijska i pre~i{}avaju}a svrha u svetu. Rado priznajemo da su detaljni predlozi koji su dati u nastavku samo po~etni i da mogu zahtevati velike ispravke i dalje istra`ivanje. Oni su namenjeni da slu`e kao stimulus takvom daljem istra`ivanju, kao i da poka`u bar jedan mogu}i na~in za uvi|anje da su svi valjani geolo{ki podaci u saglasnosti sa potpunim prihvatanjem doslovnog Stvaranja i op{teg Potopa.

PO^ETAK STVARANJA

Poreklo sun~evog sistema

Prvo }emo poku{ati da razjasnimo, na osnovu biblijskih i geolo{kih zapisa, ne{to o prirodi Zemlje i njenom prvobitnom Stvaranju, i o tome koliko se sada{nje povr{ine Zemlje mo`e pripisati direktno tom doga|aju. Postoji samo nekoliko teorija o poreklu Zemlje. Mi nemamo nameru da govorimo o njima na ovom mestu, osim {to }emo re}i da nijedna od njih nije op{te prihva}ena. Svaka ima svoje prednosti, ali tako|e svaka ima brojne nesigurnosti i pote{ko}e. Posle pa`ljivog pregleda svih savremenih teorija o poreklu Sun~evog sistema, uklju~uju}i Zemlju, Sir Harold Spenser D`ons iz kraljevske Grinvi~ opservatorije, zaklju~uje: “Problem formulisanja zadovoljavaju}e teorije porekla sun~evog sistema prema tome jo{ uvek nije re{en.”2

Poreklo univerzuma

Imaju}i u vidu ve}i problem obja{njena porekla celokupnog svemira, nailazi se na donekle istu situaciju. Iznet je odre|en broj teorija, ali sve nailaze na ozbiljne zamerke. Harvardski astronom, Harlou [ejpli, po{to je pregledao dva zna~ajnija tipa3 teorija koje se sada zastupaju, ka`e: “Obe hipoteze imaju obilje problema pred sobom i mali broj opa`anja za sobom. Njihova glavna vrednost je prikazivanje plodnosti ljudske imaginacije i hrabrosti nesputanog nau~nika koji insistira na postavljanju pitanja ‘otkuda‘?”4 Naravno, ~ak i da se na kraju izradi zadovoljavaju}a teorija koja se sla`e sa svim podacima, bilo za poreklo svemira ili samo Zemlje, i dalje ne bi bilo dokazano da je to u stvari bio na~in na koji se to odigralo. To je jo{ jedan od tih problema koji nikada ne mogu biti u potpunosti re{eni isklju~ivo ljudskom dovitljivo{}u. To nije svojstveno nau~nom metodu, koji zahteva ponovljivost eksperimentalnih rezultata. To je bio jedinstven doga|aj, koji se nikada ne}e ponoviti i koji ~ovek nije posmatrao. Prema tome, jedino pravo saznanje o na~inu nastanka mora da bude uz pomo} bo`anskog otkrivenja. A to otkrivenje jednostavno ka`e da “U po~etku stvori Bog nebo i zemlju” (1. Mojsijeva 1,1). Iako sekundarni procesi nisu onemogu}eni ovim stihom, najo~iglednije zna~enje koje se mo`e izvesti na osnovu njega bi bilo da je Bog trenutno, bo`anskom svemo}no{}u, doveo univerzum, i naro~ito Zemlju, u postojanje. Isto se nagove{tava i u Psalmu 33,6: “Re~ju Gospodnjom nebesa se stvori{e, i duhom usta Njegovijeh sva vojska njihova.” Ne samo da je

171

to najo~iglednije zna~enje tih odeljaka ve} ne postoji bilo {ta u nauci ili teologiji {to bi nas spre~avalo da ga prihvatimo upravo u tom svetlu. Mi ne primoravamo na ovakvo gledi{te, naravno, po{to su i druga tuma~enja mo`da mogu}a i zato {to to nije su{tinsko za na{ sada{nji cilj. Me|utim, moramo da insistiramo da ako je prvobitno Stvaranje izvr{eno uz pomo} sekundarnih procesa, to su bili stvarala~ki procesi - procesi koji su uklju~ivali pravo stvaranje materije i energije - a ne oni koji postoje danas i koji predstavljaju u su{tini procese raspadanja, koji su uvek pra}eni “umanjivanjem” dostupne energije ili op{tim pove}anjem “entropije”. Tako je nemogu}e izvesti, na osnovu sada{njih stopa i procesa, na~in na koji je Zemlja bila prvobitno stvorena.

Prvobitna Zemlja

Zemlja ima pre~nik od oko 6.370 km. Od toga samo gornjih 30 do 40 km, do takozvanog “Mohorov~i}evog diskontinuiteta” (po nau~niku koji je prvi prona{ao dokaz za njegovo postojanje 1909. godine), predstavlja Zemljinu koru. Ispod toga je omota~, koji se prostire do dubine od oko 2.890 km, i jezgro, ~iji je pre~nik oko 3.450 km. O~igledno, direktnim posmatranjem ~ovek mo`e da nau~i malo ili ni{ta o dubokoj unutra{njosti Zemlje. Ve}ina onoga {to se veruje o prirodi omota~a i jezgra, kao i o dubljim slojevima Zemljine kore, zaklju~uje se na osnovu karakteristika seizmi~kih talasa.5 Dugo je pretpostavljano da se jezgro sastoji prvenstveno od istopljenog gvo`|a, pome{anog sa niklom; ali poznata alternativna teorija pretpostavlja da su kranje visoki pritisci u tom regionu prouzrokovali da bilo kakva materija koja se nalazi tamo bude u potpuno razli~itom fizi~kom stanju od stanja obi~ne materije. Omota~ se izgleda sastoji od nekoliko karakteristi~nih slojeva stena, tako|e nejasnog sastava. Stene u ovoj zoni su izgleda najverovatnije prevashodno silikatne, bogate gvo`|em i magnezijumom, ali je to nesigurno, kao i pitanje ta~nog fizi~kog stanja materijala. Dubinski zemljotresi nastaju u omota~u, a Zemljino magneto polje verovatno nastaje na osnovu fenomena unutar jezgra. Druge dve ~injenice o unutra{njim regionima, u koje se malo sumnja, jesu da gustine materijala rastu sa dubinom i da temperatura raste sa dubinom do odre|ene ta~ke, a zatim izgleda ostaje u su{tini konstantna unutar jezgra pri temperaturi reda veli~ine 2.500oC.6 Verovatno te karakteristike datiraju ili iz vremena prvobitnog Stvaranja ili iz {estodnevnog perioda stvarala~ke aktivnosti. Jezgro i omota~ su verovatno u su{tini isti danas kao i kada su prvi put stvoreni. Materijali Zemljine kore, sa druge strane, daju puno dokaza o slo`enim i obimnim promenama. Postoji mogu}nost da gore pomenut Mohorovi~i}ev diskontinuitet ozna~ava donju granicu orogene aktivnosti tre}eg dana Stvaranja. To je svetski diskontinuitet i prema tome mora da ima globalni uzrok. Me|utim, njegova priroda je jo{ uvek nejasna. “Pitanje, da li je Mohorovi~i}ev diskontinuitet dokaz za hemijske promene u stenama Zemljine kore i omota~a, ili samo za promenu fizi~ke faze, jo{ uvek je nejasno.”7 172

Izgleda verovatno da je velika unutra{nja toplota proizvela intenzivnu hemijsku i fizi~ku aktivnost {irom Zemlje u to vreme. Sada{nja slojevitost gustina mo`e da bude rezultat te{kih materijala koji su brzo padali usled Zemljine te`e prema centru Zemlje. U isto vreme, lak{i materijali su se neregularno i sporadi~no izdizali do povr{ine, kao i ~vrsti materijali koji su formirali kontinentalne blokove i voda i rastvorene materije koji su formirali okeane. Ne{to nalik na taj proces je predlo`io Rubi8 i to je sada {iroko prihva}eno, iako naravno obja{njeno dugim periodima vremena. Zemljina kora je mogla na sli~an na~in da bude izgra|ena emisijom stenovitih materija ispod Mohorovi~i}evog diskontinuiteta, sa rezultuju}im skra}enjima Zemljine kore i orogenim izdizanjima. To je u osnovi teorija formiranja kontinenata koju je nedavno razvio kanadski geofizi~ar, D`. Tuzo Vilson. Tako, Mohorovi~i}ev diskontinuitet mo`e da predstavlja osnovni nivo izostati~kih pode{avanja i procesa izgradnje kontinenata tre}eg dana stvaranja. Vilson ka`e: “^injenica da vulkani emituju lavu, kao i paru i druge gasove, ukazuje na to da su kontinenti kao i okeani i atmosfera mogli da budu formirani vulkanskom aktivno{}u. To bi veoma pomoglo u obja{njenju nepravilnosti Zemljine kore. Ako se to desilo, iz toga sledi da Mohorovi~i}ev diskontinuitet predstavlja prvobitnu povr{inu Zemlje. Po{to je ta prvobitna povr{ina sada prekrivena Zemljinom korom prose~ne debljine od oko 15 km, ona mora da se skupila ili da je bila redukovana u polupre~niku za tu koli~inu. Emisija kore bi prema tome proizvela oko 100 km skra}enja obima prvobitne povr{ine koji bi bili dostupni za prouzrokovanje izgradnje planina.”9 Sa druge strane, podjednako je razumno re}i da su Zemljina kora i omota~ jednostavno bili stvoreni, u su{tini u svom sada{njem obliku. Mo`da su to “temelji zemaljski”, o kojima Biblija ~esto govori (npr. Jeremija 31,37, Isaija 48,13, itd). Pitanje je da li }e ~ovek ikada mo}i da direktno zapazi prirodu tih temelja10 ili procesa koji se tu odgiravaju, ali je verovatno da oni ispoljavaju veliki uticaj na mnoge geolo{ke fenomene na povr{ini, kao {to su dijastrofizam, vulkanizam, kopneni magnetizam, itd, i prema tome imaju pravi zna~aj za razumevanje tih procesa.

NAU^NA OSNOVA STVARANJA

Prvi i drugi zakon termodinamike

Najzna~ajnija stvar koju treba uvideti u vezi sa doga|ajima zapisanim u 1. Knjizi Mojsijevoj, 1. poglavlju, koji su se odigravali tokom {est dana Stvaranja jeste da su to bili dani Stvaranja. Dva najosnovnija i najsigurnija od svih zakona savremene fizi~ke nauke jesu prva dva zakona termodinamike. Prvi zakon termodinamike je zakon o o~uvanju energije, koji potvr|uje da iako energija mo`e biti pretvorena iz jednog oblika u drugi, ukupna koli~ina ostaje nepromenjena - energija se niti stvara niti uni{tava u sada{njosti. Drugi zakon glasi da, iako ukupna koli~ina ostaje nepromenjena, uvek postoji te`nja da ona postane dostupna u manjoj meri za koristan rad. To jest, u bilo kom zatvorenom mehani~kom sistemu u kome se rad ostvaruje pretvaranjem

173

energije, “entropija” raste, pri ~emu entropija u su{tini predstavlja matemati~ku formulaciju nedostupnosti energije sistema. Zna~aj i univerzalnost ovih zakona nagla{ava harvardski fizi~ar, P. V. Brid`man: “Ova dva zakona termodinamike su, pretpostavljam, fizi~ari prihvatili kao mo`da najsigurnija uop{tavanja na osnovu iskustva koja imamo. Fizi~ar ne okleva da primeni ova dva zakona na bilo koju konkretnu fizi~ku situaciju siguran da ga priroda ne}e izneveriti.”11 Nije preterano re}i da ova dva zakona obezbe|uju sam temelj na kome je podignuta velika superstruktura savremene nauke i tehnologije.12 Svi raznovrsni geolo{ki procesi, kao i drugi fizi~ki i biolo{ki procesi, deluju u skladu sa tim principima. Ni u jednom od njih se ne stvara bilo kakva energija ili materija (materija se mo`e smatrati kao oblik energije). Ali, tokom 6 dana Stvaranja, i materija i energija su se stvarale. [to je jo{ zna~ajnije, ta novostvorena materija i energija se organizovala u sve slo`enije sisteme veoma bogate energijom, {to je u suprotnosti sa univerzalnom te`njom ka dezorganizaciji i deenergizaciji koja se odigrava danas. Biolog sa Prinstona, Harlod Blum ka`e: “Glavna posledica drugog zakona termodinamike je da svi realni procesi te`e ka stanju ve}e verovatno}e. Funkcija verovatno}e koja se generalno koristi u termodinamici je entropija... Tako je red povezan sa niskom entropijom; nered sa visokom entropijom... Drugi zakon termodinamike ka`e da }e sistem koij je izolovan i ostavljen sam sebi te`iti prema ve}oj entropiji, {to tako|e zna~i prema ve}oj nasumi~nosti.”13 “Nasumi~nost”, je naravno sinonim za nered, dezorganizaciju, neure|enost. A to je apsolutno univerzalno pravilo prirode danas, bar koliko nau~no opa`anje mo`e to da poka`e.

Jedinstveni procesi Stvaranja

Ali, tokom perioda Stvaranja, Bog je uveo red i organizaciju i energizaciju u svemir u veoma visokom stepenu, ~ak do samog `ivota. Otuda je sasvim jasno da su procesi koje je koristio Bog prilikom Stvaranja bili potpuno druga~iji od procesa koji danas deluju u svemiru. Stvaranje je bilo jedinstven period, koji se ne mo`e uporediti sa sada{njim svetom. To se jasno i iznova nagla{ava u bo`anskom otkrivenju koje nam je Bog dao u vezi sa Stvaranjem, koje se zaklju~uje slede}im re~ima: “Tako se dovr{i nebo i zemlja i sva vojska njihova. I svr{i Bog do sedmoga dana dela svoja, koja u~ini; i po~inu u sedmi dan od svih dela svojih, koja u~ini; I blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan po~inu od svih dela svojih, koja u~ini.”14 Imaju}i u vidu ova sna`na i ponovljena tvr|enja, zar ne treba ~ovek da poku{a da prou~i Stvaranje na osnovu sada{njih procesa? Ovde je osnovna zabluda uniformizma u geologiji. Mo`e da bude prili~no razumno koristiti princip uniformizma kao klju~ za tuma~nje geolo{ke istorije koja se odigrala nakon Stvaranja. Ali kada se koristi, kao {to je sada slu~aj, 174

za poku{avanje shvatanja celokupne istorije samog Stvaranja (nazivaju}i ga “evolucija”), to vi{e nije opravdano. Geolo{ki zapis mo`e da obezbedi puno vrednih informacija u vezi naredne Zemljine istorije posle zavr{enog Stvaranja (Stvaranje uklju~uje kreaciju “nebesa i zemlje, mora, i svega {to je u njima” kako je sa`eto u 4. zapovesti u 2. Knjizi Mojsijevoj 20,11), ali ne mo`e da pru`i nikakve informacije o procesima ili redosledima koje je Bog primenio tokom Stvaranja, po{to je Bog jasno rekao da se ti procesi vi{e ne odigravaju - ~injenica koja je u potpunosti potvr|ena sa dva univerzalna zakona termodinamike!

Princip entropije i evolucija

Blum, impersioniran univerzalno{}u principa entropije u prirodi, a ipak i dalje veruju}i da su se svet i svi `ivi organizmi razvili navodnim univerzalnim principom evolucije, poku{ao je u svom dubokom i uticajnom delu15 da uskladi, i ~ak da u su{tini izjedna~i, entropiju i evoluciju. Ali, to je nemogu} zadatak, jer su u su{tini ova dva principa negacije jedan drugog. Stvaranje (ili ono {to mnogi biolozi nazivaju “evolucijom”) je u stvari ostvareno stvarala~kim procesima, koji su sada zamenjeni procesima raspadanja koji su svojstveni drugom zakonu. Ovo drugo je verovatno deo “prokletstva” nadnetog nad zemljom kao rezultat ulaska greha (1. Mojsijeva 3,17).16 Sam Blum je izgleda intuitivno osetio nemogu}nost svoje teze i time celokupne evolucione hipoteze, iako on naravno nije mogao sebe da dovede do takvog zaklju~ka. Pri kraju svoje knjige on prepoznaje problem, ali ga zatim jednostavno uklanja: “Ne mo`emo da mislimo o ireverzibilnosti evolucije na osnovu relativno manjih kolebanja i slu~ajnih doga|aja povezanih sa mutacijama i prirodnim odabiranjem, ve} moramo da se bavimo time na osnovu sveukupnih promena, u smeru ve}e entropije, koja zbunjuje ma{tu. ‘Ali‘, ka`e ~italac na ovom mestu ‘postavljanjem problema na taj na~in, na~inili ste da je odgovor sadr`an u argumentu, i poku{ali ste da doka`ete da ne postoji protivre~nost drugog zakona termodinamike jednostavno negiraju}i mogu}nost takve protivre~nosti. Va{a izjava je na~injena toliko nejasnom da se ne mo`e pobiti, ali svakako da vi ne mo`ete da verujete da ste dokazali da drugi zakon termodinamike mo`e biti primenjen na evoluciju, postavljaju}i sistem takve veli~ine koja ne mo`e biti izmerena‘. Dovoljno ta~no. Me|utim, zna~ajna stvar je slede}a. To jest, da bi negirali primenljivost drugog zakona te veli~ine bi morale da budu merljive, a dok se to ne uradi neuspeh zakona se ne mo`e dokazati. Kao {to je istaknuto ranije u knjizi, osnovni razlog za prihvatanje drugog zakona termodinamike je taj da je on uvek mogao raditi kada je bilo mogu}e izvr{iti neophodna merenja za njegovu promenu; prema tome, mi pretpostavljamo da on va`i kada god nismo u mogu}nosti da izvr{imo takva merenja.”17 Mi izla`emo tako veliki navod zato {to se Blum, vi{e nego ve}ina drugih savremenih evolucionih biologa, ozbiljno suo~io sa implikacijama principa entropije u biolo{koj evoluciji. Ve}ina evolucionista je jednostavno ignorisala 175

problem ili je slepo tvrdila da je drugi zakon pobijen ~injenicom evolucije. Ali, kako Blum insistira, ovaj drugi zakon termodinamike se uvek pokazao kao valjan kada god je mogao da bude testiran.18 On hrabro nastavlja sa poku{ajem da ga pomiri sa onim sa ~im je u potpunosti nepomirljivo, sa pretpostavkom o univerzalnoj razvojnoj evoluciji. Nema potrebe re}i da uop{te nije uspeo u tome. Najvi{e {to je mogao da ka`e jeste: “Ako sve stvari neprestano te`e ka stanju ve}e nasumi~nosti, {to bi izgledalo da predstavlja te`nju ka rastu}oj jednoli~nosti, kako slo`enost mo`e da se pove}ava ~ak i u malim delovima sistema? Svakako, ako bi te`nja prema ve}oj nasumi~nosti tekla glatko u svim stvarima, jednoli~nom stopom, rezultuju}i tok doga|aja bio bi monoton. Zemlja je interesantno mesto, ovakva kakva je sada, zato {to to nije ta~no.”19 Ali, osnovni nesklad izme|u evolucije i “raspadanja” se ne mo`e odbaciti jednostavno isticanjem na male sisteme koji trenutno primaju spolja{nje stimulanse ~ime zaustavljaju ili naizgled preokre}u normalnu te`nju ka propadanju. Skoro beskona~na akumulacija nemogu}nosti u teoriji totalne evolucije nije ni{ta manje nego apsolutno negiranje drugog zakona termodinamike - uprkos ~injenici da se on uvek potvr|ivao eksperimentalno kada god je bio testiran. ^udno je da ni Blum ni o~igledno drugi evolucioni biolozi (ili geolozi) izgleda ne mogu da uvide da pote{ko}a nije u drugom zakonu termodinamike ve} u pretpostavci univerzalne evolucije, za koju jo{ uvek nije iznet bilo kakav pravi, eksperimentalni, laboratorijski dokaz. Vode}i evolucioni biolog, Dob`anski, ne samo da priznaje taj nedostatak dokaza ve} ose}a da svako treba da ga prihvati. “Ti evolucioni doga|aji su jedinstveni, neponovljivi i nepovratni. Nemogu}e je preokrenuti kopnenog ki~menjaka u ribu. Primenljivost eksperimentalnog metoda na istra`ivanje takvih jedinstvenih istorijskih procesa je veoma ograni~eno, pre svega vremenskim periodima koji su uklju~eni, koji daleko nadma{uju `ivotni vek ljudskog eksperimentatora. A ipak, upravo bi ta nemogu}nost koju zahtevaju antievolucionisti kada tra`e ‘dokaze‘ za evoluciju bila ona koju bi svesrdno prihvatili kao zadovoljavaju}u.”20 Dokazi za mikroevoluciju, koje Dob`anski i drugi obi~no navode, nisu samo neva`ni, ve} i sami predstavljaju negacije prave evolucije, u smislu da prirodni procesi te`e ka ve}em redu i slo`enosti. Umesto toga, te hromozomske i genske “mutacije” su same skoro uvek razaraju}e, a ne progresivne i tako predstavljaju dalju potvrdu univerzalnog principa entropije. Tu ~injenicu priznaje niko drugi do H. D`. Mjuler, mo`da najistaknutiji svetski nau~nik u oblasti genskih mutacija i njihovog navodnog evolucionog zna~aja: “U potpunosti je u skladu sa nasumi~nom prirodom prirodnih mutacija da su se obimni testovi slo`ili oko prikazivanja da je ve}ina njih {tetna za organizam u njegovom poslu opstanka i razmno`avanja, kao {to su promene nasumi~no nanete bilo kakvom ve{ta~kom mehanizmu prevashodno {tetne za njegovo korisno delovanje. Po konceptu evolucije zasnovanom na istra`ivanjima savremenih geneti~ara, celokupan organizam ima svoju osnovu u svojim genima. Me|u njima, postoje hiljade razli~itih

176

vrsta, koje reaguju me|usobno u velikom skladu radi proizvodnje i odr`anja slo`enih mehanizama datog tipa organizma. U skladu sa tim, mutacijom nekog od ovih gena, bilo koja strukturna komponenta ili funkcija, a u mnogim slu~ajevima kombinacije ovih komponenti, mogu da postanu raznovrsno izmenjene. Pa ipak, u skoro svim osim, veoma retkim slu~ajevima, ta promena }e biti {tetna, uklju~uju}i prestanak funkcije.”21 Jednostavne ~injenice su, prema tome, da je evolucija jednostavno pretpostavljena kao univerzalan princip promene u prirodi, uprkos ~injenici da ne postoje eksperimentalni dokazi koji je podr`avaju i uprkos jo{ neverovatnijoj ~injenici da su univerzalno iskustvo i eksperimenti pokazali da je taj univerzalni princip promene svoja su{ta suprotnost: to jest, propadanje. Zaista, to je jedan od najneverovatnijih paradoksa koji se nalaze u celokupnoj istoriji nauke. A celokupna pote{ko}a nastaje iz ~ovekovog odbijanja da prihvati Bo`ju jasnu izjavu da je stvaranje sveta i njegovih `ivih organizama ostvareno procesima koji vi{e ne deluju. Pravo razumevanje nastanka sveta zahteva, kako smo iznova nagla{avali, bo`ansko otkrivenje. Bog je obezbedio to otkrivenje, ali su ljudi odbili da veruju u njega. Nije ~udo da na kraju dolaze do protivre~nosti i nepomirljivosti u svojim razmi{ljanjima.

GEOLO[KO DELOVANJE TOKOM SEDMICE STVARANJA

Dakle, moramo da pristupimo istra`ivanju delovanja tokom {est dana stvaranja strogo sa gledi{ta otkrivenja Biblije, a nikako sa gledi{ta preno{enja sada{njih prirodnih procesa u pro{lost. Upravo takva vrsta neopravdanog preno{enja je ta koja je dovela do teorije evolucije i do razli~itih teolo{kih sredstava koja su bila iznesena za uskla|ivanje sa biblijskim otkrivenjem. Po{to Bo`ja otkrivena re~ opisuje da se to Stvaranje odigralo u toku {est “dana” i po{to izgleda da nema nikakve osnove za shvatanje tih dana u bilo kakvom simboli~nom smislu, onda je ~in vere i razuma prihvatiti ih, doslovno, kao stvarne dane.22

Prvi dan

[to se same Zemlje ti~e, delovanje se sastojalo u su{tini u oblikovanju primitivnih materija - koje su sada verovatno predstavljene pre svega u jezgru i omota~u - u fizi~ke i hemijske karakteristike podesne za naseljavanje i kori{}enje od strane ljudi i drugih oblika `ivota. Te reakcije su zapo~ete uvo|enjem svetlosti23 - najosnovnijeg i najop{tijeg oblika energije - na povr{inu Zemlje. Me|utim, ta svetlost nije predstavljala sun~evu svetlost kako je to danas slu~aj, ~ije se “stvaranje” odigralo tek ~etvrtog dana. Koje su to fizi~ke aktivnosti i hemijske reakcije bile stimulisane tim impulsom svetlosne energije, u vezi sa svetlosnom toplotom i njenim prvobitnim elementima, bilo bi ~isto naga|anje poku{ati ih navesti. Izgleda jedino razumno da se ve}ina takve aktivnosti zatim odigrala, naro~ito u materijalima blizu povr{ine, koja sada formira dubinu Zemljine kore, materijalima koji svuda daju dokaz intenzivne prvobitne aktivnosti - kretanja, deformacije, pritiska, metamorfizma, itd. Mogu}e je da je ve}ina stena, koje se sada nazivaju stenama

177

iz arheozoika, primila ve}inu svojih karakteristika u najve}em delu tokom tog vremena. Te stene, tako|e poznate kao “osnovni kompleks”, o~igledno le`e ispod svih drugih stena Zemljne kore i skoro su u potpunosti sastavljene od magmatskih i metamorfnih stena, veoma pome{ane. Ove kristalaste stene imaju korenove koji su jo{ uvek nedostupni ~oveku i koji su razdvojeni na svojoj povr{ini svetskim sedimentnim stenama koje su natalo`ene na njih u nekom kasnijem vremenu ili vremenima. O. D. fon Engeln i K. E. Kaster ka`u u ovom prekidu univerzalnosti: “Ovo je zaista univerzalan prekid (italik je njihov). Osim mesta na kojima je izlo`ena ili vidljiva u naslagama stena, gornja povr{ina osnovnog kompleksa predstavlja podno`je gdegod je duboko bu{enje ili seizmi~ko istra`ivanje zvukom prodrlo do dna sedimentnog pokriva~a.”24 U vezi njegove prirode, oni ka`u: “Osnovna stvar koja se treba re}i o arheozoiku je da su stene koje sa~injavaju njegove sisteme u velikoj meri me{avina magmatsih dubinskih stena i strmih utisnutih {kriljaca i gnajseva, od kojih neki nemaju poznatu osnovu.”25

Drugi dan

Tokom drugog dana stvaranja, vode koje su prekrivale Zemljinu povr{inu bile su podeljene u dva velika rezervoara - jedan ispod svoda i jedan nad njim, pri ~emu je svod predstavljao “prostranstvo” nad zemljom, koje sad najverovatnije odgovara troposferi.26 Mehanizam kojim je ovaj rezultat ostvaren, zajedno sa bilo kakvim sporednim efektima, nije otkriven. Da li je kopnena toplota u~estvovala, ili spolja{nje sile neke vrste, ili jednostavno kreativnim ~inom, mi ne znamo. Bar je mogu}e da su se odigrali dalji poreme}aji Zemljine kore i tako|e da su vode ispod svoda bile u neprestanom intenzivnom kretanju, udaraju}i i mrve}i i me{aju}i elemente povr{inskih materijala.

Tre}i dan

Zatim se, tre}eg dana, prvi put pojavilo “kopno”. Vode ispod svoda su skupljene u jedno zajedni~ko korito kako je kopno ispod njih potonulo. U drugim delovima, kopno se izdiglo i veliki kontinent ili kontinenti su se pojavili (1. Mojsijeva 1,9.10). Tako je ozna~ena prva velika “orogeneza” ili “ra|anje planina”. Izgleda da je to postignuto, barem delom, razli~itim razvrstavanjem prvobitnih povr{inskih materija u skladu sa njihovim te`inama. Materije ve}e gustine su se skupile i pritisle Zemljinu koru ispod sebe, prouzrokuju}i tonjenje. Jednovremeno je ta kompresija prouzorkovala bo~no istiskivanje lak{ih materijala napolje i navi{e, mo`da u mnogim slu~ajevima vulkanskim emisijama, kako bi se formirali kontinenti. Pri kraju procesa, te`i materijali su uz nametnutu te`inu vode bili u ravnote`i sa ve}om debljinom lak{ih materijala na ostalim mestima. 178

Ovaj princip je poznat geofizi~arima kao princip izostaze, {to zna~i “jednake te`ine”, i sasvim je osnovan u istra`ivanju i tuma~enju geologije i geofizike. “(Bog) je izmerio vodu grstima svojim i nebesa premerio pe|u. Ko je merom izmerio prah zemaljski, i gore izmerio na merila i bregove na poteg?”27 O~igledno je da je to veliko izdizanje moglo da bude, a verovatno je i bilo, pra}eno intenzivnom deformacijom Zemljine kore. Faktor toplote je verovatno ponovo igrao intenzivnu ulogu u celom procesu. Tako|e, kako su pokreti po~eli i nastavili se, vode su po~ele da teku u novoformirane basene i naravno zapo~ele eroziju i talo`enje sedimenata u velikoj razmeri. Izgleda razumno da su mnoge dublje sedimentne stene mogle da budu formirane u ovo vreme, naro~ito one koje se sada pripisuju eri proterozoika. Smatra se da je proterozoik period izme|u arheozoika i kambrijuma. Tako|e je poznat pod imenom “algonkin”. Ozna~en je stenama bez fosila, sasvim uobi~ajenim sedimentima, osim {to fosili nedostaju. Kako je ranije napomenuto, odvojen je dubokom diskordancijom u odnosu na stene arheozoika koje se nalaze ispod njega, iako se prili~no ~esto te stene mogu na}i ili na povr{ini ili direktno ispod nekih slojeva koji sadr`e fosile, pri ~emu proterozik odsustvuje. Velika diskordancija na vrhu stena arheozoika je, do nedavno pripisivana ogromno dugim periodima erozije. Me|utim, to je malo verovatno, ako ne i nemogu}e, zato {to bi tako duga~ki periodi univerzalne erozije morali negde da proizvedu odgovaraju}e sedimente velike debljine, a oni nikada nisu prona|eni. Daleko je verovatnije da su stene arheozoika bile razorene na taj na~in kratkim, intenzivnim periodom erozije koja je u vezi sa aktivnostima prva tri dana Stvaranja. Stene proterozoika, koje naravno ne sadr`e fosile po{to `ivot jo{ uvek nije bio uveden na Zemlju, su mo`da tada bile delom natalo`ene tokom orogeneze tre}eg dana. Su{tinsku ekvivalentnost u vremenu stena arheozoika i proterozoika uvi|a Vilson: “Te stene proterozoika, iako malo izmenjene, su uvek mla|e od metamorfisanih stena arheozoika na kojima le`e, ali mogu biti starije od stena arheozoika na drugim mestima. Arheozoik i proterozoik su tipovi stena i ne predstavljaju samo dva perioda vremena. Stene oba tipa mogu da budu prekambrijumske starosti.”28 Zna~ajno je da su te stene tako|e razdvojene od stena koje sadr`e fosile velikom diskordancijom u ve}ini slu~ajeva. “Ve} smo uvideli da duboka i op{te {iroko ra{irena diskordancija razdvaja stene arheozoika i proterozoika u Severnoj Americi. Druga diskordancija obi~no ozna~ava dno kambrijumskog sistema.”29 Sa druge strane, postoji odre|en broj zna~ajnih lokaliteta na kojima prelaz od proterozoika ka kambrijumu nije nazna~en bilo kakvom diskordancijom fizi~ke prirode ve} erozionom diskordancijom, pri ~emu je jedini dokaz promena pojava fosila. Na drugim lokalitetima, kao {to je Nacionalni park Gle~er, kao {to smo videli, takozvani sloj proterozoika debljine nekih 3 km nalazi se 179

iznad slojeva mezozoika. To je, naravno, pripisano velikom prevrtanju, ali smo ve} istakli na su{tinsku neverovatnost takvog obja{njenja. O~igledno je, bar sa gledi{ta biblijskog okvira za geologiju, da su mnogi takozvani slojevi proterozoika bili u stvari formirani u isto vreme kada i navodno mla|i fosilni slojevi, dok su se mnogi formirali u su{tini u isto vreme kada i stene arheozoika. Osnovni kriterijum za prepoznavanje stena proterozoika, osim ako nisu prona|ene natalo`ene izme|u sistema u kojima su o~igledno stene arheozoika ispod, a stene sa fosilima iznad, je da su bez kristala i bez fosila. Ako su kristalne, nazivaju se stenama arheozoika; ako sadr`e fosile, bile bi identifikovane kao kambrijumske ili mla|e, u zavisnosti od fosila koje sadr`e. Sa druge strane, izgleda da nema razloga za{to sedimenti ne bi mogli da budu natalo`eni u nekom kasnijem vremenu, a da ne sadr`e fosile, u zavisnosti jedino od njihovih naro~itih izvornih oblasti i istorija talo`enja. Razumno je pretpostaviti, zbog na{eg cilja, prema tome, da su stene proterozoika, koje nisu odvojene pravom diskordancijom od stena koje sadr`e fosile vertikalno iznad njih, morale da budu natalo`ene u sli~no vreme i na sli~ne na~ine sa njima, dok postoji bar dobra mogu}nost da su stene proterozoika koje ispoljavaju takvu diskordanciju na svojim vrhovima mogle da budu natalo`ene tokom perioda Stvaranja. Druga odlika od velikog zna~aja se sada javlja u zapisu Stvaranja. Istog dana kada se kopno izdiglo iznad voda, opis nam govori da su se pojavile kopnene biljke svih tipova. “Opet re~e Bog: Neka pusti zemlja iz sebe travu, bilje {to nosi seme, i drvo rodno koje ra|a rod po svojim vrstama, u kojem }e biti seme njegovo na zemlji. I bi tako.”30 Sve ovo je, zajedno sa izdizanjem kopna, ostvareno tre}eg dana. Nema na~ina da se ovo objasni, ako neko ho}e da prihvati otkrivenje doslovno, osim Bo`jom svemo}no{}u i stvarala{tvom. Ali, osim ako je Bog ograni~en (a ovo predstavlja nemogu}u protivre~nost izraza) nema razloga da sumnjamo da je On mogao da ostvari to na upravo onaj na~in kako je opisan. Naravno, ne mo`emo da ka`emo kako je to ostvareno, ili kojim procesima, po{to su, kao {to smo ve} pokazali, procesi koje je koristio u Stvaranju bili neizbe`no razli~iti od onih koje mo`emo da uo~imo i istra`ujemo danas.

STVARANJE SA IZGLEDOM ODRE\ENE STAROSTI

Me|utim, jedna stvar je veoma zna~ajna. Biljke, da bi nastavile da rastu, moraju da imaju zemlji{te, vodu, svetlost, hranljive materije, itd. Opis je spomenuo vodu i svetlost, iako u ne{to druga~ijem fizi~kom kontekstu od onog koji je danas obezbe|en, ali su zemlji{te i hranljive materije tako|e morale da budu dostupne. Kako se danas formira, zemlji{te zahteva duga~ak period pripreme pre nego {to postane sposobno za podr`avanje rasta biljaka. Ali, ovde je moralo da bude stvoreno u osnovi trenutno, sa svim neophodnim hemijskim hranljivim materijama, a ne postepeno razvijeno tokom vekova sitnjenja stena, aluvijalnog talo`enja, itd. Tako ono ima izgled da je “staro”, dok je u stvari jo{ uvek novo. Stvoreno je sa “izgledom” starosti.

180

To je, naravno, bilo tako|e ta~no i za biljke koje su bile stvorene u to vreme. Sli~no je bilo sa ribama i pticama stvorenim petog dana i sa ~ovekom i kopnenim `ivotinjama i insektima stvorenim {estog dana. Svi su stvoreni “potpuno zreli” i postavljeni u svoje sredine ve} savr{eno prilago|ene na njih.31 Ta ~injenica o brzom, skoro trenutnom, sticanju zrelosti je istaknuta sa specijalnim nagla{avanjem u slu~aju prvog ~oveka, za koga se ka`e da ga je Bog direktno formirao iz istih elementata koji se nalaze u zemlji (1. Mojsijeva 2,7), ali mu je zatim udahnuo `ivot, kao i u slu~aju prve `ene, koju je Bog stvorio od rebra ~oveka (1. Mojsijeva 2,21,22).32 Ova ogromna istina o “odraslom stvaranju” ne mo`e biti prenagla{ena. Nisu nam naravno re~eni svi detalji Stvaranja i njihov opis. Me|utim, otkriveno je dovoljno kako bi znali, van svake sumnje, da su na kraju {est dana stvaranja “nebo i zemlja, more, i sve {to je u njima” bili zavr{eni i savr{eni: “Dobro be{e veoma”, kako je to Bog izjavio.33 Sve je bilo u skladu sa svakim Bo`jim stvorenjem postavljenim u `ivotnoj sredini savr{eno podesnoj za njega.

Savremeno odbacivanje ovog biblijskog u~enja

Prihvatanje ove jednostavne ~injenice istinskog Stvaranja, nekako izgleda krajnje te{ko nekim ljudima. ^ak i u drevnim vremenima, filozofi su neprestano smi{ljali razli~ite i raznovrsne {eme evolucije, obja{njavaju}i kako je svet mogao da se razvije iz prvobitnog haosa u sada{nje stanje visoke organizacije i slo`enosti. To bi mogao mo`da da bude bledi odraz stvarnog otkrivenja stvaranja, po kome je Bog za {est dana zaista sagradio univerzum iz prvobitnog bezobli~nog stupnja u prvobitno stanje visokog savr{enstva. Ali, veliku gre{ku predstavlja odbijanje nekih ljudi da uvide da je to prvobitno stvaranje bilo zavr{eno i da savremeni prirodni procesi ne predstavljaju nastavljanje Stvaranja. Ali, neki se bune protiv ovog predloga, `ele}i da potisnu bo`anskog Tvorca u {to dalje mogu}e vreme i da ga predstave kao da je veoma malo zainteresovan za svoje stvaranje. Koncept Stvaranja i Tvorca, u bilo kom vitalnom smislu re~i, se izbegava34 u celokupnoj nau~noj literaturi, sa samo veoma retkim izuzecima. Organska evolucija je skoro univerzalno prihva}ena danas kao dovoljno obja{njenje za sve oblike `ivota, uklju~uju}i ~oveka, kao i evolucija samog `ivota od neorganskih jedinjenja i ~ak tako|e fizi~kog svemira. Najapsurdnije neverovatnosti se smatraju verovatnijim od alternative pravog Stvaranja. Na primer, D`ord` Vold, profesor biologije na Harvardu, raspravljaju}i o krajnjoj slo`enosti ~ak i najprostijih `ivih organizama, i o skoro beskona~noj neverovatno}i da su takvi sistemi mogli ikada da nastanu spontano iz ne`ivih sistema, priznaje: “Mo`e se samo razmi{ljati o veli~ini tog zadatka da se shvati da je spontana generacija `ivih organizama nemogu}a. Pa ipak, mi smo ovde - kao rezultat, verujem, spontane generacije.”35 Ako se neko pita kako mo`e tako pa`ljiv i briljantan nau~nik, kao {to je Vold, da veruje u ne{to {to on sam naziva “nemogu}im”, odgovor se nalazi u drugoj njegovoj izjavi: 181

“Kada govorim u svoje ime, nemam nameru da dajem re~enice koje sadr`e re~ Bog; ali {ta misle one osobe koje izgovaraju takve re~enice?... Ono {to sam uvideo jeste da mnoge obrazovane osobe sada te`e da izjedna~e svoju predstavu Boga sa svojim konceptom reda u prirodi.”36 Ovaj stav naravno ~ini apsolutno nemogu}im bilo kakvo pozivanje na natprirodno stvaranje u bilo kom periodu kosmi~ke istorije. Tako Vold ka`e, usput, na slede}i na~in: “... Jedina alternativa nekom obliku spontane generacije je verovanje u natprirodno stvaranje...”37 Sve to izgleda kao osavremenjeni komentar dobro poznatog biblijskog odeljka koji opisuje prve ljude i njihovo zastranjivanje u politeisti~ki panteizam. “Jer {to se na Njemu ne mo`e videti, od postanja sveta moglo se poznati i videti na stvorenjima, i Njegova ve~na sila i bo`anstvo, da nemaju izgovora. Jer kad pozna{e Boga, ne proslavi{e ga kao Boga niti mu zahvali{e, nego zalude{e u svojim mislima, i potamnje nerazumno srce njihovo. Kad se gra|ahu mudri polude{e. I pretvori{e slavu ve~noga Boga u obli~je smrtnoga ~oveka i ptica i ~etvorono`nijeh `ivotinja i gadova.”38

Kosmologija “stabilnog stanja”

Evoluciona filozofija se ne bavi jedino `ivotom i `ivim organizmima. Negiranje istinitog stvaranja se prostire i na neorganski svet, obuhvataju}i na kraju sve elemente fizi~kog svemira. Krajnji primer ovoga je takozvana kosmologija “stabilnog stanja”, koja predstavlja princip uniformizma izveden do svojih krajnjih granica. Ovaj koncept je relativno skoriji, pripisan uglavnom britanskom astronomu Fredu Hojlu, ali je brzo stekao veliki broj sledbenika me|u nau~nicima i filozofima. Ova teorija se ~esto naziva (u stvari pogre{no naziva) teorija “neprestanog stvaranja”, zato {to je njena klju~na odlika koncept neprestane evolucije (a ne stvaranja) materije iz ni~ega, negde u dalekom svemiru! Hojl opisuje filozofiju te teorije na slede}i na~in: “Ova ideja zahteva da se atomi javljaju u svemiru neprestano, umesto da su stvoreni eksplozivno u nekom definitivnom vremenu u pro{losti. Tu postoji zna~ajan kontrast. Eksplozivno stvaranje univerzuma nije podlo`no analizi. To je ne{to {to se mora nametnuti kao proizvoljna naredba. U slu~aju neprestanog nastanka materije, sa druge strane, stvaranje mora da se povinuje odre|enom zakonu, zakonu koji ima istu vrstu logi~kog statusa kao i zakoni gravitacije, nuklearne fizike, elektriciteta i magnetizma.”39 Krajnji uniformizam teorije je jo{ o~igledniji kada ka`e: “Ranije rasprave oko po~etka i kraja univerzuma su se re{ile na iznena|uju}i na~in - tvrdnjom da su besmislene, zato {to svemir nije imao po~etak i ne}e imati kraj.”40 O~igledno je da koncept Tvorac-Bog i istinsko Stvaranje nemaju mesta u ovom tuma~enju svemira. Tako|e je o~igledno da osnovni razlog za zamenjivanje koncepta stvaranja sa onim o “ve~nom stabilnom stanju” uop{te nije 182

nau~an, ve} predstavlja ~isto `elju da se sve stvari u univerzumu usklade sa ljudskim shvatanjem sada{njih fizi~kih procesa. Herbert Dingl, britanski stru~njak iz filozofije nauke, je to istakao: “Koliko ja mogu da procenim, autori ove nove kosmologije su prvenstveno zabrinuti oko velike pote{ko}e koja mora da suo~i sve sisteme koji prihvataju promenljiv svemir - to jest, kako mo`emo da shvatimo da on ima po~etak? Oni nisu zadovoljni da ostave to pitanje neodgovoreno dok se ne prikupi dalje znanje; svi problemi moraju sada da budu re{eni. Niti, iz istog razloga, nisu zadovoljni time da pretpostave da se u nekom periodu u dalekoj pro{losti desilo ne{to {to se danas ne de{ava neprestano. Njima izgleda bolje da se pretpostavi da uop{te nije bilo po~etka i da ne}e biti kraja materijalnom svemiru, i prema tome, pre}utno pretpostavljaju}i da univerzum mora da odgovara njihovim ukusima, izjavljuju da to mora da je bio slu~aj.”41

Kosmologija “ve~ne oscilacije”

Me|utim, najistaknutija alternativna teorija, o jedinstvenom periodu eksplozivne evolucije elemenata i zvezda koja se odigrala pre vi{e milijardi godina iz prvobitnog supergustog stanja svemira, je tako|e ~isto evoluciona i naturalisti~ka. Tako se prvobitno stanje uop{te ne smatra kao vreme bo`anskog stvaranja, ve} kao jedan stupanj u neprestano osciliraju}em svemiru, koji je u ve~nom kolebanju izme|u perioda {irenja, kao {to je to danas slu~aj, i skupljanja u supergusto stanje. Najistaknutiji zastupnik ove teorije je fizi~ar astronom D`ord` Gamov. On ka`e: “Tako mi zaklju~ujemo da je na{ svemir postojao beskona~no dugo, da se do pre oko 15 milijardi godina jednoli~no skupljao iz stanja beskona~ne razre|enosti; da je pre 15 milijardi godina stigao u stanje maksimalne sabijenosti u kome je gustina celokupne materije mogla da bude reda veli~ine ~estica koje se nalaze u jezgru atoma (to jest, 100 hiljada milijardi puta ve}a od gustine vode), i da je sada univerzum u preokretu, {ire}i se nepovratno prema stanju beskona~ne razre|enosti.”42 Tako u ovoj teoriji vi{e nema mesta za iskreno bo`ansko stvaranje nego {to ima u teoriji stabilnog stanja. Ali ponovo, to nije zbog toga {to nau~ne ~injenice zahtevaju takav zaklju~ak. Sam Gamov priznaje da je njegova hipoteti~ka formulacija ve~ne oscilacije ~isto metafizi~ka i nema objektivnu nau~nu osnovu. “Tako sa fizi~ke ta~ke gledi{ta moramo da zaboravimo u potpunosti o periodima pre skupljanja i da poku{amo da objasnimo sve stvari na osnovu ~injenica koje nisu starije od 15 milijardi godina - plus ili minus pet procenata.”43

Zna~aj u~enja o “stvaranju u odraslom stanju”

183

Vidimo, prema tome, da kada neko odlu~i da odbaci koncept istinskog Stvaranja, nema nau~nih ~injenica koje bi mogle da ga zaustave od onoga {to se svodi na ateizam. Ne samo razli~iti tipovi `ivih organizama, ve} ~ak i sam `ivot, a zatim i sve u fizi~kom svemiru od najprostijeg atoma do najve}e galaksije, mora biti ugra|eno u evolucione hipoteze! Uzalud bi se tra`ilo bilo kakvo priznavanje Boga i njegove stvarala~ke mo}i u svim tim teorijama. Sve mo`e da bude “nau~no” obja{njeno; kakva je potreba za Tvorcem? Ali, ube|enje Volda, Hojla i drugih nau~nika da je evolucija obja{njenje svih stvari, o~igledno proisti~e izvan domena proverljive nauke. To je, u stvari, daleko vi{e vera ili uverenje, nego {to je koncept stvaranja. To je verovanje koje je izneto nasuprot svim dokazima najosnovnijih i najbolje potvr|enih nau~nih zakona. Otkrivena ~injenica stvaranja, sa druge strane, je bar veoma sna`no podr`ana zakonom uzro~nosti,44 prvim i drugim zakonom termodinamike, i drugim osnovnim istinama proverljive nauke. Me|utim, neki ljudi se `ale da bi Bog bio nepo{ten stvaranjem stvari sa izgledom starosti. “Kako je Bog koji je Istina”, ka`u oni, “prouzrokovao da stvari izgledaju kao da su bile stare i da su dospele u svoj sada{nji oblik dugim procesom rasta kada su one u stvari bile upravo stvorene? To je obmanjuju}e i prema tome nemogu}e. Bog ne bi lagao.” Ovakva vrsta razmi{ljanja, iako se ~esto iznosi, je u potpunosti nedostojna razumnih ljudi, naro~ito nau~nika. To je u su{tini afirmacija ateizma, negiranja mogu}nosti istinskog stvaranja. Ako je Bog stvarno stvorio bilo {ta, ~ak i najprostije atome, ti atomi ili druga dela stvaranja bi neizbe`no imale izgled nekakve starosti. Ne bi moglo da postoji istinsko stvaranje bilo kakve vrste, bez prvobitnog izgleda starosti koji mu je svojstven. I dalje bi bilo mogu}e tuma~iti novostvorenu materiju nekom vrstom prethodne evolucione istorije. A ako je Bog mogao da stvori atomsku materiju sa izgledom starosti - drugim re~ima, ako Bog postoji - onda nema razloga za{to On ne bi, u potpunom skladu sa svojim karakterom istine, stvorio celokupni univerzum potpuno sazreo. O~igledno, ako je On to uradio, ne bi postojao na~in kojim bi bilo koje od njegovih stvorenja moglo da izvede zaklju~ak o starosti ili na~inu Stvaranja istra`ivanjem zakona odr`avanja njegove tvorevine. Ova informacija bi jedino mogla da bude dobijena, pravilno, kroz samo Bo`je otkrivenje. A ako Bog otkriva kako i kada je stvorio svemir i njegove stanovnike, onda je optu`ba Boga za obmanu u stvaranju “prividne starosti” nedoli~na u krajnjem slu~aju - ~ak bogohulna. Nije Bog taj koji je lagao, ve} ljudi koji su ga nazvali la`ovom, kroz odbacivanje njegovog otkrivenja stvaranja, kako je dato u 1. Knjizi Mojsijevoj. Ali, ako smo voljni da prihvatimo opis Stvaranja kao jednostavnu, doslovnu istinu, onda istovremeno imamo najmo}nije oru|e za razumevanje svih ~injenica geologije u pravilnoj perspektivi. Mo`emo da istra`ujemo podatke na osnovu koncepta da su minerali, stene i njihove raznovrsne kombinacije spojene tokom {est dana stvaranja jedinstvenim stvarala~kim procesom u oblike koji su savr{eno podesni da bi ih ~ovek nastanio i upravljao njima. Naravno, ovaj prvobitni oblik je sada uveliko maskiran usled kasnijeg ulaska greha, propadanja i smrti u Stvaranje, sa svim svojim u`asnim posledicama. Prepoznavanje tih osnovnih ~injenica }e, ube|eni smo, na kraju

184

dovesti do daleko vi{e zadovoljavaju}eg i nau~nog obja{njenja opa`enih geolo{kih terenskih odnosa, nego {to to evoluciona sinteza mo`e ikada da u~ini.

TADA[NJI SVET

Koliko je vremena pro{lo izme|u stvaranja ~oveka i njegove pobune i pada, Biblija ne ka`e. U svakom slu~aju, malo je verovatno da se bilo koji geolo{ki sloj koji sadr`i fosile mo`e pripisati tom periodu. Jer fosili jasno govore o smrti i patnji. Iako je re~enica o smrti specifi~no izgovorena samo nad ~ovekom i zmijom koju je Sotana upotrebio kao sredstvo isku{enja, najo~igledniji nagove{taj je da je to prokletstvo rasprostranjeno na ~itav svet. Ova ~injenica je tako|e jasno ukazana u izlaganju Novog zaveta o padu. Pavle ka`e: “Kroz ~oveka bi smrt” (1. Korin}anima 15,21) i na drugom mestu, “kroz jednog ~oveka do|e na svet greh, i kroz greh smrt” (Rimljanima 5,12). Sli~no tome u Poslanici Rimljanima 8,20: “Jer se tvar pokori propadljivosti.” Kao {to je ve} napomenuto, ve}ina fosilnih naslaga pru`a dokaz za iznenadno zatrpavanje i prema tome ukazuje na katastrofu neke vrste. Celokupan izgled fosilnih stena izgleda u potpunosti van sklada sa sistemom Stvaranja koji je Bog toliko puta izrazio kao “veoma dobar”. Prema tome, ose}amo se prinu|eni da datiramo sve slojeve stena koji sadr`e fosile organizama koji su nekada `iveli posle Adamovog pada.45 Izgleda verovatno da relativno malo ovih slojeva, ako bilo koji, mo`e da bude datiran tokom perioda izme|u Adamovog pada i Potopa. To je prvenstveno zato {to izgleda da je geolo{ka aktivnost bila veoma blaga tokom tog vremena i zato {to su takvi nanosi koji su mogli da budu formirani tada najverovatnije bili uni{teni tokom Potopa. Zaklju~ak da je period bio verovatno relativno neaktivan, geolo{ki je podr`an sa nekoliko u~enja Biblije, izme|u kojih su i slede}a:

(1) “Vode nad svodom”

Kao {to smo videli, te vode su izgleda postojale u obliku velikog vodenog omota~a oko Zemlje, nepoznatog, ali verovatno veoma velikog opsega. Kao vodena para, bio je nevidljiv, ali bi, svejedno, imao velike efekte na kopnenu klimu i meteorolo{ke procese. Najo~igledniji od tih efekata bi prouzrokovao jednoli~no toplu umerenu klimu {irom Zemlje. Vodena para, kakva je danas predstavljena u atmosferi, ima taj specifi~an efekat regulisanja Zemljine temperature. Prepotopni vodeni omota~ bi proizveo taj rezultat u mnogo ve}oj meri, sa ve}im procentom sun~eve nadolaze}e energije zra~enja koji je apsorbovan i zadr`avan, i ravnomerno raspore|ivan {irom Zemlje, nego {to je to danas, i sezonski i po geografskoj {irini. Ovaj efekat bi zauzvrat uveliko spre~io atmosferska kru`enja koja karakteri{u sada{nju troposferu i koja su u su{tini prouzrokovana razlikama temperatura izme|u ta~aka na razli~itim geografskim {irinama i visinama. Neprestana bitka “frontova” bi bila uglavnom odsutna, tako da prepotopna klima ne bi bila samo topla, ve} i bez nasilnih oluja. 185

Fiziku i meteorologiju takvog vodenog omota~a, i njegovo odr`avanje u prepotopnoj atmosferi, bi moglo biti te{ko detaljno razgrani~iti; ~ak je i danas veoma malo poznato o sada{njoj gornjoj atmosferi, njenim sastojcima i fizi~kom pona{anju. Ve}ina aktivnosti koje je pokrenula Me|unarodna geofizi~ka godina, u stvari, uklju~uju}i program ve{ta~kog satelita, je bila usmerena ka cilju boljeg upoznavanja tog regiona. Me|utim, poznato je da je oblast iznad oko 130 km veoma topla, preko 38oC, a verovatno raste do 1.650oC,46 i u stvari se zove termosfera upravo zbog tog razloga. Velika temperatura je, naravno, neophodna za zadr`avanje velikih koli~ina vodene pare. [tavi{e, poznato je da je vodena para zna~ajno lak{a od vazduha i ve}ine drugih gasova koji sa~injavaju atmosferu. Prema tome, nema ni~eg fizi~ki nemogu}eg u konceptu o velikom termalnom vodenom omota~u koji je nekada postojao u gornjoj atmosferi. Poznato je, naravno, da su jezgra za kondenzaciju, naro~ito ~estice soli koje nastaju razbijanjem talasa na okeanu,47 danas neophodne da bi prouzrokovale da se vodena para u sada{njoj atmosferi kondenzuje ~ak i na niskim temperaturama, ali je verovatno da takva jezgra nisu postojala u prvobitnom omota~u, po{to bi visok nivo atmosferskih turbulencija bio neophodan za njihovo izdizanje do omota~a. Po{to se vodene kapljice formiraju, one jo{ uvek moraju da se skupe u ve}e ~estice kako bi pale u vidu ki{e (ina~e, ostaju na nebu kao oblaci), a mehanika ovog procesa je jo{ uvek nepotpuno shva}ena. Iako jo{ uvek ne mo`emo da uka`emo na bilo kakvu definitivnu nau~nu potvrdu ovog vodenog za{titnog omota~a oko Zemlje, ne izgleda da postoji neka nerazdvojiva fizi~ka pote{ko}a u hipotezi o njegovom postojanju, i dovoljno je objasniti {irok spektar fenomena geolo{ki, i uz pomo} Biblije.

(2) Bez ki{e pre Potopa Ova ~injenica je specifi~no iznesena u 1. Knjizi Mojsijevoj 2,5.6 na slede}i na~in: “... jer Gospod Bog jo{ ne pusti da`da na zemlju, niti be{e ~oveka da radi zemlju, ali se podiza{e para sa zemlje da natapa svu zemlju.” Ovaj stih se odnosi specifi~no na prvobitno zavr{eno Stvaranje, ali se ne spominje bilo kakva promena u tom meteorolo{kom fenomenu posle Pada, tako da je izgleda nastavio svoje postojanje do vremena Potopa. Ovaj zaklju~ak je tako|e podr`an ~injenicom da se dúga spominje kao nov znak od Boga ~oveku posle Potopa, ukazuju}i da je tada ki{a, kakvu je znamo, i dúga do`ivljena tada po prvi put (1. Mojsijeva 9, 11-17). Proces isparavanja sa kopna i vodenih povr{ina je izgleda ukazan pod “parom” koja se izdizala sa zemlje. Me|utim, sa odustvom atmosferskih turbulencija, veliki pokreti vazdu{nih masa i sadr`ane vodene pare, kakvi su karakteristi~ni za sada{nje klime, su bili spre~eni. Tako|e, stopa opadanja (vertikalno sni`avanje temperature sa visinom iznad povr{ine Zemlje) je verovatno bila mala usled efekta omota~a, tako da bi vodena para te`ila da se ponovo kondenzuje i istalo`i kao laka magla ubrzo posle isparavanja. Po{to je talo`enje sedimenata uslovljeno njihovom prethodnom erozijom vodom ili vetrom, i po{to su ti elementi o~igledno delovali na jednoli~no blag 186

na~in, sledi da je samo malo geolo{kog delovanja moglo da bude ostvareno tokom tog perioda.

(3) Malo vulkanske i tektonske aktivnosti

To se zaklju~uje na osnovu ~injenice da je “razvaljivanje izvora velikog bezdana” (1. Mojsijeva 7,11), koje ukazuje na ovu vrstu aktivnosti, bilo jedan od neposrednih uzroka Potopa; prema tome, mora da je prethodno bilo ograni~avano. Fraza “velikog bezdana” se koristi u Bibliji u odnosu na vode okeana (npr, Isaija 51,10) i podzemne vode (Psalam 78,15). Jedna re~ “velikoga” (hebrejski “tehom”) se tako|e ~esto koristi kako bi ozna~ila oba tipa kopnenih voda. Prvobitna velika dubina iz 1. Knjige Mojsijeve 1,2 je bila, kao {to smo videli, razdvojena na vode nad i ispod svoda, tako da su te vode, na bilo kom mestu, o~igledno opisane narednim pozivanjima na velike dubine. Izgleda da su veliki delovi voda bili zarobljeni ispod Zemljine kore i u d`epovima unutar kore tokom prva tri dana Stvaranja. Zbog velikih temperatura i pritisaka, predstavljali su, bez sumnje, veoma delotvorne rastvara~e, stvaraju}i ili hemijski bogate vode Zemljine kore ili lavu bogatu vodom. Me|utim, izgleda da su te vode bile ili u potpunosti ili u velikom delu zarobljene tokom prepotopnog perioda, mo`da postepeno pove}avaju}i temperature i pritiske dok, kona~no, Zemljina kora nije popustila na nekim mestima. Razdvajanje zemljine kore, ~ak i na samo jednom mestu, sa rezultatom izbijanja lave ili vode ili pare, bi zatim dovelo do pokreta zemlje koji bi prouzrokovali dalje razdvajanje, kako to Biblija slikovito prikazuje, “taj dan razvali{e se svi izvori vellikoga bezdana” (1. Mojsijeva 7,11). To je zaista bila gigantska katastrofa, pored koje eksplozija najve}e hidno-nuklearne bombe, ili stotina takvih bombi, postaje bezna~ajna. Tako biblijski izve{taj ukazuje da je period izme|u pada ~oveka i rezultuju}eg Potopa bio srazmerno miran geolo{ki. Vode i iznad i ispod svoda su bile u velikoj meri suzdr`ane, temperature su bile podjednako tople, nije bilo ki{a ni vetrova, a verovatno ni zemljotresa ni vulkanskih erupcija. Verovatno je postojao ve}i odnos kopnene u odnosu na vodenu povr{inu nego {to je to danas slu~aj, ali je u atmosferi odr`avan povoljan nivo vla`nosti niskole`e}om “parom” koja se izdizala sa “mora” (1. Mojsijeva 1,10) i blago teku}im “rekama” (1. Mojsijeva 2,10-14) koje su izgleda napajane delimi~no ili uveliko blagim izvorima.

GEOLO[KI DOKAZI O PREPOTOPNOJ KLIMI

Univerzalno topla klima

Najzna~ajniji od tih biblijskih zaklju~aka je onaj o univerzalno toploj klimi, sa povoljnom vlagom za obilan biljni i `ivotinjski `ivot. Zna~ajno je da fosilni ostaci svuda u svetu i {irom geolo{kog stuba svedo~e o upravo takvom uslovu. Fosilne stene su podeljene u geolo{ke “periode” na osnovu uniformisti~kog sistema, a zna~ajno je da se na osnovu organskih i fiziografskih karakteristika nanosa zaklju~uje da su prakti~no svi ti “periodi” bili uni187

verzalno blagi i topli. Govore}i o periodu mezozoika, dobu velikih gmizavaca, Kolbert ka`e: “Mnoge linije dinosaurusa su evoluirale tokom 100 miliona godina ili vi{e mezozojske istorije u toku koje su `iveli... U tom dobu Zemlja je imala tropsku ili suptropsku klimu preko ve}eg dela svoje kopnene povr{ine, a u {iroko rasprostranjenim tropskim oblastima je postojalo obilje bujne vegetacije. Kopno je bilo nisko i nije bilo visokih planina koje bi formirale fizi~ke ili klimatske barijere.”49 “Mla|i” period kenozoika se obi~no sastoji od nanosa koji su bli`i povr{ini i koji sadr`e fosile sisara ili veliki procenat savremenih morskih oblika. Nanosi najbli`i povr{ini, pripisani pleistocenu, nisu tipi~ni za ostale i verovatno se delom mogu datirati na posle Potopa. To tako|e mo`e biti ta~no za neke od pliocenskih slojeva, iako ve}ina od njih li~i na slojeve donjeg tercijara.50 Ranije epohe, od eocena preko miocena, su o~igledno imale klime sli~ne klimama mezozoika (kreda, jura i trijas). “To (miocen) je tako|e bio period svetske klime; posle miocena, klima postaje raznovrsnija i ostala je takva do danas.”51 “Klima oligocena je definitivno bila topla u pore|enju sa miocenskom koja je usledila, a daleko toplija od klime savremenog sveta. Ali eocen, koji je prethodio, bio je jo{ topliji od oligocena. U eocenu, suptropska vru}ina se ose}ala na Grenlandu.”52 Ista situacija se sre}e i u stenama paleozoika i proterozoika velike debljine. U odnosu na kambrijum, Miler ka`e: “... Klima kambrijuma nije bila u su{tini razli~ita od klime srazmerno nedavnog geolo{kog vremena, ali klimatski uslovi su tada bili daleko jednoli~niji nad celom zemljom nego {to je to danas slu~aj. Zna~ajne kre~nja~ke formacije kambrijumskog perioda na velikim geografskim {irinama sna`no ukazuju da su one bile natalo`ene u relativno toplim ili umerenim vodama.”53 Sli~no tome, o narednom ordovicijumu, ka`e: “Veoma velika mora ordovicijuma, su dopu{tala daleko slobodniju cirkulaciju voda izme|u malih i velikih geografskih {irina, koja je bez sumnje pomagala odr`avanju klime zemlje jednoli~nijom nego {to je to danas slu~aj.”54 A o slede}em periodu, siluru: “Op{ti raspored i karakter stena i njihovih fosila ukazuje na jednoli~nije klimatske uslove od dana{njih. Fosili u arkti~kim stenama silura se u su{tini ne razlikuju od onih na malim geograskim {irinama.”55 ^ak i uz rizik da budemo monotoni, moramo da nastavimo sa drugim velikim periodima. O devonu, fon Engeln i Kaster ka`u: “U slu~aju devona, takvi dokazi ukazuju na blagu klimu {irom sveta.”56 Za period karbona dokazi su isti.

188 95

“[to se ti~e perioda ranijeg paleozoika, karakter i raspored fosila donjeg karbona prili~no jasno dokazuje odsustvo dobro definisanih klimatskih zona kao {to su one danas.”57 U slojevima gornjeg karbona nalaze se najbogatije formacije uglja. Univerzalno topla, vla`na klima je sama dovoljna za obja{njenje ~injenica. “Uslovi `ivotnje sredine u gornjem karbonu su izgleda bili idealni za formiranje uglja. Vla`na, topla klima tokom cele godine je obezbe|ivala obilan, neprestan rast vegetacije.”58

Pretpostavljena glacijacija u permu

Pri~a je tako ista u prakti~no svim slojevima. Osim pretpostavljenih glacijalnih formacija pleistocena, i u manjoj meri, pliocena, jedini deo fosilnih slojeva u kojima se fenomeni koji su gore opisani ne mogu jasno videti je perm. Smatra se da je veliki broj slojeva perma u Africi i Ju`noj Americi glacijalnog porekla. Me|utim, slojevi perma na ostalim mestima odaju uobi~ajene naznake umerene ili tropske klime. ^ak i u onim slojevima perma (ili prelaz perm-karbon) za koje se smatra da su glacijalnog porekla, postoje umetnuti slojevi koji su morali da budu natalo`eni u toploj klimi, kao na primer, veliki slojevi uglja. Evropski stratigraf, Moris Ginjo, je opisao izuzetnu sli~nost permskih sekvenci iz Afrike, Indije, Australije, Madagaskara i Brazila, na slede}i na~in: “U svim zemljama ju`ne hemisfere o kojima smo sada govorili, mo`e se rekonstruisati ista istorija: karbon se zavr{ava velikim glacijalnim razvojem, koje nije ograni~eno na doline planina ve} se rasprostire na ogromnom prostoru i prema tome je uporediv sa kvartarnim ledenim kapama severne hemisfere. Neposredno posle nestanka gle~era i tokom perma, ti regioni su bili naseljeni florom roda Glossopteris i ishranjivali su obilnu populaciju gmizavaca, koji su biti raznovrsno adaptirani nalik sada{njim sisarima.”59 Ova upe~atljiva velika glacijacija je anomalija i te{ko ju je objasniti, po{to se javlja toliko blizu ekvatora i tako|e veoma blizu nivoa mora. Ginjo veruje da je jedino mogu}e obja{njenje teorija pomeranja kontinenata, koju su ranije zastupali Vegener, du Toit i drugi, po kojoj su ju`ni kontinenti, a verovatno i drugi tako|e, nekada bili delovi jedne velike kontinentalne mase, a zatim su se razdovjili. Ova teorija se naravno sna`no suprotstavlja uniformisti~kom konceptu, i zbog toga je ve}ina geologa odbacuje. Opik, na primer, ka`e: “Tuma~enje tih promena je dugo bilo zamagljeno mogu}nostima polarnog lutanja i pomeranja kontinenata... Alfred Vegener i njegovi sledbenici su u stvari poku{ali da objasne na takav ~isto mehani~ki na~in sve paleoklimatske promene; smena toplih i hladnih perioda je pripisana preme{tanju istog lokaliteta iz tropa do arkti~kog kruga i ponovo nazad.... Sada je dokazano da su tokom poslednjih 100 miliona godina relativni polo`aji polova i kontinenata bili u su{tini isti kao danas.”60 189

Nedavna istra`ivanja rasporeda faune u slojevima perma u obe hemisfere izgleda da dokazuju da su relativni polo`aji polova i kontinenata bili isti kao danas i, prema tome, ni pomeranje kontinenata ni preme{tanje polova ne mo`e da objasni anomaliju glacijalnog doba perma. “Granica faune je paralelna sada{njem Zemljinom ekvatoru i, ako je zaista prouzrokovana temperaturom, spre~ava mogu}nost promene polo`aja polova u odnosu na velike kopnene mase severne hemisfere. Tako|e je spre~ena mogu}nost da su Zemljina kora ili omota~ menjali svoj polo`aj u odnosu na jezgro.”61 Me|utim, ni Stili ni Opik, ni izgleda niko drugi nije bio u mogu}nosti da pru`i zadovoljavaju}e alternativno obja{njenje za neobi~no “ledeno doba” iz perma - karbona. Opik to priznaje na slede}i na~in: “Moramo da zaklju~imo da je temperatura bila na arti~kom nivou. Jedna od najve}ih geolo{kih zagonetki sa kojima smo suo~eni je kako je to moglo da se desi u regionu koji je danas unutar tropa, prostiru}i se izme|u 17. i 24. stepena severne geografke {irine.”62 Me|utim, mo`da je pote{ko}a u tome da su dokazi za navodno “ledeno doba” bili pogre{no protuma~eni. Za najkarakteristi~nije indikatore delovanja leda se uzimaju tiliti i ispruganost, a to su odlike za koje se smatra da dokazuju permsku glacijaciju. Tiliti su o~vrsli tilovi, koji predstavljaju nerazvrstane skupine {ljunka, peska i ne{to blokova stena, u glinenom matriksu. Ispruganost je predstavljena izdu`enim brazdama, verovatno formiranim prelaskom ledenih prekriva~a preko stena. Me|utim, postoji puno agenasa osim leda koji mogu da proizvedu takve odlike. Priznati autoritet po pitanju sedimenata i sedimentnih stena ka`e: “Ne predstavlja svaki haoti~ni nanos sa velikim blokovima uronjenim u matriks gline tilit i velika pa`nja se mora obratiti prilikom razlikovanja pravog tilita i drugih materija koje li~e na njega.”63 Sli~no tome, R. F. Flint, glacijalni geolog, ka`e: “Odsustvo slojevitosti i nedostatak razvrstavanja po veli~ini, dve najo~iglednije karakteristike tila, nikako nisu ograni~ene samo na til, ve} su karakteristi~ne za veliki broj drugih nanosa sa kojima se til lako pome{a.”64 U pogledu ispruganosti, on ka`e: “Tako izgleda da pod povoljnim uslovima ispruganost mo`e da nastane bilo kakvim tokom ili plutanjem te{kih masa.”65 Prostor onemogu}ava detaljnu raspravu po ovim pitanjima, ali o~igledno da ovi i drugi pretpostavljeni indikatori glacijalnog delovanja mogu tako|e da budu proizvedeni mnogim drugim agensima osim leda, i prema tome uop{te ne predstavljaju neophodno dokaze glacijacije. Naro~ito je u takvoj geolo{koj kataklizmi, kakvom Bibilija opisuje Potop, lako predstaviti mogu}nost neke velike vulkanske ili turbiditske vrste fenomena koji se odigrao nad ju`nom hemisferom i koji je proizveo te {iroko ra{irene gomile i ispruganosti, bez bilo kakvog glacijalnog delovanja. To je jo{ razumnije imaju}i u vidu naslage uglja povezane sa njima, koje se ~esto nalaze izme|u slojeva konglomerata, kao 190

i drugih nanosa koje definitivno nisu glacijalnog porekla. Jedna takva naslaga je opisana na slede}i na~in: “U jugoisto~nom delu Australije i u Tasmaniji tiliti su uronjeni izme|u nekih 600 metara permskih sedimenata, delom marinskih, delom kontinentalnih po poreklu, {to uklju~uje, tako|e, sloj uglja.”66 Izgledalo bi da bi daleko najrazumniji na~in tuma~enja takvih naslaga kakve se pojavljuju bio uz pomo} katastrofi~kog deluvijalnog delovanja, sa strujama koje teku iz razli~itih pravaca i koje sadr`e razli~ite sedimente. Takozvane permske glacijalne naslage su prona|ene u Africi, Ju`noj Americi, Australiji i Indiji. Nanosi se prostiru do nivoa mora i izgleda da su rasprostranjeni vi{e ili manje radijalno od centra negde du` ekvatora. Kako je tako veliki ledenih pokriva~ mogao da bude formiran na takvom lokalitetu izgleda nemogu}e shvatiti. Shodno tome, izvr{eni su poku{aji da se otkriju permske glacijalne naslage i u drugim oblastima, ali bez uspeha. Neke od najve}ih i najkompletnijih permskih sekvenci u svetu su prona|ene u severnom Meksiku i jugozapadnom delu Sjedinjenih Dr`ava, {to je potvr|eno na slede}i na~in: “Oblast sadr`i jedan od najpotpunijih poznatih prikaza permskog sistema...”67 Permski slojevi u jugozapadnom delu Sjedinjenih Dr`ava predstavljaju veliki kompleks struktura grebena i, po{to su korali aktivni jedino u tropskim ili suptropskim vodama, niko nije predlo`io da su glacijalni nanosi ovde locirani. Me|utim, u meksi~kim slojevima prona|eni su mnogi navodni tiliti i pripisani su glacijaciji. Nedavna istra`ivanja Normana Njuela, iz Ameri~kog prirodnja~kog muzeja, autoriteta po pitanju permske stratigrafije, pobila su to tuma~enje. U vezi opsega slojeva, on ka`e: “Smena po kojoj su konglomerati natalo`eni vredna je napomene kao jedna od najpotpunije predstavljene i najbolje dokumentovane sekvence permskih stena u Severnoj Americi.”68 Po{to je prili~no temeljno ispitao ~injenice, Njuel zaklju~uje: “Ti meksi~ki slojevi blokova stena i vulkanskih stena su najverovatnije naslage podmorskog klizanja koje su natalo`ene u basenu koji se nalazio pored aktivnih vulkana oivi~en rastu}im grebenima.”69 Zatim on daje veoma zna~ajno op{te opa`anje: “Talozi podmorskog klizanja su daleko obilniji u stratigrafskom zapisu od tilita, i stratigrafi postaju sve oprezniji imaju}i to u vidu.”70 Mogli bi prema tome da predvidimo da je samo pitanje vremena pre nego {to se sli~ni fenomeni u ju`noj hemisferi tako|e prepoznaju kao neglacijalni po poreklu. To onda zna~i da svi fosilni sedmenti, obuhvataju}i celokupan geolo{ki stub iznad proterozoika71 ili ~ak arheozoika na nekim mestima, pru`aju skoro jednoglasno svedo~anstvo da je “tada{nji svet” imao blagu klimu, u su{tini jednoli~nu {irom sveta. Standardne geolo{ke reference, naravno, govore o tim slojevima uz pomo} hronolo{kih doba, i na taj na~in, rekli bismo da slojevi

191

ukazuju da je klima Zemlje uvek, bar do najskorijih geolo{kih epoha, bila u su{tini topla i jednoli~na, sa samo blagim sezonskim varijacijama i varijacijama du` geograske {irine. Ako se razmi{lja o slojevima kao da su uveliko natalo`eni katastrofi~no, naro~ito tokom Potopa, onda je njihovo svedo~anstvo o jedinstvenoj prepotopnoj eri koja je imala takvu klimu.

Obja{njenje klimatske promene

U bilo kom slu~aju, ovde opet postoji velika pote{ko}a za uniformisti~ku geologiju - kako opisati takvo izuzetno stanje stvari uz pomo} sada{nje ne veoma jednoli~ne klime, sa takvim krajnostima toplog i hladnog. Kako fon Engeln i Kaster ka`u u vezi sistema jure, na primer: “Ovu op{tu tropsku klimu je te{ko objasniti.”72 Bilo je puno raznovrsnih teorija o pro{lim klimatskim pojavama, koje su poku{avale da objasne i glacijalne periode i periode op{te toplote. Dr C. E. P. Bruks nabraja nekih 30 ili vi{e razli~itih teorija koje su iznete u pro{losti.73 Te teorije su uklju~ivale takve stvari kao {to su prolaz Sun~evog sistema kroz regione svemira ispunjene kosmi~kom pra{inom ili gasom, varijacije plime, tople izvore, pomeranje polova, pomeranje kontinenata, orogenetske fenomene, menjanje rasporeda kopno-more, pomeranje okeanskih struja, promene u sun~evom zra~enju, atmosferski ugljen-dioksid, vulkansku pra{inu u atmosferi, promene u atmosferskoj cirkulaciji i mnogim drugim faktorima. O~igledno nema potrebe govoriti ovde o svim tim teorijama. Mnoge od njih su poku{ale da objasne glacijalne klime, ali ne obja{njavaju daleko zna~ajniju univerzalno toplu klimu na koju ukazuju svi sedimentni slojevi. Neke bi objasnile kako je odre|eni region mogao da pro|e kroz promene perioda tople i hladne klime, ali ne mogu da objasne toplu klimu rasprostranjenu {irom sveta. Verovatno ve}ina autoriteta sada favorizuje ili koncept promene rasporeda kopna i mora, ili promene koli~ine sun~evog zra~enja. Bruks favorizuje ovaj prvi: “Zaklju~ak do koga smo dovedeni, prema tome, je da su umerene promene rasporeda kopna i mora, kakve su se odigrale dovoljno ~esto tokom geolo{kog vremena, sasvim dovoljne da premoste prazninu izme|u neglacijalnih i glacijalnih klima, ili izme|u toplih i hladnih geolo{kih perioda, i da spolja{nja pomo}na sredstva, kao {to su varijacije u sun~evom zra~enju ili promene astronomske klime, iako predstavljaju mogu}e uzroke, nisu neophodni.”74 Ali, o~igledno je da su bilo kakvi prora~uni koji poku{avaju da izvedu efekte zagrevanja na osnovu takvih hipoteti~kih promena neizbe`no veoma naga|aju}i, i veoma je te{ko uvideti kako su zna~ajne razlike u koli~ini efektivne dolaze}e sun~eve energije na razli~itim geografskim {irinama (koje predstavljaju osnovni razlog za na{ sada{nji opseg kopnenih klima) mogle ikada da budu izjedna~ene samo promenom obrazaca kopna i mora. Shodno tome, ve}ina sada{njih klimatologa veruje da je jedini stvarno kompetentan agens za svetsku klimatsku promenu morala da bude svetska promena dostupne sun~eve energije. 192

Na primer, dr H. E. Lendsberg, direktor odelenja klimatologije iz Ameri~kog biroa za vremenske prilike, u nedavnoj kritici ovih pitanja, navodi: “Postoji, naravno, odnos izme|u okeanskog rezervoara toplote (ili hladno}e) i klimatskih kolebanja na kopnu. Me|utim, nikakvo koli~insko razmatranje nije do sada prikazalo da oni mogu da objasne opa`ene fenomene velikih ledenih epoha.”75 I na isti na~in Lendsberg ukazuje da je ovaj tip mehanizma tako|e neodgovaraju}i za obja{njenje svetski tople klima koja prethodi pleistocenu. Po{to sun~evo zra~enje obezbe|uje energiju, ne samo za zagrevanje Zemljine atmosfere ve} tako|e prakti~no za sve fizi~ke i biolo{ke procese koji proizvode regionalnu klimu, izgledalo bi svakako najrazumnije zaklju~iti da to mora da predstavlja osnovni uzrok bilo kakvog takvog svetskog fenomena kao {to je univerzalno topla klima koju smo opisivali. Tako, kako Lendsberg ka`e: “Pre ili kasnije ve}ina razmatranja se vra}a na pitanje promena sun~evog zra~enja. Neki astrofizi~ari su utvrdili da jednostavno nema potrebne veli~ine za takve velike klimatske promene. Drugi podjednako tvrde da nuklearni procesi sunca u stvari zahtevaju periodi~ne zna~ajne promene u otpu{tanju sun~eve energije.”76 Povremeno se tvrdi da bi vi{e sun~evog zra~enja moglo u stvari da dovede do ledenog doba. Ali, ponovo citiraju}i Lendsberga: “Me|utim, logi~nije je pretpostaviti da porast zra~enja prouzrokuje toplije uslove kao {to su oni koji su nekada preovladavali u tercijaru, a da opadanje zra~enja proizvodi ledeno doba pleistocenskog tipa.”77 Sli~no tome, Arkel, raspravljaju}i o svetskoj toploj klimi jure, govori: “Razmotriv{i sve stvari, prema tome najverovatnije obja{njenje visoke temperature jure je ono koje zavisi od prijema vi{e sun~eve energije...”78 Verovatno se najautoritativniji trenutno dostupan skup ~injenica i mi{ljenja o ovom pitanju nalazi u simpozijumu79 koji je uredio Harlou [ejpli, iznose}i zajedno istra`ivanja meteorologa, astronoma, antropologa, geologa i drugih stru~njaka koji se bave pro{lim klimatskim promenama. Dr Kirtli Meter, daju}i pregled knjige, zaklju~uje: “Njihovi zaklju~ci ukazuju da su meteorolo{ki uslovi izgleda sekundarni, a ne primarni uzro~ni fakotri; pravi uzroci razlika klime, nasuprot promenama vremena, se moraju prona}i u varijacijama u koli~ini emitovanog sun~evog zra~enja. Ovde je naglasak postavljen na emisiju kratkotalasnog ultraljubi~astog zra~enja, a ne na varijacije efektivnog zra~enja crnog tela sunca.”80 Tako klimatolozi i drugi postaju sve vi{e ube|eni da jedini odgovaraju}i na~in za obja{njavanje svetskih klimatskih promena mora nekako da bude uz pomo} promena jedinog faktora koji kontroli{e klimu na svetskoj osnovi, to jest, sun~evog zra~enja. Me|utim, ovaj naizgled neophodan zaklju~ak jo{ uvek ne opisuje uzrok neophodnih promena sun~evog zra~enja. U stvari, uop{te nema dokaza za takvo variranje. Kako astronom, Fred Hojl, ka`e: 193

“Nema ni teoretskih ni opa`ajnih dokaza da su se odigrale promene zra~enja sunca, me|utim... Kao podr{ka tome sigurno je da su varijacije sun~evog zra~enja iz godine u godinu danas veoma male.”81

“Efekat staklene ba{te”

Ali naravno, nije neophodno da postoji stvarna promena otpu{tene sun~eve energije kako bi postojala zna~ajna promena u koli~ini sun~eve energije koju prima Zemlja u procesu atmosferskog zagrevanja i drugim fizi~kim procesima. Sve {to je neophodno je da postoji promena kvaliteta apsorbovanja toplote i odbijanja atmosfere, a to bi moglo biti postignuto relativno malim promenama njegovog sastava. To je zbog “efekta staklene ba{te” atmosfere. Harold Blum daje opis klju~nih faktora ovog efekta: “Vodena para je prvenstveni atmosferski apsorbent dolaze}e sun~eve svetlosti, pri ~emu je apsorpcija ozonom kvalitativno manji faktor; drugi gasovi su propusni. Apsorpcija odlaze}eg zra~enja sa Zemlje se vr{i ponovo vodenom parom, pri ~emu ugljen-dioskid i ozon igraju manje uloge... Apsorbovani deo te`i da zagreje atmosferu, i isto kao {to toplo staklo staklenika te`i da povisi temperaturu u unutra{njosti, vodena para te`i da povisi temperaturu Zemljine povr{ine ispod nje. Ta povr{ina, ili bilo koji objekat na njoj, neprestano razmenjuje zra~enje sa vodenom parom u atmosferi, tako da je temperatura povr{ine blisko zavisna od koli~ine i temperature te pare.”82 Ova tri sastojka atmosfere - vodena para, ozon i ugljen-dioksid - prema tome, obezbe|uju efekat pokriva~a kojim sun~evo zra~enje postaje efektivno dostupno za odr`avanje fizi~kih i biolo{kih procesa na Zemlji. Najzna~ajniji od tih sastojaka je vodena para. Svejedno, zna~ajne promene u atmosferskim proporcijama jednog ili vi{e od ova tri sastojka bi mogle da proizvedu zna~ajne promene kopnene klime. Vi{e pa`nje je dato mogu}im varijacijama sadr`ine ugljen-dioksida nego drugima, po{to je ta proporcija izgleda povezana sa koli~inom biolo{ke aktivnosti na Zemljinoj povr{ini i prema tome je podlo`nija varijaciji. Dr Gilbert Plas iz odseka za napredna istra`ivanja aeronautskih sistema, istra`ivao je efekat ugljen-dioksida verovatno intenzivnije od bilo kog drugog pojedinca. On ka`e: “Prora~uni pokazuju da }e smanjenje od 50 procenata u koli~ini ugljendioksida u vazduhu sniziti prose~nu temperaturu zemlje za 3,8oC. Mo`emo da budemo razumno sigurni da bi takav nagli pad temperature prouzrokovao da se gle~eri ra{ire zemljom.”83 Plas tako|e daje odgovaraju}e kvantitativne podatke za efekat ve}ih koncentracija ugljen-dioksida koji bi proizveo topliju klimu; na primer, on je prora~unao da kada bi se sadr`aj ugljen-dioksida pove}ao ~etiri puta, a u ravnote`i sa karbonatima Zemljine povr{ine i okeana, onda bi zemljina prose~na temperatura bila 6,9oC vi{a nego {to je danas.84 Naravno, to je sve sasvim naga|aju}e, ali je bar saglasno sa ~injenicom da svetska klimatska promena zahteva promene u efektivnom sun~evom zra~enju, a promena sadr`aja ugljen-dioksida u atmosferi je mogu} na~in izazi194

vanja takvih promena. [to se ti~e ozona, sa druge strane, te{ko je uvideti na~ine kojima bi se sadr`aj ozona u gornjoj atmosferi mogao zna~ajnije promeniti, po{to je formiran reakcijama nadolaze}eg ultraljubi~astog svetla sa kiseonikom u gornjem vazduhu. Verovatno se nijedna od ovih drugih koli~ina ne mo`e promeniti zna~ajno, osim za kratko vreme. Po{to je vodena para najzna~ajniji od ta tri gasa za proizvodnju efekta staklene ba{te, izgledalo bi razumno da bi bilo koja zna~ajna promena klime Zemlje morala nekako da bude povezana sa promenama sadr`aja vodene pare u atmosferi. Vi{e vodene pare bi stvorilo topliju i jednoli~niju klimu; manje vodene pare bi prouzrokovalo hladniju i klimu o{trije izdeljenu na zone. Fred Hojl je, pored drugih istaknutih meteorologa i astronoma, prepoznao tu mogu}nost: “Izgleda da bi ledeno doba nastalo ako bi efekat staklene ba{te na{e atmosfere bio uni{ten ili ozbiljno oslabljen. To bi se desilo ako bi se koncentracije onih gasova atmosfere koji su odgovorni za blokiranje infracrvenog zra~enja zna~ajno smanjile. Gas od najve}eg zna~aja u tom pogledu je vodena para. Nastaje, prema tome, pitanje kako je koli~ina vodene pare u atmosferi mogla sistematski da bude smanjena, naro~ito koli~ina na visini od nekih 6 km iznad zemlje. U ovome mo`e da le`i odgovor na zagonetku ledenog doba.”85 Hojlov predlo`eni mehanizam za to isu{ivanje atmosfere je pretpostaviti prolaz Zemlje kroz region svemira ispunjen meteorskim ~esticama koje bi mogle da poslu`e kao jezgra kondenzacije. Njegov razlog za ograni~avanje te aktivnosti na region od 6 km je slede}i: “Sada su uslovi ~esto operativni u atmosferi, da ka`emo na visini od oko 6 km, na kojoj postoji zna~ajna koncentracija vodene pare koja ne pada kao ki{a zato {to ne postoji na~in formiranja velikih vodenih kapi iz vodene pare - a samo kapi odre|ene veli~ine mogu da se formiraju kao ki{a. Dolazak velikog broja meteorskih ~estica bi mogao da proizvede drasti~nu promenu takve situacije, po{to bi vodene kapi trenutno te`ile da se kondenzuju oko ~estice. Ako je kondenzacija vodene pare bila dovoljno velika, ki{a bi verovatno padala.”86 Hojlova rasprava se pre svega bavila poku{ajima da se objasne ledena doba, ali je jasno da bi ista linija razmi{ljanja mogla da dovede do obja{njenja za jednoli~no toplu klimu. Ako su velike mase vodene pare nekada postojale u atmosferi na visini dovoljno velikoj kako bi spre~ila kondenzaciju oko atmosferske pra{ine ili ~estica soli, efekat staklene ba{te bi o~igledno bio materijalno oja~an i topla, zna~ajno jednoli~na klima, bi bila rezultat, {irom sveta.

