Seminarski Prevencija

UVOD

Pod kriminalitetom se podrazumevaju sve protivpravne delatnosti za koje su propisane neke drustvene sankcije. U savremenom drustvu kriminalitet je opsta drustvena pojava. Ona postoji danas u svim zemljama i svim drustvenim zajednicama, bez obzira na njihovo drustveno-ekonomsko uredjenje i njihov politicki sistem. Osnovne karakteristike savremenog kriminaliteta su: masovnost,stalni apsolutni i relativni porast, organizovanost, porast recidivizma i profesionalizma, medjunarodni karakter i dr. Postoje brojne podele kriminaliteta i to na klasicni i politicki, privredni kriminalitet, maloletnicki kriminalitet, kriminalitet povratnika, profesionalni, ekoloski kriminalitet. Cinjenica da kriminalitet predstavlja veoma opasno drustveno zlo uslovila je neophodnost da svako organizovano drustvo na ovu pojavu reaguje na sasvim odredjen nacin. Kompleksnosti kriminaliteta se mora suprostaviti kompleksnost drzavne i drustvene prevencije i represije.

1

IZVRSIOCI KRIVICNIH DELA

Izvrsioci krivicnog dela su sve populacije, pocev od dece, omladine, odraslih I starih osoba, kako muskaraca tako I zena. Prema istrazivanjima deca spadaju u grupu najugrozenije populacije, sto zbog zanemarivanja, zlostavljnja, poremecene sociopatoloske klime u porodici, zbog razvoda brakova, cestih konflikata koji nastaju izmedju pojedinih njenih clanova, prenaglasen zastitnicki stav roditelja prema detetu, identifikacija deteta sa nrgativnim primerima svojih vrsnjaka ili junaka iz kriminalnih filmova I sund literature dovodi do razlicitih devijacija ponasanja I delikata u razvojnom periodu koje kasnije prerasta u kriminogeno ponasanje.

2

OBLICI I UZROCI U POREMECAJIMA PONASANJA

Oblici ponasanja se mogu razlicito ispoljavati, kao sto je delikventno ponasanje, alkoholizam, narkomanija, neuroticne manifestacije, depresija, (pa I suicid). Sve ove mentalne poremecaje I ponasanja treba prevenirati u vanbolnickim uslovima. Pri tom je veoma vazno da se pored maloletnika, odnosno delikvenata, opservira I njegova socijalna sredina, posebno porodica a sa njegovim uzrastom I skola. 1980 godine usvojena je konvencija o zastiti dece, te se svake godine 20-tog Novembra proslavlja kao svetski dan zastite. Pored navedenih poteskoca mlada generacija je ugrozena brojnim opterecenjima drustvenog I tehnoloskog razvoja. Takva stresna opterecenja prate mladu generaciju ne samo u nasim uslovima vec I u najsirim svedskim razmerama. Sve to veoma nepovoljno utice kako na individualni razvoj dece I omladine, tako I na formiranje njihove licnosti, psihickog zivota I ponasanja. Ukoliko se ova krizna I stresna opterecenja blagovremeno ne preveniraju, neminovno dovode do raznih oblika delikventnog I kriminogenog ponasanja. Zbog svega toga drustvo je obavezno da se humanisticki ponasa prema mladoj generaciji I da se zastiti od svih nepozeljnih cinilaca, pojava i dogadjaja koji ugrozavaju mentalno zdravlje dece I omladine sto ujedno dovodi do kriminogenog ponasanja.

3

Drustvo raspolaze zdravstvenim, obrazovnim, socijalnim I drugim institucijama preko kojih moze svoje programe u zastiti uspesno da realizuje.

ULOGA CENTRA ZA SOCIJALNI RAD U PREVENCIJI KRIMINALITETA

Posebno treba naglasiti ulogu centra za socijalni rad koju kao organ starateljstva u saradnji sa porodicama I drugim institucijama sprovode preventivne mere u suzbijanju delikventnog ponasanja mladih, alkoholizma, narkomanije, prostitucije I dr. Cesta je zloupotreba mladih lica od 14 godina zivota koji su krivicno neodgovorni za svoje postupke. Ova sluzba sa obzirom na svoj karakter, osnovne zadatke I metode rada, bliza je drustvu, porodici, skoli I preduzecu pa I efikasnija u pruzanju pomoci. Pored predvidjenih mera, kao sto su: disciplinski centri, pojacan nadzor (roditelja, organa starateljstva) smestaj mladih u drugu porodicu, upucivanje u ustanovei druge mere, posebnu paznju treba posvetiti sredstvima masovnih komunikacija u porodici, skoli, preduzecu, mesnoj zajednici kroz edukativne programe, zatim seminare I takmicenja. Poslednjih godina zapazena je saradnja centara za socijalni rad I osnovne organizacije Crveni Krst gde se deca od najmladjeg uzrasta, posredstvom skole uclanjuju u OOCK. Gde ucestvuju u raznim humanitarnim projektima. Veliki broj mladih kasnije postaju I dobrovoljni davaoci krvi, sto spada u jedan od najhumanijih gestova omladine. 4

