Revizija Ii Domaci Rad

1. Navedite na šta su usmerene mere pažnje sistema internog nadzora, šta je ključni zadatak internog nadzora, šta izaziva pojačano interesovanje za uspostavljanje internog nadzora Sistem internog nadzora koji uključuje sve mere pažnje usmerene na i ni čuvanje grešaka prekomernih troškova i prevare, proverava i obezbeđuje pouzdanost informacija. Ključni zadatak internog nadzora jeste da kontroliše sve delove preduzeća da li dosledno redukuju poslovnu politiku usvojenu na početku poslovnog perioda, kao i da o tome podnose informaciju menadžmentu privrednog društva. U uslovima delovanja sila slobodnog tržišta pojačava se uloga internog nadzora. Za pojačano interesovanje za uspostavljanje internog nadzora razlog više su i prisustvo nelojalne konkurencije, povećane korupcije i erozije poslovnog morala. 2. Navedite etimološko poreklo termina kontrola, zatim objasnite kako se sa gledišta nadzora može označiti kontrola i obrazložite šta podrazumeva sistem interne kontrole prema međunarodnom statndardu revizije 400 Termin “kontrola” vodi poreklo od francuske reci “contrerale”, sto znaci “protivuloga”. Dakle, to je provera koja se vrsi putem suprotstavljanja, tj. uporedjivanje izmedju onogoa sto jeste i onoga sto treba da bude. Ili, drugacije receno, kontrola je uporedjivanje cinjenica i njihovo uporedjivanje. Sustina kontrole kao nacina provere se sastoji u uporedjivanju. U najrazlicitijim poljima ljudske aktivnosti koristi se kontrola kao funkcija provere. Sa gledista nadzora, tj. provere poslovanja preduzeca, kontrola se moze oznaciti kao strucni i sistematski nadzor utemeljen na ispitivanju, uporedjivanju i prosudjivanju poslovanja preduzeca. Prema ISA 400, system interne kontrole podrazumeva sve politike i postupke (interne kontrole) koje je usvojila uprava nekog preduzeca kako bi joj pomogli u postizanju cilja uprave vezanog za obezbedjenje, koliko je to prakticno moguce, redovnog i efikasnog obavljanja njenog poslovanja, ukljucujuci poslovanje politike uprave, zastitu sredstava, sprecavanje prevare i greske, tacnost i kompletnost racunovodstvenih evidencija i blagovremenu pripremu pouzdanih finansijskih informacija. 3. Navedite definiciju interne kontrole prema izveštaju komiteta sponzorskih organizacija i obrazložite definiciju odnosno navedite osnovne koncepte koje definicija odražava Prema izvestaju komiteta sponzorskih organizacija interna kontrola se moze definisati kao proces ustanovljen i sprovodjen od strane upravnog odbora preduzeca, menadzmenta i ostalog osoblja. Navedena definicija interne kontrole odrazava sledece osnovne koncepte, i to: 1. Interna kontrola je ,”proces”, tj. ona nije dogadjaj ili okolnosti, vec niz cinjenica koja proveravaju aktivnosti preduzeca 2. Internu kontrolu obavljaju ljudi, neke organizacije zavisno od toga sta rade i govore, oni odredjuju ciljeve preduzeca i uvode u funkciju kontrolne mehanizme.