Prepotopni vodeni omota~

Geofizi~ke ~injenice nas tako dovode da prvo uvidimo da je morala da postoji svetski topla klima u pre-pleistocenskim vremenima (to jest, sa na{e ta~ke gledi{ta u prepotopnim vremenima), da je ta klima mogla jedino da bude prouzrokovana porastom efektivne koli~ine sun~evog zra~enja zadr`anog na povr{ini Zemlje, ali da to najverovatnije nije bilo usled stvarnog porasta

195

zra~enja sa sunca ve} pre usled porasta kapaciteta apsorpcije zra~enja atmosfere, i kona~no da je najverovatniji na~in postizanja tog rezultata bio kroz zna~ajan porast sadr`aja vodene pare gornje atmosfere. A to je, naravno, upravo ono {to smo videli da prva poglavlja 1. Knjige Mojsijeve ukazuju, pozivanjem na “vode nad svodom”. Ose}amo se opravdanim, prema tome, u predlaganju takvog termalnog vodenog omota~a oko Zemlje u pre-pleistocenskim vremenima, bar kao mogu}u radnu hipotezu, koja izgleda pru`a zadovoljavaju}e obja{njenje za prili~an broj biblijskih napomena i geofizi~kih fenomena. Detaljna fizika ove prepotopne atmosfere mora da bude za sada nesigurna, naro~ito imaju}i u vidu ~injenicu da je toliko malo poznato ~ak i o sada{njoj atmosferi, ali izgleda da nema neodvojivih fizi~kih pote{ko}a u konceptu. Nema sumnje da bi vodeni omota~ neodre|eno velikog obima mogao da bude podr`an donjom atmosferom, po{to vodena para te`i samo 0,622-ti deo iste zapremine suvog vazduha87 za iste uslove. [tavi{e, koli~ina vodene pare koja bi mogla da bude odr`avana u bilo kojoj datoj zapremini prostora u vodenom omota~u ne bi bila zna~ajno pogo|enja prisustvom ili odsustvom vazduha ili drugih gasova u regionu. “Prakti~no govore}i, maksimalna koli~ina vodene pare koja mo`e da postoji u bilo kom datom prostoru je funkcija temperature, i nezavisna je od postojanja drugih gasova. Kada je maksimalna koli~ina vodene pare za datu temperaturu sadr`ana u datom prostoru, za prostor se ka`e da je zasi}en. Uobi~ajniji izraz ’vazduh je zasi}en’ nije strogo ta~an.”88 U sada{njoj atmosferi, stratosfera je prili~no hladna. Me|utim, iznad stratosfere, temperature postaju prili~no visoke, daleko iznad ta~ke klju~anja vode, tako da bi bilo mogu}e odr`ati ogromnu koli~inu nevidljive vodene pare u regionu iznad stratosfere, kada bi nekako tu bila postavljena. Ove visoke temperature u gornjoj atmosferi ostaju visoke i danju i no}u, tako da nema mogu}nosti kondenzacije vodene pare no}u. “Izgleda da ne postoji efekat no}-dan u atmosferskim temperaturama, po{to su vr{eni neki eksperimenti tokom no}i, dok je ve}ina telemetrijskih merenja pritiska vr{ena tokom dana.”89 Dr Fred Vipl, harvardski astronom, koji je napisao gornji navod, pozivao se na dva nezavisna niza merenja temperatura gornje atmosfere, koja su vr{ili razli~iti istra`iva~i koriste}i razli~ite metode, jedni no}u a drugi danju, za koje on ka`e da se “odli~no sla`u”.90 Tako|e bi bilo mogu}e da se vodeni omota~ nalazio u gornjoj troposferi, ispod stratosfere. Dodatna vodena para bi zagrevala ne samo Zemljinu povr{inu, ve} tako|e i atmosferu jednoli~nije. “Porast vodene pare... bi povisio temperaturu Zemljine povr{ine... i pove}ao temperaturu vazduha na visini od 6 ili 8 km iznad povr{ine, i tako bi smanjio opadanje temperature sa visinom.”91 Ako se vodeni omota~ nalazio na velikoj visini u donjoj atmosferi, ne samo da bi pove}ane temperature na tom nivou omogu}ile njegovo odr`avanje, ve} i kako je to Fred Hojl istakao,92 kondenzacija jezgara ne bi nastajala

196

na tom nivou. A bez obzira na temperaturu, vodena para ne mo`e da se kondenzuje ako jezgra kondenzacije nisu prisutna. “Kondenzacija ne zapo~inje dok vodena para nema odgovaraju}u povr{inu na kojoj bi se kondenzovala. Povr{ina kondenzacije se naziva jezgro kondenzacije, a proces uvo|enja tih povr{ina u vodenu paru se naziva nukleacija.... Sve ~injenice do sada isti~u da je morska so osnovno jezgro kondenzacije, pri ~emu sumporna i azotna kiselina igraju sekundarnu ulogu.”93 U stvari, izgledalo bi da bi bilo mogu}e da se vodeni omota~ nalazi zna~ajno ispod 6 km, a da se ne istalo`i. Po{to bi atmosferske temperature bile daleko jednoli~nije nego {to su danas, i vertikalno i po geografskoj {irini, bilo bi veoma malo atmosferske turbulencije. Kao posledica toga, vi{i nivoi troposfere bi bili prakti~no bez ~estica soli i drugih potencijalnih jezgara kondenzacije. Tako bi takav vodeni omota~ mogao da se odr`ava neodre|eno vreme, dok se ne{to ne bi desilo {to bi ga pome{alo sa hladnim gasovima stratosfere i obezbedilo meteorske ili druge ~estice nukleacije. Kada se kona~no to “ne{to” desilo, bez obzira {ta je to bilo - verovatno prolaz Zemlje kroz ki{u meteora ili iznenadno izbacivanje velikih koli~ina vulkanske pra{ine u vazduh - vodeni omota~ bi se kondenzovao i istalo`io. Kako to Biblija opisuje, “otvori{e se ustave nebeske”, i obilne ki{e su padale {irom zemlje tokom 40 dana i 40 no}i!

Vodom potopljen

Videli smo da je najve}i deo Zemljine kore, uklju~uju}i i neke slojeve proterozoika, verovatno bio formiran tokom perioda Stvaranja. Tako|e, morao je da postoji prvobitni omota~ zemlji{ta koji je podr`avao obilan biljni `ivot prepotopne Zemlje. Me|utim, tokom relativno kratkog perioda izme|u Pada i Potopa, verovatno je formirano malo nanosa, a oni koji su bile formirani verovatno su uni{teni vodama Potopa, zajedno sa prvobitnim zemlji{tima i drugim neo~vrslim materijalima. I veoma je verovatno da je ve}ina prvobitnih stena Zemljine kore raznesena, odnesena, pome{ana i na kraju ponovo natalo`ena ogromnim hidrodinami~kim silama potopnih voda, kao i vulkanskim i drugim fenomenima koji su ih pratili. Jedna stvar izgleda apsolutno sigurna, ako je biblijski zapis o Potopu ta~an, kako mi ~vrsto verujemo da jeste; Nojev Potop je bio kataklizma ogromnog opsega i potencijala i mora da je izvr{io ogromnu koli~inu geolo{kog rada tokom godine koje je preovladavao nad zemljom. Izgleda da nema razumne alternative ili odbacivanju biblijskog opisa kao da nema nikakave istorijske vrednosti ili priznavanju ~injenice da su mnogi sada{nji slojevi stena Zemlje morali da budu proizvedeni Potopom. Ve} smo pokazali da Bibilija sasvim jasno iznosi istorijsku ~injenicu o globalnom Potopu, i moralo bi biti trenutno o~igledno da ako se takav globalni Potop ikada odigrao, mora da je predstavljao najve}i geomorfolo{ki agens koji je delovao na Zemlji od samog Stvaranja. Svako ko mo`e da zamisli svetsku poplavu kao “mirnu”94 i geolo{ki neplodnu, lako bi mogao da izjedna~i istok sa zapadom i crno sa belim. 197

Slika 25. OSTACI POPLAVE BLIZU LOS AN\ELESA 198

Razaraju}a mo} savremenih re~nih poplava ^ak i relativno bezna~ajne poplave savremenog iskustva ispoljavaju ogromne erozione sile. Siril S. Foks, direktor geolo{kog istra`ivanja Indije i ~ovek velikog iskustva sa poplavama i njihovim efektima ka`e: “Zapanjuju}a mo} koju ispoljava poplava vode koja juri, i u razaranju i u preno{enju materijala, retko se u potpunosti uvi|a ~ak i danas.”95 Siril navodi upe~atljiv opis poplava u severoisto~noj Indiji: “P. D. Oldam (Oldham) je dao kratak opis mo}i preno{enja poplavnih tokova u ^erapunji (Cherappunji) (Asam (Assam)) regionu, koji je podlo`an jakim ki{ama. On je napisao: ‘... vode su se uzdigle samo 370 cm iznad nivoa na kom su stajale pre nekoliko dana; poplava je bila ogromna - veliki blokovi stena koji su bili nekoliko metara u pre~niku valjali su se uz u`asno razbijanje, skoro kao kamen~i}i u obi~nom potoku. Jedne no}i se blok granita, za koji sam prora~unao da te`i oko 350 tona, pomerio vi{e od 90 m; dok je struja u stvari bila turbiditna sa kamen~i}ima veli~ine nekoliko centimetara, pome{anim skoro kao mulj u toku koji je jurio...‘ U tom regionu sada prakti~no nema zemlji{ta na ^erapunji platou, i tako|e je vredno napomene da voda koja nosi puno blata (i njena pove}ana gustina usled toga) nosi ve}e stene od ~iste vode, pri jednakim brzinama.”96 Delovanje poplave se mora zamisliti na ovaj na~in, ne u ograni~enom lokalnom smislu ve} svetski, ne nekoliko dana ili ~asova, ve} traju}i sedmicama i mesecima, kako bi se shvatio karakter biblijskog Potopa. Sa druge strane sveta, iz Jute dolazi opis druge savremene poplave: “U ovoj oblasti su poplave 1930. godine uni{tile ku}e, razvalile isto~ni zid {kole, i natalo`ile otpatke do dubine od nekoliko metara, uklju~uju}i blokove stena svih veli~ina do 20 tona te`ine. Neke ve}e stene su bile pomerene oko 300 m od po~etka kanjona niz gradijent nagiba 4 stepena. Nekoliko njih je bilo te{ko od 75 do 100 tona, a dve ranije spomenute su te`ile 150 i 210 tona. Velike klisure sve`e izdubljene celom du`inom poplavljenih kanjona nisu ni{ta manje impresivne od poplavnih nanosa u dolini. Useci su na~injeni u tipi~nim kanjonskim nanosima - na mestima do dubine od 20 m. Dugi, neprekidni slojevi stena su bili izlo`eni na dnu kanala. Nanosi kanjona su se sastojali od materijala nane{enih uzvodno, vodom u pokretu, i od materijala koji su nakupljani sa susednih padina kanjona. Bili su uklju~eni i komadi stena koji su se kretali do 15 m u pre~niku.”97 Grafi~ki prikaz mo}i poplavnih voda je prikazan na fotografijama kao {to je ona na slici 25. [to se ti~e obi~nih manjih materijala - peska, mulja i gline, reke su u stanju poplave normalno izdubljivale svoja korita do ogromnih dubiSLIKA 25. Dodatni dokazi o kapacitetu preno{enja poplavnih voda prikazani su na ovoj slici, ukazuju}i na blokove stena i sitne materijale koji su natalo`eni u stambenoj oblasti posle ki{ne oluje u planinama Sen Gabrijel (San Gabriel Mountains). Merenja erozije i proizvodnje otpadaka u ovoj oblasti su otkrili veli~ine do 200.000 m3 otpada erodovanog i ponovo natalo`enog sa svakog kvadratnog kilometra vodenog sliva, u jedinstvenoj kratkoj poplavi! (“Control of Flood Debris in San Gabriel Area,” by Paul Baumann, Civil Engineering, Vol. 14. April 1944, p. 144).

199

na, nose}i velike koli~ine sedimenata zajedno sa sobom u rastvoru ili du` korita, da bi bili ponovo natalo`eni nizvodno kada se poplava uti{ala. Delovanje velike reke Kolorado iz zapadnog dela Sjedinjenih Dr`ava nije netipi~no: “Iz gornjeg opisa je jasno da kada je reka Kolorado plavila, delovala je na ~vrste stene na svom dnu do dubine od preko 35 m od vrha poplavne vode, ali da kako se struja povla~ila, prvo je ispunjavala unutra{nji i duboki kanjon, a zatim je prekrila stenovitu platformu, ne daju}i tako ideju o nasilnosti na tom delu u dubini, gde je mogla da izbaci sa velikom silom vi{e od 35 m useka ispunjenih peskom. Bez takvih dokaza malo bi in`enjera bilo sklono da poveruje da zamuljavanje prati pokrete peska do dubine od 15 i 30 m ispod normalnog nivoa korita svaki put pri velikoj poplavi.”98 Ako se ovakva aktivnost odigrava tokom dana{njih poplava, koliko su morale da budu ogromne koli~ine erodovanih i prene{enih sedimenata kada se ki{a izlila preko cele zemlje u toku najmanje 40 dana bez stajanja. Ako bi neko zamerio da je obilna prepotopna vegetacija mogla da spre~i ozbiljnu eroziju poplavnim vodama, navodimo slede}e re~i dr Pola Sirsa: “^esto se ka`e da se~a {uma prouzrokuje poplave. To je poluistina. Vode teku br`e, i u ve}im koli~inama, sa ra{~i{}enog kopna nego sa po{umljenog - do izvesne mere. Kada koli~ina padavina prevazi|e kriti~nu koli~inu, naro~ito na plitkim zemlji{tima, kakva imamo u Novoj Engleskoj, ~ak ni {ume ih ne}e zadr`ati.”99 Ne samo da bi velike koli~ine vode erodovale re~na korita do velikih dubina, ve} bi uz dugotrajno natapanje i udaranje, pri ~emu bi zemlji{te svuda bilo zasi}eno i oslabljeno, pre ili kasnije vegetacija bila i{~upana iz zemlji{ta i odne{ena ne ostavljaju}i nikakvu za{titu izlo`enim zemlji{tima.

Razorna mo} okeanskih talasa

Ne sme se zaboraviti da o{te}enja poplavama ne nastaju samo usled obilnih padavina koje se spu{taju sa neba. Tako|e je bilo velikih vulkanskih izdizanja, koja su o~igledno osloba|ala velike koli~ine vode iz Zemljine unutra{njosti i stvarale velike poreme}aje u svim morima i vodenim tokovima na Zemlji. Veliki plimni talasi su bez sumnje bili proizvedeni u velikom broju, kako je zarobljena voda progresivno osloba|ana kroz pukotine Zemljine kore {irom planete, kada se “razvali{e izvori velikoga bezdana”. ^ak i delovanje obi~nih talasa i obalskih struja mo`e, tokom relativno kratkih perioda vremena, da postigne izuzetnu koli~inu sedimentnog rada du` obalne linije, kada se desi ne{to {to menja sedimentnu ravnote`u koja normalno postoji. “Bilo koji neobi~ni uslovi, bilo prirodni ili nastali usled delovanja ~oveka, mogu da poremete ravnote`u na takav na~in da ono {to je nekada bila veoma stabilna pla`a mo`e brzo da ispolji zna~ajnu eroziju ili talo`enje. Na primer, uragani koji povremeno projure Atlantikom i obalama Meksi~kog zaliva u Sjedinjenim Ameri~kim Dr`avama ~esto proizvode izra`ene promene na pogo|enim obalama.”100

200

O~igledno da bi pokretanje Nojevog Potopa predstavljalo izuzetno “neobi~ne uslove” i trenutno bi pogodilo prepotopne pla`e. A razaraju}i efekat obi~nih olujnih talasa je bezna~ajan u pore|enju sa plimnim talasima ili cunamijima, kakvi su se verovatno odigravali velikom u~estalo{}u i slo`eno{}u tokom perioda Potopa. Me|utim, govore}i o obi~nim talasima, King ka`e: “Talasi su retko vi{e od 7,6 m visoki; ali o{tre oluje mogu da ih izdignu do 18 m, a postoje neprovereni izve{taji o jo{ ve}im visinama... Ogromna udarna snaga talasa se ne mo`e shvatiti dok ne pogodi objekat koji ne mo`e da plovi sa njim. Talasi koji udaraju u obale ostrva Tera del Fuego (Tierra del Fuego) (Ognjena zemlja) mogu se ~uti na 30 km. Rasprskavanje olujnih talasa se kretalo do vrha svetionika skoro 60 m iznad nivoa mora. Sila talasa koji udara obalu se mo`e izmeriti, i otkriveno je da dosti`e 30 tona po kvadratnom metru.”101 Velika eroziona mo} takvih sila bi trebala da bude o~igledna. Tornburi grafi~ki opisuje te mo}i na slede}i na~in: “Talasi, naro~ito olujni talasi i cunamiji, kao {to su oni povezani sa surfingom, mogu da nose materijal i manje koli~ine razvaljenog zemlji{ta; ali, kao {to i vodeni tok prilikom samo jedne poplave mo`e da u~ini vi{e geolo{kog rada nego {to }e u~initi mesecima ili godinama pri nivou sa ni`om vodom, tako i olujni talasi tokom kratkog perioda mogu da uti~u na vi{e promena nego {to bi to obi~ni talasi uradili mesecima... Ogromna sila koja se ispoljava udarom talasa potvr|ena je zapisanim pokretima masa koje te`e vi{e hiljada kilograma. Vazduh u pukotinama se iznenada kompresuje i deluje kao da je klin iznenada zabijen u njih. Povla~enje vode je pra}eno iznenadnim {irenjem vazduha uz eksplozivnu silu. To kretanje vode u pukotine ne samo da ispoljava veliki mehani~ki pritisak ve} i kod rastvorljivih stena mo`e uveliko da ubrza rastvaranje.”102 Vilard Baskom (Willard Bascom), poznati okeanograf, govori o talasima proizvedenim vetrom koji su prema{ivali visinu od 30 m i opisuje neke primere ogromnih razornih sila koje olujni talasi mogu da razviju. “U [erburgu (Cherbourg), u Francuskoj, nasip je bio sastavljen od velikih stena na kojima je bio postavljen zid 6 m visok. Olujni talasi su prebacili kamenje te{ko 3.200 kg preko zida i pokrenuli 65 tona te{ke betonske blokove 18 m... U Viku (Wick), u [kotskoj, na vrh nasipa je postavljen betonski blok od 800 tona koji je bio u~vr{}en za osnovu gvozdenim {ipkama pre~nika 9 cm. U velikoj oluji 1872. godine konstruktor nasipa je posmatrao zapanjen sa obli`nje litice kako su se i zid i osnova, te`ine ukupno 1.350 tona, uklonili kao jedinstvena celina i natalo`ili u vodi koju je zid trebao da zadr`i. On je obnovio strukturu i dodao ve}i zid koji je te`io 2.600 tona, koji je na sli~an na~in bio pogo|en olujom nekoliko godina kasnije.”103 Verovatno su najrazorniji me|u svim talasima plimni talasi poznati kao cunamiji. U stvari, to nisu pravi plimni talasi, iako se obi~no tako nazivaju, ve} su prouzrokovani podmorskim zemljotresima, vulkanskim erupcijama ili klizi{tima. Poznato je da dosti`u brzine od 600 ili vi{e kilometara na sat i

201

visine od 40 metara104 i da putuju na veoma velike razdaljine. Veliki zemljotres na ostrvu Krakatau, u isto~noindijskim ostrvima 1883, stvorio je ogromne talase najmanje 30 m visoke koji su prelazili i do 725 km na ~as plave}i susedna ostrva pri ~emu su udavili skoro 40.000 ljudi. Cunami prouzrokovan ovim zemljotresom je jo{ uvek bio 60 cm visok dok je prolazio pored Cejlona (Ceylon) i 23 cm visok kod Adena posle Arabijskog mora! 1946. godine cunami koji je nastao u zemljotresu u regionu Aleutskih (Aleutian) ostrva, prelazio je 760 km na ~as du` Pacifika, stvaraju}i 6 m visok “plimni” talas na obalama Havaja, uz veliko razaranje. Talas koji je projurio preko Bengalskog zaliva 1876. godine ostavio je 200.000 mrtvih ljudi.105 Jo{ skorije, cunami koji su prouzrokovani razornim ~ileanskim zemljotresima 1960. godine ponovo su prikazali mo} ovog tipa talasa. Opis vesti navodi: “Razorna serija zemljotresa koja je pogodila ^ile krajem maja donela je smrt i razraranje zemljama u celokupnom Pacifiku. Sa zemljotresom, veliki plimni talasi - 15 m visoki i putuju}i pri brzinama od 850 km na ~as - prouzrokovali su velike {tete pacifi~kim lukama, od Japana do Kalifornije i od Aljaske do Novog Zelanda. Talasi koji su razorili obalna sela Japana su posle prelaska tre}ine Zemlje bili 10 m visoki. I u Japanu i na Havajima, koji su bili pogo|eni sa ~etiri talasa, bilo je velikih gubitaka `ivota i ogromne materijalne {tete.”106 I upravo ta vrsta najrazornijih talasa morala je da bude proizvedena tokom bibljiskog Potopa “razvaljivanjem izvora velikoga bezdana”! [tavi{e, to razvaljivanje, sa svom svojom prate}om razorno{}u, se izgleda nastavilo od prvog dana Potopa (1. Mojsijeva 7,11) tokom istog perioda107 dok su velike ki{e padale sa neba, i sve dok oba ova procesa Bog nije zaustavio (1. Mojsijeva 8,2).

Sedimentacija i fosilizacija tokom Potopa

Slika je ogromnih proporcija. Velika koli~ina “voda nad svodom” je padala kroz ono {to je ilustrativno prikazano u Bibliji kao “ustave nebeske”, pune}i reke i vodotokove, i zapo~inju}i eroziju i preno{enje ogromne koli~ine kopnenih sedimentata. U isto vreme, voda i verovatno lava je izbila kroz pukotine izvora velikog podzemnog bezdana. U morima, ti “izvori” nisu samo izbacivali vodu i vulkanske materijale, ve} su odgovaraju}i pokreti zemlje morali neprestano da proizvode mo}ne cunamije. Ovaj ogromni kompleks sila, dijastrofi~kih i hidrodinami~kih, morao je van svake sumnje duboko da izmeni prepotopnu topografiju i geologiju Zemljine kore. Mo}ne struje, svih smerova i veli~ina i perioda su morale da budu stvorene i po~ele da funkcioni{u kao agensi oblilne erozije, preno{enja i talo`enja. Pod delovanjem te kombinacije efekata, skoro bilo kakva vrsta talo`enja ili sekvenci talo`enja postaje mogu}a i verovatna. Velika raznovrsnost sedimenata je bila krajnji rezultat, kada je Potop zavr{io svoje delovanje. A ipak, uprkos slo`enosti uklju~enih fizi~kih agenasa i rezultuju}oj raznovrsnosti formacija i sedimenata, odre|en op{ti raspored bi se mogao 202

o~ekivati u slojevima kada su se vode povukle. Organizmi sa dubokog morskog dna bi univerzalno bili preplavljeni otrovnim i nasilnim dejstvom vulkanskih erupcija i struja dna proizvedenih njima, i bili bi generalno pome{ani sa neorganskim materijalima koji su istovremeno bili pomerani sa dna, preno{eni i kona~no natalo`eni na dnu. Na sli~an na~in, ribe i drugi organizmi koji `ive bli`e povr{ini bi potom bili zarobljeni ili materijalima koji su sprani sa kopna ili plitkog obalskog morskog dna ili materijalima koji su bili izdignuti iz dubina. Ponovo bi ti sedimenti bili preno{eni i natalo`eni bilo na morskom dnu ili povremeno na vrhu drugih ve} natalo`enih sedimenata. Na kopnu, podivljale reke bi nosile velike koli~ine detritusa ka moru, povremeno zatrpavaju}i `ivotinje ili gmizavce, zajedno sa velikim splavovima vegetacije. Oni bi se normalno na kraju natalo`ili u nekom vi{e ili manje mirnom delu toka ili bi zavr{ili u moru na vrhu drugih taloga ili mo`da na samom izlo`enom dnu. [to se ti~e kopnenih `ivotinja i ~oveka, njihova ve}a pokretljivost bi omogu}ila ve}ini da privremeno pobegne na vi{e tlo kako su se vode dizale, pri ~emu bi samo pojedine jedinke bile zahva}ene i zatpane sedimentima. Na kraju bi, naravno, poplavne vode zahvatile ~ak i one koji su pobegli na najve}e visine. Ali u ve}ini slu~ajeva, ti ljudi i `ivotinje ne bi bili zatrpani ve} bi se jednostavno udavili, a zatim bi bili no{eni vodama na ili blizu povr{ine dok se kona~no ne bi raspali. Odre|eni spektakularni izuzeci ovog pravila bi mogli da se pojave kada bi grupe `ivotinja, nakupljene zajedno u pe}ini na nekoj padini, bile zahva}ene iznenadnim talasom vode koji je nosio sedimente kako bi bili zatrpani zajedno na nekom drugom mestu. ^ak i posle prvih 40 dana, kada su se najve}e ki{e i izdizanja uti{ali, Biblija ka`e da vode “staja{e” nad zemljom jo{ 110 dana. Ta izjava - zajedno sa onim {to bi se moglo zaklju~iti na osnovu preovla|uju}ih jedinstvenih meteorolo{kih uslova tokom tog perioda, sa univerzlanim okeanom koji bi jo{ uvek reagovao na veliki dinami~ki poreme}aj ravnote`e koji je nedavno nametnut zemlji - svakako bi ukazivala da je velika hidrauli~ka i sedimentna aktivnost nastavila da traje jo{ dugo vremena, sa velikim brojem ranijih poplavnih nanosa koji su mo`da bili ponovo erodovani i iznenada natalo`eni. Neki sedimenti su mogli da budu transportovani i talo`eni nekoliko puta pre nego {to su dostigli svoje krajnje mesto.

POJAVA KOPNA

Novi atmosferski pokreti

Biblijski opis dalje govori o jakom vetru (1. Mojsijeva 8,1). To o~igledno nije bio obi~an vetar, jer se ka`e da je njegova svrha i rezultat bio da prouzrokuje da “uzbije vodu”. Iako bi svakako ubrzao proces isparavanja, sasvim je o~igledno da samo isparavnje nikada ne bi moglo da vrati celokupnu vodu koja je pala tokom 40 dana nazad na nebo, da ne spominjemo vodu iz Zemljine unutra{njosti koja je izbijala kroz izvore velikog bezdana. Jedini na~in na koji bi kopno moglo ponovo da se pojavi bio bi odigravanjem sna`nih orogenih procesa (procesa izdizanja). Planine su morale da se izdignu i novi 203

baseni su morali da se formiraju kako bi primili veliku nado{lu koli~inu vode nametnutu zemlji. Ovaj proces je opisan u Psalmu 104,5-9.108 Pre Potopa, Zemljin za{titni vodeni omota~ je odr`avao globalnu klimu sa su{tinski jednoli~nom temperaturom. Po{to su razlike temperatura glavni uzrok vetra i oluja, mo`emo da zaklju~imo da su oluje i sna`ni vetrovi, kao i jake ki{e, bili nepoznati pre Potopa. Ali sa kondenzovanjem i talo`enjem vodenog omota~a, za{tita je uklonjena. Vazdu{ne mase blizu polova su po~ele da se hlade, a one blizu ekvatora da se zagrejavaju intenzivnije, i ubrzo je otpo~eo veliki kompleks atmosferskih kretanja. ^ak i danas, meteorolozi nisu sigurni u vezi prirode atmosferskog kru`enja i njenih komponenti, tako da bi poku{avanje opisivanja vetrova koji su se razvijali po prvi put na planeti napunjenoj vodom bilo samo naga|anje. To, kao i osnovni zna~aj temperaturnih razlika, iznosi Star: “Ali kontrola vremena i klime sada izgleda jo{ te`a nego {to se smatralo. Izgleda da kompleks nasumi~nih, nekontrolisanih procesa upravlja na{im vremenskim obrascima. Prema tome, bilo kakva op{ta promena bi zahtevala ni{ta manje od izmene toplotne razlike izme|u ekvatora i polova ili stope Zemljine rotacije.”109 Ali izgleda razumno zaklju~iti da bi nove temperaturne razlike koje su se uspostavljale, prouzrokovale stra{ne vetrove {irom planete, sa glavnom komponentom koja se kretala od polova prema ekvatoru uz veliku koli~inu isparavanja i kasnije padanje u obliku ki{e. A takvi vetrovi bi ponovo zapo~eli silovite talase univerzalnog okeana110 sa obnovljenom sedimentnom aktivno{}u na mnogim mestima.

Izostati~ka pode{avanja

Verovatno je pre Potopa Zemljina kora bila u stanju op{te ravnote`e, iako bi veliki pritisci te~nosti zarobljenih unutar “velikoga bezdana” u~inili to nestabilnim stanjem ravnote`e. Princip izostaze (“jednakih te`ina”) zahteva da, u odre|enom vremenskom trenutku duboko u Zemljinoj kori, pritisci usled materijala iznad budu svuda konstantni kako bi se ravnote`a Zemljine kore odr`avala. Tako bi, regioni visoke topografije morali da budu regioni niske gustine i obrnuto. Verovatno nije bilo zna~ajnih regionalnih razlika u gustinama kopna pre Potopa, i shodno tome ni veoma velikih regionalnih razlika u visini. Planine su bile relativno niske, a okeaska dna relativno plitka u pore|enju sa sada{njim uslovima. Ali sa Potopom, nekoliko faktora je kombinovano kako bi uni{tilo prepotopnu geofizi~ku ravnote`u. Velike mase vode i drugih materijala bili su izba~eni iz zemlje. Sa druge strane, podjednake ili mase jo{ ve}ih zapremina sedimenata bile su formirane i natalo`ene na velikom dnu mora, verovatno odgovaraju}i onome {to se sada naziva geosinklinala. Odigralo se op{te ponovno talo`enje prepotopne topografije, postavljaju}i Zemljinu koru izvesno vreme u stanje izostati~ke nestabilnosti. Detalji onoga {to se odigralo tek treba da budu izra|eni i verovatno se ne mogu izna}i trenutno. Intenzivni kompresivni pritisci su verovatno bili proizvedeni u Zemljinoj kori, kako su prethodni povr{inski materijali po~eli da 204

se nakupljaju u pukotinama nastalim posle izlaska lave i vode.111 Usled manje gustine, novonatalo`eni sedimenti bi se lako deformisali i izdigli pod delovanjem takvih sila. Te`i materijali bi te`ili da potonu, formiraju}i duboke basene, pri ~emu bi se lak{i materijali izdizali i formirali kontinente. Pokreta~ki mehanizam koji je zapo~eo sile izostati~kog pode{avanja je mogao da bude veliki vetar, sa gigantskim talasima i sna`nim strujama koje bi svakako bile njime proizvedene, kako biblijski opis (1. Mojsijeva 8,1-3 i Psalam 104,5-9) izgleda ukazuje. U svakom slu~aju, bez obzira na ta~nu prirodu uzroka, ka`e se da je proces kojim su kopna otkrivena, kojim su se planine izdigle i baseni potonuli, zapo~eo sedmog dana sedmog meseca (vidi diskusije od ranije, str. 14-15). Prvog dana desetog meseca “pokaza{e se vrhovi od brda” (1. Mojsijeva 8,5). Nije neophodno istaknuti da se, tokom ovog perioda orogeneze, ponovo odigrala sna`na erozija i talo`enje sedimenata. Naro~ito bi preovladavao fenomen turbiditnih tokova. Novi natalo`eni sedimenti jo{ uvek bi bili relativno meki i neo~vrsli, a nametanje novih gradijenata i struja nad njih, kako je kopno po~elo da se izdi`e, svakako bi zapo~elo delovanje spiranja u velikoj razmeri. Tako nastalo me{anje vode i blata, niz padine, samo bi po sebi prouzrokovalo sna`nu podmorsku eroziju i krajnje ponovno talo`enje. Velika sedimenta mo} tih turbiditnih struja, ili gustih struja kako se tako|e zovu, je shva}ena nedavno, ali je odgovaraju}e prikazana i terenskim podacima i laboratorijskim istra`ivanjima. “Kada velike koli~ine sedimenata po~nu da klize niz padinu, smatra se da, u mnogim slu~ajevima, mase sedimenata postaju pome{ane sa vodom kako bi formirale gustu struju... Laboratorijska i teorijska istra`ivanja, pre svega Kenena (Kuenen), nema~kog geologa, pokazala su da je koncept gustih struja opravdan... Zemljotres u Grend Benksu (Grand Banks) 1929. godine je izgleda pokrenut velikim klizi{tem koje je brzo postalo pome{ano sa vodom i postalo gusta struja. Ta struja je zatim tekla niz padinu brzinama i do 80 km na ~as, i tokom 13 sati je presekla podmorske telegrafske kablove jedan za drugim, niz padinu, na razdaljini od 485 km. Struja je naletela na abisalnu ravan na razdaljini od 1.000 km, gde je natalo`ila sedimente do jednog metra debljine.”112 Sa pojavom kopna i izlaskom Noja i drugih putnika Barke, mo`e se slobodno re}i da se period Potopa zavr{io. Ali se ne mo`e smatrati da je sada{nja ravnote`a izme|u razli~itih hidrolo{kih i fiziografskih faktora Zemlje trenutno ostvarena. Nema sumnje da su efekti tih dubokih promena na Zemljinoj povr{ini i atmosferi mogli da se ose}aju vekovima i mo`da se jo{ uvek ose}aju do izvesne mere. Neki od tih problema efekata posle Potopa bi}e izneti u kasnijem odeljku. Ukratko smo skicirali neke od zaklju~aka koji se mogu izvesti na osnovu biblijskog zapisa samog Potopa, {to se ti~e prirode geolo{kog delovanja koje ga je pratilo. Izgleda da je neizbe`an zaklju~ak da je to bio veliki doga|aj, u potpunosti bez paralela sa celokupnom geolo{kom istorijom Zemlje, uz sedimentaciju i fosilizaciju u razmeri koja nikada nije dostignuta pre ili posle, ako je Biblija pouzdan svedok, kao {to mi naravno insistiramo da jeste. 205

REDOSLED SLOJEVA

Ovi zaklju~ci su podlo`ni testiranju na velikom broju mesta. Neki od njih }e biti sada razmatrani u svetlu geolo{kih terenskih podataka, sa ciljem utvr|ivanja op{te valjanosti okvira Biblije za organizovanje i uskla|ivanje geolo{kih podataka. O~igledno da se veoma zna~ajan deo geologije Zemljine kore mora objasniti Potopom, ako je biblijski zapis istinit. Na primer, najo~iglednija implikacija biblijskog zapisa jeste da je veliki deo fosilnih naslaga zemlje morao da bude povezan ili sa vulkanizmom ili sa vodenim delovanjem, naro~ito sa ovim drugim. Veliki obim takvih sedimentnih slojeva se opisuje na slede}i na~in: “Oko tri ~etvrtine, mo`da i vi{e, kopnene oblasti zemlje, 140.000.000 km2, ima sedimentne stene na povr{ini ili direktno ispod Zemljine kore... Debljina slojevitih stena varira od nekoliko metara do 12.000 m ili vi{e na bilo kom mestu... Veliki deo slojevitih stena se sastoji od nanosa plitkih voda.”113 Upravo to se o~ekuje ako su vode op{teg Potopa ikada prekrile zemlju. Sli~no tome, ve} smo skrenuli pa`nju na {irok geografski raspored nedavnih vulkanskih nanosa, i preko kopna i na okeanskom dnu, upravo kako bi biblijski opis na to ukazivao.

Tektonsko poreklo kontinentalnih blokova

Jo{ jedan biblijski zaklju~ak je da su se kontinentalni blokovi izdigli brzo, geolo{ki govore}i, u odnosu na okeanske basene. To jest, kontinentalni sprudovi, koji ozna~avaju granice izme|u kontinentalnih i okeanskih blokova, su morali da se formiraju tektonski, a ne nekom vrstom sedimentnog delovanja. To tako|e izgleda potvr|eno fizi~kim dokazima. “Teorija da su kontinentalne padine ostvarile svoj sada{nji oblik kao rezultat klizanja raseda na kontaktu kontinentalnih blokova sa okeanskim blokovima Zemljine kore je izgleda u skladu sa vi{e uo~enih ~injenica nego {to su to druge teorije.”114

Redosled slojeva

Ali, sada moramo da razmotrimo najva`nije pitanje redosleda talo`enja tih slojeva. Ovaj pretpostavljeni redosled je na~injen na osnovu prihva}enog sistema geohronologije i istorijske geologije. On predstavlja ki~mu teorije organske evolucije, sa svojim navodnim prikazom postepenog razvoja svih oblika organizama od jednostavnih po~etaka, kroz razli~ite geolo{ke periode, {to je pokazano fosilima koji se nalaze u sedimentnim stenama. Tako je najjasnije svedo~anstvo velikog doga|aja u kome “tada{nji svijet bi vodom potopljen i nestade” (2. Petrova 3,6) pretvoreno u pretpostavljeni stenoviti zapis postepene organske evolucije! Me|utim, kao {to smo ve} napomenuli, taj zapis se pokazuje krajnje fragmentaran i protivre~an prilikom bli`eg ispitivanja. Pokazano je da navodne promene izme|u razli~itih sistema ~esto ne postoje. Istakli smo da bilo {ta

206

{to se pribli`ava potpunom geolo{kom stubu nikada nije prona|eno ni na jednom mestu na Zemljinoj povr{ini, ve} samo jedan ili veoma malo sistema u najboljem slu~aju. ^ak i oni koji su prona|eni na datom lokalitetu sasvim ~esto imaju jedan ili vi{e zna~ajnih sistema koji nedostaju, u pore|enju sa standardnim stubom, ~esto bez bilo kakvih fiziografskih dokaza da se navodni period erozije izme|u perioda talo`enja ikada stvarno odigrao. I uop{te nije neubi~ajeno da se slojevi na|u u potpunosti van utvr|enog redosleda sa “starijim” slojevima koji le`e skladno na vrhu “mla|ih” slojeva. A sve ovo, kao {to smo vi{e puta nagla{avali, sna`no protivre~i teoriji uniformizma i geolo{kih doba. Ali, upravo to bi se o~ekivalo u svetlu biblijskog zapisa. U nekim oblastima bi se natalo`ila jedna grupa sedimenata, a u drugim oblastima potpuno razli~ita grupa u zavisnosti od izvornih oblasti i smena talo`nih struja. Tako bi se, uz pomo} velikog kompleksa tokova i talasa i sedimenata sa svojim zarobljenim organizmima, raznovrsni tipovi sedimentnih stena ~ak natalo`ili direktno na kristalastu osnovu. Navodimo ponovo dr Spikera, sa univerziteta u Ohaju: “Tako|e, koliko puno geologa je razmi{ljalo o ~injenici da se na kristalastoj osnovi ~esto nalaze ne samo kambrijumske, ve} i stene svih starosti?”115 To izgleda kao retori~ko pitanje, po{to ni Spiker ni bilo ko drugi ne poku{ava da odgovori na njega. Izgleda da je nemogu}e odgovoriti na zadovoljavaju}i na~in na osnovu ortodoksne geologije, iako izgleda da Spiker nekako smatra da je to dokaz krajnje uniformnosti geolo{kih procesa u prostoru i vremenu. U stvari je, naravno, savr{eno dosledan sa opisom Potopa. Zanimljivo je napomenuti, usput, da ~ak i da se kambrijumske stene prihvate kao najstarije stene koje nose fosile, problem evolucije bi i dalje bio daleko od toga da bude re{en. Kako Led ka`e: “Ve}ina paleonotologa danas malo razmi{lja o fosilnim stenama starijim od kambrijumskih, ignori{u}i najzna~ajniju nedostaju}u kariku od svih. Zaista, nedostaju}i prekambrijumski zapis ne mo`e pravilno biti opisan kao karika zato {to on predstavlja u stvari, oko devet desetina lanca `ivota: prvih devet desetina.”116

Rano zatrpavanje morskih organizama

Naravno, na lokalitetima na kojima se vi{e od jednog sistema nalazi izlo`eno, ili otkriveno erozijom ili na neki drugi na~in, ~esto se pronalazi da najni`i slojevi sadr`e najprostije (i prema tome navodno starije) organizme, obi~no morske organizme. Me|utim, to uop{te ne dokazuje evoluciju, kako se obi~no tvrdi, ve} sasvim dobro svedo~i da su ti morski organizmi bili, kako bi se o~ekivalo, natalo`eni prvi i najdublje u sedimentima Potopa. Dva faktora se kombinuju kako bi na~inili to op{tim, iako nikako neprikosnovenim, pravilom. Morsko dno, i dubokih i plitkih mora, bilo bi prvo pogo|eno razvaljivanjem izvora velikog bezdana. Ovaj zaklju~ak je podr`an ~injenicom da su slojevi koji se obi~no nalaze najni`e u stubu - morski slojevi, koji sadr`e 207

morske organizme. Govore}i o kambrijumskim slojevima, navodno, najstarijim fosilnim slojevima, imamo: “Najmanje 1.500 vrsta beski~menjaka je poznato u kambrijumu, svi su morski, od ~ega su 60% trilobiti, a 30% brahiopodi.”117 Isto bi se uveliko moglo re}i i za periode ordovicijuma, silura i devona, bar {to se faune ti~e, iako tu postoje dokazi za floru kontinentalnog tipa. Tek se u slojevima perma-karbona, ve} uveliko u geolo{kom stubu, nailazi na prve kopnene `ivotinje.

Hidrodinami~ka selektivnost voda u pokretu

Drugi faktor koji te`i da obezbedi talo`enje najjednostavnih morskih organizama u najdubljim slojevima jeste hidrodinami~ka selektivnost vode u pokretu u odnosu na ~estice sli~ne veli~ine i oblika, zajedno sa efektom specifi~ne te`ine tih organizama. “Brzina talo`enja velikih ~estica je nezavisna od viskoznosti te~nosti; direktno je proporcionalna kvadratnom korenu pre~nika ~estice, direktno proporcionalna sferi~nosti ~estice i direktno proporcionalna razlici izme|u gustina ~estica i te~nosti podeljenoj sa gustinom te~nosti.”118 Ti kriterijumi su izvedeni na osnovu istra`ivanja hidrodinami~kih sila koje deluju na potopljena tela i dobro su utvr|eni. Drugim re~ima, vode u pokretu (ili ~estice u pokretu u mirnoj vodi) ispoljavaju silu trenja na tim telima, koja zavisi od gore iznesenih faktora. ^estice koje se kre}u }e te`iti da se primire u zavisnosti pre svega od svoje specifi~ne te`ine i sferi~nosti. Zna~ajno je da su organizmi koji se pronalaze u najni`im slojevima, kao {to su trilobiti, brahiopode, itd, veoma “izdu`eni” i sa prili~no velikom gustinom. Lju{ture tih i ve}ine drugih morskih organizama su sastavljene pre svega od kalcijum-karbonata, kalcijum-fosfata i sli~nih minerala, koji su prili~no te{ki te`i, na primer, od kvarca, naj~e{}eg sastojka obi~nih peskova i {ljunka. Ti faktori bi samo ispoljili veoma selektivno delovanje, te`e}i ne samo da natalo`e jednostavnije (sferi~nije i manje diferencirane) organizme bli`e dnu sedimenata ve} i da razdvoje ~estice sli~nih veli~ina i oblika, formiraju}i karakteristi~ne stratigrafske “horizonte” faune sa slo`enom strukturom natalo`enih organizama, ~ak i sli~nih vrsta, koja se pove}ava sa pove}anjem visine sedimenata. Nije neverovatno da je to jedan od glavnih razloga za{to slojevi odaju povr{inski izgled “evolucije” sli~nih organizama u uzastopno vi{im slojevima.119 Naravno, ove veoma izra`ene mo}i “sortiranja” hidrauli~kog delovanja su u stvarnosti validne samo statisti~ki, a ne univerzalno. O~ekivalo bi se da te lokalne osobenosti turbulencije, stani{ta, sastava sedimenata, itd, prouzorkuju lokalne varijacije grupa organizama, sa ~ak povremenim raznorodnim skupovima sedimenata i organizama velike raznovrsnosti oblika i veli~ine. Ali, u proseku, sortiraju}e delovanje je sasvim efikasno i definitivno bi razdvojilo lju{ture i druge fosile na upravo onakav na~in na kakav se pronalaze, sa odre|enim fosilima koji preovladavaju u odre|enim horizontima, pri ~emu bi se slo`enost takvih “indeks fosila” pove}avala porastom visine stuba, bar uop{teno gledano. 208

Ve}a pokretljivost ki~menjaka

Tako|e je razumno, u svetlu biblijskog opisa, o~ekivati da se ki~menjaci prona|u na ve}oj visini u geolo{kom stubu od prvih beski~menjaka. Ki~menjaci generalno poseduju daleko ve}u pokretljivost, a taj faktor, zajedno sa njihovim stani{tima na otvorenom moru, normalno bi spre~io njihovo zatrpavanje i talo`enje u najdubljim sedimetima. Najprostiji ki~menjaci, ostrakodermi, prvi put su prona|eni, a i tada samo fragmentarno, u slojevima ordovicijuma. Ribe se nalaze obi~no u sloju devona, ~esto u velikim sedimentnim “grobljima”, ukazuju}i na nasilno talo`enje, i ~esto u slatkovodnim nanosima. O~igledno je da ribe normalno ne umiru i postaju fosilizovane pod takvim okolnostima kao {to su ove, ve} ih obi~no ili strvo`deri pojedu ili plutaju na povr{ini dok se ne razlo`e. Celokupan izgled slojeva fosilnih riba ukazuje na nasilno zatrpavanje u brzo kre}u}im sedimentima delte. Izvor ovih masa sedimenata u kojima su zatrpani morski ki~menjaci je u velikoj meri kontinentalne prirode. To je, na primer, ta~no za naj~uveniji sloj devonskih riba, kod Old Red Sendstona (Old Red Sandstone) u Velikoj Britaniji i odgovaraju}im formacijama planine Ketskil (Catskill Mountain) u Sjedinjenim Dr`avama. Karakter tih taloga se izgleda mo`e objasniti samo pomo}u sna`nih struja koje prenose ogromne koli~ine sedimenata ulaze}i u drevna jezera ili mora tih oblasti i zatrpavaju}i na stotine hiljada riba i drugih vodenih organizama. Sve se to mo`e lako shvatiti u svetlu biblijskog Potopa, ali je te{ko objasniti na bilo kakav drugi na~in.

Zatrpavanje kopnenih `ivotinja i biljaka

Na drugim lokalitetima, i mo`da ne{to kasnije tokom perioda izdizanja voda Potopa, uop{te gledano, o~ekivalo bi se da kopnene `ivotinje i biljke budu zahva}ene sedimentima i zatrpane; a to je, naravno, upravo ono {to slojevi pokazuju. Naravno, to bi bilo samo op{te pravilo i bilo bi mnogo izuzetaka, kako bi se struje me{ale iz svih pravaca, naro~ito kako bi kopno postojalo sve potopljenije i kako bi sve vi{e i vi{e vodozemaca, gmizavaca i sisara bilo zahva}eno vodama. Ne bi se o~ekivalo da se prona|u, na bilo kom lokalitetu, neprekidne serije svih mogu}ih tipova slojeva; stvarni slojevi bi zavisili od lokalnih prilika smera struja i izvornih oblasti sedimenata i na~ina na koji bi se to menjalo tokom perioda Potopa. Iako uop{teno, kao statisti~ka srednja vrednost, slojevi bi te`ili da budu natalo`eni upravo na na~in koji im je bio pripisan standardnim geolo{kim stubom. To jest, iznad slojeva morskih ki~menjaka prona{li bi se vodozemci, zatim gmizavci, i kona~no ptice i sisari. To je u skladu sa: (1) pove}anom pokretljivo{}u i time pove}anom sposobno{}u da se izbegne poplava; (2) opadaju}om gustinom i drugim hidrodinami~kim faktorima koji te`e da promovi{u raniju i dublju sedimentaciju, i (3) pove}anom visinom stani{ta i prema tome vremenom potrebnim da bi Potop dosegao dovoljne stupnjeve kako bi ih preplavio. Ovaj red je upravo ono {to bi se o~ekivalo u svetlu opisa Potopa i, prema tome, daje nove posredne dokaze za istinitost opisa; nikako nije neophodno re}i da je taj red dokaz za organsku evoluciju iz jednog stupnja u drugi. A ~injenica da se, iako se ovaj red uop{teno mo`e o~ekivati,

209

pronalaze mnogi izuzeci, uklju~uju}i praznine i inverzije, tako|e se svakako o~ekuje na osnovu doga|aja Potopa, ali je krajnje te{ko objasniti logi~ki evolucijom i uniformizmom. U permu i karbonu, blizu vrha paleozojskih slojeva, prvi put se sre}u ostaci kopnenih `ivotinja. To, prema tome, ozna~ava va`an stupanj perioda Potopa, kada su manji i manje pokretljivi vodozemci i gmizavci bili zahva}eni i odneseni potopnim sedimentima. Mogu}e je da je ta ~injenica nekako povezana sa ~injenicom da su u stenama perma i karbona prona|eni veliki konglomerati i ispruganosti koje su pogre{no protuma~ene kao glacijalne naslage. U su{tini ovaj horizont predstavlja onaj u kome su kontinentalni i okeanski sedimenti po~eli da se sre}u i me{aju u velikoj razmeri. Ve} smo pokazali da je tuma~nje permskih naslaga na osnovu ledenog doba neodgovaraju}e; perm, kao i drugi slojevi, ukazuje na svetski toplu klimu. Kako Njuel ka`e: “Perm zapadnog Teksasa le`i unutar onoga {to bi moglo jednostavno biti pantropska provincija. Nedostatak dobro definisane zonacije na osnovu geografske {irine u severnoj {umskoj fauni na ve}im geografskim {irinama, sa druge strane, ukazuje na preovladavanje blagih klima duboko u arkti~kim regionima. Fauna perma ju`ne hemisfere ne daje previ{e informacija u pogledu klimatske zonacije...”120

Formiranje slojeva uglja

Tako|e na ovom stupnju po~injemo da nailazimo na velike koli~ine uglja. Ve} smo spomenuli veliki broj slojeva uglja koji postoji {irom sveta i u ve}ini delova geolo{kog stuba, {to nedvosmisleno ukazuje na velike akumulacije preobra`ene biljne materije, i istakli smo potpunu nesposobnost uniformisti~ke teorije za obja{njenje tih slojeva. Fizi~ki dokazi jasno prikazuju ~injenicu da su slojevi uglja natalo`eni vodom, u kojoj su velike grupe biljaka preno{ene povr{inom potopnih reka, zatim no{ene napred i nazad promenljivim strujama dok kona~no nisu done{ene do nekog basena talo`enja, gde bi bile spu{tene reakcijom struje iz drugog smera koja mo`da nosi neorganske materijale, zatim drugom strujom sa teretom od biljnjih ostataka, i tako dalje. Jedine ~injenice navedene u korist teorije mo~varnog treseta za formiranje uglja, kao {to su uspravna stabla, stigmarije, itd, mogu, kao {to smo videli, podjednako dobro ili jo{ bolje da budu protuma~ene na osnovu prirode splavova vegetacije koja je plovila do svog kona~nog mesta talo`enja poplavnim vodama. Dr Heribert-Nilson, posle obimne rasprave o fizi~kim i biolo{kim aspektima slojeva uglja i dve teorije njihovog formiranja, autohtone (rast na mestu) teorije i alohtone (vodom preno{ene) teorije, zaklju~uje: “Postepeno autohotno formiranje slojeva uglja je isto toliko neverovatno kao {to je bilo i autohtono formiranje slojeva sa pome{anim faunama i florama. Te{ka situacija ~ini neophodnim traganje za alohtonim procesima ogromne veli~ine i svetskih efekata.”121 Ovaj zaklju~ak je dvostruko zna~ajan po tome da dr Heribert-Nilson, koji je botani~ar i paleobotani~ar velike sposobnosti i dugog iskustva, nije 210

poku{ao da odbrani ili pro{iri geolo{ku teoriju Potopa dolaze}i do svog zaklju~ka ve} je doslovno bio naveden na takav zaklju~ak te`inom ~injenica. Poku{ao je da objasni neke od tih stvari ponovljenim kataklizmama na sli~an na~in kao Kivije, ali o~igledno da na~in formiranja uglja savr{eno odgovara biblijskom Potopu. Mo`e se postaviti pitanje da li bi biljni ostaci, ~ak i da su natalo`eni vodom na na~in pretpostavljen alohtonom teorijom, mogli da budu preobra`eni u ugalj u relativno kratkom periodu vremena posle Potopa. Nekako, preovladava utisak da su potrebni ogromni periodi vremena da bi se ugalj formirao, ~ak i po{to su materijali natalo`eni. Me|utim, mi{ljenje je neosnovano po{to detalji procesa formiranja uglja nisu jo{ uvek precizno shva}eni. “Razmatranje izvora energije za procese preobra`avanja koji pretvaraju biljne ostatke u ugalj visokog kvaliteta navode na zaklju~ak da ni bakterije, hidrostati~ki pritisak, ni lokalizovane visoke temperature nisu bili geolo{ki aktivni agensi.”112 Prema tome, iako je pretpostavljeno da su bakterijska aktivnost, pritisak i temperatura bili agensi za pretvaranje ostataka treseta u ugalj, nedavna istra`ivanja su prikazala da to ne odgovara stvarnosti. Izgleda verovatnije da je agens bio primena sila pritiska,123 a one bi bile prili~no visoke tokom poslepotopnog perioda tektonskog preure|ivanja. Niti bi bili neophodni dugi periodi vremena za njihov rad. [tucer je istakao: “Pecold (Petzoldt) (1882) opisuje veoma upe~atljiva opa`anja koja je na~inio tokom konstruisanja `elezni~kog mosta kod Alt Brasaha (AltBreisach), blizu Frajburga (Freiburg). Drvena trupla koja su postavljena u zemlju su bila pritisnuta blokovima koji su se nalazili iznad njih. Ispitivanje tih kompresovanih stabala je pokazalo da se u centru kompresovanog stabla nalazila crna supstanca nalik na ugalj. Od centra prema povr{ini se naizmeni~no menjala boja od crne, tamno braon, svetlo braon i kona~no `ute. Supstanca nalik na ugalj, odgovara, po svom hemijskom sastavu, antracitu, a zacrnjeno drvo odgovara mrkom uglju.”124 [tucer tako|e opisuje raznovrsne eksperimente koji su, uz odre|en stepen uspeha, poku{ali da sinteti{u ugalj u laboratoriji, primenom razli~itih pritisaka. Iz tih i drugih razloga, Mur, ameri~ki geolog uglja, ka`e: “Na osnovu svih dostupnih ~injenica izgleda da se ugalj mo`e formirati za veoma kratko vreme, geolo{ki govore}i, ako su uslovi povoljni.”125 A mi dodajemo da uslovi za njegovo formiranje nikada nisu bili toliko povoljni, pre ili posle, kao tokom perioda Potopa!

“Mezozojski” slojevi i dinosaurusi

Idu}i vi{e po geolo{kom stubu (iako ne uvek, ili ~ak ni obi~no, vi{e u stvarnoj formacijskoj superpoziciji), nailazimo na obilne mezozojske slojeve, uklju~uju}i sisteme trijasa, jure, krede. “Indeks fosili” za te slojeve su ponovo morski organizmi, naro~ito amoniti. Ponovo postoji veliki broj razli~itih vrsta i razli~itog karaktera morskih organizama tog perioda, i izgleda da oni ulaze 211

u veliki broj vi{e ili manje karakteristi~nih “horizonata” koji su kori{}eni kao osnova za me|uregionalno i ~ak za me|ukontinentalno povezivanje. Mogu}e je da se te zone sli~nih grupa mogu objasniti na istoj osnovi kao i zone sli~nih grupa trilobita i brahiopoda iz slojeva paleozoika. Navodno podudarni kontinentalni slojevi mezozoika sadr`e verovatno najzanimljivije fosile, to jest fosile velikih dinosaurusa. Pitanje iznenadnog izumiranja tih mo}nih organizama, koji su navodno vladali zemljom toliko dugo, jo{ uvek je jedna od najve}ih misterija uniformisti~ke paleontologije. Razli~ite teorije su predlagane, kao {to je uni{tenje vulkanima, promene u sredini, sve ve}i broj sisara koji je jeo jaja dinosaurusa, nekakva vrsta epidemije neke bolesti dinosaurusa, itd. “Postoji odre|en broj teorija koje su iznete za obja{njavanje iznenadnog izumiranja dinosaurusa {irom sveta. Svaka teorija }e objasniti smrt dinosaurusa na nekim mestima, ali poku{aji da se primeni bilo koja od njih, ili njihove kombinacije, na svetsko izumiranje su propali. Pri~a o dinosaurusima je kao misteriozni triler sa iscepljenom poslednjom stranicom. Najzna~ajniji deo nedostaje. To je ta~no, i paleontolog to zna. Tako|e zna da zagonetka verovatno nikada ne}e biti re{ena.”126 Ili bar ne}e nikada biti re{ena sve dok paleontolozi insistiraju na uniformisiti~kom obja{njenju. Biblijski Potop je sasvim odgovaraju}e obja{njenje.127 Jo{ jedna misterija povezana sa dinosaurusima je veliki broj ogromnih groblja dinosaurusa prona|enih u razli~itim delovima sveta. Zatrpavanje tako velikog broja takvih krupnih organizama doslovno zahteva neki oblik katastrofi~kog delovanja. Jedna takva lokacija, Nacionalni spomenik dinosaurus, u Juti i Koloradu, u Morison formaciji Jure, na primer, sadr`i ostatke vi{e od 300 dinosaurusa mnogih razli~itih vrsta. “Oblast kamenoloma je groblje dinosaurusa, a ne mesto na kome su umrli. Ve}ina ostataka je verovatno plovila niz reku koja je tekla isto~no, dok nisu nai{li na plitak pe{~ani sprud. Neki od njih, kao {to su stegosaurusi, su mo`da stigli sa daleko udaljenih kopnenih oblasti sa zapada. Mo`da su se udavili poku{avaju}i da pre|u tok reke ili su sprani tokom poplava. Neki od stanovnika mo~vara su mogli da se zaglibe u samom pe{~anom sprudu koji je postao njihov grob dok su drugi mogli da plutaju kilometrima pre nego {to su bili zaustavljeni.”128 Te{ko da bi se mogao tra`iti bolji opis na~ina na koji su ti veliki gmizavci bili zahva}eni, udavljeni i zatrpani potopnim vodama. [to se ti~e promene unutar dinosauruske linije, najupadljivija je bila tendencija za svaku grupu da “evoluira” od malih predaka do velikih potomaka. Dr Kolbert, verovatno vode}i autoritet po pitanju dinosaurusa, ka`e: “Zanimljivo je napomenuti da je gigantizam ostvaren nezavisno u razli~itim odvojenim linijama evolucije dinosaurusa. Iznova je u kolektivnoj istoriji tih gmizavaca filogenetska linija imala svoj po~etak sa malim `ivotinjama i veoma brzo napredovala do `ivotinja velike ili ~ak ogromne veli~ine.”129 Nije jasno koliko se do zaklju~ka ovakve tendencije do{lo na osnovu stvarnih fosilnih pozicija u uzastopnim slojevima, ali u smislu da je zasnovan

212

na objektivnim terenskim ~injenicama, izgledalo bi da je ona samo rezultat sposobnosti ve}ih i zrelijih `ivotinja da du`e izbegavaju poplavne vode. To je upravo ono {to bi o~ekivali da prona|emo, uop{teno, u sedimentima dinosaurusa tokom Potopa.

KRAJNJE NASLAGE POTOPA

Tercijarna stratigrafija

Tercijarni period je popularno poznat kao doba sisara, zbog velikog broja fosila sisara koji se pronalaze u tim slojevima. Me|utim, kao i u slu~aju paleozoika i mezozoika, podela tercijara i njegova stratigrafija je zasnovana prvenstveno na morskim naslagama i morskim organizmima. Osnovni metod podele je uspostavljen na prili~no upe~atljiv na~in. “^arls Lajel je prvi podelio tercijar na eocen, miocen i pliocen na osnovu procenata `ivih vrsta koje su predstavljene u svakoj seriji, pri ~emu se nalazio samo mali broj u najranijim, i veoma veliki procenat u poslednjim serijama. Kasnije je oligocen dodat kombinovanjem nekih od najvi{ih eocenskih slojeva, sa nekim od najni`ih miocenskih slojeva. Jo{ kasnije je uveden izraz ’paleocen’ koji su neki geolozi koristili kako bi predstavili posebnu epohu kenozoika, a drugi kako bi ukazali na najraniji deo eocenske epohe.”130 Tako je prvobitna podela pretpostavljenih namla|ih naslaga bila zasnovana na onome {to se svodi na pretpostavku organske evolucije. Glavni indeks fosili tercijara su morske protozoe poznate kao foraminifere, koje se javljaju u skoro bezbrojnim vrstama i koje su prona|ene u slojevima od najranijeg paleozoika i jo{ uvek postoje u obilju u sada{njim okeanima. Za izvesne vrste tih malih `ivotinjica sa lju{turom se smatra da su bile prili~no univerzalno geografski rasprostranjene u prili~no stratigrafski ograni~enim zonama, {to im je dalo navodnu opravdanost kao indeks fosila. Me|utim, pravi odnosi se obi~no utvr|uju samo unutar opsega odre|enog polja nafte ili neke tako ograni~ene oblasti. U svojoj raspravi o indeks fosilima, fon Engeln i Kaster ukazuju na zna~aj pripisan foraminiferama za prepoznavanje u tim stenama. “U skorijim mezozojskim, naro~ito, i kenozojskim stenama, veliki zna~aj se danas pridaje mikroskopskim jedno}elijskim oblicima foraminifera, kojih ima skoro bezbroj vrsta, i koji su kao graptoliti slobodno plutaju}i i koji su pro`ivljavali brze evolucione promene. Njihove minijaturne lju{ture, pravilno identifikovane, slu`e kao indeks fosili za slojeve koji imaju samo ograni~ene debljine.”131 Me|utim, nedavna istra`ivanja su bacila sumnju na opravdanost datiranja foraminiferama, zasnovanom na razli~itim oblicima lju{tura “bezbrojnih vrsta” tih malih `ivotinja. Sada izgleda da ve}ina razlika u obliku lju{ture mo`e da bude proizvedena kod ~lanova bilo koje vrste i da prema tome ne prikazuje ni evoluciju ni neophodne razlike u hronologiji. Dr Lengenhajm, iz Paleontolo{kog muzeja Univerziteta u Kaliforniji, ka`e: 213

“Po{to fosilni foraminiferi nemaju ekonomski zna~aj, rad Arnolda (1953, 1954) sa vrstom Allogramia laticollaris ima poseban zna~aj za paleontologe. Arnold je izvr{io kompletno istra`ivanje `ivotne istorije `ivih foraminifera i otkrio je, izme|u ostalog, veliko morfolo{ko variranje unutar laboratorijskih kultura... Po{to ti oblici opona{aju ve}inu osnovnih planova test morfologije foraminifera, mo`e se zaklju~iti da je koncept roda i vrste zasnovan na obliku lju{ture - koji uklju~uje sve fosilne foraminifere - zasnovan na nesigurnim biolo{kim kriterijumima... Bilo koji dati oblik tela ili rasporeda komora izgleda da mo`e biti potencijalno izveden iz skoro svakog preda~kog tipa (italik je na{). To je, naravno, od su{tinskog zna~aja i ukazuje da je neophodna ponovna procena mikropaleontologije foraminifera.”132 Drugim re~ima, ako shvatimo implikacije ovih istra`ivanja pravilno, bilo koja pojedina~na vrsta foraminifera mo`e da proizvede testove su{tinski identi~ne sa testovima bilo koje druge vrste. Mo`da umesto “bezbrojnih vrsta” foraminifera postoji samo jedna! Naravno, ovo je prenagla{avanje, ali je op{ta implikacija i dalje opravdana. Ali, {ta je sa naizgled dobro izra|enim i {iroko primenljivim tehnikama mikropaleontolo{kog datiranja zasnovanih na foraminiferama? Izgleda da dobro definisane zone faune u stvari ne predstavljaju evolucione promene, ali svejedno zone i dalje postoje. Odgovor je izgleda taj da su te zone nastale, kao {to smo sve vreme tvrdili, usled hidrodinami~kog delovanja sortiranja potopnih voda i sedimenata u kojima su natalo`eni. Prvobitni metod podele tercijara, na osnovu procenata `ivih i izumrlih organizama, naro~ito meku{aca, kako ga je izradio Lajel na osnovu fosila prona|enih u pariskom basenu,153 se naravno vi{e ne smatra definitivnim, ali osnovna terminologija i podele jo{ uvek postoje. Paleocenski, eocenski i oligocenski slojevi se sada identifikuju u vezi sa ve}im foraminiferama poznatim kao numuliti, koji postoje u vi{e vrsta, ali su osnovni stupnjevi ovih epoha sada podeljeni i povezani prvenstveno na osnovu faune riba i sisara u podudarnim slojevima. Isto je ta~no i za pliocen i miocen, u kojima numuliti vi{e nisu predominantni. Zna~ajno je da se tercijarne naslage obi~no pronalaze u vi{e ili manje izolovanim delovima, a ne u velikim neprekidnim prekriva~ima {to je ~esto pravilo za slojeve paleozoika i mezozoika. Me|utim, postoje vidljivi izuzeci, koji se nekada pojavljuju u velikim geosinklinalama. Verovatno je da tercijarni slojevi predstavljaju u ve}ini slu~ajeva kasnije stupnjeve aktivnosti Potopa, po{to se obi~no pronalaze ili na, ili blizu povr{ine i iznad mezozojskih i/ili paleozojskih slojeva. Me|utim, mora se uvideti da se u nekim slu~ajevima tercijarni slojevi pronalaze kako le`e direktno na osnovnim stenama, a ponekad se nalaze u ~vrstom i kristalastom stanju kao i bilo koji od navodno drevnijih sistema stena, i ~ak se pronalaze kako le`e ispod navodno starijih stena u slu~aju takozvanih raseda sa otklonima. U tim slu~ajevima oni se klasifikuju kao tercijarni, prvenstveno zbog “savremenije” fosilne grupe prona|ene u njima, ali verovatnije predstavljaju ili oblasti u kojima se ta naro~ita grupa organizama natalo`ila ranije u hronologiji Potopa nego {to je to bio slu~aj na drugim lokalitetima, ili su bili ponovo natalo`eni po{to su se

214

raniji slojevi uklonili nekim kasnijim periodima erozije tokom Potopa. U karakteristi~nijim slu~ajevima, tercijarne stene moraju da predstavljaju neki kasniji stupanj u fenomenu Potopa, ~iji detalji tek moraju da se izrade.

Sisari kao indeks fosili

Me|utim, smatra se da su fosilni sisari glavni indikatori razli~itih stupnjeva tercijara, uprkos ~estim tvrdnjama popularnih ud`benika o svetskom kori{}enju morskih indeks fosila. To je istakao stru~njak stratigraf, Ginjo: “Sisari su daleko nezavisniji od lokalnih uslova nego morske `ivotinje. Oni su tako|e vredni za uspostavljanje odnosa izme|u veoma razdvojenih basena, jer vrste, a ~ak i rodovi, smenjuju jedni druge vrlo brzo. U numulitiku, i na drugim mestima u tercijaru, fauna sisara obezbe|uje jedini zaista precizan kriterijum za razgrani~avanje slu~ajeva.”134 Ginjo je prvenstveno zainteresovan za evropsku stratigrafiju, ali on isti~e na prili~no upe~atljivu proceduru kojom su povezani slojevi engleskog i ameri~kog tercijara: “Sve te formacije (ameri~kih centralnih dr`ava) su ponekad krajnje bogate kostima sisara, tako da se mo`e uspostaviti skala faune sisara, apsolutno nezavisna od ameri~ke morske faune. Ali, ova skala se mo`e uporediti sa faunom evropskih sisara, i na taj na~in, sa na{im morskim stupnjevima. Po{to je ova druga povezana sa morskom faunom novog sveta, o~igledno je da ameri~ki stratigrafi mogu da pove`u njihove kontinentalne faune i njihove morske stupnjeve; zanimljiv primer jedinstvenog indirektnog metoda povezivanja.”135 Me|utim, ne mo`e se iz toga zaklju~iti da su te naslage sisara precizno identifikovane i povezane na toj svetskoj osnovi. “Zapazite, {tavi{e, da je hronologija faune sisara, kao i ona zasnovana na morskim faunama, vredna samo unutar odre|enih geografskih granica.”136 Izneti pro{li i sada{nji kriterijumi za podelu tercijara prili~no jasno prikazuju na{e tvr|enje da su ortodoksni koncepti istorijske geologije, skoro u potpunosti subjektivni po karakteru, zasnovani na pretpostavci o ~injenici organske evolucije. Razli~ito povezani stupnjevi, i ~ak epohe, uop{te nisu zasnovane na ~injenicama fiziografske superpozicije, ve} na paleontolo{kim sadr`ajima nanosa, koji su skoro u potpunosti protuma~eni na osnovu pretpostavljenog evolucionog razvoja. Zna~ajno je da se najva`niji paleontolo{ki dokazi za evoluciju pronalaze u tercijarnim slojevima. Dovoljno je samo spomenuti takve ~uvene filogenetske serije kao {to je serija konja ili slona kako bi se ilustrovala ta ~injenica. Kao i u slu~aju dinosaurusa iz mezozoika, tako je i ovde glavna odlika pretpostavljene evolucione serije pove}anje veli~ine tokom vremena. Ovaj fenomen evolucionog pove}anja veli~ine je smatran za univerzalan tako da je bio nazivan “Kopov zakon” (Cope’s Law). Ipak, kako paleonotolog Simpson ka`e: 215

“Porast u veli~ini tela je veoma uobi~ajen, gde je poznati primer promena od eohipusa do savremenog konja. Fenomen je mo`da dovoljno uobi~ajen da bi bio pravilo, ali pravilo ima puno izuzetaka. ^ak i u familiji konja, nekoliko linija razvoja postaju manje, a ne ve}e. Prividni obim tog pravila su preuveli~ali neki nau~nici koji su smatrali da je apsolutan i koji su insistirali da zato {to je ranija `ivotinja bila ve}a od kasnije da ona zbog toga nije predak kasnijoj.”137 Bez obzira kakve su zaista terenske ~injenice o porastu veli~ine sa pove}anjem visine u slojevima, one se ponovo mogu najlak{e objasniti uz pomo} ve}e pokretljivosti ve}ih, ja~ih `ivotinja, i zbog toga njihove ve}e sposobnosti da se povuku pred poplavnim vodama i da izbegnu da budu zahva}ene nabujalim tokovima koji jure niz brda. Postojalo bi puno izuzetaka u tome, naravno, i to je upravo ono {to slojevi te`e da poka`u, po Simpsonu.138 Me|utim, ~e{}e, raznovrsne `ivotinje u serijama (~ak i klasi~na serija konja sadr`i samo relativno mali broj osobenih oblika, sa malo indikacija o bilo kakvoj vrsti postepene promene izme|u oblika) se ne nalaze iznad slojeva na bilo kom lokalitetu ili susednim lokalitetima, ve} se pronalaze na povr{ini na razbacanim mestima {irom sveta, uz filogenetske serije koje se onda konstrui{u prvenstveno na osnovu evolucionih pretpostavki o mogu}im odnosima izme|u tih raznovrsnih organizama. Tako konstruisane serije se zatim iznose kao pozitivan dokaz za evoluciju savremenog konja!

Izdizanja u pliocenu

Verovatno je da mnogi kasniji tercijarni slojevi, koji su pripisani epohama miocena i pliocena, predstavljaju naslage tokom vremena kada su se “planine izdizale, a doline spu{tale”, u poslednjim sedmicama potopnih aktivnosti. To mo`e tako|e da bude ta~no za neke od pretpostavljenih pleistocenskih nanosa. Izdizanja u pliocenu su naro~ito vredna pa`nje i ukazana su sada{njim slojevima pre-pliocenskih slojeva koji se sada pronalaze na velikim visinama i pliocenskim me|uplaninskim nanosima koji su takvog karaktera da pokazuju talo`enje nabujalim tokovima koji su jurili niz novoizdignute planine. “Severno ameri~ko izdizanje se ~esto obele`ava kao kaskadijanska revolucija. Me|utim, ono nije pogodilo samo Kaskadske planine (Cascade Mountains) po kojoj je nazvano, ve} i celu planinsku oblast od Stenovitih planina ka zapadu. Dijastrofizam je uveliko bio epirogen, a ne orogen. Planine su izdignute 1.500 do 3.000 m vertikalno rasedanjem (Siera, Nevada) i izdizanjem (Stenovite planine), a ne nabiranjem. Andi Ju`ne Amerike su bili na sli~an na~in pogo|eni kao i region Apala~a. Velika vulkanska aktivnost je pratila to izdizanje na mnogim lokalitetima... Pliocenska izdizanja u drugim delovima sveta se obele`avaju kao razvoji alpske revolucije jer imaju upe~atljiv izraz u Alpima... Himalaji su stekli veliki deo svoje visine u pliocenu. Pliocenski i pleistocenski dijastrofizam je mo`da najve}i i najrasprostranjeniji koji je zemlja osetila posle prekambrijumskih vremena.”139 216

Tako su ta izdizanja predstavljala zaista svetski fenomen, za koji, kako smo ve} istakli, geolozi nemaju zadovoljavaju}e obja{njenje na osnovu uniformisti~kih principa. Ali, to je upravo ono na {ta bi nas opis biblijskog Potopa naveo da o~ekujemo u slojevima i savr{eno se uskla|uje sa njima. Naravno, jedina prava osnova za razlikovanje izme|u ranijih i kasnijih tercijarnih naslaga je paleontolo{ka, tako da je veliki broj fiziografskih dokaza za izdizanje tako|e prepoznatljiv u navodno ranijim tercijarnim slojevima, paleocenu, eocenu i oligocenu. Prema tome, celokupni tercijarni period je izgleda karakterisan orogenetskim fenomenima zna~ajnog obima, kao i obilnim vulkanizmom. Uop{te gledano, zapis celokupnog tercijara i ranog kvartara, naro~ito u kontinentalnim naslagama, mo`e razumno biti protuma~en kako ~uva zapis poslednjih faza Potopa, uklju~uju}i i krajnje talo`enje koje se mo`e pripisati prvobitnom delovanju poplavnih voda, a tako|e i naslage i geomorfolo{ke fenomene koji se odnose na izdizanje kopna i spu{tanje basena koji su zavr{ili poplavu. Sa druge strane, mo`e se na kraju uvideti da su neki talozi koji su prvobitno pripisani periodu tercijara, kao i pleistocena, u stvari nedavni (to jest, poslepotopni) nanosi. To naro~ito mo`e biti ta~no u onim nanosima koji su relativno neo~vrsli. Nijedno uop{tavanje o ovom pitanju se za sada ne preporu~uje; svaki nanos se mora razmotriti na osnovu sopstvenih lokalnih ~injenica.

Nastavljeni abnormalni uslovi

Zavr{etak Potopa, koji je zauzimao period od ne{to vi{e od godine dana (izme|u vremena kada su Noje i njegova porodica u{li i napustili Barku), nije nikako ozna~avao zavr{etak abnormalnih hidrolo{kih i geomorfolo{kih fenomena. Skoro nezamislivo duboke promene su se odigrale u celokupnoj oblasti kopnene energetike. Talo`enje prepotopnog vodenog omota~a je izgradilo novi hidrolo{ki ciklus, kao i novi ciklus godi{njih doba. Ve}i deo kopnene povr{ine je sada bio zauzet okeanskim basenima i oblastima vodene povr{ine. Prepotopna topografija je u potpunosti izmenjena, pri ~emu su sada veliki planinski lanci i duboki baseni zamenjivali prethodno ne`niju i jednoli~niju topografiju. Uklanjanje za{titnog omota~a oko Zemlje je dozvolilo razvoj krajnjih varijacija temperature du` geografske {irine, sa rezultuju}im velikim vazdu{nim pokretima i uspostavljenim klimatskim zonama. Uklanjanje omota~a je tako|e dopustilo da Zemljina atmosfera propu{ta ve}u koli~inu razli~itih tipova zra~enja i mo`da tako|e me|uplanetarnog gasa ili pra{ine. Izostati~ka pode{avanja stena i vode, i drugih materijala blizu Zemljine povr{ine su bila duboko poreme}ena i izmenjena. I o~igledno je da te i druge geolo{ke promene povezane sa Potopom nisu mogle u potpunosti da budu ostvarene i stabilizovane vekovima.

POSLEPOTOPNA GEOLO[KA AKTIVNOST

Zamrzavanje arkti~kih zemlji{ta

Spu{tanje temperature u oblasti polarnih geografskih {irina, kako se vodeni omota~ kondenzovao i istalo`io, imalo bi trenutne i zna~ajne klimatolo{ke reakcije. Me|utim, prvobitno ve}a temperatura vode u polarnim mori-

217

ma, zajedno sa njihovim neprestanim turbulentnim stanjem, bila je dovoljna da spre~i njihovo zamrzavanje tokom nepoznatog, ali zna~ajnog, perioda. Van svake sumnje, prva voda koja bi se zaista zamrznula bi bila ona koja je pome{ana sa sedimentima koji su se talo`ili u tim regionima, odse~ena od toplijih temperatura i turbulentnog delovanja slobodne vode u otvorenim morima. Tako su se verovatno formirala, u nekim me|ustupnjevima ili kasnijim stupnjevima u periodu Potopa, te velike oblasti neprestano zamrznutih zemlji{ta na Arktiku i sub-Arktiku poznatih kao “ve~iti led”. Zatrpan u tom zamrznutom blatu Arktika nalazi se veliki broj fosilnih sisara, koji su izgleda zarobljeni, i u nekim slu~ajevima delimi~no zamrznuti pre nego {to su se mekani delovi razlo`ili. “Obimni muljeviti aluvijum, sada zamrznut, u centralnoj Aljasci, sadr`i brojnu faunu sisara... Zamrzavanje je o~uvalo ko`u i tkiva nekih sisara. Spisak faune sadr`i dva medveda, vuka, lisicu, jazavca, `deronju, sabljastog tigra, jaguara, risa, dlakavog mamuta, mastodonta, dva konja, kamilu, sajga antilopu, ~etiri bizona, karibua, losa, dve ovce, mo{usno gove~e i tipove jaka, lenjivca i nekoliko glodara. Broj jedinki je toliko veliki da ova grupa kao celina mora da predstavlja dug vremenski period.”140 Prili~no je o~igledno da ti sisari i zamrzavanje aluvijuma koji ih sada sadr`i predstavljaju veoma o{tru promenu klime: “Vreme za~etka ve~itog leda ostaje, svejedno, nepoznato. Fosilni zapis... ukazuje da u ranijem kenozoiku mo`da nije postojao ve~iti led u arkti~kom regionu... Oblasti biv{ih ledenih prekriva~a ne ukazuju ni na kakvu vezu sa rasporedom ve~itog leda.”141

Sibirski slojevi sa mamutima

Bogatstvo sibirskih nanosa mamuta u ve~itom ledu suprotstavlja se opisu uniformista. Iako uniformisti~ki pisci dosledno potcenjuju obim i obilje tih slojeva, ~ak su i njihova priznanja zna~ajna: “U vezi sa ovim se mora spomenuti izumiranje dlakavog mamuta u severnoj Evroaziji. Samo u Sibiru je skupljeno nekih 50.000 mamutskih kljova i prodato za trgovinu slonovom kosti, a ponekad se javljaju i cele `ivotinje o~uvane u zamznutom zemlji{tu. Ovi nalazi su prouzrokovali mnoge pri~e o velikim katastrofama, za koje ne postoji ~injeni~na podr{ka.”142 Mo`da se ne{to manje ograni~ena procena karaktera tih nanosa mo`e videti iz slede}eg: “Izvesna koli~ina (slonove kosti) dobija se iz ogromnih magacina ostataka preistorijskih `ivotinja koji jo{ uvek postoje {irom Rusije, naro~ito u Sibiru u susedstvu Lene i drugih reka koje se izlivaju u Arkti~ki okean. Izgleda da su mamuti i mastodonti bili neko vreme uobi~ajeni {irom cele povr{ine planete. U Engleskoj su iskopane kljove - na primer u Danginiju (Dungeness) - duge i do 3,7 m i te{ke 91 kg. Sibirski nanosi su iskopavani sada ve} skoro dva veka. Izgleda da je prostor neistro{iv kao polje uglja. Neki misle da bi {irenje civilizacije moglo da prouzrokuje potpuni 218

nestanak slonova u Africi, i da }emo se okrenuti tim nanosima kao jedinom izvoru slonove kosti.”143 A arkti~ka ostrva severno od Sibira su opisana kao jo{ gu{}e pakovana ostacima slonova i drugih sisara, kao i gustim naslagama fosilnog drve}a i drugih biljaka, do te mere da celokupna ostrva izgledaju kao da su sastavljena od organskih ostataka. Nije ~udno da su takve stvari “stvorile pri~e o velikim katastrofama”; ~udno je da su uniformisti mogli da ponude bilo kakvo drugo obja{njenje uz imalo ozbiljnosti! Svakako da nema savremenih paralela zatrpavanju slonova ili bilo koje druge vrste sisara, koje se odigrava bilo gde u savremenom svetu. Jo{ uvek nije sasvim jasno da li su ti nanosi na~injeni direktno tokom perioda Potopa ili ubrzo posle, ili oboje,144 ali izgleda sasvim o~igledno da se istrebljenje tako ogromnih horda `ivotinja i njihovo zarobljavanje u zamrznutom zemlji{tu mora nekako objasniti doga|ajima koji su pratili tako univerzalnu vodenu katastrofu kakvu Biblija opisuje. Upe~atljivo je skora{nje istra`ivanje tih arkti~kih fenomena koje ih pripisuje nasilnim katastrofama povezanim sa pomeranjem Zemljine kore. Poreme}aji koje je pretpostavio Ivan Sanderson u svojoj teoriji ~ine na{ prikaz Potopa prili~no uniformisti~ki u pore|enju sa njegovim. Na primer: “Iznenadno masovno izbacivanje pra{ine i gasova prouzorokovalo bi formiranje ogromnih koli~ina ki{e i snega, i moglo bi da bude toliko veliko da prekrije sunce danima, nedeljama, mesecima ili ~ak godinama, ako su se pokreti Zemljine kore nastavili. Vetrovi izvan bilo ~ega danas poznatog bi jurili, a hladni frontovi ogromnih du`ina bi se izgradili sa krajnjostima temperature na obe strane. 40 dana i no}i bi padao sneg na jednom mestu, svetski {iroke poplave na drugom, i uragani i zemljotresi koji su prouzrokovali klizi{ta i plimne talase na tre}em, i mnogi drugi poreme}aji.”145 Sanderson pripisuje brzo zamrzavanje tih mamuta, koji su bili sa~uvani u celini, velikim “mehurima” ohla|enih vulkanskih gasova koji su prvo izba~eni u stratosferu, a zatim brzo padali i potiskivali vazduh radijalno. Drugi su bili zahva}eni intenzivnim vetrovima i poplavama, pri ~emu su njihove kosti postale pome{ane sa velikim brojem drugih `ivotinja, onako kako se danas nalaze na Aljasci i drugim mestima. “To je upravo onakvo stanje kakvo pronalazimo na Aljasci, gde su mamuti i druge `ivotinje, uz jedan ili dva zna~ajna izuzetka, bili doslovno raskinuti na delove dok su jo{ uvek bili sve`i. I mladi i stari organizmi su bili razbacani, izme{ani i zatim zamrznuti. Me|utim, tako|e postoje druge oblasti u kojima su `ivotinje pome{ane, ali su imale vremena da se razlo`e pre nego {to budu zamrznute; a druge su bile razlo`ene do kostiju i zatim su bile ili zamrznute ili ne. Pored toga, ponovo, postoje sli~ne ogromne mase `ivotinja, uklju~uju}i celokupne familije ili krda, nakupljene zajedno u jarugama i re~nim koritima i drugim rupama, ali gde ostaju samo kosti.”146 Zanimljivo je da je isti autor 13 godina ranije pisao o istom predmetu, i da je u to vreme pratio uobi~ajeno uniformisti~ko gledi{e da su mamuti upali u rupe i jaruge ili da su se udavili u re~nim poplavama, i da je razlog za nji219

hovo izumiranje bila niska stopa ra|anja! Me|utim, dalje istra`ivanje ga je ubedilo da su takva obja{njenja bila potpuno neodgovaraju}a, i on je bio naveden na geolo{ki “jereti~ki koncept” katastrofizma kao na neizbe`an odgovor. Me|utim, umesto da se vrati biblijskom katastrofizmu (prethodno je pisao: “Biblijska teorija, da je Potop bio agens kojim su te `ivotinje bile ubijene, bila je pobijena jednostavnom logikom i savremenom racionalizacijom”)147 prona{ao je naturalisti~ko obja{njenje na osnovu Hapgodove nedavne teorije pomeranja kore, na koju se ranije pozvao.148 Pri bilo kojoj stopi, jasno je da je katastrofizam veoma velike magnitude sam po sebi dovoljan da objasni takve stvari. “Me|utim, najve}a zagonetka je kada su, za{to i kako sve te grupe organizama, i u tako apsolutno velikim brojevima, ubijene, izme{ane i zamznute u toj u`asnoj nesre}i?”149 Tvrdimo da se odgovor na zagonetku mora prona}i na osnovu Potopa opisanog u 1. Knjizi Mojsijevoj.

GLACIJALNI PERIOD

Po~etak ledenog doba

I onda po~inje jo{ jedna posledica Potopa, od ogromnog zna~aja. Kako su uspostavljeni savremeni ciklusi isparavanja, atmosferske turbulencije i prenosa vodene pare, i kondenzacije i talo`enja, sneg je po~eo da pada, sasvim mogu}e po prvi put u Zemljinoj istoriji. Kao {to smo ve} videli, postoje jaki dokazi da je klima celokupnog sveta pre Potopa bila jednoli~no blaga i prijatna. Taj sneg, padaju}i prvenstveno u arkti~kim i antarkti~kim regionima, bio je prvenstveno prouzrokovan hidrolo{kim ciklusom iz voda koje od tek nedavno prekrivaju zemlju. Velike koli~ine snega su se tako|e nagomilavale na planinama koje su upravo bile izdignute. Na taj na~in, velike koli~ine vode su bile uklonjene iz okeana i skladi{tene u polarnim regionima u obliku velikih ledenih kapa, za koje glacijalni geolozi veruju da su u nekim trenutcima dostizale ogromnu veli~inu kontinentalnih ledenih prekriva~a hiljadama metara debelih i povr{ine hiljada kvadratnih kilometara. Taj agens se tako kombinovao sa agensom orogeneze i prouzrokovao povla~enje voda koje su prekrile planetu sa kontinenata. Ne moramo da raspravljamo ovde o ~injenicama za i protiv ideje da su takvi ledeni prekriva~i stvarno postojali u nedavnom geolo{kom vremenu. Oni sa~injavaju prvenstvenu karakteristiku onoga {to se zove epoha pleistocena, i savremeni geolozi ih univerzalno prihvataju. Po{to je hladni period tako|e ukazan na osnovu na{ih zaklju~aka iz biblijskog opisa Potopa, mi se ne sporimo sa prihva}enom uniformisti~kom geologijom na ovom mestu.150 Me|utim, izgleda da je uniformizam neodgovaraju} za opisivanje sistema geologije koji mora da protuma~i svoje navodno najnovije i najjasnije zapise uz pomo} takvog ogromnog i jedninstvenog katastrofi~kog doga|aja kao {to je veliki kompleks velikog ledenog pokriva~a. Sada{njost tako nije klju~ ~ak ni za najskoriju geolo{ku pro{lost; na{i sada{nji gle~eri u dolinama, i ~ak i ledene kape na Grenlandu i Antarktiku, te{ko se mogu uporediti sa pretpostavljenim ledenim prekriva~ima u pleistocenu. 220

Teorije o ledenom dobu

Kao dokaz da ledeno doba predstavlja katastrofu koja je potpuno neobja{njiva na osnovu sada{njih procesa, nije dovoljno samo se pozvati na ~injenicu da postoje desetine hipoteza koje su iznete u poku{aju da se objasni njegov uzrok i mehanizam; sve imaju velike nedostatke i nijedna jo{ uvek nije op{te prihva}ena. Verovatno je trenutno naj{ire prihva}ena “solarnotopografska” hipoteza glacijalnog geologa sa Jejla dr R. F. Flinta. Ta teorija obja{njava glacijacije na osnovu svetskih izdizanja planina pri kraju tercijara, kombinovanih sa pretpostavljenim kolebanjima dolaze}eg sun~evog zra~enja. Ali Flint priznaje, po{to je izneo svoju hipotezu: “Me|utim, promene u sastavu i turbidnosti atmosfere, i promene u polo`aju Zemljine ose i orbite su mogli da budu ti faktori.”151 Drugim re~ima, razne vrste nejednoli~nih uzroka mogu ili moraju da budu prizvane kako bi se obezbedilo zadovoljavaju}e obja{njenje. Nove teorije se javljaju u literaturi sasvim ~esto, ali izgleda da se svaka brzo pobija nastalom kritikom. Me|utim, biblijski Potop o~igledno pru`a sasvim zadovoljavaju}e obja{njenje. Kombinovni efekat izdizanja kontinenata i planinskih lanaca i uklanjanja za{titnog vodenog omota~a oko Zemlje bi svakako indukovao veliki sneg i nagomilavanje leda na planinama i u kopnenim oblastima blizu polova. I ti gle~eri i ledene kape su nastavili da se akumuliraju i {ire dok nisu stigli do geografskih {irina i visina na kojima su temperature prouzrokovale stope topljenja tokom leta, koje su odgovaraju}e za izjedna~avanje stopa akumulacija tokom zima. Ukupna koli~ina vode koja je zarobljena u tim velikim gle~erima tokom njihovog najve}eg obima je jo{ uvek nepoznata, ali je mogla da bude veoma velika. Glavni dokaz za tu ~injenicu je drasti~no smanjen nivo mora tokom ledenog doba. U pro{loj deceniji prikupljena je velika koli~ina dokaza kako bi se pokazalo da je nivo okeana bio najmanje 120 m ni`i nego {to je to danas,152 a mogu}e i daleko vi{e, {to je pokazano takvim odlikama kao {to su kontinentalni grebeni, podvodne planine, potopljeni kanjoni i terase, itd.