Centri za socijalni rad sa strucnim radnicima, psihologom, pedegogom, defektologom, socijalnim radnikom u tesnoj saradnji su sa osnovnim I srednjim skolama gde sa svojim edukativnim programima, putem objektivnog informisanja o prestupnistvu I kriminalitetu mogu da posluze kao solidna osnova u izgradjivanju pravilnih stavova u preduzimanju preventivnih mera u ovoj oblasti. Prema statistickim podacima jednu trecinu krivicnih dela izvrsavaju delikventi koji nisu stariji od 18 godina a najveci broj ima oko 14 I ispod 14 godina. Drustvo ima obavezu da suzbija maloletnu delikvenciju.

Roditelji su odgovorni za vaspitanje dece I sprecavanje delikvencije. Porodicna atmosfera ima bitan uticaj na vaspitni process dece I omladine. Zakonom je predvidjeno da ukoliko roditelji pravilno ne vaspitaju svoju decu, da se ona mogu poveriti radi vaspitavanja nekoj drugoj porodici ili ustanovi, sto je zadatak centra za socijalni rad. Najcesca krivicna dela koja cine maloletni su ona protiv naroda I drzave, krivicna dela protiv drustvene imovine, protiv zivota I tela, protiv opste sigurnosti I krivicna dela protiv dostojanstva I morala. U savremenim, danasnjim uslovima poseban vid kriminaliteta maloletnika I omladine predstavljaju kradja I oduzimanje motornih vozila, prekrsaji u saobracaju, upravljanje motornim vozilom pod dejstvom alkohola I droge, sto dovodi do cestih udesa, Ovi oblici kriminaliteta su povezani sa naglim povecanjem broja motornih vozila I ovaj kriminalitet I dalje se povecava ne samo u velikim, vec I u manjim gradovima I naseljima. 5

Narkomanija Takodje su sve cesca krivicna dela koja vrse narkomani . Oni istovremeno zbog zloupotrebe droge prodaju kao licnosti zdravstveno,moralno I materijalno. Oni se nekriticno ponasaju posto su psihicki izmenjeni I skloni da odaju poslovne I druge tajne. Da bi pribavili drogu, ne biraju sredstva, cine razne delikte I zbog toga dolaze u sukob sa zakonom. Cinjenica je da se narkomanija kod mladih sve vise siri, stoga je potrebno preduzimati preventivne mere u organizovanju stalnih akcija protiv ove drustvene pojave na nivou svih drustvenih slizbi centra za socijalni rad, dom zdravlja, skole, porodice, plicija.

Alkoholizam Alkoholizam kod mladih postice I izaziva slicne I identicne oblike ponasanja kao I kod starijih populacionih grupa. Brojni su razlozi zbog kojih su adolescenti skloni alkoholizmu, potreba za imitiranjem svojih vrsnjaka I identifikacija sa njima, potreba da se rasterete vlastitih opterecenja I psiholoske napetosti, zatim zbog poremecaja u razvoju I strukturi licnosti. Alkoholisane osobe dozivljvaju osecanje hrabrosti, odvaznosti. U akutnom alkoholisanom stanju pokazuju sociopatsko ponasanje koje se izrazava u vrsenju brojnih deliktnih radnji. Prema podacima istrazivanja Kriminoloskog institute u Beogradu, sociopatolosko ponasanje maloletnika grupisano je u nekoliko kategorija kao sto je bezanje od kuce I domova, iz skole, sitne kradje u kuci I izvan kuce, dzeparenje I obijanje, vandalizam I agresivnost. 6

ZAKLJUCAK Kriminogeno ponasanje je sve prisutnije u savremenom svetu. Razvijenije zemlje imaju vise uspeha u suzbijanju kriminala. U nasoj zemlji criminal je u usponu. Danas se pored centara za socijalni rad brijne istitucije bave suzbijanjem kriminogenog ponasanja mladih I omladine. Sve ustanove treba organizovati da deluju na istim principima. Evidencija podataka drustvenih slizbi koje rade na tim problemima treba da je jedinstvena I objektivna kako bi se mogle preduzeti blagovremene I efikasne preventivne mere.

7

LITERATURA

- Zastita mentalnog zdravlja dece I omladine,Prof.Dr. Milanko Jovicevic, Beograd -Leksikon kriminalistike,Dr. Zivojin Aleksic, Dr. Milan Skulic, Dr. Milan Zarkovic, 2004.

8