3. Od interne kontrole se ocekuje da upravnom odboru i menadzmentu preduzeca pruzi samo razumno uverenje, a ne apsolutno uverenje das u ciljevi kompanija ostvareni. 4. Interna kontrola se primenjuje radi postizanja ciljeva u jednoj ili vise kategorija koja se medjusobno poklapaju 4. Navedite definiciju interne kontrole prema dr Slavoljubu Martiću i objasnite šta se iz nje može zaključiti Dr Slavoljub Martić navodi da se sistem interne kontrole sastoji od svih mera i metoda koje se primenjuju u preduzeću u cilju: obezbedjenja njegovih sredstava od rasipanja, pronevera i neefikasnosti, unapredjenja tačnosti i pouzdanosti knjigovodstvenih i operativnih podataka; pridržavanja poslovne politike preduzeća, i ocene poslovne efikasnosti. Iz ove definicije se može izvesti zaključak da interna kontrola obuhvata sve sektore i sve aktivnosti preduzeća. Ona uključuje metode pomoću kojih menadžment preduzeća delegira ovlašćenja i odgovornosti za obavljanje funkcije prodaje, nabavke, računovodstva i proizvodnje. 5. Navedite i objasnite komponente sistema interne kontrole Interna kontrola se sastoji iz sledecih komponenata; 1. kontrolno okruzenje 2. procena rizika 3. kontrolne aktivnosti 4. informacija i komunikacija 5. nadgledanje i pracenje 1. kontrolno okruzenje podrazumeva ljude sa svojim individualnim osobinama, ukljucujuci integritet, moralne vrednosti i kompetentnosti i okruzenje u kome oni rade cine jezgro svakog preduzeca, ukupno ponasanje, shvatanje i aktivnosti menadzmenta 2. kompanija mora da bude svesna rizika sa kojima se suocava i mora o njima da vodi ravuna. Poslovne ciljeve koje nastoji da ostvari kompanija odredjuje, a, zatim, uprava utvrdjuje rizike vezane za postizanje zacrtanih ciljeva i preduzima odredjene korake radi kontrole tih rizika. 3. Pod kontrolnim aktivnostima se podrazumeva: odobrenja, ovlascenja, verifikacije, uskladjivanja, opsta ispitivanja, proveru aritmeticke tacnosti, kao i kontrolu primene i uslove rada kompjuterskih informacionih sistema. 4. Na svim nivoima organizacije potrebne su informacije: finansijske informacije, poslovne informacije, informacije uskladjenosti sa propisima, informacije o vanjskim dogadjajima.Najvazniji informacioni system za internu kontrolu je racunovodstveni sistem, koji se smatra serijom zadataka i knjizenja jednog preduzeca pomocu kojih se transakcije obradjuju radi vodjenja finansijskih evidencija. 5. Celokupan process mora da bude pracen i po potrebi se mora modifikovati. To se i postize konstantnim aktivnostima pracenja i nadgledanja, posebnim procenama ili kombinovanjem tih dvaju postupaka.

6. Navedite vrste interne kontrole a zatim objasnite osnovne postupke interne računovodstvene kontrole Interna kontrola se moze podeliti na: - administrativna kontrola i -racunovodstvena kontrola U vecini slucajeva obe kontrole se preplicu, medjutim u postupku revizije, posebno kada se radi o eksternoj reviziji, revizor se mnogo vise bavi internom racunovodstvenom nego administrativnom kontrolom. Racunovodstvena kontrola ukljucuje finansijske aktivnosti i obuhvata organizaciju, metodologiju i evidenciju s ciljem obezbedjivanja zastite sredstava i verodostojnosti finansijskih izvestaja, a koncipirana je na taj nacin da pruzi pouzdane dokaze: da su transakcije obavljene prema ovlascenjima menadzmenta, das u transakcije evidentirane na taj nacin da je u prvom redu omoguceno sastavljanje finansijskih izvestaja itd. 7. Objasnite administrativnu internu kontrolu Interna administrativna kontrola se odnosi na aktivnosti koje nisu direktno finansijskog karaktera, sa zadatkom da obezbedi efikasnost u poslovanju id a se to poslovanje u svim sektorima i odeljenjima preduzeca odvija u skladu sa proklamovanom poslovnom politikom. Administrativne kontrole se odnose na poslovne revizije i revizije uskladjenosti. Revizija poslovanja je ispitivanje odredjene organizacione jedinice radi vrednovanja njenog poslovanja. To je ispitivanje kojim se vrednuje efikasnost i uspesnost poslovanja neke organizacije. Revizija uskladjenosti je ispitivanje postupaka i finansijskih evidencija koja se vrsi da bi se utvrdilo da li organizacija sledi odredjene postupke, pravila, propise donosene od strane nekog viska organa. 