Potop i glacijalni period

Tvrdilo se da bi se, kada je ledeni prekriva~ jednom po~eo da se formira, verovatno brzo i obimno {irio.153 To bi mo`da bilo mogu}e u godinama neposredno posle Potopa. Obilna koli~ina vlage, sna`ni polarni vetrovi, sni`ene polarne temperature usled ukanjanja toplotnog vodenog omota~a i mogu}e guste akumulacije ~estica vulkanske pra{ine u atmosferi, novo izdignute planine, u su{tini ogoljena topografija poplavljenog kopna: svi ovi i verovatno drugi faktori su mogli da doprinesu brzoj akumulaciji i rastu ledenih prekriva~a. Svi ti faktori se opravdano izvode na osnovu zapisa Potopa i bili bi sasvim dovoljni da objasne ledeno doba. Me|utim, takva katastrofi~ka priroda }e naravno biti neprihvatljiva mnogim geolozima. 221

“Iako su izuzetni ili ~ak katastrofi~ki doga|aji mogli da prouzorkuju ledena doba i njihove oscilacije, svejedno je ta~no da idealna teorija treba da odgovara okviru uniformisti~kih principa.”154 Svejedno, teorija Potopa na zadovoljavaju}i na~in obja{njava mehanizam ledenog doba. “Idealna teorija mora da bude spremna da objasni uzastopne glacijacije {irom cele zemlje... Poslednje, ali ne i najmanje va`no, teorija mora da objasni najve}i paradoks od svih - ~injenicu postojanja hladno}e i leda i njihov porast istovremeno sa uslovima koji su favorizovali ubrzano isparavanje i talo`enje.”155 Uop{teno gledano, razli~iti aspekti glacijalne i pleistocenske geologije, kako ih obi~no iznose geolozi, su u potpunosti u skladu sa na{im zaklju~cima na osnovu biblijskog opisa. Neke od ve}ih i istrajnijih formacija pripisanih pleistocenu u nezale|enim oblastima se mo`da najbolje grupi{u sa kasnijim tercijarnim naslagama, formiranih tokom poslednjih stupnjeva Potopa, uz uklju~ene efekte izdizanja. Ali, ve}ina takozvanih pleistocenskih nanosa mo`e biti prihva}ena kao poslepotopna, povezana sa kontinentalnim gle~erima156 ili sa podudarnim doga|ajima u nezamrznutim regionima, i mo`e u zna~ajnoj meri biti prihva}ena na osnovu tuma~enja glacijalnih geologa. Mo`e se zameriti da glacijacija prouzorkovana Potopom ne obja{njava ~etiri glacijalna stupnjeva za koje je skoro op{te prihva}eno da sa~injavaju celokupnu pleistocensku glacijalnu epohu. Glacijalni geolozi veruju da je svaki od ~etiri stupnjeva bio razdvojen toplim periodom koji se mo`e uporediti sa sada{njim, ili mo`da jo{ toplijim. Glacijacija kakvu smo mi zamislili i koja je nastala Potopom bi verovatnije bila jedan doga|aj, a ne ~etiri odvojena doga|aja. U stvari, nije sigurno {ta je moglo da prouzrokuje zavr{etak ledenog doba, kada je jednom zapo~elo.

Teorija vi{estrukih glacijacija

Priznaje se da je te{ko objasniti ~etiri stupnjeva na osnovu na{eg sada{njeg obja{njenja. Ali je tako|e ta~no da je podjednako te{ko objasniti ~etiri stupnjeva na osnovu bilo koje druge glacijalne teorije koja je iznesena. Uobi~ajeni izvor se jednostavno pripisuje kolebanjima sun~evog zra~enja, ali to o~igledno u potpunosti predstavlja naga|anje. Poslednja autoritativna procena ovog predmeta, koju je dao Opik, je slede}a: “Te`e pitanje je o smeni nekoliko glacijacija tokom epohe ledenog doba. Izgleda da je fenomen veoma slo`en, i da odgovara neprekidnim varijacijama sun~evog zra~enja u zavisnosti od razli~itih ciklusa i veli~ina, od kojih je mo`da ciklus sun~evih pega jedan od njih.”157 Jo{ skorije, Opik, koji je astronom, a ne geolog, ka`e: “Ta kolebanja su izgleda svetska i krajnje ih je te{ko shvatiti. Moja sopstvena pretpostavka je da ona predstavljaju neku vrstu ‘naizmeni~nog‘ poreme}aja sunca - kao plamen sve}e koga je uznemirio vetar.”158 Ako kolebanja sun~evog zra~enja obezbe|uju pravilno obja{njenje za glacijalne maksimume i minimume tokom ledenog doba, ona mogu to isto da 222

u~ine i za teoriju Potopa kao i za bilo koju drugu. U bilo kom slu~aju, morao je da postoji neki svetski doga|aj koji bi doveo do prvog glacijanog maksimuma, ostvaruju}i solarna kolebanja koja su verovatno delovala na isti na~in i pre toga, a da ne prouzrokuju glacijacije. Potop obezbe|uje upravo takvo obja{njenje.

Dokazi za samo jednu glacijaciju

U stvari, razlog zbog koga je toliko te{ko teoretski objasniti ~etiri glacijalna stupnjeva bi mogao jednostavno da bude taj {to oni nikada nisu postojali. Ne treba smatrati da su dokazi za tri ranija stupnjeva isti kao oni za poslednji. Ovi drugi se pronalaze u skoro svim sada{njim povr{inskim odlikama topografije u zale|enim regionima - morene, ispruganosti i uvale itd. Ali oni se pronalaze samo u vezi sa pretpostavljenim poslednjim glacijalnim maksimumom i njegovim povla~enjem, takozvanim viskonsin stupnjem. Raniji stupnjevi - u obrnutom redosledu, ilinoiski, kanzanski i nebraska stupanj - se izvode uglavnom na osnovu nanosa “gambotila”, navodno veoma zrelog i erodiranog glinenog zemlji{ta koje sadr`i male kamen~i}e. Obja{njeno je da to zemlji{te predstavlja ostatke ranijih nanosa tila (til je neslojevit nanos {ljunka, peska i gline koji se smatra za dokaz glacijalnog porekla). O~igledna dubina ispiranja karbonata u ovim zemlji{tima se koristila kao glavna osnova za procenu njihove starosti formiranja. Ne samo da raniji tilovi obi~no nemaju bilo kakve tipi~ne glacijalne formacije koje su karakteristi~ne za poslednje, ve} tako|e ovi poslednji ne pokazuju nikakve tragove formiranja gambotila kao raniji. Kako Flint ka`e: “Kako je ukazano u 12. poglavlju, veoma diferencirana zrela zemlji{ta, predstavljena u tom regionu gambotilima, nisu razvijena u sloju viskonsina, ali se javljaju u slojevima ilinoisa, kanzana i nebraske.”159 To je ~udno, ako raniji i sada{nji slojevi u stvari predstavljaju iste tipove nanosa, jer je svakako bilo dovoljno vremena od talo`enja sloja viskonsina kako bi se razvilo zrelo zemlji{te na njemu. U stvari, nekoliko, ako uop{te, lokaliteta pokazuju dokaze za vi{e od dva nanosa; ~etiri ili vi{e njih je izgra|eno superpozicijom sa razli~itih lokaliteta. Ve}ina mesta ne prikazuje nikakve dokaze za ranije talo`enje od viskonsinskog. U Evropi, iako su ponovo ~etiri glacijalna stupnja uobi~ajeno prihva}ena, ~injenice nisu jednoglasne i postoji ve}i broj glacijalnih geologa koji ih je doveo u pitanje. Kako Ginjo priznaje: “Tako su neki nema~ki geolozi, poznavaju}i svoju zemlju veoma dobro, smatrali da su povla~enja koja razdvajaju dva uzastopna stupnja bila veoma bezna~ajna i da nema dokaza za postojanje nekoliko glacijalnih perioda. Ti monoglacijalisti su verovali da je ledeno doba imalo jedan maksimum i da je bilo stacionarno sa malim oscilacijama detalja, da je zatim po~elo da se mestimi~no povla~i i klima nije postala sli~na dana{njoj do posle ovog povla~enja, u postglacijalnim vremenima.”160 Dokazi za nekoliko glacijalnih stupnjeva su prvenstveno bili pretpostavljeni tilovi koji le`e ispod sve`ih tilova. Tako|e, na nekim lokacijama su prona|eni slojevi koji sadr`e floru i faunu toplijih klima izme|u dva nanosa tila i to se

223

smatra kao dokaz toplog interglacijalnog perioda. Tako|e je bilo poku{aja da se pove`u serije drevnih re~nih terasa sa odgovaraju}im glacijalnim stupnjevima. Me|utim, svi ovi faktori mogu biti obja{njeni na drugim osnovama nego {to su to glacijalna kolebanja velikih razmera. Du`ina vremena potrebnog da se izmrvi sve` materijal i razvije profil zemlji{ta je sasvim nepoznata. Retko se, ako i ikad, pronalazi na bilo kojoj pojedina~noj vertikalnoj sekvenci vi{e od jednog zrelog zemlji{ta pored onog na povr{ini, i nema razloga da se insistira na tome da je bilo potrebno dugo vremena kako bi se ono formiralo. “Niti je bilo mogu}e proceniti vreme potrebno za razvoj bilo kog datog zemlji{ta. Indirektni dokazi ukazuju da se neke vrste zemlji{ta mogu razviti do zrelosti u toku perioda od nekoliko stotina godina, a mogu}e je ~ak i u toku daleko kra}ih perioda, ali su prave kvantitativne metode uglavnom jo{ uvek u budu}nosti.”161 Mnogi faktori uti~u na karakter i brzinu razvoja zemlji{nog profila, takvi faktori kao {to su priroda roditeljske stene, klima, drena`a, koli~ina padavina, topografija, vegetacija, mikroorganizmi, itd. Kako su Hant i Sokolov istakli: “Dubokim zemlji{tima, koja predstavljaju ostatke usled efekta razlaganja stena, se ~esto pripisuju zna~ajne apsolutne starosti, ali je starost verovatno jedan od najmanje zna~ajnih faktora koji mora da su kontrolisali razvoj toliko dubokog i zrelog profila koji karakteri{e ovo zemlji{te... Uz povoljne uslove vlage i temperature, i odgovaraju}eg `ivotinjskog i biljnog `ivota za ubrzavanje biohemijskih aktivnosti, uop{te nije te{ko zamisliti prili~no brzo razlaganje stena i razvoj dubokog zemlji{ta.”162 U pogledu drevnih profila zemlji{ta koje predstavljaju gambotili i sli~na fosilna zemlji{ta, dubina ispiranja karbonata iz tih zemlji{ta, u pore|enju sa dubinama u novijim zemlji{tima, je bila prvenstveni kriterijum koji se koristi za odra|ivanje starosti zemlji{ta. Visoko hipoteti~ka priroda ove procedure bi trebalo da bude o~igledna, ali je nagla{ena na slede}i na~in: “Dubina ispiranja karbonata u zemlji{tima je {iroko kori{}ena za procenu ili pore|enje starosti pleistocenskih nanosa u oblastima umerene, vla`ne klime. Ispiranje je pod uticajem mnogih faktora, kao {to su vreme, klima, vegetacija, povr{inska topografija, propustljivost i karbonatni sadr`aj materijala, i tako dalje.”163 O~igledno je da se bilo koji metod koji sadr`i toliko promenljivih, od kojih je ve}ina nepoznata, te{ko mo`e koristiti za odre|ivanje preciznih hronolo{kih datuma. Pa ipak je to osnovni metod kojim je procenjena starost pleistocenske epohe. Kako Flint ka`e: “U zaklju~ku: razgra|ivanje i razvoj zemlji{ta su sa~injavali glavnu osnovu za procene trajanja glavnih jedinica pleistocenske epohe.”164 Uop{teno gledano, ose}amo da bi mogao da bude opravdan zaklju~ak da pretpostavljeni raniji, degradovani tilovi i druga zemlji{ta ispod poslednjih glacijalnih nanosa u stvari predstavljaju ili nanose na~injene u poslednjim stupnjevima Potopa ili nanose na~injenje u ranim stupnjevima nadolaze}e glacijacije. Tako|e je mogu}e da su ledeni prekriva~i mogli da ostvaruju broj224

na manja napredovanja i povla~enja u toku relativno kratkog raspona godina. Na ivicama bi uvek bilo ve}ih tokova i jezera otopljene vode, koji bi aktivno ostvarivali prave glacijalne nanose. Niti je potrebno potpuno uni{tenje ledenih omota~a kako bi se objasnili me|uslojevi koji sadr`e faunu i floru tople klime. Verovatnije je da bi se prona{la me{avina organizama tople i hladne klime blizu ledenog pokriva~a. Stanovnici hladne klime bi naravno bili potisnuti ka jugu napredovanjem leda, ali nema razloga za pretpostavljanje da je periglacijalna klima bila toliko promenjena kako bi tako|e prouzrokovala preme{tanje rasporeda stanovnika umerene zone. “Ako se onda temperatura polarnih klima smanjila, kako izgleda, na -3,8oC, da li sledi da se temperatura ostatka kontinenta smanjila u istoj meri u periodu maksimuma? Izgleda da ~injenice, koliko god da su oskudne, ukazuju na suprotno.”165 Na{a pretpostavka da bi se me{avina toplih i hladnih klimatskih tipova mogla prona}i u zoni koja se grani~i sa ledenim pokriva~em nastala je na osnovu nekoliko istra`ivanja pleistocenske paleontologije. “Ako je ta~no da danas granice `ivotnih zona i bioti~kih provincija ne mogu biti o{tro povu~ene, izgledalo bi da je to tako|e ta~no za poslednji period maksimuma glacijacije. Bar u isto~noj polovini kontinenta svi raspolo`ivi podaci ukazuju na ~udno me{anje elemenata severnih regiona, kao {to je vrba sa sada{njim floralnim komponentama, ~ak i u najju`nijim delovima Sjedinjenih Dr`ava, osim ju`ne Floride.”166 Isti fenomen ispoljavaju fosili sisara ledenog doba. Najobilniji izvor tih materijala na ovom kontinentu je ~uvena Kamberlend Boun pe}ina (Cumberland Bone Cave) u Merilendu. U vezi sa tim nalazima, jedan pisac je nedavno rekao: “Akumulacija kostiju je morala da bude postepena, iako su sve `ivotinje previskonsinske starosti. Raznovrsnost tipova ukazuje da su postojale {iroko raznovrsne klimatske zone tokom vremena talo`enja. To je dovelo do puno naga|anja i dalo je dokaze o radikalnijim promenama uslova sredine nego {to se ranije pretpostavljalo.”167 Naravno, takav zaklju~ak uop{te nije neophodan. Svi podaci mogu biti bolje obja{njeni uz pomo} vi{e ili manje abnormalnih klimatskih uslova koji su postojali u toku relativno kratkog perioda, u kojima bi fauna iz raznovrsnih stani{ta bila prisiljena da `ivi zajedno izvesno vreme u istoj op{toj sredini. Raspravljaju}i o drugim sli~nim nalazima faune viskonsinskog stupnja, Dilon zaklju~uje: “Otuda nema dobrih dokaza da su o{tri polarni uslovu postojali unutar Sjedinjenih Dr`ava, osim u blizini glacijacije.”168 Prema tome, nije neophodno zaklju~iti da sloj koji sadr`i faunu i floru tople klime izme|u dvaju tilova predstavlja dug, topli period me|uglacijacije. Mogao bi da predstavlja ili brzo i kratko povla~enje ledenih prekriva~a ili vodeno talo`enje iz vodenog toka ili jezera (ili eolsko talo`enje u slu~aju lesnih slojeva) sa izvorom blizu samog gle~era. 225

Po~inje zatim da se pojavljuje slika o jednoj velikoj glacijaciji koja je prouzrokovana doga|ajima povezanim sa velikim Potopom. [irenje ledenih pokriva~a je obuhvatilo velike oblasti, koje su, po{to su se nedavno pojavile iz poplavnih voda, verovatno jo{ uvek imale malo vegetacije, i zbog toga su bile lako podlo`ne jakoj eroziji. Velike koli~ine novoo~vrslih materijala stena dizane su i no{ene ledom, dok na kraju nisu natalo`ene u nekoj vrsti morene, i zatim su verovatno bile ponovo pogo|ene radom ivi~nih tokova u velikom broju slu~ajeva. Gle~er se verovatno {irio i skupljao ve}i broj puta, dozvoljavaju}i da se formira veliki broj raznovrsnih nanosa du` njegovih ivica, ali nema pravog opravdanja za izvo|enje zaklju~ka o dugim me|uglacijalnim periodima. Osim relativno blizu ivica leda, klima nije bila zna~ajno pogo|ena, tako da su veoma raznovrsne populacije flore i faune mogle da postoje u razumnoj blizini. Tek kada je ledeni pokriva~ kona~no zapo~eo svoje trajno povla~enje, onda su vrste organizama koje su sada najbolje prilago|ene na hladnu klimu po~ele da se razdvajaju od onih koje su prilago|enije umerenoj klimi. U umerenim i naro~ito suptropskim geografskim {irinama (gde su ve}ina biblijskih i drugih prvih ljudi zapo~eli svoje istorije) ose}ao bi se mali uticaj gle~era, sa mogu}im izuzetkom pove}anja prose~ne koli~ine padavina u odnosu na danas, i relativno ni`eg nivoa mora. Teorija o samo jednoj velikoj glacijaciji je dobila nedavnu podr{ku intenzivnih istra`ivanja na~injenih tokom Me|unarodne geofizi~ke godine. Preliminarna napomena daje slede}u informaciju: “Rad koji }e se predstaviti na decembarskom skupu AAAS-a u Va{ingtonu uklju~iva}e predlog za potpuno novi koncept istorije ledenog doba. Potpuna obrada ovog predmeta bi}e predstavljena u budu}nosti. Talozi ranije pripisani ~etiri ili pet odvojenih pleistocenskih glacijacija, i u Americi i u Evropi, su nanosi jedne jedinstvene glacijacije. Normalno povla~enje granica ledene kape je dopustilo da se Leveretovo more (Leverett Sea) pro{iri u doline ju`ne Nove Engleske i donje Hadson doline, i u basenu Misisipija, preko cele oblasti takozvanih glacijacija nebraske, kansana i ilinoina, tako da je formirano ogromno ledeno ivi~no telo vode, koje se prostiralo od Ohaja do Montane i od Meksi~kog zaliva do nezale|enih oblasti Viskonsina. Stene i kamenje no{eno ledenim bregom se prizemljilo na podvodnoj topografiji severnog Kentakija, jugozapadnog Misurija i isto~ne Ajove (takozvani “Ajova” stupanj). Gambo gline, do nedavno tuma~ene kao degradirani tilovi, natalo`ene su unutar prostranstva voda na nivou mora, zajedno sa no{enim drvetom i drugim organskim materijama koje su tuma~ene kao ’me|uglacijalni’ nanosi. Ogromne jaruge i uvale su izgra|ene subglacijalnim rekama koje su se javljale ispod ledene granice pod vodom... Redukcija ledenog doba na ’samo jedno’ skra}uje geolo{ku istoriju i poni{tava sada{nje zna~enje izraza nebraskijan, kanzan, ilinoian, viskonsin i nekoliko ’me|uglacijacija’. Izgleda da je istorija ledenog doba bila pod uticajem i regulacijom u daleko manjoj meri klimatskim promenama i izgradnjom morena nego isprekidanim karakterom velikih pokreta kopna koji se nastavljaju i danas. Postoji hitna potreba u Americi i Evropi za tektonskom hronologijom ledenog doba, zas-

226

novanom na transatlantskim povezivanjem morskih stupnjeva i istovremenim prora~unavanjem vremena kontinentalnih izdiza-nja.”169 Ako se ovaj koncept prihvati, a svakako izgleda da je podr`an sa puno ~injenica, o~ekuje se revolucija u geolo{koj misli. Prema tome, mo`e se o~ekivati veliki stepen otpora prema njemu. Svejedno, ~injenice su tu, i one se o~igledno sla`u sa konceptom o poslepotopnim efektima koje smo mi zastupali. Nemamo ovde prostor da bolje istra`imo razli~ite glacijalne teorije i brojna korelativna istra`ivanja koja ih povezuju. Izgleda, uop{te gledano, da je koncept o jednom velikom {irenju leda (koje se opravdano mo`e izvesti iz doga|aja Potopa) podr`an mnogim nezavisnim linijama ~injenica, ne samo na osnovu glacijalnih nanosa, ve} i na osnovu biv{ih spu{tenih nivoa mora, biv{ih ni`ih temperatura okeana170 i drugih ~injenica o hladnoj klimi na malim geografskim {irama. Me|utim, dokaz za vi{e od jedne glacijacije, bilo u pleistocenu, permu, prekambrijumu, ili bilo kom drugom geolo{kom sistemu, je potpuno nepodesan. Kao {to smo upravo videli, ~ak i ortodoksni geolozi sada ozbiljno razmatraju dokaze za vi{estruke pleistocenske glacijacije i, kako je ranije istaknuto, dokazi za pre-pleistocenske glacijacije su potpuno druga~ije vrste od onih za poslednje ledeno doba i mogu se sasvim dobro protuma~iti na osnovu vodenih ili drugih geomorfolo{kih agensa, uskla|uju}i se sasvim dobro sa konceptom katastrofi~kog talo`enja tokom perioda Potopa. Neophodno je dalje istra`ivanje kako bi se razgrani~io obim i karakter nanosa koji su formirani posle ledenog doba, naro~ito u nezale|enim oblastima. Kao op{te pravilo izgleda verovatno da se ve}ina nanosa koji su popularno pripisani tercijarnim nanosima mogu pripisati delovanju Potopa i izdizanjima posle njega; oni koji su uobi~ajeno opisani kao pleistocenski se obi~no mogu pripisati ledenom dobu ili periodu neposredno pre ili posle ledenog doba; i kona~no, za one koji su ozna~eni kao sada{nji, mo`e se prihvatiti da su se formirali posle povla~enja leda. Me|utim, svakako }e postojati izuzeci od ovog op{teg pravila, mo`da vi{e njih, a svaki nanos se mora razmatrati na osnovu sopstvenih karakteristika. Mnogi pleistocenski, i nanosi sada{njosti, odaju tragove katastrofi~kog formiranja kakvo se mo`e pripisati samom Potopu, ali koji, imaju}i u vidu njihove stratigrafske i druge aspekte, moraju da budu pripisani nekakvoj vrsti poslepotopne katastrofe. [tavi{e, jo{ uvek nema stvarno zadovoljavaju}eg obja{njenja o tome {ta je prouzrokovalo zavr{etak ledenog doba. Niti naravno ne postoji bilo kakav zna~ajan dokaz, geolo{ki govore}i, o tome koliko je dugo trajalo.

ZAVR[ETAK LEDENOG DOBA

Iznenadno otopljavanje klime

Geofizi~ke i paleontolo{ke ~injenice koje govore o ovom predmetu ukazuju da se glacijalno doba zavr{ilo prili~no iznenadno. I dokazi o tipovima foraminifera (razli~itm vrstama koje naseljavaju hladne i tople vode) i sastavu izotopa kiseonika u karbonatu njihovih lju{tura (odnosi izotopa su tako|e za227

visni od temperature vode) se sjedinjuju u prikazivanju nekakve o{tre promene od glacijalnih ka umerenim uslovima.171 “Podaci ukazuju na prili~no iznenadnu promenu od vi{e ili manje stabilnih glacijalnih uslova ka posleglacijalnim uslovima.”172 Druge linije dokaza, kao {to je iznenadna promena nanosa od peska ka mulju u delti reke Misisipi i brzo isu{ivanje ki{nih jezera, sve se javljaju vi{e ili manje istovremeno,173 ukazuju}i na isti zaklju~ak. Ri~ard D`. Rasel, autoritet po pitanju geologije basena Misisipija i skora{nji predsednik Geolo{kog dru{tva Amerike, ka`e: “U zaklju~ku, nepravilnosti obalne linije i aluvijalnih punjenja dolina ukazuju na nedavno op{te dizanje nivoa mora. Srazmerno male oblasti delte i topografi~ke nestabilnosti du` obala, koje su dokazane brzim napretkom frontova delte i druga~ijim odlikama kao {to je jezero Sapansa (Sapanca Lake), ukazuju na to da je dizanje nivoa mora bilo brzo.”174 Jo{ skorije, geolozi iz kolumbijske Geolo{ke laboratorije Lamont, su ukazali na nedavno (geolo{ki govore}i) iznenadno pove}anje temperatura Zemlje: “Na osnovu gore iznesenih dokaza jasno je da su se glavna kolebanja klime odigrala pre oko 11.000 godina. Prvenstveno opa`anje da su se i temperature povr{ine okeana i stope sedimentacije u dubokom moru iznenada izmenile u to vreme je podr`ano dokazima iz lokalnijih sistema. Nivo jezera velikog basena je opao sa najvi{ih terasa do pozicije koja je bliska onoj koja se danas opa`a. Ovaj tovar gline i mulja reke Misisipi je iznenada zadr`an u aluvijanoj dolini i delti. Brzo povla~enje leda je otvorilo severne drena`ne sisteme velikih jezera i kopnene temperature su se izdigle skoro do me|uglacijalnih nivoa u Evropi. U svakom slu~aju, prelaz je najo~iglednija odlika celokupnog zapisa.”175 O~igledno je, na osnovu prethodne rasprave o pretpostavkama datiranja radioaktivnim ugljenikom, da je datum od 11.000 godina previsok, tako da ti svetski doga|aji jasno datiraju iz vremena Potopa i njegovih efekata. Niti je to zagrevanje Zemlje bilo postepen proces koji je trajao hiljade ili milione godina. “^injenice na osnovu odre|enog broja geografski izolovanih sistema ukazuju da je zagrevanje koje se odigralo pri kraju glacijalnog vremena viskonsina bilo krajnje iznenadno.”176 Izgleda da je moralo da postoji prili~no iznenadno zagrevanje klime kako bi se gle~eri otopili i okeanske temperature promenile toliko brzo na koliko to dokaz ukazuje. To ponovo zahteva neku vrstu obja{njenja van obima doktrinarnog uniformizma. Mogu}e je pretpostaviti neku novu tektonsku aktivnost, mo`da iznenadnu promenu bilo u kontinentalnoj ili morskoj topografiji ili mogu}e novu vulkansku aktivnost, ili ~ak mo`da susrete sa kometama, ili ne{to tome sli~no je moglo da bude pokreta~ki mehanizam. Me|utim, izgleda da doga|aji Potopa, i naro~ito povezane atmosferske promene, mogu ponovo da predlo`e odgovaraju}i uzrok za obja{njenje tog doga|aja. Klima Zemlje, kako je ve} pokazano, je sad u velikoj meri uslovljena sastojcima atmosfere.

228

“Ve}ina sun~evog zra~enja koje dolazi na Zemlju sastoji se iz vidljivog dela zra~enja koje mo`e da pro|e kroz atmosferu. Zemlja reemituje energiju koju prima sa sunca, ali po{to je ona daleko hladnije telo, ~ini to uglavnom u infracrvenom delu spektra. Infracrveno zra~enje jako apsorbuju vodena para, ugljen-dioksid i ozon. Ti sastojci, prema tome, deluju kao staklo u stakleniku - zarobljavaju izlaze}u energiju. Efekat je od nave}eg zna~aja jer bi bez njega srednja temperatura pov{ine Zemlje bila ni`a za skoro 40oC i `ivot ne bi mogao da postoji.”177 Ova tri sastojka - vodena para, ozon i ugljen-dioksid - su morali da budu prisutni u velikim koli~inama u prepotopnoj atomsferi. O prvom smo ve} govorili, u vezi sa vodenim omota~em, “vodama nad svodom”. Ozon bi se formirao reakcijom sun~evog ultraljubi~astog zra~enja sa molekulima kiseonika i vodene pare, kao i danas.178 Koli~ina ugljen-dioksida u atmosferi je u funkciji koli~ine mehanizama proizvodnje i izbacivanja ugljenika na Zemljinoj povr{ini. Kroz proces fotosinteze, ugljen-dioksid se uzima iz vazduha i koristi za rast biljaka, zatim se vra}a u vazduh kroz proces disanja, raspada, izlu~enja, sagorevanja, itd. Tako|e, vode okeana razmenjuju ugljen-dioksid sa atmosferom, pri ~emu se koli~ina pove}ava kako se pove}ava povr{inska temperatura. Formiranje karbonata u stenama i lju{turama, kao i njihovo degradiranje i vra}anje u atmosferu, tako|e ulaze u cikli~nu ravnote`u. Koli~ina u prepotopnoj atmosferi je morala da bude veoma visoka, kako bi odr`avala ravnote`u sa velikim koli~inama biljnog `ivota, velikom koli~inom kontinentalnih u odnosu na okeanske oblasti, i velikom koli~inom organizama koji fiksiraju ugljenik u morima. Efekat ove velike koncentracije ugljen-dioksida i ozona u prepotopnoj atmosferi je poja~avao efekat vodenog omota~a u odr`avanju globalnog efekta staklene ba{te i u za{titi zemlje od {tetnog kratkotalasnog zra~enja koje dolazi sa sunca i iz svemira. Sa Potopom, te ravnote`e su bile duboko promenjene. Ogromne oblasti biljaka su bile zatrpane, a njihov sadr`aj ugljenika je bio koncentrisan u slojevima uglja. Velike mase organskih materijala su bile pretvorene u ugljovodonike nafte. Formirale su se karbonatne stene velikih debljina. Potop je istalo`io atmosferski ozon i ugljen-dioksid, i verovatno, zajedno sa kondenzovanom vodenom parom, privremeno delimi~no oslobodio atmosferu od tih sastojaka.

Atmosferski ugljen-dioksid

Sni`avanje atmosferske temperature posle Potopa, kao rezultat tih atmosferskih promena, naro~ito na ve}im geografskim {irinama, svakako obezbe|uje mo}an mehanizam za zapo~injanje glacijacije kontinentalne veli~ine. Ugljen-dioksid koji je ostao u vazduhu bi podr`avao samo ograni~en biljni `ivot, u pore|enju sa obilnim `ivotom pre Potopa i, prema tome, tako|e samo ograni~en `ivotinjski `ivot. Me|utim, vremenom bi, van svake sumnje, za{titni efekat toplotnog omota~a bio bar delom obnovljen. Ozonosfera bi se ubrzo formirala u su{tini u svom sada{njem karakteru, kada je jednom novi hidrolo{ki ciklus uspostavljen i vi{e ili manje stabilizovan. [to je jo{ va`nije, kako su biljke i `ivotinje po~ele da rastu i da se postepeno mno`e, njihovi `ivotni procesi bi poste-

229

peno vratili ugljen-dioksid atmosferi, pribli`avaju}i se ravnote`i koja je uop{teno gledano karakteristi~na za sada{nje vreme. Zajedno sa tim, ravnote`a ugljen-dioksida izme|u okeana i atmosfere bi zahtevala postepeno izbacivanje gasa iz okeana u vazduh. Dalje, vulkanski izvori su nesumnjivo izbacili odre|enu koli~inu u atmosferu. A sve to bi zauzvrat prouzrokovalo postepen porast kopnenih temperatura, verovatno ubrzano. Zna~aj ugljen-dioksida u atmosferi u smislu odre|ivanja temperature je nedavno podvrgnut opse`nom istra`ivanju, naro~ito u vezi sa programom Me|unarodne geofizi~ke godine. Najneposredniji razlog za taj interes je mogu}nost da se ugljen-dioksid ponovo dodaje atmosferi u velikim koli~inama, usled sagorevanja uglja i nafte. Koordinisani napor ~ine nau~nici na Skripsu, Vuds Houl, Lamont, Univerzitetu u Va{ingtonu i Teksas A&M kako bi bolje razumeli sadr`aj CO2 (ugljen-dioksida) u atmosferi i okeanima. “^ovek, svojim sagorevanjem fosilnih goriva i degradacijom kopnene povr{ine, mo`da vr{i gigantski geofizi~ki eksperiment u kome se uti~e na ciklus CO2. Smatra se da mo`da pove}avamo dolazak ugljen-dioksida u atmosferu za 70% u 40 godina, iako nije sigurno koji deo te koli~ine mo`e da bude apsorbovan okeanima. Zna~ajni porast sadr`aja CO2 u vazduhu bi zarobio vi{e zemljine izra~ene toplote i prouzrokovao porast temperatura.”179 Na osnovu toga bi se moglo misliti da bi razaranje biljnog i `ivotinjskog sveta na Zemljinoj povr{ini Potopom tako|e obogatilo vazduh ugljen-dioksidom, umesto da ga redukuje. Me|utim, ve}ina organske materije je o~igledno bila zarobljena sedimentima i zatrpana. Ali, nesumnjivo bi puno vi{ih `ivotinja plutalo po vodi posle smrti, razla`u}i se na kraju, i doprinose}i time atmosferskom rezervoaru ugljen-dioksida. Tako|e je i puno biljaka moralo da se razlo`i na povr{ini bez zatrpavanja. Nema sumnje, prema tome, da je, imaju}i u vidu mali broj `ivih organizama na zemlji u prvim godinama posle Potopa, postojao vi{ak ugljen-dioksida preko neophodne koli~ine za odr`avanje bilo kog `ivota koji je bio sposoban za opstanak. I kako su (veoma redukovane) kontinentalne oblasti po~ele da budu ponovo naseljavane biljnim i `ivotinjskim `ivotom i kako je morska voda odavala svoj vi{ak ugljendioksida u atmosferu, veoma je verovatno da je sadr`aj ugljen-dioksida u atmosferi po~eo da raste, a time i kopnene temperature. Jo{ jedan faktor je tako|e mogao da bude uklju~en. Videli smo da se velika koli~ina vulkanske aktivnosti odigravala tokom Potopa. Ta aktivnost, koja je dokazana ogromnim koli~inama vulkanskih stena povezanih sa slojevima svih geolo{kih sistema, morala je da oslobodi neodre|eno veliku koli~inu ugljen-dioksida. Ve}ina je oslobo|ena ispod vode i verovatno je hemijski doprinela formiranju obilnih nanosa karbonatnih stena. Me|utim, tako|e je velika koli~ina oslobo|ena iznad zemlji{ta i dodata atmosferskom rezervoaru ugljenika. Pored toga, posle Potopa, iako je velika intenzivnost vulkanske aktivnosti bila ograni~ena, i dalje je bilo vi{e aktivnosti nego {to se danas odigrava, {to je posvedo~eno velikim koli~inama post-pleistocenske lave i slojevima pepela koji su prona|eni. 230

Iako je vulkanska erupcija tako mogla zna~ajno da doprinese poslepotopnom porastu CO2 u vazduhu, ovaj efekat je nesumnjivo bio maskiran i vi{e nego izjedna~en finom pra{inom koja je tako|e izbacivana u vazduh vulkanskim delovanjem. Ta vulkanska pra{ina je slu`ila da smanji “insolaciju” (koli~inu sun~eve energije koja sti`e do Zemljine povr{ine), dok je efekat CO2 i vodene pare da spre~i izlazak toplote izra~ene sa Zemljine povr{ine. U stvari, vulkanska pra{ina izba~ena u vazduh intenzivnom vulkanskom aktivno{}u blizu po~etka pleistocena je bila jedna od glavnih teorija koje su zastupane za obja{njenje ledenog doba. To je mogao da bude doprinose}i faktor, zajedno sa uklanjanjem toplotnog omota~a Potopom, za zapo~injanje stvarne glacijacije. Dr Vekstler, iz ameri~kog biroa za vreme, jedan od glavnih zastupnika te teorije, procenjuje da je sun~evo zra~enje koje je stizalo do Zemlje moglo da bude umanjeno i do 20 procenata vulkanskom pra{inom posle jakih erupcija.180 Me|utim, ona bi ostala u vazduhu samo nekoliko godina najvi{e. Govore}i o pra{ini koja je proizvedena najja~om vulkanskom eksplozijom savremenog doba, eksplozijom vulkana Krakatau u Isto~noj indiji, biohemi~ar Asimov ka`e: “Skoro celokupna pra{ina se spustila na zemlju posle dve godine.”181 Pra{ina sa ostrva Krakatau je prouzrokovala odre|eno sni`enje temperature tokom dve ili tri godine, ali nije imala nikakav naro~iti efekat posle toga. Daleko ve}a vulkanska aktivnost Potopa i perioda posle Potopa bi verovatno snizila temperature u toku ne{to du`ih perioda, ali u najboljem slu~aju samo nekoliko godina. Taj efekat je verovatno doprineo zapo~injanju ledenog doba, ali je ve}i uzrok bio gubitak Zemljinog toplotnog omota~a. Ali, ugljen-dioksid koji je izba~en vulkanima je ostao i po{to se pra{ina spustila i kombinovao sa ve} postoje}im, i postepeno je dodavan biolo{kim i okeanskim mehanizmima razmene kako bi prouzrokovao postepeni porast temperature Zemlje. Jedan naro~iti biolo{ki mehanizam je mogao da deluje kako bi doprineo abnormalno velikoj koli~ini ugljen-dioksida, to jest razvoj mo~vara. One nisu iste kao poznate obalske slane mo~vare ve} mogu da se formiraju na ve}oj visini kao i u ni`im oblastima. Hladni, vla`ni uslovi proglacijalnih regiona bi bili neobi~no podesni za razvoj mo~varnog zemlji{ta. Dr E. S. Divi, direktor Geohronometrijske laboratorije na Jejlu, u nedavnom istra`ivanju mo~varnih oblasti govori o njima na slede}i na~in: “Mo~vare se nalaze u suvljoj unutra{njosti kontinenata kao i blizu okeana, ali im je potrebna odre|ena koli~ina padavina - pustinje imaju malo mo~vara. Ako je koli~ina padavina dovoljno velika, a leta dovoljno hladna da bi drve}e raslo na ve}im visinima u regionu, mo~vare se mogu o~ekivati u nizijama. Mo~vare u ki{nim oblastima mogu biti natopljenije od tropskih ki{nih {uma, ali ki{nica koju oni primaju sadr`i malo soli i drugih hranljivih materija. Samo biljke koje u maloj meri zavise od hranljivih materija, kao {to su `bunovi i vi{egodi{nje biljke arkti~kih ogoljenih predela i hladnih stepa, mogu da pre`ive u mo~vari.”182 Ali, te biljke mogu brzo da rastu, i mo~vare mogu da se {ire brzo. Sada{nje tresetne mo~vare u svetu su velikog obima, uprkos velikim oblastima koje su isu{ene ili zapaljene.

231

D`ord` Kazakov, ruski stru~njak po pitanju treseta koji sada `ivi u ovoj zemlji, prora~unao je da postoji 223 milijarde suvih tona treseta dostupnog na zemlji; vi{e od polovine te koli~ine je u Sovjetskom Savezu.183 Zna~aj velike koli~ine tresetne vegetacije, u blizini ledenih pokriva~a je da su oni mogli da imaju materijalni uticaj na akumulaciju ugljen-dioksida u vazduhu iznad ledenog pokriva~a, a verovatno i {irom celog sveta. Kako Divi ka`e: “Toliko velika koli~ina zapaljivih ugljenih hidrata, osetljivo uravnote`ena izme|u rasta i razaranja, mo`e ozbiljno da uti~e na Zemljinu ravnote`u ugljenika.”184 Divi je skoro u potpunosti zabrinut oko mogu}nosti da na{a sada{nja klima postane toplija usled dodavanja ugljen-dioksida atmosferi. Njegov stav je da je prvobitno zagrevanje, usled dodatnog ugljen-dioksida iz fosilnih goriva, moglo da zapo~ne oksidaciju svetskog treseta. “Zagrevanje svetske klime od pro{log veka je moglo da pokrene sporo sagorevanje treseta, jednostavno favorizuju}i povr{insku oksidaciju zemlji{nim bakterijama... Nije nemogu}e da je ugljen-dioksid dodat Zemljinoj atmosferi mogao da do|e prvenstveno iz treseta i humusa.”185 Ako se ovo sada smatra ozbiljnom mogu}no{}u, izgleda da je to sasvim lako mogao da bude materijalni faktor u zagrevanju klime pri zavr{etku ledenog doba. Bilo bi potrebno nekoliko decenija ili vekova da bi se obimne mo~vare razvile oko leda, i verovatno je da su neki drugi faktori, kao {to je vulkanski ugljen-dioksid, pove}ana koli~ina atmosferskog ozona, ili ugljen-dioksid iz biolo{kih mehanizama, uop{te gledano, mogli da zapo~nu zagrevanje. Ali, to bi zauzvrat moglo da zapo~ne oksidaciju treseta koji je ve} razvijen i da prouzrokuje ubrzano zagrevanje koje bi kona~no dovelo do relativno iznenadnog zavr{etka ledenog doba. Bez obzira koji su mogli da budu detaljni procesi koji su zapo~eli i zavr{ili velike glacijacije, izgleda o~igledno da veliki Potop obezbe|uje obimno odgovaraju}e krajnje obja{njenje. Neki od gore spomenutih procesa, {to se ti~e efekata ugljen-dioksida na prepotopnu i glacijalnu klimu, su podr`ani istra`ivanjima dr Gilberta Plasa sa D`on Hopkins univerziteta, ~iji rad je sponzorisao Ured za morska istra`ivanja, i verovatno najve}eg sada{njeg autoriteta po ovom pitanju. On ka`e, na primer: “Postoje neke zanimljive ~injenice koje ukazuju da je sadr`aj ugljen-dioksida u atmosferi nekada bio daleko ve}i nego danas. Poznato je da biljke rastu bujnije i br`e u atmosferi koja ima od 5 do 10 puta vi{e od normalne koli~ine ugljen-dioksida. U stvari, ugljen-dioksid se nekada pu{ta u staklenike kako bi pobolj{ao rast. Po{to su biljke savr{eno prilago|ene da maksimalno koriste spektralni opseg i intenzitet svetlosti koja sti`e do njih sa sunca za fotosintezu, izgleda ~udno da nisu bolje prilago|ene na sada{nji sadr`aj ugljen-dioksida u atmosferi. Najjednostavnije obja{njenje te ~injenice je da su biljke evoluirale u vreme kada je koncentracija ugljendioksida bila zna~ajno vi{a nego {to je danas i da je bila na ve}em nivou tokom ve}eg dela proteklog vremena. Vi{e temperature nego danas tokom

232

ve}eg dela Zemljine istorije bi rezultovale iz tog ve}eg sadr`aja ugljen-dioksida. Ustvari, geolo{ke ~injenice pokazuju da je toplija klima od dana{nje postojala bar devet desetih delova vremena od perioda kambrijuma.”186 Dr Plas obja{njava zapo~injanje glacijacije pre svega opadanjem koli~ine atmosferskog ugljen-dioksida usled fiksacije tolike koli~ine ugljenika u naslagama uglja i nafte, kao {to smo i mi zamislili, osim razli~itih koncepta vremena i na~ina zatrpavanja. “Ovaj gubitak (ugljen-dioksida iz vazduha) je relativno mali danas. Sa druge strane, bio bi veoma veliki tokom perioda kao {to je karbon kada su postojale obimne mo~vare i plitka mora. Na kraju karbona atmosferski sadr`aj ugljen-dioksida je mogao da bude smanjen na veoma nizak nivo zbog ogromnih koli~ina koje su iskori{}ene u novoformiranim nanosima uglja i nafte.”187 Me|utim, on donekle ne uspeva da objasni zavr{etak glacijacije, pri ~emu je jedini predlog bio taj da je smanjena koli~ina degradiranja stena tokom glacijalnog perioda, smanjuju}i time koli~inu CO2 istalo`enog iz atmosfere za formiranje karbonata. Bili bi potrebni vekovi da bi takav mehanizam bio efektivan, ako je uop{te mogu}e. Smanjivanje koli~ine CO2 uzetog iz vazduha bi moglo da spre~i dalje {irenje gle~era, ali te{ko da bi prouzorkovalo povla~enje.

ZAOSTALI EFEKTI PERIODA POTOPA

Nastavljeni vulkanski i tektonski poreme}aji

Glacijacija je bila samo jedan od efekata posle Potopa, iako nesumnjivo najspektakularniji. Iako se epoha pleistocena generalno smatra za glacijalni period, postoji puno dokaza o nastavljenoj katastrofi~koj aktivnosti druge vrste. “Pleistocen je bio ledeno doba samo u odre|enim regionima. Podzemne sile su tako|e delovale; znaci pleistocenskog vulkanizma i pokreta zemlje su vidljivi u svim delovima sveta.”188 O~igledno je da su se tektonski i vulkanski poreme}aji, koji su igrali tako veliku ulogu u zapo~injanju Potopa, kao i izdizanje kopna pri njegovom kraju, nastavili sa samo postepeno smanjuju}im intenzitetom i tokom mnogih vekova posle. “Pleistocen je zaista prisustvovao pokretima zemlje na zna~ajnom, ~ak katastrofi~kom, nivou. Postoje dokazi da je stvorio planine i okeanske dubine veli~ine koja do tada nije dostignuta - post-tercijarni period je pokazao postojanje bar jednog dubokomorskog rova, pri ~emu su njegovi pokreti bili ve}i od bilo kojih drugih odgovaraju}ih perioda geolo{kog vremena... Rasedanje, izdizanje i savijanje Zemljine kore je dokazano u skoro svim delovima planete.”189 Sve to ponovo ukazuje na upe~atljivu ~injenicu da se Zemljine najmla|e geolo{ke formacije (osim onih koje odgovaraju periodima ljudske pisane istorije) moraju protuma~iti uz pomo} takvih kataklizmi~kih doga|aja kao {to su 233

kontinentalna glacijacija, intenzivni vulkanizam i mo`da do tada neostvaren dijastrofizam. Pleistocenski nanosi su mo`da najmanje izmenjeni i mogu se najlak{e tuma~iti od svih geolo{kih podataka, a ipak mogu biti protuma~eni samo takvim neuniformisti~kim konceptom. Geolo{ki aksiom da je sada{njost klju~ za pro{lost se jednostavno ne mo`e primeniti, prema tome, ~ak ni na najskoriju pro{lost. A sa ta~ke gledi{ta biblijskog katastrofizma, to ~ini veoma te{kim precizno odre|ivanje toga koji su nanosi bili natalo`eni tokom Potopa, a koji se mogu pripisati poreme}ajima vekovima posle Potopa. Ova pote{ko}a je jednaka problemu na koji geolozi nailaze kada poku{avaju da uspostave ta~ne granice pleistocenskih epoha. Pliocenski nanosi sa jedne strane, i sada{nji ili holocenski nanosi sa druge strane, izgleda da prelaze vi{e ili manje neprimetno u pleistocenske. “Granica izme|u pleistocena i sada{njosti je slabo definisana kao i ona izme|u pleistocena i pliocena.”190 Ali, to je upravo ono {to bi se o~ekivalo, u svetlu biblijskih implikacija u vezi sa karakterom i opsegom Potopa. Iako se Potop dovoljno povukao kako bi Noje i `ivotinje mogli da si|u sa Barke posle samo jedne godine, duboko poreme}ene i izmenjene hidrolo{ke i izostati~ke ravnote`e zemlje su nesumljivo nastavile da se ispoljavaju u onome {to bi se moglo nazvati zaostali katastrofizam tokom najmanje vi{e vekova.

Zatvoreni baseni jezera i izdignute obale

Postoje jaki dokazi, na primer, da je mnogo vi{e vode nekada ispunjavalo jezera i teklo rekama zemlje nego {to je to danas slu~aj. To je slika koja je otkrivena izdignutim obalama i terasama prona|enim {irom sveta, kao i na osnovu dokaza da su pustinjski regioni nekada bili dobro snabdeveni vodom. U pogledu zatvorenih jezerskih basena, ameri~ki nau~nik, G. E. Ha~inson sa Jejla, ka`e: “Skoro svi drena`ni baseni zatvorenih jezera sveta poseduju, iznad savremenog nivoa jezera, izdignute obale koje jasno svedo~e o visokim nivoima jezera u proteklim vremenima; Bonvil (Bonneville) i Lahontan su samo dva dramati~nija primera.”191 Jezero Bonvil, koje je spomenuo Ha~inson, je bilo veliko jezero koje je nekada prekrivalo veliki deo Jute, pri ~emu je sada{nje Veliko slano jezero (Great Salt Lake) samo jedan od njegovih malih ostataka. Jo{ uvek pokazuje najmanje ~etiri karakteristi~ne linije, pri ~emu je najvi{a i najstarija oko 300 m iznad sada{njeg nivoa Velikog slanog jezera i prekriva oblast od skoro 51.000 km2.192 Jezero Lahontan, ve}im delom u Nevadi, ima tri velike obalske linije i pokriva nekih 22.000 km2,193 sa samo nekoliko bezna~ajnih reliktnih jezera zaostalih danas. Celokupni region, koji sada predstavlja najsu{niji deo Sjedinjenih Dr`ava, je nekada bio prekriven obiljem jezera i drugih odlika relativno vla`ne klime. Jezero Taho (Tahoe), u Kaliforniji, je bilo 200 m iznad svog sada{njeg ostatka i verovatno je bilo povezano sa jezerom Menli (Manley), koje je zauzimalo sada{nje mesto Doline smrti (Death Valley). 234

“Pored ta dva ogromna jezera (tj. Bonvil i Lahontan), oko 70 drugih pleistocenskih jezera daleko manje veli~ine, od kojih su skoro sva tektonskog porekla, je poznato u oblasti ovog basena.”194 Isti fenomen se pronalazi i u drugim delovima sveta. Tornburi ka`e: “Postoje mnogobrojni primeri van Sjedinjenih Dr`ava sli~nih pro{irenja jezera tokom pluvijalnih glacijalnih vremena. Jezero Tekskoko (Texcoco) u Meksiku je bilo najmanje 50 m vi{e nego {to je danas; jezero Titikaka (Titicaca) u Ju`noj Americi je bilo 90 m vi{e; Mrtvo more je bilo 430 m vi{e, a i do 15 napu{tenih obalskih linija je opa`eno oko njega; Kaspijsko jezero je bilo najmanje 75 m vi{e i izgleda da je bilo spojeno sa Aralskim jezerom na istoku i sa Crnim morem na zapadu; jezera u Keniji i Abisiniji, u Africi, su bila veoma ve}a, kao i jezero Ajri (Eyre) u Australiji.”195 ^ak i u najve}im svetskim pustinjama, kao {to je Sahara, postoji obilje svedo~anstava da je klima u relativno nedavnim vremenima bila vla`nija. Jung i Don su poku{ali da iskoriste tu ~injenicu kao podr{ku svojoj teoriji o uzrocima ledenog doba: “Efekat pleistocenskih uslova vlage u sada{njim su{nim oblastima je drugorazrednog zna~aja samo za savremenu glacijaciju na ve}im geografskim {irinama. Velike pustinjske oblasti, koje danas predstavljaju nenaseljena ogoljena prostranstva, iako zauzimaju veoma veliki deo umerene zone, su ranije bile plodna kopna dobro snabdevena vodom. Te oblasti, koje su ~esto bile prekrivene veoma velikim jezerima, uklju~uju Saharu i Arabijsku pustinju, pustinju centralne Azije, australijski Kalahari, severnoameri~ku, Atakamu (Atacama) i patagonijske pustinje.”196 Uobi~ajeno je, kako se vidi iz gore navedenih citata, poku{ati da se pove`u glacijacije na vi{im geografskim {irinama sa ki{nim uslovima na ni`im geografskim {irinama. Me|utim, to nije tako lako kao {to bi moglo da izgleda, i postoje brojne teorije koje su poku{ale da klimatolo{ki objasne za{to bi glacijacija i ki{ni uslovi morali da se javljaju istovremeno. Ali, kako Flint ka`e: “Osnovni uzroci o~igledno le`e u obrascu atmosferskog kru`enja, ali su oni jo{ uvek u domenu teorije.”197 ^arlsvort sli~no tome zaklju~uje obimnu raspravu o pluvijaciji (ki{nim uslovima) na slede}i na~in: “Jo{ uvek treba obaviti puno posla kako bi oslobodili pluvijalnu teoriju od velikih unutra{njih problema u vezi broja doga|aja, njihovog stepena surovosti i njihove istovremenosti.”198 Sasvim je razumljivo, sa druge strane, objasniti mnoge ili ve}inu od ovih izdignutih obala oko zatvorenih jezerskih basena uz pomo} postepeno povla~e}ih potopnih voda. Na kraju potopne godine, izdizanje kopna je rezultovalo kontinentalnom topografijom mnogo vi{eg reljefa nego pre Potopa, i ta naborana topografija je uklju~ivala mnoge od tih unutra{njih basena, u kojima su velike koli~ine vode bile zarobljene. Me|utim, u ve}ini slu~ajeva ti visoki nivoi nisu mogli da budu odr`avani lokalnim padavinama, tako da su se tokom godina jezera postepeno isu{ivala. Taj proces je bio isprekidan usled

235

Slika 26. MORSKE TERASE

Obalne terase, kao {to su ove na obali Nove Gvineje, pronalaze se {irom svih kontinenata. Svaka terasa ukazuje na biv{i nivo mora, pri ~emu je najstarija ujedno i najvi{a. Iako je bilo poku{ano da se to objasni eustati~kim promenama nivoa mora povezanog sa glacijalnim topljenjem, najo~iglednije obja{njenje je uz pomo} izdizanja kopna posle perioda Potopa. Sli~ne terase se tako|e nalaze oko jezera i du` reka.

236

promenljivih meteorolo{kih uslova i mo`da tako|e usled regionalnih izdizanja koja se jo{ uvek odigravaju; svaki period meteorolo{ke i tektonske stabilnosti je rezultovao formiranjem jo{ jedne obalske linije. Dokazi o ki{nim uslovima i velikim nivoima jezera su jo{ sna`niji u regionima koji su navodno bili prekriveni kontinentalnim gle~erima, ali se mo`da svi oni mogu pripisati otopljenim glacijalnim vodama, tokovima zabranjenim gle~erima i sli~nim faktorima koji se odnose na ledene prekriva~e. Bez obzira na obja{njenje, bilo uz pomo} glacijalnih efekata ili voda Potopa koje se povla~e, ili oboje, sasvim je jasno da su vode iz nekog izvora zauzimale velike oblasti koje sada predstavljaju suvo kopno i proizvele mnoge i raznovrsne vodene odlike erozije i talo`enja. Ve}ina od 1.000 jezera koja se sada nalaze u severnim dr`avama ove zemlje su verovatno ostaci glacijalnih jezera formiranih velikim ledenim prekriva~ima. Sli~ni fenomeni se nalaze i u drugim zemljama. “Poznata su korita hiljada isu{enih glacijalnih jezera koja su razbacana {irom oblasti koja je bila podvrgnuta glacijaciji... Me|u najboljim kriterijumima za prepoznavanje tih isu{enih glacijalnih jezera su osobite obale i tipi~ni, ravno natalo`eni nanosi delte, formirani vodenim tokovima.”199 Sli~no tome, biv{e obalske linije, i jezerske i morske, pronalaze se u velikom broju oko granica postoje}ih masa vode u regionima koji su bili pod glacijacijom. “Izdignute morske obale se prostiru do visina od nekoliko desetina metara iznad nivoa mora du` granica dela Severne Amerike koji je bio pod glacijacijom, ali nije op{te poznato da one ~uvaju zapis o izdizanju Zemljine kore koji odgovara istoriji postglacijalnog vremena... U regionu biv{eg glacijalnog jezera Agasi (Glacial Lake Aggasiz), glacijalnih Velikih jezera (Glacial Great Lakes), Nove Engleske, Labradora i arktika Kanade, postoje izdignute morske ili izdignute jezerske obalske linije, ili obe...”200 Glacijalna Velika jezera, na primer, su prekrivala daleko ve}i region ~ak i od svojih sada{njih velikih ostataka. Velika slo`enost nanosa starog jezera i erozionih odlika ~ini da je te{ko protuma~iti njihovu istoriju, i kao rezultat se veruje da se veoma slo`en niz doga|aja odgirao pre nego {to su sada{nja Velika jezera bila manje ili vi{e stabilizovana. “Njihova istorija je izu~avana istra`ivanjem topografskih odlika koje ozna~avaju pozicije biv{ih nivoa jezera i obala. U te odlike spadaju: litice use~ene talasima i povezane odlike kao {to su lukovi i pe}ine; obale i povezane prepreke; jezerski nanosi; dine koje ozna~avaju biv{e obalske linije; i ispusti use~eni du` stena korita ili glacijalnih nanosa u kojima se danas nalaze vodeni tokovi i koji ispoljavaju akumulacije treseta ili blata u napu{tenim kanalima.”201 O~igledno je da su te odlike mogle tako|e da se objasne na osnovu velikih masa vode koje su zaostale posle Potopa, ki{ne klime koja je trajala posle Potopa izvesno vreme i neprestanog isprekidanog izdizanja kopna. Mogu}e je da je te{ko}a prilikom otkrivanja istorije Velikih jezera bila delom prouzrokovana zanemarivanjem samog tog faktora Potopa. Me|utim, mi uvi|amo da postoji puno dokaza u korist glacijalnog obja{njenja jezera, i ne

237

vidimo nikakav neophodan razlog da sumnjamo u to sa biblijske ta~ke gledi{ta. U bilo kom slu~aju, bez obzira da li su vode do{le direktno od potopnih voda koje su se povla~ile ili samo indirektno od njih preko velikog ledenog omota~a kojima se pripisuju, jasno je da je u nedavnoj geolo{koj pro{losti, i u regionima koji su bili pod glacijacijom i u onima koji nisu, daleko ve}i deo na{ih sada{njih kontinenata bio prekriven vodom nego {to je to danas slu~aj.

Izdignute re~ne terase

To je slu~aj ne samo sa velikim pleistocenskim i post-pleistocenskim jezerima. Reke sveta univerzalno daju dokaze da su nekada imale daleko ve}e zapremine vode u odnosu na svoje sada{nje ostatke. To je dokazano i izdignutim re~nim terasama koje se skoro uvek pronalaze du` njihovih tokova, kao i obimnim nanosima aluvijuma du` njihovih poplavnih ravnica. Te terase su toliko uobi~ajene da je razvijena celokupna terminologija u poku{aju da se one svrstaju u razli~ite tipove na osnovu njihove pretpostavljene evolucije.202 Mnogi tokovi se u stvari nazivaju “nepodesnim” tokovima, zato {to su doline koje oni seku previ{e velike da bi ih one konstruisale. “Ako je vodeni tok, ili ta~nije veli~ina meandera toka, previ{e mala za veli~inu doline, za tok se ka`e da je nepodesan; ako je previ{e velik, opisuje se kao prevelik. Te{ko je navesti primere prevelikih reka, ili tokova sa poplavnim ravnicama koje su previ{e male za veli~inu toka. Otuda se mo`e postaviti pitanje da li preveliki tokovi postoje... Nepodesni uslovi mogu da postoje beskona~no dugo; otuda mnogi primeri takvih tokova postoje.”203 Sli~no tome, postoje mnogi poznati primeri o biv{im kanalima vodenih tokova koji su sada u potpunosti suvi. Neki od njih su naravno nastali pomeranjem kanala, ali mnogi drugi su o~igledno bili formirani tokovima koji vi{e ne postoje, osim mo`da uz uveliko redukovanu zapreminu kao podzemni tokovi. To je naro~ito uobi~ajeno u regionima pod glacijacijom, i naravno, obi~no se pripisuje formiranju uz pomo} voda koje su nastale topljenjem leda. Ali se oni tako|e pronalaze i u regionima koji nisu bili pod glacijacijom. Pored toga, pe{~ani nanosi i nanosi {ljunka se pronalaze na mnogim mestima i ukazuju na nekada{nje postojanje velikih reka ~ije su doline sada zatrpane kasnijim glacijalnim nanosima. Istaknuti primer ovog fenomena je takozvana Tejs (Teays) reka, koja je nekada tekla du` kontinentalnog dela Sjedinjenih Dr`ava od Atlantika do sada{njeg Misisipija, gde se izlivala u daleko severnije ukopan deo starog Meksi~kog zaliva. To je bila zaista mo}na reka u svakom smislu te re~i. “Tu dolinu je Tajt (Tight) pre puno vremena prepoznao kao napu{ten tok velike reke. Debeli slojevi peska i {ljunka, uklju~uju}i stene istro{ene vodom do 30 cm ili vi{e u pre~niku, le`e na dnu doline. Mnogi, sastavljeni od stena koje su sasvim razli~ite od stena dna doline, pokazuju bez gre{ke da su bili sprani delovanjem reke iz regiona stena korita Plavog grebena (Blue Ridge). Samo je velika i mo}na reka mogla to da postigne.”204 238

Ta velika reka je verovatno predstavljala kanal koji se razvio povla~enjem voda Potopa u odnosu na izdizanje sada{njeg regiona Apala~a. Sa svojim ogromnim tovarom peska, {ljunka i stena mogla je da izdubi svoj veliki kanal veoma brzo, a tako|e je nosila ogromnu koli~inu aluvijalnih materijala za zapo~injanje formiranja regiona delte Misisipija. “Sa svojom velikom mre`om pritoka, pomogla je urezivanju krajolika velikog dela kontinenta. Koli~ina sedimenta - blata, mulja, peska i {ljunka - koje je erodovala i nosila do mora, morala je da bude ogromna. More u koje je izlivala te sedimente je bila duga~ka uska ruka Meksi~kog zaliva. Taj duga~ki morski put od ju`nog Ilionisa do Nju Orleansa, je u potpunosti bio ispunjen, a velika delta je sada pomerena do sada{njeg zaliva. ... Izgleda o~igledno da je veliki deo delte bio izgra|en rekom Tejs, pri ~emu je Misisipi dodavao samo poslednje delove. Otuda se, ogromna delta, mo`e nazvati delta Tejsa.”205 Glacijalni geolozi veruju da su kontinentalni gle~eri zatim zatrpali reku Tejs i druge takve tokove debelim nanosima tila, i da su u potpunosti promenili povr{inu obrasca oticanja kada su se povla~ili. Ali, sada{nje doline i reke su te koje izgleda daju najja~e dokaze za nekada{nje postojanje daleko ve}ih stopa re~nog toka nego {to je to danas slu~aj. “U dolini vodenog toka, {irina kanala koja je zauzeta tokom mo`e da bude samo mali deo {irine dna doline. [tavi{e, obale kanala su redovno male u pore|enju sa visinom strana dolina. Jednom re~ju, doline obi~no izgledaju previ{e velike da su mogle da se formiraju tokovima koji sada prolaze kroz njih. Prva pomisao je zaklju~ak da su ti tokovi nekada bili daleko ve}i. To se skoro uvek pokazuje kao nerazuman zaklju~ak jer ne postoje nikakve ~injenice da su ve}e zapremine drena`e bile ikada dostupne.”206 Ako je, kako izgleda, razlog za odbacivanje jasne indikacije o nekada{njim daleko ve}im vodenim tokovima jednostavno nedostatak izvora potrebnih voda, predlo`ili bismo ponovo razmatranje voda Potopa, koje su kao odgovor na izdizanje kopna i spu{tanje okeanskog dna, morale brzo i sna`no da budu transportovane do mora. [tavi{e, padavine u ranom poslepotopnom dobu su verovatno bile daleko ve}e na ve}ini mesta nego {to je to danas slu~aj. Sli~no tome, nekada{nji vi{i nivoi i zapremine tokova su prikazani izdignutim re~nim terasama, ali se na sli~an na~in ti dokazi obi~no obja{njavaju usput kao da su prouzrokovani razli~itim komplikovanim procesima geomorfolo{ke evolucije. “Ve}ina re~nih dolina, osim veoma malih, za koje je dostupno dovoljno podataka, sadr`e ostatke use~enih aluvijuma, od kojih neke formiraju terase.”207 Iako Flint karakteristi~no potcenjuje slu~aj, svejedno je ta~no da je ve}ina velikih re~nih dolina duboko ispunjena aluvijumom, kao i da ispoljava dobro razvijene izdignute terase koje su vi{e ili manje paralelne sa njihovim sada{njim padinama. Ti uslovi su, naravno, upravo ono {to bi se o~ekivalo na osnovu biblijskih opisa tektonski izra`enog povla~enja voda posle Potopa. Svejedno, one se obi~no obja{njavaju na strogo uniformisti~koj osnovi. Tako

239

se stare re~ne terase pripisuju postepenom formiranju poplavne doline “bo~nom planacijom”, to jest, krivudanjem reka du` svoje doline, postepeno erodiraju}i strane dolina i poravnavaju}i dno doline; zatim se nekako odigrava “podmla|ivanje” reka, tako da one po~inju usecanje, ostavljaju}i svoju nekada{nju poplavnu dolinu iznad svog novog nivoa kao izdignutu terasu. Tako, prema re~ima Kotona: “Kretanje pojasa meandra ili {irokih re~nih korita sa strane na stranu, koje se odigrava dok su naizmeni~ne terase u toku razvoja, ukazuje na kretanje du` doline niz padine, bilo ravne ili blago terasaste. Terase na padinama koje mogu da predstavljaju ostatke tih padina, ako se uop{te javljaju, su retke. Ve}ina poznatih terasa predstavlja ostatke pribli`no horizontalnog dna pojasa meandra ili {irokih re~nih korita.”208 Jasno je da postoji malo stvarnih dokaza za to obimno bo~no delovanje tokova, naro~ito kada usecaju du` stene dna korita. Naravno da aluvijalni tokovi, kao {to je donji Misisipi, imaju {irok pojas meandra, ali se oni usecaju u aluvijum koji je ve} bio natalo`en ranijim tokovima ve}e magnitude, tako da je sama poplavna dolina u su{tini dolina talo`enja, a ne erozije. Ako se posmatraju reke koje teku du` poplavnih dolina mnogo {irih nego {to su njihovi pojasi meandra, uvide}e se da samo u relativno malo mesta tokovi stvarno usecaju strane doline. To ukazuje bar na to da mo`e da postoji i ograni~ena {irina doline izvan koje bo~na erozija postaje bezna~ajna. “Doline mnogih, ako ne ve}ine, svetskih velikih reka su toliko duboko ispunjene aluvijumom da izgleda nepodesno smatrati njihove poplavne doline kao oblogu preko stena korita doline. Aluvijalni nanosi u takvim dolinama, kao {to su one Misisipija, Misurija (Missouri) i Ohaja (Ohio) su na pojedinim mestima debljine nekoliko desetina metara.”209 Prema tome, hipoteza bo~ne erozije formiranja re~nih terasa je izgleda prvenstveno uniformisti~ka pretpostavka, a ne stvarni sada{nji geomorfolo{ki proces. Svejedno, gore pomenuti autor i dalje insistira da: “Iako su sada{nje poplavne doline ve}ine na{ih velikih reka daleko vi{e od aluvijalnih obloga preko erozione povr{ine korita, i dalje ostaje ~injenica da poplavne doline vi{e kilometara {iroke nisu mogle da budu izgra|ene erozijom, da reke nisu prethodno bo~nom erozijom otvorile {iroke doline.”210 Misisipi i njegove re~ne terase su istra`ivane verovatno vi{e nego bilo koji drugi tok i, iako je izvedena slo`ena istorija za njega, dokazi sna`no odbacuju tvrdnju da je njegova {iroka dolina mogla ikada da nastane bo~nom erozijom. Rasel, koji je dugo istra`ivao geologiju delte Misisipija i koji je sada dekan na postdiplomskom koled`u Univerziteta u Luizijani, ka`e: “[iroke re~ne doline su karakteristi~ne za ve}inu reka koje idu do mora. Dugo godina su one obja{njavane na osnovu erozije. Reke su opisane na osnovu toga da su usekle svoje doline do osnovnog nivoa uspostavljenog morem, posle ~ega su njihove energije bile usmerene na bo~nu eroziju, ili {irenje dolina. Na aluvijum poplavnih dolina se gledalo kao na tanku oblogu, koja je le`ala na bo~no erodovanoj steni korita. Me|utim, u toku poslednjih godina, aluvijum mnogih poplavnih dolina je probijen bu{otina240

ma, koje u prakti~no svim slu~ajevima otkrivaju dolinske nanose koji su vi{e puta deblji od najdubljih bazena koji su izdubljeni du` re~nog korita. U slu~aju doline donjeg Misisipija, karakter topografije stena korita koje ograni~ava aluvijum je srazmerno dobro poznat. I sadr`i re~ne rovove nekoliko desetina metara duboke, dok je reka retko preko 20 m, a nikada do 60 m duboka.”211 Izgleda o~igledno, koliko je god to mogu}e, da je za te obimne aluvijalne nanose, ne samo u regionu delte ve} tako|e i du` kontinentalnih grebena, bila neophodna ogromna reka kako bi ih erodovala i transportovala, i kona~no natalo`ila. Najrazumnije obja{njenje tih stvari je da je jedan ili vi{e re~nih tokova pokrenutih poslepotopnim izdizanjima, i mo`da kasnije podstaknut glacijalnim topljenjem, natalo`io te aluvijume posle izdubljivanja velike doline, a zatim je, kao odgovor na izdizanje prema severu, ostavio sada{nje izdignute terase. Sve terase te`e da se razdvajaju kako se pribli`avaju zalivu, pri ~emu je najstarija terasa najvi{a i, prema tome, odra`ava period najve}eg obima. [tavi{e, terase je te{ko objasniti na osnovu nekada{njih vi{ih nivoa mora kao i na osnovu bo~ne erozije, iako su neki teoreti~ari pripisali njihovu visinu “me|uglacijalnim” toplijim periodima kada je “osnovni nivo” bio vi{i. Ponovno navode}i Rasela: “Ve}ina ~injenica u korist vi{ih nivoa mora je obezbe|ena terasama i odlikama obalske linije koje sada zauzimaju povi{ene nivoe. Ali, alternativna mogu}nost postoji da su se kontinentalne ivice i unutru{njosti zaista izdigli. Ako su postojale novostvorene obalske karakteristike {iroko rasprostranjene du` morskih obala na nekom srazmerno jednoli~nom nivou, kao {to je 60 m, argument da dana{nji nivo mora predstavlja spu{tanje za tu koli~inu bio bi jak. Sa druge strane, ako se obalne karakteristike nalaze na raznovrsnim visinama, predlog je prili~no o~igledan da je izdizanje rezultovalo na osnovu razli~itih visina izdizanja kopnenih masa. Izgleda da je ovo drugo slu~aj... Mogu}e je da su interglacijalna mora mogla u nekom periodu da prevazilaze dana{nji obim, ali ne za razliku nivoa koji je predlo`en pozicijom vi{ih terasa, jer se mnoge od tih povr{ina nalaze daleko iznad nivoa koji bi se uspostavio kada bi se sav kontinentalni led otopio.”212 Prema tome, visina terasa mo`e jedino biti obja{njenja na osnovu procesa izdizanja kao oni kakvi su se odigrali posle zavr{etka perioda Potopa, a {irina dolina i njihova velika dubina aluvijalnog nanosa mo`e jedino razumno biti obja{njena na osnovu velikih nabujalih reka koje su brzo jurile prema moru. “Taj dokaz sa najistra`enijeg kontinentalnog grebena na zemlji pobija hipotezu bo~ne erozije fiziografa za dolinu donjeg Misisipija i eroziono obja{njenje za greben. Velika dolina sa dubokim aluvijumom vodi do duboko prekrivenog grebena. Ravno}a je talo`na u oba slu~aja.”213 Dalji dokaz da su reke nekada nosile daleko ve}e koli~ine vode pronalazi se na osnovu znatne veli~ine njihovih prvobitnih kanala koji su use~eni u steni korita. 241

“Kao {to je ranije bilo napomenuto, {irine dna ispunjenih kanala su oko deset puta ve}e od {irina sada{njih kanala na istim lokacijama... Celokupna sada{nja godi{nja koli~ina padavina, bez gubitka evaporacijom, bi sli~no tome mogla da bude potro{ena u toku ne vi{e od pet dana. Zbog toga je neophodno pretpostaviti da je nekada{nja koli~ina padavina bila ve}a, i verovatno zna~ajno ve}a, od one koja se sada opa`a.”214 Tako|e se moraju spomenuti stare morske linije obala koje se sada pronalaze {irom svetskih morskih obala. Kao {to smo ve} napomenuli, te izdignute pla`e se pronalaze toliko univerzalno da su smatrane za glavni dokaz globalnih varijacija nivoa mora. “U razli~itim delovima sveta postoje izdignute obalske linije i terase za koje se smatra da su imale morsko poreklo. Ako su to bili lokalni fenomeni, njihove pozicije iznad nivoa mora se mogu objasniti kao rezultat lokalnog dijastrofizma, ali su one toliko svetskog obima da su izgleda povezane sa globalnim izdizanjem nivoa mora, a ne lokalnim izdizanjem.”215 Glacijalni geolozi su dugo bili zaokupljeni idejom povezivanja tih starih pla`a sa navodnim me|uglacijalnim toplim periodima kada su se ledni prekriva~i topili i ispunjavali okeane do vi{ih nivoa. Ali, uprkos intenzivnom istra`ivanju usmerenom ka tom cilju, takvo povezivanje se pokazalo kao sasvim neopravdano. “Kona~no, ako mo`emo da neprekidno pratimo sistem terasa celom du`inom re~ne du`ine i da ih vidimo povezane sa jedne strane sa morenama, sa druge strane sa drevnim obalama, celokupan problem povezivanja je re{en... Na `alost, i suprotno o~ekivanju, krajnje je te{ko pratiti re~ne terase neprekidno od nivoa morena do nekada{njih morskih obala.”216 Opravdano je, prema tome, pretpostavljati da bi multiglacijalna hipoteza mo`da mogla na kraju ipak da bude pogre{na. Iako se stare morske obale pronalaze oko svih kontinenata, one bi mogle da odra`avaju procese univerzalnog kontinentalnog izdizanja, kao i vi{ih nivoa mora. U stvari, njihova nepravilnost, njihov razli~it broj od mesta do mesta i velika visina na nekim mestima, sna`no ukazuje na prethodno obja{njenje, koje je Rasel istakao.

Dokazi za nekada{nje ni`e nivoe mora

Sa druge strane, izgleda da postoji puno dokaza za nekada{nji ni`i nivo mora. Topografija kontinentalnih grebena, nepravilnost obalskih linija, veliki podmorski kanjoni, morske planine, sli~nosti izme|u fauna sada odvojenih oblasti, i mnogi drugi faktori izgleda ukazuju da su bili formirani bar delom u vreme kada je nivo mora bio relativno ni`i nekoliko desetina metara nego danas. Sami kontinentalni grebeni predstavljaju dokaz o nekada{njem ni`em nivou mora, po{to njihove ivice ozna~avaju prave granice izme|u okeanskih basena i kontinentalnih blokova. Kontinentalni greben se prostire i do 1.200 km, sa prose~nom {irinom od oko 70 km,217 i spu{ta se postepno do maksimalne dubine od oko izme|u 90 m do oko 150 m, sa prose~nom dubinom 242

od oko 130 m. Izvan grebena, kontinentalna padina se zatim spu{ta ka okeanskim dubinama. Kako je ve} napomenuto, ve}ina dokaza favorizuje gledi{te da su kontinentalni blokovi bili izdignuti (ili da su se okeanski baseni spustili, ili oboje) velikim rasedom du` kontinentalne padine. To se naravno sasvim dobro sla`e sa biblijskom implikacijom da je izdizanje kopna, podudarno sa spu{tanjem okeanskih basena, ozna~ilo zavr{etak univerzalne poplave prouzrokovane velikim Potopom. To izdizanje (ili rasedno klizanje du` ivice granitnih blokova kontinenata) je bilo isprekidano, uveliko je bilo zavr{eno tokom godine Potopa, ali se o~igledno nastavilo u manjoj meri u toku vi{e narednih vekova. Sada{nji kontinentalni greben bi mogao dobro da defini{e ivicu okeana kako su se oni razvijali tokom glacijalnog perioda. Najbolji prora~uni za dubinu spu{tanja okeana tokom pleistocena usled voda zarobljenih u kontinentalnim ledenim pokriva~ima su izgleda iste veli~ine kao i prose~ne dubine (oko 130 m) na ivici grebena.218 Sa topljenjem ledenih prekriva~a, okeani su se izdigli do svog sada{njeg nivoa i, uz manja kolebanja, ostali su na tom nivou do danas. “Okeanski baseni se tako mogu okarakterisati kao prepunjeni - voda ne samo da ispunjava prave okeanske basene, ve} se prostire i preko niskih ivica kontinenata.”219 Postoje ~ak i neki dokazi za nekada{nje spu{tanje nivoa mora do daleko ve}ih dubina od onih na kojima je kontinentalni greben.220 Me|u tim dokazima je i velika dubina nekih podmorskih kanjona i nekih morskih planina sa ravnim vrhom (za obe ove formacije postoje jaki dokazi da su se formirale iznad nivoa mora) i da se mnogi slatkovodni i nanosi plitke vode pronalaze poslednjih godina u dubokomorskim sedimentima. Priroda tih nanosa je u stvari veoma slabo poznata za sada, tako da bi bilo kakva procena njihovog zna~aja bila nesumnjivo preuranjenja. Op{te slaganje me|u geolozima trenutno je da se te odlike najbolje mogu objasniti na osnovu lokalizovanih spu{tanja morskog dna, u nekim slu~ajevima, i turbiditnih struja u drugim. Ti koncepti su, naravno, savr{eno u skladu sa na{im shvatanjem poslepotopnih fenomena. Sa druge strane, ako bi se izneli ubedljivi dokazi da je nivo mora stvarno bio nekoliko stotina metara ni`i nego danas, kako neki od ovih podataka izgleda ukazuju, onda bi izgledalo da je jedino logi~no obja{njenje za takvo sni`avanje bilo jednostavno to da u to vreme nije bilo ve}e koli~ine vode u okeanima - drugim re~ima, to je verovatno bio prepotopni nivo mora. O~igledno da ogromna koli~ina nedostaju}e vode uklju~ene u tu koli~inu spu{tanja nije mogla da bude zamrznuta u velikom ledenom prekriva~u, a izgleda da nema drugog na~ina za obja{njavanje gde bi ona mogla da bude. “Ve}ina marinskih geologa danas smatra da se morsko dno spustilo, ali postoji manjina koja smatra da se mo`da zapremina okeana pove}ala u dovoljnoj meri kako bi objasnila ve}inu uo~enog relativnog potapanja podvodnih planina. Ako je ova druga ideja ta~na, verovatno se odigrao porast zapremine okeana od oko 30 procenata tokom poslednjih 100 miliona godina.”221 Zanimljiva alternativa delom otkriva }orsokak u kome se na{ao uniformizam. Datum od 100 miliona godina je, naravno, zasnovan na ~injenici da su nanosi korala i foraminifera na podvodnim planinama pripisani gornjoj

243

kredi i donjem tercijaru. Zna~ajna stvar je da ti podaci mogu biti protuma~eni ili velikim i neobja{njenim spu{tanjem ili velikim i neobja{njenim dodavanjem vode okeanu. “Iz nekog nepoznatog razloga, koji je verovatno imao ne{to sa izostati~kim pode{avanjem ili podzemnim silama, celokupni veliki podvodni greben je potonuo i, prvobitno, potonuo dovoljno brzo kako bi ubio koralni greben kada su korali pali ispod svoje `ivotne zone u gornjim vodama.”222 A ako se izabere druga mogu}nost, o relativno iznenadnom porastu zapremine okeana za oko 30%, mora se suo~iti sa pitanjem izvora te vode. Ali, problem postaje jednostavan ako se prihvati postojanje prepotopnih “voda nas svodom” koje su pale u obliku ki{e u vreme Potopa.

SA@ETAK I ZAKLJU^AK

U ovom poglavlju spreveli smo preliminarni poku{aj da preorijenti{emo podatke istorijske klimatologije i geologije kako bi ih povezali sa osnovnim biblijskim prikazom Stvaranja, Potopom i drugim aspektima rane istorije Zemlje. To je u~injeno uz gledi{te o potpunoj ta~nosti, jasnosti i pronicljivosti zapisa Biblije, smatraju}i da on predstavlja bo`ansko otkrivenje koje je dao sam Tvorac. Iako mo`e postojati zna~ajna {irina mi{ljenja u pogledu detalja, biblijski zapis zaista obezbe|uje osnovni okvir Zemljine istorije, unutar koga se trebaju tuma~iti svi nau~ni podaci. On opisuje prvobitno Stvaranje, postignuto procesima koji vi{e ne deluju, i koji se, prema tome, ne mogu shvatiti na osnovu sada{njih fizi~kih ili biolo{kih mehanizama. On opisuje ulazak u to prvobitno Stvaranje principa raspadanja i propadanja: “prokletstva” koje je Bog postavio na “celokupno stvaranje”, koje je rezultovalo iz greha i pobune ~oveka, koji je `eleo da bude gospodar kopnenog gazdinstva protiv svog Tvorca. Zapis velikog Potopa jasno tvrdi da je on bio toliko univerzalan i kataklizmi~an po svom uzroku, obimu i rezultatima da je tako|e ozna~avao duboki prekid kopnene istorije. Na taj na~in Stvaranje, Pad, i Potop sa~injavaju zaista osnovne ~injenice, na koje se svi drugi detalji podataka o ranoj istoriji moraju odnositi. Unutar tog osnovnog okvira poku{ali smo da ponovo protuma~imo osnovne podatke istorijske geologije i drugih povezanih nauka, koji se danas popularno tuma~e u kontekstu uniformizma i evolucije. Predlo`ili smo kategorizaciju razli~itih geolo{kih slojeva i formacija na osnovu biblijskih perioda Zemljine istorije, iako smo zadr`avali {to je vi{e mogu}e terminologiju trenutno prihva}enih geolo{kih perioda. Prema tome, izgleda najrazumnije pripisati formacije kristalastih osnovnih stena, i mo`da nekih prekambrijumskih sedimenata bez fosila, periodu Stvaranja, iako su kasnije zna~ajno izmenjene tektonskim izdizanjima tokom perioda Potopa. Slojevi koji sadr`e fosile su izgleda natalo`eni u velikoj meri tokom Potopa, sa sekvencama pripisanim ne evoluciji, ve} hidrodinami~koj selektivnosti, ekolo{kim stani{tima i razli~itom pokretljivo{}u i snagom razli~itih organizama. 244

Neodre|ena koli~ina slojeva, naro~ito u gornjim nivoima, je mo`da obra|ena i ponovo natalo`ena tokom kasnijih stupnjeva Potopa, kao rezultat velikih epeirogenetskih (kontinentalno izdizanje) procesa koji su zavr{ili univerzalnom poplavom. Ti procesi i hidrolo{ki poreme}aji koji su ih pratili su se o~igledno nastavili uz postepeno smanjivanje intenziteta tokom vi{e vekova posle Potopa. Tako su, mnogi geolo{ki slojevi, naro~ito oni pripisani pleistocenu, mogli stvarno da budu natalo`eni posle Potopa, iako povezani sa zaostalim katastrofizmom prouzrokovanim Potopom. “I zaista su u dubinama voda skoro sve stratigrafske serije koje smo opisali bile izgra|ene: vode koje su se {irile preko pustinja i akumulirale na tim mestima veoma debele sedimente, lagunalne vode na obalnim ravnicama u procesu spu{tanja, morske vode koje su rasprostirale na velike daljine mulj i pesak.”223 Sam Potop je izgleda nastao usled kombinacije meteorolo{kih i tektonskih fenomena. “Izvori velikoga bezdana” su izbacili velike koli~ine podzemne vode i vulkanskih materijala, a “vode nad svodom”, verovatno obimni toplotni atmosferski omota~ od vodene pare, su se kondenzovale i pale u obliku ki{e tokom perioda od 40 dana. Shvatamo da takva obimna reorganizacija geolo{kih podataka postavlja mnoga pitanja i mora biti podvrgnuta promeni i reviziji u mnogim detaljima. Svejedno, verujemo da taj tip analize daleko realisti~nije obja{njava sve osnovne podatke nego {to to ~ini op{te prihva}ena teorija uniformizma. Ali }e ova druga teorija nesumnjivo te{ko umreti, pre svega zato {to predstavlja glavnu osnovu evolucije, a evolucija je veliki “mehanizam za beg” savremenog ~oveka. To je filozofski princip pomo}u koga ~ovek bilo svesno ili nesvesno tra`i intelektualno opravdanje za izbegavanje li~ne odgovornosti svom Tvorcu. Brojne zamerke }e, prema tome, biti postavljene na{em izlaganju biblijsko-geolo{kog katastrofizma, ve}ina od njih na osnovu toga da je razli~ite tipove nanosa i geolo{kih fenomena te{ko povezati sa biblijskom hronologijom. Takvi problemi, kakvi se postavljaju merenjem starosti na osnovu radioaktivnosti, veliki slojevi evaporita, fosilni jezerski slojevi varvi, slojevi fosilnih {uma jedni preko drugih, sporo akumuliraju}i mulj morskog dna i mnogi sli~ni fenomeni, povr{no izgledaju kao da zahtevaju du`e periode za svoje formiranje nego {to to biblijski okvir hronologije mo`e da dozvoli. Prema tome, slede}e poglavlje }e se baviti tipi~nim problemima ovakve vrste i poku{a}e da poka`e da podaci koji su dostupni u takvim slu~ajevima mogu biti shva}eni na sasvim zadovoljavaju}i na~in biblijskim katastrofizmom. Ali, u poslednjoj analizi, verovatno je da }e po pitanjima koja su toliko osnovna i u osnovi emocionalna i duhovna kao {to su to ova, svaki ~ovek nastaviti da veruje u ono {to “`eli” da veruje. Mi mo`emo jedino da prika`emo da oni koji `ele da veruju u Bibliju mogu to da ~ine potpuno ube|eni da su stvarni geolo{ki podaci dosledni sa takvim verovanjem, iako je ve}ina nau~nog mi{ljenja u toku pro{log veka bila na strani onih koji `ele da veruju u suprotno. 245

Vredno je u ovom kontekstu spomenuti re~i dr Leonarda Karmajkla, sekretara Smitsonian instituta, pri Fi Beta Kapa obra}anju na skupu Ameri~kog udru`enja za unapre|enje nauke 1953. godine: “Re~eno je da nijedno intelektualno otkri}e nije bolnije od onog koje otkriva poreklo ideja.”224 On zatim prati nastanak savremenog nau~nog naturalizma, sa svojim krajnjim plodovima u fa{izmu i komunizmu. “Me|utim, nema sumnje da su sami nau~ni metodi nauke kao takve, naro~ito u poslednjih 15 decenija, bili zna~ajni faktori u izazivanju socijalne promene. Svakako da je u drugoj polovini tog perioda - to jest, od uspona i prihvatanja darvinisti~ke ta~ke gledi{ta na evoluciju - potpuno naturalisti~ki i pozitivisti~ki stav prema fizi~kom i organskom svetu, uklju~uju}i ~oveka, postao intelektualno uobi~ajen. Osim povremenih pisaca koji su bili izvan svog vremena, ili sve{tenika ili profesionalnih religioznih filozofa, naturalizam, ili vladavina zakona kako je nazivan, je postao za izvesno vreme op{te prihva}eno gledi{ta ve}ine akademskih vo|a u zapadnom svetu. Ta ta~ka gledi{ta nije prethodno karakterisala sve velike nau~nike. Takav div u logi~kom razmi{ljanju kao {to je bio Isak Njutn nije video nikakvu nedoslednost izme|u nau~ne kosmologije i velikog po{tovanja dogmi i obi~aja ortodoksne hri{}anske tradicije.”225 Izbor izme|u alternativnih teorija ne zavisi prema tome od nau~nih podataka ve} predstavlja na kraju moralnu i emocionalnu odluku. Dr Berington Muri, istra`iva~ u Ruskom istra`iva~kom centru na Harvardu, je rekao: “Malo ljudi }e danas tvrditi da prihvatanje nau~nih teorija, ~ak i od strane samih nau~nika, zavisi u potpunosti od logi~kih dokaza izvedenih u podr{ku tih teorija. Spolja{nji faktori povezani sa filozofskom klimom i dru{tvom u kome nau~nik `ivi uvek igraju bar neku ulogu.”226 Mi, prema tome, pozivamo ~itaoca da se suo~i sa ~injenicom da stvarni podaci geologije mogu da budu protuma~eni na takav na~in da se sasvim efektivno usklade sa doslovnim tuma~enjem biblijskih zapisa, a da zatim tako|e uvide duhovne implikacije i posledice te ~injenice.

Literatura

1. Vidi stranu 170. 2. H. S. Jones: “The Origin of the Solar System,” u Physics and Chemistry of the Earth, (New York, McGraw-Hill, 1956), p. 15. 3. Teorija brze sinteze i teorija neprekidnog stvaranja su povezane naro~ito sa imenima D`ord`a Gamova i Freda Hojla. 4. H. Shapley: “Cosmography,” American Scientist, Vol. 42, July 1954, p. 484. Nedavno su tu izjavu ponovili Margaret i D`efri Barbrid` (Margaret and Geoffrey Burbridge), astronomi sa Jerkes opservatorije, koji ka`u: “O~igledno je prema tome da se trenutno nijedan kosmolo{ki argument ne mo`e izvesti u korist jedne ili druge teorije porekla elemenata.” (“Formation of Elements in the Stars,” Science, Vol. 128, August 22, 1958, p. 389). 5. K. E. Bullen: “The Deep Interior,” u The Earth and Its Atmosphere, D. R. Bates, urednik, (New York, Basic Books, Inc., 1957), pp. 31-47.

246

6. J. Verhoogen: “Temperatures Within the Earth,” American Scientist, Vol. 48, June 1960, p. 153. 7. G. G. Lill i A. E. Maxwell: “The Earth's Mantle,” Science, Vol. 129, May 22, 1959, p. 1408. 8. W. W. Rubey: “Geologic History of Sea Water,” Bulletin Geological Society of America, Vol. 62, 1951, pp. 1111-1147. 9. J. Tuzo Wilson: “Geophysics and Continental Growth,” American Scientist, Vol. 47, March 1959, pp. 14, 15. 10. Me|utim, projekat za bu{enje rupe kroz okeansko dno do omota~a se trenutno promovi{e. Vidi Lill and Maxwell, op. cit. 11. P. W. Bridgman: “Reflections on Thermodynamics,” American Scientist, Vol. 41, October 1953, p. 549. 12. Fizi~ar R. B. Lindsej (Lindsay), dekan postdiplomskih studija Braun univerziteta, ka`e: “Termodinamika je fizi~ka teorija velike op{tosti koja dodiruje prakti~no svaku fazu ljudskog iskustva. Mo`e se nazvati opisom pona{anja materije u ravnote`i i njenih promena iz jednog ravnote`nog stanja do drugog. Termodinamika se zasniva na dva glavna koncepta ili konstrukcije i na dva velika principa. Koncepti su energija i entropija, a principi su takozvani prvi i drugi zakon termodinamike....” (“Entropy Consumption and Values in Physical Science,” American Scientist, Vol. 47, September 1959, p. 376). 13. Harold Blum: “Perspectives in Evolution,” American Scientist, Vol. 43, October 1955, p. 595. Linsej ka`e: “Porast entropije zna~i prelaz iz ure|enijeg stanja u manje ure|eno stanje... U bilo kom procesu koji se prirodno odigrava, te`nja je da se svi sistemi kre}u iz reda ka neredu”. (Op. cit., p. 382). A ipak evolucionista, D`ulijan Haksli, ka`e: “Evolucija u {irem smislu se mo`e opisati kao usmereni i u su{tini ireverzibilni proces koji se odigrava u vremenu, koji tokom svog delovanja proizvodi pove}anu raznovrsnost i pove}ani nivo organizacije svojih proizvoda. Na{e sada{nje znanje nas zaista primorava da vidimo da celokupna stvarnost jeste evolucija - jedinstven proces samo-preobra`aja”. (“Evolution and Genetics,” u What is Science?, ed. by Jas. R. Newman, New York, Simon and Schuster, 1955, p. 278). 14. 1. Knjiga Mojsijeva 2,1-3. 15. H. F. Blum: Time's Arrow and Evolution, (Princeton, N. J., Princeton University Press, 1951). 16. “Celokupno iskustvo ukazuje na ~injenicu da svaki `ivi organizam na kraju umire. To je proces pri kome se visoko razvijeni red organizma svodi na nasumi~an i neure|en skup molekula. Time smo podse}eni da smo 'prah' i da se u 'prah' na kraju vra}amo.” (R. B. Lindsay, op. cit., p. 384). 17. Ibid., p. 202. 18. R. B. Lindsay ka`e: “Najpa`ljivije ispitivanje svih procesa koji se prirodno ostvaruju (tj, onih u koje se ne me{aju spolja{nji uticaji) je jedino slu`ilo da potvrdi na{e ube|enje u neumoljiv sveop{ti porast entropije u svemiru” (op. cit., p. 379). 19. Ibid., p. 205. 20. Theodosius Dobzhansky: “On Methods of Evolutionary Biology and Anthropology,” American Scientist, Vol. 45, December 1957, p. 388. 21. H. J. Muller: “How Radiation Changes the Genetic Constitution,” Bulletin of the Atomic Scientists, rad pripremljen za U. N. Conference on Peacetime Uses of Atomic Energy, u Geneva, 1955, Vol. 11, November, 1955, p. 331. 22. Za kratak sa`etak biblijskih dokaza da se ti “dani” moraju shvatiti doslovno, vidi “Creation and Deluge,” by Henry M. Morris, His Magazine, January 1954, pp. 6-10, 19-23. Vidi tako|e, Louis Berkhof, Systematic Theology (rev.; Grand Rapids: Wm. B. Eerdmans Pub. Co., 1953), pp. 152157, and R. F. Surburg, “In the Beginning God Created,” u Darwin, Evolution, and Creation (Ed. by P. A. Zimmerman, St. Louis: Concordia Publ. House, 1959), pp. 57-64. 23. 1. Knjiga Mojsijeva 1,3. 24. O. D. von Engeln and K. E. Caster, op. cit., p. 664. 25. Ibid., p. 673. 26. Prema 1. Knjizi Mojsijevoj 1,20, ptice su stvorene da lete na “otvorenom nebeskom svodu”. 27. Isaija 40,12. 28. J. Tuzo Wilson: “Geophysics and Continental Growth,” American Scientist, Vol. 47, March 1959, p. 21. 29. W. J. Miller: Introduction to Historical Geology, (6th Ed., New York, Van Nostrand, 1952), p. 110. 30. 1. Knjiga Mojsijeva 1,11.

247

31. Vidi tako|e na{u raspravu o tom pitanju u nastavku, str. 264-265, i 271-272. 32. Re~ prevedena kao “rebro” (hebrejski “tsela”) u ovom odeljku se javlja nekih 20 puta u hebrejskom Starom zavetu, a nije data nigde drugde u ovom prevodu. Ona obi~no zna~i “bok”, iako su i druge upotrebe mogu}e. 33. 1. Knjiga Mojsijeva 1,31. 34. Za izuzetan primer kako se ve}ina nau~nih pisaca sa nepo{tovanjem odnosi prema svemu {to li~i na teizam, vidi ~lanak “Teleology in Science Teaching,” by A. J. Bernatowicz (Science, Vol. 128, Dec. 5, 1958, pp. 1402-1405). 35. George Wald: “The Origin of Life,” u The Physics and Chemistry of Life, urednici ~asopisa Scientific American, Simon and Schuster, 1955, p. 9. 36. George Wald: “Innovation in Biology,” Scientific American, Vol. 199, September 1958, p. 101. 37. Ibid., p. 100. A ipak, danas imamo prizor “kreacionista” koji zastupaju spontanu generaciju! (W. R. Hearn and R. A. Hendry u “The Origin of Life,” Ch. 3 u Evolution and Christian Thought Today, Ed. by R. L. Mixter, Grand Rapids, Eerdmans Publ. Co., 1959, pp. 53-70). 38. Rimljanima 1,20-23. 39. Fred Hoyle: Frontiers of Astronomy, (New York, Harper's, 1955), pp. 317-318. 40. Ibid., p. 321. 41. Herbert Dingle: “Science and Modern Cosmology,” Science, Volume 120, October 1, 1954, p. 519. 42. George Gamow: “Modern Cosmology,” u The New Astronomy, izdali urednici ~asopisa The Scientific American, (New York, Simon and Schuster, 1955), p. 23. 43. Ibid., p. 24. 44. Zakon uzroka i efekta, koji predstavlja osnovu takozvanog nau~nog metoda, tvrdi da sli~ni uzroci prouzrokuju sli~ne efekte i da svaki efekat mora da ima odgovaraju}i uzrok. Nijedan efekat ne mo`e da bude koli~inski ve}i ili kvalitativno odvojen od svog uzroka. Prema tome, uzimaju}i u obzir li~nost ~oveka kao efekat, njegova inteligencija zahteva Uzrok koji poseduje inteligenciju, njegova mo} izbora ukazuje na Uzrok koji poseduje volju, njegova moralna svesnost se mora objasniti na osnovu Uzroka koji poseduje moralnost. Sli~no tome, razumljivost fizi~kog svemira ukazuje na Dizajnera, i tako dalje. Tako zakon uzro~nosti, iako nije filozofski nesavladiv, predstavlja bar sna`an posredni dokaz postojanja velikog Prvog uzroka, li~nosti Tvorca-Boga. 45. Zna~aj prokletstva, u prvobitno stvorenom svetu, za paleontologiju se obrazla`e detaljnije u dodatku 1. 46. D. R. Bates: “Composition and Structure of the Atmosphere,” The Earth and Its Atmosphere, (New York: Basic Books, Inc.), 1957, pp. 104-105. 47. A. H. Woodcock: “Salt and Rain,” Scientific American, Vol. 197, October 1957, pp. 4247. 48. Nedavno je na~injen predlog da je “magla” u stvari bila reka. Ali, ista hebrejska re~ se koristi i u Knjizi o Jovu 36,27, gde neizbe`no zna~i “magla” ili “para”. Sasvim je razli~ita od normalne hebrejske re~i za “reku”, koja se koristi nekoliko puta u istom poglavlju. (Npr, 1. Knjiga Mojsijeva 2,10, itd). [tavi{e, prepoznata je i prevedena kao “magla” u skoro svim standardnim prevodima (KJV, ASV, RSV, itd). 49. E. H. Colbert: “Evolutionary Growth Rates in the Dinosaurs,” Scientific Monthly, August 1949, Vol. 69, p. 71. W. J. Arkell ka`e, za period jure: “... prili~no bogata flora umerenog tipa je bujala na ili blizu arkti~kog i antarkti~kog kruga, u isto~nom Grenlandu i Grejemovom kopnu.” (Jurssic Geology of the World, New York, Hafner Publ. Co., 1956, p. 615). 50. Gustaf O. S. Arrhenius napominje, u vezi paleotemperatura izvedenih na osnovu okeanskih sedimenata: “Hla|enje mase duboke vode do temperatura blizu nule, koje sada preovladavaju, je zapisano u prelazu pliocen-pleistocen.” (“Sedimentation on the Ocean Floor,” u Researches in Geochemistry, ed. by P. H. Abelson, New York, John Wiley and Sons, 1959, p. 18). 51. O. D. Von Engeln and K. E. Caster: Geology, p. 441. 52. Ibid., p. 451. 53. W. J. Miller: An Introduction to Historical Geology, (6th Ed., New York, Van Nostrand, 1952), p. 116. 54. Ibid., p. 131. 55. Ibid., p. 143. 56. O. D. von Engeln and K. E. Caster, op. cit., p. 596. 57. Miller, op. cit., p. 169. 58. von Engeln and Caster, op. cit., p. 562.

248

59. Maurice Gignoux: Stratigraphic Geology, prevedeno sa 4th French Edition by Gwendolyn G. Woodford, (San Francisco, W. H. Freeman & Co., 1955), p. 245. 60. Ernst J. Opik: “Ice Ages,” u The Earth and its Atmosphere, urednik D. R. Bates, (New York, Basic Books, Inc., 1957), p. 154. 61. Francis G. Stehli: “Possible Permian Climatic Zonation and Its Implications,” American Journal of Science, Vol. 255, November 1957, p. 617. 62. Ibid., p. 156. 63. F. J. Pettijohn: Sedimentary Rocks. (2nd Ed., New York, Harper, 1957), p. 275. 64. R. F. Flint: Glacial and Pleistocene Geology, (New York, Wiley, 1957), p. 122. 65. Ibid., p. 58. R. H. Dot sa Univerziteta u Viskonsinu je nedavno istakao: “Apsolutne kriterijume za razlikovanje procesa klizanja od glacijalnih procesa te{ko je otkriti... Oba prouzrokuju slabo razvrstavanje fragmenata stena; oba mogu da proizvedu zbijenost i prugavost {ljunka... jasno je da se najdrevniji ’tiliti’ i glacijalni periodi moraju prihvatati uz sumnju dok se ponovo kriti~ki ne ispitaju.” (“Tillite or Subaqueous Slide,” Program Abstracts, 1959 Meeting of Geological Society of America). 66. Von Engeln and Caster, op. cit., p. 537. 67. N. D. Newell, J. K. Rigby, A. G. Fisher, A. J. Whiteman, J. E. Hickox, and J. S. Bradley: The Permian Reef Complex of the Guadalupe Mountains Region, Texas and New Mexico, W. H. Freeman & Co., San Francisco, 1953, p. 6. 68. N. D. Newell: “Supposed Permian Tillites in Northern Mexico Are Submarine Slide Deposits,” Bulletin, Geological Society of America, Vol. 68, November 1957, p. 1569. 69. Ibid., p. 1572. 70. Loc. cit. 71. Navodne glacijacije u prekambrijumskim vremenima se zasnivaju na jo{ nepouzdanijim dokazima od permskih i mogu se sli~no odbaciti. 72. Op. cit., p. 491. W. J. Arkell ka`e: “Retkost glacijalnih epizoda i naro~ito retkost fosilnih tilova u arkti~kim regionima ukazuju da je, ako su, u stvari, polovi oduvek bili pribli`no gde se i danas nalaze, toplo stanje tokom jure bilo normalno i da je na{e sada{nje stanje, sa polarnim ledenim kapama, izuzetno.” (Jurassic Geology of the World, New York, Hafner Publishing Co., 1956, p. 618). 73. C. E. P. Brooks: Climate Through the Ages (McGraw-Hill, New York, 2nd Edition, 1949), pp. 384-386. 74. Ibid., p. 157. 75. H. E. Landsberg: “Trends in Climatology.” Science, Vol. 128, October 3, 1958, p. 756. 76. Ibid. 77. Ibid. 78. W. J. Arkell: op. cit., p. 617. 79. Harlow Shapley (Ed.): Climatic Change (Cambridge, Mass., Harvard University Press, 1954), 318 pp. 80. Kirtley F. Mather: Review of Climatic Change, American Scientist, Vol. 42, April 1954, p. 309. 81. Fred Hoyle: Frontiers of Asronomy (New York, Harper's, 1955), p. 6. 82. Harold K. Blum: Time's Arrow and Evolution (Princeton University Press, 1951), p. 57. 83. Gilbert N. Plass: “Carbon Dioxide and Climate,” Scientific American, Volume 201, July 1959, p. 42. 84. Ibid., p. 47. 85. Fred Hoyle, op. cit., p. 8. 86. Ibid., p. 9. 87. R. K. Linsley, M. A. Kohler, and J. L. H. Paulhus: Hydrology for Engineers (New York, McGraw-Hill, 1958), p. 15. 88. Ibid., p. 14. 89. Fred L. Whipple: “Results of Rocket and Meteor Research,” Bulletin of the American Meteorological Society, Vol. 33, January 1952, p. 25. 90. Ibid. 91. C. E. P. Brooks: Climate Through the Ages (2nd Ed., New York, McGraw-Hill, 1949), p. 115. 92. Vidi p. 255. 93. John C. Johnson: Physical Meteorology (New York, Wiley, 1954), pp. 206-207. 94. Vidi raspravu, pp. 97-106. 95. Cyril S. Fox: Water (New York, Philosophical Library, 1953), p. xiv.

249

96. Ibid., p. 70. 97. R. W. Bailey, C. L. Forsling, and R. J. Becraft: “Floods and Accelerated Erosion in Northern Utah,” U. S. Dept. of Agric. Misc. Publ. 196, 1934, p. 9. 98. Cyril S. Fox, op. cit., p. 111. 99. Paul B. Sears: “Natural and Cultural Aspects of Floods,” Science, Vol. 125, April 26, 1957, p. 807. 100. J. M. Caldwell: “Beach Erosion,” Scientific Monthly, Vol. 69, October 1949, p. 432. 101. Thomson King: Water (New York, Macmillan Co., 1953), p. 49. 102. W. D. Thornbury: Principles of Geomorphology (New York, Wiley, 1954), p. 432. 103. Willard Bascom: “Ocean Waves,” Scientific American, Vol. 201, August 1959, p. 80. 104. P. H. Kuenen: Marine Geology (New York, Wiley, 1950), p. 80. 105. Willard Bascom, op. cit., pp. 81-83. 106. “Chile Earthquake Spreads Disaster Around the World”, Civil Engineering, Vol. 30, July 1960, p. 88. 107. I ki{e i izdizanja su izgleda trajali najmanje 150 dana. Vidi raspravu, str. 10, 14, 100. 108. Vidi stranu 97. 109. Victor P. Starr: “The General Circulation of the Atmosphere,” Scientific American, Vol. 195, December 1956, p. 45. 110. Visina i razmak talasa nastalih vetrom se pove}avaju sa brzinom vetra i “du`inom dosega”; to jest, otvorena nauti~ka razdaljina bez prepreka du` koje vetar mo`e da duva preko vodene povr{ine. (Vidi C. L. Bretschneider: “Hurricane Design Wave Practices,” Journal of the Waterways and Harbors Division of the American Society of Civil Engineers, Vol. 83, Paper 1238, May 1957, p. 3). Sa okeanom bez obala i iznenadnim velikim vazdu{nim pokretom sa polova ka ekvatoru, neometanim otporom trenja koji pru`aju kopnene povr{ine, potencijalna veli~ina talasa tokom tog perioda je izgleda bila ogromna. 111. J. T. Wilson ka`e: “Veruje se da kontrakcija zemlje usled izbacivanja lave i vulkanskih gasova obezbe|uje privremenu teoriju za izgradnju planina i kontinenata koja mo`e da objasni vi{e detalja tih odlika od bilo koje druge do sada predlo`ene teorije.” (“Geophysics and Continental Growth,” American Scientist, Vol. 47, March, p. 23). 112. Edwin L. Hamilton: “The Last Geographic Frontier, the Sea Floor,” Scientific Monthly, Vol. 85, December 1957, p. 298. Vidi tako|e B. C. Heezen: “The Origin of Sub-Marine Canyons,” Scientific American, Vol. 195, August 1956. 113. von Engeln and Caster, op. cit., p. 129. 114. J. V. Trumbul, John Lyman, J. F. Pepper, and E. M. Thompson: “An Introduction to the Geology and Mineral Resources of the Continental Shelves of the Americas”, U. S. Geological Survey Bulletin 1067, 1958, p. 25. 115. E. M. Spieker: “Mountain-Building Chronology and Nature of Geologic Time-Scale,” Bulletin, American Association of Petroleum Geologists, Vol. 40, August 1956, p. 1805. 116. H. S. Ladd: Ch. I, “Introduction,” u Treatise on Marine Ecology and Paleoecology, Vol. II, Geological Society of America Memoir 67, 1957, p. 7. Sli~no tome, T. N. George ka`e: “Ako dopustimo evoluciono poreklo glavnih grupa `ivotinja, a ne ~in posebnog stvaranja, odsustvo bilo kakvog zapisa o makar jednom ~lanu bilo kog kola u prekambrijumskim stenama ostaje nerazja{njeno na ortodoksnim osnovama kao {to je bilo i za Darvina”. (“Fossils in Evolutionary Perspective,” Science Progress, Vol. XLVIII, Jan. 1960, p. 5). 117. Maurice Gignoux: Stratigraphic Geology, prevedeno 4th French Edition by Gwendolyn G. Woodford, (San Francisco, W. H. Freeman & Co., 1955), p. 46. 118. W. C. Krumbein and L. L. Sloss: Stratigraphy and Sedimentation, (San Francisco, W. H. Freeman and Co., 1951), p. 156. 119. Na osnovu nedavnog predsedni~kog obra}anja C. D`. Stablfilda (C. J Stubblefield) pred Londonskim geolo{kim udru`enjem o~igledno je da je izgled evolucije ~ak i takvih zna~ajnih indeks fosila kao {to su trilobiti samo povr{inski. Opisuju}i nastanak razli~itih grupa trilobita kao “kriptogeneti~ki”, on ka`e: “Klasifikacija trilobita je privukla puno pa`nje, sa rezultatima koji su daleko od zaklju~nih... Dobro potvr|ena filogenija klase trilobita je jo{ uvek neuhvatljiva.” (Quarterly Journal of the Geological Society of London, Vol. 115, Dec. 1959, p. 146). 120. N. D. Newell, J. K. Rigby, A. G. Fischer, A. J. Whiteman, J. E. Hickox, and J. S. Bradley: The Permian Reef Complex of the Guadalupe Mountains Region, Texas and New Mexico, (San Francisco, W. H. Freeman and Co., 1953), p. 185. 121. N. Heribert-Nilsson: Synthetische Artbildung, p. 1198. 122. Irving A. Breger: “Geochemistry of Coal,” Economic Geology, Vol. 53, November 1958, p. 823.

250

123. Ibid. 124. Otto Stutzer: Geology of Coal, (preveo sa nema~kog A. C. Noe, University of Chicago Press, 1940), pp. 105-106. 125. E. S. Moore: Coal (2nd Ed., New York, Wiley, 1940), p. 143. 126. J. M. Good, T. E. White, and G. F. Stucker: “The Dinosaur Quarry,” U. S. Government Printing Office, 1958, p. 26. 127. Ako su predstavnici dinosaurusa bili na Barci (verovatno mladunci), onda je verovatno da se njihovo kona~no izumiranje mo`e objasniti o{trim promenama klime posle Potopa. Sa druge strane, neki su mogli da opstanu dugo vremena, verovatno obja{njavaju}i op{tu pojavu “zmajeva” u drevnim mitologijama. 128. Ibid., p. 20. 129. Edwin H. Colbert: “Evolutionary Growth Rates in the Dinosaurs,” Scientific Monthly, Vol. 69, August 1949, p. 71. 130. W. J. Miller: An Introduction to Historical Geology (New York, Van Nostrand, 1952), p. 359. 131. von Engeln and Caster, op. cit., p. 436. 132. R. L. Langenheim, Jr.: “Recent Developments in Paleontology,” Journal of Geological Education, Volume 7, Spring 1959, p. 7. 133. L. S. Stamp: “Tertiary,” ~lanak u Encyclopedia Britannica, Vol. 21, 1956, p. 973. 134. Maurice Gignoux: op. cit., p. 471. 135. Ibid., p. 538. 136. Ibid., p. 558. 137. George Gaylord Simpson: “Evolutionary Determinism and the Fossil Record,” Scientific Monthly, Vol. 71, October 1950, p. 265. 138. Do bilo kog stepena da je Kopov “zakon” mogao da se primenjuje tokom formiranja fosilnih slojeva, izgleda da je trend sada preokrenut. Prakti~no sve savremene biljke i `ivotinje, uklju~uju}i ~oveka, su predstavljene u fosilnom zapisu primercima koji su ve}i od danas `ivih (npr, d`inovski dabar, sabljasti tigar, mamut, pe}inski medved, d`inovski bizon, itd, itd). 139. von Engeln and Caster, op. cit., p. 439. 140. R. F. Flint: Glacial and Pleistocene Geology (New York, Wiley, 1957), p. 471. 141. Ibid., p. 204. J. K. Charlesworth ka`e: “Velika krda mamuta i drugih `ivotinja (na Novo sibirskim ostrvima na krajnjem severu Azije su prona|eni mamut, dlakavi nosorog, mo{usno gove~e, saiga, irvas, tigar, arkti~ka lisica, `deronja, medved i konj me|u 66 `ivotinjskih vrsta) su zahtevala {ume, livade i stepe za svoj opstanak... i nisu mogla da `ive u klimi kao {to je sada{nja, sa njenim ledenim vetrovima, sne`nim zimama, zamrznutim zemlji{tem i mahovinom tundre cele godine.” (The Quaternary Era, Vol. II, London, Edward Arnold Co., 1957, p. 650). 142. Ibid., p. 470. 143. ^lanak, “Ivory,” u Encyclopedia Britannica, Vol. 12, 1956, p. 834. 144. Povremeno je predlagano da su vode okeana ostajale tople previ{e dugo da bi dozvolile o~uvanje mekih delova `ivotinja, pri ~emu je zaklju~ak bio da su morale da nestanu u nekoj drugoj katastrofi vekovima kasnije. Me|utim, pitanje je da li je posledeluvijumska sibirska klima mogla da podr`ava tako velike horde `ivotinja. @ivotinje koje su nestale u Potopu nisu, naravno, morale da plutaju oko arkti~kog okeana mesecima, ve} su bile brzo zatrpane u nanosima praha potopnih voda. Vode zarobljene u tim sedimentima, odse~ene od toplih voda otvorenog okeana, su se brzo zamrznule, formiraju}i “ve~iti led”, stalno zamrznuta zemlji{ta i pod-zemlji{ta arkti~kog kopna, i u njima su u stvari sisari i druge `ivotinje ovog regiona zatrpane. Kako ^arlsvort (Charlesworth) ka`e: “Zamrznuti mamuti se pronalaze na {umovitim obalama reka i u zemlji{tu koje skoro uvek sadr`i ostatke drve}a. Bakterijsko razlaganje je spre~eno hladnom klimom i brzim zatrpavanjem u fini prah.” (op. cit., p. 649). Sa druge strane, ve}ina `ivotinja jeste podlegla truljenju pa je otuda mogla da bude izlo`ena izvesno vreme pre zatrpavanja. “...truljenje je izgleda zapo~elo neposredno posle smrti `ivotinje i pre zatrpavanja uprkos malom periodu proteklog vremena.” (Ibid.). Tako|e, mnogi mamuti i mastodonti su svakako tako|e `iveli tokom prvih vekova posle Potopa, pre nego {to su kona~no izumrli ili se promenili do svojih sada{njih oblika. 145. Ivan T. Sanderson: “Riddle of the Frozen Giants,” Saturday Evening Post, January 16, 1960, p. 83. 146. Loc. cit. Sanderson je terenski zoolog i autor brojnih izdanja o `ivotu divljih `ivotinja. 147. Ivan T. Sanderson: “The Riddle of the Mammoth,” Saturday Evening Post, December 7, 1946. 148. Vidi gore, p. 141, napomena #3.

251

149. Sanderson, op. cit. (1960), p. 82. 150. To ne zna~i da mi neizbe`no isklju~ujemo druga mogu}a obja{njenja dokaza za pretpostavljene kontinentalne ledene prekriva~e. Kako je ranije istaknuto (str. 189-192), mnogi dokazi za ledene prekriva~e kao {to su tilovi, prugavosti, itd, se mogu tuma~iti podjednako dobro ili bolje na osnovu katastrofi~kog potopnog delovanja. To bi tako|e lako moglo da bude ta~no za druge navodne glacijalne odlike kao {to su kejmi, eskeri, erati~ni blokovi, itd. Glacijalni geolozi nikada nisu odgovorili na ubedljivu kritiku Henri Hauarta (Henry Howorth), predsednika Arheolo{kog instituta Velike Britanije krajem devetnaestog veka, koji je nakupio ogromnu koli~inu dokaza da je ve}ina navodnih nanosa ledenog prekriva~a mogla da se formira velikom poplavom koja je nadolazila sa severa. Vidi naro~ito njegova dela, The Glacial Nightmare and the Flood, Vols. I i II, 1985, i Ice or Water, Vols. I i II, 1905, koja su oba objavila u Londonu Sampson Low, Marston Searle, and Risington, ali su sada rasprodata. Hauart nije branio 1. Knjigu Mojsijevu, u koju nije verovao, ve} je samo hteo da poka`e nau~nu nepodobnost glacijalne teorije. Mo`da je rasvetljuju}e zabele`iti iskustvo jednog autora pre nekoliko godina u biblioteci istaknutog odseka za geologiju univerziteta u Minesoti. Hauartovo obimno delo Ice or Water je prona|eno na policama i pozajmljeno za istra`ivanje... prvi put u ~etrdeset godina njegovog boravka tu je pregledano ili (sude}i po brojnim parovima stranica koje su jo{ uvek bile povezane) ~ak otvoreno. 151. Flint, op. cit., p. 509. 152. Richard J. Russel: “Instability of Sea Level,” American Scientist, Vol. 45, Dec., 1957, pp. 414-430. 153. C. E. P. Brooks, Climate Through the Ages (2nd Ed., McGraw-Hill, 1949), pp. 31-45. 154. W. L. Stokes: “Another Look at the Ice Age,” Science, Vol. 122, October 28, 1955, p. 815. 155. Ibid., p. 815. 156. Sa druge strane, navodne naslage ledenog prekriva~a su mogle u velikoj meri da se formiraju obimnim poplavama prouzrokovanim abnormalnim meteorolo{kim i hidrolo{kim uslovima koji su proistekli iz Potopa, opstaju}i mo`da vi{e godina. Me|utim, osim vremenskog faktora, ne izgleda da je standardni geolo{ki koncept kontinentalne glacijacije u sukobu sa Biblijom, pa ga prihvatamo makar kao radnu hipotezu. 157. Ernst J. Opik: “Ice Ages,” u The Earth and Its Atmosphere, urednik D. R. Bates, (New York, Basic Books, Inc., 1957), p. 172. 158. Ernst J. Opik: “Climate and the Changing Sun,” Scientific American, vol. 198, June 1958, p. 89. 159. Flint, op. cit., p. 335. 160. Maurice Gignoux: Stratigraphic Geology (San Francisco, W. H. Freeman, 1955), p. 626. 161. R. F. Flint: Glacial and Pleistocene Geology (New York, Wiley, 1957), p. 210. 162. C. B. Hunt and V. P. Sokoloff: Pre-Wisconsin Soil in the Rocky Mountain Region, U. S. Geological Survey Professional Paper No. 22, 1949, pp. 117-118. 163. Aleksis Dreimanis: “Depths of Leaching in Glacial Deposits,” Science, Vol. 126, August 30, 1957, p. 403. U pogledu ispiranja karbonata, o~igledno je da }e po~etno prisutna koli~ina karbonata imati odlu~uju}i efekat. Richard S. Merritt i Ernest H. Muller su pokazali da: “Pod kontrolisanjem po~etnog sadr`aja karbonata, dubina ispiranja varira isto toliko izme|u pojedina~nog nanosa koliko i du` granice nanosa. Sama dubina ispiranja, bez znanja o varijaciji sadr`aja karbonata, se mo`e pokazati kao nepouzdani kriterijum relativne starosti slojeva nanosa.” (American Journal of Science, Vol. 257, Summer, 1959, p. 478). 164. Flint, op. cit., p. 292. 165. Lawrence S. Dillon: “Wisconsin Climates and Life Zones in North America,” Science, Vol. 123, February 3, 1956, p. 167. 166. Ibid., p. 174. 167. Bro. G. Nicholas: “Recent Paleontological Discoveries from Cumberland Bone Cave,” Scientific Monthly, Vol. 76, May 1953, p. 301. 168. Lawrence S. Dillon, op. cit., p. 172. 169. Richard J. Lougee: “Ice-Age History,” Science, Vol. 128, November 21, 1958, p. 1290. J. K. Charlesworth, iako favorizuje multi-glacijalnu hipotezu, daje op{irnu raspravu o argumentima koji su izno{eni u pro{losti za jedinstvenu glacijaciju, uklju~uju}i prili~no duga~ku bibliografiju radova geologa koji zastupaju samo jednu glacijaciju, naro~ito u Evropi (The Quaternary Era, Vol. II, London, Edward Arnold Co., 1957, pp. 911-914). Laugijev predlog prema tome nije samo trenutno skretanje. Laugi je profesor geomorfologije na postdiplomskim studijama geografijie na Klark univerzitetu, a tako|e je i sekretar komisije Commission on Terrace Studies Around the Atlantic for

252

the International Geographical Union. Trenutno pi{e knjigu o svojoj predlo`enoj tektonskoj hronologiji glacijalnog perioda. 170. Cesare Emiliani: “Ancient Temperatures,” Scientific American, Vol. 198, February 1958, pp. 54-63. 171. Ibid. 172. D. B. Ericson, W. S. Broeker, J. L. Kulp, and G. Wollin: “Late-Pleistocene Climates and Deep-Sea Seadiments,” Science, Vol. 124, August 31, 1956, p. 388. 173. Ibid. 174. Richard J. Russell: “Instability of Sea Level,” American Scientist, Vol. 45, December 1957, pp. 419-420. 175. Wallace S. Broeker, Maurice Ewing and Bruce C. Heezen: “Evidence for an Abrupt Change in Climate Close to 11,000 Years Ago,” American Journal of Science, Vol. 258, June 1960, p. 441. 176. Ibid., p. 429. 177. D. R. Bates: “Composition and Structure of the Atmosphere,” u The Earth and Its Atmosphere, D. R. Bates, Ed., (New York, Basic Books Inc., 1957), p. 111. 178. Me|utim, “ravnote`na koli~ina” ozona u atmosferi tako|e zavisi od temperature atmosfere, tako da je lokacija prepotopne ozonosfere mogla da bude razli~ta od dana{nje. Vidi R. A. Craig: The Observations and Photochemistry of Atmospheric Ozone, (Boston, American Meteorological Society, 1950). 179. “Oceanography Program: First Twelve Months,” I.G.Y. Bulletin, National Academy of Sciences, objavljeno u Trans., Amer. Geophysical Union, Vol. 39, October 1958, p. 1016. 180. H. Wexler: “On the Effects of Volcanic Dust on Insolation and Weather,” Bulletin of the American Meteorological Society, Vol. 32, January 1951, p. 12. 181. Isaac Asimov: “14 Million Tons of Dust Per Year,” Science Digest, Vol. 45, January 1959, p. 34. Vidi tako|e Wexler, op. cit., p. 10, koji ka`e da je efekat trajao tri godine. 182. E. S. Deevey, Jr.: “Bogs,” Scientific American, Vol. 199, October 1958, p. 115. 183. Deevey, op. cit., p. 120. 184. Ibid. 185. Ibid. 186. G. N. Plass: “Carbon Dioxide and the Climate,” American Scientist, Vol. 44, July, 1956, p. 313. 187. Ibid., p. 310. 188. J. K. Charlesworth: The Quaternary Era, Vol. 2, (London, Edward Arnold, 1957), p. 601. 189. Ibid., p. 603. 190. Ibid., p. 1515. 191. G. Evelyn Hutchinson: A Treatise on Limnology, Vol. 1 (New York, Wiley, 1957), p. 238. 192. W. D. Thornbury: Principles of Geomorphology (New York, Wiley, 1954), p. 417. 193. Ibid., p. 418. 194. G. E. Hutchinson, op. cit., p. 17. Flint, u svojoj knjizi Glacial and Pleistocene Geology (New York, Wiley, 1957, pp. 228-229), navodi 119 jezera, umesto 70. 195. Thornbury, op. cit., p. 418. 196. M. Ewing and W. L. Donn: “A Theory of Ice Ages,” Science, Vol. 127, May 16, 1958, p. 1161. 197. Flint, op. cit., p. 224. 198. Charlesworth, op. cit., p. 1139. 199. W. J. Miller: An Introduction to Historical Geology (6th Edition, New York, Van Nostrand, 1952), pp. 466-467. 200. Richard J. Lougee: “A Chronology of Postglacial Time in Eastern North America,” Scientific Monthly, Vol. 76, May 1953, p. 259. 201. W. D. Thornbury, op. cit., p. 405. 202. C. A. Cotton: Geomorphology (New York, Wiley, 4th Ed., 1946), pp. 240-250. 203. Thornbury, op. cit., p. 156. 204. Raymond E. Janssen: “The Teays River, Ancient Precursor of the East,” Scientific Monthly, Vol. 77, December 1953, p. 309. 205. Ibid., p. 311. 206. O. D. von Engeln and K. E. Caster: Geology, pp. 256-257. 207. Flint, op. cit., p. 217. 208. Cotton, op. cit., p. 250. 209. Thornbury, op. cit., pp. 131-132. 210. Ibid., pp. 132-133.

253

211. Richard J. Russell: “Instability of Sea Level,” American Scientist, Vol. 45, December 1957, p. 417. 212. Russell, ibid., pp. 427-428. Vidi sliku 26. za primer. 213. Richard J. Russell: “Geological Geomorphology,” Bulletin of the Geological Society of America, Vol. 69, January 1958, p. 4. 214. G. H. Dury: “Contribution to a General Theory of Meandering Valleys,” American Journal of Science, Vol. 252, April 1954, p. 215. Teorija, model testovi i terenska istra`ivanja prikazuju da postoji odre|ena granica {irine pojasa meandra, i ona je uvek manja od {irine aluvijalne ravni po kojoj te~e. Vidi “Basic Aspects of Stream Meanders,” by Gerard Matthes (Transactions of the American Geophysical Union, Vol. 22, Part III, 1941, pp. 632-636). 215. Thornbury, op. cit., p. 410. 216. Maurice Gignoux, op. cit., p. 611. 217. F. P. Shepard: Submarine Geology (New York, Harper's, 1948). 218. J. K. Charlesworth, op. cit., pp. 1354-1355. 219. J. V. Trumbull, John Lyman, J. F. Pepper, and E. M. Thompson: An Introduction to the Geology and Mineral Resources of the Continental Shelves of the Americas, U. S. Geological Survey Bulletin 1067, 1958, p. 11. 220. Vidi str. 99-100 i 307-309. 221. Edwin L. Hamilton: “The Last Geographic Frontier: the Sea Floor,” Scientific Monthly, Vol. 85, December 1957, p. 305. 222. Ibid., p. 303. 223. Maurice Gignoux, op. cit., p. 652. 224. Leonard Carmichael: “Science and Social Conservatism,” Scientific Monthly, Vol. 78, June 1954, p. 373. 225. Ibid., p. 375. 226. Barrington Moore, Jr.: “Influence of Political Creeds on the Acceptance of Theories,” Scintific Monthly, Vol. 79, September 1954, p. 146.

254

Poglavlje 7

Neka pitanja u biblijskoj geologiji UVOD

U prethodnom poglavlju smo poku{ali da oivi~imo sistem istorijske geologije koji }e objasniti sve stvarne podatke na obiminiji i dosledniji na~in od evolucionog i uniformisti~kog okvira koji je bio dominantan u poslednjih sto godina. Taj predlo`eni sistem pronalazi svoju racionalnu osnovu u iskrenom prepoznavanju jedinstvenog otkrivaju}eg karaktera judeo-hri{}anske Biblije. Po~inju}i sa shvatanjem da uniformizam, zasnovan na sada{njim procesima, ne samo da nije, ve} i ne mo`e da obezbedi nau~no ta~no obja{njenje rane geofizi~ke i biolo{ke istorije, uvi|amo da bilo kakvo istinsko saznanje tih stvari mora neophodno da do|e nekim oblikom bo`anskog otkrivenja. Jedinstvena tvrdnja Biblije, koju podr`ava svedo~enje samog Isusa, i 1.900 godina hri{}anske istorije, koje otelovljavaju to otkrivenje, je vi{e nego odgovaraju}e opravdanje da zasnujemo predlo`eni okvir geolo{ke istorije na ~injenicama koje su tu zapisane. Shodno tome, na~injen je poku{aj da se odredi koliko stvarnih podataka geologije i paleontologije mo`e biti obja{njeno u potpunom skladu sa tim otkrivenim ~injenicama, naro~ito uz ~injenicu istinskog Stvaranja i ~injenicu o velikom Potopu koji je uni{tio svet. Mi tvrdimo da se pokazalo da su podaci, bar u {irokom okviru kakav je predstavljen u prethodnom poglavlju, sasvim u skladu sa biblijskim zapisom. Tako prikazan sklad naravno ne ukazuje na neki naro~iti uvid ili originalnost koju su posedovali pisci, ve} samo svedo~i o istinitosti i jasno}i nadahnutog opisa u Bibliji. Svakako je jasno da nije dat odgovor na sva pitanja, niti su svi problemi re{eni. Potpuna reorijentacija celokupne ogromne gomile sada{njih podataka i tuma~enja bi zahtevala ne nekoliko stotina strana, ve} najmanje nekoliko obimnih izdanja, i zahtevala bi intenzivne napore velikog broja stru~njaka obu~enih u razli~itim oblastima geologije i geofizike. Ali, biblijski okvir mo`e bar da istakne na put za takva istra`ivanja, i on obezbe|uje osnovni klju~ uz koji svi takvi problemi mogu na kraju da budu re{eni. Ovo poglavlje se mo`e baviti samo nekim od glavnih aspekata nekih od velikih pitanja. Ali, ako je zaista pokazano da se op{te odlike geolo{kih podataka uskla|uju sa biblijskim okvirom, i ako mo`e biti pokazano da velike pote{ko}e u ovom sistemu mogu tako|e da budu re{ene i shva}ene na ovaj

255

na~in, onda je razumljivo zaklju~iti da manji problemi tako|e mogu da budu re{eni daljim istra`ivanjem.

METODE I REZULTATI GEOHRONOLOGIJE

Najzna~ajnije i najozbiljnije pitanje je vreme. Postoji navodno puno linija geolo{kih ~injenica koje naizgled ukazuju da su Zemlja i njene raznovrsne stenske formacije daleko starije nego {to bi doslovni biblijski sistem tuma~enja mogao to da dozvoli. Ovaj drugi, kao {to smo videli, uklju~uje relativno skoro Stvaranje i Potop kao uzrok ve}ine geolo{kih osobina zemlje. Postoji puno razli~itih na~ina kojima su geolozi poku{ali da izmere apsolutnu starost Zemlje i njenih raznovrsnih formacija i nanosa. U svakom tom metodu, pronalazi se neki fizi~ki ili hemijski proces ~ija se sada{nja stopa aktivnosti mo`e izmeriti. Ukupna akumulacija proizvoda tog procesa mora tako|e da bude izmerena. Zatim je dalje prosto matemati~ki prora~unati koliko dugo je proces morao da deluje kako bi proizveo svoje sada{nje rezultate. Me|u nekim od procesa koji su kori{}eni kao navodni geolo{ki hronometri spadaju unos natrijuma i drugih hemikalija u okean i u jezera iz reka, erozija klisura i drugih oblasti teku}om vodom ili vetrom ili gle~erima, izgradnja delti ili drugih sedimentnih nanosa, porast hemijskih nanosa u zemlji{tima ili pe}inama ili drugim mestima, degradiranje stena, akumulacija godi{njih traka u drve}u ili slojevima jezera, ili drugih osobina ~iji izgled mo`e biti uslovljen sezonskim promenama, izlazak podzemnih gasova u atmosferu, unos voda preko vulkanizma na zemljinu povr{inu, i razli~iti sli~ni procesi. Postoje tako|e razli~iti astronomski hronometri koji su kori{}eni za odre|ivanje apsolutne starosti, pri ~emu je ve}ina njih zasnovana na stopi {irenja svemira i njenih raznovrsnih sastavnih delova, i na brzini svetlosti koja dolazi iz udaljenih galaksija. Najzna~ajniji geolo{ki hronometri su naravno oni koji su zasnovani na fenomenu radioaktivnosti. Razli~iti hemijski elementi su u nekoj meri radioaktivni, raspadaju}i se neprestano u drugi element ili izotop. Stopa raspada se mo`e izmeriti, i ako se mineral koji sadr`i merljive koli~ine i roditeljskog i potoma~kih elemenata prona|e i analizira, onda }e relativno jednostavan matemati~ki prora~un dati vremenski period tokom koga je potoma~ki element akumuliran tim procesom. Me|u najzna~ajnijim metodama radioaktivnog datiranja spadaju raspad urana i torijuma u radijum, helijum i olovo; rubidijuma u stroncijum, i kalijuma u argon i kalcijum. Ne{to druga~ijeg tipa je metod radioaktivnog ugljenika, zasnovan na formiranju radioaktivnih elemenata ugljenika u atmosferi kosmi~kim zra~enjem i njihovo dalje raspadanje do stabilnog izotopa ugljenika. Nema sumnje da je znatna ve}ina tih geohronometara dala procene o geolo{koj starosti daleko ve}oj od bilo kakve mogu}e procene zasnovane na biblijskoj hronologiji. Procene na osnovu radioaktivnosti, naro~ito (osim u metodi radio-ugljenika) obi~no daju starosne vrednosti procenjene na stotine miliona godina, a neke i do 3 milijarde godina. Ali, preciznost i zna~aj bilo kog ili svih takvih merenja su naravno zasnovani u potpunosti na preciznosti kojom se merenja mogu izvr{iti i pretpostavkama koje ulaze u njihovo tuma~enje. Previ{e malo obzira je uzeto u pogledu ograni~enja koja ti faktori name}u.

256

METODE ODRE\IVANJA STAROSTI NA OSNOVU OLOVA

Eksperimentalne pote{ko}e

Razmotrimo, na primer, razli~ite metode zasnovane na raspadu urana i torijuma do olova. Svaki od roditeljskih elemenata se raspada nekim procecom preko odre|enog niza elemenata i izotopa dok ne dostigne stabilno stanje. Geohronolo{ka upotreba tih ~injenica zahteva veoma precizna merenja koli~ina raznovrsnih elemenata u nizu, prisutnih u mineralu, a tako|e i veoma precizno znanje o odnosnim konstantama raspada. Tehnike za ta odre|ivanja su krajnje slo`ene i sklone velikoj gre{ci. Iako su radioaktivna merenja geolo{ke starosti bila {iroko prihva}ena nekih pedeset godina i bila odgovorna za {iroko prihvatanje starosti Zemlje procenjene na milijarde godina, sada se uop{te gledano priznaje da je rad koji je vr{en pre 1950. godine bio prili~no obmanjuju}i, prvenstveno zbog pogre{nih merenja ili tuma~enja merenja. Jedan od glavnih istra`iva~a u ovoj oblasti, dr L. T. Oldri~, ka`e: “Izme|u tog klasi~nog pionirskog rada (to jest, otkri}a nekoliko izotopa urana i olova oko 1930) i 1950, samo je nekoliko starosti minerala precizno odre|eno. Razlog za to je prvenstveno bio potreba da mineral sadr`i 1% ili vi{e urana i/ili torijuma, kako bi hemijsko odre|ivanje ta dva elementa i potoma~kog elementa, olova, moglo da se izvr{i standardnim tehnikama analiti~ke hemije. ^ak su i za takve minerale, ozbiljne gre{ke analize bile uobi~ajene.”1 Delom zbog neodgovaraju}ih merenja, ve}ina starosti objavljenih u literaturi se nije slagala me|usobno i zbog toga su bile odba~ene. “Prona|eno je tokom tog pionirskog perioda da su tri starosti, izvedene na osnovu radioaktivnih serija urana i torijuma, na istom mineralu, ~esto bile u protivre~nosti, i u stvari geolo{ka vremenska skala koju je dao Holms (to jest, Artur Holms (Arthur Holmes), predvodnik u razvoju i popularizaciji metoda radioaktivnog merenja) je zasnovana delom na protivre~nim starostima koje je veoma te{ko protuma~iti nedvosmisleno.”2

Originalno olovo

Zna~ajniji razlog za gre{ke kod ranije objavljenih starosti je bilo zanemarivanje faktora originalnog olova u mineralu. O~igledno, ako je odre|ena koli~ina olova u uzorku bila neradioaktivnog porekla, onda bi prora~unata starost bila prevelika za neodre|enu koli~inu, osim ako “obi~no” olovo nije prvo odre|eno i odstranjeno iz prora~una. To potvr|uje Knopf: “Kontaminiraju}e olovo bi na~inilo prora~unate starosti prevelikim, i ono se mora uzeti u obzir. Kako bi se izvr{ila pravilna ispravka, naro~ito ako je ispravka zna~ajna, mora se koristiti izotopska analiza obi~nog olova koje je natalo`eno u istoj oblasti i u isto vreme kada i radioaktivni mineral. Neophodnost tog strogog zahteva je shva}ena tek tokom nekoliko pro{lih godina.”3 257

Po{to su tehnike merenja bile veoma pobolj{ane poslednjih godina i po{to su ispravke za obi~no olovo na gore iznesenoj osnovi sada izvr{ene u ve}ini prora~una,4 ta kritika danas nije naro~ito ozbiljna. Ali je dobro podsetiti se na istoriju metoda radioaktivnog merenja. Njeni zastupnici su pre 20 i 30 godina govorili o njenoj kona~nosti i ispravnosti njenih procena apsolutnog vremena podjednako dogmatski kako to ~ine dana{nji istra`iva~i, iako se zna da je ve}ina njihovih prora~una sasvim pogre{na. Mogu}e je da }e i trenutno prihva}eni rezultati jednog dana tako|e morati da budu odba~eni, iz sada jo{ neprepoznatih razloga.

Ispiranje

Drugi mogu}i izvori gre{ke tako|e postoje, naravno, i ~esto su kori{}eni kao osnov za odbacivanje merenja koja su izgledala nemogu}a za uskla|ivanje sa prihva}enom hronologijom. Han ukazuje na jednu mogu}nost: “Mogu}e je da je deo olova bio ispran; onda bi procenjena starost bila previ{e mala. Me|utim, tako|e je mogu}e da je uran bio uklonjen; onda bi se relativno previ{e olova prona{lo, i procenjena starost bi bila previ{e velika. Sledi da se pouzdane vrednosti olova mogu o~ekivati samo iz specijalno odabranih, gustih mineralnih uzoraka koji su degradirani {to je manje mogu}e.”5 Ozbiljna verovatno}a zna~ajnog ispiranja urana je jasno prikazana na slede}i na~in: “Ve}ina magmatskih stena tako|e sadr`i uran u obliku koji je lako rastvorljiv u slabim kiselinama. Harli (Hurley) (1950) je prona{ao da i do 90% ukupnih radioaktivnih elemenata nekih granita mo`e biti uklonjeno ispiranjem granitne stene slabom kiselinom... Larsen i Fer (Phair) (u prole}e, 1954, str. 80) isti~u da se obi~no i do 40% urana u ve}ini novih magmatskih stena lako mo`e isprati.”6 Ozbiljnost tih poreme}aja isti~e tako|e i Fol: “Bezbrojna odre|ivanja su na~injena tom metodom, ali je otkriveno da premise na kojima se metod zasniva nisu valjane za ve}inu minerala urana. Postoji jasan dokaz o selektivnom ispiranju urana kiselim vodama, a danas je poznato da je ve}ina radioakivnih minerala sadr`ala odre|enu koli~inu olova kada su se formirali. Kao rezultat toga, ve}ina ranih olovo/uran procena starosti je sumnjiva.”7

Metode odre|ivanja izotopa olova

Nekoliko pomo}nih metoda je prona|eno za uranijumske serije, kako bi se prevazi{le neke od tih pote{ko}a. Svaki uklju~uje odnose dva elementa u seriji raspada. Svaki izgleda da ima odre|ene prednosti i primene, ali svaki tako|e ima sasvim jasne mane. Na primer, u vezi niza koji ide od izotopa urana-238 do izotopa olova-206 (brojevi se odnose na atomske te`ine), Fol ka`e: 258

“Glavna mana je ta da se {estovalentni uran lako ispire i da bi radon222, koji se formira raspadom urana-238, koji ima vreme poluraspada od 3,82 dana i, po{to je gasovit, mogao da napusti sistem.”8 Uran-235 se raspada preko razli~itog niza do olova-207, ali je prisutan u tako malim koli~inama da dovodi u pitanje svoju korisnost. On je tako|e podvrgnut ispiranju, iako ne u tolikoj meri koliko isticanje radona. Obe metode su tako|e podvrgnute oboga}ivanju ili uklanjanju olova tokom geolo{kog vremena. “Nedostatak olova bi mogao da bude usled gubitka samog olova ili izlaska nekog me|u~lana iz lanca raspada... Jo{ uvek nije prona|eno zadovoljavaju}e re{enje pravog uzroka nedostatka olova...”9 Mo`e se usput napomenuti da su ti navodni nedostaci olova, koji se pronalaze u toliko puno minerala, ozna~eni kao takvi, prvenstveno zato {to su se prora~unate starosti ispostavile nesrazmerno male. Drugi metod se sastoji od pore|enja relativnih koli~ina dva izotopa olova, 206 i 207, koji su prisutni u mineralu, po{to su oni proizvedeni pri razli~itim stopama preko razli~itih nizova raspada. Taj metod se poslednjih godina smatra za jedan od najpouzdanijih. Ali: “U stvari, u ovoj metodi se javlja vi{e gre{aka. Gubitak radona-222 pove}ava odnos olovo/olovo i procenjenu starost. Prili~no velika gre{ka mo`e da nastane neizvesno{}u sastava prvobitnog olova. Ta gre{ka mo`e da prema{i procenjene vrednosti kada se koriste mla|i uranijumovi minerali koji sadr`e ~ak i male koli~ine prvobitnog olova, {to je jasno uvideo Holms kada je metod prvi put predlo`en. Prisustvo starog radioaktivnog olova (formiranog na prethodnom mestu roditeljskog urana) mo`e da prouzrokuje veliku gre{ku. Istrumentalne gre{ke u spektrometriji mogu da proizvode stalno velike navodne proporcije olova-204 i olova-207. Preraspored elemenata obnovljenog hidrotermalnom aktivno{}u mo`e da bude ozbiljan izvor gre{ke u svim metodama zasnovanim na olovu.”10

Kontaminacija radioaktivnim olovom

Jedan od gore navedenih izvora gre{ke mo`e da bude naro~ito zna~ajan. Iako je sada uobi~ajeno da se poku{a da se dozvoli kontaminacija prvobitnim obi~nim olovom, pretpostavljaju}i da prisustvo olova-204 u mineralu ukazuje na takvu kontaminaciju, izgleda tako|e sasvim mogu}e da mnogi, ili ve}ina, takvih minerala mogu podjednako dobro da sadr`e odre|enu koli~inu kontaminiraju}eg radioaktivnog olova iz nekog drugog izvora; ako je tako, prora~un starosti bi naravno bio previ{e velik za sasvim nepoznatu koli~inu. Mogu}nost da se ovaj tip fenomena odigrava ukazana je nedavnim istra`ivanjem na Univerzitetu u Torontu: “Postoje odre|eni tipovi olova koji su ozna~eni kao abnormalni, koji imaju odnose izotopa koji izgleda, na prvi pogled, ne u~estvuju u toj pravilnosti. Verujemo da su dodatne koli~ine radioaktivnog olova dodate tom olovu, u vreme ili pribli`no oko vremena kona~ne mineralizacije. To jest, abnormalno olovo je jednostavno obi~no ne-abnormalno olovo koje je bilo dalje izmenjeno.”11

259

Spomenuti autori su bili zabrinuti oko ~injenice da je previ{e radioaktivnog olova bilo prisutno u odre|enim, navodno drevnim olovnim rudama kako bi se uskladile sa teroijom da je “obi~no” olovo bilo jednoli~no oboga}ivano tokom geolo{kog vremena porastom radioaktivnog olova, {to se pokazuje ve}om proporcijom izotopa olova-204 u starijim obi~nim olovima. Ta abnormalna olova prikazuju manje olova-204 nego {to bi bilo prisutno na osnovu teorije. Me|utim, stvar od pravog zna~aja je da je time o~igledno da radioaktivno olovo mo`e da kontaminira bilo koji mineral koji sadr`i uran-olovo za neodre|enu koli~inu i da time na~ini besmislenom bilo kakvu procenu starosti na osnovu njega. Da je takva kontaminacija obi~nih nanosa olova radioaktivnim olovom daleko od toga da bude retka, ukazano je na slede}i na~in: “Prava obi~na olova su verovatno nastala ispod Zemljine kore, a abnormalna olova su zauzvrat nastala iz njih, razli~itim radioaktivnim kontaminacijama u Zemljinoj kori. Tako obi~na i abnormalna olova formiraju serije, a ne dve razli~ite grupe. [tavi{e, verovatno je da se apsolutno obi~no olovo ne pojavljuje na zemljinoj povr{ini, po{to su sva verovatno primila bar malu koli~inu radioakivnog kontaminiranja koje je do{lo iz omota~a.”12 Tako, kako Bojl uvi|a: “Odnos izotopa olova u izvo|enju njihovog olova iz takvih stena, prema tome, ne predstavlja ni meru starosti nanosa ni starost sedimentnih stena ve} predstavlja funkciju slo`enih geohemijskih procesa kroz koje je olovo moralo da pro|e.”13 Uprkos neizbe`no nepoznatoj koli~ini radioaktivne kontaminacije svih naslaga olova, teorija da je obi~no olovo bilo jednoli~no oboga}ivano postepenim nagomilavanjima radioaktivnog olova tokom geolo{kog vremena je na~injena osnovom verovatno najzna~ajnije sada{nje geolo{ke procene totalne starosti Zemljine kore, vode}i do cifre reda veli~ine 5 milijardi godina. Kako Harison Braun tvrdi: “Prema tome, samo na osnovu sastava izotopa obi~nih olova mo`emo da ka`emo da starost Zemlje verovatno le`i negde izme|u 3,1 i 5,6 milijardi godina.”14 Ovakva vrsta prora~una, iako sadr`i brojne neproverljive pretpostavke, je bila {iroko prihva}ena, ali postoji puno ljudi koji ostaju neube|eni. Posle prili~no duge i prisiljavaju}e kritike metoda, naro~ito na osnovu njegovih veoma suptilnih i naga|aju}ih pretpostavki, tri autora (jedan sa Kalifornijskog tehnolo{kog instituta, jedan iz Karnegi instituta u Va{ingtonu, jedan sa Univerziteta u ^ikagu) zaklju~uju: “Imaju}i u vidu dokaze za obimno me{anje, izgledalo bi suprotno ~injenicama pretpostaviti razli~ite fiksirane odnose olovo-uran koji su postojali milijardama godina. Zahtevi pretpostavki metoda olova su toliko veliki da je neverovatno da }e ikada dati preciznu starost.”15 Izgledalo bi, prema tome, da je sasvim mogu}e da bilo koji nanos olova ili bilo kog minerala koji sadr`i olovo (uklju~uju}i uranijumske minerale na kojima je ve}ina procena starosti zasnovana) sadr`i zna~ajne, iako nepoznate

260

koli~ine une{enog radioaktivnog olova. To bi neizbe`no na~inilo sve takve procene starosti prevelikim za nepoznatu koli~inu. “Iz ovih primera je sasvim o~igledno da koli~ina akumuliranog radioaktivnog olova, koje je dodato naslagama, predstavlja odlu~uju}i faktor u procenama starosti i mora biti poznata pre nego {to bilo kakva starost mo`e biti pripisana naslagama.”16

Druge metode

Druge metode su tako|e kori{}eni do neke mere, na primer, odnos torijum/olovo-208. Me|utim, kako Oldri~ ka`e: “Dve uran-olovo starosti se ~esto prili~no zna~ajno razlikuju me|usobno, i torijum-olovo starost na istom mineralu je skoro uvek drasti~no manja od bilo koje druge.”17 Izgleda da zadovoljavaju}e obja{njenje ovog spora jo{ uvek nije dostupno: “Ve}ina starosti dobijenih metodom olovo/torijum se ne sla`e sa starostima istih minerala prora~unatih drugim metodima olova. Razlog za to neslaganje je u velikoj meri nepoznat.”18 Slede}i metod je metod olova-210, pri ~emu je olovo-210 jedan stupanj u nizu raspada koji vodi do olova-206. Odnos olova-206 prema olovu-210 se koristi za propra~unavanje starosti minerala. Ali kako Fol ka`e: “Na `alost, metod olova-210 je podlo`an sli~nim gre{kama kao i metode olovo/uran, i olovo/olovo, usled gubitka sastojaka radioaktivnog niza ispiranjem ili osloba|anjem.”19 Veoma lak gas, helijum, je proizvod raspada urana i torijuma, zajedno sa olovom, i merenja helijuma u mineralima su dugo vremena bila kori{}ena za nazna~avanje starosti. Metod je imao puno uspona i padova u naklonosti geofizi~ara, usled eksperimentalnih pote{ko}a i navodne lako}e curenja helijuma. U nedavnoj kritici sada{njeg statusa svih razli~itih metoda radioaktivnog datiranja, dr Adolf Knopf zaklju~uje: “Zbog takvih nesigurnosti oko odre|ivanja starosti helijumom, metod je ponovo pao u skoro potpunu neupotrebu.”20

Neodgovaraju}e starosti

Posle nabrajanja svih razli~itih zahteva za uspe{no odre|ivanje starosti metodom olova, Rankama ka`e: “Nije analiziran nijedan radioaktivni mineral koji zadovoljava sve te zahteve. Shodno tome, gre{ke se verovatno uvla~e u prora~une starosti na osnovu olova. Naro~ito je promena radioaktivnih minerala uzrok gre{aka u vrednostima starosti. ^ak i najsve`iji minerali su obi~no dobili ili izgubili male koli~ine sastojaka.”21 Imaju}i u vidu sve izvore gre{aka u razli~itim metodima niza uran-torijum, malo je ~udno da je ve}ina merenja starosti utvr|ena kao nepodesna i bila odba~ena. Samo nekoliko minerala koji daju slaganje sa vi{e metoda se sada 261

smatraju za pouzdane, a njih je toliko malo da se bar neka od ovih navodnih slaganja mogu objasniti na osnovu ~iste slu~ajnosti. “Izgleda da je najbolji kriterijum za pouzdano odre|ivanje starosti slaganje starosnih vrednosti prora~unatih na osnovu odnosa olova-207/olova206, olova-206/urana-238, i olova-207/urana-235, iako starosti olova208/torijuma-232 mogu da se ne sla`u. Ova sre}na situacija se javlja u slu~aju nekih pegmatitskih radioaktivnih minerala, i u slu~aju nekoliko uranovih oksida, ali izgleda da je to pre izuzetak, a ne pravilo.”22

METOD RUBIDIJUMA

Pored svih pote{ko}a na koje se nailazi u ovim metodama, one su bile ograni~ene korisnosti zbog krajnje retkosti minerala urana i torijuma, naro~ito u fosilnim stenama. Shodno tome, velika pa`nja je u pro{loj deceniji data razvoju metoda koje uklju~uju radioaktivne izotope alkalnih metala, rubidijuma i kalijuma. Oni su daleko ~e{}i, a minerali kalijuma se naro~ito ~esto pronalaze u sedimentinim stenama. Jedan od glavnih istra`iva~a u razvoju metoda rubidijum-stroncijum je bio dr Oto Han. Glavno pitanje oko metoda je bio nedostatak slaganja u vezi stope raspada rubidijuma. Han ka`e: “Me|utim, za ovaj metod je neophodno znanje o stopi preobra`aja rubidijuma u stroncijum. Krajnja odluka u vezi vremena poluraspada tek treba da se donese.”23 Ahrens, drugi vode}i istra`iva~ u ovoj oblasti, daje listu razli~itih odre|ivanja vremena poluraspada rubidijuma koja su na~inili razli~iti nau~nici, pokazuju}i variranje izme|u 48 i 120 milijardi godina.24 Dalje ograni~enje predstavlja veoma mala koli~ina prisutnog stroncijuma i ~injenica da ve}ina te koli~ine mo`e da bude neradioaktivna.25

METOD KALIJUMA

Pre deset godina se pokazalo da se kalijum raspada preko dva razli~ita procesa do kalcijuma i gasa argona. Zbog velike koli~ine minerala kalijuma u sedimentnim stenama, to je izgledalo kao potencijalno veoma plodno geohronolo{ko sredstvo. Me|utim, ponovo postoje ozbiljne pote{ko}e. Kako Veteril ka`e: “Dva osnovna problema su bili nesigurnost oko konstante radioakivnog raspada kalijuma i sposobnost minerala da zadr`i argon koji je nastao tim raspadom.”26 Iako su stope raspada jo{ uvek stvar velikih nesigurnosti, ozbiljniji problem predstavlja gubitak argona. Kalijum se nalazi prevashodno u feldspatima i liskunu, i smatra se, na osnovu uporednih merenja starosti sa drugim metodama, da je feldspat uop{teno gledno izgubio oko polovine koli~ine svog radioaktivnog argona preko osloba|anja iz minerala. Me|utim, tvrdi se da liskun, uop{teno gledano, mo`e da zadr`i ve}inu argona. Ali, ponovo Veteril priznaje: 262

“Imaju}i u vidu ~injenicu da se srazmerno nizak nivo zadr`avanja ponekad javlja ~ak i u slu~aju liskuna, merenja starosti kalijum-argon iz uzorka liskuna ne daju potpuno pouzdanu vrednost starosti.”27 Prema tome, kako ispitujemo jedan po jedan razli~ite metode radioaktivnog datiranja za odre|ivanje geolo{ke starosti pronalazimo da svaki nailazi na mnoge ozbiljne probleme u svojoj upotrebi, dovoljne da bace veliku sumnju na pouzdanost bilo kakve starosti prora~unate na osnovu njih. Metod kalijum-kalcijum je jo{ nepouzdaniji od metoda kalijum-argon, usled ~injenice da je radioaktivni kalcijum (atomske te`ine 40) nemogu}e razlikovati od drugog kalcijuma-40, koji se ~esto nalazi prisutan u mineralima kalijuma. Han ka`e: “Na `alost, kalcijum-40 je naj~e{}i partner regularno pome{anog elementa kalcijuma. Prema tome, samo u veoma starim kalijumovim mineralima, skoro u potpunosti slobodnih od kalcijuma, mogu}e je prona}i krajnje preciznom spektroskopijom mase veoma mali pomeraj odnosa izotopa kalcijuma, i tako koristiti aktivnost kalijuma za odre|ivanje starosti.”28

ZNA^AJ RADIOAKTIVNOG DATIRANJA

Tako postaje o~igledno da merenja kori{}enjem radioaktivnosti nisu ni pribli`no toliko precizna niti pouzdana kako ve}ina pisaca to predstavlja. Velika raznovrsnost mogu}ih eksperimentalnih gre{aka i fizi~kih izmena u koli~inama koje se mere su se me|usobno kombinovale kako bi proizvele tako veliki stepen statisti~ke razbacanosti u rezultatima prora~una, naro~ito kada se uporede sa geohronolo{kim implikacijama povezane stratigrafije, da je velika ve}ina merenja morala da bude odba~ena kao beskorisna za `eljenu svrhu. Samo je relativno mali broj bio prihva}en. Ali, naravno da }e se odgovoriti da su, iako eksperimentalne gre{ke mogu da budu zna~ajne, merenja jo{ uvek dovoljno precizna da daju u ve}ini slu~ajeva starosti bar pravog reda veli~ine. Na primer, merenje koje ukazuje na starost, recimo od jedne milijarde godina, te{ko da mo`e da bude pogre{no za faktor ve}i od deset, a to bi jo{ uvek dalo sto miliona godina, {to se nikako ne mo`e uporediti sa nekoliko hiljada godina ukazanih u Bibliji. [tavi{e, tvrdi}e se da ~ak iako bilo koje dato merenje starosti mo`e da bude potpuno pogre{no usled ispiranja ili osloba|anja, ili nekog drugog efekta, postoje mnogobrojni slu~ajevi danas poznati gde su procene starosti proverene sa dve ili vi{e razli~itih metoda nezavisno. Izgledalo bi neverovatno da bi se elementi, koji su u pitanju, toliko izmenili na takav na~in da nastavljaju da daju podjednake starosti; prema tome, takvo slaganje nezavisnih merenja bi izgledalo kao jak dokaz da se promena nije odigrala i da je procenjena starost prema tome valjana. Me|utim, mi odgovaramo da bi nas biblijski opis Zemljine istorije, sa geolo{kim okvirom koji je njime obezbe|en, naveo da postuliramo upravo tu izjavu o radioaktivnim dokazima. O~ekivali bi da radioaktivni minerali ukazuju na veoma velike starosti i o~ekivali bi da se razli~iti elementi u istom mineralu, ili razli~itim mineralima iste formacije, sla`u me|usobno. ^injenica da toliko puno prora~una ne uspeva da se slo`i ili da stane na pravo mesto u stratigrafskom redosledu je sna`no svedo~anstvo da jednoli~ni procesi ne 263

sa~injavaju normu u Zemljinoj istoriji. Veliki broj “neodgovaraju}ih starosti”, “abnormalnih olova”, i tome sli~no, svedo~i o intenzivnoj aktivnosti me{anja tokom Potopa i drugih katastrofi~kih geolo{kih doga|aja. To mnogima mo`e da izgleda kao iznena|uju}e tvr|enje, ali samo kratko razmatranje bi trebalo da bude dovoljno da poka`e njegovu opravdanost. Celokupni problem se sastoji u osnovnim pretpostavkama koje su uklju~ene u metod radioaktivnog merenja. Pored problema merenja i promene o kojima smo ve} govorili, postoje dve osnovne pretpostavke koje su uvek prisutne. Jedna je da su svi identifikovani radioaktivni izotopi nastali od roditeljskog izotopa radioaktivnim raspadom. Druga je da je stopa raspada oduvek bila ista kao danas. Obe ove pretpostavke su apsolutno neophodne kako bi dobili bilo kakvu vrstu smislenog merenja starosti. Ali, nijedna pretpostavka ne mo`e nikako biti opravdana ako je biblijski opis ta~an. One izri~ito negiraju dve bo`anski otkrivene ~injenice o istinskom Stvaranju, i bar jednu o velikom prekidu u jednoli~nim procesima u prirodi u vreme Potopa.

^INJENICA O “ODRASLOM” STVARANJU I “IZGLEDU STAROSTI”

Ve} smo pokazali29 da Biblija sasvim jasno i neosporno govori o ~injenici o “odraslom” stvaranju - sa “izgledom starosti” nekakve vrste koja se mo`e uporediti sa “izgledom starosti” zrelog Adama od prvog trenutka njegovog postojanja.30 To Stvaranje je moralo da uklju~uje sve hemijske elemente koji su ve} organizovani u svim organskim i neorganskim hemijskim jedinjenjima i me{avinama neophodnim za odr`avanje procesa na Zemlji i `ivota na Zemlji. Me|u tim procesima je i fenomen radioaktivnosti. Mo`da je mogu}e da su samo roditeljski elementi niza radioaktivnog raspada bili prvobitno stvoreni, ali je daleko skladnije sa celokupnim konceptom o potpunom Stvaranju re}i da su svi elementi niza bili tako|e stvoreni istovremeno, najverovatnije u stanju radioaktivne ravnote`e. To zna~i da su, uz svaki mineral koji je sadr`ao radioaktivne elemente, tako|e pri prvobitnom Stvaranju svi potoma~ki elementi u nizu raspada bili prisutni, uklju~uju}i neke od krajnjih stabilnih proizvoda. Takav koncept je nesumljivo {okantan za um doslednog unifomiste, ali ne postoji ni{ta nemogu}e ili nerazumno u vezi sa njim. U stvari, ako izuzmemo negiranje postojanja bilo kakvog Tvorca ili prvobitnog Stvaranja, mora se logi~no do}i do nekog mesta u dugom nizu sekundarnih uzroka gde je ne{to bilo stvoreno. Ako je tako, to ne{to je, u trenutku svog stvaranja, moralo da ima “izgled starosti”. A jedini na~in na koji bi mogli da odredimo njegovu “pravu starost” bi bio kroz bo`ansko otkrivenje. “Prividna starost” bi mogla naravno da bude izvedena za to ne{to na osnovu bilo kakvih procesa promene koji su bili opa`eni u vezi sa njim, ali to ne bi bila prava starost. Ali, to je upravo bila situacija na koju nailazimo u vezi sa tim radioaktivnim elementima i sa mnogim drugim geohronometrima. Sasvim je razumno i dosledno sa u su{tini efikasnim i dobrim karakterom Boga, kao i sa njegovim otkrivenjem u vezi ~injenica, da bi On stvorio celokupan svemir kao potpun, delotvoran, funkcionalan mehanizam. Krajnje surov proces skoro nezaustavljive evolucije koja vodi do ~oveka kao svog cilja, kako obi~no zami{ljaju uniformisti (ili bar teisti~ki uniformisti), je sa druge strane potpuno

264

nedosledan sa Bo`jim karakterom i mudro{}u. Prema tome, na kraju ipak nije neozbiljno, ve} savr{eno razumno, pretpostaviti da je Bog direktno stvorio sve radioaktivne elemente, kao i svi druge elemente. O~igledno pitanje koje nastaje u vezi toga da li bi “prividne starosti” tako stvorenih minerala, kako to ukazuju relativne koli~ine “roditeljskih” i “potoma~kih” elemenata koji su sadr`ani u njima, bile me|usobno razli~ite ili bi ispoljavale neku doslednu vrednost; a ako je ovo drugo u pitanju, koja vrednost prividne starosti bi mogla da bude predstavljena. U odsustvu specifi~nog otkrivenja, izgleda nemogu}e re{iti to pitanje u potpunosti. Me|utim, teolo{ki je opravdanije, i prema tome razumnije, zaklju~iti da su svi ti drevni satovi, po{to su bili “navijeni” u isto vreme, tako|e postavljeni da “pokazuju” isto vreme. Bez obzira koje je to “pode{avanje” bilo,31 mo`emo ga zvati “prividna starost” Zemlje, ali “prava starost” Zemlje mo`e biti poznata samo na osnovu bo`anskog otkrivenja.

VARIJACIJE U STOPAMA RASPADA

Pretpostavljeno nevariranje

Ali, to nije jedina pretpostavka u prora~unima starosti. Bez obzira da li je prvobitni mineral bio “pode{en” da pokazuje odre|eno vreme pri trenutku svog stvaranja, ili ne, i dalje ne bismo mogli sigurno da znamo kakav je taj prvobitni uslov bio, po{to ne mo`emo da znamo do kog obima je stopa raspada varirala od tog vremena. Mogu}e je, naravno, meriti ili proceniti stope raspada koje danas postoje za svaki radioaktivni niz i za svaki stupanj u nizu, a to je i u~injeno. Kao {to smo videli, zna~ajna pitanja jo{ uvek postoje u vezi prave vrednosti za mnoge od ovih konstanti raspada, ali vrednosti najzna~ajnijih su poznate do bar pravog reda veli~ine. A naravno, tvrdnja je izneta da se te stope raspada nisu nikada menjale i da ih je, prema tome, opravdano koristiti u prora~unavanju starosti. Velike temperature, pritisci, fizi~ka stanja, hemijske kombinacije, itd. su primenjivani nad radioaktivnim elementima bez bilo kakvog zna~ajnog ukazivanja na rezultuju}e promene konstanti raspada. Tvrdi se da nijedna pro{la promena u kopnenim sredinama, kako se shvata na osnovu uniformisti~kih principa, nije mogla da bude van obima ovih laboratorijskih istra`ivanja. Zbog toga se tvrdilo da se stope raspada nikada nisu promenile. Me|utim, nema ni{ta su{tinski nepromenljivo u pogledu ovih stopa raspada. To je dokazano ~injenicom da se pokazalo mogu}im promeniti neke od njih bar u maloj meri, u laboratorijama. “Eksperimenti sa raspadom dva ve{ta~ka izotopa za koje se smatra da su najosetljiviji na promene atomske strukture (berilijum-7 i aktivirano stanje tehnicijuma-99) su pokazali da stopa raspada mo`e da se promeni, ali je promena krajnje mala.”32 Te promene su nastale usled promena u hemijskim jedinjenjima u kojima su ovi elementi bili deo, ali sli~ne male promene u odre|enim stopama raspada mogu biti ostvarene pritiskom.33 265

Procesi raspada

Postoji nekoliko tipova radioaktivnog raspada za koje se zna da se odigravaju u prirodi. Alfa raspad se sastoji od izra~ivanja jezgra atoma helijuma4 iz jezgra velikih atomskih te`ina. To je tip raspada koji zapo~inje nizove urana i torijuma, ~iji raspad na kraju rezultira olovom i helijumom sa nekoliko me|uelemenata u nizu. Beta raspad se sastoji od izra~ivanja iz jezgra beta ~estice (elektrona) i neutrina; to je proces raspada koji je uklju~en u formiranje stroncijuma-87 od rubidijuma-87, i kalcijuma-40 od kalijuma-40. Tre}i tip raspada je zarobljavanje orbitalnog elektrona jezgrom, pra}eno izra~ivanjem X zraka. Formiranje argona-40 iz kalijuma-40 je ovog tipa. ^etvrta vrsta raspada je nuklearna fisija, kojom se jezgro deli na dva razli~ita dela. To je dejstvo atomske bombe, ali se tako|e javlja i u prirodi. Izotop uran-235 je podvrgnut fisiji uz pomo} slobodnih neutrona na zemlji, iz bilo kog izvora. Uran-238 i torijum-232 podle`u procesu spontane fisije, pri ~emu se pojedina~ni atomi, pod pritiskom velikog unutra{njeg protonskog nelektrisanja, spontano cepaju na dva dela. U tom procesu, osnovni proizvodi su retki gasovi ksenon i kripton, zajedno sa neutronima i drugim ~esticama. Svaki od tih procesa se u su{tini tuma~i kao statisti~ki proces, pri ~emu je odre|ena stopa raspada funkcija verovatno}e povezana sa tipom procesa i elementom koji je u pitanju. Za svaki se zna da je povezan sa strukturom atomskog jezgra i razli~itih nuklearnih sila i ~estica. Ali, iako su intenzivna istra`ivanja posve}ena savremenoj nuklearnoj fizici pru`ila ogromnu koli~inu informacije o razli~itim nuklearnim ~esticama i reakcijama, ve}ina tih formulacija je jo{ uvek uveliko empirijska, sa samo malim osnovnim shvatanjem o tome za{to se jezgro pona{a na taj na~in. Kako je Berd rekao: “Shvatamo sasvim dobro {ta je to nuklearna struktura; ali tek po~injemo da uvi|amo za{to je takva.”34 Sli~no tome, D`ord` Gamov, koji je dao mnoge zna~ajne doprinose nuklearnoj fizici, uklju~uju}i naro~ito sada{nje tuma~enje procesa alfa raspada, u nedavnom pregledu isti~e: “Iako eksperimentalna istra`ivanja tih novih ~estica otkrivaju nove i uzbudljive ~injenice o njima skoro svakog meseca, teoretski progres u shvatanju njihovih osobina skoro da stoji u mestu.”35

Alfa raspad i potencijalna barijera

U pogledu procesa alfa raspada, koji predstavlja najzna~ajniji proces sa gledi{ta merenja geolo{kog vremena, najbolje teoretsko obja{njenje do danas razvijeno predstalja Gamov predlog, formulisan na osnovu mehanike talasa i statisti~ke verovatno}e. Po tom konceptu, iako je energija alfa ~estice izgleda previ{e mala kako bi joj omogu}ila da savlada “potencijalnu barijeru jezgra”, energije koja okru`uje jezgro, svejedno ona ima odre|enu malu verovatno}u da to u~ini. “Po klasi~noj mehanici, ~estice koje dolaze ka jezgru ili ga napu{taju mogu da savladaju potancijalnu barijeru samo ako je njihova kineti~ka energija ve}a od maksimalne visine barijere. Eksperimentalne ~injenice

266

pokazuju, me|utim, da to definitivno nije tako. Primer je predstavljen jezgrom urana, koje ima pre~nik od 9 x 10-13 cm i koje je okru`eno potencijalnom barijerom od 27 MeV. Po{to alfa ~estice koje napu{taju uran u procesu svog prirodnog raspada imaju energiju od samo 4 MeV, te{ko je shvatiti kako uop{te mogu da pre|u preko barijere... Ispostavlja se, u stvari, da mehanika talasa ~estice omogu}ava ~estici da ~ini stvari koje bi joj bile potpuno zabranjene klasi~nom mehanikom... Koriste}i talasnu mehaniku, mo`emo da prora~unamo da je {ansa prolaska oko 1 u 1038.”36 Simbol MeV ozna~ava “milion elektron volti”, pri ~emu je elektron volt energija koja se name}e samo jednom elektronu kada se ubrza jednim voltom elektri~nog potencijala. (Sli~no tome, KeV ozna~ava “hiljadu elektron volti”.) Verovatno}a prelaska alfa ~estice preko energetske barijere je pove}ana sna`nim nuklearnim silama u atomu u zavisnosti od odnosa izme|u energije ~estice i barijere, a ti faktori variraju na neki u potpunosti neshva}en na~in od jedne vrste jezgra do druge. [to je bli`e energija alfa ~estice energiji barijere, verovatniji je izlazak bilo koje pojedina~ne ~estice, i prema tome, br`i je op{ti raspad jezgra. Dakle, “konstanta raspada” bilo kog datog radioaktivnog elementa zavisi od relativnih energija koje su sadr`ane u jezgru.37

Spolja{nji izvori energije

Ovde le`i razlog za konstantnost tih stopa raspada. Energije su toliko velike da je bilo koji spolja{nji izvor energije, bilo fizi~ki ili hemijski, previ{e malog reda veli~ine da bi imao bilo kakav efekat. “Po{to je Raderford postao u potpunosti ube|en da radioaktivni raspad te{kih elemenata nastaje usled unutra{nje nestabilnosti njihovih atomskih jezgara, njegova razmi{ljanja su se okrenula ka mogu}nosti proizvodnje ve{ta~kog raspada lak{ih i normalno stabilnih jezgara njihovim podvrgavanjem jakim spolja{njim silama. U to vreme je bilo dobro poznato da stope radioaktivnog raspada nisu bile pod uticajem visokih temperatura ili hemijskih interakcija, ali to bi moglo da bude jednostavno zato {to su energije koje su bile uklju~ene u termi~ke i hemijske fenomene previ{e male u pore|enju sa fenomenom raspada jezgra.”38 Raderford je nastavio da bombarduje svoja jezgra alfa ~esticama visoke energije, a celokupna naredna istorija nuklearne fizike je pokazala mogu}nost probijanja jezgra, preko potencijalne barijere, samo uz uslov da se koristi izvor dovoljno velike energije. Prema tome je o~igledno da se osnovni odnosi raspada mogu promeniti ako bi se u~inilo ne{to {to bi promenilo odnos izme|u energije i alfa ~estice u jezgru i nuklearnih sila koje stvaraju potencijalnu barijeru. Iako je ta~na priroda tih sila jo{ uvek nepoznata, izgleda o~igledno da su potrebni neki spolja{ni izvori dovoljno velikog energetskog nivoa. Pritisci, temperature, hemijske reakcije i obi~na zra~enja su neodgovaraju}a, i prema tome, stope raspada su izgleda konstante. Svejedno, ako bi se sredina visoko energet267

skog zra~enja mogla nametnuti elementima, izgleda sigurno da bi se ravnote`e, a time i fenomen raspada, izmenili. Takvu sredinu bi moglo biti te{ko, ako ne i nemogu}e, nametnuti u laboratoriji, a u svakom slu~aju navodno nije mogla da bude proizvedena u bilo koje vreme tokom Zemljine pro{le istorije kao geolo{ka sredina i prema tome nije mogla da ima bilo kakav uticaj na konstante raspada. Ali, ovo je u potpunosti proizvoljna pretpostavka. Takva sredina zaista postoji, upravo sada, u Zemljinoj gornjoj atmosferi, gde velika raznovrsnost zra~enja, uklju~uju}i ~estice fantasti~no visokih energija, postoji u obilju. Ako je bilo kakav zna~ajan deo tog zra~enja bio ikada u pro{losti u stanju da pro|e kroz donju atmosferu i u Zemljinu koru, morao je da ima nekakav zna~ajan efekat na stope radioaktivnog raspada nestabilnih atomskih jezgara. Imaju}i u vidu biblijski zapis Stvaranja i Potopa, izgleda verovatno da je velika koli~ina tog zra~enja mogla da stigne do Zemljine povr{ine tokom Stvaranja, pre uspostavljana Zemljinog toplotnog vodenog omota~a i tokom Potopa, neposredno po{to je on pao u obliku ki{e, i pre razvoja sada{njeg atmosferskog re`ima.

Kosmi~ko zra~enje

Od naro~itog interesa u vezi sa ovim predmetom su veoma intenzivni kosmi~ki zraci. Karakter tih zraka je predstavljen na slede}i na~in: “Kao prvo, primarno kosmi~ko zra~enje, to jest, zraci koji postoje u svemiru, sastavljeno je od atomskih jezgara koja putuju brzinama koje su toliko ogromne da se pribli`avaju brzini svetlosti (300.000 km u sekundi).”39 Zraci su uglavnom sastavljeni od jezgara atoma, mnogih hemijskih elemenata, naro~ito vodonika i helijuma, ali tako|e sadr`e te`e elemente. Energije tih ~estica su ogromne, variraju}i od jedne milijarde do preko milijardu milijardi elektron volti, daleko iznad sposobnosti najve}eg akceleratora kojeg je napravio ~ovek (uporediti sa 27 miliona elektron volti energetskom barijerom u atomu urana). Ogromna energija ovog zra~enja, dok ulazi u gornju atmosferu i dok se sudara sa atomima vazduha, rezultuje formiranjem sekundranog toka naelektrisanih ~estica u veoma raznovrsnom obliku. “Pre nego {to te ~estice (to jest, primarno kosmi~ko zra~enje) mogu da stignu do Zemljine povr{ine moraju da pro|u kroz atmosferu. Omota~ vazduha koji prekriva na{u planetu te`i je nego {to mnogi uvi|aju - podudaran je sa slojem vode debelim 10 metara. ^ak ni ogromna energija primarnih kosmi~kih zraka nije dovoljna da im omogu}i da pro|u kroz tu materiju nepromenjeni. Me|utim, ostaci koji nastaju posle njihovih sudara sa atomima vazduha sti`u do povri{ne Zemlje i u stvari su registrovani nekoliko desetina metara pod zemljom. Me|u te ostatke, pored protona i neutrona od kojih su atomi na~injeni, spadaju i mezoni, nestabilne ~estice povezane sa strukturom jezgra koje nisu vrlo dobro shva}ene do danas, gama zraci, kao oni koje odaje radijum, koji imaju samo ne{to ve}u mo} probijanja, i pozitivni i negativni elektroni.”40 268

Iako srazmerno malo kosmi~kog zra~enja stvarno stigne danas do Zemljine povr{ine, deo koji zaista stigne ukazuje na ogromnu energiju koju sadr`e odre|ene ~estice. “Izuzetna probojna mo} kosmi~kih zraka je pokazana, pre svega, njihovom sposobno{}u da pro|u kroz Zemljinu atmosferu ~ija je apsorpciona mo} za jonizuju}e zra~enje pribli`no podudarna olovu jednog metra debljine. Ali, to nije sve. Zraci su detektovani pod zemljom i pod vodom na razdaljinama koje su ekvivalentne sa 1.400 m vode ispod Zemljine povr{ine. Samo ~estice sa vi{e milijardi elektron volti energije su mogle da se probiju do takvih dubina.”41 Deo kosmi~kog zra~enja koji sti`e do Zemljine povr{ine se izgleda sastoji pre svega od mezona velike energije, zajedno sa odre|enom koli~inom neutrona, elektrona, protona i fotona. Mezoni su ~estice koje imaju masu na sredini izme|u elektrona i protona, i koje se raspadaju veoma brzo u elektrone. Postavlja se pitanje kakvi bi efekti mogli da nastanu na zemljinoj povr{ini kada bi zna~ajan deo te “te{ke komponente” kosmi~kog zra~enja, a ne samo mali i bezna~ajan deo, mogao da stigne do Zemlje. Nije sigurno da li se na to pitanje mo`e odgovoriti na osnovu sada{njeg znanja, po{to takva sredina nije proizvodljiva, ~ak i u najve}im akceleratorima.42 Ali je izgleda veoma verovatno da bi takva sredina, koja je mogla da stigne do Zemljine povr{ine bar u izvesnoj meri i tokom prvog dana Stvaranja i tokom perioda Potopa, a mogu}e je i tokom drugih perioda vremena, imala zna~ajan efekat naro~ito na takve radioaktivne elemente. Bombardovanje tih atoma, koji su ionako u osnovi nestabilni, velikim koli~inama raznih vrsta ~estica veoma velike energije, svakako bi moralo da doprinese toj nestabilnosti. Ili, da ka`emo to na drugi na~in, dodavanje velikih koli~ina spolja{nje energije u atomsko jezgro bi obezbedilo potrebnu energiju da alfa ~estice i druge grupe savladaju energetsku barijeru zadr`avaju}i normalno ve}inu njih unutar jezgra. To zna~i, ne samo da je mogu}e, ve} je i veoma verovatno, da bi stope raspada radioaktivnih elemenata bile daleko vi{e nego danas tokom najmanje dva perioda Zemljine istorije. Me|utim, izgleda da ne postoji na~in na osnovu sada{njeg znanja kojim veli~ina porasta stopa mo`e sada biti odre|ena.