8. Navedite i objasnite osnovne faktore od kojih zavisi kvalitet interne kontrole Osnovni faktori od kojih zavisi kvalitet interne kontrole su sledeci: - Organizaciona struktura preduzeca - Adekvatna racunovodstvena struktura - Interna revizija - Kadrovi Organizaciona struktura preduzeca se odnosi na adekvatan system organizacije kojim se jasno utvrdjuju ovlascenja i odgovornost i razgranicavaju funkcije poslovanja, knjigovodstva i nadzora. Na potrebu organizovanja odeljenja za obavljanje funkcije nabavke, priprema, proizvodnje, prodaje, racunovodstva i finansija, indicira princip ujedno i jedno od najvaznijih pravila interne kontrole, da ni jedno lice ne treba da upravlja svim fazama poslovne operacije od pocetka do kraja.Za efikasno izvrsenje poslova u okviru faze poslovanja preduzeca za koju je zaduzen odgovoran je rukovodilac svakog sektora. Njegova ovlascenja treba da budu jasno definisana u odgovarajucim pisanim aktima kojima se konstituise politika preduzeca. Adekvatna racunovodstvena struktura obuhvata planiranje i system obracuna troskova, kontni plan, postupke i plan tokova transakcije.Racunovodstveni system ce

obezbediti jaku internu kontrolu pod uslovom da obuhvati: adekvatan individualni kontni plan, pravilnik o knjigovodstvu kojim se propisuje politika i procedura, plan poslovanja kojim se obezbedjuje tekuce izvestavanje i analiza razlika izmedju onoga sta je ostvareno i onoga sto je planirano,sistem obracuna troskova, dokumentaciju i obrasce sa odgovarajucim nacinom njihovog numerisanja. Interna revizija je zaduzena i odgovorna da stalno ispituje,ocenjuje i unapredjuje internu kontrolu.To je posao svakog internog revizora,kao i da ispituje i ocenjuje i efikasnost izvrsenja zadataka od strane pojedinih organizacionih jedinica. Interni revizor ima zadatak da pomogne menadzmentu preduzeca u efikasnom upravljanju, a da bi realizovao taj cilj, on ocenjuje efikasnost interne kontrole u pojedinim odeljenjima, delatnostima u drugim organizacionim jedinicama. 9. Objasnite internu reviziju s gledišta perspektive uvođenja u našim uslovima Država još uvek nije prenela javna ovalašćenja na profesiju, kada je u pitanju revizijafinansijskih izveštaja, usled čega postoji podela u računovodstvenoj profesiji, tako da se posebna zvanja računovđe stiču po jednom,a za revizore po drugom zakonu.Računovođe i revizori su u savremenom svetu, već odavno članovi iste profesije, tj. Polazu iste ispite za sticanje profesionalnih zvanja i imaju ista zvanja. Za očekivati je da će i kod nas u doglednoj budućnosti doći do ujedinjenja računovodstvene profesije, čime bi se stvarale povoljnije pretpistavke i za razvoj interne revizije i njeno uvođenje u većem broju preuzeća i drugih organizacija. 10. Navedite dve vrste rizika u obavljanju revizije i objasnite model revizijskog rizika Dve vrste rizika su: jedna vrsta je rizik da će revizor ili revizorska firma biti ošteženi zbog odnosa sa klijentom, iako je izveštaj o reviziji urađen za tog klijenta, bio korektan. Taj se rizik naziva rizik firme. Drugi tip rizika je revizorski rizik, rizik da revizor može dati netačan izveštaj, odnosno mišljenje o reviziji finansijskih izveštaja, na primer, pozitivno revizorsko mišljenje o finansijskim izveštajima a koji su značajno pogrešno iskazani. Model revizijskog rizika se može prikazati kao : PRN=PRR/(IR×KR) Ovaj model ilustruje na koji način obim dokaznih tekstova, koje revizor mora obaviti, (koji je funkcija planiranog rizika neotkrivanja značajne greške, PRN) zavisi od: • PRR (Prihvatljivog revizijskog rizika) koje je komplementaran nivou pouzdanosti koji revizorska firma očekuje u svojim revizijama; • IR (Inherentnog rizika), koji predstavlja verovatnoću da neki saldo ili klasa transakcije sadrže značajnu grešku, pod pretpostavkom da ne postoji potrebna interna kontrola; • KR (Kontrolnog rizika), koji predstavlja verovatnoću da salda računa ili klasa transakcija sadrže značajne greške, koje sistem interne kontrole organizacije nije sprečio ili otkrio. Utvrđivanjem ovih rizika za svaki saldo računa ili vrstu transakcije, revizor će moći da odredi stepen oslanjanja na sistem interne kontrole i obim dokaznog ispitivanja, koji su neophodni da bi se došlo do planiranog rizika neotkrivanja značajne greške.