Van Alenov pojas zra~enja

Tako|e su mogli da postoje neki drugi izvori zra~enja i energije tokom tih perioda. Prosta ~injenica da je koli~ina aktivno radioaktivnog materijala u Zemlji morala prvobitno da bude ve}a nego {to je to danas slu~aj, predstavljala bi jedan takav sredinski faktor. Tako|e, jedan od rezultata istra`ivanja ve{ta~kih satelita u vi{oj atmosferi je bio otkrivanje pojasa veoma visoke pojave zra~enja ~estica. Ovo abnormalno zra~enje je prona|eno iznad nivoa od oko 725 km. Dokaz je da: “... veliki pojas zra~enja oko Zemlje sastoji se od naelektrisanih ~estica, trenutno zarobljenih u Zemljinom magnetnom polju... Ta istra`ivanja, u vezi sa drugim rezultatima proslavljanja Me|unarodne geofizi~ke godine (delo-

269

vanjem kosmi~kog zra~enja, naro~ito), po~inju da povezuju raznovrsne atmosferske fenomene na uzbudljiv i smislen na~in, predla`u}i da su glavni napretci upravo u procesu ostvarivanja i formulisanja.”44 Ti pojasevi zra~enja sadr`e daleko vi{e zra~enja nego {to bi to bio slu~aj samo usled kosmi~kog zra~enja. “Iznad nekih 1.000 km (taj visinski prelaz je zavisan od geografske {irine i du`ine) intenzitet zra~enja se pove}ava veoma brzo sa pove}anjem visine, na na~in koji je potpuno nedosledan sa o~ekivanjem na osnovu kosmi~kih zraka.”45 Kako dr D`. A. Van Alen, ~ovek koji je prvenstveno odgovoran za otkri}e tih zona zra~enja, ka`e: “Do trenutka dok se broja~ nije zako~io, pokazivao je stope vi{e od hiljadu puta ve}e od teorijskih o~ekivanja na osnovu kosmi~kog zra~enja. Na osnovu stope porasta i du`ine perioda zako~enja, procenjujemo da bi maksimalna stopa verovatno bila nekoliko puta ve}a.”46 Mnogi i raznovrsni elektri~ni i magnetni fenomeni, u i oko Zemljine gornje atmosfere su prema tome krajnje zanimljivi, ali za sada slabo shva}eni. Kako ta~no svi oni reaguju jedni sa drugima danas, ili kako su mogli da deluju u pro{losti, nije poznato. Me|utim, jasno je da postoji obilje zraka i naelektrisanih ~estica velike energije koji bi, ako bi bilo kakav zna~ajan deo mogao da stigne do Zemljine povr{ine, nesumnjivo proizveli veoma zna~ajne promene u mnogim geofizi~kim procesima i fenomenima, svakako uklju~uju}i radioaktivnost.47 Zaklju~ujemo, prema tome, da je merenje vremena zasnovano na principu radioaktivnog raspada samo po sebi neubedljivo. Sasvim je razumno, pre svega, verovati da su i roditeljski i potoma~ki elementi u svakom radioaktivnom nizu bili stvoreni na po~etku, verovatno u “ravnote`nim” koli~inama. Koli~ina prvobitno stvorenih radioaktivnih krajnjih proizvoda u svakom nizu je nejasna; me|utim, verovatno je da su podjednake koli~ine bile stvorene u svim takvim mineralima tako da su svi takvi elementi mogli, kada su bili stvoreni, da daju “privid” nekog stepena zrelosti ili starosti. [tavi{e, intenzivno sredinsko zra~enje prisutno u vi{oj atmosferi je moglo da prouzrokuje daleko vi{e stopa raspada radioaktivnih elemenata u jednom ili vi{e vremenskih perioda u pro{losti. Tako bi, krajem perioda stvaranja, svaki radioaktivni mineral veoma verovatno sadr`ao odre|enu koli~inu svog radioaktivnog potomka, iako bi u stvari bio samo nekoliko dana star. Ponovo, u vreme Potopa, izgleda razumljivo da bi pove}ana radioaktivnost u sredini ubrzala sve procese raspada za neku nepoznatu vrednost. Prema tome, ~ak i u relativno retkim slu~ajevima kada radioaktivni minerali nisu bili preterano poreme}eni tokom intenzivnih geolo{kih izdizanja u periodu Stvaranja i Potopa, relativne veli~ine roditeljskih i potoma~kih elemenata bi i dalje bile sasvim nesposobne da pru`e valjan zapis prave starosti, zato {to ni prvobitna koli~ina radioaktivnog materijala, niti promene u pro{lim stopama raspada ne mogu sada da budu odre|ene. Jedina stvar koja je razumno sigurna jeste da sada{nje koli~ine potoma~kog

270

elementa, ako se primene u uniformisti~kom prora~unu, moraju da daju rezultate procena starosti koje su vi{e nego prevelike.

SLAGANJE STAROSTI NA OSNOVU RAZLI^ITIH METODA

Na prvi pogled bi moglo da izgleda da te odredbe ne osporavaju procenjene starosti koje su zasnovane na dva ili vi{e nezavisnih prora~una na osnovu razli~itih materijala. Uran i torijum se ~esto pronalaze zajedno u istom materijalu, i iako se prora~uni starosti obi~no ne sla`u, ponekad su podudarni. U pogledu ~ak i slu~aja minerala koji sadr`i samo uran, Braun ka`e: “Postoje ~etiri razli~ita na~ina na koje mo`emo da prora~unamo starost minerala; to jest, na osnovu (1) odnosa olova-206 prema uranu-238, (2) odnosa olova-207 prema uranu-235, (3) odnosa olova-206 prema olovu207, i (4) odnosa helijuma prema uranu. U idealnom slu~aju bi se sve ~etiri starosti slagale me|usobno, i nijedna procena se ne mo`e smatrati pouzdanom ako se bar dve nezavisne metode (to jest, dve od prve tri ovde) ne sla`u. Ali, na `alost, slo`eni faktori ~esto proizvode neslaganja u proceni datog uzorka.”48 Postoji jo{ ~e{}e neslaganje izme|u starosti urana i torijuma, ali ponovo ponekad postoji podudarnost. “Kako se sve vi{e ~injenica prikuplja, metod olova postaje sigurniji. Mo`e biti malo sumnje kada ~isti minerali torijuma, povezani u istim stenama sa ~istim mineralima urana, daju istu apsolutnu starost.”49 Sada su poznati ~ak i neki slu~ajevi kada postoji slaganje izme|u starosti dobijenih metodom olova, rubidijuma, i/ili metodom kalijuma. “Postoji dobar razlog da iznesemo stanje napretka na ovom mestu, po{to su nove tehnike ve} obezbedile naznake njihove uspe{nosti i jednostavnosti u obezbe|ivanju kalijum-argon i rubidijum-stroncijum starosti koje se sla`u za stene za koje se dve nazna~ene uran-olovo starosti ne sla`u. Ova merenja su tako|e pokazala da rubidijum-stroncijum i kalijum-argon starosti mogu da se sla`u sa podudarnim uran-olovo starostima podesnim izborom vremena poluraspada za kalijum-40 i rubidijum-87. Vrednosti koje su prona|ene na taj na~in se nalaze unutar velikog opsega vrednosti za te dve konstante, koje su bile dobijene direktnim laboratorijskim eksperimentima brojanja.”50

Stvaranje saglasnih “prividnih starosti”

Ova vrsta slaganja je upravo ono {to bi se o~ekivalo na osnovu na{ih zaklju~aka u pogledu pro{le istorije radioaktivnih elementata, kako su prvobitno stvoreni i kako su verovatno bili tokom perioda Stvaranja i Potopa podvrgnuti ubrzanim stopama raspada. Ako su bilo koji radioaktivni elementi stvarno bili stvoreni na po~etku, kako izgleda sasvim razumno, to je najdoslednije sa savr{enim, “vrlo dobrim” karakterom prvobitnog Stvaranja da bi se zaklju~ilo da su ti razli~iti radioaktivni elementi bili stvoreni u podjednakim koli~inama. To jest, ako se dva ili vi{e takvih elemenata nalaze u istom stvorenom mineralu ili grupi minerala, njihove relativne koli~ine bi onda bile

271

iste kao i njihove relativne stope nastanka radioaktivnim raspadom od njihovih “roditelja”. [tavi{e, najverovatnije je, ako su ti roditelji tako|e bili stvoreni jedni pored drugih u istim mineralima sa njima, oni i svaki ~lan njihovog lanca raspada bili bi stvoreni i prisutni u svojim takozvanim “ravnote`nim” koli~inama koje su sada odre|ene pojedina~nim stopama raspada ~lanova u nizu. Skeptici }e naravno te`iti da trenutno odbace takav zaklju~ak kao nenau~an, po{to je po svojoj samoj prirodi nau~no neproverljiv. To je naravno ta~no do izvesne mere, po{to nijedan ljudski eksperimentator ne mo`e da ponovi ili ~ak da istra`uje procese stvaranja koji se vi{e ne odigravaju. Me|utim, i pretpostavka uniformizma je podjednako nau~no neproverljiva {to se pro{le istorije ti~e. Samo su uniformisti~ke pretpostavke te koje ~esto odlu~uju da je pretpostavka uniformizma razumnija od prvobitnog Stvaranja. Pisci odlu~no negiraju da je nenau~no pretpostaviti prvobitno i istinsko Stvaranje. Dva velika op{ta principa termodinamike - o~uvanje energije i propadanje - svedo~e o nau~noj neophodnosti prvobitnog Stvaranja. Niti je nenau~no prihvatiti biblijsko otkrivenje, koje je potvr|eno na bezbroj na~ina, naro~ito svedo~enjem samog Isusa, kao istinit i pouzdan zapis onoga {to ljudi ne mogu da otkriju bez takvog otkrivenja, to jest doga|aje i red stvaranja. Sve to navodi na zaklju~ak da bi, da je bilo mogu}e na~initi radioaktivne procene vremena na osnovu ovih minerala neposredno posle njihovog stvaranja nekim metodama koje se danas koriste, pokazivale neku odre|enu starost Zemlje, i ta starost, koja god da je bila, bila bi ista za svaki od razli~itih radioaktivnih elemenata u mineralu. To je najrazumniji mogu}i zaklju~ak na osnovu pretpostavke o istinskom prvobitnom stvaranju kako je zapisano u 1. Knjizi Mojsijevoj.

Saglasne promene u stopama raspada

Razmotrimo tako|e verovatan efekat relativnih stopa radioaktivnosti razli~itih elemenata tokom vremena kada je sredina bila radioaktivnija nego {to je danas, kao {to je bilo prvog dana sedmice Stvaranja i tokom perioda Potopa. Svaki element naravno danas ima odre|enu vrednost svog “vremena poluraspada” ili stopu raspada. Koja god da je osnovna priroda i uzrok tih procesa raspada, verovatno je da bi svaki bio pogo|en pribli`no proporcionalno bilo kojim sredinskim faktorom koji je dovoljno sna`an da uti~e na njih. Na primer, ako je ve}a koli~ina kosmi~kog zra~enja tokom bilo kog perioda bila takva da je, recimo, duplirala stopu raspada urana u olovo, najverovatnije je da bi ona tako|e pribli`no duplirala stopu raspada torijuma i rubidijuma i drugih radioaktivnih elemenata. Svaka stopa bi bila pove}ana za faktor istog reda veli~ine, po{to je svaka bila podvrgnuta istoj konstantoj koli~ini zra~ne energije.51 A to naravno zna~i da, ako su odgovaraju}i minerali bili neporeme}eni, nastavili bi da prikazuju pribli`no “saglasne” starosti, iako bi te starosti sada bile prividno vi{e nego kada su se pojavile u vreme Stvaranja. Sli~no tome, tokom perioda Potopa, svaka stopa raspada bila bi ubrzana u istom odnosu, tako da bi pojedina~ni elementi nastavljali da daju “saglasne” starosti. 272

Kona~no, danas, jo{ uvek pretpostavljaju}i da je to jedan od relativno retkih slu~ajeva kada su minerali ostali srazmerno neporeme}eni tokom svih promena geomorfolo{ke istorije, minerali bi i dalje davali podudarne starosti, ali bi tako odre|ena starost o~igledno bila daleko ve}a od prave starosti od svog stvaranja. To mo`e da se prika`e donekle upro{}enim52 algebarskim prora~unom koji }e prikazati principe koji su ovde uklju~eni. Uzmimo da imamo pri ruci dva razli~ita radioaktivna elementa, ~ije su stope proizvodnje, raspadom od njihovih roditelja, ozna~ene slovima R i cR, pri ~emu je c konstantan me|usobni odnos te dve stope proizvodnje. Tokom bilo kog specifi~nog vremenskog intervala T, koli~ine dva proizvedena radioaktivna elementa su prema tome R(T) i cR(T). Tako su, ukupne koli~ine stvorene tokom datog vremena u istom odnosu c kao i njihovi odnosi proizvodnje. Ako su ti elementi tako|e postojali kao rezultat direktnog Stvaranja, razumljivo je pretpostaviti da su postojali u tim istim odnosima. Recimo, tada, da su njihove prvobitne koli~ine predstavljene veli~inama ozna~enim sa A i cA. Ako je prilikom nekog vremena koli~ina sredinskog zra~enja pove}ana, obe stope }e biti pove}ane u pribli`no istim proporcijama; pretpostavimo da su obe pomno`ene sa faktorom k i da pove}ane stope traju tokom perioda vremena T'. Pre tog perioda, normalne stope su va`ile i opstajale, recimo, za vreme To, a posle tog perioda su ponovo va`ile u toku vremena T*. Ukupna koli~ina prvog elementa koja bi bila izmerena bila bi prema tome: A+R(To)+k(R)(T')+R(T*). Ukupna koli~ina drugog elementa bila bi: cA+cR(To)+k(cR)(T')+cR(T*). Ako se ukupne koli~ine oba ova elementa koriste za procenu starosti, njihove normalne stope raspada bi se naravno koristile, po{to se obi~no pretpostavlja da te stope nikada nisu mogle da budu druga~ije. Shodno tome, dve starosti bi bile prora~unate na slede}i na~in: (1). T= (2). T=

A+R(To)+k(R)(T')+R(T*) =A/R+To+k(T')+T* R

cA+cR(To)+k(cR)(T')+cR(T*) =A/R+To+k(T')+T* cR

O~igledno se te dve procene starosti savr{eno sla`u, i prema tome bi se moglo smatrati da potvr|uju jedna drugu i prikazuju valjanost oba prora~una. Me|utim, svaka je prevelika, po{to je prava starost svake samo To+T'+T*. Svaka je prevelika za koli~inu: A/R+(k-1)(T'). Brojna vrednost ovog prema{ivanja zavisi od prvobitne koli~ine prisutne A i od stope porasta faktora K, a nijedna od tih koli~ina nije poznata niti izgleda da ikada mo`e biti odre|ena. Prema tome, zaklju~eno je da je nemogu}e na~initi stvarno sigurnu procenu starosti osim ako nije van svake sumnje poznato da je A = 0 i da faktor k = 1, ili mo`da neke druge poznate vrednosti. Niti ~injenica, da se dve ili vi{e naizgled nezavisnih procena sla`u, dokazuje da su prora~uni valjani i da je starost ta~na. Analiza pokazuje da se taj rezultat o~ekuje bez obzira da li su se stope raspada menjale ili ne u pro{losti, i prema tome ne dokazuje ni{ta osim da mineral koji se ispituje

273

verovatno nije bio poreme}en i njegove komponente odvojene od vremena svog prvobitnog formiranja. Ovo slaganje je u stvari jedini dokaz koji se mo`e pru`iti za dokazivanje da stope nisu varirale u pro{losti, kako smo ve} pokazali. Ali smo sada pokazali da se ni to ne dokazuje neophodno tom metodom. Prema tome, procene starosti na osnovu radioaktivnosti se ne mogu opravdano koristiti kao dokaz starosti Zemlje ili bilo koje druge formacije na njoj.

Obojeni haloi

Neko bi mogao da zameri da je dokazano da se stopa raspada urana nikada nije menjala tokom pro{log geolo{kog vremena, po{to je veli~ina takozvanih “obojenih haloa” ista u slojevima svih starosti. Ti haloi su sferi~ne zone razli~ite obojenosti koje su proizvedene u stenama oko radioaktivnih jezgara jonizuju}im zra~enjem alfa ~estica koje su izba~ene iz jezgra. Razdaljina koju te ~estice mogu da pre|u, pre nego {to se zaustave, zavisi od njihove energije zra~enja, a smatra se da je ona zauzvrat kontrolisana normalnom stopom raspada, pri ~emu visoke stope odgovaraju velikim daljinama. Daljine koju prelaze alfa ~estice zavisi, me|utim, ne samo od stope raspada radioaktivnog jezgra, ve} tako|e i od prirode materijala u kome je zarobljena. Zbog toga je taj argument obi~no ograni~en samo na haloe koji okru`uju jezgra urana ili torijuma u matriksu liskuna. Ovaj argument tvrdi da je, za ovaj tip haloa, pre~nik uvek isti, i prema tome stopa raspada je oduvek morala da bude ista. Me|utim, postoje neki razlozi zbog kojih se ovo tvr|enje mo`e dovesti u pitanje. Skoro sva istra`ivanja koja su na~injena po ovom pitanju su izvr{ili D`oli (Joly), oko 1907, i G. H. Henderson, 1934. Drugi su se jednostavno pozivali na njihov rad i tuma~ili ga kao dokaz za nepromenljivost stope raspada. Me|utim, sam D`oli je zaklju~io da se stopa raspada menjala. “D`olijevo istra`ivanje obojenih haloa u liskunu razli~itih geolo{kih perioda je pokazalo varijaciju pre~nika haloa za koje se pretpostavlja da imaju isto radioaktivno poreklo, pri ~emu su stariji bili vidljivo du`i. Njegov predlog o promenljivoj stopi raspada urana u razli~itim geolo{kim periodima bi, ako je ta~an, odbacio sve mogu}nosti prora~una starosti metodama radioaktivnosti. Na sre}u, prona|eno je dovoljno dokaza ta~nih pre~nika za razli~ite geolo{ke periode i dovoljno variranja u istom periodu da smo primorani da tra`imo druga~ije obja{njenje za takve varijacije koje je zapazio D`oli.”53 Iako ova tvrdnja izri~ito negira da haloi ukazuju na razli~ite stope raspada, kako je tvrdio D`oli, priznaje da postoji prili~no variranja u pre~nicima haloa, i prema tome je tvrdnja da oni uvek pokazuju iste pre~nike o~igledno neopravdana. Najvi{e {to se mo`e utvrditi jeste da oni ispoljavaju prili~no {iroko statisti~ko fluktuiranje oko srednje vrednosti. Skorija istra`ivanja konsultanta metalurga, dr Roj M. Alena, potvr|uju to variranje pre~nika, zajedno sa pote{ko}om njihovog zaista smislenog merenja. Me|u razli~itim zaklju~cima u vezi promenljivosti u karakteru i pojavi tih haloa, slede}e je od naro~itog zna~aja: 274

“Obim haloa oko elemenata varira du` {irokog opsega, ~ak i u istom nuklearnom materijalu u istom matriksu, ali sve veli~ine ulaze u odre|ene grupe. Moja merenja su, u mikronima, 5, 7, 10, 17, 20, 23, 27 i 33. D`olijeve cifre odgovaraju ovima, osim {to on ne uklju~uje manje veli~ine, a uklju~uje 39 (38-40) na koje ja nisam nai{ao. Haloi nekada pokazuju 2, ili ~ak 3 posebna prstena ili zone, ukazuju}i na prisustvo vi{e od jednog radioaktivnog elementa, pri ~emu svaki ima svoj specifi~ni put alfa zra~enja.”54 Imaju}i u vidu ova opa`anja koja je sproveo jedan veoma pa`ljiv nau~nik, izgleda da tvrdnja o konstantnosti pre~nika mo`e da bude neta~na. Prema tome, ne ostaje nikakav pravi dokaz da stope raspada nisu mogle da budu razli~ite u neko vreme ili u nekim vremenima u pro{losti u odnosu na dana{nje stope. Ali, ~ak ako bi se ispostavilo da postoji bar statisti~ka konstantnost pre~nika haloa, to ne zna~i da su pro{le stope bile iste kao sada{nje. Po na{oj hipotezi, sve stene su su{tinski iste starosti, tako da ~injenica da obojeni haloi imaju isti pre~nik kod svih, je upravo ono {to bi se o~ekivalo. Svi oni su formirani u pribli`no isto vreme: iste stope raspada, bilo da su konstantne ili promenljive, neprestano bi se javljale kod svih. [tavi{e, izgleda malo verovatno da bi ~ak i zna~ajan porast stope raspada prouzrokovao bilo kakvu merljivu promenu pre~nika haloa. On je odre|en prvenstveno elementima krajnje kratkog `ivota u lancu raspada, jer oni imaju du`e opsege. Ne izgleda neophodno zaklju~iti da bi ubrzanje prvog stupnja u procesu raspada - izbacivanja atoma helijuma iz jezgra urana - ubrzalo time sve druge stupnjeve u nizu pojedina~no. Ali, ~ak i kada bi to uradilo, porast razdaljine koju prelazi alfa ~estica, koji odgovara porastu energija izbacivanja, postaje beskona~no mali kako energije rastu, a taj faktor bi spre~io bilo kakvo zna~ajno pove}anje pre~nika. “Me|utim, ovaj argument nije nepogre{iv, jer }e po bilogaritamskom obliku Gajgerovog (Gaiger) i Natalovog (Nuttall) zakona zna~ajno variranje u konstanti raspada proizvesti veoma malu promenu u pre|enoj razdaljini alfa ~estice.”55 Prema tome, zaklju~ujemo da statisti~ka konstantnost pre~nika haloa u stenama razli~itih “starosti”, ne dokazuje ni{ta o stopama raspada.

NAVODNI ODNOS IZME\U RADIOAKTIVNOSTI I STRATIGRAFSKIH STAROSTI

Obim slaganja

Sada }emo se suo~iti sa tvrdnjom da se radioaktivne procene starosti navodno sla`u, uop{te gledano, sa geolo{kim starostima pripisanim slojevima na osnovu paleontologije i stratigrafije. To jest, “apsolutne starosti” izvedene na osnovu merenja radioaktivnosti za razli~ite polo`aje u geolo{kom stubu padaju u odgovaraju}u poziciju, tako da slojevi koji su odre|eni kao mladi na osnovu paleontologije navodno daju male starosti na osnovu radioaktivnosti, paleonotolo{ki stari slojevi navodno pokazuju ve}e starosti, 275

itd. Na toj osnovi, izra|ena je skala apsolutnog vremena za celokupni geolo{ki stub i, u razli~itim oblicima, objavljena je u mnogim, mnogim knjigama i ~asopisima. Na primer, Artur Holms, verovatno najplodniji od svih pisaca i istra`iva~a u toj oblasti, davno je rekao na ~uvenom simpozijumu Nacionalnog istra`iva~kog saveta o geohronologiji: “Poku{avaju}i da izgradimo vremensku skalu, jasno je da moramo da krenemo te{kim putem kroz lavirint podataka o svakoj promenljivoj veli~ini, vo|eni na nekim mestima ~injenicama atomskih te`ina, na drugim serijom saglasnih odnosa, ali u najve}em broju slu~ajeva subjektivnom procenom verovatno}e. Svejedno, iako samo nekoliko mesta mo`e biti precizno fiksirano u geolo{kom stubu, a ukupan skup podataka je previ{e konfuzan kako bi dozvolio detaljnu preciznost, zapanjuju}e je kako dosledno ve}ina verovatnih odnosa za svaki od razli~itih grupa pada na svoje pravo mesto i red kako je procenjeno geolo{kom staro{}u.”56 Glavni razlog za navodno slaganje izme|u radioaktivne i paleontolo{ke vremenske skale je o~igledan iz ovog izuzetnog navoda: vremenske procene koje se sla`u sa unapred procenjenim pravilnim redosledom se prihvataju, a druge se odbacuju! Za ostale se pretpostavlja da su bile izmenjene na neki na~in posle svog talo`enja i zbog toga su neprihvatljive, pri ~emu je kriterijum za pretpostavljene izmene bio nedostatak slaganja. Ovakva vrsta “subjektivne procene verovatno}a” je sasvim pogodna, ali te{ko da sa~injava ubedljiv dokaz. Bi}e me|utim zamereno da je ovo napisano pre skoro 30 godina; velika koli~ina podataka je nagomilana od tada o radioaktivnim mineralima iz svih delova sveta i svih delova geolo{kog stuba. Tako na primer nedavno je Adolf Knof (koji je tako|e bio urednik gore navedenog simpozijuma) u pregledu podataka rekao: “Hitan zadatak za geologe je da odrede, u godinama, du`inu era, perioda i ’doba’ (vremenskih opsega stupnjeva) i, na kraju zona. Nijedna od njih - era, perioda, i doba da ne spominjemo zona - jo{ uvek nije pouzdano odre|ena. Ova izjava je verovatno iznena|uju}a imaju}i u vidu ~injenicu da skoro bilo koji savremeni pisac mo`e da predstavi geolo{ku vremensku skalu koja daje precizne datume i du`ine era i sistema, i ~ak nekih manjih podela... Ti brojevi su dobijeni na razli~ite zapanjuju}e na~ine. Me|utim, na kraju su svi oni povezani sa tri datuma zasnovana na atomskom raspadu: 60 miliona godina, starost uranovog oksida u Central Sitiju (Central City), u Koloradu; 220 miliona godina, starost uranovog oksida u Sent Joahim{talu (St. Joachimstal), u Bohemiji; i 440 miliona godina, starost gline koja sadr`i uranijum u Galhogenu (Gullhogen), u [vedskoj. Starost {vedske gline je jedina koja je paleontolo{ki kontrolisana... Sve druge apsolutne starosti su izvedene na osnovu tri radioaktivne ta~ke pode{avanjem zasnovanim na debljini slojeva ili ’razumnim naga|anjima’...”57 Ovde se nalazi ~udesna stvar. Pogledajmo {ta je nauka dokazala. Ceo svet nauke i obrazovanja je bio naveden da prihvati ~injenicu univerzalne evolucije kao osnovni princip i filozofiju koja kontroli{e sve, uprkos svedo~enju Biblije i prikazanim istinama o o~uvanju energije i propadanju, zbog navodne 276

ogromne te`ine nau~nih dokaza. Kada se okrenemo geneti~aru da bi videli takve dokaze, pokazuju nam se samo mirkomutacije i zatim smo usmereni na geologa za dokaze o istorijskoj evoluciji ve}ih razmera. Geolog zatim isti~e na niz vremena preko jedinica stena, koji je postavljen na pretpostavci organske evolucije, uprkos dokazima o mnogim izuzecima i protvre~nostima u nizu, i koje ~ak i u najboljem slu~aju sadr`e u su{tini iste praznine koje i geneti~ki dokazi pokazuju. Iako ve}ina tih stena pokazuje dokaz o brzom, katastrofi~kom formiranju, on tvrdi da mu je radioaktivnost obezbedila skalu apsolutnog vremena koja dokazuje da su one u pravom redosledu i da su vremena toliko ogromna da bi obezbedila sve statisti~ke verovatno}e koje evolucija zahteva. A kada ispitamo prirodu radioaktivnih dokaza koja pokazuje tako divne stvari, saznajemo da od stotina i stotina takvih merenja koja smo izvr{ili na stenama iz svakog geolo{kog doba i iz svih delova sveta, posle odbacivanja svih onih koja imaju odnose koji se ne sla`u sa pretpostavljenim, sa abnormalnim koli~inama sastavnih elemenata, ili koji se ne sla`u sa paleontolo{kim datiranjem ostaju samo tri (tri!) koja formiraju osnovu vremenske skale i da su svi ostali prera|eni na osnovu njih “razumnim naga|anjem” zasnovanim pre svega na relativnoj debljini slojeva. A od ta tri datiranja, samo se jedno smatra kao paleontolo{ki odgovaraju}e datirano. To jedno, kambrijumska glina iz [vedske, koja sadr`i ~vorove uranijuma zvane “kolm”, je dugo bilo ponos i radost geohronologa. Ali je to tako|e krajnje sumnjivo. Knof ka`e: “Izotopski sastav radioaktivnog olova u kolmu je odredio Nijer (Nier) 1939, i dao je veoma uznemiravaju}i rezultat da starost, zasnovana na metodu olovo-206/uran-238 iznosi 380 miliona godina, dok starost zasnovana na metodu olovo-207/olovo-206 iznosu 770 miliona godina. Nijer je, treba napomenuti, smatrao da je cifra koju je dao odnos olovo-207/olovo-206 najmanje podlo`na gre{ci i otuda najpouzdanija. Me|utim, za kolm, cifra od 770 miliona godina je bila previ{e velika.”58 Me|utim, umesto odbacivanja toga kao neskladnog, razlike su bile uskla|ene i starost procenjena na 440 miliona godina, na osnovu pretpostavke da je odre|ena koli~ina gasa radona - koji se formira kao jedan stupanj u nizu raspada - pobegla, prouzrokuju}i tako da se proizvede previ{e mala koli~ina radioaktivnog olova.59 Treba ista}i da ne postoji dokaz da je to stvarno bio slu~aj; to je bila samo pretpostavka koja je obezbedila na~in pomirivanja nesklada i dola`enja do starosti koja je izgledala odgovaraju}a za paleontolo{ki sloj u kome je mineral prona|en. A taj datum, koji je izveden tako sumnjivom analizom, smatra se za najbolji i najpouzdaniji od svih stotina i mo`da hiljada datuma koji su dobijeni na osnovu merenja radioaktivnosti na zemljinim slojevima posle prekambrijumskog. Jo{ skorije, Henri Fol zaklju~uje da je samo stena u Koloradu jedina uop{te prihvatljiva: “Od pet ta~aka na kojima je Holms zasnovao svoju skalu, samo jedna (laramid) mo`e sada biti uklju~ena. Stratigrafski neusporediv ‘{vedski kolm‘ iz alum gline ne predstavlja zatvoren sistem, i svi poku{aji da se 277

ustanovi njegova starost su propali. Stratigrafska ograni~enja ostale tri Holmsove ta~ke su previ{e nejasne da bi bile korisne.”60 U pogledu na~ina pode{avanja podataka za druge geolo{ke horizonte na osnovu debljine slojeva, Knopf ka`e: “Ve} 1936. godine Tvenhofel (Twenhofel) (istaknuti autoritet po pitanju sedimentacije) do{ao je do zaklju~ka da su procene vremena zasnovane na debljini slojeva ’te{ko vredne papira na kojima su zapisane’, i on predstavlja detaljne dokaze u podr{ku tog revolucionarnog koncepta.”61 Tako, op{ti nesklad radioaktivnih geohronometrijskih podataka za paleontolo{ko datiranje iznosi i Tejhart: “Literatura sadr`i nekoliko procena starosti (mo`da ne vi{e od jedne) na osnovu singenetskih radionukleida iz paleontolo{ki definisanih jedinica, a skoro sve procene starosti zasnovane na radioaktivnosti su na~injene na magmatskim, hidrotermi~ki uvedenim, ili sekundarno transportovanim mineralima na koje se ne mo`e, kao na pravilo, pozivati na precizno definisano mesto u stratigrafskom sledu. Danas, nikakva dosledna slika istorije Zemlje ne mo`e biti izgra|ena na osnovu radioaktivnog datiranja.”62 Sa druge strane, mi uvi|amo, naravno, da uprkos velikog stepena konfuzije i nedoslednosti u velikom broju datiranja starosti na osnovu radioaktivnosti, izgleda da postoji odre|ena gruba te`nja ka nekom stepenu odnosa izme|u paleontolo{kih i radioaktivnih relativnih starosti. Veliki broj tih merenja je izvr{en na prekambrijumskim slojevima, naravno, iako ima mnogo izuzetaka, ve}ina tako dobijenih vrednosti ukazuje na starosti ve}e od 500 miliona godina, {to se sada pretpostavlja da je oko po~etka paleozojske ere.63 Sli~no tome, veliki broj procena starosti dobijenih na fosilnim slojevima, naro~ito onih koje su dobijene u toku poslednjih nekoliko godina metodom kalijum-argona, ispoljavaju grube trendove koji su paralelni sa tradicionalnim redosledom geolo{kog stuba. Prema tome, iako insistiramo da slu~aj u korist prihva}ene geolo{ke vremenske skale izgleda veoma ja~i nego {to je to ovim sumnjivim procesom prihvatanja onih podataka koji podr`avaju te starosti i odbacivanjem onih koji im protivre~e, izgleda da i dalje ostaje dovoljno dokaza za povezivanje koji ukazuju da je neki osnovni fizi~ki fenomen, koji je delovao na takav na~in, prouzrokovao vidljivo ve}e proporcije radioaktivnih materijala u “starijim” slojevima, to jest, onima koji su obi~no natalo`eni ranije i dublje od ostalih.

Uzrok vidljivog ograni~enog slaganja

Ali opet, zar nije ta te`nja jedino {to se o~ekuje na osnovu doga|aja zaklju~enih iz Biblije koji su se odigravali tokom perioda Stvaranja i Potopa? U vreme prvobitnog Stvaranja, svaki radioaktivni roditeljski element je stvoren na svom mestu u razli~itim delovima {irom Zemljine kore. Kako smo ve} ukazali, razumljivo je da bi tako|e sa njima bila povezana “ravnote`na koli~ina” razli~itih potoma~kih elemenata. Ali, moramo da dozvolimo verovatno}u da su postojali intenzivni poreme}aji i pode{avanja Zemljine kore tokom prvih dana perioda Stvaranja. Tako|e je verovatno da je odre|ena koli~ina neradioaktivnog olova, helijuma, argona i drugih elemenata povezanih sa 278

nizom raspada bila prvobitno stvorena, nezavisno od ravnote`nih koli~ina uspostavljenih u vezi sa radioaktivnim roditeljima. Tokom kasnijih stupnjeva perioda Stvaranja, kao i tokom Potopa, bilo bi obilje prilika za me{anje “obi~nih” izotopa i njihovih srodnika, “radioaktivno stvorenih” izotopa, kao i sa “stvarno radioaktivnim” izotopima koji su po~eli da se formiraju odmah posle stvaranja roditelja. Nekakav takav proces me{anja je zamislio i Fol, koji ka`e: “Veoma je verovatno da je ’prvobitno olovo’ ili olovo koje je stvoreno sa svim drugim elementima u vreme nukleogeneze, bilo dobro pome{ano. Kada je Zemljina kora bila formirana, prvobitno olovo je bilo zarobljeno u stenama koje su tako|e sadr`ale uran i torijum u razli~itim odnosima prema olovu.”64 Prema tome, o~ekivalo bi se da ti radioaktivni minerali koji su prona|eni u stenama kontinentalnih {titova i drugim prekambrijumskim formacijama daju raznovrsne vrednosti starosti, iako bi ve}ina njih bila veoma visoka. To je upravo ono {to pronalazimo. U pogledu sedimentnih slojeva, kao i magmatskih proboja koji se nalaze u njima, zajedno sa drugim fosilnim vulkanskim stenama, verujemo da su u ve}ini bile formirane tokom Potopa, kako je istaknuto u prethodnom poglavlju. Materijali za te stene su bili izvedeni iz stena primitivne Zemljine kore, u velikom delu, iako je nesumnjivo moralo tako|e da bude stvoreno i primitivno zemlji{te koje bi podr`avalo prve `ivotne oblike, a ti materijali su tako|e bili erodovani i preraspore|eni potopnim vodama. Me{anje radioaktivnih i neradioaktivnih izotopa je moralo da bude jo{ intenzivnije tokom perioda Potopa, nego tokom perioda Stvaranja. Kao op{te pravilo, radioaktivni materijali koji su najbli`i povr{ini bili bi podvrgnuti najve}em stepenu me{anja tokom Potopa, po{to bi oni bili ti koji bi prvi bili erodovani sna`nim ki{ama i nabujalim tokovima. To bi imalo efekat “razbla`enja” radioaktivnih sastojaka takvih minerala, ~ine}i da oni bli`e povr{ini izgledaju relativno “mla|i” od onih koji su dublje ispod povr{ine. [tavi{e, i tokom i posle Potopa, u mineralima bli`im povr{ini i u lak{im, manje o~vrslim sedimentima, bi se najverovatnije izgubila ve}a koli~ina njihovih gasovitih komponenta (to jest, argon iz minerala kalijuma, radon i helijum iz urana) nego u gu{}im, dubljim stenama. To bi tako|e, imalo efekat da radioaktivni minerali na povr{inskim stenama izgledaju mla|i od onih koji su dublje. O~igledno, uz svo to intenzivno me{anje, izvedeni redosled bi predstavljao samo grube trendove, a ne neizbe`na pravila, a to je upravo stanje stvari na koje se nailazi u sada{njim slojevima. Tako|e, postoji puno radioaktivnih minerala u magmatskim dubinskim stenama u sedimentnim slojevima, za koje smo zaklju~ili da su povezani sa izlivanjem “izvora velikoga bezdana” tokom Potopa. Ti radioaktivni materijali bi tako|e, op{te gledano, sadr`ali manje relativne koli~ine radioaktivnih elemenata zbog ve}eg me{anja i difuznog delovanja povezanog sa prodorima, i prema tome bi, kada su natalo`ene, pokazivale “mla|e” starosti od onih u pravim prekambrijumskim slojevima. Dalja rasprava o drugim aspektima procena starosti na osnovu radioaktivnosti je ovda nepotrebna. Sve zna~ajne odlike tih podataka se ovde pokazu-

279

ju obja{njive na osnovu fenomena i aktivnosti povezanih sa Stvaranjem i Potopom. Uop{te nije neophodno tuma~iti ih na osnovu ogromnih starosti koje im se pripisuju. Uveliko neopravdane pretpostavke na kojima su zasnovane (naro~ito uniformizam i negiranje istinskog Stvaranja), u suprotnosti sa razumnom osnovom u Bibliji na kojima su pretpostavke u na{em tuma~enju zasnovane, opravdavaju tvr|enje da su ove druge u stvari daleko bolje nau~no orijentisane od prethodnih.

ASTRONOMSKE METODE MERENJA STAROSTI

Nije ni potrebno da op{irno razmatramo razli~ite druge metode koje su kori{}ene za procenjivanje starosti Zemlje i svemira. Mo`emo da vidimo uop{teno da su one zasnovane na jo{ ekstremnijim pretpostavkama i na jo{ maglovitijim empirijskim dokazima od radioaktivnih metoda. Na primer, tvrdnja koja se ~esto ~uje jeste da je stopa {irenja astronomskog svemira takva da ukazuje da je vreme po~etka {irenja bilo pre oko 5 milijardi godina, vreme za koje se smatra da je saglasno sa dokazima na osnovu radioaktivnosti kao {to je starost Zemljine kore. Ali, kako astronom, dr T. S. Jakobsen (T. S. Jacobsen) sa Univerziteta u Va{ingtonu ka`e: “... Trenutne procene {irenja svemira, bilo na staroj ili novoj vremenskoj skali, su daleko od toga da budu u bilo kom smislu ~injeni~ne. Dok je ta~no da Hablova konstanta ulazi u prora~une ‘starosti‘, Mek Viti (McVittie) je napomenuo da faktor zavisi od modela, {to je obi~no naga|anje da je sada{nji polupre~nik zakrivljenosti oko 100 puta ve}i od prvobitnog Ajn{tajnovog polupre~nika, i na pretpostavci o prose~noj gustini materije u opa`enom svemiru (procena koja je jo{ uvek nesigurna sa faktorom od 1.000 u zavisnosti od nekih istra`ivanja astronoma) svi ulaze u prora~un starosti. Pored ovih nesigurnosti, ne znamo da su se nebule oduvek kretale svojim sada{njim konstantnim brzinama. Ubrzavanja i usporavanja sa vremenom se trenutno razmatraju kao mogu}nosti. Rezultat je da ne znamo ni{ta sa sigurno{}u o starosti svemira.”65 Op{te mi{ljenje je da sama daljina dalekih galaksija svedo~i da svemir mora da bude milijarde godina star. Po{to se veruje da su te galaksije navodno nekih vi{e milijardi svetlosnih godina udaljene, po definiciji se uzima da je to broj godina potrebnih da njihova svetlost stigne do nas; prema tome, one su bar toliko stare, kako argument ka`e. Ali, to tvr|enje naravno ponovo navodi na pitanje. Ono sadr`i negiranje da je svemir mogao da bude stvoren kao funkcionalna celina. Ako se stvaranje uop{te odigralo (a dva principa termodinamike to zahtevaju) onda je razumno da bi to bilo potpuno stvaranje. Fotoni svetlosne energije su bili stvoreni u istom trenutku kada i zvezde sa kojih su naizgled stigli, tako da bi posmatra~ na Zemlji mogao da vidi najudaljenije zvezde u trenutku stvaranja. Ne postoji ni{ta nerazumno bilo filozofski ili nau~no u tome, iako protivre~i uniformisti~koj pretpostavci. ^ak i bez tog faktora, obi~no se ne shvata koliko puno ezoteri~kih pretpostavki ulazi ~ak i u tako naizgled proste koncepte kao {to su brzina svetlosti i geometrijska priroda svemira. Kako bi to ilustrovali, novija teorija koju 280

prili~no ~vrsto zastupaju neki astrofizi~ari dovodi u sumnju konstantnost brzine svetlosti u prostoru i vremenu, kao i op{te prihva}enu ajn{tajnovsku prirodu svemira. Ti pisci smatraju da je svemir daleko realisti~niji kao euklidovski svemir (trodimenzionalni, kao u na{em svakodnevnom iskustvu) i da je brzina svetlosti konstantna u odnosu na svoj izvor, a ne u odnosu na bilo kakvog posmatra~a kako, Ajn{tajn tvrdi. Me|u naznakama tih teza slede}e je najzanimljivije: “U su{tini, prema tome, metod ovog rada ostavlja astronomski prostor nepromenjen, ali umanjuje vreme potrebno da svetlost putuje od zvezde do Zemlje.”66 Ili, odre|enije, i prili~no iznena|uju}e: “Prihvatanje Rimanovskog prostora nam dozvoljava da odbacimo Ajn{tajnov relativitet i da zadr`imo sve obi~ne ideje o vremenu i sve ideje o euklidovskom prostoru do razdaljine od nekoliko svetlosnih godina. Astronomski prostor postaje euklidski za materijalna tela, ali se za svetlost smatra da putuje rimanovskim prostorom. Na taj na~in je vreme potrebno da svetlost stigne do nas sa udaljenih zvezda samo 15 godina.”67 Ne predla`emo da procenjujemo ovu teoriju, ve} samo isti~emo da su sve kosmolo{ke teorije jo{ uvek veoma naga|aju}e. Sama ~injenica da se takva teorija mo`e razviti i ozbiljno razmatrati prikazuje da astronomija jo{ uvek nema ni{ta stvarno odre|eno da ka`e o starosti svemira. A to je daleko sporednije od stvarno su{tinskog pitanja o realnosti istinitog stvaranja. Postoje mnogi drugi geohronometri koji su predlagani i kori{}eni do odre|ene mere, ali je svaki zasnovan na tipi~nim uniformisti~kim pretpostavkama, i ni jedan nije bio tako {iroko i intenzivno razvijen kao oni o kojima smo ve} govorili. Svaki od njih ima velike nedostatke i vidljivo je manje pouzdan od metoda na osnovu radioaktivnosti koje smo ve} analizirali i tuma~ili.

DATIRANJE NEDAVNIH NANOSA METODOM RADIOAKTIVNOG UGLJENIKA

Me|utim, moramo u izvesnoj meri da razmotrimo jo{ jedan naro~iti metod, metod datiranja radioaktivnim ugljenikom. Taj metod je postao prili~no {iroko kori{}en i prihva}en poslednjih godina i va`an je za na{e istra`ivanje, po{to tvrdi da obezbe|uje apsolutne starosti za doga|aje koji su se odigrali u toku poslednjih 30 ili 40 hiljada godina. To naravno pokriva periode biblijske istorije, kao i novije datume, i tako zalazi direktno u pitanje Potopa i drugih povezanih doga|aja. Ovaj metod je prvi put razvio V. F. Libi (W. F. Libby) 1946. godine. Od tog vremena, istra`iva~i su izvr{ili bukvalno hiljade takvih merenja, u mnogo razli~itih laboratorija, i dobijena je velika koli~ina arheolo{kih i geolo{kih datiranja sada{njosti. Me|utim, formiranje radioaktivnog ugljenika (to jest, ugljenika-14 ili C-14, radioaktivnog izotopa obi~nog ugljenika) kosmi~kim zra~enjem je prvi put otkrio Ser` Korf, autoritet po pitanju kosmi~kog zra~enja. Opisuju}i metod datiranja ugljenikom C-14, Korf ka`e:

281

“Neutroni kosmi~kog zra~enja, proizvedeni kao sekundarne ~estice u atmosferi prvobitnim zra~enjem, zarobljeni su jezgrima azota kako bi formirali radioaktivni izotop ugljenika, izotop mase 14. Ovaj izotop ima dugo vreme poluraspada, ne{to vi{e od 5.500 godina. Primenom nekih veoma dobro izra|enih tehnika, Libi i njegovi saradnici su ne samo identifikovali radioaktivni ugljenik u prirodi, ve} su tako|e na~inili kvantitativne procene. Po{to ugljenik u amosferi uglavnom postaje vezan za kiseonik kako bi formirao ugljen-dioksid, i po{to ugljen-dioksid koriste biljke i `ivo-tinje, i po{to je on ugra|en u njihove biolo{ke strukture, i dalje, po{to taj proces prestaje u vreme smrti organizma, procenat radioaktivnog ugljenika me|u normalnim atomima ugljenika u njegovom sistemu mo`e biti kori{}en za utvr|ivanje datuma kada je organizam prestao da vr{i metaboli~ke funkcije.”68

Pretpostavke u ovoj metodi

Nema sumnje da to sa~injava veoma pronicljivo i mo}no sredstvo za datiranje, uz uslov da su osnovne pretpostavke ispravne. Kulp navodi pretpostavke na slede}i na~in: “Postoje dve osnovne pretpostavke u metodu ugljenika C-14. Jedna je da je koncentracija ugljenika C-14 u ciklusu ugljen-dioksida konstantna. Druga je da je intenzitet kosmi~kih zraka bio u su{tini konstantan - bar na nivou vekova.”69 Njima bismo mi mogli da dodamo pretpostavku o konstantnosti stope raspada atoma ugljenika C-14, pretpostavku da se mrtva organska materija dalje ne izmenjuje u pogledu svog sadr`aja ugljenika bilo kakvom biolo{kom ili drugom aktivno{}u, pretpostavku da je sadr`aj ugljen-dioksida u okeanima i atmosferi bio konstantan tokom vremena, pretpostavku da se veliki rezervoar okeanskog ugljenika nije promenio po veli~ini tokom perioda primenljivosti metode, i pretpostavku da su stopa formiranja i stopa raspada atoma radioaktivnog ugljenika bile u ravnote`i tokom perioda primenljivosti. Svaka od ovih pretpostavki je veoma sumnjiva u kontekstu doga|aja Stvaranja i Potopa. Me|utim, tvrdi se da je metod proveren van svake sumnje brojnim odnosima sa poznatim podacima. Ovde je zanimljivo opa`anje samog Libija: “Prvi {ok koji smo dr Arnold i ja do`iveli je bio taj da su nas na{i savetnici informisali da se istorija prostire unazad samo 5.000 godina. Prvobitno smo mislili da bismo mogli da dobijemo uzorke celom du`inom krive unazad do 30.000 godina, da unesemo vrednosti, i onda bi na{ rad bio zavr{en. Vi ~itate knjige i pronalazite izjave da je takvo i takvo dru{tvo ili arheolo{ko mesto staro 20.000 godina. Mi smo nau~ili prili~no brzo da ti brojevi, te drevne starosti, nisu poznate; u stvari, poslednji istorijski podatak bilo kakve prave vrednosti je uspostavljen pribli`no u vreme prve dinastije u Egiptu.”70 Prema tome, o~igledno je da je bilo kakvo istinsko povezivanje metoda radioaktivnog ugljenika sa definitivnom istorijskom hronologijom ograni~eno samo na odre|eno vreme posle Potopa i rasprostiranja ljudi. Glavne pretpostavke metode po nekima mogu biti valjane za ovaj period, ali to ne

282

dokazuje njihovu ispravnost za starija vremena, periode u kojima bismo zaklju~ili da su pretpostavke vrlo verovatno pogre{ne i da su prema tome i datiranja tako|e pogre{na. Poku{aje da se metoda ugljenika C-14 primeni na ranija datiranja su, u stvari, geolozi doveli u ozbiljno pitanje iz potpuno drugih razloga od na{ih. ^arls B. Hant, skora{nji predsednik Ameri~kog geolo{kog instituta, je napomenuo: “Da bi tehnika ili disciplina mogla da bude korisna u nau~nom radu, njena ograni~enja moraju da budu poznata i shva}ena, ali ograni~enja korisnosti odre|ivanja starosti radioaktivnim ugljenikom jo{ uvek nisu poznata, niti shva}ena. Niko ne predla`e ozbiljno da su sva procenjena datiranja bez gre{ke, ali mi ne znamo koliko njih ima gre{ku - 25%? 50%? 75%? I ne znamo koji su datumi pogre{ni, il za koju koli~inu, ili za{to.”71 Hant naro~ito nagla{ava opasnost od kontaminiranja uzorka spolja{njim izvorima ugljenika, naro~ito na vla`nim lokalitetima. O{tra redukcija u prethodno procenjenim datumima za kraj glacijalnog perioda (datum koji je procenjen prvenstveno na osnovu broja slojeva gline u obliku varvi verovatno natalo`enih ledenim prekriva~em koji se povla~io) je bila izvor velikog spora me|u pleistocenskim geolozima u vezi relativnih vrednosti metode varvi (koji daje datum od preko 20.000 godina) i metode radioaktivnog ugljenika (koji daje datum od oko 11.000 godina). Ameri~ki stru~njak po pitanju hronologije varvi, dr Ernst Entjus, je sna`no kritikovao metodu radioaktivnog ugljenika, na slede}i na~in: “U nastalim C-14 datumima, osnovno je uvek razlikovati C-14 starost i stvarnu starost uzorka. Laboratorijska analiza odre|uje samo koli~inu prisutnog radioaktivnog ugljenika... Me|utim, laboratorijska analiza ne odre|uje da li je radioaktivni ugljenik originalan ili je delom sekundaran, uba~en, ili da li je koli~ina bila izmenjena na neki drugi nepravilan na~in osim prirodnim raspadom.”72 Konferencija o datiranju radioakivnim ugljenikom odr`ana u oktobru 1956. godine, do{la je do slede}ih zaklju~aka u vezi pouzdanosti ove metode: “Lokalne varijacije, naro~ito u lju{turama, mogu da budu vrlo zna~ajne. Mogu}e varijacije u veli~ini rezervoara za razmenu pod glacijalnom klimom su zna~ajne. Najzna~ajniji problem je problem geolo{ke izmene materijala u zemlji{tu. Taj efekat postaje sve ozbiljniji sa ve}om staro{}u. Da bi proizveo gre{ku od 50% u starosti 10.000 godina starog primerka, bilo bi potrebno zamenjivanje vi{e od 25% atoma ugljenika. Za uzorak star 40.000 godina, cifra je samo 5%, dok gre{ka od 5.000 godina mo`e biti proizvedena za 1% savremenih materijala. Jo{ puno toga treba da se uradi na hemijskom pre~i{}avanju uzorka.”73 Problem atmosferske kontaminacije fosilnim gorivima je tako|e do{ao u obzir, jer je sagorevanje uglja i nafte tokom pro{log veka, ili ne{to vi{e, zna~ajno doprinelo koli~ini ugljen-dioksida u ciklusu ugljenika. Nedavno istra`ivanje koli~inskog aspekta tog faktora zaklju~uje: “...sledi da je atmosferski ugljen-dioksid verovatno bio razbla`en za oko 3,5% ugljen-dioskidom dobijenim sagorevanjem fosilnih goriva. Dokazi

283

radioaktivnog ugljenika ukazuju, na osnovu pore|enja analiza radioaktivnog ugljenika starih istorijski datiranih morskih {koljki sa atlanske obale sa analizama njihovih savremenih srodnika, da je postojalo zna~ajno razbla`enje plitkih okeanskih karbonata mrtvim ugljenikom iz fosilnih goriva. Ograni~eni dostupni podaci predla`u da je obim razbla`enja verovatno 1 do 2 procenta.”74 To zna~i da su standardne cifre u pogledu sada{njih sadr`aja ugljen-dioksida u rezervoaru za razmenu ugljenika, na kojima su prora~uni starosti radioaktivnim ugljenikom zasnovani, neta~ne u pogledu uslova pod kojima su se stariji primerci formirali i od kada su po~eli da se raspadaju. Iako to mo`e biti pribli`no ispravljeno promenom standarda na onaj pre industrijske evolucije, slede}a obazrivost je tako|e na mestu: “Posle sastavljanja sada{nje liste, izvr{eno je pa`ljivo istra`ivanje serije uzoraka poznate starosti. Prona|eno je da je aktivnost radioaktivnog ugljenika u atmosferi rasla i opadala ~ak i pre industrijske revolucije.”75 Me|utim, ova naro~ita ispravka je samo reda veli~ine nekoliko stotina godina za ve}inu prora~unatih datuma tako da je izgleda zanemarljiva za svrhu na{eg istra`ivanja. Mnogo su zna~ajniji efekti gore spomenutih pretpostavki ove metode,76 kada se pogledaju u svetlu verovatnih doga|aja koji su se odigrali tokom, i neposrednog posle Potopa.

UGLJENIK C-14 I POTOP

Prepotopne proporcije radioaktivnog ugljenika

Pre Potopa, vrlo je verovatno da je odnos obi~nog ugljenika prema radioaktivnom ugljeniku u atmosferi bio daleko ve}i od sada{njeg, prvenstveno zbog globalne polutropske klime i velikih koli~ina biljnog `ivota koji se pronalazi {irom sveta. Taj efekat bi bio poja~an manjom koli~inom ugljenika koja se odr`ava u okeanu nego {to je to danas slu~aj, po{to su okeani bili manji, a kopnene oblasti ve}e pre Potopa. A mogu}e je da bi bio jo{ poja~an za{titnim efektom toplotnog vodenog omota~a, koji bi spre~avao formiranje radioaktivnog ugljenika u vi{oj atmosferi. Svi ti faktori bi smanjili odnos radioaktivnog ugljenika prema obi~nom ugljeniku na daleko manji deo od onoga koji danas postoji. Drugi mogu}i efekat vodenog omota~a je veoma zanimljiv. Pored formiranja ugljenika C-14 iz azota u atmosferi neutronima kosmi~kog zra~enja ti neutroni tako|e reaguju sa deuterijumom (te{ki vodonik, izotop vodonika u te{koj vodi), koji bi nesumnjivo bio prisutan u zna~ajnim koli~inama u takvom omota~u, kako bi formirao tricijum, jo{ te`i izotop vodonika. Tricijum je nestabilan i raspada se brzo beta raspadom na izotop helijuma, He-3. Ali se ispostavlja da ima previ{e He-3 u atmosferi da bi se objasnio ovim procesom koji deluje pri sada{njim stopama tokom geolo{kog vremena. Autoritet po pitanju kosmi~kih zraka, Korf, predla`e slede}e re{enje problema: “Postoje dva faktora koji bi te`ili da pove}aju koli~inu tricijuma. Jedan od njih je da je intenzitet kosmi~kog zra~enja i otuda stope proizvodnje neutrona mogao da bude ve}i u nekom vremenu u geolo{koj pro{losti...

284

Druga mogu}nost koja se poziva na delovanje u pro{losti pretpostavlja da je u vreme kada je Zemlja bila toplija, atmosfera sadr`avala daleko vi{e vodene pare, i (proces stvaranja tricijuma od deuterijuma) bi mogao da deluje pri daleko ve}oj stopi nego danas.”77 Vodeni omota~ ne samo da time obezbe|uje obja{njenje za sada{nji vi{ak atmosferskog helijuma He-3, ve} tako|e ukazuje na to da bi proporcija neutrona kosmi~kog zra~enja koji su reagovali sa azotom, kako bi se formirao radioaktivni ugljenik, bila manja za koli~inu koja bi reagovala sa vodonikom. Ovaj faktor se kombinuje sa drugim spomenutim faktorima kako bi obezbedio da procenat radioaktivnog ugljenika u ugljen-dioksidu prepotopne atmosfere bude daleko manji nego danas. Prema tome bi radioaktivnost `ivih organizama koji koriste taj ugljen-dioksid bila daleko manja od one kod organizama koji `ive danas. Tako bi prepotopna organska materija verovatno imala malo ili nimalo radioaktivnosti ako je o~uvana u vidu fosila, iako su mogli da budu zatrpani Potopom pre samo nekoliko hiljada godina. Iako sada{nja aktivnost radioaktivnog ugljenika izgleda ukazuje na to da }e merenja registrovati radioaktivnosti iz materije mo`da i do 70.000 godina stare, takvi nagove{taji su zasnovani na pretpostavci uniformizma. Ovo ograni~enje dr G. N. Plas, stru~njak u istra`ivanjima koja se bave atmosferskim ugljen dioskidom, smatra sasvim ozbiljnim: “Svi prora~uni datuma dobijenih radioaktivnim ugljenikom su na~injeni na pretpostavci da je koli~ina atmosferskog ugljen-dioksida ostala konstantna. Ako je ovde predstavljena teorija o varijacijama ugljen-dioksida u atmosferi ta~na, onda smanjena koli~ina ugljen-dioksida u vreme poslednje glacijacije zna~i da su svi datumi dobijeni radioaktivnim ugljenikom za doga|aje pre povla~enja gle~era pod znakom pitanja.”78

Poslepotopne proporcije radioaktivnog ugljenika

U pogledu biljaka i `ivotinja koje su `ivele posle Potopa, gubitak Zemljinog omota~a bi te`io da pove}a procentualnu koncentraciju ugljenika C-14 i ugljendioksida u atmosferi, po{to bi se stopa formiranja atoma ugljenika C-14 ubrzala gubitkom omota~a. Sa druge strane, unos ugljenika u atmosferu preko intenzivnog vulkanizma tokom i posle perioda Potopa je morao uveliko da pove}a sadr`aj ugljen-dioksida u atmosferi i okeanima, verovatno vi{e nego izjedna~avaju}i porast C-14, bar izvesno vreme. [tavi{e, ravnote`ni uslovi izme|u stvaranja i raspada radioaktivnog ugljenika, koji se moraju pretpostaviti pri vr{enju bilo kakvog prora~una starosti ovom metodom, o~igledno ne bi bili primenljivi prili~no dugo vremena posle Potopa. Iako je sasvim verovatno postojao zna~ajan porast stope formiranja atoma ugljenika C-14 u vreme Potopa usled ve}e efikasnosti kosmi~kog zra~enja u tom procesu posle talo`enja vodenog omota~a, neizbe`no bi bilo potrebno vi{e godina da ukupna koli~ina radioaktivnog ugljenika izgradi rezervoar takve veli~ine da broj atoma koji se stvara i rasipa bude podjednak. A to bi zna~ilo da bi organizmi koji su `iveli u tim prvim godinama i vekovima posle Potopa primali zna~ajno manju koli~inu radioaktivnog ugljenika u svoje 285

sisteme od onih koji su `iveli kasnije. Naro~ito bi to bilo ta~no u prvih nekoliko stotina godina posle Potopa, kada je me{anje atmosferskog, okeanskog i biolo{kog ugljenika prvi put ostvarivano. U svojoj knjizi o ovom predmetu, Libi ka`e: “Ako treba zamisliti da je kosmi~ko zra~enje bilo isklju~eno do nedavnog vremena, ogromne koli~ine radioaktivnog ugljenika neophodnog za ravnote`no stanje ne bi bile proizvedene i specifi~na radioaktivnost `ive materije bi bila daleko manja od stope proizvodnje prora~unate na osnovu neutronskog intenziteta.”79 O~igledan zaklju~ak je da bi biljke i `ivotinje koje su `ivele u prvim vekovima posle Potopa bile daleko manje radioaktivne nego {to bi se to pretpostavilo na osnovu sada{njih stopa i otuda bi izgledale starije nego {to jesu. Specifi~na radioaktivnost se pove}avala kako je vreme prolazilo, pribli`avaju}i se sada{njim ravnote`nim stopama. Zbog toga izgleda da datumi na osnovu radioaktivnog ugljenika dobijeni za poslednje 4.000 godina pokazuju op{tu dobru povezanost sa istorijski proverenom hronologijom, iako postoji puno neslaganja i velika koli~ina gre{ke {to se vi{e unazad ide u pore|enje. Ali za ranije datume, specifi~na radioaktivnost u kopnenoj sredini postaje progresivno manja kako se ide unazad u vreme. Prema tome, kada se analizira materijal stariji od, recimo, oko 4.000 godina metodom radioaktivnog ugljenika, svakako }e se prona}i da je aktivnost bila niska i, ako je starost procenjena na osnovu sada{njih ravnote`nih uslova i stopa, neizbe`no }e pokazivati previ{e velike vrednosti, sa koli~inom gre{ke koja progresivno raste sa staro{}u materijala. Prema tome, Potop i povezani doga|aji na sasvim odgovaraju}i na~in obja{njavaju podatke istra`ivanja ugljenikom C-14, obja{njavaju}i slaganje sa istorijski odre|enim nedavnim doga|ajima, ali u isto vreme ukazuju}i da su ranija neproverena datiranja svakako previ{e velika, kako bi se moglo zaklju~iti na osnovu biblijskog zapisa. Shodno tome, svi zna~ajniji datumi dobijeni na osnovu metode geohronometrije radioaktivnim ugljenikom se savr{eno uskla|uju sa biblijskim zapisima i zaklju~cima povezanim sa stvaranjem i Potopom. Prostor onemogu}ava raspravu o svim metodama koji su kori{}eni ili predlo`eni, ve} o samo onim koji se smatraju za najzna~ajnije i najbolje utvr|ene. Bilo bi mogu}e sli~nim analizama pokazati su{tinski sklad podataka ovih drugih sporednih metoda (to jest, jonski metod, hronologija varvi, termoluminiscencija, itd) sa biblijski uspostavljenim ~injenicama istinskog nedavnog Stvaranja i op{teg Potopa. Ovi doga|aji se moraju datirati pre samo nekoliko hiljada godina po Bibliji, a dokazi koji su izneseni protiv tog svedo~enja se pokazuju sasvim u skladu sa njom. U stvari, izgledalo bi veoma verovatno da ne bi mogao da bude izumljen nijedan metod geohronometrije koji bi dozvoljavao odre|ivanje datuma starijih od Potopa, po{to bi svi takvi procesi, bilo geolo{ki ili meteorolo{ki, bili sigurno duboko poreme}eni i izmenjeni doga|ajima te globalne kataklizme. Opis Biblije je da “tada{nji svet, bi vodom potopljen i nestade” (2. Petrova 3,6), a kontekst pokazuje da ta izjava obuhvata geolo{ku zemlju

286

i atmosferska nebesa. Jedini mogu}i na~in na koji ljudi mogu da saznaju starost Zemlje je preko bo`anskog otkrivenja.

PROTIVRE^NOSTI U GEOHRONOLOGIJI

^ak i pored biblijskog svedo~enja protiv procena starosti na osnovu radioaktvnosti za Zemlju i njene formacije, postoje brojni dokazi u samoj geologiji protiv ispravnosti tih velikih vremenskih trajanja. Trenutno prihva}ena cifra starosti Zemlje se izvodi na osnovu radioaktivnosti urana i drugih elemenata i iznosi od 5 do 6 milijardi godina,80 pri ~emu je o~vr{}ivanje Zemljine kore datirano na pre oko 4,5 milijardi godina. Ali, postoji puno geolo{kih procesa koji su izgleda podesni bar isto toliko za geohronometarsku svrhu koliko i fenomen radioaktivnosti, a koji daju daleko ni`e procene od te. Nijedan od njih nije dovoljno precizan za ta~na merenja, svi uklju~uju neku vrstu malo verovatnih pretpostavki kao i metode radioaktivnosti, ali su one ipak dovoljno smislene da bace veoma ozbiljnu sumnju na pouzdanost radioaktivnih procena.

Meteorska pra{ina

Jedna od tih linija dokaza se izvodi na osnovu istra`ivanja meteora i kometa, koje postoje u velikom broju u na{em Sun~evom sistemu. Ogromna koli~ina meteorskog materijala pada svake godine na Zemlju. Procene variraju veoma puno, ali je najpa`ljivija istra`ivanja izvr{io Hans Peterson (Hans Pettersson) sa {vedskog okeanografskog instituta. “Peterson je prora~unao da ukupna koli~ina pra{ine meteorskog porekla u atmosferi, do visine od 100 km, iznosi do 28.600.000 tona... Polovina te sume - 14.300.000 tona takve pra{ine - pada na Zemlju svake godine i 14.300.000 tona nove pra{ine mora da u|e u atmosferu.”81 Asimov iznosi zna~aj te velike koli~ine meteorske pra{ine, na osnovu pretpostavljene velike starosti Zemlje, na slede}i na~in: “Naravno, to se de{ava godinu za godinom, a Zemlja je postojala kao ~vrsto telo prili~no dugo vremena, mo`da i do 5 milijardi godina. A ako je, tokom celog tog vremena, meteorska pra{ina padala na zemlju istom stopom kojom to ~ini danas, onda bi, ako ne bi bila poreme}ena, formirala sloj debljine 17 m preko celokupne povr{ine Zemlje.”82 O~igledno, nikakav sloj meteorske pra{ine bilo kakve znatne veli~ine, svakako ne 17 m, se ne pronalazi na Zemljinoj povr{ini, iako su navodno prona|ene neke naznake da takav sloj postoji na okeanskom dnu. “Peterson i Ro{i (Rotschi) su prona{li dobre dokaze na osnovu neobi~nog sadr`aja nikla u nanosima dubokog mora u Atlanskom i Pacifi~kom okeanu da Zemlja akumulira nekoliko hiljada tona meteorskog materijala na dan.”83 Odsustvo tog sloja meteorske pra{ine na Zemljinoj povr{ini se ne mo`e razumno objasniti uz pomo} procesa me{anja u Zemljinoj kori, kako Asimov tvrdi. Ovaj tip materijala je sastavljen prvenstveno od gvo`|a, sa velikim sadr`ajem nikla i drugih relativno retkih sastojaka Zemljine kore, a ti elementi

287

se ne pronalaze u dovoljnoj koli~ini kako bi odgovarali koli~ini koja je navodno nagomilana meteorskom pra{inom. Na primer, prose~an sadr`aj nikla meteora je reda veli~ine 2,5%, dok nikl predstavlja samo oko 0,008% stena Zemljine kore.84 Prema tome, oko 312 puta vi{e nikla po jedinici zapremine se javlja u meteorima u odnosu na Zemljinu koru. To zna~i da bi meteorska pra{ina debljine 17 m morala da bude raspore|ena unutar Zemljine kore debljine najmanje 312 x 17 m, ili vi{e od 5 km, kako bi se dobila sada{nja procentualna koli~ina nikla u Zemljinoj kori, ~ak i pod nemogu}om pretpostavkom da na po~etku uop{te nije bilo nikla u Zemljinoj kori. Mogu se na~initi sli~ni prora~uni za kobalt i druge zna~ajne sastojke meteora, pri ~emu svi svedo~e da meteorska pra{ina jednostavno nije mogla da pada na Zemlju pri sada{njim stopama tokom bilo kakvih 5 milijardi godina geolo{kog vremena. Sli~ni prora~uni ukazuju da bi se ogromne koli~ine gvo`|a nagomilale na povr{ini od meteorske materije tokom geolo{kog vremena. Gvo`|e je najobilniji element u meteorima, a tako|e se nalazi u velikim koli~inama u Zemljinoj kori. “Da li to povr{insko gvo`|e mo`e da bude, ne Zemljina originalna supstanca, ve} bar u zna~ajnom delu, akumulirana meteorska pra{ina tokom vremena? Po mojim prora~unima, pra{ina bi objasnila ukupnu koli~inu gvo`|a u gornjih 2,4 km ~vrste Zemljine kore, {to svakako odgovara, tako|e, celokupnoj koli~ini gvo`|a koju smo iskopali.”85 Ali, da li neko stvarno misli da je celokupna koli~ina gvo`|a u gornjih 2,4 km Zemljine kore poreklom od meteorske pra{ine? Takav predlog izgleda van razuma. Ipak je to ~udan zaklju~ak na koji smo navedeni ako je meteorska pra{ina padala na Zemlju tokom pribli`no 5 milijardi godina.

Meteorska radioaktivnost

Zanimljivo je da su prora~uni na osnovu radioaktivnosti na~injeni na meteorima, sli~no tome, veoma protivre~ni. “Ispitivanjem sadr`aja helijuma nekoliko meteora, Panet (Paneth) dolazi do starosti koje variraju izme|u 60 miliona i 7 milijardi godina... Ponovo ispituju}i dokaze, Bauer dolazi do prose~ne starosti od oko 60 miliona godina za meteore koje je ispitao Panet. To bi nam dalo donju granicu starosti meteora, a tako|e i starosti svemira.”86 Astronomima i geolozima je bilo te{ko da prihvate tako “malu” starost za meteore imaju}i u vidu bilo koju od klasi~nih teorija nastanka Sun~evog sistema. Noviji i daleko suptilniji prora~uni su bili prizvani kako bi se “pomirio” nesklad. “Kada se to uradi, dobija se starost stenovitih meteora posle o~vr{}avanja. Rezultat je oko 4,6 milijardi godina.”87 Prema tome, samo menjanjem metoda prora~una mo`e se pove}ati starost meteora od 60 do 4.600 miliona godina! Kasniji prora~un je na~injen metodom kalijum-argon, a prvi metodom helijumovog izotopa. 288

Tektiti

Poseban tip staklenastih meteora, poznatih kao tektiti, jo{ je te`e protuma~iti. Oni se pronalaze na razli~itim lokalitetima u obliku onoga {to izgleda kao ~estice u obliku kapi. “Kao suprotnost tim velikim starostima, procenjene argonske starosti tektita (Suess, et al., 1951; Gerling and Yaschenko, 1952) su samo izme|u jednog miliona i 10 miliona godina. Gerling i Ja{enko smatraju to za dokaz protiv kosmi~kog porekla tektita.”88 Svejedno, kako Ster, u zaklju~ku dokaza, ka`e: “Iako neki istra`iva~i veruju da su ta staklenasta tela zemaljskog porekla, izgleda da obilje dokaza ukazuje na kosmi~ki izvor nastanka.”89 Zna~ajna odlika relativno malih starosti ukazuje da su izgleda starosti tektita manje od starosti nekih slojeva Zemlje u kojima su natalo`eni. “Za svako od velikih pojavljivanja se smatra da predstavlja jednu ki{u meteora. Pretpostavlja se da su oni iz ^ehoslova~ke poreklom iz miocenskih slojeva; oni iz Teksasa, koje je prvi opisao pisac, su verovatno poreklom iz eocenskih slojeva; a oni iz Australije bi mogli da budu sada{nji.”90 Druga zna~ajna ~injenica - pote{ko}a uskla|ivanja sa uniformizmom - je da se tektiti ne pronalaze u bilo kojim slojevima starijim od tercijarnih. “Ni tektiti ni drugi meteori nisu prona|eni u bilo kojim drevnim geolo{kim formacijama.”91 To je, naravno, te{ko uskladiti sa op{te prihva}enim uniformisti~kim konceptom da su meteori padali na Zemlju, u su{tini, sada{njom stopom tokom nekih 5 milijardi godina geolo{kog vremena. Pravi meteori, u stvari, o~igledno nisu prona|eni u bilo kojim, osim najmla|ih slojeva. “Samo meteori koji ne podle`u razlaganju pri prolasku kroz atmosferu mogu biti prepoznati. Verovatno postoji puno njih, a u dubokom okeanu, gde je stopa talo`enja krajnje mala, kosmi~ke ~estice mogu da se nalaze visoko u sedimentima u pore|enju sa mestima na kojima su drugi sedimenti obilni. Nijedan meteor nikada nije prona|en u geolo{kom stubu.”92

Raspadanje kometa

Poreklo i starost kometa su jo{ nejasniji od porekla i starosti meteora. Fred Vipl, koji je doprineo teoriji fenomena kometa vi{e nego ve}ina drugih savremenih astronoma, ka`e: “Jo{ uvek se nalazimo sasvim u mraku po pitanju krajnjeg porekla kometa. Gde je bila fabrika u kojoj su na~injene, i kada je Sunce steklo taj zadivljuju}i skup sasvim trivijalnih tela, ~ija je ukupna masa, uprkos njihovog velikog opsega, verovatno manja od mase Zemlje?”93 Zanimljiva stvar u vezi kometa je da izgleda da se one neprestano raspadaju. Odre|en broj njih se razlomio i razlo`io tokom perioda ljudskog posmatranja. O~igledno je da se mo`e o~ekivati da }e se sve poznate komete

289

razlomiti i nestati tokom vremena koje je geolo{ki veoma kratko. Fred Hojl to napominje. “Procenjeno je da se raspadanje mnogih kometa odigrava pri takvoj stopi da }e one biti potpuno razgra|ene u toku najvi{e milion godina. Trenutni je zaklju~ak da te komete nisu mogle da se kre}u oko Sunca takve kakve su danas vi{e od milion godina, po{to bi se u suprotnom ve} raspale.”94 Po{to su komete sasvim definitivno deo sun~evog sistema, prirodan zaklju~ak bi bio da bi maksimalna starost kometa ujedno bila i maksimalna starost Sun~evog sistema, i da su ovo dvoje nastali u pribli`no isto vreme. Hojl to izbegava, pretpostavljaju}i da komete nisu po~ele da se raspadaju do pre manje od milion godina. Vipl i ve}ina drugih izbegava taj zaklju~ak pretpostavljaju}i da postoji ogroman rezervoar “uspavanih” kometa daleko izvan granica Sun~evog gravitacionog polja, skoro do najbli`ih zvezda. Ta teorija je pripisana Ernestu Opiku i Janu Ortu (Jan Oort). “Ort je postulirao da oblak kometa mo`e da sadr`i i do 100 milijardi kometa od kojih samo mali broj dolazi u blizinu Sunca i planeta. Me|utim, povremeno nasumi~an prolaz zvezde poreme}uje kretanja nekih kometa u dovoljnoj meri kako bi ih naveo da se prebace u sferu gravitacionog privla~enja Jupitera ili neke druge velike planete. Na taj na~in se komete uzimaju jedna po jedna iz ’duboko zamrznutog’ solarnog roja i uvla~e se u orbite relativno kratkog perioda. Po{to se njihov period hibernacije zavr{i, postaju aktivne i dezintegri{u se u gas i meteorske ~estice tokom nekoliko stotina ili nekoliko hiljada kru`enja oko Sunca.”95 Ne postoji ni najmanja opa`ajna osnova za tu ~udnu teoriju, niti, kako je Vipl istakao, za bilo kakvu prihvatljivu teoriju u vezi porekla tog hipoteti~kog roja uspavanih kometa. Njen jedini razlog je potreba da se izbegne o~igledno svedo~anstvo kometa o mladosti Sun~evog sistema.

Atmosferski helijum

Jo{ jedan tip geofizi~kog hronometra, koji ukazuje na nepodesnu mladost Zemlje, jeste akumulacija radioaktivno nastalih gasova u atmosferi. Najzna~ajniji me|u njima je, naravno, radioaktivni helijum, koji je kako smo ve} istakli, nastao raspadom urana i torijuma u Zemljinoj kori. Odre|ena koli~ina radioaktivnog helijuma, naravno, migrira i na kraju pronalazi svoj put do povr{ine, gde se tada dodaje atmosferi. Me|utim, vi{e godina se zna da ne postoji ni pribli`no dovoljno helijuma u atmosferi koji bi odgovarao navodnoj starosti Zemlje i stopi izlaska helijuma iz stena Zemljine kore u atmosferu. “Mo`e se razumno pretpostaviti da je celokupna atmosferska koli~ina helijuma-4 radioaktivnog porekla. Gold{mit (Goldschmidt), razmatraju}i poznati sadr`aj helijuma u atmosferi i poznate koncentracije nizova urana i torijuma u primarnim stenama, zaklju~uje da bi celokupni atmosferski helijum bio proizveden tokom 2 milijarde godina iz dva kilograma po kvadratnom centimetru primarnih stena. To predstavlja oko 1,3% ukupne koli~ine primarnih stena koje su bile erodovane i za koje bi se, prema tome, moglo o~ekivati da su isporu~ile helijum atmosferi.”96 290

To ukazuje da bi pravi maksimum starosti Zemlje na osnovu proizvodnje helijuma bio samo 1,3% od 2 milijarde, ili 26 miliona godina. A ~ak je i to nemogu}e velik broj zato {to zanemaruje bilo kakav primarni atmosferski helijum i bilo kakve pro{le vi{e stope radioaktivnog raspada, kao i helijum koji je mogao da na|e svoj put do povr{ine iz neraspadnutih stena. Metod kori{}en za izbegavanje tog zaklju~ka je da se pretpostavi da je vi{ak helijuma stvoren u pro{losti nekako dostigao “brzinu izlaska”, savladavaju}i silu Zemljine te`e i u potpunosti napu{taju}i atmosferu. To zahteva da su temperature u egzosferi (najvi{i deo atmosfere) krajnje visoke. “H. Petersen, F. A. Lindeman (Lindemann) i drugi su pokazali da koli~ina helijuma oslobo|enog iz radioaktivnih stena tokom geolo{kog `ivota Zemlje prema{uje koli~inu koja je danas prisutna u atmosferi. Pretpostavljaju}i da je Stonijev (Stoney) mehanizam odgovoran za gubitak helijuma koji je morao da se odigra, L. Spi~er (Spitzer) je zaklju~io da je temperatura na kriti~nom nivou ili oko 1.800oC ili da je, iako obi~no manja, povremeno ve}a - mo`da je za 2% vremena 2.300oC; a ~ak bi i ve}e vrednosti mogle da budu potrebne, jer je Mejn (Mayne) nedavno zaklju~io da je koli~ina oslobo|enog i izgubljenog helijuma daleko ve}a nego {to se pretpostavljalo. Neki teoreti~ari smatraju da je te{ko prihvatiti spomenute visoke temperature.”97 Nikakvi nezavisni dokazi za tako velike temperature jo{ uvek ne postoje. Drugim re~ima, umesto prihvatanja o~iglednog zaklju~ka na osnovu sadr`aja helijuma u atmosferi da je starost Zemlje morala da bude daleko manja nego {to se obi~no veruje, zaklju~uje se da su temperature u egzosferi morale da budu dovoljno visoke kako bi dozvolile helijumu da pobegne, bez obzira koliko bi taj zahtev bio ekstreman.

So u okeanima

Jo{ jedan dokaz mladosti Zemlje se pronalazi u geohemijskoj analizi vode okeana. Koli~ina soli i drugih hemikalija u okeanu se neprestano pove}ava, kroz proces erozije kopna i re~nog transporta erozionog materijala do okeana. Pod pretpostavkom da okean nije prvobitno sadr`ao nijedan od karakteristi~nih elemenata i da je stopa snabdevanja oduvek bila ista kao {to je danas (nijedna pretpostavka, naravno, nije valjana), mogu}e je dobiti maksimalnu starost okeana, a time verovatno i Zemlje, na osnovu izmerenih koli~ina i stopa koje danas postoje. Naj~e{}e hemikalije u okeanskoj vodi su, naravno, natrijum i hlor, koji predstavljaju sastojke obi~ne kuhinjske soli, natrijum-hlorida. Natrijum predstavlja u proseku 10,8, a hlor 19,6 hiljaditih delova vode okeana,98 u proseku. U prose~noj re~noj vodi te proporcije su samo 0,0085 i 0,0083 hiljaditih delova.99 Okeani sadr`e oko 1.300 miliona kubnih kilometara vode, a reke oko 210.000 kubnih kilometara.100 Od ove druge koli~ine, oko 34.000 kubnih kilometara godi{nje se izliva u mora i obnavlja se ki{om. Makimalna starost okeana, odre|ena na osnovu njegovog sadr`aja natrijuma se prora~unava kao (10,8 x 1.300.000)/(0,0085 x 34), ili oko 50 miliona go291

dina. Odgovaraju}i prora~un na osnovu hlora daje rezultat od oko 90 miliona godina. Oba prora~una su o~igledno daleko ispod 5 milijardi godina! “Poku{aji da se na~ini direktna procena starosti okeana na osnovu njegovog sadr`aja soli nailaze na velike pote{ko}e. Oni zasnovani na koli~ini natrijuma u okeanu i sada{njoj stopi erozije daju starost od samo oko 50 miliona godina, koja predstavlja cifru koja je nekada bila prihva}ena kao starost Zemlje. Ta cifra je samo deo one koja se sada pripisuje najstarijim sedimentnim stenama, ~ije je formiranje zavisilo od postojanja okeana i kontinenata.”101 Uobi~ajen na~in poku{avanja da se ta pote{ko}a zaobi|e je da se pretpostavi velika koli~ina “cikli~nog” natrijuma, itd - materijala koji je nakako natalo`en na kopnu i zatim ponovo erodovan i ponovo transportovan, mo`da vi{e puta. Ne postoji definitivna mera takvog cikli~nog natrijuma, ali su ~ak i najpovoljnije procene neodgovaraju}e za obja{njenje dubokog neslaganja. “Me|utim, ne smatra se da ukupna koli~ina soli koja je no{ena u okeane i (1) tu ostala, (2) bila cikli~na, (3) ili se nalazi u obliku kamene soli i slane vode u slojevima, mo`e da izmeni procenu za vi{e od 200 miliona godina.”102 To je izgleda maksimalna cifra koja mo`e biti dozvoljena za starost okeana na osnovu njegovog veoma zna~ajanog hemijskog sastojka.103 Ali, trebalo bi da bude o~igledno da je to nemogu}e velika cifra jer uklju~uje apsurdnu pretpostavku da okean na po~etku nije sadr`ao natrijum. Savremeni marinski geolozi i okeanografi su, sa druge strane, ube|eni da je salinitet okeana oduvek bio iste vrednosti kao i danas. “Izgleda razumno sigurno da je salinitet okeana ostao i koli~inski i kvalitativno konstantan unutar sasvim uskih granica od kambrijuma.”104 “Zaista ne postoji razlog da sumnjamo da su okeani kao veliki baseni slane vode ve} bili prisutni u prekambrijumskim vremenima.”105 Krajnji rezultat ovih razmatranja bi izgleda bio, sasvim jasno, da okeani sveta moraju da budu krajnje mladi. I paleobiolo{ka106 i geohemijska razmatranja izgleda zahtevaju da su okeani oduvek bili slani skoro kao danas, ali da neprestano postaju slaniji svake godine. Taj proces nije mogao da se odigrava veoma dugo.

Voda iz Zemljine unutra{njosti (juvenilna voda)

U stvari, postoji osnova za verovanje da je sama voda okeana iza{la iz Zemlje vulkanskim izbacivanjima u obliku pare i da taj proces, tako|e, nije mogao da se odigrava tokom perioda koji je dug kao navodna starost litosfere. Obi~no se ne uvi|a koliko se ogromne koli~ine juvenilne vode (to jest, vode koja sti`e do povr{ine Zemlje po prvi put) izlivaju na Zemljinu povr{inu svaki put prilikom vulkanske erupcije. Te{ko je dobiti precizne podatke, naravno; verovatno su najbolji oni koji su dobijeni na osnovu ~uvenog meksi~kog vulkana, Parikutina (Paricutin), tokom perioda svog najaktivnijeg `ivota izme|u 1943-52. 292

“Ako je proporcija vode prema ukupnoj koli~ini ~vrstih materijala bila pribli`no konstantna tokom perioda aktivnosti vulkana, ukupna te`ina izba~ene vode bi iznosila nekih 39 miliona metri~kih tona - {to je pribli`no te`ina mase vode u kvadratu stranice oko 6 kilometara i jednog metra duboke.”107 Osoblje Ameri~kog geolo{kog istra`iva~kog centra koje je izvr{ilo ta merenja i istra`ivanja na Parikutinu je smatralo da je celokupna koli~ina te vode bila prava juvenilna voda. Iako postoje razli~ite teorije, ve}ina vulkanologa sada veruje da je to ta~no bar za ve}inu, a verovatno za sve vode izba~ene iz vulkana. “Do po~etka ovog veka mnogi geolozi su smatrali da lava dobija svoju vodu curenjem sa okeanskog dna. Sada, generalno odba~eno, to gledi{te je zamenjeno zapanjuju}im predlogom. Vulkanska voda, ka`u brojni analiti~ari, dolazi iz 'primarnih konstituenata' - to jest, prvobitne materije iz koje je planeta formirana.”108 Parikutinova gore opisana voda mo`e biti prora~unata na, u proseku, oko 1/4.200 kubnih kilometara godi{nje. Imaju}i u vidu ~injenicu da postoji oko 400 ili 500 aktivnih vulkana na kontinentima {irom sveta, uz nekoliko puta ve}i broj za koje je poznato da su bili aktivni u nedavnoj geolo{koj pro{losti, smatramo da nije nerazumno pretpostaviti da bi prose~na godi{nja aktivnost vulkana u svetu bila takva da proizvodi najmanje 4,2 kubna kilometra juvenilne vode svake godine. Verovatno je to veliko potcenjivanje, imaju}i u vidu ogromne koli~ne magmatskih stena na ili blizu povr{ine Zemlje koje su, bez obzira na metod njihovog formiranja, svakako bile pra}ene izbacivanjem ogromnih koli~ina zarobljene vode. Tako|e je poznato da postoji puno aktivnih vulkana na okeanskom dnu, a bilo ih je i puno vi{e u pro{losti. O~igledno, njihov broj i produkcija su skoro potpuno nepoznati, ali oboje su verovatno veoma veliki. Imaju}i u vidu sve te faktore smatramo da je cifra od 4,2 kubna kilometra godi{nje, u proseku {irom geolo{kog vremena, samo minimalna procena porasta koli~ine vode dodate okeanu. Po{to okean sada sadr`i pribli`no 1.300 miliona kubnih kilometara vode (oko 1.400 miliona kubnih kilometara ako se doda celokupna voda u Zemljinoj kori i atmosferi, rekama, jezerima, itd), jednostavan prora~un109 }e dati cifru od 315 do 340 miliona godina kao maksimalno mogu}u starost Zemlje, ~ak i uz pretpostavku da je celokupna voda u okeanu nastala vulkanskim delovanjem. Ponovo, to je daleko manje od 4 ili 5 milijardi godina. I naravno, sve to u potpunosti ignori{e otkrivenje prvobitnih uslova stvorene Zemlje u 1. Knjizi Mojsijevoj 1,2, koje opisuje da je bila prekrivena vodom. [tavi{e, ignori{e opis Potopa, kada su velike koli~ine podzemne vode izbile kroz rascepe “izvora velikoga bezdana” i kada su velike zapremine vode u{le u okeane padanjem prvobitnog atmosferskog vodenog omota~a u vidu ki{e.

293

Formiranje Zemljine kore

Me|utim, {to je jo{ izuzetnije, vulkansko delovanje mo`e da objasni celokupnu Zemljinu koru uz pomo} ovakve vrste prora~una. To jest, ako je Zemlja stara koliko se i tvrdi, izbacivanje vulkanskog materijala pri sada{njim stopama bi proizvelo zapreminu materijala jednaku ili ve}u od zapremine na svim kontinetnima u svetu. To predstavlja osnovu teorije D`. T. Vilsona da se Zemljina kora razvila upravo na takav na~in. “Izbacivanje lave pri sada{njoj stopi od 0,8 km3/godi{nje tokom Zemljine istorije od 4,5 x 109 godina ili ~ak 3 x 109 od kada su najstarije poznate stene bile formirane, izlilo bi lavu reda veli~ine 3 x 109 km3 na Zemljinoj povr{ini. To pribli`no odgovara zapremini kontinenata (oko 30 km x 1,1 x 108 km2). Blago ve}a stopa vulkanizma u ranim stupnjevima razvoja Zemlje bi tako|e dozvolila formiranje okeanske kore.”110 Svakako da ideja da su svi materijali stena i zemlji{ta celokupne Zemljine kore bili izgra|eni vulkanskim erupcijama tokom geolo{kog vremena nije ni{ta manje ~udna u odnosu na tradicionalni uniformizam nego {to je to teorija Potopa. Iako se, kao {to smo ve} naglasili, vulkanska lava prostire {iroko preko Zemljine povr{ine, ona svejedno sa~injava relativno malu proporciju svih stena. Vilsonova pretpostavka je da su graniti i druge stene prvobitno predstavljali lavu koja je od tog vremena bila erodovana i metamorfisana u odnosu na svoje prvobitno stanje. Ta teorija je sasvim naga|aju}a, naravno, i jo{ uvek nije stekla veliki broj sledbenika. Svejedno, aritmeti~ki prora~uni navode na takav zaklju~ak. U stvari, realisti~niji prora~uni bi pokazali da bi kontinenti mogli da nastanu vulkanskim delovanjem za mnogo kra}e vreme od 4,5 milijardi godina. Ta cifra je zasnovana na prose~nom izbacivanju lave od oko 0,8 km3/godi{nje. Ali je ta druga cifra uzeta iz rada Sapera (Sapper), koji je zauzvrat zasnovan na tokovima lave posle 1500. godine.111 Ali, o~igledno da ta stopa mora da bude manja od prose~ne stope tokom geolo{kog vremena imaju}i u vidu daleko ve}i obim vulkanske aktivnosti u pro{losti nego u sada{njosti. Me|utim, ~ak i na osnovu sada{nje aktivnosti to izgleda premalo. Materijali (lava i pepeo) koje je Parikutin izbacio tokom 10 godina svoje aktivnosti bili su zapremine preko dve milijarde kubnih metara,112 {to prema tome predstavlja u proseku 0,2 km godi{nje. Tako bi, samo ~etiri takva vulkana, proizvodila Vilsonovih 0,8 kubnih kilometara godi{nje. Ako bi, kako smo ve} rekli, minimalna prose~na cifra bila najmanje hiljadu vulkana, onda bi se gore procenjenja starost smanjila sa 4,5 milijarde na manje od 20 miliona godina. I to na pretpostavci da se celokupna Zemljina kora razvila jednoli~no na taj na~in. Sada smo govorili o nizu dokaza koji jasno pokazuju da procena od 4 ili 5 milijardi godina za starost Zemlje mora da bude prevelika. Tako raznovrsni procesi kao {to je pad meteora, raspadanje kometa, unos rastvorenih hemikalija u okeane, i rast kontinenata vulkanizmom, svi daju starosti koje su daleko manje od te. I to je sve na osnovu sopstvenog principa uniformizma. O~igledno, na osnovu otkrivenih ~injenica prvobitnog Stvaranja u 294

odraslom stanju i velikog prekida u svim prirodnim procesima u vreme Potopa, ~ak su i ove druge starosti daleko prevelike. Koliko su ta~no prevelike nemogu}e je odrediti nau~nim prora~unima kao {to je i nemogu}e odrediti pravu starost Zemlje uz pomo} bilo kakvih radioaktivnih minerala. Ponovo nagla{avamo da jedini siguran osnov preistorijske hronologije mo`e da do|e samo bo`anskim otkrivenjem. To otkrivenje, u Bibliji, bele`i Stvaranje i kasniji op{ti Potop, pri ~emu su se oba doga|aja odigrala pre samo nekoliko hiljada godina. I ni{ta u pravoj nauci ne mo`e to da negira; niti, u stvari, kada se podaci pravilno shvate, to ~ini.

POSLEPOTOPNA HRONOLOGIJA

Me|utim, mogu}e je prona}i na~ine merenja vremena posle zavr{etka fenomena Potopa. Osim perioda pode{avanja do sada{njih vrednosti, nesumnjivo je ta~no da su jednoli~ni procesi preovladavali u prirodi od tog vremena, iako ne mo`emo da isklju~imo povremene efekte kasnijih manjih katastrofa. Me|utim, taj period pode{avanja do sada{njih stopa posle intenzivnih aktivnosti perioda Potopa onemogu}ava kori{}enje mnogih tih procesa merenja vremena osim za najskorija vremena, kako smo istakli u slu~aju metode radioaktivnim ugljenikom. U stvari, ljudi ve} imaju bar pribli`an hronolo{ki okvir za poslepotopnu istoriju zapisanu u Bibliji. Tradicionalni biblijski datum za Potop, kako je prora~unat po A{erovoj (Ussher) hronologiji, bio je oko 2350. godine pre nove ere (ili pre nekih 4300 godina). Postoje, naravno, oni koji negiraju strogo hronolo{ko tuma~enje rodoslova 1. Knjige Mojsijeve 11,10-26.113 Ali, iako nekima ne izgleda da biblijski tekst jednoglasno govori u pogledu datuma Potopa, on daje sna`no svedo~anstvo da je taj datum reda veli~ine od samo nekoliko hiljada godina. Veoma je zna~ajno da se takve vanbiblijske informacije, kakve se mogu dobiti za poslepotopnu hronologiju - bilo iz arheolo{kih, biolo{kih, antropolo{kih ili drugih izvora - sla`u u ukazivanju na vreme pre samo nekoliko hiljada godina od kojih datira sada{nji red stvari.

GODOVI DRVE]A

Jedno vredno prirodno hronometrijsko sredstvo je obi~no drvo i njegovi godi{nji prstenovi rasta i njihovi obrasci. I `ivo i mrtvo drve}e se mo`e koristiti u toj nauci, poznatoj kao dendrohronologija, upore|ivanjem sekvenci obrazaca godova izme|u `ivih drve}a, i ise~aka iz savremenog drve}a i onih sa jo{ ranijim godovima, itd. Obrasci godova su, naravno, odre|eni prvenstveno variranjem temperature i koli~ine padavina iz godine u godinu. Teoretski bi bilo mogu}e razvu}i tu hronologiju unazad, korak po korak, kori{}enjem fosilnog drveta, neodre|eno. Ali, kako Flint ka`e: “Istra`ivanje godi{njeg rasta godova drve}a je dalo zapis koji se prote`e do unazad najmanje 2.000 - 3.000 godina.”114 [to je jo{ zna~ajnije, dobro je poznato da su najstariji `ivi organizmi drve}e. Poznato je da su mnoge d`inovske sekvoje vi{e od 3.000 godina stare i, osim neobi~nih katastrofa, izgleda da su imune na bolesti i napade

295

{teto~ina. Izuzetna ~injenica je da to jo{ uvek `ivo drve}e izgleda predstavlja originalno drve}e koje je raslo na svom sada{njem lokalitetu. Napomenimo slede}e veoma interesantno opa`anje: “Mo`da je najneobi~nije me|u nere{enim pitanjima u vezi dugove~nosti ~etinara ono u vezi drve}a Sequoia gigantea, koje, neki veruju, mo`e da ima ve~an `ivot u odsustvu velikog razaranja, po{to je izgleda imuno na napade {teto~ina... Tako|e je dobro poznata ~injenica da stoje}i panjevi ove vrste, osim onih koji su rezultovali iz faktora velikog uni{tenja, nisu poznati. Da li to zna~i da su neznatno pre 3275 godina (ili 4000 godina, ako je D`on Murov (John Muir), donekle sumnjiv, prora~un ta~an) sve tada `ive d`inovske sekvoje bile zbrisane nekom katastrofom?”115 Dendrohronolo{ka laboratorija na Univerzitetu u Arizoni je nedavno otkrila nalazi{te jo{ starijih drve}a u Belim planinama (White Mountains) u Kaliforniji, jedne vrste ~etinara. Njihov pronalaza~ ka`e: “Tek smo nedavno shvatili da se odre|eni ~etinari su{nih vi{ih oblasti, a ne mamutovo drve}e ki{nih {uma, mogu nazvati najstarijim `ivim organizmima na Zemlji. Mikroskopsko istra`ivanje godova otkriva da je ~etinarsko drvo prona|eno pro{log leta na pribli`no 3.048 m po~elo da raste pre vi{e od 4.600 godina i tako nadma{uje najstarije poznate sekvoje za vi{e vekova... Mnogi njegovi susedi su skoro isto toliko stari; sada smo datirali 17 ~etinara 4.000 godina ili vi{e starih...”116 Po{to su oni, kao i sekvoje i drugo drevno drve}e, jo{ uvek `ivi, moramo se zapitati za{to su ti najstariji organizmi imali vremena da razviju samo jednu generaciju od kada su stekli svoje sada{nje mesto boravka ne{to posle Potopa. Ne postoji zapis o drve}u, ili o bilo kom drugom `ivom organizmu, koji je stariji od bilo kog razumnog datuma za Potop.

Poreklo poslepotopnih civilizacija

U poslednjoj analizi, jedini zaista pouzdan zapisnik vremena je sam ~ovek. U bilo kakvoj vrsti prirodnog procesa koja mo`e da bude kori{}ena za odre|ivanje pro{log vremena, uvek postoji mogu}nost da su stope mogle da se menjaju, kao i nesigurnost u vezi njegovog prvobitnog stanja. Apsolutno je nemogu}e znati, van svake sumnje, da takva i takva formacija ili nanos ima starost od toliko godina, osim ako starost nije potvr|ena pouzdanim ljudskim zapisima neke vrste. Prema tome je veoma zna~ajno da nijedno stvarno provereno arheolo{ko datiranje ne prevazilazi starost od oko 3.000 godina pre nove ere ili ~ak manje. Stariji datumi se naravno ~esto pripisuju razli~itim lokalitetima i kulturama, ali su oni uvek zasnovani na radioaktivnom ugljeniku ili nekim drugim geolo{kim metodima, a ne na pisanim ljudskim zapisima. Postoje brojne zastarele hronologije koje su preno{ene preko razli~itih drevnih ljudi, i zna~ajno je da nijedna od njih ne pru`a prihvatljive dokaze da istorije tih ili drugih ljudi prema{uju biblijski datum Potopa. Biblija prikazuje rasprostiranje poslepotopnih ljudi iz geografskih oblasti ukazanih tako|e arheologijom i svetovnom istorijom. Najdrevniji ljudi koji su 296

ostavili istorijske zapise su bili, naravno, stanovnici doline Tigra i Eufrata, doline Nila u Egiptu, i drugih blisko-isto~nih oblasti. To se savr{eno sla`e sa biblijskim zapisima, koji prikazuju centrifugalno kretanje plemena iz prvog carstva Vavilona (1. Knjiga Mojsijeva 11,9). Arheolo{ko svedo~enje je dalje potvr|eno botani~kim istra`ivanjima. Sistematska poljoprivreda je, naravno, bila neophodna za postojanje stabilnih i civilizovanih zajednica i tako bi predstavljala jednu od najboljih naznaka po~etaka poslepotopnih kultura. Slede}a izjava danskog nau~nika je prema tome zna~ajna: “Tako, mo`emo da zaklju~imo na osnovu sada{njih istra`ivanja rasprostiranja da je kolevka odgajivanja biljaka u starom svetu bila unutar op{te oblasti luka koji je izgra|en na zapadnim bre`uljcima planine Zagros (IrakIran), Taurus (ju`na Turska) i galilejskih visoravni (severna Palestina), u kojima se dva divlja prototipa javljaju zajedno. Mo`emo da zaklju~imo, dalje, da je p{enica igrala dominantniju ulogu od je~ma u napretku odgajivanja biljaka u starom svetu.”117 Upe~atljivo je koliko puno razli~itih linija dokaza o istorijskoj prirodi ukazuju na vreme unazad od oko 3.000 godina pre noce ere kao datum po~etka prave civilizacije. Postojale su teorije i naga|anja o ranijim periodima, ali ni{ta konkretno. U pogledu Egipta, H. R. Hol, egiptolog, ka`e: “Smatramo da prva dinastija nije po~ela pre 3400. i ne puno posle 3200. godine pre nove ere... Me|utim, A. [arf (Scharff) bi spustio datum na oko 3000. godina pre nove ere; i mora se priznati da su njegovi argumenti dobri, i da je pri bilo kojoj stopi verovatnije da je datum prve dinastije posle 3400. godine pre nove ere, a ne ranije.”118 ^ak je i ovaj datum veoma sumnjiv, po{to je zasnovan na spisku kraljeva koji je zapisao Maneto (Manetho), egipatski sve{tenik iz oko 250. godine pre nove ere, ~iji rad nije sa~uvan osim u nekoliko nepreciznih navoda kod drugih drevnih pisaca. Kako je D`ord` A. Barton, sa Univerziteta u Pensilvaniji davno istakao: “Broj godina pripisan svakom kralju, i shodno tome du`ina perioda koji je pokrivala dinastija, se razlikuje u te dve kopije, tako da dok rad Maneta formira osnov na{e hronologije, ne daje nam nikakvu apsolutno pouzdanu hronologiju. Zbog toga su se hronolo{ke {eme savremenih nau~nika toliko puno razlikovale.”119 Drugi nau~nici smatraju da neki od Manetovih spiskova, mogu u stvari da predstavljaju uporedne dinastije u Gornjem i Donjem Egiptu, {to bi jo{ vi{e smanjilo datum po~etka perioda. Du`ina predinasti~kog perioda je sasvim nepoznata, ali ne postoji neophodan razlog da smatramo da je ve}a od nekoliko vekova. U Vavilonu, najstariji ljudi koji su ostavili pisane izve{taje su bili Sumeri, koji su kasnije bili zamenjeni semitskim Vaviloncima. Ti ljudi su tako|e datirani na pribli`no to vreme. Dr Semjuel Noe Krejmer, profesor asirologije na Univerzitetu u Pensilvaniji, ka`e: 297

“Datumi sumerske rane istorije su oduvek bili okru`eni nesigurnostima i nisu re{eni na zadovoljavaju}i na~in testovima uz pomo} novog metoda datiranja radioaktivnim ugljenikom... Ali, izgleda da ljudi zvani Sumeri nisu stigli u region do pribli`no 3000. godine pre nove ere.”120 Egip}ani i Vavilonci su verovatno bili hamitskog i semitskog porekla, kao {to je bila i ve}ina plemena koja se nastanila u Africi i Aziji. Ljudi poreklom od Jafeta, sa druge strane, po tablici naroda u 1. Knjizi Mojsijevoj 10 (koju dr Vilijem Foksvel Olbrajt smatra za “zapanjuju}e precizan dokument”),121 su velikim delom migrirali u Evropu gde su postali takozvani arijevci, ljudi ~iji je izvorni jezik poznat kao indo-evropski. Nedavna lingvisti~ka istra`ivanja su ukazala da su ti jezici krenuli iz zajedni~kog centra, verovatno u centralnoj Evropi. Dr Pol Tajm, profesor sanskrita i uporedne filologije na Jejlu, govore}i o tom dokazu, ka`e: “Indoevropski jezik, kako mislim, se govorio na balti~koj obali Nema~ke krajem ~etvrtog milenijuma pre nove ere. Po{to na{i najstariji dokumenti jezika koji su nasledili indoevropski (u Maloj Aziji i Indiji) datiraju iz drugog milenijuma pre nove ere, kraj ~etvrtog milenijuma bi i onako predstavljao verovatno vreme. 1000 ili 1500 godina predstavlja dovoljno dugo vremena za razvoj promena koje odvajaju na{ najstariji sanskritski govorni oblik od onoga {to smo mi konstruisali kao indo-evropski.”122 Po{to je gornji datum zasnovan u velikoj meri na geopaleontolo{kim podacima, verovatno je da je previ{e velik. Istra`ivanja drevne poljoprivrede u Evropi, zasnovana prvenstveno na analizi polena i datiranju radioaktivnim ugljenikom, ukazuju na sli~ne zaklju~ke: “Glavni rezultati odre|ivanja starosti su da su najstarije poljoprivrede u [vajcarskoj (starija kortailodna kultura) i Holandiji (mla|a ertebolna kultura) po~ele skoro istovremeno, oko 2740-2790. godine pre nove ere, odnosno 2620-2680. godine pre nove ere.”123 Ista pri~a bi se mogla ponoviti na drugim mestima kada bi to prostor dozvoljavao. Na primer, u Kini, najranije istorijske kulture datiraju ne{to posle tog vremena. Antropolog Ralf Linton ka`e: “Najraniji kineski datum koji mo`e biti pripisan sa bilo kakvom verovatno}om je 2250. godina pre nove ere, zasnovana na astronomskom podatku u Knjizi o istoriji (Book of History).”124 Svetsko svedo~anstvo pouzdane zapisane istorije125 je prema tome da takva istorija po~inje oko 3000. godine pre nove ere, a ne zna~ajno ranije. To je zaista iznena|uju}e ~udno ako su ljudi zaista `iveli {irom sveta vi{e desetina ili stotina hiljada godina. Ali sa druge strane, ako su biblijski zapisi ta~ni, onda su ovo upravo oni istorijski dokazi koje bi o~ekivali da prona|emo. I treba spomenuti, usput, veliki broj svetskih legendi o Potopu, o kojima smo govorili u prethodnom poglavlju. Uop{te nije nerazumno zaklju~iti da jasno svedo~anstvo celokupne zapisane ljudske istorije isti~e realnost velikog svetskog Potopa, koji je preobrazio svet u Nojevo vreme.

298

Populaciona statistika

Statistike ljudskih populacija daju dalju podr{ku takvom stavu. Jo{ od ~uvenih istra`ivanja Maltusa (Malthus), poznato je da su ljudske populacije ({to je na `ivotinjske populacije prvi primenio ^arls Darvin u razvijanju svoje teorije evolucije prirodnim odabiranjem) te`ile da geometrijski pove}avaju svoju brojnost tokom vremena. To jest, svetska populacija neprestano te`i da duplira svoj broj prilikom jednakih delova vremena. U nedavnoj i alarmantnoj studiji koju je predstavila Konferencija Lak Bjuport (Lac Beauport Conference), jedan savremeni Darvin skre}e pa`nju na veoma ozbiljnu opasnost prenaseljenosti u na{em vremenu. On ka`e: “Centralno u~enje koje je uticalo na mene je bilo Maltusovo, koji je pre 160 godina dao svoju teoriju da postoji prirodna te`nja kod ~oveka, kao i kod bilo koje druge `ivotinje, da pove}ava svoju populaciju geometrijskom progresijom...”126 To zna~i da ako se vreme potrebno da se populacija udvostru~i ozna~i sa T, onda zapo~inju}i od prvobitne populacije od dvoje ljudi, posle T godina bilo bi ~etvoro ljudi, posle dvostruko T godina bilo bi osmoro, posle 3T godina bilo bi 16, i tako dalje. U bilo koje vreme n(T) od po~etka tog procesa, ukupna svetska populacija bi se udvostru~ila za n puta ili za dva na n-ti stepen, 2n. Ukupno vreme potrebno da bi se dosegla ta populacija je n(T), ali to se mo`e odrediti samo ako su porast vremena T i eksponent n poznati. Ovaj drugi se lako pronalazi izjedna~avanjem 2n sa sada{njom svetskom populacijom, koja predstavlja oko 2,5 milijarde ljudi (kada je pisano prvo izdanje ove knjige). Taj prora~un daje vrednost za n od ne{to preko 31. Po{to vrednost n=1 odgovara prvobitnom ljudskom paru, o~igledno je da je po~etna populacija od jednog mu{karca i jedne `ene pro{la kroz ne{to vi{e od 30 “dupliranja”. Vrednost T, vreme potrebno za jedno dupliranje, je manje sigurna. Ali }e slede}i podaci predlo`iti najrazumniju osnovu za njenu procenu: “U vreme ro|enja Hrista, verovatno je bilo od 250 do 350 miliona ljudi na ovoj planeti. Nekih 700 godina kasnije, postojao je pribli`no isti broj recimo 300 miliona - dugo postepeno opadanje ukupne ljudske populacije nakon ~ega je usledio porast. Bilo je potrebno otprilike jo{ 950 godina, to jest, do 1650, da bi se tih 300 miliona dupliralo na 600 miliona. Ali je zatim bilo potrebno samo 200 godina, od 1650. do 1850, za naredno dupliranje do 1.200 miliona, ili 1,2 milijarde. Od 1850. do 1950. godine, za samo sto godina, populacija na Zemlji se ponovo duplirala do oko 2,4 milijarde.”127 O~igledno da su cifre date za svetsku populaciju pre savremenog perioda samo naga|anja, po{to niko nema bilo kakvo stvarno znanje o populacijama Amerike, Afirike, Azije, itd, tokom tih vekova. Cifra iz 1650. godine je prva sa bilo kakvim stepenom opravdanosti. Od 1650. do 1950. godine, prema tome, populacija se pove}ala od 600 miliona do 2,4 milijarde, predstavljaju}i dva dupliranja za 300 godina, ili vrednost za T od 150 godina. Me|utim, ova cifra je bez sumnje previ{e mala po{to je bila pod uticajem veoma brzog popula-

299

cionog rasta pro{log veka. Ovaj rast je danas jo{ spektakularniji, pove}avaju}i se stopom koja bi dozvolila da se naredno dupliranje odgira za 65 godina. Me|utim, to nije tipi~no za celu ljudsku istoriju, i u potpunosti je pripisano napretku medicine i higijenskih uslova. “Pogre{no je misliti da su eksplozivne stope rasta odgovorne za ovo ubrzavanje. U stvari, stope rasta su opadale u mnogim zemljama. Sni`ene stope smrtnosti obja{njavaju ve}inu spektakularnog rasta.”128 Kada se sve stvari razmotre, izgledalo bi da je period izme|u 1650. i 1850. godine tipi~an kao i bilo koji drugi period za jedno dupliranje, iako preciznost cifara u to vreme nije bila velika kao danas. Mogla bi se razdvojiti razlika izme|u cifre za prethodnih 150 godina i ove cifre za 200 godina, i proceniti da je najverovatnija vrednost T oko 175 godina. Ta vrednost, dobijena za preko 30 dupliranja, vodi nas unazad do oko 3300. godine pre nove ere kao vreme ro|enja Nojevog prvog sina! “Ne mo`e se tvrditi, naravno, da je ovaj ra~un u potpunosti ta~an, ali je svakako razuman - daleko vi{e nego re}i da se populacija duplirala od hipoteti~kog po~etka pre nekoliko stotina hiljada godina. Dodato svim drugim dokazima za po~etak sada{njeg reda stvari na Zemlji posle Potopa pre nekoliko hiljada godina, to dalje svedo~enje je sasvim impresivno.”129

PREPOTOPNA DUGOVE^NOST I ZRA^ENJE

Tako|e se moramo suo~iti sa mogu}no{}u da su stope populacionog rasta u prvim vekovima posle Potopa, kao i u onima pre Potopa (kada se “ljudi po~e{e mno`iti na zemlji” kako je zapisano u 1. Knjizi Mojsijevoj 6,1), mogle da budu abnormalno visoke, usled velike dugove~nosti ~ove~anstva u to vreme. Prema zapisima, ljudi su pre Potopa `iveli 900 godina ili vi{e! Jedan od najja~ih dokaza opravdanosti tih cifara je ~injenica da su, posle Potopa, starosti patrijarha ispoljavale spori, ali stabilan pad od Noja, koji je `iveo 950 godina, dalje preko Evera, koji je `iveo 466 godina; zatim Avrama, koji je umro sa 175 godina; pa Mojsija, koji je umro kao starac od 120 godina; do poznatog biblijskog `ivotnog veka od 70 godina (Psalam 90,10), {to je veoma blizu broju kome smo se mi danas vratili. Velike prve poslepotopne populacije su tako|e opisane tablicom naroda u 1. Knjizi Mojsijevoj 10 i opisom rasprostiranja u 1. Knjizi Mojsijevoj 11. Prema tome bi te rane velike stope dupliranja vi{e nego uravnote`ile bilo koje dokaze koji bi mogli da postoje o sporijim stopama tokom prvih 1.500 godina nove ere.

Efekat vodenog omota~a na dugove~nost

I, shodno tome, opadaju}i `ivotni vek posle Potopa se izgleda savr{eno uklapa sa na{im konceptom o talo`enju Zemljinog za{titnog omota~a tokom Potopa. Kako smo napomenuli, taj omota~ od vodene pare (verovatno sa tako|e velikim koli~inama ugljen-dioksida i ozona koje su poja~avale efekat) je obezbe|ivao toplu, prijatnu, verovatno zdravu atmosferu {irom sveta. Mo`da je najzna~ajniji efekat omota~a bilo za{titno delovanje obezbe|eno protiv intenzivnog zra~enja koje je dolazilo iz svemira do Zemlje. Poznato je da 300

kratkotalasno zra~enje, kao i bombardovanje elementarnim ~esticama svih vrsta ima {tetne efekte - i telesne i genetske - na organizme i da je to u su{tini ta~no za sve tipove zra~enja.

Somatski efekti zra~enja

U pogledu somatskih (nenaslednih) efekata, istra`ivanje tek nedavno iznosi na svetlo neke oblike {tetnosti koja mo`e biti na~injena zra~enjem. Sada je op{te poznato, naravno, da velike doze zra~enja mogu da budu smrtonosne, i to je jedan od najve}ih razloga za strah od mogu}eg nuklearnog rata. Ali ~ak i male koli~ine, ako su dugotrajne, mogu da budu veoma {tetne. Rak i leukemija, izme|u ostalog, su mogu}nosti koje se ozbiljno istra`uju. Statisti~ka istra`ivanja `ivotnih vekova koji su pogo|eni razli~itim intenzitetima zra~enja su veoma dosledna sa na{om sada{njom raspravom. Ostin Brus, direktor Odseka za biolo{ka i medicinska istra`ivanja sa Argon nacionalne laboratorije, ka`e: “Takvi eksperimenti su pokazali da i samo jedna doza zra~enja koja ne ubija `ivotinju u toku perioda akutne radijacione bolesti te`i da skrati `ivot... Istra`ivanja kori{}enjem zra~enja mogu da dovedu do shvatanja ove najop{tije, ali najmanje shva}ene, ~injenice u pogledu `ivota - procesa starenja.”130 Dr [ilds Voren, stru~njak u oblasti istra`ivanja raka, tako|e pi{e u ovom tonu: “Postoji puno dokaza da prevelike doze zra~enja vode do preranog starenja. I `ivotinjski eksperimenti i opa`anja `ivotnog veka radiologa ukazuju da doza od hiljadu rendgena primljena tokom dugog perioda vremena mo`e da skrati `ivotni vek za oko 10%. Podaci o du`ini `ivota vi{e od 82.000 fizi~ara ukazuju da je prose~na du`ina `ivota onih za koje se ne zna da su do{li u kontakt sa zra~enjem u periodu od 1930. do 1954. godine bila 65,7 godina nasuprot prose~nom `ivotnom veku od 60,5 godina za radiologe. Ne samo da je leukemija ~e{}a me|u onima koji su izlo`eni zra~enju, ve} se smrt od uzroka kao {to su sr~ana bolest i arterioskleroza tako|e javlja u ranijem dobu. U stvari, radiolozi su bili podlo`ni u ranijoj prose~noj starosti prakti~no svakom tipu bolesti, ukazuju}i da je {teta na~injena telu {iroko rasprostranjena po svom uticaju.”131 Sli~no tome, D`ord` Bidl, dobitnik Nobelove nagrade za svoj rad u biohemijskoj genetici i {ef Biolo{kog odseka pri Kalifornijskom institutu za tehnologiju, pi{e: “Kod eksperimentalnih `ivotinja, kao na primer kod mi{a, subletalne doze primenjenog zra~enja su zna~ajno smanjile `ivotni vek. Skoro je sigurno da se to tako|e de{ava kod ~oveka. Ve}ina istra`iva~a se sla`e da ne postoji prag ispod koga jonizuju}e zra~enje nema efekat na `ivu materiju.”132 Ako takvi efekti mogu da budu uo~eni u kratkom `ivotnom veku kao rezultat ve{ta~kog zra~enja, svakako je mogu}e da su daleko ve}i efekti na 301

dugove~nost mogli da budu proizvedeni tokom milenijuma prirodnim pozadinskim zra~enjem.

Geneti~ki efekti zra~enja

Me|utim, jo{ zna~ajniji od ovih somatskih efekata su geneti~ki efekti zra~enja, koji ne povre|uju samo pojedinca koji prima prvo izlaganje zra~enju, ve} tako|e i njegove potomke. Kako je ranije istaknuto, zra~enje je glavni uzrok “mutacija”, stalnih, naslednih promena u geneti~koj strukturi klicine }elije. U stvari, kako pionirski istra`iva~ u ovoj oblasti, i jo{ uvek jedan od vode}ih autoriteta, dr H. J. Miler, ka`e: “Zra~enje je u stvari jedini do sada poznati tip agensa kome su ljudska bi}a verovatno izlo`ena u dovoljnoj koli~ini kako bi prouzorkovao bilo kakvu zna~ajnu proizvodnju mutacije kod njih.”133 A priroda tih mutacija je prakti~no uvek - mo`da apsolutno uvek, koliko laboratorijske ~injenice to pokazuju - {tetna! “Mutacije i mutacione stope su istra`ivane na velikom broju eksperimentalnih `ivotinja i biljaka, i kod ~oveka. Postoji jedan op{ti rezultat koji se jasno pojavljuje: skoro sve mutacije su {tetne. Stepen {tetnosti varira od mutantnih gena koji ubijaju svog nosioca, do onih koji prouzrokuju samo manje smetnje. ^ak i kada ne bismo imali veliku koli~inu podataka po ovom pitanju, i dalje bismo mogli da budemo prili~no sigurni na teoretskim osnovama da }e mutacije obi~no biti {tetne, jer je mutacija nasumi~na promena visoko organizovanog, razumno dobro funkcionalnog `ivog tela. Nasumi~na promena u visoko integrisanim sistemima hemijskih procesa koji sa~injavaju `ivot }e ih verovatno poremetiti - kao {to nasumi~na promena veza u televizoru verovatno ne}e pobolj{ati sliku.”134 Mo`e se ponovo napomenuti, usput, da te mutacije obezbe|uju veoma slab dokaz progresivne organske evolucije, po{to one uvek ili prakti~no uvek, ~ine nosioca manje sposobnim da pre`ivi u borbi za opstanak - ali je upe~atljiva i zapanjuju}a ~injenica da prakti~no svi evolucioni geneti~ari insistiraju da je to proces kojim se celokupni organski `ivot postepeno razvio od primitivnih po~etaka! Miler, na primer, ka`e: “Po ovom konceptu, sve adaptacije `ivih organizama su morale da nastanu preko opstanka i razmno`avanja onih mutacija koje daju povoljne produkte za produ`etak gena, ili, kako ka`emo, za `ivot. Me|utim, mutacije su nasumi~ne prirode, {to se njihove delotvornosti ti~e. Shodno tome, velika ve}ina mutacija, svakako preko 99%, su {tetne na neki na~in, kako bi se i o~ekivalo od efekata slu~ajnog pojavljivanja. Me|utim, te {tetne mutacije vremenom prirodno izumiru, zbog svoje manje sposobnosti za `ivot, ili ni`eg vijabiliteta, jedinki koje sadr`e te mutirane gene. Sa druge strane, samo mali broj mutacija koje imaju proizvode povoljne za `ivot moraju da te`e da pre`ive i da se razmno`e. Na taj na~in su `ivi organizmi evoluirali, postaju}i slo`eniji i adaptivno organizovani u toku vremena.”135 302

Neevolucionisti je krajnje te{ko da se slo`i sa bilo kakvim razmi{ljanjem te vrste, koje tako slepo izjedna~ava plus sa minusom, raspadanje sa napretkom! U stvari, samo retke velike mutacije te`e da izumru prirodno, kako sam Miler ka`e. Velika ve}ina njih je samo blago {tetna i nastavlja da pre`ivljava. Njihovi potomci tako|e pre`ivljavaju, mo`da sa dodatnim mutacijama, a krajnji rezultat mora da bude sveop{te propadanje vrste. To je nesumnjivo razlog za{to fosilni zapis otkriva da su `ivi organizmi pre Potopa, svih vrsta, bili ve}i i sposobniji za `ivot od svojih sada{njih potomaka. Dr Krou, jedan od sada{njih autoriteta po pitanju mutacija prouzrokovanih zra~enjem i predsednik Odseka za medicinsku genetiku na Univerzitetu u Viskonsinu, nagla{ava taj aspekt pitanja: “Neko bi mogao da pomisli da su mutacije koje prouzrokuju samo manje poreme}aje neva`ne. Ali, to nije ta~no zbog slede}eg razloga: mutant koji je veoma {tetan obi~no prouzrokuje ranu smrt ili neplodnost. Tako je mutantni gen brzo odstranjen iz populacije... Po{to manje mutacije mogu na taj na~in da prouzrokuju isto toliko {tete na duge staze koliko i velike, a javljaju se daleko ~e{}e, sledi da ve}ina mutacione {tete u populaciji nastaje akumulacijom manjih promena.”136 Zanimljivo je sada pro~itati veoma alarmantne izjave koje upozoravaju na geneti~ku {tetu koja }e karakterisati budu}e generacije kao rezultat nuklearnih testiranja zbog samih ovih mutacija prouzrokovanih zra~enjem, dok su godinama ti isti autoriteti insistirali da su te mutacije u pro{losti bile uzrok velikog evolucionog napretka organskog `ivota tokom vekova. Istaknuti Komitet o geneti~kim efektima atomskog zra~enja, koji je sastavila Nacionalna akademija nauka i koji sa~injavaju {esnaest najistaknutijih geneti~ara i radiologa u zemlji (ljudi kao {to su Miler (Muller), Viver (Weaver), Krou (Crow), Glas (Glass), Bidl (Beadle), Rajt (Wright) i drugi) u svom zaklju~nom izve{taju, daje neke va`ne izjave: “Mnogi }e biti zbunjeni izjavom da su prakti~no svi mutantni geni {tetni. Ali, mutacije su neophodan deo procesa evolucije. Kako mo`e dobar efekat - evolucija ka vi{im oblicima `ivota - da rezultuje na osnovu mutacija koje su prakti~no sve {tetne? Pre svega, nisu mutacije te koje same proizvode evoluciju, ve} je to delovanje prirodnog odabiranja na bilo koje kombinacije gena koje se pojavljuju... Priroda mora da bude prili~no surova u tom procesu. Vi{e hiljada nepovoljnih mutacija, sa svojim nepovoljnim rezultatima, se toleri{u, sve dok povoljna mutacija mo`e da se koristi, jednom u dugo vremena, dovode}i do malo boljeg prilago|avanja postoje}im uslovima. Retki organizam sa povoljnim kombinacijama gena je bio bolje prilago|en da pre`ivi i da zameni svoje manje favorizovane srodnike, i tako je ostvarena evolucija, iako je bilo hiljade tragedija za svaki uspeh.”137 Stvarno je zapanjuju}e da mnogi koji govore da veruju u gore navedenu filozofiju istorije tvrde da tako|e veruju u biblijskog Boga, Onoga koji ne stvara konfuziju, Onoga koji je zabrinut za ptice u vazduhu i ljiljane na polju, koji sa brigom prime}uje pad svakog vrabca, Onoga koji bi istinito mogao da okarakteri{e svoje celokupno stvaranje kao “veoma dobro”. 303

Smanjenje `ivotnog veka posle talo`enja vodenog omota~a

Ali, da se vratimo na pitanje prepotopne dugove~nosti. Svakako je sasvim razumno, imaju}i u vidu ono {to je poznato o somatskim geneti~kim efektima zra~enja, da zaklju~imo da je,tokom vekova posle Potopa, nakupljanje tih efekata kod ~oveka naro~ito rezultovalo postepenom degeneracijom i smanjenjem `ivotnog veka.128 Efekat je morao da bude naro~ito istaknut u vekovima neposredno posle Potopa, imaju}i u vidu talo`enje Zemljinog vodenog omota~a, koji je prethodno filtrirao celokupno sredinsko zra~enje koje se sada pronalazi u na{oj troposferi. Malo je do sada u~injeno po pitanju razumevanja efekata tog “prirodnog” zra~enja, ali informacija koja je dostupna jasno ukazuje da je njegov efekat sli~an efektu ve{ta~kog zra~enja. Sasvim je mogu}e da se ve}ina spontanih mutacija mo`e pripisati prirodnom zra~enju u sredini, to jest, sun~evim ultraljubi~astim zracima, kosmi~kim proizvodima zra~enja, radioaktivnom ugljeniku, itd. Komitet zaklju~uje da su te spontane mutacije tako|e {tetne: “Kao i mutacije indukovane zra~enjem, skoro sve spontane mutacije sa uo~ljivim efektima su {tetne.”139 Pre Potopa je, prema tome, sve bilo pogodno za fizi~ko zdravlje i dugove~nost. Jednake temperature, sloboda od sredinskog zra~enja, i drugi faktori pripisivi vodenom omota~u su svi doprineli tom efektu. Svejedno, greh i smrt i prokletstvo su tako|e bili realnosti kao {to su i danas. Posle Potopa, vodeni omota~ je istalo`en, njegovi za{titni efekti u velikoj meri uklonjeni, i tada je zapo~elo dugo opadanje u op{tem zdravlju i dugove~nosti, samo delom zaustavljeno poslednjih decenija napretkom medicine i javnog zdravlja. Veliki deo tog smanjenja `ivotnog veka, kao i drugih efekata koje smo ve} spomenuli, mo`e bez sumnje biti pripisan veoma pove}anoj koli~ini zra~enja iznad Zemljine povr{ine i njenih stanovnika. Verovatno je tokom, i neposredno posle Potopa, taj porast bio veoma o{tar; sada{nja ravnote`a je postepeno uspostavljana uvo|enjem sada{njeg hidrolo{kog ciklusa. Mogu}nost pro{lih promena u mutacionim stopama usled promenjenog kosmi~kog i drugog sredinskog zra~enja je ve} bila istaknuta od strane drugih. “Verovatno su postojali periodi veoma poja~anog intenziteta kosmi~kog zra~enja u istoriji Zemlje, a rezultuju}i pojas stope mutacija je mogao da bude odgovoran za dalekose`ne evolucione promene.”140 A na osnovu onoga {to smo videli o evolucionim efektima takvih mutacija, o~igledno je da su bilo kakav period ili periodi poja~anog zra~enja morali da prouzrokuju ra{ireno biolo{ko propadanje. A to je, naravno, ono {to Biblija govori o op{toj istoriji ljudskog roda. Zaklju~ujemo, prema tome, da je poslepotopna istorija, onako kako je zapisana u Bibliji sasvim dovoljno dokazana, kako po svojoj prirodi tako i po svom trajanju, svim pravim istorijskim i arheolo{kim zapisima, i podacima i ve}im brojem linija istinskog nau~nog dokaza. 304

FORMACIJE UKAZUJU NA SPORO TALO@ENJE

Najve}a zamerka koja je ponu|ena konceptu geolo{kog katastrofizma, naro~ito u takvoj razmeri kakva je zami{ljena Potopom, je da mnoge formacije izgledaju kao da su takvog karaktera da im je bilo potrebno dugo vremena kako bi se formirale, daleko vi{e nego {to biblijska hronologija mo`e da dozvoli. Me|utim, ve} smo videli kako ve}ina formacija zaista daje stvarne dokaze katastrofi~kog formiranja - naro~ito oni nanosi koji sadr`e veliki broj fosila, kao i svi magmatski nanosi i veliki broj naslaga nanesenih vodom. Tako|e, pokazali smo kako se radioaktivnost i druge metode navodnog apsolutnog hronometrijskog zna~aja mogu shvatiti uz pomo} biblijskog okvira. Svejedno, postoji odre|en broj specijalnih tipova nanosa koji, iako mo`da ne mogu da pru`e apsolutne vremenske procene, navodno odaju povr{inski izgled potrebne velike starosti za svoje formiranje. Prostor omogu}ava samo kratko ispitivanje nekih od njih, ali se mo`e re}i da je ponovo sasvim mogu}e protuma~iti ih na osnovu okvira biblijske geologije.

Talo`enje i okamenjivanje

Tvrdi se da se mnogi tipovi sedimentnih nanosa mogu objasniti samo na osnovu dugih perioda vremena. Prirodno je smatrati da su bili potrebni vekovi kako bi se formirali debeli slojevi stena naneseni vodom, mo`da debeli stotine metara. Ali, to je razmi{ljanje na uniformisti~ki na~in. Nije te{ko uvideti kako su oni mogli da se formiraju u kratkom periodu, ako je vodena i sedimentna aktivnost bila dovoljno intenzivna, kako je nesumnjivo bila tokom Potopa. ^ak i pored ovog iznena|uju}e zna~ajnog prekida u jednoli~nim procesima, sada je op{te priznato da sedimentna debljina nije kriterijum za trajanje talo`enja. Kako Petid`on ka`e: “Stopa sedimentacije pokazuje krajnje veliko variranje od mesta do mesta u dana{nje vreme. Bukvalno je nemogu}e odrediti prose~nu stopu sedimentacije za sada{nje vreme; daleko je te`e u~initi to za pro{la vremena.”141 U vezi sa formiranjem sedimentnih stena, tvrdilo se da su neophodni dugi vremenski periodi za sabijanje i o~vr{}ivanje sedimenata. Kulp142 ka`e da okamenjivanje blata zahteva natalo`enu masu sedimenata jednih preko drugih dubine od bar 1,5 kilometra kako bi se voda istisnula kroz pore i kako bi se obezbedio dovoljni pritisak da bi se o~vr{}ivanje odigralo. On ka`e da je bilo koja sedimentna stena koja se sada pojavljuje na Zemljinoj povr{ini morala u nekom vremenu u istoriji da ima preko sebe bar 1,5 kilometar sedimenta, koji je od tada erodovan. Ali, to naravno pretpostavlja da je vertikalni pritisak jedini faktor koji uti~e na sabijanje i okamenjivanje, dok je u stvari to samo jedan od mnogih: “Veli~ina i stopa sabijanja zavise od poroznosti prvobitnog sedimenta, od veli~ine i oblika ~estica, od stope talo`enja i debljine tereta koji se nalazi iznad njega, i od faktora vremena.”143 Njima bi mogli da dodamo zna~ajan faktor lako}e izlaska vode kroz pore. Sa izdizanjem sedimentnih slojeva prilikom zavr{etka Potopa, ve}ina sadr`ane

305

vode bi sasvim brzo istekla jednostavnim gravitacionim tokom. U pogledu procesa okamenjivanja, do sada malo je poznato o njemu osim da se mo`e odigrati veoma brzo pod nekim okolnostima i da nije neophodno zavisan od vremena. Tvenhofel ka`e: “Vreme je faktor, ali ne odlu~uju}i, a poznati su peskovi, gline i mulj iz perioda kambrijuma koji su skoro neporeme}eni i slabo o~vrsli kao {to su bili i u vreme talo`enja... Sa druge strane, poznati su neki pleistocenski nanosi koji su postali prili~no okamenjeni.”144 Proces okamenjivanja je uklju~en u veliki skup fenomena poznatog kao dijageneza, koja uklju~uje sve normalne promene kojima sedimenti podle`u posle svog talo`enja. Okamenjivanje je obi~no krajnji proizvod tih promena. Dijageneza prelazi u, ali ne uklju~uje, metamorfizam. Mnogi hemijski procesi su uklju~eni u taj proces i svi bi bili veoma poreme}eni okolnostima koje su preovladavale tokom Potopa. “Voda je glavni agens dijageneze, a organska materija je pomo}ni.”145 Sa obiljem dostupne organske materije, da ne spominjemo vodu, o~igledno je da bi uslovi posle Potopa bili veoma povoljni za brzo zapo~injanje procesa dijageneze, sa rezultuju}im ranim okamenjivanjem. “Izgleda, umesto toga, da dijageneza ponekad prati sedimentaciju toliko blisko da zapo~inje dok su nanosi jo{ uvek na morskom dnu.”146 Koriste se razli~iti cementiraju}i materijali, naro~ito kvarc i kalcit. Me|utim, metode kojima se ti materijali uvode u sedimente nisu definitivno poznati uprkos zna~aju pitanja za shvatanje celokupnog problema formiranja sedimentnih stena. “Problemi toga kako i kada peskovi postaju o~vrsli i izvora cementiraju}eg materijala jo{ uvek nisu re{eni... Drugi cementi, karbonati, na primer, postavljaju sli~ne probleme onom sa silicijum-dioksidom.”147 Mo`da bi te misterije mogle da budu razre{ene ako im se pri|e ne na osnovu jednoli~osti sa sada{njim procesima, ve} ako se zamisle na na~in brzog talo`enja velikih masa sedimenata pome{anih sa razli~itim hemikalijama i organskom materijom; Potopni uslovi sasvim o~igledno obezbe|uju obilan izvor silicijum-dioksida, kalcita i drugih cementiraju}ih materijala. Problem okamenjivanja sedimenata, prema tome, nije uop{te ozbiljan za biblijsku geologiju. Umesto toga, sasvim je saglasno sa celokupnim karakterom katastrofi~kog delovanja koje je talo`ilo potopne sedimente zaklju~iti da su procesi sabijanja, cementacije, isu{ivanja, itd. koji vode do krajnjeg okamenjivanja mogli da se ostvare prili~no brzo.

Koralni grebeni

Drugi tipovi sedimentnih nanosa, za koje se smatra da su se dugo talo`ili, tako|e se mogu objasniti na drugi na~ni. Na primer, veliki koralni grebeni, koji naizgled predstavljaju akumulacije kalcijum-karbonatnih ostataka koralnih organizama tokom eona vremena, lako su mogli da se formiraju u relativno kratkim periodima. Ukupna masa materijala u takvom grebenu je funkcija ne samo vremena, ve} i broja korala koji izgra|uju greben. 306

Postoji malo direktnih dokaza u vezi vertikalne stope rasta koralnih grebena, ali su oni koji su dostupni saglasni sa hipotezom o sasvim brzom rastu. “Malo toga je otkriveno o stopama rasta grebena direktnim merenjem. Slajter (Sluiter) je prona{ao da je novi greben uspostavljen na ostrvu Krakatau posle erupcije 1883. godine izrastao do debljine od 20 cm za pet godina, ili 4 cm godi{nje. Drugi istra`iva~i su procenili rast grebena na 0,1 do 5 cm godi{nje.”148 Ova stopa rasta bi svakako mogla da objasni ve}inu dubina koralnih grebena prona|enih {irom sveta ~ak na osnovu nekoliko hiljada godina posle Potopa. Ali, je tako|e mogu}e da su mnogi koralni grebeni prividne debljine. “Mnoge kolonije korala sa grebena su okrugle i sa malo ili bez imalo tro{enja postaju savr{eno krupno kamenje. Kada se takvo krupno kamenje prenosi, zna~ajan procenat njih }e se zaustaviti na navodnom 'mestu rasta', bilo da se pomere jedan kilometar du` dna grebena ili jedan kilometar niz morsku padinu. ^ak i izdu`ene ili plo~aste kolonije mogu da zavr{e svoj put preokrenute.”149 Naro~ito tokom Potopa, obimni grebeni formirani u toplim vodama prepotopnih mora bi bili erodovani i ponovo istalo`eni, daju}i sada ~esto izgled drevnih grebena velikog obima. U svakom slu~aju, o~igledno je da je mogu}e objasniti formiranje koralnog grebena, bilo drevnog ili savremenog, pomo}u biblijske geohronologije.

Duboko-okeanski sedimenti

Sli~no tome, tvrdilo se da se neo~vrsli sedimenti dubokog okeanskog dna nagomilavaju pri krajnje sporim stopama i da njihova velika debljina, mora prema tome, da predstavlja ogromne raspone vremena. Me|utim, nedavni dokazi ukazuju da te debljine nisu toliko velike koliko se zami{ljalo i da je okeansko dno podvrgnuto prevelikim uznemiravanjima kako bi se dozvolila bilo kakva vrsta postepenog neporeme}enog nagomilavanja. “Debljina neo~vrslih sedimenata na okeanskom dnu je daleko manja nego {to se o~ekivalo, imaju}i u vidu navodne velike starosti i propustljivosti velikih okeanskih basena. Za{to je to tako, predstavlja nere{en problem u sada{nje vreme.”150 Da muljevi dubokog okeanskog dna nisu u sredini ve~ne mirno}e, dokazano je ~injenicom da su tragovi talasanja prona|eni na njima. “Karakteristika od velikog interesa bila je ~injenica da su tragovi talasanja, koje su kopneni geolozi dugo smatrali za dokaze talo`enja u plitkoj vodi, prona|eni u dubokom okeanu. Dve izuzetne fotografije snimljene na vrhu podvodne planine Silvanija (Sylvania Seamont) u oblasti Mar{alskih ostrva su uspostavile ~injenicu da je mekani, globigerinski mulj izme|u stena obmotanih manganom definitivno bio talasast. Nedavno je Karl D`. [ipek (Carl J. Shipek) iz Laboratorije Navy Electronics prona{ao dobro definisane tragove talasanja do dubine od oko 1.800 m.”151 307

Nije sigurno da li bi tragovi talasanja zahtevali plitku vodu ili ne, ali je hidrauli~ki sigurno da zahtevaju najmanje zna~ajno kretanje vode iznad sebe, a ta ~injenica sna`no govori protiv pretpostavke da se mulj natalo`io mirno u nepomi~noj vodi tokom velikog perioda vremena. Postoje dokazi o daleko ve}oj aktivnosti od obi~nih struja koje formiraju tragove talasanja preko velikih delova dubokih okeana. Nekako su se ~ak i slatkovodni nanosi formirali, i to nedavno u puno takvih oblasti. Analiziraju}i uzorke sa dubokog okeana, dobijene prilikom {vedske ekspedicije 19471948, naro~ito u Atlanskom okeanu, otkrivena je iznena|uju}a ~injenica: “Jedno od najzanimljivijih opa`anja je bilo neo~ekivano prisustvo mnogih slatkovodnih dijatomeja u odre|enim uzorcima uzetim sa istra`iva~kog broda Albatros du` obalske linije ekvatorijalne Afrike na velikim razdaljinama od obale... Novost sada{njih opa`anja le`i u stalnoj pojavi slatkovodnih dijatomeja u uzorcima dubokog okeana Atlantika, velikog broja jedinki, i relativno velike raznovrsnosti vrsta. Opa`eno je vi{e od 60 slatkovodnih vrsta, koje pripadaju razli~itim ekolo{kim grupama: planktonski i bentoski oblici, vrste tipi~ne za stani{ta bogata hranljivim materijama, a ~ak i za neka siroma{na hranljivim materijama, pri ~emu je ve}ina oblika obi~no kosmopolitska - to jest, vrste svetskog rasprostiranja.”152 Prisustvo slatkovodnih organizama u nanosima dubokog okeana mo`e da zna~i jednu od samo dve stvari: ili su prvobitno slatkovodni nanosi pomereni u duboki okean nekom vrstom jakih struja ili drugih poreme}aja, ili je nekada sada{nje okeansko dno bilo kontinentalna oblast koja je potonula stotinama metara do svoje sada{nje pozicije. Sli~no tome, postoje brojna mesta u dubokom okeanu na kojima se pronalaze sedimenti plitke vode. Govore}i o uzorku uzetom iz navodno drevnih i neporeme}enih sedimenata dubokog okeanskog dna, Hamilton ka`e: “Iznena|uju}i rezultat je bilo otkri}e da, u mnogim oblastima, postoji samo povr{inski tepih o~ekivanih duboko-okeanskih sedimenata i da pod tim tankim tepihom postoji smena tankih slojeva sedimenata koji su mogli da nastanu samo u pli}oj vodi.”153 Skre}u}i pa`nju na poslednja otkri}a duboko-okeanskih ekspedicija opservatorije Woods Hole and Lamont Geological, Parker Trask napominje: “Mnogi od tih uzoraka pokazuju me|uslojeve peska. Neki od tih slojeva peska se nalaze na dubini vode od vi{e stotina metara i veoma dobro su razvrstani. Istra`iva~i Skripsovog (Scripps) instituta okeanografije su izvestili o sli~nim telima peska u vodi obale ju`ne Kalifornije. Poreklo tih pe{~anih tela nije bilo obja{njeno na zadovoljavaju}i na~in.”154 Ve} smo istakli na dokaze o velikoj vulkanskoj i tektonskoj aktivnosti dubokog okeanskog dna, kao i kapaciteta podvodnih turbiditskih struja da pomeraju velike mase sedimenata na velike razdaljine du` okeanskog dna. Lekcija koja se mo`e tako o~igledno nau~iti iz svih ovih ~injenica jeste da morsko dno nije mirno, neaktivno mesto za kakvo se toliko dugo vremena smatralo, ve} mo`e i zaista do`ivljava, ~este i raznovrsne poreme}aje takvog intenziteta da preme{ta plitkovodne, a ~ak i slatkovodne nanose do najve}ih dubina. To zna~i samo da je bilo kakav geohronometrijski metod zasnovan na

308

navodno sporom, pravilnom talo`enju dubokomorskih (ili plitkovodnih) muljeva ili drugih sedimenata, u su{tini nepouzdan. Nikada se ne mo`e biti siguran ni u jednoj datoj situaciji da odre|eni nanosi nisu bili poreme}eni ili da su stope talo`enja bile konstantne. U stvari, sumnjivo je da ~ak i takvi polu-uniformisti~ki procesi, kao {to su turbiditne struje, mogu da objasne neke fenomene. Nastavljaju}i svoje razmatranje slatkovodnih dijatomeja prona|enih na 3 km dubine u srednjem Atlantiku, Kolb ka`e: “^ak ako bi prihvatili da postoji mala mogu}nost da turbiditni tokovi struja sa afri~kih obala izbacuju svoj teret slatkovodnih dijatomeja na razdaljini od 930 km od ove obale, ostaje da bude obja{njeno kako je bilo mogu}e da ta struja ne nosi samo svoj tovar na takve razdaljine ve}, u isto vreme, da se izdigne vi{e od 1.000 m, pre nego {to izbaci teret na vrh podvodnog brda.”155 Ti fenomeni ne samo da prikazuju besmislenost bilo kakvih dokaza za velike starosti, koje se mogu zaklju~iti na osnovu duboko-okeanskih sedimenata, ve} u stvari prikazuju nesposobnost principa uniformizma kao odre|uju}e osnove istorijske geologije. Neki geolozi po~inju da uvi|aju tu ~injenicu. Na godi{njem obra}anju dru{tva Sigma Ksi (Sigma Xi) na Politehni~kom insistutu u Vird`iniji 1958. godine, dr Kenet Lends, predsednik Odseka za geologiju na Univerzitetu u Mi~igenu, rekao je izme|u ostalog: “Da li mo`emo, kao oni koji tragaju za istinom, da i dalje zatvaramo o~i pred o~iglednom ~injenicom da su velike oblasti okeanskog dna potonule vertikalno na razdaljine merene kilometrima? Za{to ne bi to prihvatili i posvetili svoje umne sposobnosti, koje se sada bacaju na uzaludne poku{aje da se usput objasni istina, na pronala`enje mehanizma koji proizvodi te drasti~ne promene nivoa mora?”156

Evaporiti

Drugi tip sedimentnih nanosa koje je navodno te{ko sabiti u kratak raspon vremena pronalazi se u velikim slojevima takozvanih “evaporita”. Oni se sastoje uglavnom od soli, gipsa i anhidridskih (kalcijum-sulfat) slojeva. Izraz “evaporit” se primenjuje na te nanose zato {to se veruje da su se formirali dugotrajnim isparavanjem kopnenih mora ili jezera koja sadr`e slanu vodu. Navodni savremeni primer je Mrtvo more u kome je stopa isparavanja veoma visoka (oko 300 cm godi{nje) i gde voda koja neprestano ulazi u jezero nema drugi izlaz osim isparavanja. Poznato je da Mrtvo more, naravno, kao rezultat sadr`i krajnje visoke koncentracije hemikalija razli~itih vrsta, i smatra se da bi taj proces, ako bi se nastavio tokom dugih perioda vremena, proizveo slojeve evaporita kakvi su prona|eni na mnogim mestima u geolo{kom stubu. Pri sada{njim stopama, taj proces bi o~igledno zahtevao stotine hiljada godina kako bi proizveo takve slojeve kakvi se stvarno pronalaze. Kao i obi~no, pote{ko}u ovde predstavlja primena uniformisti~kog principa. Pretpostavlja se da je sloj evaporita morao u potpunosti da se formira u nekoj vrsti sredine kakva se pronalazi u sada{njem svetu i pri stopama ispa-

309

ravanja koje se danas mogu izmeriti. Ali, uvek postoji mogu}nost da je sloj evaporita bio formiran prenosom sa nekog prethodnog lokaliteta na kome je mogao da postoji od Stvaranja. Tako|e, postoji mogu}nost da je mogao da se formira intenzivnom primenom toplote za isparavanje velikih koli~ina vode u kratkom vremenu, umesto obi~ne sun~eve toplote koja deluje tokom dugog vremena. Jedan od najzna~ajnijih tipova naslaga evaporita je slana kupola. Te strukture su ~esto povezane sa naftom, tako da imaju zna~ajne ekonomske implikacije. Njihova ogromna veli~ina je predstavljena na slede}i na~in: “Jezgro soli obi~no stoji vertikalno ili skoro vertikalno i ima pribli`no kru`ni ili ovalni horizontalni presek, iznose}i od 300 m do 3 km u pre~niku. Pru`a se nani`e nekoliko stotina metara. U Severnoj Americi bu{otine su probile so vi{e od 900 m, a da je nisu pro{le, a postoje razlozi za verovanje da se takvi slojevi u Evropi prostiru u dubinu od 4.500 m i ~ak do 6.000 m.”157 To bi prikazalo veli~inu apsurdnosti zami{ljanja da su te ogromne debljine soli izgra|ene isparavanjem staja}e vode. Bilo bi potrebno potpuno isparavanje mase morske vode duboke oko 2.400 m kako bi se proizvela dubina od samo 30 m soli! Svejedno, smatralo se da je isparavanje ili nekakvo drugo talo`enje tih rastvora pravilno obja{njenje za takve slojeve. Me|utim, daleko realisti~nije tuma~enje je sada op{te prihva}eno. “Iako su predlo`ene mnoge teorije za obja{njenje porekla tih slanih kupola, gledi{te koje je bilo obi~no podr`avano u Americi do po~etka 1920-ih je bilo da je so talo`ena iz voda koje su isparavale, bez obzira koliko su ozbiljne zamerke toj teoriji bile predstavljene. U Evropi, gde su kupole ~esto izlo`ene eroziji do zna~ajnih dubina, i gde je, shodno tome, dostupna daleko izvesnija ideja njihove strukture i porekla, geolozi su po~eli da veruju da je so izdignuta u sedimente, pre svega na mehani~ke na~ine, potpomognute obi~nim procesima granulacije i rekristalizacije koji su navodno pratili razvoj {kriljaca u metamorfnim stenama.”158 Obi~no se pretpostavlja da je so u tim kupolama prvobitno natalo`ena kao evaporit u nekom duboko le`e}em horizontalnom sloju, kada je gurnuta navi{e delovanjem velikih pritisaka i temperatura. Ali, nikakav pravi terenski dokaz takvih obimnih slojeva jo{ uvek nije otkriven. Kako je gore napomenuto, kupole se izgleda prostiru do nepoznatih dubina. Imaju}i u vidu biblijsku geologiju, izgledalo bi razumno pripisati te prvobitne slojeve soli delovanju tokom perioda Stvaranja, sa dubinskim stenama koje su formirale slane kupole koje su povezane sa drugim vulkanskim i tektonskim aktivnostima tokom perioda Potopa. Petid`on ka`e: “Iako je izneto nekoliko teorija za obja{njavanje slanih kupola, one se sada smatraju kao dubinska tela soli. Ona su, prema tome, tektonske strukture...”159 A ako je tektonska aktivnost dovoljna za obja{njavanje tih najraznovrsnijih tipova evaporita, izgleda da nema razloga za{to ne bi mogla tako|e da objasni, bar delom, mnoge druge. U stvari, princip uniformizma je bio sasvim 310

neuspe{an u obja{njavanju obimnijih evaporita razli~itih vrsta, kao i slanih kupola. Pisci obi~no govore o pustinjskim jezerima, ivi~nim slanim vodama, lagunama i sli~nim primerima savremenih sredina koje se mogu usporediti sa velikim slojevima evaporita u geolo{kom stubu. Ne dovodimo u pitanje, naravno, da se neki noviji slojevi mogu objasniti na taj na~in. Na primer, u su{nim oblastima postoje mnoge pla`e ({iroka, plitka, privremena jezera), sa zna~ajnim nanosima soli koji rezultuju isparavanjem voda u jezeru. Ali, oni su trivijalni i ne predstavljaju problem. Veliki slani i gipsani slojevi od ekonomskog zna~aja, sa druge strane, ne mogu se objasniti na taj na~in. Jedine dve sredine koje se smatraju za mogu}a obja{njenja takvih velikih slojeva su mi~igenski slojevi soli, permski slojevi anhidrita Teksasa i Novog Meksika, a druge su ivi~ne lagune i reliktno more. U svakom slu~aju, kako bi objasnili veliku debljinu koja se u stvari pronalazi, bilo bi potrebno ne samo isparavanje, ve} tako|e i neprestano spu{tanje slojeva lagune i reliktnog mora. Nijedan uporediv savremeni primer takve aktivnosti ne mo`e se prikazati. U pogledu lagunalne teorije nastanka evaporita, Tvenhofel ka`e: “Nikakvi lagunalni evaporiti nisu poznati u starijim slojevima geolo{kog stuba... Miocenski sloj soli u Veli~koj (Wieliczka), u Galiciji... mo`e se smatrati za najstariji poznati primer lagunalnih nanosa.”160 Ali, ta struktura elimini{e sve ve}e slojeve evaporita iz razmatranja, po{to su oni pripisani daleko starijim slojevima od miocenskog. To ostavlja reliktno more - pri ~emu se misli na basen koji je ranije bio povezan sa okeanom i koji je sada izolovan, i koji se, prema tome, postepeno isu{uje. “Smatra se da su veliki nanosi evaporita u geolo{kom stubu natalo`eni u reliktnim morima. Op{te odlike tih evaporita i povezanih sedimenata ukazuju da se talo`enje nije odigralo u veoma dubokoj vodi, ve}, po{to su nizovi sedimenata debljine vi{e desetina ili ~ak stotina stopa, sledi da su se baseni spu{tali kako su se sedimenti nagomilavali.”161 Postoji nekoliko tela vode u sada{njem vremenu koja se mogu smatrati za reliktna mora, kao {to su Kaspijsko jezero, Bajkalsko jezero, itd. Ali, nijedno nije proizvelo evaporite uporedne po obimu sa onima u starijim slojevima. U stvari, izgleda sasvim nemogu}e da je samo reliktno more ikada moglo da proizvede velike debljine soli koje se stvarno pronalaze u starijim slojevima. Tako Petid`on ka`e: “Reliktna mora izgledaju nesposobna za proizvodnju debelih slanih nanosa iz gore navedenih razloga; neprestani unos morske vode je neophodan da bi se odr`alo talo`enje soli.”162 Kako je gore istaknuto, smatra se da ogromne dubine vode obja{njavaju te nanose; ili bi u suprotnom moralo da postoji neprestano spu{tanje zajedno sa neprekidnim unosom morske vode u reliktno more. Nema mesta u svetu danas na kojima se pronalazi takva kombinacija osobina; otuda se mora ponovo dodati uniformisti~kom principu zna~ajna koli~ina ~iste imaginacije kako bi se objasnili veliki slani i gipsani slojevi. Iznesene su mnoge ma{tovite {eme, koje su poku{avale da na neki na~in objasne podatke.

311

“Hipoteza vi{estrukih basena, na primer, pretpostavlja smenu povezanih basena. Vode teku od mora kroz uzastopne basene i postaju sve slanije. U drugom ili tre}em basenu, mo`da, soli bi mogle da se talo`e bez istovremenog talo`enja anhidrita ili gipsa. Me|utim, zato {to taj koncept zahteva slo`eniji raspored basena i koncentracija, on je malo verovatan. Delimi~na kristalizacija se mo`e ostvariti na jednostavniji na~in. King je (1947), na primer, izneo ma{tovito obja{njenje za debele anhidritne slojeve permske kastil (Castile) formacije u Teksasu i Novom Meksiku (najve}i od svih evaporitskih nanosa). On pretpostavlja talo`enje u poluizolovanom moru u kome je normalna morska voda tekla kroz donekle ograni~ene kanale. Koncentrisana slana voda Kastilskog mora je te`ila da potone na dno i da se delom vrati, nekom vrstom povratnog delovanja, u more. Dostignuti salinitet je bio dovoljan kako bi natalo`io kalcijumsulfat, ali ne i natrijum-hlorid.”163 Ova druga teorija ima puno dodataka, uklju~uju}i brojne diskretne taloge koji su nastali delovanjem unosa i iznosa. Ne moramo da je razmatramo detaljno; zna~ajna stvar u svemu tome je, naravno, da savremeni procesi ne mogu da objasne slojeve kakvi se pronalaze, i zbog toga se mora razviti neka vrsta hipoteze koja smatra da obja{njava ~injenice do neke mere. Jedna od te{kih ~injenica koju treba objasniti jeste da redosled talo`enja razli~itih soli isparavanjem iz staja}e morske vode nije isti kao onaj koji se pronalazi u stratigrafskim slojevima evaporita. Detaljne eksperimente o isparavanju morske vode je izvr{io pre vi{e od 100 godina Jusiljo (Usiglio), dobijaju}i red talo`enja razli~itih soli pri razli~itim temperaturama i uslovima. Ali: “Iako se redosled koji je prikazao Jusiljo sla`e uop{teno gledano sa nizom prona|enim u slanim nanosima, poznati su mnogi izuzetci. Tako|e, mnogi minerali poznati iz slojeva soli se ne pojavljuju u eksperimentalno formiranim ostacima. Kristalizacija morske soli je veoma slo`ena, zavisi ne samo od rastvorljivosti uklju~enih soli ve} i od koncentracija nekoliko prisutnih soli i temperature... Iako mnogi nanosi evaporita pokazuju zna~ajne izuzetke gornjim zahtevima, jednostavno isparavanje morske vode se nije odigralo, tako da ili se roditeljska slana voda nije formirala iz morske vode, ili se isparavanje odigralo pod specijalnim uslovima koji }e objasniti poreme}aje.”164 Savremeni pisci postepeno dolaze do mi{ljenja da su ~ak i stratifikovani slojevi evaporita u velikoj meri rezultat metamorfnih procesa, a ne jednostavne sedimentacije i isparavanja. K. B. Krauskof sa Stenforda i sekretar Geohemijskog dru{tva, ka`e u vezi starije ideje: “Dalje istra`ivanje je pokazalo da je ta jednostavna slika bila neodgovaraju}a, i tokom pro{lih 50 godina i hemi~ari i geolozi su poku{ali da izrade neophodne promene... Verovatno bi se sada ve}ina geologa slo`ila sa Borhartovim (Borchert) zaklju~kom da stasfurtski (Stassfurt) slojevi (glavni tip lokaliteta tradicionalnog tuma~enja evaporita) li~e na proste talo`ne sekvence samo slu~ajno, a da se drugi procesi, osim talo`enja isparavanjem slane vode, moraju pozvati za obja{njenje njihovog porekla.”165

312

Sli~no tome, Grinsmit pi{e: “Kako se noviji podaci o slojevitim evaporitima nagomilavaju u sada{njoj literaturi, postaje o~iglednije da njihov status kao sedimenata opada. Dok su mogli nekada da budu grupisani u svojoj celokupnosti kao stene formirane sedimentnim procesima, postoji malo sumnje da se neki, ako ne ve}ina, sada mogu sasvim logi~ki grupisati kao proizvod metamorfizma.”166 Imaju}i u vidu pote{ko}e na koje nailaze uniformisti u poku{aju da objasne velike slojeve evaporita i potrebu da se pretpostavi ili neka specijalna vrsta slane vode koja sada ne postoji ili neki specijalni uslovi isparavanja i metamorfizma za koje se sada zna da postoje, mo`da nije drsko predlo`iti da su te neobi~ne slane vode mogle da nastanu tokom vulkanskih izdizanja pra}enih Potopom i da su neobi~ni uslovi ispravanja i razdvajanja taloga mogli tako|e da budu prouzrokovani lokalno visokim temperaturama pra}enih istim izdizanjima. Detalje takvih reakcija je mo`da danas te{ko protuma~iti, bar bez zna~ajnog daljeg istra`ivanja, ali izgleda da ti katastrofi~ki sredinski faktori, povezani sa Potopom, obezbe|uju zadovoljavaju}i okvir u kome treba razviti prihvatljiviju hipotezu nego {to to ~ini alternativna procedura ~istog naga|anja.

Pe}inske naslage

Razli~iti oblici evaporita za koje se smatra da je potrebno puno vremena za njihovo formiranje jesu poznati stalaktiti ili stalagmiti prona|eni u kre~nja~kim pe}inama. Oni se formiraju isparavanjem kre~nja~kih voda koje kaplju sa krova pe}ine. O~igledno, stopa formiranja takvih pe}inskih oblika zavisi prvenstveno od stope kapljanja izvorne vode. ^injenica da ta stopa mo`e da bude veoma mala danas, svakako ne zna~i da je oduvek bila takva. Tornburi ka`e: “Na~injeni su raznovrsni poku{aji kako bi se procenila stopa formiranja pe}inskih formacija, ali toliko puno razli~itih faktora uti~e na stopu talo`enja da je sumnjivo da li su starosti pe}ina dobijene tim metodom precizne.”167 Ve}ina geologa smatra da su se same pe}ine formirale rastvaranjem kre~nja~kih stena u vreme kada su stene bile zasi}ene. Sa postepenim spu{tanjem nivoa vode, o~igledno je da bi vode koje kaplju jo{ uvek bile prili~no obimne, samo postepeno se smanjuju}i u koli~ini. Tako bi, stopa formiranja stalaktita i stalagmita isprva bila brza, postepeno se spu{taju}i do sada{njih stopa. ^ak i pod savremenim uslovima, sasvim je mogu}e da se te formacije razviju brzo. Speleolog Hendriks ka`e, na primer: “Koliko je potrebno da bi stalaktit izrastao? Mnogi ljudi, impresionirani ponovljenim izjavama o velikom trajanju geolo{kog vremena, dali su izjave da je stalaktitu potrebno prakti~no beskona~no vremena kako bi zna~ajno porastao. Me|utim, jo{ uvek postoji vi{e dokaza da je rast zna~ajno brz. Pre svega, stalaktiti se pronalaze u tunelima koje je na~inio ~ovek i koji su samo nekoliko godina stari... Drugo, odre|eni uslovi su toliko povoljni

313

Zakopane {ume

Slika 27. ZATRPANE “[UME” NA GREBENU SPESIMEN

Ovo je {ematska predstava smene okamenjenih slojeva drve}a na grebenu Spesimen u Jeloustounu, koji su protuma~eni kao niz {uma koje su tu rasle (in situ ), da bi zatim bile zatrpane ki{om vulkanskog materijala. Ali, izgleda daleko razumnije protuma~iti ove slojeve drve}a kao sedimentne slojeve koji su sprani na to mesto nizom sna`nih struja koje su isprekidane tokovima i vulkanskom ki{om iz drugog pravca.

za rast stalaktita da se mo`e godi{nje natalo`iti i do nekoliko kubnih centimetara u jedan stalaktit.... Tre}e, postoji puno primera velikih stalagmita koji rastu sa blokova stena koji su pali sa krova pe}ine.”168 Shodno tome, pripisivanje velikih du`ina vremena formiranju takvih pe}inskih nanosa je ne samo nepotrebno, ve} i nerazumno.

314

Drugi zna~ajni tip sedimentnog fenomena, za koji na prvi pogled izgleda neophodno daleko vi{e vremena nego {to bi to Biblija dozvolila, pronalazi se u cikli~nim ponovljenim nanosima, pri ~emu svaki ciklus navodno zahteva odre|eno vi{e ili manje merljivo vreme za koji bi se formirao. ^esto navo|en primer je smena zakopanih {uma planine Ametist (Amethyst) u severozapadnom delu Nacionalnog parka Jeloustoun. D`. L. Kalp govori o tome na slede}i na~in: “U Jeloustoun parku postoji slojevita sekcija od izlo`enih 600 m koja pokazuje 18 uzastopnih okamenjenih {uma. Svaka {uma je rasla do zrelosti pre nego {to je zbrisana tokom lave. Lava se mora pretvoriti u zemlji{te pre nego {to slede}a {uma mo`e uop{te da po~ne da raste. To je samo mali deo stratigrafskog stuba u ovoj oblasti. Bilo bi veoma te{ko da geologija Potopa objasni te ~injenice.”169 Postoje sli~ni fenomeni koji se mogu prona}i na drugim mestima, ali ovaj slu~aj izgleda najspektakularniji i najte`i za pomirenje sa biblijskim katastrofizmom. Ali, u stvari sami takvi vulkanski nanosi svakako predstavljaju katastrofi~ke uslove! Oni formiraju deo velikog kompleksa vulkanskih formacija koje prekrivaju pacifi~ki severozapad i, kao {to smo ve} istakli, predstavljaju stanje stvari za koje ne postoje savremene paralele. Obilni vulkanizam je bez sumnje bio povezan sa Potopom i takvi vulkanski nanosi se mogu o~ekivati samo u Potopnim slojevima. Oni u pacifi~kom severozapadu su uglavnom pripisivi kasnijim stupnjevima Potopa i mo`da poslepotopnim doga|ajima, po{to se obi~no datiraju na tercijarnu ili ~ak ponekad kvartarnu starost. Za{to, onda, nije opravdano objasniti takve zatrpane {ume kao uveliko alohtone, umesto kao u autohtone? Ve} smo videli da je to najrazumnije u donekle sli~nom slu~aju slojeva uglja. To jest, cikli~ni nanosi predstavljaju oscilaciju sedimentnih nanosa drve}a i druge vegetacije prenesene vodom, i vulkanskog pepela i tokova lave. U slu~aju planine Ametist i grebena Spesimen (Specimen), gore navedenih, izgled svakako ne ukazuje na normalan {umski rast. Arnold ka`e: “Na padinama planine Ametist izlo`eno je 15 uzastopnih {uma, jedna iznad druge, i svaka je odvojena od one ispod ili iznad sa nekoliko centimetara ili metara pepela.”170 Ovde veliki broj drve}a le`i oboren i u razli~itim polo`ajima; ona koja su uspravna su izgleda ostala u tom polo`aju usled te`ine njihovog korenskog sistema i vezanog zemlji{ta, kako su preno{ena do svog kona~nog mesta zatrpavanja. Dijagramski prikaz profila izlo`enog du` grebena Spesimen, kako je pokazao Miler (Miller),171 (videti sliku 27) prvobitno uzet iz izve{taja Ameri~kog geolo{kog dru{tva, svakako daje utisak o ovakvoj vrsti porekla, iako je bez sumnje donekle “{ematizovan” kako bi izgledao na na~in na koji bi koncept “rasta na mestu” zahtevao. Takve takozvane okamenjene {ume su u stvari samo stabla; ne postoje grane ili fosilno li{}e kako bi se o~ekivalo da su celokupna drve}a iznenada bila zatrpana ki{om vulkanskog materi-

315

jala i pepela. Niti su korenski sistemi kompletni; samo pojedina~na stabla ostaju uspravna i pokazuju neke delove korenskog sistema koji su jo{ povezani. Stabla odaju utisak da su na neki na~in ogoljena nekom velikom silom (verovatno nanosima koje je nosio cunami), zatim i{~upana iz korena i prenesena i razvrstana od drugih materijala, a zatim iznenada zatrpana ispod vulkanske ki{e. Zatim je nai{ao novi talas sedimenata i stabala (me|utim, izgleda da je nekoliko slojeva bez stabala), verovatno proizvedenog cunamijem koji je stvoren prethodnom erupcijom, zatim drugom vulkanskom ki{om, i tako dalje. Celokupna formacija, kao {to to ~ini vulkanski teren {irom regiona Jeloustouna i pacifi~kog severozapada, doslovno prikazuje katastrofi~ko talo`enje.

NANOSI VARVI

Govori}emo o jo{ jednom cikli~nom obliku sedimentnih nanosa, to jest o takozvanim “varvima gline”. Te varve su trakasti sedimenti, pri ~emu je svaka traka obi~no prili~no tanka sa bojom koja se menja od svetle do tamne. Svaka varva je tuma~ena kao godi{nji nanos, pri ~emu svetlije obojeni deo predstavlja krupnije nanose formirane tokom letnjih meseci, a tamniji deo predstavlja zimske nanose, i to sve na dnu biv{eg jezera. Ako je to tuma~enje ta~no, varve se mogu koristiti ne samo kao kvalitativne naznake vremenskog trajanja, ve} i kao stvarne mere godina tokom kojih su se nanosi formirali. To je osnova “hronologije varvi”, naro~ito za glacijalne i postglacijalne periode, koja je sada uveliko zamenjena C-14 metodom.

Pote{ko}e prilikom tuma~enja varvi

Me|utim, postoji nekoliko zna~ajnih pote{ko}a sa metodom varvi, pri ~emu jedna predstavlja nemogu}nost da se zna da trake zaista predstavljaju godi{nje slojeve. Mnogi drugi fenomeni bi mogli da proizvedu takve trake; na primer, varijacije u toku i teretu sedimenta vodenog toka ili tokova koji se ulivaju u jezero. Bilo kakvo kratko plavljenje u jezero prouzrokovalo bi prvobitni sloj krupnijih ~estica pra}en postepenim smirivanjem sitnijih ~estica, a to bi odavalo izgled slojevitosti. A postoje i drugi uzroci. Kako Petid`on ka`e: “Uzrok takve slojevitosti su varijacije u stopi dolaska ili talo`enja razli~itih materijala. Te varijacije bi mogle da budu rezultat promena koli~ine mulja, gline ili kalcijum-karbonata, ili organskih materija u morskoj vodi ili promena stope nagomilavanja tih materijala. Takve varijacije su pripisane slu~ajnoj promeni talo`nih struja, klimatskim uzrocima (naro~ito cikli~nim promenama povezanim sa dnevnim i godi{njim ritmovima), a tako|e i neperiodi~nim olujama ili poplavama.”172 O~igledno, nisu svi - ako je i jedan - od tih faktora neophodno godi{njeg karaktera, i svakako bi bio veoma te`ak zadatak odrediti sa sigurno{}u da je dati sloj slojevite gline stvarno bio natalo`en u obliku godi{njih varvi. Mnogi geomorfolozi su izrazili istu vrstu sumnje. To isti~e Tornburi: 316

“Ovaj metod je kritikovan da daje procene pleistocenske hronologije. Na prvom mestu, uklju~uje veliki stepen pode{avanja, koje uvodi mogu}e gre{ke. Drugo, postoji sumnja da su varve stvarno godi{nji nanosi. Din (Deane) (1950) je na osnovu svog istra`ivanja varvi u regionu jezera Simko (Simcoe) u Ontariu bio naveden na ozbiljnu sumnju da varve predstavljaju godi{nje nanose i radije je smatrao da oni predstavljaju nanose kra}ih perioda vremena.”173 Ne samo da postoje sumnje u godi{nju prirodu varvi, ve} je jo{ zna~ajnije pitanje u vezi povezivanja nanosa od mesta do mesta. Jer, na bilo kom izlo`enom mestu postoji veliki broj varvi, ali je navodna hronologija izgra|ena na povezivanju i postavljanju varvi jednih preko drugih na bilo kom broju uzastopnih izlaganja. Flint tako|e uvi|a opasnosti te procedure: “Me|utim, istra`ivanja ritmova u Danskoj su pokazala uobi~ajeno pojavljivanje slojevitosti unutar jednog lokaliteta. Ovo je pripisano ponovnom talo`enju sedimenata po{to su bili uznemireni olujama u plitkim jezerima... Po{to De Girova (De Geer) hronologija tuma~i olujnu slojevitost kao varve, danski geolozi ne prihvataju deo hronologije koji je stariji od morena. Sli~ni manji slojevi su identifikovani u Nema~koj i Britaniji. Ritmove koji pripadaju segmentu istog perioda je istra`ivao Sauramo u Finskoj, koji je pokazao da bi povezivanje zasnovano samo na debljini moglo da dovede do gre{ke i razvio je konzervativniji metod koji se zasniva na obi~nom stratigrafskom povezivanju... Povezivanje ritmova, kako je gore opisano, zavisi od procene osobe koja upore|uje krive, i prema tome nije u potpunosti objektivno. Literatura ne izve{tava o bilo kakvom poku{aju nezavisnog povezivanja od strane nekoliko osoba. Pozitivni rezultat takvog objektivnog testiranja bi nadahnuo poverenje u metod.”174 Veoma sumnjiv zna~aj bilo kakve hronologije uz pomo} varvi je jasno prikazan poslednjih godina op{tim odbacivanjem od strane geologa kada god je prona|eno da novi metod radioaktivnim ugljenikom protivre~i prvim rezultatima. Datumi dobijeni radioaktivnim ugljenikom za glacijalni period su se pokazali daleko manjim nego {to je ukazivao broj varvi, ali su sada sasvim uop{teno prihva}eni. U stvari, kao {to smo ve} videli, veoma je verovatno da su sami datumi dobijeni radioaktivnim ugljenikom previ{e veliki, osim u poslednjih nekoliko hiljada godina, tako da to sasvim jasno dokazuje ili da varve nisu godi{nji nanosi ili da ih je nemogu}e povezati od mesta do mesta. U radu koji se pojavio jo{ pre nastanka metoda radioaktivnog ugljenika, Flint je ukazao na malo pouzdanje koje je ve}ina geologa imala u metod varvi kada je rekao: “^ak je i povezivanje varvi koje su na~inili De Gir i Antus (Antevs) na veoma kratkoj razdaljini izme|u Danske i ju`ne [vedske o{tro kritikovano na osnovu toga da je ukazivalo da su relativni datumi nekoliko danskih nanosa u sukobu sa stratigrafskim dokazima. Cela stvar oko pouzdanosti i korisnosti povezivanja varvi je trenutno u nezadovoljavaju}em stanju. Pre svega zato {to je bila podvrgnuta kritici i raspravi, ve}ina geologa nema definitivno mi{ljenje po tom pitanju.”175 317

Slika 28. PORE\ENJE EFEKATA U OBLIKU TRAKA

Uzorci A i B su agriliti (izdr`ljive gline), a pretpostavlja se da slojevitost predstavlja godi{nje varve. Uzorak C je iz naftne gline Zelene reke, ~ija slojevitost je tako|e pripisana sezonskim (iako ne glacijalnim) varvama. Crne trake u ovom drugom predstavljaju organsku materiju. Sli~nost sa drugim navodinm nanosima varvi je u najboljem slu~aju povr{inska.

Prema tome, zaklju~eno je da varve gline pleistocenskih glacijalnih jezera ne predstavljaju problem hronologiji biblijske geologije. Varve su natalo`ene, bilo na godi{njem nivou ili u kra}im intervalima, u toku poslepotopnog perioda.

Formacija Zelene reke

Sre}emo se navodno sa ozbiljnijom pote{ko}om u vezi sa slojevitim nanosima, navodno godi{njim varvama, na koje se nailazi u nanosima koji su

318

stariji od pleistocena. Ti nanosi se, po na{em tum~enju, moraju objasniti na osnovu samog Potopa, koji je zauzimao samo jednu godinu i, prema tome, ne mogu nikako da predstavljaju dugu smenu godi{njih slojeva. Najzna~ajnija takva formacija je Zelena reka (Green River Formation), koja je datirana na eocensku starost, i koja se sastoji od velike debljine sitno slojevite gline. Zna~aj te formacije, kao i njen opis, dat je u nastavku: “Hitan zadatak geologije predstavlja iznala`enje kriterijuma kojima se mo`e dokazati da su slojevite stene izgra|ene od varvi. Najtemeljnija istra`ivanja stena za koje se smatra da su izgra|ene od varvi su glina Zelene reke eocenske starosti u Vajomingu i Koloradu... Glina je veoma sitno slojevita; a svaki sloj se sastoji od dve lamine, od kojih jedna sadr`i zna~ajno vi{e karbonatne materije od druge. Tuma~i se da parne lamine predstavljaju sediment natalo`en tokom jedne godine, to jest varvu, tuma~enje koje je oja~ano ~injenicom da varve fluktuiraju u debljini u ciklusu koji odgovara ciklusu sun~evih pega. Varve su u proseku manje od 0,15 mm po debljini, a po{to je glina Zelene debela 800 m, vreme koje je predlo`eno za njenu akumulaciju je oko 6 miliona godina.”176 Nesigurni ton gornje procene je dovoljan dokaz da je navodni godi{nji karakter slojevitosti Zelene reke daleko od jasnog. Izgleda da je jedino pravo istra`ivanje koje je ikada na~injeno o ovoj dobro poznatoj formaciji, sa ove ta~ke gledi{ta, istra`ivanje koje je pre vi{e od 30 godina izvr{io Bredli.177 Svi kasniji pisci koji se pozivaju na te slojeve kao na primere pre-pleistocenskih varvi ~ine to na osnovu autoriteta tog jednog istra`ivanja. Ali, u samoj studiji, data su samo dva veoma neodgovaraju}a razloga za verovanje da su slojevi godi{nji. Jedan je prora~un koji poku{ava da prika`e da je koli~ina sedimenta u formaciji istog reda veli~ine kao verovatna koli~ina erozije sa drevnog drena`nog basena koja doprinosi jezerima ~iji su slojevi navodno formirali te gline. Ali, o~igledno ni{ta toliko hipoteti~ko, kao {to je prora~un koji uklju~uje vodeni sliv u potpunosti nepoznatog obima, nagiba, karaktera, erozivnosti i drena`nih karakteristika, sve uzeto kao osnova za procenu prose~ne stope erozije - tip prora~una za koji skoro svako sada priznaje da ne predstavlja ni{ta nego naga|anje - te{ko da mo`e da opravda tako dalekose`an zaklju~ak kao {to je taj da je za akumulaciju formacije potrebno oko 6 miliona godina. Drugi razlog za zaklju~ivanje da slojevitost predstavlja godi{nje varve je bila njihova sli~nost izgleda sa varvama gline pleistocena i, u manjoj meri, trakastim sedimentima prona|enim u odre|enim savremenim jezerima. To je ponovo stari princip uniformizma. Me|utim, sli~nost je uglavnom povr{inska (vidi sliku 28). Pleistocenske varve su daleko deblje od slojevitosti Zelene reke (~ija je debljina prose~no ispod 0,15 mm) i odra`avaju nanose otopljene glacijalne vode, dok je glina Zelene reke okarakterisana prvenstveno cikli~nim ponavljanjem organske i neorganske materije. Ti organski slojevi su sasvim bogati nanosima nafte, a ta naftna glina se sada obimno istra`uje kao potencijalni izvor nafte velikog zna~aja. O~igledno, ne mo`e se ni za jedan nanos savremenog jezera, iako neki od njih (relativno mali broj, u stvari) pokazuje bledu slojevitost u svojim donjim sedimentima, re}i da je podudaran sa onim veoma obimnim nanosima gline bogate naftom.

319

U stvari, poreklo ovih, kao i drugih glina koje sadr`e naftu, jo{ uvek je uveliko stvar nesigurnosti. “Geolo{ki, poreklo naftne gline je nejasno. Op{te uverenje izgleda da je ona formirana tokom miliona godina uzastopnog talo`enja biljnog i `ivotinjskog sveta, pome{anih sa peskom i glinom, na dnu mirnih jezera i laguna.”178 O~igledno, mora da postoji zna~ajan stepen nesigurnosti u “op{te uverenje” kako bi se opravdala tako jednoglasna ocena kao {to je ta. U pogledu gline Zelene reke, naro~ito, nekoliko faktora ~ini da je veoma sumnjivo da oni mogu stvarno da predstavljaju godi{nje slojeve varvi. Kao prvo, one su previ{e tanke i jednoli~ne i prostiru se preko previ{e velike oblasti da bi bile natalo`ene na normalnom dnu jezera. Bez obzira koliko obi~no jezero mo`e da bude mirno, povremene oluje me{aju sedimente dna, a povremene re~ne poplave ubacuju u jezero velike koli~ine sedimenta, koji bi se tada smirio na dnu jezera u su{tini u postepenim serijama. Zamisliti da bi tako veliko jezero, ispunjavano vodom kako bi moralo da bude mnogim rekama, moglo da ostane toliko nemogu}e mirno i neaktivno i neporeme}eno u toku 6 miliona godina, je u potpunosti neozbiljno.

zaklju~ak, na osnovu same prirode nanosa, bi izgleda bio da oni nisu mogli da se formiraju kao cikli~ne varve kako se tvrdilo. Mogu}e obja{njenje se mo`e dati na osnovu velikih sedimentnih basena formiranih postepenim izdizanjem kopna koje ga okru`uje, u kasnim supnjevima perioda Potopa. Kompleks plitkih turbiditnih struja, koje nose jo{ uvek mekane povr{inske sedimente i organske materije sa povr{ine kopna koje se izdi`e, tada bi u{ao u basen, pome{ao i natalo`io svoj teret. Blage promene u brzinama i sastavu turbiditnih struja objasnile bi ve}inu slojevitog izgleda centralnih nanosa, iako je mogu}e da je akumulacija organske materije u niz tankih slojeva tako|e bila prouzrokovana kasnijim fizi~ko-hemijskim faktorima koji su delovali na tu sedimentnu masu. Op{ti izgled formacije Zelene reke kao celokupnih slojeva je dosledan sa ovakvom vrstom koncepta. “Bredli... je pokazao da je formacija Zelene reke obimno sedimentno telo ~ija debljina varira do 610 m. Preovladavaju}i sediment je laporac, sa variraju}im koli~inama organske materije. Organski laporac postepeno prelazi u naftnu glinu koja zauzima centralni deo nanosa. Nanosi soli se javljaju do debljine od 250 m. Ivi~ni obalni nanosi uklju~uju pe{~ar, glinu, algalni kre~njak i oolite.”181

Glina Zelene reke je tako|e bogata fosilima - ~injenica koju je te{ko pomiriti sa navodno mirnim na~inom njenog formiranja. Miler uo~ava: “Formacija Zelene reke je slatkovodni jezerski nanos sastavljen u velikoj meri od podjednako slojevitih mekanih glina i debelih do 6.100 m. Mnogi fosili, uklju~uju}i ribe, insekte i biljke javljuju se u njoj.”179 Kako se mo`e objasniti, na primer, mrtva riba koja le`i na dnu jezera tokom dve stotine godina dok je sporo akumuliraju}i sedimenti prekrivaju i zatim je fosilizuju? Gde se to odigrava u savremenim jezerima? U druge zna~ajne odlike spadaju obimni nanosi vulkanskog pepela pome{ani sa glinama i skoro potpuno odsustvo bilo kakve postupne slojevitosti u glinama bogatim naftom kakva bi se normalno na{la u bilo kom jezerskom sedimentu. Tako|e, postoje dokazi o braki~nim uslovima u mnogim delovima ove formacije. Sve ove odlike je opisao Bredli,180 i sve izgledaju te{ko uskladive sa pretpostavljenim karakterom slojeva. Prema tome, ose}amo sasvim opravdanim zaklju~ivanje da je navodni godi{nji, jezerski karakter slojevitosti naftne gline Zelene reke u potpunosti neodogovaraju}a hipoteza. Prema tome, mora se prona}i neko drugo obja{njenje za trakasti izgled, i po{to je uniformisti~ko obja{njenje pogre{no, opravdano je tra`iti obja{njenje unutar biblijskog okvira. Odsustvo postepene slojevitosti u glinama je zna~ajno. Ako su pojedina~ni slojevi natalo`eni jednostavnim smirivanjem na dnu mirnog jezera, izgleda sigurno da bi svaki sloj bio ozna~en postepenim opadanjem veli~ine ~estica sa pove}anjem visine. Slojevitost je ozna~ena isklju~ivo tankim slojevima crne organski bogate materije, a lokalitet i njihova u~estalost izgleda prili~no nepravilna. Detaljan na~in talo`enja se u ovo vreme te{ko mo`e zaklju~iti, usled katastrofi~ke prirode sredinskih faktora tokom Potopa. Jedini siguran

Naravno, taj problem naftne gline je samo jedan aspekt op{teg problema porekla nafte, koji je jedan od najzna~ajnijih geolo{kih problema koji jo{ uvek ~ekaju re{enje. U svakom slu~aju, ti i drugi trakasti nanosi se ne moraju objasniti kao godi{nji nanosi ili ~ak ni kao hronolo{ki cikli~ni nanosi u mnogim slu~ajevima. Razli~iti tipovi hemijskih reakcija su sposobni da proizvedu ovakav tip fenomena. R. L. Hendi ka`e: “Tre}a {kola mi{ljenja je da trake predstavljaju cikli~ne taloge, ili takozvane difuzione trake lisegang (Liesegang) fenomena. Reaguju}i rastvori hemikalija to rade ako je prezasi}enje neophodno da bi reakcija otpo~ela. Reakcija otpo~inje, koristi sve hemikalije u blizini, i pravi traku; zatim ne}e po~eti ponovo dok se isto mesto prezasi}enja ne dostigne dublje ili dalje.”182 Opis je primenjen specifi~no na pojavljivanje traka u zemlji{tima, ali se ista vrsta fenomena mo`e javiti u bilo kom hemijski bogatom sedimentu koji nosi vodu. Formacija Zelene reke, pored svog bogatog organskog sadr`aja, je svakako bogata hemikalijama i mineralima mnogih vrsta. “Ti jezerski slojevi se karakteri{u neobi~nom mineralogijom, kao {to su slo`eni silikati natrijuma, barijuma, kalcijuma, bora, titana i niobijuma, i mnogi slo`eni karbonati. Tu spadaju izuzetni minerali, od kojih su neki jedinstveni za Zelenu reku... i drugi prona|eni na drugim mestima samo u pegmatitskim ili magmatskim sredinama... i pored toga postoji puno krajnje retkih ili druga~ije izuzetnih primeraka.”183 Laboratorijska istra`ivanja su tako|e potvrdila formiranje razli~itih tipova traka takvim hemijskim reakcijama. Jedan primer je objavio Valentin:

320

Drugi uzroci slojevitosti

321

“Pokazalo se da se periodi~ne crvene trake formiraju u redukovanim jezerskim sedimentima bogatim gvo`|em, ili u onim sedimentima koji su izlo`eni vazduhu na sobnoj temperaturi u laboratoriji... Ako se trake formiraju u jezerskim sedimentima na mestu (in situ ), onda naravno postoji mogu}nost da se mogu pome{ati sa nekim tipovima varvi.”184

POREKLO NAFTE I MINERALNIH NANOSA

Uniformisti~ka geologija se ~esto branila na osnovu toga da je toliko dobro radila na otkrivanju ekonomski zna~ajnih nanosa nafte i metala. Tvrdi se da mora da je u osnovi ta~na, ili ne bi mogla da slu`i toliko dobro kao vode}a filozofija u ekonomskoj geologiji. Ali, dva odgovora se brzo mogu dati na ovu vrstu izjave. Na prvom mestu, o~igledno nije radila toliko dobro, po{to otkri}e vrednih nanosa bilo kakve vrste do sada te{ko da prilazi potpuno nau~noj osnovi. Na drugom mestu, tehnike kakve su stvarno prona|ene koje su bile korisne u istra`ivanju, u stvari ne zavise od istorijskih aspekata geologije uop{te, ve} samo od prepoznavanja strukturnih i sedimentnih oznaka za koje je iskustvo pokazalo da su povezani sa takvim nanosima.

Uniformizam i geologija nafte

Geologija nafte je odli~an primer koji ide u prilog gore navedenog. Veliki zna~aj te discipline u celokupnom spektru geolo{ke nauke je ukazan na slede}i na~in: “Vi{e od polovine geologa u svetu je radilo direktno za naftne kompanije, a podr{ka za mnoge geologe u akademskom svetu i dr`avnim kompanijama dolazi od nafte.”185 Prema tome, po{to se ve}ina geolo{ke umne snage tro{i na onim aspektima geologije koji se bave naftom i akumulacijama gasa, o~ekivalo bi se da bi evoluciona istorijska geologija prona{la svoju najproduktivniju primenu u toj oblasti - ako je stvarno ta~na. Me|utim, uprkos ogromne veli~ine naftne industrije, i dok u isto vreme odobravamo da geolozi koji prou~avaju naftu daju veoma zna~ajan i skoro nezamenljiv doprinos ovoj industriji, svejedno je ta~no da otkri}e nafte jo{ uvek nije nau~no dovoljno efikasno. Slede}i komentar ukazuje na nekoliko sada{njih statistika, koje dolaze od jednog od vode}ih geologa nafte u zemlji: “Sve je te`e na}i naftu. Visoki rizici koji su svojstveni istra`ivanjima nafte su neobi~ni u svetu biznisa. Statistike pokazuju da samo jedna istra`iva~ka bu{otina od njih devet otkriva naftu ili gas; samo jedan od 44 poku{aja se ispostavio kao profitabilna potraga; samo jedan poku{aj od 427 otkriva polje od 25 miliona barela; a samo jedan od 991 pronalazi pravo isplativo nalazi{te - veliki basen sa 50 miliona ili vi{e barela.”186 Ne mo`e se tvrditi da bi biblijska geologija u sada{njem trenutku razvoja dovela do efektivnijih rezultata nego uniformisti~ka geologija u potrazi za naftnim poljima, ali te{ko da bi mogla da bude manje efektivna. Mogla bi da zaslu`uje bar neko ozbiljno razmatranje od strane geologa koji istra`uju naftu 322

kako bi videli da li mo`e ili ne da doprinese bilo kakvoj stvarnoj ekonomskoj vrednosti. Do sada, u stvari, uniformisti~ka geologija jo{ uvek nije mogla da razvije bilo kakvu op{te prihvatljivu teoriju po pitanju porekla nafte ili njenog osnovnog izvornog materijala. Nedavni pregled ovog problema po~inje sa: “Iako je veliki napredak ostvaren u pro{loj deceniji, op{te prihvatljivo razumevanje nastanka nafte jo{ uvek nedostaje. Uvid u mehanizam migracije nafte se pokazao jo{ nejasnijim.”187 Levorsen je izneo potpunije obrazlo`enje o ovom nesigurnom stanju nauke: “Dok je slaganje skoro potpuno oko pitanja organskog izvora nafte, postoje velike razlike u mi{ljenju po pitanju procesa kojim je formirana i o prirodi organske materije iz koje je izvedena... Dalje razlike u mi{ljenjima nastaju prilikom poku{aja da se objasni preobra`aj organskog izvora materijala u naftu. Toplota i pritisak, bakterijsko delovanje, radioaktivno bombardovanje i kataliti~ke reakcije - svaki ima svoje zastupnike kao glavnog izvora energije odgovornog za pretvaranje.”188 Izgleda da se ponovo, i to u ovoj najzna~ajnijoj od svih geolo{kih disciplina (i ekonomski i po broju geologa koji se time bave), princip uniformizma pokazao neplodan. Iako se donekle koristi mikropaleontologija u vezi sa slojevima koji sadr`e naftu, njena ekonomska primenljivost je skoro potpuno lokalna. To jest, geolozi mogu da prepoznaju datu formaciju iz dve ili vi{e probne bu{otine uz pomo} mikrofosila koji su sadr`ani u uzorcima i tako da orijenti{u bu{enje u pogledu na neku ravan od interesa, ali se to mo`e raditi samo na lokalnom nivou unutar ograni~enja date formacije. Ovaj proces nema bukvalno nikakakvu vrednost ili zna~aj za regionalna povezivanja. ^ak i na lokalnom nivou, mikrofosili uop{te nisu zna~ajni kao drugi faktori otkriveni probnim bu{otinama. U jednom od najnovijih i najobimnijih tekstova o geologiji nafte, koji sadr`i preko 700 strana,189 re~i “mikropaleontologija” ili “mikrofosil” se ne pojavljuju ~ak ni u indeksu od 35 strana. Iako se taj predmet spominje na pojedinim mestima u knjizi, on se samo spominje, i samo }utanje govori o relativnoj nekorisnosti te metode u istra`ivanju nafte. Ve} smo skrenuli pa`nju na Bu~erovu opasku u vezi sa ovim: “Profesionalni geolozi koji su radili u naftnoj industriji lako gube uvid o zna~ajnosti fosila, jer unutar ograni~enja jednog naftnog polja ili ~ak jednog sedimentnog basena, istra`ivanje slojeva litolo{kim karakteristikama ili elektri~nim ispitivanjem ~ini da fosili izgledaju suvi{ni.”190 Tako, te{ko da izgleda da evoluciona geologija, kako je zasnovana na pretpostavljenom nizu fosila, mo`e da pola`e pravo na spektakularan uspeh u oblasti geologije nafte; ona ne bi svakako bila drasti~no pogo|ena preorijentisavanjem osnovne geolo{ke filozofije u smeru katastrofizma i to bi sasvim verovatno bilo materijalno povoljno.

323

Stratigrafsko pojavljivanje nafte

Jedna zna~ajna ~injenica obja{njava u velikoj meri pote{ko}u obja{njavanja nastanka i geolo{ke istorije nafte, to jest da je nafta prona|ena u stenama prakti~no svih geolo{kih doba osim pleistocena. To je odlika koja je u su{tini uobi~ajena za sve slojevite stene i, prema tome, ne mo`e se lako locirati uz pomo} obi~nih stratigrafskih i paleontolo{kih kriterijuma za prepoznavanje stena. Ta ~injenica tako|e daje jako svedo~anstvo da takav op{ti fenomen kao {to je nafta, koja se pronalazi u svim sistemima stena, mora da ima op{te obja{njenje. Uslovi njenog formiranja su morali da budu u su{tini isti svuda. Umesto da podr`ava time koncept uniformizma u vremenu, ta ~injenica izgleda svedo~i o ~injenici o jednoli~nosti na~ina i porekla, i formiranja, i da time ukazuje na jedan globalni doga|aj koji je nekako doprineo nastanku svih velikih rezervoara nafte u Zemljinoj kori. Na op{te pojavljivanje nafte ukazuje Koks, na slede}i na~in: “Nafta se javlja u stenama svih starosti od kambrijuma do pliocena, ali nisu prona|eni dokazi koji bi pokazali da se bilo kakva nafta formirala posle pliocena, iako su obrasci sedimentacije i debljine u pleistocenu i sada{njim sedimentima sli~ni sa onima u pliocenu u kojima se nafta formirala.”191 Predlo`ili bi da mora da postoji veza izme|u ~injenice da su pleistocenski i sada{nji sedimenti poslepotopni, i ~injenice da samo u njima do sada nisu prona|ene naslage nafte. U suprotnom je razlog za tu ~injenicu sasvim misteriozan. “O~igledno odsustvo formacije nafte posle pliocena se mora objasniti u bilo kakvom istra`ivanju preobra`aja organskog materijala u naftu.”192 Samo mali broj naftnih naslaga je prona|en i u prekambrijumskim i u pleistocenskim nanosima, ali za njih je poznato da su migrirali u te slojeve posle ranijeg formiranja i talo`enja u drugim sedimentim stenama. Odsustvo nafte u pleistocenskim stenama je jo{ misterioznije imaju}i u vidu ~injenicu da su neki ugljovodonici nafte prona|eni u sedimentima koji su nedavno natalo`eni,193 ukazuju}i da dugi periodi nisu potrebni za formiranje takvih ugljovodonika. U isto vreme, ti ugljovodonici definitivno nisu nafta, {to na kraju zahteva specijalne uslove neke vrste pre nego {to }e se ona formirati.194 Skoro sve {to je poznato jeste da pojavljivanje nafte izgleda nema odre|enu vezu sa posebnim stratigrafskim sekvencama ili sa strukturalnim oblicima. Ni paleontolo{ka istorija ni deformaciona istorija izgleda nemaju neke neophodne veze sa pravim nanosima nafte. “Rezervoarske stene koje sadr`e naftu se razlikuju jedne od drugih na razli~ite na~ine. One variraju u geolo{koj starosti od prekambrijumskih do pliocenskih, u sastavu od silicijumskih do karbonatnih, po poreklu od sedimentnih do magmatskih, po poroznosti od 1 do 40 procenata, a po propusnosti od 1 milidarsija do vi{e milidarsija. Tako|e, postoji {iroko variranje u karakteru zamke koja zadr`ava naftni basen. Zamka mo`e da bude formirana kao rezultat uzroka koji su u pot324

punosti strukturalni ili u potpunosti stratigrafski, ili iz bilo kakve kombinacije tih uzroka... Geolo{ka istorija zamki mo`e da varira u velikoj meri - od samo jedne geolo{ke epizode do kombinacije vi{e fenomena koji se prostiru preko velikog perioda geolo{kog vremena. Baseni zarobljeni u kre~nja~koj i dolomitskoj rezervoarskoj steni, na primer, imaju iste odnose koje baseni zarobljeni u stenema pe{~ara imaju sa takvim stvarima kao {to su rezervoarske te~nosti, kontakti nafta-voda i nafta-gas, i granice zamki. Ipak, hemijski odnosi rezervoarskih stena i efekata rastvaranja, cementacije, sabijanja i rekristalizacije su potpuno razli~iti kod pe{~arskih i karbonatnih rezervoara.”195

Formiranje naslaga nafte

Najbr`i vidljivi zaklju~ak na osnovu svega ovoga jeste da je akumulacija nafte u zamkama morala da se odigra po{to su svi, ili prakti~no svi slojevi natalo`eni, po{to su izgleda u potpunosti nezavisni od odre|enog tipa stene, ali su, svejedno, sli~ni jedni drugima po hidrauli~kim karakteristikama. Glavna karakteristika koju ti nanosi imaju zajedni~ku, jeste da su povezani sa vodom: “Skoro svi baseni nafte postoje unutar sredine vode - slobodne, me|uslojne, ivi~ne i podzemne vode. To zna~i da je problem migracije blisko vezan sa hidrologijom, hidraulikom i pokretima podzemnih voda.”196 Druga krajnje zna~ajna ~injenica jeste da je izgleda celokupna nafta organskog porekla. Postojale su u pro{losti neorganske teorije porekla nafte, ali nagomilane ~injenice sada u velikoj meri pokazuju da nafta ima organsku osnovu. “Starije ideje su naginjale prema neorganskim izvorima, dok savremene teorije, uz nekoliko izuzetaka, pretpostavljaju da je primarni izvor materijala bio organski.”197 Ta~na priroda organskog materijala jo{ uvek nije sasvim re{ena, ali te{ko da se mo`e sumnjati da veliki rezervoari organskih ostataka, i biljnih i `ivotinjskih, u sedimentim stenama sa~injavaju vi{e nego odgovaraju}i izvor. Iako detalji nisu jasni, izgleda da Potop ponovo pru`a zadovoljavaju}e obja{njenje za poreklo nafte, kao i za druge stratigrafske fenomene. Veliki sedimentni baseni koji su brzo bili ispunjeni, vi{e ili manje neprekidno tokom Potopa, obezbedili bi odgovaraju}i izvor organske materije, zajedno sa bilo kojom temperaturom i pritiskom koji bi bili neophodni za zapo~injanje hemijskih reakcija potrebnih za zapo~injanje preobra`aja u ugljovodonike nafte. Naravno, nisu svi organski ostaci natalo`eni tokom Potopa pretvoreni u naftu; o~igledno da su odre|eni katalizatori ili druge hemikalije tako|e bili neophodni, i tamo gde su oni bili prisutni, bilo je mogu}e da se nafta formira. Novija istra`ivanja ukazuju da su odre|eni razbla`eni rastvori sapuna izgleda povezani sa formiranjem nafte, po{to oni mogu da deluju kao rastvara~i ugljovodonika u natalo`enim sedimentima koji, kada se dalje razbla`e vodom, dozvoljavaju da se rastvoreni ugljovodonici pojave kao posebne kapljice nafte. “Prema tome, izgledalo bi da sirova nafta nastaje tokom sabijanja sedimentnog basena, na osnovu proste ~injenice da se sedimentni ugljovodonici rastvaraju u vodama koje sadr`e prirodne rastvara~e i zatim

325

izlaze iz rastvora kao kapljice nafte. Sastav sirove nafte, kakav je sada shva}en, dosledan je sa tom hipotezom.”198 Razli~iti specifi~ni tipovi mehanizama rastvaranja izgleda obja{njavaju razli~ite tipove sirove nafte. Sastojci za rastvara~e bi svakako bili dostupni na mnogim mestima tokom Potopa, naro~ito u oblastima velikog organskog talo`enja morskih `ivotinjskih ostataka. Ovaj proces formiranja nafte ukazuje, tako|e, da se nafta formirala preko {irokih oblasti, a ne u relativno ograni~enim lokalitetima na kojima se sada pronalazi. “Takav mehanizam bi dao kredibilitet predlogu da izvor slojeva nafte nije neophodno jedinstvena akumulacija ugljovodonika u ograni~enoj oblasti, ve} bi op{te gledano mogao da se podudara sa obla{}u u kojoj je voda uba~ena u porozne slojeve koji su na kraju formirali rezervoare.”199 Ova hipoteza je sasvim nova i mo`da ne izdr`i test daljih istra`ivanja, ali je zasnovana na obimnom istra`ivanju. U svakom slu~aju, op{ta slika o velikoj koli~ini organskih ostataka, koji su nekako rastvoreni i hemijski preobra`eni u ugljovodonike nafte, a zatim na kraju natalo`eni u obliku nafte, je u osnovi ispravna i dobro se uskla|uje sa konceptnom katastrofi~kog zatrpavanja i rastvaranjem tokom Potopa. Proces postepenog nagomilavanja u bazene i rezervoare nafte je, onda, od sada pa nadalje u su{tini hidrauli~ki problem. Kapljice nafte, zbog plovnosti, te`e da se izdignu iz vode koja ih okru`uje i tako se postepeno nagomilavaju na gornjoj povr{ini vode. Obim ovog prenosa i koli~ina koja je akumulirana }e zavisiti od hidrauli~kih gradijenata i propustljivosti prisutnih slojeva. To, naravno, nema ni{ta sa sadr`ajem fosila u slojevima i ima samo malo veze sa tektonskom istorijom regiona, osim u pogledu obima do koga odre|ene formacije koje su ili propusne ili nepropusne, zavisno od slu~aja, mogu da budu poreme}ene na neki na~in.

Brzo formiranje bazena nafte

Ti hidrauli~ki procesi su se nastavili posle Potopa, postepeno koncentri{u}i naftu koja je bila formirana u to vreme, ili ubrzo posle, u zamkama. Ali, nema nikakvih razloga da se smatra da je za te procese bilo neophodno puno vremena kako bi se oni ostvarili. Kako smo ve} videli, ~ak i pod nekim savremenim uslovima, ugljovodonici nafte se mogu formirati prili~no brzo. “U poslednje vreme razvijena je {kola misli koja smatra da je formiranje nafte moglo da zapo~ne ubrzo posle talo`enja organskih materija u sedimentima... Jedan od iznena|uju}ih rezultata tih istra`ivanja je bilo otkri}e te~nih ugljovodonika u sedimentima koji su nedavno natalo`eni u Meksi~kom zalivu.”200 Sli~no tome, ni zamkama koje formiraju bazene nije bilo potrebno puno vremena za formiranje. Iako se ne pronalaze nikakve primarne naslage nafte u pleistocenskim slojevima, pokazano je da su odre|ene zamke prona|ene u ranijim slojevima bile u stvari formirane tokom pleistocenskog vremena, koje je, kao {to smo videli, po na{em okviru, poslepotopno. 326

“Jedan primer predstavlja bazen u mestu Ketlman Hils (Kettleman Hills) u Kaliforniji; nafta i gas u ovom basenu su u miocenskoj Temblor formaciji, ali nabor koji formira zamku ne mo`e biti stariji od pleistocenskog, jer je nabor Temblor formacije paralelan pleistocenskim stenama na povr{ini zemlji{ta. To sme{ta akumulaciju u kasni pleistocen ili postpleistocensko vreme... Ilustracija kratkog vremena potrebnog da bi se basen prilagodio na promene u uslovima, mo`e se videti u naginjanju Kairo (Cairo) basena u Arkanzasu. Nagib se javio u toku perioda od 10 do 12 godina; da je potrajao jo{ nekoliko godina, pri istoj stopi, nafta bi se verovatno u potpunosti izlila iz zamke. Prema tome, vreme koje je potrebno da bi se nafta akumulirala u basenima mo`e da bude geolo{ki kratko, pri ~emu je izmereni minimum, verovatno, na hiljade ili ~ak stotine godina.”201 Prema tome, nema razloga za odbacivanje Potopa kao mogu}eg okvira za formiranje velikih naslaga nafte u svetu. Naro~ito je to tako po{to su se uniformisti~ke hipoteze i evolucioni okvir geolo{kih starosti pokazali u velikoj meri nezna~ajni za stvarnu praksu istra`ivanja nafte. Karakter naslaga nafte, i takvih informacija koje su sakupljene u vezi nastanka i migracije nafte, uskla|uje se sasvim dobro sa hipotezom Potopa.

Poreklo rude i mineralnih nanosa

Ako se geologija nafte razvila u su{tini nezavisno od istorijske geologije, taj razvoj je jo{ ta~niji za ekonomsku geologiju koja predstavlja istra`ivanje komercijalne rude i mineralih naslaga. Rude razli~itih vrsta se mogu prona}i u stenama svih geolo{kih starosti, skoro uvek povezane sa magmatskim dubinskim stenama. Prema tome, istorijska geologija ne mo`e da bude od prave pomo}i u lociranju takvih nanosa. Niti je poreklo rude bolje shva}eno od porekla nanosa nafte. “Postoji toliko puno iskrenih razlika u mi{ljenju me|u geolozima, u vezi na~ina formiranja nanosa rude, da je bilo koji poku{aj za izno{enje zaklju~aka u vezi ovog pitanja obavezan da do|e u sukob sa drugim mi{ljenjima.”202 Velika razlika u mi{ljenju je sama po sebi najja~i dokaz da je bilo kakav dosledni uniformizam nesposoban za obja{njavanje nanosa metala ili u lociranju takvih nanosa. Velika grupa teorija obja{njava nastanak ve}ine rudnih `ila hla|enjem magme koja je sama u{la u slojeve sa rastvorima gasa ili vode koji nose metale u vis kroz pukotine ili “cevi” dok se ne istalo`e u obliku rude. Ali, kako su fon Engeln i Kaster istakli, ovaj koncept nailazi na ozbiljnje probleme: “Stvar koju je te{ko objasniti u vezi mehanike formiranja `ila je kako mo`e u jednom istom vremenu da postoji put za rastvore koji se penju, i pukotina koja je u potpunosti ispunjena, i ~ak uve}ana, mineralima koje rastvori talo`e.”203 Koliko je poznato, nije uo~eno da se ni{ta ovakve vrste odigrava u sada{nje vreme ili ~ak u pleistocenu. Formiranje naslaga rude je izgleda fenomen koji se odigrao u pro{losti nezavisno od odre|enog geolo{kog sloja

327

i na~inima koji nisu poznati danas, ali koji su najverovatnije bili katastrofi~ki po karakteru, povezani sa vulkanizmom. “... Mineralizacija nije redak fenomen niti retkost prirode, kako se nekad pretpostavlja, ve} je, umesto toga, uobi~ajen geolo{ki proces, koji je skoro bez izuzetaka pra}en vulkanskom aktivno{}u kao krajnjom fazom, dok je to verovatno op{ta odlika ve}ine magmatskih dubinskih stena unutar najvi{e 6,5 km Zemljine kore.”204 Iako je formiranje rude malo shva}eno, a uniformisti~ki pristupi njegovom shvatanju su se pokazali uglavnom neplodni, izgledalo bi da se njegova op{tost u geografskoj lokaciji i navodnom geolo{kom vremenu, njegova skoro neizbe`na povezanost sa magmatskom aktivno{}u, i njegov vidljivi katastrofi~ki na~in talo`enja, najlak{e mogu predstaviti u na{em osnovnom okviru Potopa. Kao {to smo videli, vulkanska aktivnost svih vrsta je globalno nastavljena tokom najve}eg dela perioda Potopa i otuda se vulkanske stene pronalaze {irom sveta i du` geolo{kog stuba. Formiranje mineralnih nanosa velikog obima i raznovrsnosti je bez sumnje bilo mogu}e tokom Potopa i najbolje se mo`e shvatiti u tom kontekstu. Naravno, veoma obimne prekambrijumske rude se sasvim dobro mogu pripisati samom periodu Stvaranja u mnogim slu~ajevima. Iako treba jo{ puno nau~iti u vezi najve}ih naslaga nafte i minerala na Zemlji, svakako je o~igledno da je evolucioni koncept istorijske geologije od male prakti~ne korisnosti u njihovom otkrivanju i iskori{}avanju. To {to je poznato u vezi karaktera tih nanosa i njihovom formiranju podjednako se dobro, ili ~ak i bolje, uklapa u okvir biblijske geologije. Jednostavno je neta~no tvrditi da je takav uspeh kakav su postigle discipline naftne i ekonomske geologije dokaz valjanosti ortodoksne istorijske geologije.

SAVREMENI ZNA^AJ POTOPA OPISANOG U 1. KNJIZI MOJSIJEVOJ

O~igledno da nismo poku{ali da re{imo sva pitanja na koje se mo`e nai}i u na{oj predlo`enoj biblijskoj reorijentaciji istorijske geologije. Me|utim, na~inili smo ozbiljan poku{aj da odaberemo najte`e probleme za raspravu, i nadamo se da su se ~ak i oni pokazali povoljni za zadovoljavaju}e obja{njenje na osnovu biblijske geologije.

Kolaps uniformizma

Sada{nji {iroko prihva}en sistem uniformizma u istorijskoj geologiji, sa svojom evolucionom osnovom i predrasudom, pokazao se u potpunosti nepodesan za obja{njenje ve}ine zna~ajnih geolo{kih fenomena. Sada{nje stope i procesi jednostavno ne mogu da objasne veliku koli~inu geolo{kih podataka. Neka vrsta katastrofizma je jasno ukazana obimnim dokazima za vulkanizam, dijastrofizam, glacijaciju, nanose uglja i nafte i minerala, fosilizaciju, velike slojeve sedimenata i ve}inu drugih preovladavaju}ih odlika Zemljine kore. Kada se ta ~injenica jednom uvidi, mo`e se videti da se ~ak i navodni dokazi velike geolo{ke starosti mogu protuma~iti kako bi se dobro povezali sa daleko ubedljivijim dokazima o sna`noj i brzoj aktivnosti i formiranju. 328

Ali, ako se sada{nji procesi ne mogu koristiti za izvo|enje zaklju~aka o Zemljinoj pro{loj istoriji (a ta ~injenica je dokazana ne samo neuspehom geolo{kog uniformizma ve} jo{ vi{e zakonima o~uvanja i tro{enja energije), onda je jedini na~in na koji ~ovek mo`e da ima sigurno znanje o prirodi doga|aja na Zemlji, pre vremena po~etaka ljudskih istorijskih zapisa, uz pomo} bo`anskog otkrivenja. Zbog toga biblijski zapis Stvaranja i Potopa trenutno postaje veoma zna~ajan za na{e razumevanje, ne samo u vezi rane istorije Zemlje, ve} i u vezi svrhe i sudbine svemira i ~oveka. Mi smo, prema tome, poku{ali da poka`emo u kojoj meri okvir Zemljine istorije obezbe|en prvim poglavljima 1. Knjige Mojsijeve, kao i povezanim odeljcima iz drugih delova Biblije, u stvari obezbe|uje nau~no precizan okvir unutar koga se svi provereni podaci geologije i geofizike izuzetno dobro me|usobno ukapaju. Veliki Potop u Nojevo vreme izgleda obja{njava veliki deo sedimentnih stena Zemljine kore, a indirektno i glacijalne i druge povr{inske nanose koji su nastali usled promene Zemljine klime u vreme Potopa. ^italac mo`e sam da prosudi da li dokazi stvarno opravdavaju to preorijentisanje geolo{ke filozofije. Nadamo se, naravno, da }e on stvarno uzeti u obzir ove dokaze i da ih ne}e odbaciti strogo na osnovu ~injenice da ih “autoriteti” mo`da ne}e odobriti.

Zna~aj pitanja

Ali, mnogi mogu bez razmi{ljanja da se pitaju kakva je stvarna razlika, da li je ili ne Potop stvarno bio op{ti Potop, ili da li je stvarno proizveo mnoge od na{ih sada{njih slojeva stena, i da li su zaista svet i njegovi stanovnici nastali procesom evolucije ili nisu. ^ak i mnogi biblijski religiozni ljudi tvrde da su to neva`na pitanja, koja ne uti~u na biblijsku religiju na ovaj ili onaj na~in. Me|utim, to nisu obi~na akademska pitanja. Iako bi neko nemaran mogao da ih tretira kao takva, malo ozbiljnog razmatranja bi trebalo da poka`e da su ona veoma zna~ajna i da ne~ije ube|enje u vezi sa njima mo`e da ima dubok uticaj na njegovu celokupnu filozofiju `ivota, i prema tome, mo`da ~ak i na njegovu krajnju sudbinu.

Dve osnovne filozofije

U su{tini postoje samo dve osnovne filozofije ili religije me|u ljudima. Jedna je orijentisana prvenstveno prema Bogu, Tvorcu, od Koga su i Kojim su i zbog Koga su sve stvari. ^ovek je Bo`je stvorenje, me|u najvi{im od Njegovih stvorenja, ali svejedno u potpunosti zavisan od Njega i odgovoran Njemu. ^ovekova neposlu{nost prema svom Tvorcu je rezultovala op{tim gubitkom zajedni{tva sa Bogom, a taj uslov se i sam ispoljava u razli~itim oblicima greha, i u patnji i smrti, a ~ak se odra`ava i u neskladnim odnosima u ostatku `ivog i ne`ivog sveta. Spasenje od tog izgubljenog stanja ~oveka i njegovog sveta je zahtevalo direktnu Bo`ju intervenciju. Bog je obezbedio iskupljenje, obnavljanje i restauraciju, tako da spasenje sada postaje slobodno dostupno svim ljudima. To je, naravno, su{tina biblijske religije. 329

Druga osnovna filozofija je usmerena prvenstveno prema ~oveku. Taj sistem, koji se javljao u skoro bezbroj razli~itih oblika, pretpostavlja da je ~ovek uro|eno sposoban za sticanje sopstvenim naporima svih potreba u ovom sada{njem `ivotu i u bilo kojim mogu}im `ivotima koji }e do}i. Nagla{avanje je uvek na samom ~ovekovom radu ili njegovom razumu ili njegovim religijskim du`nostima ili ne~im drugim {to on ~ini kako bi postigao sopstveno pobolj{anje i krajnje spasenje. Ideja Boga je mo`da uba~ena negde u tom sistemu, ali uvek kao ideja bi}a - vi{e ili manje ograni~enog u sopstvenim aktivnostima ili odlukama. Ovaj sistem se prvenstveno shvata na panteisti~ki na~in, koji je u su{tini identi~an sa univerzumom i ~ak sa samim ~ovekom kao najve}im entitetom koji je do sada evoluirao. A pokreta~ koji le`i u osnovi ove filozofije je koncept evolucije. Ideja razvoja, rasta, napretka, pobolj{anja je privla~na ~ovekovom ponosu i ambiciji, i ona se prema tome obilno ispoljava u svim mnogobrojnim religijama i filozofskim sistemima ~oveka, bilo da je to drevno idolopoklonstvo ili primitivni animizam ili savremeni egzistencijalizam ili ateisti~ki komunizam. Svi oni su centrirani oko ~oveka i njegovog delovanja, kao i sve druge religije osim biblijske. Ideja evolucije nije nastala sa ^arlsom Darvinom, ni na koji na~in; ljudi su oduvek posedovali na ovaj ili na onaj na~in ideju ~ovekovog poistove}ivanja sa prirodom i njegove zavisnosti od nje u pogledu sopstvenog opstanka. Kakvi god, bogovi su tako|e zami{ljani kako se razvijaju (evoluiraju) iz neke vrste prvobitne stvari ili haosa. U ranijim kosmologijama ovaj koncept je izgleda ponekada povezan sa suparni~kim konceptom bo`anskog Tvorca, ukazuju}i ~ak i u tim vremenima na sukob izme|u dva osnovna sistema.

Odba~ena teisti~ka evolucija

Istaknuti istori~ar nauke, Dr ^arls Gilispi sa Prinstona, napominje u vezi Lamarkove filozofije, jednog od evolucionih prethodnika Darvina: “G. de Lamark je bio poslednji predstavnik te velike {kole naturalista i op{tih posmatra~a koji su vladali od Talesa i Demokrita pravo do Bufona. On je bio smrtni neprijatelj hemi~arima, eksperimentatorima i sitnim analiti~arima, kako ih je on nazivao. Ni{ta manje nije bila ozbiljna njegova filozofija neprijateljstva, koja se nakupljala do mr`nje, prema tradiciji Potopa i biblijskoj pri~i o Stvaranju, zaista prema svemu {to se pozivalo na biblijsku teoriju prirode.”205 I naravno, svi istaknuti osniva~i savremene teorije evolucije - Darvin, Haksli, Spenser, Hekel i drugi - bili su o{tri protivnici celokupnog biblijskog pogleda na svet i ~oveka. U velikoj meri je to tako|e ta~no i danas za sada{nje vode}e predstavnike evolucione misli,206 iako je ta~no da postoji puno ljudi koji su poku{ali da usklade evoluciju i Bibliju na osnovu sopstvenih li~nih filozofija. Ali, napor kojim takav koncept, kao {to je teisti~ka evolucija, zastupaju vode}i predstavnici evolucione filozofije i istra`ivanja, geneti~ar Gold{mit pokazao je na slede}i na~in: “Drugi tip evolucione teorije te{ko da zaslu`uje da se spomene u nau~nom radu. To je misti~ni pristup, koji skriva svoje nedovoljno razumevanje ~injenica i iza takvih praznih re~i, kao {to su kreativna evolu-

330

cija, pojavna evolucija, holizam i psiholamarkizam... Biolog ne prima bilo kakvu konstruktivnu pomo} na osnovu takvih ideja i prinu|en je da ih ignori{e.”207 Pored genetike, druga nauka koja je bila najdirektnije povezana sa evolucijom jeste paleontologija, koja je u stvari obezbedila jednu istinsku klasu dokaza da se evolucija u bilo kakvoj velikoj razmeri mo`da stvarno odigrala, uz pomo} istra`ivanja fosila. Jedan od svetski najistaknutijih paleontologa, dr D`ord` Simpson sa Harvarda, izja{njava se po pitanju tih teisti~kih teorija evolucije na slede}i na~in: “Fosilni zapis se definitivno ne sla`e sa... konceptom ortogeneze ili {ire sa nematerijalisti~kim teorijama kao {to su one Drajha (Driesch), Bergsona, Ozborna (Osborne), Knota (Cuenot), du Noja (du Nuoy) ili Vendela (Vandel).”208 To mi{ljenje, napisano pre 10 godina, Simpson sada dr`i jo{ odlu~nije nego ikada. U zna~ajnom obra}anju datom u vezi sa proslavom stogodi{njice Darvinizma i godi{njim skupom Ameri~ke asocijacije za napredak nauke na Univerzitetu u ^ikagu, Simpson je rekao: “Evolucija je potpuno prirodan proces, svojstven fizi~kim osobinama svemira, kojim je `ivot nastao na prvom mestu i kojim su se svi `ivi organizmi, pro{li ili sada{nji, od tada razvili, razdvojeno i progresivno... Organizmi su se odvojili u doslovno milione vrsta, zatim je velika ve}ina tih vrsta nestala, a drugi milioni su zauzeli njihova mesta dok i oni, tako|e, nisu zamenjeni. Ako je to predodre|en plan, ~udno je neefikasan... Svet u kome ~ovek mora da se pouzda u sebe, u kome nije miljenik bogova, ve} samo drugi, donekle izuzetan, aspekt prirode, nikako nije dopadljiv nezrelim ili ma{tala~kim misliocima... `ivot bi mogao da bude sre}niji za neke ljude u drugim svetovima praznoverja. Mogu}e je da su neka deca usre}ena verovanjem u Deda Mraza, ali odrasli treba vi{e da vole da `ive u svetu realnosti i razuma.”209 Na istom skupu, me|unarodno ~uveni britanski biolog, sir D`ulijan Haksli, je rekao: “U evolucionom obrascu misli vi{e ne postoji potreba ili mesto za natprirodnim. Zemlja nije stvorena; ona je evoluirala. Isto tako su i sve `ivotinje i biljke koje je naseljavaju, uklju~uju}i nas same, um i du{a, kao i mozak i telo. Isto tako i religija.”210 Verovatno najzna~ajnija stvar u vezi tih napomena Simpsona i Hakslija, i mnogih drugih koji su bili na tom zna~ajnom darvinisti~kom “bogoslu`enju”, bila je ta da o~igledno niko od vi{e od 2.000 vode}ih nau~nika koji su bili prisutni, iz celog sveta, nije postavio bilo kakvu javnu zamerku tim izjavama. Op{ta posve}enost svetske intelektualne zajednice ovom tipu filozofije je dobro poznata svima koji su i malo upoznati sa savremenom nau~nom literaturom.

331

Evolucija, komunizam i humanizam

U ovoj zemlji (Americi) sa svojom hri{}anskom kulturom i tradicijama, prava ateisti~ka evolucija nikada nije bila u stanju da dobije veliki broj sledbenika, ~ak i me|u nau~nicima, iako je svakako ta~no da je velika ve}ina vode}ih predstavnika u biologiji, paleonotologiji, i takvim oblastima, ~ak i u ovoj zemlji, potpuno odbacila pravo biblijsko hri{}anstvo u korist evolucionog pogleda na svet. U drugim zemljama, prave implikacije evolucije su bile lak{e prepoznavane i priznavane, a to je naro~ito ta~no u komunisti~kim zemljama, gde ona predstavlja osnov celokupne nau~ne strukture komunisti~ke filozofije.211 Istaknuti biolog i geneti~ar, Dob`anski, koji je ranije `iveo u Rusiji, ka`e: “Marks je preporu~io prili~no druga~ije metode, za koje je verovao da se nekako mogu izvesti na osnovu Darvinovih otkri}a. On je predlo`io da prizna svoj dug posve}uju}i delo Kapital Darvinu - ~ast koju je Darvin u~tivo odbio.”212 ^uveni govor na sahrani nad telom Karla Marksa, koji je odra`ao Engels, naglasio je evolucione implikacije komunizma. On je rekao: “Kao {to je Darvin otkrio zakon evolucije u organskoj prirodi, isto tako je Marks otkrio zakon evolucije u ljudskoj istoriji.”213 Iako je komunizam najopasnija i najra{irenija filozofija koja se danas suprotstavlja hri{}anstvu, postoje mnoge druge. Zna~ajno je da su sve one u osnovi okrenute prema ~oveku nekim oblikom evolucione filozofije koji le`i u osnovi njih. A takva evoluciona filozofija usmerena na ~oveka postaje jo{ mo}nija {irom sveta u svakoj oblasti `ivota. To gledi{te dominira Ujedinjenim Nacijama, i svim drugim raznovrsnim pokretima “jednog sveta”. Njenu tezu je objasnio dr H. J. Miler, na slede}i na~in: “Slede}i zaklju~ci predstavljaju, kako ja verujem, izdanak teza savremenog humanizma, kao i istra`ivanja evolucije, da je prvenstveni posao ~oveka da promovi{e sopstveno dobro i napredak, i njegovih ~lanova posmatranih pojedina~no, kao i u pogledu cele grupe, usled svesnosti da je svet takav kakav jeste, i na temelju naturalisti~ke, nau~ne etike.”214 Ta “nau~na” etika, koju je zamislila intelektualna elita, ne izvla~i vi{e svoju osnovu iz Biblije. Njihova osnova je jednostavno ono {to njihovi zastupnici odlu~e da je najbolje za “najve}e dobro, najve}eg broja ljudi” i prema tome je u potpunosti svetovno. “Posmatra~ koji nije ve} poistove}en sa jednom od suparni~kih teolo{kih strana mo`e jasno da vidi da se moment teologije koristi kako bi se dali eti~ki predlozi, i ta pravila pona{anja su dobijena osloba|anjem pri ~emu je ishod da su svetovni ciljevi i misli podjednako obmanjuju}i kao i razmi{ljanja svetovnih eti~ara koji negiraju teizam. A slo`enost eti~kih problema nije umanjena teolo{kom superstrukturom. Ne vidim, prema tome, u kom smislu se teizam mo`e smatrati logi~ki neophodnim kao aksiomska osnova etike.”215 332

Evolucija i obrazovanje

Teorija evolucije, sa svojom mehanisti~kom filozofijom i humanisti~kom etikom, zaokupila je ne samo biolo{ke nauke, ve} tako|e i fizi~ke nauke i dru{tvene nauke ~ak i u ovoj zemlji. Dru{tvene nauke, naro~ito, postale su u potpunosti zaokupljene evolucionim gledi{tem. A te discipline sa svojim direktinijim delovanjem na stvarne ljudske odnose i pona{anje preko savremene sociologije, psihologije, ekonomije, psihijatrije, kriminologije - koje su sada skoro u potpunosti organizovane na osnovu evolucionih koncepta imale su daleko ve}i uticaj na savremeno dru{tvo nego {to to ve}ina ljudi shvata. Naro~ito je zna~ajan uticaj evolucione filozofije i etike na na{ obrazovni sistem. Ne samo da je organska evolucija pretpostavljena ili otvoreno predavana po {kolskim programima javnih {kola u na{oj zemlji, ona je sam osnov celokupne obrazovne filozofije na kojoj je izgra|en na{ savremeni sistem “progresivnog obrazovanja”. Svuda je priznato da je glavni graditelj tog sistema D`on Djui (John Dewey), ~ije su velike obrazovne {kole na Univerzitetu u ^ikagu i Kolumbiji imali nesrazmeran uticaj u oblikovanju obrazovnog sistema i filozofije na{ih nacionalnih {kola. Njegov biograf ka`e za njega: “Osnov njegovog sistema misli je biolo{ki: on vidi ~oveka kao organizam u sredini. Stvari se moraju shvatiti preko svojih nastanaka i funkcija, bez ubacivanja bilo kakvih natprirodnih razmatranja.”216 Pre nego {to je postao uticajan, Djui je sasvim jasno objavio svoju veliku posve}enost evolucionom sistemu i etici, na slede}i na~in: “Svakako postoje dovoljno velike razlike izme|u eti~kih procesa i kosmi~kih procesa kao {to su postojale pre ~oveka i formiranja ljudskog dru{tva. Me|utim, koliko ja znam, sve te razlike se mogu sa`eti u ~injenicu da su procesi i sile, koje su povezani u kosmosu, dovele do pojave svesti kod ~oveka... Me|utim, nemamo razloga da predlo`imo da je kosmi~ki proces zaustavljen ili da je neka nova sila nadvladala u borbi protiv kosmi~kih procesa.”217 Ideja da je evolucija (o~ove~ena) kona~no dovela do pojave svesti kod ~oveka i da je ~ovek prvenstveni agens u svom daljem razvoju, imala je veliki uticaj {irom sveta, i svodi se na ni{ta manje od deifikacije ~oveka. Ovo postavljanje ~oveka na tron i prisiljavanje Boga da se povu~e sa prestola, krajnji su cilj svih ne-biblijskih ili anti-biblijskih sistema - veliki super-sistem humanisti~kog evolucionog panteizma.

Biblijska religija i evoluciona filozofija

Ipak, uprkos ogromnom uticaju koji je teorija evolucije ispoljavala u skoro svakom aspektu ameri~kog `ivota i obrazovanja, njeni zastupnici nastavljaju da se `ale da nije dovoljno shva}ena ili primenjena. Oni protestvuju protiv njene nelogi~ne upotrebe ugra|ivanjem u teolo{ke i moralne filozofske sisteme. Novi rad218 na 400 strana istaknutog evolucionog biologa Oskara Ridla 333

(Oscar Riddle), na primer, je optu`ivanje organizovane religije za ometanje odgovaraju}eg u~enja biologije prevode}i evoluciju u teizam. Ali, ako evolucionisti imaju razloga da zamere religioznim ljudima koji poku{avaju da usklade njihovu teoriju sa religijskim konceptima, jo{ vi{e religiozni ljudi koji veruju u Bibliju imaju razloga da odbace takav poku{aj uskla|ivanja sa svoje ta~ke gledi{ta. Ne samo da je hipoteza evolucije prvenstveno poku{aj da se objasne sve stvari, uklju~uju}i ~oveka, odvojeno od Boga, kao i poku{aj da se ~ovek postavi na Bo`je mesto, ve} je i celokupni njen karakter suprotstavljen biblijskoj religiji. Bibilija u~i o savr{enom Stvaranju, koje je pra}eno padom i zatim propadanjem, zahtevaju}i intervenciju samog Boga, kako bi se ostvarilo spasenje ~oveka. Evolucija pretpostavlja postepeni napredak od jednostavnih po~etaka uz pomo} ne`ivih sila, do vi{ih i vi{ih nivoa dostignu}a i slo`enosti. Vanivar Bu{ nas je podsetio da: “Pretpostavka Darvina i Spensera da celokupna evolucija mora da predstavlja napredak, naravno je bila samo pretpostavka. Ali je bila op{te prihva}ena od strane njihovih savremenika uprkos Hakslijevoj kritici u svojim poznijim godinama. U generalno povoljnijem raspolo`enju kasnog 19. veka, celokupna Spenserova dogma je `eljno prihva}ena, sa ili bez pozivanja na razum, od strane svih klasa ljudi u Engleskoj i Sjedinjenim Dr`avama. Preovladavaju}e raspolo`enje na{eg dru{tva pre Prvog svetskog rata je bilo i{~ekivanje da }e se sve stvari neprestano pobolj{avati. Regresija je, u najmanju ruku, bila nezamisliva.”219 Sli~no tome, moralnost evolucije, koja pretpostavlja da je napredak i dostignu}e bilo kakvog “dobra” nastalo onakvim delovanjem koje je najpovoljnije za samu jedinku ili grupu ~iji je ona deo, na {tetu drugih, je o~igledno antibiblijska. Sama su{tina biblijske religije je nesebi~na `rtva. Vrlo je neverovatno, ako ne i nezamislivo, da bi Svemo}ni, Svemudri, Presvetli Bog uspostavio dva tako su{tinski protivre~na sistema u svetu. Dva sistema svakako postoje, kako je ve} nagla{eno, ali Bog mo`e da bude autor samo jednog od njih. Drugi mora da ima svoj izvor u ponosu i sebi~nosti ~oveka, i u krajnjosti, ponosu i obmani samog Sotone.

Nau~na slabost evolucione hipoteze

Izuzetna stvar je da, uprkos ra{irenom prihvatanju evolucije kao nau~nog obja{njenja nastanka sveta i procesa u njemu, postoji toliko mala koli~ina stvarnih nau~nih ~injenica koje joj idu u korist. Svakako da ne postoje dokazi da se bilo kakva istinska evolucija odigrava u na{em sada{njem iskustvu. “Organska raznovrsnost je opa`ajna ~injenica, vi{e ili manje poznata svima... Ako sakupimo {to je vi{e mogu}e jedinki u datom vremenu, odmah prime}ujemo da opa`ene varijacije ne formiraju bilo kakvu vrstu neprekinutog rasporeda. Umesto toga, pronalazi se veliki broj odvojenih diskretnih rasporeda. Drugim re~ima, `ivi svet nije jedna oblast jedinki u kojoj su bilo koje dve varijante povezane u neprekinute serije prelaznih oblika, ve} oblast vi{e ili manje jasno odvojenih pod-oblasti, pri ~emu su prelazni oblici izme|u njih odsutni ili retki.”220

334

A u pogledu sada{njih procesa promene, naro~ito geneti~kih mutacija, ve} smo videli da oni prakti~no uvek predstavljaju procese raspadanja, a retko, ako ikada, proizvode bilo kakav napredak u evoluciji. “Iako `ivi organizmi postaju prilago|eni na svoje sredine preko formiranja superiornih geneti~kih obrazaca na osnovu mutacionih sastojaka, sam proces mutacije nije adaptivan. Sasvim suprotno, mutanti koji nastaju su, uz retke izuzetke, {tetni za svoje nosioce, bar u sredinama na koje vrsta normalno nailazi. Neke od njih su {tetne u izgleda svim sredinama. Prema tome bi sam proces mutacija, neprepravljen i nevo|en prirodnim odabiranjem, rezultovao degeneracijom i izumiranjem.”221 Svi pravi dokazi na osnovu sada{njih vrsta i njihovih varijacija savr{eno podupiru Bo`je otkrivenje da je Bog stvorio sve `ive organizme “po svojim vrstama”. Ne postoje dokazi za sada{nju biolo{ku promenu, osim unutar malih granica. “I tako evolucionista mora da ka`e, iako su mutacije skoro uvek {tetne, da se mali broj, koji navodno mo`e da bude koristan, izdvaja prirodnim odabiranjem i ~uva, i da se, tokom velikih perioda geolo{kog vremena, te povoljne promene postepeno nagomilavaju kako bi ostvarile pravi napredak u evoluciji.”222

Strategijska uloga istorijske geologije

A kao svoj dokaz da je to tako, oni trijumfalno isti~u fosilni zapis pro{log `ivota na Zemlji. Fosili navodno pokazuju istinski zapis evolucione promene tokom vekova. Tako geneti~ar Gold{mit ka`e slade}im tonom: “Na sre}u, postoji nauka koja je u stanju da opa`a napredak evolucije tokom istorije na{e Zemlje. Geologija izu~ava stenovite slojeve na{e Zemlje, natalo`ene jedne preko drugih u pro{lim geolo{kim epohama tokom stotina miliona godina, i pronalazi njihov red i vremenski redosled, i otkriva organizme koji su `iveli u svim tim periodima. Paleonotologija koja prou~ava fosilne ostatke, je tako u mogu}nosti da predstavi organsku evoluciju kao vidljivu ~injenicu...”223 Ali, kada neko zatra`i detalje, ka`e mu se, na primer, kao {to je rekao paleonotolog Simpson: “Uprkos ovim primerima, ostaje ta~no, kao {to svaki paleonotolog zna, da se ve}ina novih vrsta, rodova i familija, i da skoro sve kategorija iznad nivoa familije, javljaju u zapisu iznenada i nisu prikazane poznatim, postepenim, u potpunosti neprekidnim prelaznim sekvencama.”224 Dr Dvajt Dejvis, kurator anatomije ki~menjaka u Prirodnja~kom muzeju u ^ikagu, tako|e prepoznaje te “praznine” u zapisu. “Iznenadna pojava glavnih adaptivnih tipova, kako se mo`e videti u iznenadnom pojavljivanju u fosilnom zapisu familija i redova, nastavlja da zadaje probleme. Fenomen le`i u geneti~koj ni~ijoj zemlji izvan ograni~enja eksperimenata. Mali broj paleontologa se ~ak i danas dr`i ideje da }e te praznine biti popunjene daljim sakupljanjem fosila... Ali, ve}ina smatra uo~ene prekide kao realne i tra`i obja{njenje.”225

335

“Obja{njenja” su uvek veoma naga|aju}a, uklju~uju}i koncepte “eksplozivne evolucije”, kontinentalnih migracija, makromutacija, i tome sli~no. Dejvis je voljan da prizna: “Ali, ~injenice paleontologije se sla`u veoma dobro sa drugim tuma~enjima koja su odba~ena neobiolo{kim radom, to jest, bo`anskim stvaranjem, itd, a sama paleontologija ne mo`e ni da doka`e niti da pobije takve ideje.”226 Simpson i Dejvis su bili zaokupljeni prvenstveno prazninama u fosilnom zapisu `ivotinja. U vezi biljnih fosila, paleobotani~ar Arnold ka`e: “Dugo se nadalo da }e izumrle biljke na kraju otkriti neke stupnjeve kroz koje su postoje}e grupe prolazile tokom svog razvoja, ali se mora slobodno priznati da je to o~ekivanje ostvareno u samo maloj meri, iako je paleobotani~ko istra`ivanje vr{eno vi{e od 100 godina. Do sada nismo bili u stanju da utvrdimo filogenetsku istoriju ~ak ni jedne grupe savremenih biljaka od svojih po~etaka do sada{njosti.”227 Prema tome, fosilni zapis, ni{ta manje od sada{njeg taksonomskog klasifikacijskog sistema i prirode mehanizama geneti~kih mutacija, pokazuje upravo ono {to Biblija u~i - to jest, odvojene “vrste” organizama, pri ~emu svaka sadr`i brojne “podvrste” sa nepremostivim prekidima izme|u njih. Ali, evolucionisti i dalje istrajavaju u svom verovanju u evoluciju, po{to je jedina alternativa stvaranje. A jedino pravo nau~no opravdanje za takvu poziciju je dogma uniformizma, koja insistira da se sve stvari moraju objasniti na osnovu sada{njih procesa. Navodni veliki opseg geolo{kog vremena, koji je neophodan na osnovu uniformizma, sa svojim fosilima koji ukazuju na vreme svakog perioda, daje privid verodostojnosti koncepta postepene evolucije tokom vekova.

Proro~ko svedo~anstvo Biblije

Na ovom mestu svedo~anstvo biblijskog Potopa postaje toliko zna~ajno. Jer ako je biblijski zapis istinit, ve}ina slojeva nije mogla da se natalo`i tokom dugih perioda vremena pod uniformisti~kim uslovima, ve} je natalo`ena u toku samo jedne godine pod katastrofi~kim uslovima. Poslednje uto~i{te slu~aja za evoluciju trenutno nestaje, a zapis stena postaje sna`an svedok, ne za delovanje prirodnih procesa bezbo`nog razvoja i napretka, ve} za svetost i pravdu i mo} `ivog Boga Stvaranja. I to je ono za {ta je Potop bio namenjen, {to se ti~e svedo~anstva poslepotopnim ljudima. Isus je ukazao na veliki Potop kao na podsetnik Bo`je mo}i nad svetom i kao predznak Njegove budu}e velike intervencije u sudu nad gre{nim i pobunjenim svetom u poslednjim danima (Matej 24,37-39). Neko se mo`e pozvati na takve tekstove kao {to su Luka 17,26.27; Jevrejima 11,7; 1. Petrova 3,20 i 2. Petrova 2,5 za obilje dokaza da su pisci Novog zaveta smatrali Potop za istorijski doga|aj od velikog zna~aja kao svedo~anstva savremenom ~oveku. Naro~ito je jasan i upe~atljiv izuzetan tekst koji se pronalazi u 2. Poslanici Petrovoj 3,3-10 koji ponovo navodimo, u celini, zbog svog velikog zna~aja za ovu situaciju:

336

“I ovo znajte najpre, da }e u posljednje dane do}i ruga~i koji }e `iveti po svojim `eljama, i govoriti: ‘Gde je obe}anje dolaska Njegova? Jer otkako oci pomre{e sve stoji tako od po~etka stvorenja.‘ Jer navalice ne}e da znaju da su nebesa bila otpre, i zemlja iz vode i usred vode Bo`jom re~i. Zato tada{nji svet bi vodom potopljen i pogibe. A sada{nja nebesa i zemlja tom istom re~i zadr`ana su te se ~uvaju za dan stra{noga suda i pogibli bezakonih ljudi. Ali ovo jedno da vam ne bude nepoznato, ljubazni, da je jedan dan pred Gospodom kao hiljada godina, i hiljada godina kao jedan dan. Ne docni Gospod s obe}anjem, kao {to neki misle da docni, nego nas trpi, jer ne}e da ko pogine, nego svi da do|u u pokajanje. Ali }e do}i dan Gospodnji kao lupe` no}u, u koji }e nebesa s hukom pro}i, a stihije }e se od vatre raspasti, a zemlja i dela {to su na njoj izgore}e.” Ovde se Potop ponovo koristi kao tip i upozorenje velikog nadolaze}eg svetskog razaranja i suda kada }e se “dani ~ove~iji” zavr{iti i kada “dan Gospodnji” dolazi. Ali, prorok zami{lja vreme kada se, zbog o~igledno dugog ka{njenja, “obe}anje dolaska Njegova” ne}e smatrati za ozbiljno. Posta}e predmet intelektualnog podsmeha. Bi}e o~igledno “misle}im ljudima” u tom vremenu da velika natprirodna Bo`ja intervencija u svetu, kako je Isus obe}ao, nau~no ne dolazi u obzir. To bi bilo ~udo, a ~uda protivre~e prirodnom zakonu. A kako mi znamo da ~uda i bo`anska intervencija protivre~e prirodnom zakonu? Za{to, naravno, zato {to na{e iskustvo pokazuje, a na{a filozofija pretpostavlja da “sve stoji tako od po~etka stvorenja”. To je ono {to zovemo na{ “princip uniformizma” koji tvrdi da se sve stvari, ~ak i od najranijih po~etaka mogu objasniti u su{tini na osnovu sada{njih procesa i stopa. ^ak se i samo stvaranje u osnovi ne razlikuje od sada{njih uslova, po{to se smatra da su ti procesi delovali ~ak i od “po~etka stvaranja”. Nema mesta za bilo kakvo ~udo ili bo`ansku intervenciju u na{oj kosmologiji; prema tome, koncept budu}e Bo`je intervencije u svetskom sudu i pro~i{}enju je jednostavno naivan. Ili oni, bar tako ka`u. “Jer... navalice ne}e da znaju” dve stvari. Jedna je istinsko Stvaranje. Nebesa i zemlja su ustanovljeni “Bo`jom re~i” a ne uniformisti~kim procesima. Drugo, prva nebesa (to jest, atmosfersko nebo) i prva zemlja su nestali, po{to su bili “vodom potopljeni”. Prepoznavanje ta dva velika istorijska doga|aja bi trenutno ozna~ilo pogre{nim veliki sistem evolucionog panteizma. Ti doga|aji progla{avaju, kao sa vrha planine, ~injenicu o li~nom Tvorcu - Bogu, `ivotno i direktno zabrinutim za svoje stvaranje, ~ije }e “duge patnje” jednog dana i{~eznuti i koji }e zatim doneti kraj ovoj sada{njoj zemlji. Kao {to smo videli, dokazi o realnosti tih velikih doga|aja, Stvaranja i Potopa, su toliko mo}ni i jasni da je samo “voljno neznanje” ono koje je slepo za njih, prema Bibliji. Tako Stvaranje (kako je potvr|eno ne samo Biblijom, ve} i sa dva velika zakona termodinamike) i Potop, kako je zapisano u ljudskim istorijama i ste337

nama Zemlje, sa~injavaju nau~nu negaciju svih filozofija i religija skoncentrisanih na ~oveka, onima koji su voljni da ih prihvate takvim kakvi su. A, po biblijskom piscu, postoji veliki i kona~ni li~ni izazov u tom svedo~anstvu. ^oveku ~ija je vera usmerena ka samom sebi ili svom odre|enom dru{tvu, koji se oslanja na sopstveni rad za bilo kakvo spasenje kakvo tra`i, poruka je pozivanje na “iskupljenje” dok jo{ ima vremena, po{to nas “Gospod trpi, jer ne}e da ko pogine”. Opomena ljudima je, kako je zapisana u 2. Petrovoj 3,11: “Kad }e se dakle ovo sve raskopati, kakvim treba vama biti u svetom `ivljenju i pobo`nosti.” I kona~na re~, kako je data u poslednjim stihovima poglavlja, 2. Petrove 3,17,18: “A vi dakle, ljubazni, znaju}i unapred, ~uvajte se da prevarom bezakonika ne budete odvedeni s njima, i ne otpadnete od svoje tvr|e; nego napredujte u blagodati i u poznanju Gospoda na{ega i Spasa Isusa Hrista. Njemu slava i sad i u ve~na vremena. Amin.”

Literatura

1. L. T. Aldrich, “Measurments of Radioactive Ages of Rocks,” Science, Vol. 123, May 18, 1956, p. 871. 2. Ibid. Gordon Gastil je nedavno podsetio svoje kolege: “Poku{aji da se izmeri starost minerala su zapo~eli odmah posle otkri}a prirodne fisije. Tokom svake decenije od tada, analiti~ari su odbacivali ve}inu odre|ivanja starosti koja su izvr{ena u prethodnoj.” (“The Distribution of Mineral Dates in Time and Space,” American Journal of Science, Vol. 258, Jan. 1960, p. 4). 3. Adolph Knopf, “Measuring Geologic Time,” Scientific Monthly, November 1957, Vol. 85, p. 230. 4. Me|utim, prepoznavanje navodne kontaminacije obi~nim olovom zavisi od registrovanja olova atomske te`ine 204 u mineralu. Ruda olova sadr`i malu koli~inu tog izotopa zajedno sa ve}im ali promenljivim koli~inama atomskih te`ina 206, 207 i 208. Svaki od ovih izotopa mo`e da nastane i radiogeno. Me|utim, veoma zna~ajnu koli~inu olova-204 je prili~no te{ko odrediti precizno. Kako G. R. Tilton isti~e: “Treba se uvideti da je koli~ina Pb-204 najmanje precizno poznata od svih koli~ina izotopa za olovo.” (“Interpretation of Lead-Age Discrepancies,” Transactions, American Geophysical Union, Vol. 37, April 1956, p. 225.). 5. Otto Hahn, “Radioactive Methods for Geologic and Biologic Age Determinations,” Scientific Monthly, Vol. 82, May 1956, p. 258. 6. M. R. Klepper and D. G. Wyant, Notes on the Geology of Uranium, U. S. Geological Survey Bulletin 1046-F, 1957, p. 93. 7. Henry Faul, Nuclear Geology (New York, John Wiley & Sons, 1954), p. 282. 8. Faul, op. cit., p. 294. 9. L. H. Ahrens: “Radioactive Methods for Determining Geologic Age,” u Physics and Chemistry of the Earth, urednik Ahrens, Rankama, & Runcorn, (New York, McGraw-Hill, 1956, pp. 49-50). 10. Faul, op. cit., p. 295. 11. R. M. Farquhar and R. D. Russel: “Anomalous Leads from the Upper Great Lakes Region of Ontario,” Transactions, American Geophysical Union, Vol. 38, August 1957, p. 552. 12. R. L. Stanton and R. D. Russel: “Anomalous Leads and the Emplacement of Lead Sulfide Ores,” Economic Geology, Vol. 54, June-July 1959, p. 606. 13. R. W. Boyle: “Some Geochemical Considerations on Lead Isotope Dating of Lead Deposits,” Economic Geology, Vol. 54, Jan-Feb. 1959, p. 133. 14. Harrison Brown: “The Age of the Solar System,” Scientific American, Vol. 196, April 1957, p. 86. 15. C. Patterson, G. Tilton, and M. Inghram: “Age of the Earth,” Science, Vol. 121, January 21, 1955, p. 74.

338

16. Boyle, op. cit., p. 135. 17. L. T. Aldrich: “Measurement of Radioactive Ages of Rocks,” Science, Vol. 123, May 18, 1956, p. 872. 18. Henry Faul: Nuclear Geology (New York, John Wiley & Sons, 1954), p. 295. 19. Ibid. 20. Adolph Knopf: “Measuring Geologic Time,” Scientific Monthly, Vol. 85, Nov. 1957, p. 228. 21. Kalervo Rankama: Isotope Geology (New York, McGraw-Hill, 1954), p. 379. 22. National Research Council: “Report of the Committee on the Measurment of Geologic Time,” 1957, p. 4. 23. Otto Hahn: “Radioactive Methods,” Scientific Monthly, Vol. 82, May 1956, p. 261. 24. L. H. Ahrens: Physics & Chemistry of the Earth (New York, McGraw-Hill, 1956), p. 54. 25. Hahn, op. cit., p. 262. 26. G. W. Wetherill: “Radioactivity of Potassium and Geologic Time,” Science, Vol. 126, September 20, 1957, p. 545. 27. Ibid., p. 549. 28. Otto Hahn, op. cit., p. 261. 29. Vidi strane 218-19, 223-24, i 232-35. 30. Jedinstvenost stvaranja Adama i Eve je nagla{ena u Novom zavetu: “Jer je Adam najpre sazdan, pa onda Eva” (1. Timotiju 2,13), “...Jer nije mu` od `ene nego `ena od mu`a” (1. Korin}anima 11,8). Sli~no tome, ve}ina biblijskih ~uda isti~e pravu kreativnu aktivnost, u kojoj je vremenski faktor veoma kompresovan: na primer, preobra`aj vode u vino (Jovan 2,10), drugim re~ima, stvaranje “izgleda starosti”. 31. Zanimljivo je napomenuti da Petar, kada govori o trajanju Zemljine istorije, nagla{ava kao zna~ajnu ~injenicu da je: “Jedan dan pred Gospodom kao hiljada godina” (2. Petrova 3,8), nagla{avaju}i time Bo`ju prirodu koja prevazilazi vreme. Ipak biblijsko otkrivenje stvarne ljudske i Zemljine istorije ukazuje na relativno kratkotrajno postojanje, po~inju}i tek pre nekih {est hiljada godina. 32. Henry Faul: Nuclear Geology, p. 10. 33. Ibid. 34. David B. Beard: “The Atomic Nucleus,” American Scientist, Vol. 45, Sept. 1957, p. 342. 35. George Gamow: “The Exclusion Principle,” Scientific American, Vol. 201, July 1959, p. 86. 36. George Gamow: Matter, Earth, and Sky (Englewood Cliffs, N. J., Prentice-Hall, Inc., 1958), pp. 341-342. 37. Prema tome: “Uop{teno gledano, mo`e se re}i da je ta verovatno}a ve}a, {to je ve}a energija alfa ~estice u odnosu na vrh barijere, i {to je manja ‘debljina‘ barijere na mestu koje odgovara datoj vrednosti energije... Sledi, prema tome, da {to je ve}a energija alfa ~estice u radioaktivnom atomu, verovatnije je da }e se na}i van jezgra.” (Samuel Glasstone: Sourcebook on Atomic Energy, 2nd Ed., New York, D. Van Nostrand & Co., 1958, pp. 173-174). 38. George Gamow: Matter, Earth, and Sky, 1958, p. 330. 39. Arthur Beiser: “Where Do Cosmic Rays Come From?”, Scientific Monthly, Vol. 77, August 1953, p. 76. 40. Ibid., p. 76. 41. Samuel Glasstone: Sourcebook on Atomic Energy (2nd Ed., New York, Van Nostrand, 1958), p. 562. 42. Nisu samo astrofizi~ari zainterisovani za superenergetske ~estice kosmi~kog zra~enja. Istra`iva~i osnovnog sastava materije bi veoma voleli da znaju {ta se de{ava kada jedna od tih ~estica pogodi jezgro atoma... Eksperimenti na ni`im energijama, kakve su dostupne u postoje}im akceleratorima, ne daju nikakav nagove{taj o materiji na fantasti~no visokim energijama o kojima smo govorili.” (Bruno Rossi: “High-Energy Cosmic Rays,” Scientific American, Vol. 201, Nov. 1959, p. 145). 43. Pretpostavljena sredina bi verovatno proizvela niz nuklearnih transmutacija pored ubrzavanja raspada urana, torijuma, itd. Razli~iti elementi u svakom nizu raspada bi tako|e bili pogo|eni. Prema tome, nije strogo ta~no govoriti o jednostavnom porastu stope raspada kao rezultatu takve sredine. Me|utim, ukupni efekat je isti... to jest, pove}anje odnosa “potoma~kih” u odnosu na “roditeljske” elemente u svakom nizu. 44. Hugh Odishaw: “International Geophisical Year,” Science, Vol. 128, December 26, 1958, p. 1609. 45. James A. Van Allen, Carl E. McIlwain, and George H. Ludwig: “Radiation Observations with Satellite 1958E*,” Journal of Geophysical Research, Vol. 64, March 1959, p. 271.

339

46. James A. Van Allen: “Radiation Belts Around the Earth,” Scientific American, Vol. 200, March 1959, p. 44. 47. Visoko radioaktivna sredina kao {to je pretpostavljena je mogla, pored ubrzanja raspada odre|enih elemenata, da formira ve{ta~ke radioaktivne elemente, sa razli~itim stopama raspada. ^injenica da oni nisu na|eni u prirodi mo`e da zna~i ili da oni jednostavno jo{ uvek nisu prona|eni, ili da su njihove po~etne stope raspada tako|e bile vi{e nego danas i da su do sada nestali. Samo elementi sa veoma dugim vremenom poluraspada su pre`iveli periode ubrzanog raspada. 48. Harrison Brown: “The Age of the Solar System,” Scientific American, Vol. 196, April 1957, p. 82. 49. O. B. Muench: “Determining Geologic Age from Radioactivity,” Scientific Monthly, Vol. 71, November 1950, p. 300. 50. Lt. T. Aldrich: “Measurment of Radioactive Ages of Rocks,” Science, Vol. 123, May 18, 1956, p. 871. 51. Po{to uran i torijum imaju nizove raspada koji se sastoje od nekoliko razli~itih elemenata, od kojih svaki ima razli~ito vreme poluraspada, pretpostavka o jednostavnom srazmernom porastu je pojednostavljenje. Rezultuju}i porast svakog odnosa potomak-roditelj mo`da nije sasvim u skladu sa na{om pretpostavkom ali bi morao to da bude bar kvalitativno. 52. Ovoj raspravi nije namera da bude ta~no izlaganje prora~una starosti na osnovu radioaktivnosti; odnos je matemati~ki slo`eniji od direktne srazmere pretpostavljene za ilustraciju. Svejedno, opisani principi su u velikoj meri primenljivi na stvarni odnos. 53. A. F. Kovarik, u The Age of the Earth, Adolph Knoph, urednik, Bulletin 80, National Research Council, 1931, p. 107. 54. Roy M. Allen: “The Evaluation of Radioactive Evidence on the Age of the Earth,” Journal of the American Scientific Affiliation (December 1952), p. 18. 55. Kalervo Rankama: Isotope Geology (New York, McGraw-Hill, 1954), p. 109. 56. Arthur Holmes, u The Age of the Earth, Adolph Knopf, urednik, Bulletin 80, National Research Council, 1931, p. 431. 57. Adolph Knopf, “Measuring Geologic Time,” Scientific Monthly, Vol. 85, November 1957, p. 227. 58. Knopf, op. cit., p. 234. 59. Ibid. Novija merenja ovog materijala, koja su izvr{ili D`. C. Kob (J. C. Cobb) i D`. L. Kalp (J. L. Kulp), ukazuju da “pripremna ispitivanja curenja radona pokazuju da je gubitak radona na sobnoj temperaturi manjeg reda veli~ine nego {to je neophodno da bi se objasnilo neslaganje” (“Age of the Swedish Kolm,” Bulletin of the Geological Society of America, Vol. 68, Dec. 1957, p. 1711). 60. Henry Faul: “Geologic Time Scale,” Bulletin, Geological Society of America, Vol. 71, May 1960, p. 640. 61. Knopf, op. cit., p. 228. 62. Curt Teichert: “Some Biostratigraphical Concepts,” Bulletin of the Geological Society of America, Vol. 69, January 1958, p. 102. Henry Faul ka`e: “Kada danas poku{amo da konstrui{emo vremensku skalu razumnim izvo|enjem na osnovu ovoga, postaje o~igledno da je dostupnih podataka previ{e malo, da su oni oskudni i nedosledni” (op. cit., p. 642). 63. Me|utim, Henri Faul ka`e: “K/Ar i Rb/Sr odre|ivanja na dubinskim stenama paleozojske ere skoro uvek daju starosti koje su ve}e od starosti predvi|enih na osnovu trenutno prihva}ene vremenske skale... Rezultati pokazuju da mo`e da po~ne da se misli o sasvim drasti~nom preispitivanju paleozojske vremenske skale” (American Geophysical Union Program Abstracts, May 1959, p. 42). 64. Henry Faul: Nuclear Geology (New York, John Wiley & Sons, 1954), p. 297. 65. T. S. Jacobsen: Review of “Space, Time, and Creation,” by M. K. Munitz, koja se pojavila u Science, Vol. 128, September 5, 1958, p. 527. 66. Parry Moon and Domina Eberle Spencer: “Binary Stars and the Velocity of Light,” Journal of the Optical Society of America, Vol. 43, August 1953, p. 639. 67. Ibid., p. 635. 68. Serge A. Korff: “The Origin and Implications of the Cosmic Radiation,” American Scientist, Vol. 45, September 1957, p. 298. 69. J. L. Kulp: “The Carbon 14 Method of Age Determination,” Scientific Monthly, Vol. 75, November 1952, p. 261. 70. W. F. Libby: “Radiocarbon Dating,” American Scientist, Vol. 44, January 1956, p. 107. 71. Charles B. Hunt: “Radiocarbon Dating in the Light of Stratigraphy and Weathering Processes,” Scientific Monthly, Vol. 81, November 1955, p. 240.

340

72. Ernst Antevs: “Geological Tests of the Varve and Radiocarbon Chronologies,” Journal of Geology, March 1957, p. 129. 73. F. Johnson, J. R. Arnold, and R. F. Flint: “Radiocarbon Dating,” Science, Vol. 125, February 8, 1957, p. 240. 74. H. R. Brannon, A. C. Daughtry, D. Perry, W. W. Whitaker, and M. Williams: “Radiocarbon Evidence on the Dilution of Atmospheric & Oceanic Carbon,” Transactions, American Geophysical Union, Vol. 38, October, 1957, p. 650. 75. H. deVries and H. T. Waterbolk: “Groningen Radiocarbon Dates III,” Science, Vol. 128, December 19, 1958, p. 1551. 76. Jo{ jedan zna~ajan izvor gre{ke je pretpostavljena savremena procena, o po~etnoj koncentraciji radioktivnog ugljenika u materijalu, koja mo`e biti prili~no razbla`ena starim ugljenikom u sredini u vreme kada je organizam `iveo, ~ime se dobija prevelika starost prora~unata na osnovu radioaktivnog ugljenika. “Bilo kakva gre{ka u izboru vrednosti savremene procene proizvodi gre{ku u starosti radioaktivnog ugljenika... Gre{ka u starosti je pribli`no 80 godina za gre{ku u savremenoj proceni od jednog procenta i srazmerno je ve}a za ve}e gre{ke u savremenoj proceni”. (W. W. Whitaker, S. Valastro, Jr., and Milton Williams, “The Climatic Factor in the Radiocarbon Content of Woods,” Journal of Geophysical Research, Vol. 64, August 1959, p. 1023). 77. Serge A. Korff: “Effects of the Cosmic Radiation on Terrestial Isotope Distribution,” Transactions, American Geophysical Union, Vol. 35, February 1954, p. 105. 78. Gilbert N. Plass: “Carbon Dioxide and the Climate,” American Scientist, Vol. 44, July 1956, p. 314. 79. W. F. Libby: Radiocarbon Dating (Chicago, University of Chicago Press, 1955), p. 7. 80. G. P. Kuiper: “Origin, Age, and Possible Ultimate Fate of the Earth,” u The Earth and Its Atmosphere, D. R. Bates, Ed. (New York, Basic Books, Inc., 1957), p. 14-16. 81. Isaac Asimov: “14 Million Tons of Dust Per Year,” Science Digest, Vol. 45, Jan. 1959, p. 34. Pettersson potvr|uje to: “Ako meteorska pra{ina pada istom stopom kao pra{ina stvorena eksplozijom indonezijskog vulkana Krakatau 1883. godine, onda moji podaci ukazuju da je koli~ina meteorske pra{ine koja svake godine pada na zemlju 14 miliona tona.” )”Cosmic Spherules and Meteoritic Dust,” Scientific American, Vol. 202, February 1960, p. 132). 82. Ibid., p. 35. 83. F. L. Whipple, u Advances in Geophysics (Academic Press, Inc., 1952), p. 131. 84. Pettersson, op. cit., p. 132. 85. Isaac Asimov, op. cit., p. 35. 86. D. Ter Haar: “The Age of the Universe,” Scientific Monthly, Vol. 77, October 1953, p. 177. 87. G. P. Kuiper, op. cit., p. 15. 88. L. H. Ahrens: “Radioactive Methods for Determining Geological Age,” u Physics and Chemistry of the Earth (New York, McGraw-Hill, 1956), p. 60. 89. Ralph Stair: “Tektites and the Lost Planet,” Scientific Monthly, Vol. 83, July 1956, p. 4. 90. Virgil E. Barnes: “Tektites,” Geotimes, Vol. I, No. 12, 1957, p. 6. 91. Ralph Stair, op. cit., p. 11. 92. W. H. Twenhofel: Principles of Sedimentation (2nd Ed., New York, McGraw-Hill, 1950), p. 144. 93. Fred L. Whipple: “Comets,” u The New Astronomy (New York, Simon and Schuster, 1955), p. 207. 94. Fred Hoyle: Frontiers of Astronomy (Harper and Brothers, New York, 1955), p. 11. 95. Whipple: op. cit., p. 201-202. Vidi Tako|e L. F. Biermann and Rhea List: “The Tails of Comets,” Scientific American, Vol. 199, October 1958, p. 44. 96. G. E. Hutchinson: “Marginalia,” American Scientist, Vol. 35, January, 1947, p. 118. 97. D. R. Bates: “Composition and Structure of the Atmosphere,” u The Earth and Its Atmosphere (New York, Basic Books, Inc., 1957), p. 107. 98. A. S. Pearse and Gordon Gunter: “Salinity,” Ch. 7 u Treatise on Marine Ecology and Paleoecology, Vol. I, Geological Society of America Memoir 67, 1957, Tables I, II. Natrijum i hlor se naravno javljaju u mnogim drugim jedinjenjima okeana pored natrijum-hlorida. 99. Ibid. 100. Sir Cyril S. Fox: Water (New York, Philosophical Library, 1952), p. xx. 101. Harold F. Blum: Time's Arrow and Evolution (Princeton, N. J., Princeton University Press, 1951), p. 53. 102. Sir Cyril S. Fox, op. cit., p. 27. 103. Druge hemikalije u okeanu daju jo{ manje procene starosti, kada se prora~unaju na sli~noj osnovi. Vidi, za op{irniju raspravu o ovom predmetu, knjigu D. J. Whitney: How Old Is the

341

Earth? (Malverne, N. Y., Christian Evidence League, n. d.). Tako|e, od istog autora, The Face of the Deep (New York, Vantage Press, 1955), p. 27-36). 104. G. Evelyn Hutchinson: “Future of Marine Paleoecology,” u Treatise on Marine Ecology and Paleoecology, Vol. II, Geological Society of America Memoir 67, 1957, p. 684. 105. C. S. Fox, loc. cit. 106. U vezi sa salinitetom okeana, neki pisci su zamislili navodnu pote{ko}u sa zapisom Potopa, govore}i da bi me{anje slane i slatke vode u op{tem Potopu bilo kobno za morske organizme naviknute na slanu vodu i za re~ne ribe naviknute na slatku vodu. Sigurno je da je ogroman broj vodenih organizama nastradao u Potopu, ali nema razloga da se pretpostavi da je promena bila dovoljno brza ili dovoljno o{tra da bi spre~ila prilago|avanje bar nekih jedinki svake grupe na svoju izmenjenu sredinu. Promena tokom Potopa bi, barem izvesno vreme, predstavljala smanjenje saliniteta ve}ine voda i, kako Blek isti~e: “Ganter (Gunter) (1942) je prona{ao da je za svaku slatkovodnu ribu koja je ulovljena u morskoj vodi u Severnoj Americi, devet vrsta morskih riba ulovljeno u slatkoj vodi. Izgleda da je ribama lak{e da se prilagode na vi{ak vode nego na vi{ak soli” (Virginia S. Black, u The Physiology of Fishes, New York, Academic Press, 1957, p. 195). Zanimljiva napomena u ~asopisu Science (Vol. 121, May 27, 1955) opisuje ajkule i testera~e, morske organizme, prona|ene u slatkovodnom planinskom jezeru 30 km unutar kopna i 150 m iznad nivoa mora u zapadnoj holandskoj Novoj Gvineji. Sve ribe moraju biti prilagodljive bar na izvestan opseg saliniteta, tako da nije nerazumno da bi neke jedinke svake stvorene vrste mogle da pre`ive postepeno me{anje voda i postepenu promenu saliniteta tokom i posle Potopa. 107. Carl Fries, Jr.: “Volumes and Weights of Pyroclastic Material, Lava, and Water Erupted by Paricutin Volcano, Michoacan, Mexico,” Transactions, American Geophysical Union, Vol. 34, August 1953, p. 615. 108. Gary Webster: “Volcanoes: Nature's Blast Furnaces,” Science Digest, Vol. 42, November 1957, p. 7. 109. Donekle sli~na analiza je postala osnov za sada {iroko prihva}eno gledi{te me|u geolozima da je okean zaista nastao upravo ovom metodom. Vidi W. W. Rubey: “Geologic History of Sea Water,” Bulletin, Geological Society of America, Vol. 62, pp. 1111ff. Me|utim, zbog iznetih razloga, verujemo da su Rubi i ostali veoma precenili obuhva}eno vreme. 110. J. Tuzo Wilson: “Geophysics and Continental Growth,” American Scientist, Vol. 47, March 1959, p. 14. 111. Ibid. 112. Fries, op. cit., p. 611. 113. Vidi 1. Knjiga Mojsijeva 11. 114. R. F. Flint: Glacial and Pleistocene Geology (New York, Wiley, 1957), p. 292. 115. Edmund Schulman: “Longevity Under Adversity in Conifers,” Science, Vol. 119, March 26, 1934, p. 399. Naravno, nije iznet nikakav stvaran dokaz za katastrofu, ve} samo izuzetno odsustvo dokaza za bilo kakvo drve}e iz generacije koja prethodi onima koje danas rastu. 116. Edmund Schulman: “Bristlecone Pine, Oldest Living Thing,” National Geographic Magazine, Vol. 113, March 1958, p. 355 117. Hans Helbaek: “Domestication of Food Plants in the Old World,” Science, Vol. 130, August 14, 1959, p. 365. 118. H. R. Hall: ~lanak, “Egypt: Archaeology” u Encyclopedia Britannica, 1956, p. 37, Vol. 8. 119. George A. Barton: Archaeology and the Bible (Philadelphia, American Sunday School Union, 1941), p. 11. 120. S. N. Kramer: “The Sumerians,” Scientific American, Vol. 197, October 1957, p. 72. 121. W. F. Albright: “Recent Discoveries in Bible Lands,” ~lanak u Young's Analytical Concordance, (New York, Funk & Wangals, 1955), p. 30. 122. Paul Thieme: “The Indo-European Language,” Scientific American, Vol. 199, October 1958, p. 74. 123. J. Troels-Smith: “Neolithic Period in Switzerland and Denmark,” Science, Vol. 124, Nov. 2, 1956, p. 879. 124. Ralph Linton: The Tree of Culture (New York, Alfred A. Knopf Publishing Company, 1955), p. 520. 125. Period jo{ uvek neodre|enog trajanja le`i izme|u Potopa, razdvajanja ljudi u Vavilonu, i ovih po~etaka tokom zabele`ene istorije. Vidi 1. Knjiga Mojsijeva 11. 126. Sir Charles Darwin: “Population Problems,” Bulletin of the Atomic Scientist, Vol. 114, October 1958, p. 322. 127. Warren Weaver: “People, Energy, and Food,” Scientific Monthly, Vol. 78, June 1954, p. 359.

342

128. Robert C. Cook: “The Population Bomb,” Bulletin of the Atomic Scientist, Vol. 12, October 1956, p. 296. 129. Philip M. Hauser, direktor odseka za sociologiju na Univerzitetu u ^ikagu, nedavno je istakao: “Svetski populacioni rast je iznosio u proseku 1 procenat godi{nje izme|u 1930. i 1940... 100 ljudi koji bi se umno`avali pri stopi od 1 procenta godi{nje, ne tokom perioda od 200.000 do 1 milion godina ~ovekovog boravka na ovoj planeti, ve} tokom samo 5.000 godina ljudske istorije, proizvelo bi savremenu populaciju od 2,7 milijarde ljudi.” (“Demographic Dimensions of World Politics,” Science, Vol. 131, June 3, 1960, p. 1641). 130. Austin M. Brues: “Somatic Effects of Radiation,” Bulletin of the Atomic Scientists, Vol. 14, January 1958, pp. 13-14. 131. Shields Warren: “Radiation and the Human Body,” Scientific Monthly, Vol. 84, January 1957, p. 5. 132. George W. Beadle: “Ionizing Radiation and the Citizen,” Scientific American, Vol. 201, September 1959, p. 224. 133. H. J. Muller: “Radiation Damage to the Genetic Material,” American Scientist, Vol. 38, January 1950, p. 38. 134. James F. Crow: “Genetic Effects of Radiation,” Bulletin of the Atomic Scientists, Vol. 14, January 1958, pp. 19-20. 135. H. J. Muller, op. cit., p. 35. 136. J. F. Crow, op. cit., p. 20. Krou ka`e na drugom mestu: “Proces mutacije tako|e proizvodi lo{e prilago|ene tipove. Rezultat je smanjenje prose~ne adaptivne vrednosti populacije, cena koju bespolne vrste, kao i one koje se razmno`avaju polno, pla}aju za privilegiju evolucije” (“Ionizing Radiation and Evolution”, Scientific American, Vol. 201, September 1959, p. 156). 137. Committee on Genetic Effects of Atomic Radiation: “Genetic Effects of Atomic Radiation,” Science, Vol. 123, June 29, 1956, p. 1159. 138. Drugi predlo`eni razlozi za opadanje dugove~nosti su promene u ishrani i ukr{tanje u srodstvu. Vidi Arthur Custance: Longevity in Antiquity. Doorway Papers, No. 2, privatno od{tampano, Ottawa, 1957. 139. Ibid., p. 1160. 140. B. Peters: “Progress in Cosmic Ray Research Since 1947,” Journal of Geophysical Research, Vol. 64, February 1959, p. 156. 141. F. J. Pettijohn: Sedimentary Rocks (2nd ed. New York: Harper, 1957), p. 688. 142. J. L. Kulp: “Flood Geology,” Journal, American Scientific Affiliation, Jan. 1950, p. 4. 143. W. C. Krumbein & L. L. Sloss: Stratigraphy and Sedimentation, (San Francisco, Freeman, 1951), p. 217. 144. W. H. Twenhofel: Principles of Sedimentation, (2nd Ed., New York, McGraw-Hill, 1950), p. 279. 145. Z. L. Sujkowski: “Diagenesis,” Bulletin, American Association of Petroleum Geologists, Vol. 42, November 1958, p. 2694. 146. Ibid., p. 2697. 147. F. J. Pettijohn: Sedimentary Rocks, pp. 656, 659. 148. Ph. H. Kuenen: Marine Geology, (New York, Wiley, 1950), p. 421. 149. H. S. Ladd: “Paleoecological Evidence,” Ch. 2 u Treatise on Marine Ecology and Paleoecology, Geological Society of America Memoir 67, Vol. 2, 1957, p. 35. 150. Edwin L. Hamilton: “The Last Geographic Frontier: the Sea Floor,” Scientific Monthly, Vol. 85, Dec. 1957, p. 296. 151. Ibid., p. 311. 152. R. W. Kolbe: “Fresh-Water Diatoms from Atlantic Deep-Sea Sediments,” Science, Vol. 126, November 22, 1957, p. 1053. 153. E. L. Hamilton, op. cit., p. 298. 154. Parker D. Trask: Recent Marine Sediments, (Tulsa, 2nd Ed., Society of Economic Paleontologists and Mineralogists, 1955), p. xix. 155. R. W. Kolbe: “Turbidity Currents and Displaced Fresh-Water Diatoms,” Science, Vol. 127, June 1958, p. 1505. 156. Kenneth K. Landes: “Illogical Geology,” Geotimes, Vol. III, March 1959, p. 19. 157. F. H. Lahee: Field Geology (5th ed., New York, McGraw-Hill, 1952), pp. 190-191. 158. Ibid., p. 192. 159. F. J. Pettijohn: op. cit., p. 480. 160. W. H. Twenhofel: op. cit., pp. 501-502. 161. Ibid., p. 504.

343

162. F. J. Pettijohn: op. cit., p. 484. 163. Ibid., pp. 484-485. 164. Ibid., p. 483. 165. Konrad B. Krauskopf: Review of Ozeane Salzlagerstatten, by Hermann Borchert, (Berlin, Borntraeger, 1959), Science, Vol. 130, July 17, 1959, p. 156. 166. John T. Greensmith: “The Status and Nomenclature of Stratified Evaporites,” American Journal of Science, Vol. 255, October 1957, p. 593. 167. Wm. D. Thornbury, op. cit., p. 338. 168. Charles E. Hendrix: The Cave Book (Revere, Mass.: Earth Science Publ. Co., 1950), p. 26. 169. J. L. Kulp: “Flood Geology,” Journal of the American Scientific Affiliation, January 1950, p. 10. 170. C. A. Arnold: An Introduction to Paleobotany (New York, McGraw-Hill, 1947), p. 24. 171. W. J. Miller: An Introduction to Historical Geology (New York, Van Nostrand, 1952, p. 485. 172. F. J. Pettijohn: op. cit., p. 163. 173. W. D. Thornbury: Principles of Geomorphology (New York, Wiley, 1954), p. 404. 174. R. F. Flint: Glacial and Pleistocene Geology (New York, Wiley, 1957), p. 297. 175. R. F. Flint: Glacial Geology and the Pleistocene Epoch (New York, Wiley, 1947), p. 397. 176. Adolph Knopf, “Time in Earth History,” u Genetics, Paleontology, and Evolution, ed. by Jepsen, Mayr, and Simpson, (Princeton, N. J., Princeton Univ. Press, 1949), p. 4. 177. W. H. Bradley: “The Varves and Climate of the Green River Epoch,” U. S. Geological Survey Professional Paper 158, 1929, pp. 87-110. 178. F. L. Hartley and C. R. Brinegar: “Oil Shale and Bituminous Sand,” Scientific Monthly, Vol. 84, June 1957, p. 276. 179. W. J. Miller: An Introduction to Historical Geology (New York, Van Nostrand, 1952), p. 366. 180. W. H. Bradley, op. cit. 181. W. C. Krumbein and L. L. Sloss: Stratigraphy and Sedimentation (San Francisco, W. H. Freeman and Co., 1951), p. 204. 182. R. L. Handy: Screenings from the Soil Research Lab, objavila Iowa Engineering Experiment Station, Ames, Iowa, Vol. 3, Mar.-April, 1959, p. 4. 183. Charles Milton: “Green River Mineralogy,” Geochemical News, 1959. Za detaljnu analizu minerala u ovoj formaciji, vidi Charles Milton and H. P. Eugster, “Green River Mineral Assemblages,” u Researches in Geochemistry, ed. by Philip H. Abelson (New York, Wiley, 1959), pp. 118-150. 184. J. R. Vallentyne: “A Laboratory Study of the Formation of Sediment Bands,” American Journal of Science, Vol. 253, Sept. 1955, p. 550. 185. Parke A. Dickey: “100 Years of Oil Geology,” Geotimes, Vol. III, No. 6, 1959, p. 6. 186. R. D. Sloan: “The Future of the Exploration Geologist,” Geotimes, Vol. III, No. 1, 1958, p. 6. 187. E. G. Baker: “Origin and Migration of Oil,” Science, Vol. 129, April 3, 1959, p. 871. 188. A. I. Levorsen: Geology of Petroleum (San Francisco, W. H. Freeman & Co., 1954), p. 476. 189. Levorsen, op. cit. 190. Walter H. Bucher: “International Responsibilities of Geologists,” Geotimes, Vol. I, No. 3, 1956, p. 6. 191. Ben B. Cox: “Transformation of Organic Material Into Petroleum Under Geological Conditions,” Bulletin, Amer. Assoc. Petroleum Geologists, Vol. 30, May 1946, p. 647. 192. Ibid. 193. P. V. Smith, Jr.: “The Occurrence of Hydrocarbons in Recent Sediments from the Gulf of Mexico,” Science, Vol. 116, October 24, 1952, pp. 437-439. 194. W. E. Hanson ka`e: “Iako ugljovodonici formiraju zna~ajan deo organskog udela sada{njih sedimenata, sirova nafta kakvu je znamo se nije formirala u tim sedimentima ~ak ni daleko izvan zone glavne bakterijske aktivnosti.” (“Some Chemical Aspects of Petroleum Genesis,” Research in Geochemistry, ed. by P. H. Abelson, New York, John Wiley and Sons, 1959, p. 114). 195. A. I. Levorsen: op. cit., pp. 523-524. 196. Ibid., p. 523. 197. Ibid., p. 476. 198. E. G. Baker: “Origin and Migration of Oil,” Science, Vol. 129, April 3, 1959, p. 874. 199. Ibid.

344

200. P. V. Smith, Jr.: “Occurrence of Hydrocarbons in Recent Sediments from the Gulf of Mexico,” Science, Vol. 116, October 24, 1952. p. 437. 201. A. I. Levorsen: op. cit., p. 524. 202. R. S. Walker & W. J. Walker: Origin and Nature of Ore Deposits, (Authors, Colorado Springs, 1956), p. viii. 203. O. D. von Engeln & K. E. Caster: op. cit., p. 163. 204. Walker and Walker, op. cit., p. 336. 205. C. C. Gillispie: “Lamarc and Darwin in the History of Science,” American Scientist, Vol. 46, December 1958, p. 397. 206. Na primer, C. D. Darlington, profesor botanike na Oksfordu, ka`e: “Dugujemo zahvalnost (Darvinu) da je svet po~eo da veruje u evoluciju; treba da budemo zahvalni i da ostanemo na tome... Ovde je teorija koja je oslobodila umove ljudi od ~ini sujeverja, jedne od najmo}nijih koja je ikada porobila ~ove~anstvo... Dugujemo Nastanku vrsta zbacivanje mita o Stvaranju...” (“The Origin of Darwinism,” Scientific American, Vol. 200, May 1959, pp. 60, 66). 207. R. B. Goldschmidt: “Evolution, as Viewed by One Geneticist,” American Scientist, Vol. 40, January 1952, p. 85. 208. G. G. Simpson: “Evolutionary Determinism and the Fossil Record,” Scientific Monthly, Vol. 71, October 1950, p. 264. 209. George Gaylord Simpson: “The World Into Which Darwin Led Us,” Science, Vol. 131, April 1, 1960, pp. 969, 973-974. 210. Associated Press Dispatch, November 27, 1959. 211. Za va`nu raspravu o uticaju evolucije na komunisti~ku i druge druge savremene filozofije, vidi Conway Zirkle: Evolution, Marxian Biology, and the Social Scene (Philadelphia, University of Pennsylvania Press, 1959, pp. 527). 212. Th. Dobzhansky: “Evolution at Work,” Science, Vol. 127, May 9, 1958, p. 1091. 213. Otto Ruhle: Karl Marx (New York, New Home Library, 1943), p. 366. 214. H. J. Muller: “Human Values in Relation to Evolution,” Science, Vol. 127, March 21, 1958, p. 629. 215. Adolph Grunbaum: “Science and Ideology,” Scientific Monthly, Vol. 79, July 1954, p. 18. 216. Will Durant: ~lanak “John Dewey,” u Encyclopedia Britannica, Vol. VII, 1956, p. 297. 217. John Dewey: “Evolution and Ethics,” The Monist, Vol. VIII (1897-1901), pre{tampano u Scientific Monthly, Vol. 78, February, 1954, p. 66. 218. Oscar Riddle: The Unleashing of Evolutionary Thought (New York, Vantage, 414 pp., 1955). 219. Vannevar Bush: “Science and Progress?”, American Scientist, Vol. 43, April 1955, p. 243. 220. Th. Dobzhansky: Genetics and the Origin of Species (New York, Columbia University Press, 1951), pp. 3, 4. 221. Th. Dobzhansky: “On Methods of Evolutionary Biology and Anthropology,” American Scientist, Vol. 45, December 1957, p. 385. 222. Gimnasti~ku logiku koja je sadr`ana u ovom tuma~enju mo`da nenamerno otkriva D`ejms F. Krou (James F. Crow), kada ka`e: “Op{ta slika o tome kako evoucija deluje je sada jasna. Osnovni sirovi materijal je mutirani gen. Me|u tim mutantima ve}ina }e biti {tetna, ali }e manji broj biti koristan. Ovu nekolicinu }e zadr`ati, kako je to Miler (Muller) nazvao, sito prirodnog odabiranja. Kako je britanski statisti~ar R. A. Fi{er (Fischer) rekao, prirodno odabiranje je 'mehanizam za stvaranje krajnje visokog nivoa neverovatno}e.' To je ~uveni Maksvelov (Maxwell) demon koji nadgleda nasumi~an proces mutacije. Uprkos jasno}i i jednostavnosti op{te ideje, detalji su slo`eni i nejasni”. (“Ionizing Radiation and Evolution,” Scientific American, Vol. 201, September 1959, p. 142). U pogledu “korisne manjine” mutacija, on kasnije ka`e: “Te{ko da se mo`e sumnjati da bi ~oveku bilo bolje kada bi imao ni`u stopu mutacije. Tvrdio bih, u na{em sada{njem neznanju, da bi idealna stopa za doglednu budu}nost bila nula.” (Ibid., p. 160). 223. Richard B. Goldschmidt: “An Introduction to a Popularized Symposium on Evolution,” Scientific Monthly, Vol. 77, October 1953, p. 184. Istorijski uspon unifomisti~ke geologije bio je neophodan prethodnik razvoju i prihvatanju evolucije. Loren Eiseley ka`e: “Darvin i Valas su bili Lajelova intelektualna deca. Obojica ne bi bili ono {to jesu bez Principa geologije kao vodi~a.” (“Charles Lyell,” Scientific American, Vol. 201, August 1959, p. 106.). 224. G. G. Simpson: The Major Features of Evolution (New York, Columbia U. Press, 1953), p. 360. 225. D. Dwight Davis: “Comparative Anatomy and the Evolution of Vertebrates” u Genetics, Paleontology and Evolution, ed. by Jepsen, Mayr and Simpson, (Princeton, N. J., Princeton University

345

Dodatak

Press, 1949), p. 74. Darvin se izvinjavao za nedostatke paleontolo{kih dokaza za evoluciju u svoje vreme, nadaju}i se da }e te praznine biti popunjene daljim terenskim istra`ivanjem fosila. Ali praznine su jo{ uvek tu, posle jo{ jednog veka intenzivnih paleontolo{kih istra`ivanja. Profesor geologije na Univerzitetu u Glazgovu ka`e: “Ne mora se vi{e izvinjavati za siroma{tvo fosilnog zapisa. Na neke na~ine je postao nezamislivo bogat, a otkri}a sti`u prebrzo da bi se integrisala... Fosilni zapis svejedno i dalje nastavlja da se sastoji iz praznina” (T. N. George: “Fossils in Evolutionary Perspective,” Science Progress, Vol. XLVIII, Jan. 1960, pp. 1, 3). 226. Ibid., p. 77. 227. C. A. Arnold: An Introduction to Paleobotany (New York, McGraw-Hill, 1947), p. 7.

Paleontologija i prokletstvo u Edemu UVOD

Ako je koncept Potopa, posle pojave ~oveka na Zemlji, te{ko pomiriti sa uniformisti~kom geologijom, mora se priznati da je biblijsko u~enje o Padu jo{ manje saglasno sa tom nau~nom hipotezom. Me|utim, postoji mnogo bli`a veza izme|u biblijskih u~enja o Padu i Potopu od proste ~injenice da se nijedno ne mo`e uskladiti sa uniformisti~kim gledi{tima o Zemljinoj istoriji. Stvarno zna~ajna veza izme|u njih se sastoji u obja{njenju koje op{ti Potop obezbe|uje za talo`enje fosilnih slojeva posle Adama; jer kada se jednom prave implikacije prokletstva iz Edema shvate, uvide}e se da se samo u okviru natprirodnog katastrofizma mo`e dati zadovoljavaju}e obja{njenje za te fosile. Da bi potpuno jasno razgrani~ili pitanje, doslovno tuma~enje Pada zahteva kao svoju posledicu temeljan biblijski katastrofizam; a u~enje o Potopu mo`e biti potpuno shva}eno samo u svetlu Pada i prokletstva iz Edema. Uniformisti~ka paleontologija, naravno, datira formiranje velikih fosilnih slojeva na vi{e stotina miliona godina pre pojave ~oveka na Zemlji. Ona pretpostavlja da su nebrojene milijarde `ivotinja iskusile prirodnu ili nasilnu smrt pre Pada Adama; da su mnoge va`ne grupe `ivotinja izumrle davno pre nego {to je Bog stvorio Adama da upravlja nad svakim `ivim stvorenjem; i da su davno pre prokletstva iz raja ogromna ~udovi{ta mesojedi, kao {to je bio Tiranosaurus, tumarali zemljom, komadaju}i svoje `rtve zastra{uju}im zubima, nalik na bode`e, i svojim kand`ama. Ali, kako takvo tuma~enje istorije `ivotinjskog carstva mo`e biti pomireno sa prvim poglavljima 1. Knjige Mojsijeve? Da li 1. Knjiga Mojsijeva, iskreno prou~ena u svetlu Novog Zaveta, dozvoljava vladavinu zuba i kand`i i smrti i razaranja pre Adamovog Pada? Ako ne, imamo jo{ razloga koji primoravaju na sumnju u uniformisti~ku {emu tuma~enja stena i u isto vreme veliko ohrabrenje za pronala`enje pravog obja{njenja u velikom Potopu opisanom u 1. Knjizi Mojsijevoj za fosilne formacije u Zemljinoj kori.

346

347

ANTROPOLOGIJA I PAD

Suo~eni sa tako jasnim odeljcima kao {to je Poslanica Rimljanima 5,1221 i 1. Poslanica Korin}anima 15,21-22, malo }e ko od onih koji prihvataju Bibliju za Bo`ju Re~ negirati da je Adamov greh i pad uveo duhovnu i fizi~ku smrt me|u ljudski rod. U ovom odeljku Poslanice Rimljanima saznajemo da “kroz jednog ~oveka do|e na svet greh, i kroz greh smrt, i tako smrt u|e u sve ljude, jer svi sagre{i{e... kroz greh jednoga pomre{e mnogi... jer za greh jednoga bi osu|enje... za greh jednoga carova smrt kroz jednoga... za greh jednoga do|e osu|enje na sve ljude... neposlu{anjem jednoga ~oveka posta{e mnogi gre{ni...” A ako se takvo biblijsko svedo~anstvo smatra nedovoljnim za razre{enje ovog pitanja, tako|e nam se ka`e u Poslanici Korin}anima da “kroz ~oveka bi smrt” i “po Adamu svi umiru”. Biblija dalje u~i da su svi ljudi potekli od jednog para (1. Mojsijeva 3,20: “Eva, zato {to je ona mati svima `ivima”; Dela 17,26: “U~inio je da od jedne krvi sav rod ~ove~iji `ivi po svemu licu zemaljskome”) i da je Bog direktno stvorio ta prva ljudska bi}a {to je potpuno suprotno bilo kakvom evolucionom razvoju ljudskog tela od `ivotinjskih oblika. Teisti~ki evolucionisti rado priznaju da je Bog direktno stvorio ljudsku du{u i duh. Ali i ne-evoluciono poreklo Adamovog tela se mo`e lako utvrditi na osnovu Biblije. Kao prvo, Isus je naveo da je “Onaj koji je u po~etku stvorio ~oveka, mu`a i `enu stvorio ih” (Matej 19,4, citat iz 1. Mojsijeve 1,27). Ali, zar ne bi navodni `ivotinjski preci ve} bili mu{ki i `enski? Kao drugo, 1. Knjiga Mojsijeva 2,21-23 jasno ukazuje da je Eva nastala od Adama, a ne od `ivotinjskog carstva nekim evolucionim procesom. To potvr|uje apostol Petar: “Nije mu` od `ene nego `ena od mu`a” (1. Korin}anima 11,8). Ako je Eva dobila svoje telo na ovaj ~isto natprirodan na~in od Adamovog rebra, za{to bi bilo ko pretpostavio evolucioni razvoj za Adamovo telo? Takvo gledi{te bi bilo potpuno nedosledno. Kao tre}e, Biblija u~i da je Adamovo telo na~injeno “od praha zemaljskoga” (1. Mojsijeva 2,7), a ne evolucijom od `ivotinjskih oblika. Luis Berkhof obja{njava: “Neki teolozi, u `elji da usklade u~enja Biblije sa teorijom evolucije, predla`u da se to mo`e protuma~iti tako da zna~i da je Bog formirao telo ~oveka od tela `ivotinja, {to je na kraju krajeva od pra{ine. Ali, to je sasvim neopravdano, jer se ne mo`e navesti razlog za{to bi pisac koristio op{ti izraz ‘od praha zemaljskoga‘ po{to je ve} opisao stvaranje `ivotinja i mogao je prema tome da bude precizniji. [tavi{e, takvo tuma~enje je tako|e isklju~eno izjavom u 1. Knjizi Mojsijevoj 3,19: ‘Sa znojem lica svojega je{}e{ hleb, dokle se ne vrati{ u zemlju od koje si uzet; jer si prah, i u prah }e{ se vratiti.‘ To svakako ne zna~i da }e se ~ovek vratiti u svoje pre|a{nje `ivotinjsko stanje. I zver i ~ovek se vra}aju u pra{inu. (Knjiga propovednikova 3,19-20) Kona~no, izri~ito nam se ka`e u 1. Korin}anima 15,39 da ‘Nije svako telo jedno telo, nego je drugo telo ~ove~ije, a drugo `ivotinjsko‘.”1 Kona~no, fraza “posta ~ovek du{a `iva” (1. Mojsijeva 2,7) ne mo`e da dozvoli misao o evolucionom razvoju. Jedan religiozni antropolog sumira ovaj argument na slede}i na~in: 348

“1. Knjiga Mojsijeva 1,21 navodi da je Bog stvorio svako ‘`ivo stvorenje‘ (hebrejski ‘nefe{ haja‘) koje `ivi u vodi, a stih 24 izjavljuje da “re~e Bog: neka zemlja pusti iz sebe du{e `ive” (‘nefe{ haja‘) ‘...zemaljske‘. Zatim 1. Knjiga Mojsijeva 2,7 izjavljuje: ‘A stvori Gospod Bog ~oveka... i posta ~ovek du{a `iva‘ (‘nefe{ haja‘) verovatno po prvi put. Na osnovu toga bi svakako izgledalo da ~ovek nije nastao od ve} postoje}e linije ‘nefe{ haja‘, ili `ivih stvorenja.”2 U svetlu ovog biblijskog otkrivenja u vezi nastanka Adama i Eve, biblijski religiozni ljudi moraju da insistiraju na su{tinskom jedinstvu3 i natprirodnom, ne-evolucionom stvaranju4 ljudskog roda. U suprotnom, ne bi moglo da postoji tako ne{to kao {to je ljudski greh ili ve~no spasenje (Rimljanima 6,23; Jevrejima 2,9.14; 1. Jovanova 1,5-2,2). Dobro je poznato da neke od “najdrevnijih” ljudskih lobanja imaju prakti~no isti kapacitet kao i lobanje savremenog ~oveka; dok su mnogi ljudski ostaci zakopani na takav na~in koji ukazuje na njihovo verovanje u novi `ivot posle smrti.5 Da li su takvi ljudi imali mogu}nost da izaberu ve~ni `ivot? Da li su po~inili greh? Na ta pitanja biblijski religiozan ~ovek mora da iznese potvrdan odgovor, jer je Bog “u~inio da od jedne krvi sav rod ~ove~iji `ivi po svemu licu zemaljskome” (Dela 17,26), a taj jedan je bio Adam. [ta onda treba da ka`emo u vezi Pada i savremene nauke fizi~ke antropologije? Ka`emo, na osnovu obilja biblijskih dokaza, da je svaki fosilni ~ovek koji je ikada otkriven, ili }e ikada biti otkriven, potomak natprirodno stvorenih Adama i Eve. To je od apsolutnog zna~aja za celokupnu gra|evinu biblijske teologije, i bez toga jednostavno ne mo`e biti prave religije. Uz samo nekoliko izuzetaka,6 ameri~ki religiozni nau~nici su se razi{li od evolucione antropologije po ovom pitanju. Ali za{to? Svakako ne zato {to su religiozni ljudi pa`ljivo prou~avali razloge za i protiv razli~itih teorija nastanka ~oveka i zaklju~ili da je biblijsko gledi{te najdoslednije sa “~injenicama”. Niko nikada ne dolazi do gledi{ta na svet i `ivot takvim ~isto induktivnim metodom. Pravi razlog zbog koga su biblijski religiozni ljudi bili voljni (uz neke izuzetke, naravno) da izgrade svoj stav na biblijskoj antropologiji, nasuprot evolucionoj antropologiji, je taj da imaju bitan duhovni odnos sa Bogom i prihvataju Njegov autoritet. Isus je bio taj koji je sugerisao na prihvatanje istorijske ta~nosti Starog zaveta uop{te (Matej 5,18, Luka 16,17, 18,31, 24,25.44, Jovan 10,35) i 1. Knjige Mojsijeve naro~ito (Mateja 19,4, 23,35, 24,37-39, Luka 17,29.32). Stoje}i na ovoj nepogre{ivoj osnovi, religiozan ~ovek je savr{eno ube|en da savremene nau~ne teorije (obojene pretpostavkama ograni~enih ljudi koji gre{e) ne mogu nikako da sa~injavaju krajnju re~ po pitanju porekla i rane istorije ~oveka. I jo{ vi{e od toga, savr{eno je siguran da }e se, kada se sagledaju sve ~injenice, pokazati da ga je njegova vera u Boga i u nadahnuto specijalno otkrivenje Bo`je volje dovela do ta~nog saznanja i shvatanja tih vitalno va`nih stvari.7

@IVOTINJSKO CARSTVO I PAD

Ako religiozan ~ovek ima duhovno primoravaju}e razloge za insistiranje da se antropolo{ka nauka tuma~i u svetlu biblijskog otkrivenja, kakav bi trebao da bude njegov stav prema paleontolo{koj nauci? [ta nas Biblija u~i u vezi

349

odnosa izme|u ljudskog roda i `ivotinjskog carstva? Da li su i `ivotinje kao i ~ovek bile pogo|ene Padom, ili je `ivotinjsko carstvo postojalo tokom nebrojenih vekova, ~ak i pre stvaranja Adama, u svojoj borbi za opstanak protiv mno{tva neprijateljskih sila?

Ropstvo propadljivosti

Prvi odeljak Biblije koji moramo da ispitamo u vezi toga je iz Poslanice Rimljanima 8,19-22. “Jer ~ekanje tvari ~eka da se jave sinovi Bo`ji. Jer se tvar pokori propadljivosti (ne od svoje volje nego za volju onoga koji je pokori) na nad, da }e se i sama tvar oprostiti od ropstva raspadljivosti na slobodu slave dece Bo`je. Jer znamo da sva tvar uzdi{e i tu`i s nama dosad.” U vreme prokletstva iz Edema iz 1. Knjige Mojsijeve 3,17-19 Bog je uspostavio da se “tvar pokori propadjivosti”. Ta “propadljivost” (o kojoj Knjiga Propovednikova govori toliko re~ito) je dalje opisana kao “ropstvo raspadljivosti”, {to predstavlja obja{njenje za ~injenicu da “sva tvar uzdi{e i tu`i s nama dosad”. Ovaj odeljak govori sasvim jasno da se neki ogromni preobra`aj odigrao u carstvu prirode u vreme prokletstva iz Edema; i prema tome, bilo koja nau~na teorija koja poku{ava da objasni istoriju `ivota na ovoj planeti, a ne uzima u obzir efekte Pada nad carstvom prirode, mora biti odba~ena.

Adamova vlast nad `ivotinjama

Postoje i drugi odeljci osim Poslanice Rimljanima 8,19-22 koji sasvim jasno ukazuju da je prokletstvo u Edemu imalo dalekose`ne efekte na prirodu, uklju~uju}i `ivotinjsko carstvo. U 1. Knjizi Mojsijevoj 1,28, na primer, re~eno nam je da je Bog dao Adamu da bude gospodar “od riba morskih i od ptica nebeskih i od svega zverinja {to se mi~e na zemlji”. O toj vlasti ~itamo u Psalmu 8,6-8. “Postavio si ga gospodarom nad delima ruku svojih, sve si metnuo pod noge njegove, ovce i volove sve, i divlje zverinje, ptice nebeske i ribe morske, {to god ide morskim putevima.” Na osnovu te Bogom date vlasti, Adam “nadede ime svakom `ivin~etu i svakoj ptici nebeskoj i svakoj zveri poljskoj” (1. Mojsijeva 2,20). Isto tako je Isus primenjivao vlast “nad ribama morskim” kada je naredio ribi iz galilejskog jezera da uzme srebrni nov~i} u usta i da se uhvati za Petrovu udicu (Matej 17,27) i kada je naredio da 153 ribe u|u u mre`e u~enicima (Jovan 21.6-11; Luka 5,4-7). Svakodnevno iskustvo nas u~i da vlast ovakve vrste ljudski rod vi{e ne ispoljava nad `ivotinjskim carstvom. Ne{to drasti~no se odigralo u ~ovekovom odnosu prema `ivotinjskom carstvu posle vremena iz Edema. Pot~injenost i trenutna poslu{nost svih klasa `ivotinja u odnosu na volju ~oveka su preobra`eni u strah i u`as od ~oveka koji ~esto sa sobom donosi nasilje i razaranje. 350

U stvari, Novi zavet tuma~i osmi psalam u smislu da se on odnosi na odnos koji je sada na snazi. Posle navo|enja Psalma 8,4-6, autor Poslanice Jevrejima komentari{e: “A kad mu pokori sve, ni{ta ne ostavi njemu nepokoreno; ali sad jo{ ne vidimo da mu je sve pokoreno. Ipak mi vidimo Onoga koji je za malo vremena u~injen ne{to manji od an|ela, Isusa... (Jevrejima 2,8-9).” Po{to se Psalam 8 odnosi prvenstveno na ~oveka kako ga je prvobitno na~inio Bog, a ne na Isusa, autor Poslanice Jevrejima izgleda govori da iako ne vidimo da ~ovek danas upra`njava svoju konstituisanu vlast nad `ivotinjskim carstvom i ostalom prirodom, vidimo bar jednog ~lana ljudskog roda, “Isusa”, koji i danas ispoljava takvu vlast i da }e preko njega iskupljeni ljudi kona~no povratiti sve {to je izgubljeno sa Adamom, i jo{ mnogo pored toga, dovode}i tako do krajnjeg ispunjenja izjave osmog psalma.8 ^injenica da `ivotinjsko carstvo nije danas pot~injeno ljudskoj vlasti se dalje potvr|uje Bo`jim zavetom sa Nojem posle Potopa. Zapazite kontrast izme|u tog zaveta i izjave 1. Knjige Mojsijeve 1,28, koju smo ve} ispitali. U 1. Knjizi Mojsijevoj 9,2.5, Bog je rekao Noju i njegovoj porodici: “I sve zveri zemaljske i sve ptice nebeske i sve {to ide po zemlji i sve ribe morske neka vas se boje i stra{e; sve je predano u va{e ruke... Jer }u i va{u krv, du{e va{e, iskati; od svake }u je zveri iskati...” Napomenimo da se izjava “neka vas se boje i stra{e” ne mo`e shvatiti kao podudarna “vlasti” iz 1. Knjige Mojsijeve 1,28, jer nam je ovde specifi~no re~eno da }e zveri biti sposobne da prolivaju “va{u krv”. Ilustracija kako }e se odgovornost za prolivanje krvi zahtevati od “svake zveri” se pronalazi u 2. Knjizi Mojsijevoj 21,28: “Ako vo ubode ~oveka ili `enu, te umre, da se vo zaspe kamenjem i da se ne jede meso od njega.” Takva mogu}nost, naravno, ne mo`e biti zami{ljena u slu~aju prvog Adama pre Pada ili poslednjeg Adama tokom svog propovedanja na zemlji. Nijedna `ivotinja nije mogla da ih povredi, jer im je Bog predao sve stvari pred njihove noge.

Vegetarijanska ishrana pre Pada

Jedan od najjasnijih tekstova u Starom zavetu o preobra`aju `ivotinjskih karakteristika posle Pada je onaj koji opisuje ishranu koju je Bog odredio `ivotinjama pre Pada. Pre prokletstva u Edemu, ovo je bila Bo`ja odredba za hranu `ivotinja: “A svemu zverinju zemaljskom i svim pticama nebeskim i svemu {to se mi~e na zemlji i u ~em ima du{a `iva, dao sam svu travu da jedu. I bi tako” (1. Mojsijeva 1,30). Pod takvim okolnostima nisu mogle da postoje zveri mesojedi na zemlji pre Pada; jer je me|u `ivotinjama kojima je Bog dao “svu travu da jedu” bilo dato i “svemu zverinju zemaljskom” i “svemu {to se mi~e na zemlji i u ~em ima `iva du{a”. Govore}i o zna~ajnom pitanju smrti u `ivotinjskom carstvu u vezi sa Padom, dr Edvin J. Monsma, profesor i {ef Odseka biologije pri Kelvin koled`u, iznosi slede}a zapa`anja: “Ishrana biljkama, semenjem i plodovima, ukazuje na smrt tih biljnih delova sa biolo{ke ta~ke gledi{ta jer svi oni sadr`e `ivu protoplazmu. Ali, ovde nema indikacija o nasilnoj i prirodnoj smrti celih `ivih organizama niti o

351

mesojednim navikama od kojih mnoge `ivotinje danas zavise. Zaista, nigde u Bibliji nema naznaka prirodne ili slu~ajne smrti pre pada ~oveka. ^ak i neposredno posle pada prirodni procesi koji su zavr{avali smr}u izgleda da su delovali daleko sporije nego danas, {to je o~igledno na osnovu velikih starosti ljudi tokom prepotopnog perioda. Biblijski nau~nici su bili op{teg mi{ljenja da Biblija ne daje nikakve dokaze o smrti me|u `ivotinjama pre pada, ve} je pre suprotno ta~no.”9 Neki od najve}ih biblijskih mislilaca savremenog doba insistirali su da je upravo to bilo biblijsko gledi{te `ivotinjskog carstva, kako ga je prvobitno ustanovio Bog. Na primer, Abraham Kujper, osniva~ Amsterdamskog nezavisnog univerziteta, zaklju~io je: “Tako|e ni divlje zveri nisu prvobitno stvorene kao mesojedi. To je podr`ano ~injenicom da su do{le Adamu, a da ga nisu pojele. Njihova mesojedna odlika se mo`e objasniti samo na osnovu prokletstva. Danas razlikujemo {teto~ine, grabljivice i doma}e `ivotinje, ali razlika nije nastala pri Stvaranju. Tada je trava bila hrana za sve `ivotinje.”10 U predavanjima odr`anim na Prinstonskoj bogosloviji, Valentin Hep, profesor teologije na Amsterdamskom nezavisnom univerzitetu, dao je slede}u zna~ajnu izjavu: “Pitanje je da li je ta~no re}i da je pre pada organski `ivot koristio svoju `ivotnu energiju. Ali, ne mo`emo nikada da verujemo da je bilo koje organsko bi}e do`ivelo nasilnu smrt pre pada... nemi fosili... se ne mogu postaviti kao okamenjeni tokom {est dana stvaranja.”11 Brojni biblijski nau~nici su navedeni 1. Knjigom Mojsijevom 1,30 da usvoje sli~nu poziciju, ali se slede}a izjava H. C. Leopolda mo`e smatrati tipi~nom: “Ukratko, ovaj stih ukazuje na savr{eni sklad koji je preovladavao u `ivotinjskom svetu. Nijedna zver nije lovila neku drugu. Grabljive i surove zveri jo{ nisu postojale. Taj stih, onda, ukazuje veoma kratko za ovo poglavlje ono {to je op{irnije otkriveno u drugom poglavlju, da su rajski uslovi preovladavali tokom stvaranja.”12 Ne mo`e se zameriti da je to obi~an argument na osnovu }utanja i da je Bog mogao lako da stvori `ivotinje na takav na~in da su mogle da jedu jedne druge kao i “svu travu”; jer nam je u Knjizi Isaije 11,6-9 data Bo`ja predstava idealnih uslova u `ivotinjskom carstvu, ne samo u pogledu odnosa izme|u `ivotinja i ljudi, ve} i izme|u razli~itih vrsta `ivotinja: “I vuk }e boraviti sa jagnjetom, i ris }e le`ati s jaretom, tele i lavi} i ugojeno `ivin~e bi}e zajedno, i malo dete vodi}e ih. I krava i medvedica zajedno }e pasti, mlad njihova le`a}e zajedno, i lav }e jesti slamu kao vo. I dete koje sisa igra}e se nad rupom aspidinom, i dete odbijeno od sise zavla~i}e ruku svoju u rupu zmije vasilinske. Ne}e uditi ni potirati na svoj svetoj gori mojoj... (Isaija 11,6-9; 65,25).” Ako je to Bo`ji idealan plan za `ivotinjsko carstvo, sasvim je nemogu}e pretpostaviti da Biblija dozvoljava postojanje meso`dera, nasilja i smrti pre

352

Pada; jer se opis stvaranja zavr{ava izjavom da “pogleda Bog sve {to je stvorio, i gle, dobro be{e veoma”. ^ak i komentatori koji ne zastupaju koncept obnovljene Zemlje sa mirom na njoj, insistiraju da ovo Isaijino proro~anstvo ukazuje na vrstu uslova koji su postojali na zemlji pre Pada. Na primer, D`on Kelvin navodi: “On opisuje red koji je postojao na po~etku, pre nego {to je ljudsko otpadni{tvo proizvelo nesre}nu i melanholi~nu promenu pod kojom mi stenjemo. Otuda dolazi surovost zveri, koja navodi ja~e da uz u`asno nasilje hvataju i komadaju i pro`diru slabije `ivotinje. Sigurno ne bi postojao nikakav nesklad me|u Bo`jim stvorenjima, da su ostala u svom prvom i originalnom stanju. Kada ona ispoljavaju surovost jedna prema drugima, i kada slabiji moraju da budu za{ti}eni od ja~ih, to je dokaz nereda koji je nastao zbog gre{nosti ~oveka... da mrlja greha nije ukaljala svet, nijedna `ivotinja ne bi bila zavisna od ishrane mesom, ve} bi plodovi zemlje bili dovoljni za sve, na osnovu metoda koji je Bog odredio (1. Mojsijeva 1,30).”13 Sli~no tome, Osvald T. Elis smatra da je Isaijino proro~anstvo naro~ito zna~ajno u vezi sa tim. Komentari{u}i u vezi 1. Knjige Mojsijeve 1,30, on pi{e: “Ovde je jasno dato i ukazano u Knjizi Isaije 11,9; 65,25 da je prvobitna ishrana ljudi i `ivotinja bila, i da }e pod idealnim uslovima biti, vegetarijanska. Mnogi od takozvanih meso`dera su uveliko ili u potpunosti vegetarijanci. Tek je posle Pada i Potopa jedenje mesa dozvoljeno ~oveku.”14 Neki su zamerili da bi velike strukturne promene bile uklju~ene u pretvaranju biljojeda u mesojede i da bi takav preobra`aj bio ravan stvaranju novih “vrsta” predstavljenih u 1. Knjizi Mojsijevoj posle zavr{etka sedmice Stvaranja.15 To je svakako preuveli~avanje ~injenica. Isaija ka`e da }e lav (ne neka potpuno nova vrsta `ivotinje) jesti slamu kao vo; vuk }e boraviti sa jagnjetom; ris }e le`ati sa jaretom; medvedica }e pasti sa kravom; i nekada otrovna zmija }e biti ljubimac detetu.

Prokletstvo u Edemu i strukturne promene

Kako bi razjasnili ovaj problem u na{em razmi{ljanju, razmotrimo dva primera specifi~nih strukturnih i organskih promena koje su se odigrale kao direktan rezultat prokletstva u Edemu, prema tre}em poglavlju 1. Knjige Mojsijeve, koje nisu uklju~ivale “potpuno novo stvarenje” ili gubitak identiteta stvorenja koja su u pitanju. Prvi slu~aj za razmatranje je slu~aj zmije, koja je predstavljena u 1. Knjizi Mojsijevoj 3,1 da “be{e lukava mimo sve zveri poljske, koje stvori Gospod Bog”. Mogu}e je da je zmija posedovala ~etiri noge kao i druge “zveri poljske”. Ali, ~injenica da je Sotona iskoristio to stvorenje kao instrument za obmanu Eve donelo je Bo`ju kletvu na onoga ko je bio obmanut, kao i na samog obmanjiva~a.16 Od najranijih vremena je smatrano za psiholo{ki opravdan princip pedagogije da neljudska stvorenja, koja su kori{}ena kao instrumenti greha, budu uklju~ena u kaznu prestupnika. Biblijski primeri toga se nalaze u 1. Mojsijevoj

353

6,7; 7,21; 2. Mojsijevoj 21,28; 3. Mojsijevoj 20,15; 16; Knjizi Isusa Navina 7,24, i na drugim mestima. Zna~ajna stvar koju ovde treba zapaziti, {to se na{e rasprave ti~e, nije ta za{to je zmija bila ka`njena kao instrument Sotone, ve} kako je ka`njena. Pa`ljivo posmatrajte izra`avanje: “Da si prokleta mimo svako `ivin~e i mimo sve zveri poljske; na trbuhu da se vu~e{ i prah da jede{ do svojega veka” (1. Mojsijeva 3,14). Svakako da bi li{avanje udova uklju~ivalo daleko ve}e strukturne preobra`aje kod ovog stvorenja nego {to bi to bilo uklju~eno u promenu biljojeda u meso`dere, a preobra`aj zmije se odigrao posle sedmice Stvaranja. C. F. Keil zaklju~uje: “Ako se ovim re~ima ne oduzme njihovo celokupno zna~enje, one ne mogu biti shva}ene ni na jedan drugi na~in nego da ozna~avaju da su se oblik i na~in kretanja zmije izmenili, i da je njen sada{nji odbojni oblik efekat prokletstva nadnetog nad nju, iako ne mo`emo da oblikujemo bilo kakvu preciznu ideju o njenom prvobitnom izgledu.”17 Snaga ovog pore|enja, kao argumenta za op{ti preobra`aj `ivotinjskog carstva u vreme Pada, mo`e biti procenjena naporima koje su neki uniformisti ispoljavali da bi izbegli njegove jasne implikacije. Na primer, Edvard Hi~kok je napisao: “Kazna izre~ena zmiji zbog svog posredovanja u ~ovekovom otpadni{tvu izgleda da, na prvi pogled, odgovara mi{ljenju da je `ivotinjska priroda u isto vreme do`ivela zna~ajne promene; jer se pretpostavlja da je li{ena udova i osu|ena da od tada puzi po zemlji, i da joj pra{ina bude hrana. Ali, da li je verovatnije tuma~enje ovog teksta, koje ~ini ku{a~a doslovnom zmijom ili samo simboli~nom?... Otuda je verovatno da je zao duh opisan u 1. Knjizi Mojsijevoj pod imenom zmije. Taj zaklju~ak je podr`an drugim delovima Biblije u kojima je ku{a~ na nekoliko mesta ozna~en kao ‘|avo‘, ‘stara zmija‘, i ‘veliki zmaj‘.”18 ^ak bi i Hi~kok bio iznena|en da sazna koliko su ovome sli~ne alegorijske tehnike savremene bartijanske teologije. Na ovom mestu, svako ko istra`uje Bibliju mora da na~ini va`an izbor izme|u autoriteta; jer uniformisti~ke teorije paleontologije ne mogu dugo da pre`ive u atmosferi dosledne biblijske hermeneutike i egzegeze. Me|utim, postoji jo{ jedan primer fizi~kih promena u `ivim organizmima koje su se odigrale kao direktan rezultat prokletstva u Edemu. To je slu~aj Eve, kojoj je Bog rekao: “Tebi }u mnoge muke zadati kad zatrudni{, s mukama }e{ decu ra|ati...” (1. Knjiga Mojsijeva 3,16). U svetlu ovog stiha, bilo bi zaista neopravdano tvrditi da je prokletstvo u Edemu bilo ograni~eno na ~isto moralnu i duhovnu oblast; jer nam je ovde jasno re~eno da se zna~ajna promena odigrala u Evinom telu. Dok bi ra|ala decu bez bola pre Pada u skladu sa namerom u Edemu “ra|ajte se i mno`ite se” (1. Mojsijeva 1,28), Bog je sada izmenio samu strukturu njenog tela na takav na~in da bi poro|aj od tada bio ostvarivan uz bol. Dok je ta~no da taj slu~aj ne dokazuje sli~nu drasti~nu promenu u `ivotinjskom carstvu u vreme Pada, slu`i kao zna~ajna ilustracija toga kako je Bog mogao da uvede zna~ajne promene u fizi~kom izgledu svojih stvorenja, a da istovremeno ne uni{ti njihov identitet proizvode}i time novo-stvorene “vrste”. 354

BILJNO CARSTVO I PAD

Skre}u}i na{u pa`nju sa `ivotinjskog na biljno carstvo, nailazimo na dalje zna~ajne efekte prokletstva iz Edema: “Zemlja da je prokleta s tebe; s mukom }e{ se od nje hraniti do svoga veka; trnje i korov }e ti ra|ati, a ti }e{ jesti zelje poljsko; sa znojem lica svojega je{}e{ hljeb, dokle se ne vrati{ u zemlju...” (1. Knjiga Mojsijeva 3,17-19). Ponovo postaje o~igledno da uniformizam ne mo`e da na|e mesto u svojoj {emi stvari za takav preobra`aj prirode u vreme Pada; i prema tome, njegovi zastupnici su bili primorani da odstrane tu kletvu iz teksta Biblije razli~itim strategijama egzegeze i logike. Noviji primer takvog napora se mo`e prona}i u slede}oj izjavi Bernarda Rama: “Deo presude ~oveku bio je da je izba~en iz edemskog vrta u uslove koji su preovladavali u ostatku stvaranja... Idealni uslovi su postojali samo u Edemu... Van Edema su se nalazili smrt, bolesti, korovi, ~i~ak, trnje, meso`deri, smrtonosne zmije i neobuzdani vremenski uslovi. Misliti suprotno zna~ilo bi naleteti na sna`nu lavinu ~injenica. Deo blagoslova nad ~ovekom je bio taj da je bio po{te|en svih tih stvari u Edemu, a deo kazne ~oveku je bio taj da je morao da napusti takav Edem i da u|e u svet kakav je bio van Edema, gde je rastao ~i~ak, a korovi su bili bujni, i gde su divlje `ivotinje boravile i gde je `ivot jedino bio mogu} uz znoj ~ovekovog lica.”19 Osnovna zamerka ovakvom pristupu problemu jeste ta da nema ni deli} podr{ke Biblije u svoju korist i da nale}e na sna`nu lavinu otkrivenja. Neka se pa`ljivo zapazi da tekst koji je u pitanju glasi: “Zemlja neka je prokleta s tebe... trnje i korov }e ti ra|ati.” To je svakako suprotan koncept od onoga koji su zastupali dr Ram i drugi sli~nog ube|enja, koji bi verovatno mogli da `ele da je autor 1. Knjige Mojsijeve napisao stih na slede}i na~in: “Izgnan si iz raja; bi}e{ preme{ten me|u trnje i korov.” Ali, Biblija navodi da je Bog morao da prokune zemlju van Edema, pre nego {to je mogla da ra|a korov i trnje zbog Adama. Uniformisti insistiraju da je zemlja bila u takvim uslovima stotinama miliona godina i da tako Bog nije morao da je prokune posle pojave ~oveka kako bi bila preplavljena korovom i trnjem. Ali, kao suprotnost ovom gledi{tu, ne samo da imamo svedo~enje Poslanice Rimljanima 8,19-22 ve} i zna~ajnu izjavu Lameha, Nojevog oca. Govore}i mnogo vekova posle prokletstva u Edemu, Lameh je pogledao na svog novoro|enog sina sa nadom koju je sam Gospod usadio u njegovo srce da }e Noje nekako biti sredstvo u dono{enju ljudima odre|enog stepena oslobo|enja od te{kog posla i napora u `ivotu: “Ovaj (Noje) }e nas odmoriti od poslova na{ih i od truda ruku na{ih na zemlji, koju prokle Gospod.” (1. Knjiga Mojsijeva 5,29) Ako se ovoj izjavi ne oduzme svo njeno zna~enje, ona ukazuje sasvim jasno da je zemlja van Edema pretrpela ogroman preobra`aj kao rezultat Pada. U stvari, ona sasvim jasno ukazuje da }e Potop doneti odre|en stepen oslobo|enja od gorkih efekata prokletstva u Edemu. Zbog tih razloga, 355

izme|u ostalih, religiozni ljudi su sa pravom razmi{ljali o uslovima na celokupnoj zemlji pre Pada kao o rajskim uslovima.

RAVNOTE@A PRIRODE I SKLADNA TEODIKEJA

Jedan argument koji se ~esto iznosi protiv koncepta `ivotinjskog carstva sa~injenog isklju~ivo od biljojeda pre Pada je taj da bi takav odnos poremetio ravnote`u prirodnih ciklusa. Tvrdi se da se ne mo`e zamisliti nijedna druga ravnote`a u prirodi osim one sa kojom smo upoznati, jer je neophodno da odre|ene vrste stvorenja jedu druge vrste kako bi se spre~ila prenaseljenost zemlje. Albertus Piters izra`ava ovaj argument na slede}i na~in: “Koliko mo`emo da vidimo do sada, postojanje meso`dera (uklju~uju}i ptice koje jedu insekte) je neophodno kako bi se o~uvala ‘prirodna ravnote`a‘. Bez ptica koje ih jedu, insekti bi ubrzo uni{tili vegetaciju, a ~ak i naizgled bezazlene male `ivotinje kao {to su ze~evi mogu da postanu napast ako nema lisica i drugih meso`dera koji bi odr`avali njihov broj, {to je jasno prikazano u Australiji pre nekoliko godina. Ta ‘prirodna ravnote`a‘ je neophodna za savr{enstvo Bo`jeg stvaranja i ne treba da je smatramo za kvarenje ili naknadnu misao.”20 Ali, ko smo mi da ka`emo da je Bog ograni~en na “prirodnu ravnote`u” koja sada preovladava na zemlji? ^ak i da su edemski uslovi trajali vekovima, zar nije Bog mogao da spre~i prenaseljenost zemlje insektima, ribama, i drugim `ivotinjama na neke druge na~ine umesto obostranim istrebljenjem? Takvo razmi{ljanje nas podse}a na pesimisti~ka i fatalisti~ka gledi{ta Tomasa Roberta Maltusa (Thomas Robert Malthus) (1766-1834), koji je “dokazao” da je odre|eni broj ljudi jednostavno morao da umre od gladi ili da bude ubijen u ratovima svake godine kako bi se spre~ila prenaseljenost zemlje. Na kraju krajeva, Bog mo`e da brine o svojim stvorenjima, i uzajamno istrebljenje ne iscrpljuje sve mogu}e metode koje su mu na raspolaganju. Ljudski um ima zadivljuju}i kapacitet (u svom palom stanju) da tuma~i Bo`je puteve sopstvenim ograni~enim terminima i da ograni~ava Vrhovno Bi}e svojim malim svetom iskustva. Zapazite, na primer, u navodu citiranom malopre kako autor ska~e sa sopstvenog do`ivljaja stvari do formulacije zakona kojim je Bog navodno morao da deluje u bilo kom vremenskom periodu: “Koliko mo`emo da vidimo do sada, postojanje meso`dera (uklju~uju}i ptice koje jedu insekte) je neophodno kako bi se o~uvala ‘prirodna ravnote`a‘... Ta ‘prirodna ravnote`a‘ je neophodna za savr{enstvo Bo`jeg stvaranja.” Edvard Hi~kok, jedan od istaknutih branioca uniformizma iz pro{log veka, bio je posve}en istoj logi~koj nepravilnosti kada je napisao: “Bio bi potreban potpuno druga~iji sistem u prirodi, kako bi se isklju~ila smrt iz sveta. Sada{njem sistemu je ona su{tinska koliko i gravitacija, i o~igledno podjednako predstavlja prirodni zakon... Zaklju~ci na osnovu svih ovih ~injenica i razmi{ljanja su da je smrt osnovna odlika sada{njeg sistema organizovane prirode, da je morala da u|e u plan stvaranja u bo`anskom umu od po~etka, i da je shodno tome morala da postoji u svetu i pre otpadni{tva ~oveka.”21 356

Me|utim, u ovaj tip razmi{ljanja je ustvari uklju~en veoma opasan princip. Negiraju}i da su Pad i prokletstvo u Edemu imali bilo kakve veze sa “ropstvom propadljivosti”, pod kojim celokupno stvaranje sada je~i od bola, ti u~enjaci su logi~ki navedeni do pozicije da pripisuju uslove zla koje vidimo oko nas, {to se oblasti prirode ti~e, Bo`joj ruci. Bernard Ram iznosi tu poziciju sasvim jasno: “Svemir mora da sadr`i sve mogu}e nivoe dobrote. Jedan od tih stepena dobrote je da mo`e da otka`e dobrotu... Kada ne bi postojalo ni{ta pokvarljivo, ili kada ne bi bilo zlih ljudi, mnoge dobre stvari bi nedostajale u ovom svemiru. Lav `ivi zato {to mo`e da ubije magarca i da ga pojede. Pravedna kazna se mo`e hvaliti jedino ako postoji nepravda; i strpljiva patnja mo`e biti vrlina samo u prisustvu nepravde... Bakterije razgra|uju le{eve na zemlji za dobro same prirode, ali na`alost iste bakterije mogu da ubiju i `ivo stvorenje... Ceo sistem prirode uklju~uje tigrove i lavove, oluje i visoke plime, bolesti i parazite. Deo na{eg isku{enja je da nau~imo kako da uhvatimo ili kontroli{emo tigra i lava... Ako i ne uspemo u tom isku{enju nevini i gre{ni }e patiti podjednako. Beba umire od infekcije, a majka od groznice; mladi} od upale slepog creva, a sve{tenik od upale plu}a.”22 Sasvim je zapanjuju}e videti koliko puno ova filozofija prirode odgovara opisu profesora Berkuvera “skladne teodikeje” stoika i nema~kog filozofa Lajbnica (Leibnitz 1646 - 1716). U ovakvoj vrsti teodikeje,23 kojoj se profesor Berkuver o{tro protivi, na~injen je poku{aj da se prika`e da je svet, kakav ga sada vidimo, najbolji mogu}i svet. On iznosi ovo gledi{te na slede}i na~in: “Moramo da gledamo sve u svetu kao deo celine, deo kosmi~kog jedinstva. Tada }emo otkriti da u svim stvarima postoji preuspostavljena harmonija. Prirodno, jo{ uvek ~ujemo neke neskladne tonove unutar harmonije, ali oni nisu su{tinski... ako neprestano imamo na umu me|uodnos stvari, nau~i}emo, ka`e Lajbnic, da prepoznajemo Bo`ju dobrotu u stvarima. Ne}emo vi{e dozvoliti da zlo i patnja predstavljaju prepreku na{oj veri u pravednost Bo`je vladavine... Zlo je svojstveno prirodi i strukturi ovog sveta. Slu`i kao deo celine, kao atonalitet koji je utopljen u divan sklad kosmosa.”24 Ta~no je da dr Ram ne bi `eleo da prati trag ljudskog greha unazad do Boga; ali se poziva sa odobravanjem na ideju Tome Akvinskog da “kada ne bi bilo zlih ljudi, mnoge dobre stvari bi nedostajale u ovom svemiru”,25 {to je opasno blizu toga. Ta cela uniformisti~ka filozofija prirode zaslu`uje, po na{em mi{ljenju, o{tru osudu koju je izrekao Berkuver: “Ova teodikeja le`i prvenstveno na relativiziranju greha. Bo`ja dobrota sjaji samo kada se mra~ni oblaci greha i zla oteraju... Podsetimo se, kao suprotnost, kako Biblija govori o grehu da ‘do|e na svet‘ (Rimljanima 5,12), kao ‘neprijateljstvo Bogu‘ (Rimljanima 8,7). Osnovna gre{ka ove teodikeje je njena glavna pretpostavka da razum mo`e da prona|e pravo mesto grehu u Bo`jem stvaranju... osnovni neuspeh da se shvati u`asna realnost greha, patnje i smrti. Pojednostavljanje je tipi~no za nju, a 357

samoo~iglednost tog pojednostavljanja je doprinela da savremeni ~ovek nema poverenja u bilo kakav poku{aj teodikeje.”26 Prema tome, biblijski nau~nici koji poku{avaju da uklope uniformisti~ku paleontologiju u okvir 1. Knjige Mojsijeve ne samo da su primorani da koriste nerazumne principe hermeneutike i egzegeze, ve} su i u opasnosti da nai|u na `ivi pesak racionalisti~ke filozofije. To je svakako prevelika cena koju treba platiti za odr`avanje obi~ne nau~ne teorije. Da budemo jasni, dr Ram poku{ava da izbegne snagu 1. Knjige Mojsijeve 1,31 prili~no sumnjivim opa`anjem da “Bog nije rekao da je stvaranje bilo savr{eno, ve} da je bilo dobro”.27 Svejedno, ose}amo da je drugi pisac do{ao do su{tine teksta kada ka`e: “[ta to zna~i?... Smatra se da je prvobitno Stvaranje bilo oslobo|eno greha i njegovih efekata. Nisu delovale ru{ila~ke sile, nije bilo bolesti, iznenadne smrti, `ivotinja koje su lovile druge, jakih oluja ili razornih poplava. Ru{ila~ke sile koje vidimo u prirodi se u Bibliji prate unazad do pada Adama. Zbog greha ~oveka priroda je postala razorna. Svako drugo gledi{te ima svoj izvor u racionalizmu savremenog mi{ljenja koji gleda na bol i patnju, smrt i razaranje kao na prirodne aspekte Stvaranja.”28

SA@ETAK I ZAKLJU^AK

@ive}i u veku nauke i materijalizma, nalazimo se suo~eni sa nekim od najzamr{enijih problema teologije i apologetike u celokupnoj istoriji. Postoji sve vi{e dokaza sa svih strana da savremeni um, okarakterisan dogmatskim tvrdnjama da je sve re~eno u oblasti metafizike i epistemologije, ima malo strpljenja za one koji insistiraju na pronala`enju kriterijuma za kona~nu istinu unutar korica natprirodno nadahnute Knjige. Mo`da je najo~igledniji sukob izme|u ova dva pogleda na svet oblast antropologije, u kojoj je savremena nauka, zbog svojih materijalisti~kih pretpostavki, prisiljena da uspostavi neprekinutu genealogiju izme|u ~oveka i ni`ih oblika `ivota. Ali je odre|eni broj religioznih nau~nika, koji prepoznaju ogroman zna~aj u~enja o Stvaranju i Padu, {to se plana spasenja ti~e, bio voljan da se odvoji od evolucionih antropologa po ovom pitanju i da insistira da se opis stvaranja Adama i Eve iz 1. Knjige Mojsijeve doslovno tuma~i. Me|utim, kada do|emo do pitanja `ivotinjskog carstva u vezi sa Padom, otkrivamo daleko ve}e oklevanje tih nau~nika da zauzmu ujedinjeno upori{te u suprotstavljanju tvrdnjama uniformisti~ke paleontologije. Izgleda da su zastra{eni, bar u velikoj meri, jednoglasnim stavom savremenih paleontologa da su smrt i nasilje vladali `ivotinjskim carstvom stotinama miliona godina pre pojave ~oveka na zemlji. Ali, Biblija sadr`i mo}na svedo~anstva o suprotnom. Na primer, Poslanica Rimljanima 8,19-22 govori o ogromnom preobra`aju koji je iskusilo celokupno stvaranje, kada je, u vreme Pada i kao rezultat prokletstva u Edemu, u{lo u “ropstvo propadljivosti” iz koga jo{ uvek ~ezne da bude oslobo|eno. To je upe~atljivo potvr|eno onim {to ~itamo u 1. Knjizi Mojsijevoj 1,28 o prvobitnoj “vlasti” koju je ~ovek imao nad Bo`jim stvaranjem i u nadahnutom komentaru osmog psalma koji je dat u Poslanici Jevrejima 2,8-9. Dalju potporu za

358

to u~enje predstavlja Nojev zavet, proro~anstvo Isaije o idealnim uslovima u `ivotinjskom carstvu, prokletstvu zmije, nametanju poro|ajnih bolova `eni, proklinjanju zemlje. Ti biblijski dokazi su, u stvari, toliko mo}ni da su mnogi najve}i savremeni teolozi bili spremni da se suprotstave savremenom uniformizmu umesto da poku{aju da preobli~e tekst Biblije kako bi ga uskladili sa trenutnim nau~nim teorijama. Oni religiozni nau~nici koji su bili voljni da dozvole da uniformisti~ke teorije oblikuju njihovo razmi{ljanje u vezi porekla, ne samo da su bili prinu|eni da pogre{no tuma~e biblijski tekst, ve} su smatrali da je neophodno konstruisati sistem “skladne teodikeje” da bi objasnili kako bi Bog mogao da okarakteri{e sada{nju prirodnu ravnote`u kao “veoma dobru”. Dr Berkuver je pokazao i da je takva prirodna filozofija plitka i da ne odgovara Bibliji. Ona ne zadovoljava ljudsko srce, niti se uklapa u biblijski pogled na svet. U zaklju~ku, nalazimo se suo~eni sa va`nom alternativom. Moramo da prihvatimo ili trenutne paleontolo{ke teorije, sa nezamislivo velikim vremenskim rasponom za fosile pre pojave ~oveka na zemlji, ili moramo da prihvatimo redosled doga|aja kakav je jasno iznesen u Bo`joj Re~i. Oba gledi{ta ne mogu biti ta~na u isto vreme, kao {to ni biblijska antropologija i evoluciona antropologija ne mogu da budu ta~ne u isto vreme. Ali, ako je “ropstvo propadljivosti”, sa svim onim na {ta takav izraz ukazuje za `ivotinjsko carstvo, imalo svoj izvor u prokletstvu u raju, onda su fosilni slojevi, koji su puni dokaza o nasilnoj smrti, morali da budu natalo`eni posle Adama. A ako je to ta~no, onda se uniformisti~ka vremenska skala mora odbaciti kao potpuno pogre{na; a biblijski katastrofizam (sa sredi{tem u jednogodi{njem, op{tem Potopu) mora je zameniti kao jedino mogu}e re{enje za enigmu fosilnih slojeva.

Literatura

1. Louis Berkhof, Systematic Theology (2nd ed.; Grand Rapids: Wm. B. Eerdmans Pub. Co., 1941), p. 184. 2. James O. Buswell, III, “A Creationist Interpretation of Prehistoric Man,” poglavlje 10. u Evolution and Christian Thought Today, urednik Russell L. Mixter (Grand Rapids: Wm. B. Eerdmans Pub. Co., 1959), p. 186. Basvel opa`a: “Teisti~ki evolucionista, ako dopu{ta da je ~ovek nastao od neljudskog oblika, obavezan je da ubrizga neko delovanje ili ne{to drugo u njegovo fizi~ko telo pored davanja `ivotnog duha ~oveku, kako bi na~inio to telo savr{enim i nepodlo`nim smrti. Po meni je to jednostavno dodatno i nepotrebno uslo`njavanje hipoteze za koju se Okamovo (Occam) pravilo (entiteti se nesmeju nepotrebno umno`avati) tako|e mo`e primeniti.” Loc. cit. 3. Vidi Benjamin B. Warfield, “On The Antiquity and The Unity of The Human Race,” poglavlje 10. u Biblical and Theological Studies, urednik Samuel G. Craig (Philadelphia: The Presbyterian & Reformed Pub. Co., 1952), pp. 238-261. 4. Vidi Oswald T. Allis, “The Time Element in Genesis 1 and 2,” Torch and Trumpet, VIII, No 3 (July-August, 1958), pp. 16-18. 5. Vidi A. L. Kroeber, Anthropology (New York, Harcourt, Brace and Co., 1948), pp. 112-115, 625. 6. Me|u takve izuzetke spadaju i nekoliko istaknutih predstavnika takozvanog “novog evan|elizma”, kao {to su Cordelia Erdman Barber, “Fossils and Their Occurrence,” Chapter VIII u Evolution and Christian Thought Today, p. 151; i Dr. Edward John Carnell, profesor apologetike na Fulerovoj bogosloviji, The Case For Orthodox Theology (Philadelphia: The Westminster Press, 1959), p. 95. Na primer, Dr Karnel ka`e: “Opis 1. Knjige Mojsijeve ukazuje na trenutno stvaranje, ali isti opis tako|e ukazuje da je Bog stvorio svet za {est doslovnih dana; i po{to se ortodoksija odrekla teorije bukvalnog dana zbog geologije, svakako ne bi izgubila nikakav princip ako bi se odrekla teorije

359

trenutnog stvaranja zbog paleontologije. One izgledaju sasvim paralelne... Ako je Bog zadovoljan da udahne svoj lik u stvorenje koje je prethodno nastalo od pra{ine, neka bude tako.” Iako se li~no ne sla`e sa teisti~kom evolucijom, Bernard Ram insistira da ona nije u su{tini antibiblijska i treba se na nju gledati tolerantno. Op. cit., pp. 280-293. 7. ^esto se tvrdilo da nam je Bog dao dva otkrivenja, jedno u prirodi i jedno u Bibliji, i da ona ne mogu da protivre~e jedno drugom. Ovo je svakako ta~no; ali kada neko podsvesno poistove}uje prirodno otkrivenje sa sopstvenim tuma~enjima prirode, a zatim osu|uje teologe koji nisu voljni da uobli~e biblijsko otkrivenje u skladu sa svojim tuma~enjem prirode, kriv je za ozbiljnu gre{ku. Na kraju krajeva, posebno otkrivenje zamenjuje prirodno otkrivenje, jer samo uz pomo} posebnog otkrivenja mo`emo da tuma~imo na pravi na~in svet oko nas. 8. Vidi standardne komentare o tim odeljcima u Poslanici Jevrejima, kao {to su one od Henry Alford, Franz Delitzsch, B. F. Westcott, Albert Barnes and R. C. H. Lenski. 9. Edwin Y. Monsma, If Not Evolution, What Then? (objavio autor, 1955), str. 32. 10. Abraham Kuyper, Dictaten Dogmatiek (Kok, Kampen), II, 91-92. Naveo Monsma, op. cit., p. 33. 11. Valentine Hepp, Calvinism and the Philosophy of Nature (Grand Rapids: Wm. B. Eerdmans Pub. Co., 1930), pp. 185-187. Vidi tako|e Geerhardus Vos, Biblical Theology (Grand Rapids: Wm. B. Eerdmans Pub. Co., 1941), p. 670. Albertus Pieters, op. cit., p. 59, navodi G. C. Aalders, profesora Starog zaveta na Nezavisnom univerzitetu u Amsterdamu, kako tako|e pronalazi taj zna~aj u 1. Knjizi Mojsijevoj 1,30. 12. H. C. Leupold: Exposition of Genesis (Columbus: Wartburg Press, 1942), pp. 98-99. Vidi tako|e John Theodore Mueller, Christian Dogmatics (St. Louis: Concordia Pub. House, 1934), p. 184; i Keil, op. cit., pp. 65-67, za dodatne potvrdne argumente. 13. John Calvin, Commentary on the Book of the Prophet Isaiah, trans. William Pringle (Grand Rapids: Eerdmans Pub. Co., 1948), I, 383-384. 14. Oswald T. Allis, God Spake By Moses, p. 13. Vidi tako|e Keil, op. cit., p. 65. 15. Vidi Albertus Pieters, op. cit., p. 55: Edward Hitchcock, op. cit., p. 81; i Brian P. Sutherland, “The Fall and its Relation to Present Conditions in Nature,” Journal of the American Scientific Affiliation, Vol. II, No. 4 (Dec., 1950), p. 15. 16. Herman Bevinkova (Herman Bavinck) napomena o padu Sotone je ovde od pomo}i: “U 1. Knjizi Mojsijevoj 1,31 sasvim je verovatno da je re~eno za celokupno delo stvaranja, a ne samo za stvaranje zemlje, da je Bog video {ta je stvorio, i gle, dobro be{e veoma. Ako je tako, mora da se pobuna i neposlu{nost an|ela odigrala posle {est dana stvaranja.” Our Reasonable Faith (Grand Rapids: Wm. B. Eerdmans Pub. Co., 1956), p. 221. 17. Keil, op. cit., p. 99. Bernard Ram potpuno proma{uje su{tinu kada pita: “Da li treba da verujemo... da su o{tre kand`e velikih ma~aka i veli~anstveni niz zuba u ~eljusti lava slu`ile samo u vegetarijansku svrhu?” Op. cit., p. 335; cf. p. 209. Su{tina je da su se takve specijalizovane odlike pojavile prvi put posle prokletstva u Edemu. 18. Hitchcock, op. cit., p. 82. 19. Ramm, op. cit., pp. 334 f., cf. p. 209. 20. Albertus Pieters, op. cit., p. 57. 21. Hitchcock, op. cit., pp. 77f. Italik je na{. 22. Ramm, op. cit., pp. 93-95. Ram ovde parafrazira koncept “obilja su{tina” Avgustina i Akvinskog, koji on poku{ava da okarakteri{e dodavanjem sastojaka bo`anskog ispita i suda. Ali je te{ko videti, sa ta~ke gledi{ta uniformizma, kako su “ispit” i “sud” mogli da zasijaju u neskladu prirode pre nego {to su Adam i Eva pali u greh, i naro~ito tokom navodnih miliona godina `ivota `ivotinja na zemlji pre njihovog stvaranja. 23. “Teodikeja” u pokazivanju Bo`je pravednosti dopu{ta da zlo postoji. 24. G. C. Berkouwer, The Providence of God (Grand Rapids: Wm. B. Eerdmans Pub. Co., 1952), pp. 256f. 25. Ramm, op. cit., p. 94. 26. Berkouwer, op. cit., pp. 257ff. 27. Ramm, op. cit., p. 93. 28. Monsma, op. cit., p. 42. Italik je na{. U svetlu celokupne gornje rasprave, razo~aravaju}e je videti slede}u izjavu N. H. Rajderbosa (Ridderbos) (naslednika dr G. Ch. Aldersa (Aalders) u oblasti istra`ivanja Starog zaveta na Nezavisnom univerzitetu u Amsterdamu): “Kada se pojavila smrt?... Zar ne bi `ivotinje umirale da nije bilo pada? Da li je ~ovek bio mesojed pre pada?... Ne mo`emo da izbegnemo pitanje, da li postoji sukob sa iskazima kao {to su oni u 1. Knjizi Mojsijevoj 1,31 i 3,14, i Poslanici Rimljanima 8,19. Ne mo`e se negirati da na osnovu tih tekstova formiramo sliku o uslovima pre Pada koja je druga~ija od one koju nude prirodne nauke. Da li onda

360

moramo da odbacimo rezultate prirodnih nauka u ovom domenu? Ne mo`emo previ{e brzo da odgovorimo potvrdno. Zar nije svet mogao da bude veoma dobar u o~ima Boga iako su postojale katastrofe i iako je postojalo ono {to bi mi ljudi nazvali surovost? (Grand Rapids: Wm. B. Eerdmans Pub. Co., 1975), pp. 70-71. Za pobijanje celokupne “okvirne hipoteze” Rajderbosa, vidi Paul A. Zimmerman, ed., Darwin, Evolution, and Creation (Saint Louis: Concordia Publishing House, 1959), pp. 63-64.

361

Sadr`aj

362

Uvod …...........................................................................… 5 1. Osnovni biblijski argumenti za globalni Potop ……........… 8 Trajanje Potopa …….......................................................... 10 - Dvadeset i jedna nedelja "stajanja" …...........................… 10 - Trideset i jedna nedelja "opadanja" ............................…. 10 Geologija Potopa …........................................................... 13 Veli~ina Nojeve Barke ….................................................... 14 Potreba za Barkom …....................................................… 15 Svedo~anstvo apostola Petra …......................................... 16 Potpuno uni{tenje {iroko rasprostranjene ljudske rase ….... 18 - Totalno uni{tenje ~ove~anstva …...................................... 18 - [iroko rasprostranjenje prepotopne rase …....................... 23 Sa`etak i zaklju~ak …..................................................….. 29 2. Osnovni argumenti protiv antropolo{ki op{teg Potopa ….. 34 Uvod …............................................................................ 34 Indijanci su bili u Americi pre Potopa ….............................. 34 - Vavilonski opis Potopa …................................................. 35 - Pretpostavke neophodne za metode odre|ivanja starosti .. 38 Celokupno ~ove~anstvo nije poteklo od Nojeve porodice ….. 39 - Nojevi sinovi …............................................................... 39 - Tablica naroda ….........................................................… 40 - Biblija i raspored rasa …..............................................… 40 - Antropologija i razdvajanje rasa ……................................. 40 Sa`etak i zaklju~ak …….................................................... 45 3. Osnovni ne-geolo{ki argumenti protiv op{teg Potopa …… 48 Univerzalni termini kori{}eni u ograni~enom smislu …......… 48 - Ve}ina univerzalnih termina treba da se tuma~i doslovno . 48 - Kontekst odre|uje zna~enje …......................................... 49 - Univerzalni termini u 1. Knjizi Mojsijevoj 6-9 su doslovni zbog fizi~kih fenomena …................................................ 51 Noje i `ivotinje ….............................................................. 52 - Sakupljanje `ivotinja u Barku …....................................… 52 - Kapacitet Barke ….......................................................... 53 - Briga za `ivotinje u barci ……........................................... 57 - "Prirodno-natprirodna" filozofija ~uda ….........................… 60 Poslepotopni raspored `ivotinja …...................................… 63 - Tri glavna gledi{ta …....................................................... 63 - Australijski torbari …....................................................... 64 - Brzo {irenje `ivotinja …................................................… 66 Sa`etak i zaklju~ak …....................................................… 67

4. Uniformizam i Potop: Analiza poku{anih uskla|ivanja ..… 73 Kivijeov katastrofizam i teorija deluvijuma …....................… 75 - Kivijeov vi{estruki katastrofizam …................................... 75 - Baklendova teorija deluvijuma …...................................... 75 Lajelov uniformizam i teorija mirnog Potopa ….................… 76 - Uspon uniformizma …….................................................. 76 - Teorija mirnog Potopa …...............................................… 78 - Jezik Biblije ……............................................................. 79 - Ugro`avanje Barke …...................................................… 81 - Maslinov list …............................................................... 82 D`on Paj Smit i teorija lokalnog Potopa ….......................... 84 - Ra|anje teorije ……........................................................ 84 - Leonard Vuli i "sloj Potopa" kod Ura …............................. 85 - Teorija lokalnog Potopa i uniformisti~ka geologija ….......… 87 Sa`etak i zaklju~ak …....................................................… 88 5. Savremena geologija i Potop …..................................… 93 Uvod ............................................................................… 93 Geolo{ke implikacije biblijskog izve{taja ............................. 96 - (1) Velika erozija usled ki{e ……...................................... 96 - (2) Oblaci nisu izvor Potopnih ki{a ……............................ 96 - (3) Uve}ani okeanski baseni ….....................................… 96 - (4) Vulkanska i seizmi~ka izdizanja …............................… 97 - (5) Jedinstvena aktivnost sedimentacije …........................ 97 - (6) Idealni uslovi za formiranje fosila …............................ 97 - (7) Uniformizam potkopan Potopom ….............................. 98 Sklad izme|u geolo{kih podataka i biblijskih zaklju~aka ..… 98 - Priroda sedimentnih slojeva ……...................................... 98 - Ve}a koli~ina vode u sada{njim okeanima ….................… 98 - Vulkanizam …............................................................… 100 - Pokreti zemlje …........................................................… 100 - Fosilizacija …................................................................ 101 Uniformisti~ko tuma~enje geologije …...........................… 102 - Sada{njost: klju~ za pro{lost …….................................. 102 - Organska evolucija ……................................................. 103 - Geolo{ka vremenska skala ….....................................… 104 - Metodi re{avanja protivre~nosti ..................................… 106 Nepodesnost uniformizma za obja{njavanje slojeva .......... 107 - Vulkanizam i magmatske stene ….................................. 107 - Pokreti Zemlje ….......................................................… 108 - Kontinentalni ledeni prekriva~i ….................................... 111 - Fenomen sedimentacije …............................................. 112 - Fosilna groblja …........................................................... 120 Protivre~nosti uniformisti~kog sistema ….......................... 129 - Fosili na pogre{nom mestu …........................................ 132 - @ivi fosili …................................................................... 134 - Formacije van redosleda …............................................ 137 Sa@etak .....................................................................… 151 6. Biblijski okvir za istorijsku geologiju ….......................... 167

363

364

Uvod ….......................................................................... Podela geolo{ke istorije na osnovu Biblije …..................... - Samo prvobitno stvaranje ….......................................... - Rad tokom {est dana stvaranja ….................................. - Prepotopni period …...................................................... - Potop …....................................................................… - Savremeni poslepotopni period …...............................… Po~etak stvaranja …....................................................... - Poreklo sun~evog sistema .........................................… - Poreklo univerzuma …................................................… - Prvobitna Zemlja …....................................................... Nau~na osnova stvaranja …............................................. - Prvi i drugi zakon termodinamike ……............................ - Jedinstveni procesi Stvaranja …..................................... - Princip entropije i evolucija …......................................... Geolo{ko delovanje tokom sedmice stvaranja …............... - Prvi dan ….................................................................... - Tre}i dan ….................................................................. Stvaranje sa izgledom odre|ene starosti …...................... - Savremeno odbacivanje ovog biblijskog u~enja ….........… - Kosmologija "stabilnog stanja" …................................... - Kosmologija "ve~ne oscilacije" …...............................… - Zna~aj u~enja o "stvaranju u odraslom stanju" …............ Tada{nji svet ….............................................................. - (1) "Vode nad svodom" …….......................................... - (2) Bez ki{e pre Potopa …............................................. - (3) Malo vulkanske i tektonske aktivnosti …................... Geolo{ki dokazi o prepotopnoj klimi …............................. - Univerzalno topla klima ….............................................. - Pretpostavljena glacijacija u permu …............................. - Obja{njenje klimatske promene …….............................. - "Efekat staklene ba{te" …............................................ - Prepotopni vodeni omota~ …......................................… - Vodom potopljen …....................................................… - Razaraju}a mo} savremenih re~nih poplava ….............… - Razorna mo} okeanskih talasa …................................... - Sedimentacija i fosilizacija tokom Potopa …................… Pojava kopna ….............................................................. - Novi atmosferski pokreti ….........................................… - Izostati~ka pode{avanja …............................................. Redosled slojeva …......................................................... - Tektonsko poreklo kontinentalnih blokova …................... - Redosled slojeva …....................................................... - Rano zatrpavanje morskih organizama …........................ - Hidrodinami~ka selektivnost voda u pokretu ................… - Ve}a pokretljivost ki~menjaka …..................................... - Zatrpavanje kopnenih `ivotinja i biljaka …....................... - Formiranje slojeva uglja ….............................................

167 168 168 168 169 169 170 171 171 171 172 173 173 174 175 177 177 178 180 181 182 183 184 185 185 186 187 187 187 189 192 194 195 197 199 200 202 203 203 204 206 206 206 207 208 209 209 210

- "Mezozojski" slojevi i dinosaurusi ….............................. Krajnje naslage Potopa …................................................ - Tercijarna stratigrafija ….............................................… - Sisari kao indeks fosili ….............................................. - Izdizanja u pliocenu …................................................... - Nastavljeni abnormalni uslovi ….................................… Poslepotopna geolo{ka aktivnost …..............................… - Zamrzavanje arkti~kih zemlji{ta …...............................… - Sibirski slojevi sa mamutima …..................................… Glacijalni period .............................................................. - Po~etak ledenog doba …............................................... - Teorije o ledenom dobu …............................................. - Potop i glacijalni period ….............................................. - Teorija vi{estrukih glacijacija …...................................... - Dokazi za samo jednu glacijaciju …................................ Zavr{etak ledenog doba ……........................................... - Iznenadno otopljavanje klime …..................................... - Atmosferski ugljen-dioksid ….......................................... Zaostali efekti perioda Potopa ….................................…. - Nastavljeni vulkanski i tektonski poreme}aji …................ - Zatvoreni baseni jezera i izdignute obale ....................…. - Izdignute re~ne terase …............................................... - Dokazi za nekada{nje ni`e nivoe mora …........................ Sa`etak i zaklju~ak ….................................................…. 7. Neka pitanja u biblijskoj geologiji …..........................… Uvod ….......................................................................... Metode i rezultati geohronologije ….................................. Metode odre|ivanja starosti na osnovu olova …................ - Eksperimentalne pote{ko}e …....................................… - Originalno olovo …........................................................ - Ispiranje …................................................................… - Metode odre|ivanja izotopa olova …...........................… - Kontaminacija radioaktivnim olovom …........................... - Druge metode …........................................................... - Neodgovaraju}e starosti …............................................ Metod rubidijuma ........................................................... Metod kalijuma …........................................................... Zna~aj radioaktivnog datiranja …...................................… ^injenica o "odraslom" stvaranju i "izgledu starosti" ….…. Varijacije u stopama raspada …....................................... - Pretpostavljeno nevariranje ….....................................… - Procesi raspada …....................................................…. - Alfa raspad i potencijalna barijera …...........................… - Spolja{nji izvori energije ….........................................… - Kosmi~ko zra~enje ….................................................… - Van Alenov pojas zra~enja ..........................................… Slaganje starosti na osnovu razli~itih metoda …............… - Stvaranje saglasnih "prividnih starosti" ……...................

211 213 213 215 216 217 217 217 218 220 220 221 221 222 223 227 227 229 233 233 234 238 242 244 255 255 256 257 257 257 258 258 259 261 261 262 262 263 264 265 265 266 266 267 268 269 271 271

365

366

- Saglasne promene u stopama raspada …....................... - Obojeni haloi ….........................................................… Navodni odnos izme|u radioaktivnosti i stratigrafskih starosti ...................................................... - Obim slaganja ….......................................................… - Uzrok vidljivog ograni~enog slaganja ….......................…. Astronomske metode merenja starosti …......................… Datiranje nedavnih nanosa metodom radioaktivnog ugljenika ..............................................….. - Pretpostavke u ovoj metodi …....................................… Ugljenik C-14 i Potop …...............................................… - Prepotopne proporcije radioaktivnog ugljenika …..........… - Poslepotopne proporcije radioaktivnog ugljenika ….......... Protivre~nosti u geohronologiji …..................................… - Meteorska pra{ina ……................................................. - Meteoritska radioaktivnost ….....................................… - Tektiti …….................................................................... - Raspadanje kometa …...............................................… - Atmosferski helijum …................................................... - So u okeanima …......................................................… - Voda iz Zemljine unutra{njosti (juvenilna voda) ….........… - Formiranje Zemljine kore …............................................ Poslepotopna hronologija ….........................................… Godovi drve}a …..........................................................… - Poreklo poslepotopnih civilizacija …............................… - Populaciona statistika …............................................… Prepotopna dugove~nost i zra~enje …............................... - Efekat vodenog omota~a na dugove~nost ……................ - Somatski efekti zra~enja ….......................................…. - Geneti~ki efekti zra~enja ……......................................... - Smanjenje `ivotnog veka posle talo`enja vodenog omota~a ....................................................…… Formacije ukazuju na sporo talo`enje ……........................ - Talo`enje i okamenjivanje ……....................................... - Koralni grebeni …......................................................… - Duboko-okeanski sedimenti …….................................... - Evaporiti …................................................................... - Pe}inske naslage ……................................................... - Zakopane {ume …....................................................…. Nanosi varvi …...........................................................…. - Pote{ko}e prilikom tuma~enja varvi ….........................… - Formacija Zelene reke ....................................…........… - Drugi uzroci slojevitosti …..........................................… Poreklo nafte i mineralnih nanosa …................................ - Uniformizam i geologija nafte …..................................… - Stratigrafsko pojavljivanje nafte …..............................…. - Formiranje naslaga nafte …......................................….. - Brzo formiranje bazena nafte ….....................................

272 274

275 275 278 280

281 282 284 284 285 287 287 288 289 289 290 291 292 294 295 295 296 299 300 300 301 302

304 305 305 306 307 309 313 315 316 316 318 321 322 322 324 325 326

- Poreklo rude i mineralnih nanosa …............................... Savremeni zna~aj Potopa opisanog u 1. Knjizi Mojsijevoj ... - Kolaps uniformizma ……............................................... - Zna~aj pitanja ….......................................................…. - Dve osnovne filozofije …............................................…. - Odba~ena teisti~ka evolucija ……................................... - Evolucija, komunizam i humanizam …............................. - Evolucija i obrazovanje …..........................................…. - Biblijska religija i evoluciona filozofija …......................… - Nau~na slabost evolucione hipoteze ….......................…. - Strategijska uloga istorijske geologije …......................… - Proro~ko svedo~anstvo Biblije ……................................. Dodatak: Paleontologija i prokletstvo u Edemu ….............. Uvod ……....................................................................... Antropologija i pad ……................................................... @ivotinjsko carstvo i Pad ……........................................... - Ropstvo propadljivosti …............................................… - Vegetarijanska ishrana pre Pada ….............................… - Prokletstvo u Edemu i strukturne promene …..............… Biljno carstvo i Pad …….................................................. Ravnote`a prirode i skladna teodikeja ……....................... Sa`etak i zaklju~ak …...................................................... O autorima ….................................................................

327 328 328 329 329 330 332 333 333 334 335 336 347 347 348 349 350 351 353 355 356 358 368

367

O AUTORIMA

Henri M. Moris od 1970. godine je radio kao predsednik Instituta za prou~avanje stvaranja, u El Kajunu, u Kaliforniji (www.icr.org). Doktorirao je na Univerzitetu u Minesoti i radio na fakultetima velikih univerziteta. Vode}i je predstavnik nauke o stvaranju i neprestano putuje, iznose}i dokaze za biblijski koncept stvaranja. Kao neumorni autor, Moris je objavio brojne knjige, me|u kojima su Zapis Prve Knjige Mojsijeve (The Genesis Record), Biblijska osnova savremene nauke (The Biblical Basis for Modern Science) i Dug rat protiv Boga (The Long War Against God), od kojih su sve {tampane u vi{e izdanja. D`on C. Vitkomb je 38 godina predavao Stari zavet na Grejs bogosloviji, u Vinona Lejku, u Indijani. Diplomirao je, magistrirao i doktorirao na Grejs bogosloviji. Me|u mnogim knjigama koje je napisao su Prvobitna zemlja (The Early Earth), Svet koji je uni{ten (The World That Perished) i Istorija Izraela (A History of Israel, kao koautor). Tako|e je objavio brojne ~lanke u teolo{kim ~asopisima i biblijskim re~nicima.

PREPORU^UJEMO - Veliki prasak je eksplodirao, Rasel i Kolin Stendi{ - Najve}e ~udo prirode: Kanjon Kolorado - spomenik katastrofe, Stiven Ostin - Iza kulisa - Bo`je stvaranje ili evolucija, Branislav Kevi} - Od Darvina do Hitlera, Rihard Vajkart - Nauka i problem smrti - Kriju li velike svetske misterije odgovore na najva`nija ~ovekova pitanja? Miroljub Petrovi} Distribucija: Eden, tel. 062/200-046, 021/527-992

368