11. Objasnite značajnost sa gledišta međunarodnog standarda revizije 320. ISA 320 razmatra značajnost sa stanovišta korisnika finansijskih izveštaja jer informacija je značajna ako bi izostavljanje ili pogrešno iskazivanje mogli uticati na ekonomske odluke korisnika donesene na osnovu finansijskih izveštaja. Značajnost zavisi od veličine stavke ili greške koja se procenjuje na osnovu konkretnih okolnosti. Značajnost je prag tolerancije pri donošenju odluke o tome koja je informacija korisna. Koncept značajnosti se primenjuje na tri načina: 1. Ako je značajna, informacija se objavljuje na način koji je čini relevantnom i pouzdanom, 2. Računovodstvene informacije se ispravljaju zbog pogrešnog iskazivanja ili izostavljanja 3. Beznačajna stavka računovodstvene informacije se ne navodi u izveštaju, a nevažna greška se ne ispravlja, osim ako to nalaže zakon ili profesionalna dužnost. Pri proceni značajnosti neke pozicije ili greške treba sagledati tri aspekta: veličinu, prirodu i okolnosti. 12. Navedite i objasnite komponente prihvatanja klijenata Prva faza modela revizije je faza prihvatanja klijenata, i podrazumeva odlučivanje o tome, da li prihvatiti novog klijenta ili nastaviti posao sa postojećim klijentom. Postupci koji su sastavni deo ovog procesa, obuhvataju procenu biografije klijenata i razloge za datu reviziju, uspostavljanje kontakata sa prethodnim revizorom, dobijanje pisama o angažovanju i reviziji. Proces prihvatanja nekog novog klijenta često uključuje i davanje predloga revizije ili ponude. 13.Obrazložite upoznavanje sa poslovanjem klijenta prema međunarodnom standardu revizije 310, a zatim navedite i obrazložite izvore na osnovu kojih revizor može da stekne saznanja o poslovanju klijenta a da pri tome nema uvida u internu dokumentaciju klijenta Prema ISA 310 revizor treba da stekne saznanja o preduzeću koja su dovoljna da razume transakcije i aktivnosti od značaja za njegov izveštaj (prva faza). U drugoj fazi postupka će se detaljnije upoznati sa specifičnostima privredne grane klijenta. Preliminarno ispitivanje se može obaviti posetom njihovih radnih prostorija, pregledom godišnjih izveštaja, razgovorom sa upravom i službenicima, pristupom javnim bazama podataka i glasilima. Ako je u pitanju postojeći klijent potrebno je opšte ispitivanje dokumentacije iz prethodnih godina, Ako je reč o novom klijentu, treba konsultovati prethodne revizore i povećati obim preliminarnih istraživanja. Revizor može u fazi prihvatanja klijenata da stekne saznanje o datoj delatnosti i preduzeću, a nemajući uvida u internu dokumentaciju kroz: a. prethodna iskustva sa tim preduzećem ili delatnošću; b. razgovor sa ljudima koji su povezani sa tim preduzećem; c. razgovor sa osobljem iz interne kontrole i pregledom izveštaja interne revizije; d. razgovor sa uglednim ljudima van preduzeća; e. publikacije vezane za datu delatnost; f. zakonodavstvo i propisi koji bitno utiču na preduzeće;

14. Objasnite odnos novog i prethodnog revizora, a zatim navedite koje dokaze revizor treba da dobije za prvi angažman prema međunarodnom standardu revizije 510 U slučaju kada novi revizor treba da zameni postojećeg revizora, kodeks profesionalne etike predlaže da novi revizor komunicira sa postojećim računovođom. U kom obimu će postojeći računovođa moći da razgovara o poslovima koji se tiču klijenta sa predloženim računovođom, zavisiće od dobijanja dozvole od klijenata i zakonskih i moralnih propisa koji su vezani za objavljivanje. Pre prihvatanja imenovanja za obavljanje revizije kompanije koja je do tada koristila drugog računovođu, novi revizor treba da utvrdi da li je klijent o tome obavestio postojećeg računovođu i da li je on dobio dozvolu da o poslovima govori otvoreno. Predloženi računovođa treba da od klijenta traži dozvolu da razgovara sa postojećim računovođom. Komunikacija između njih se vodi pismenim putem. Novi revizor treba da izvrši pregled radne dokumentacije prethodnog revizora kako bi dobio dovoljno dokaza kao i da razmotri profesionalnu kompetentnost prethodnog revizora. Ako ustanovi da je prethodni izveštaj bio modifikovan, novi revizor će posebno obratiti pažnju na ono što je dovelo do toga. Revizor treba da dobije zadovoljavajuće dokaze da: (a )početni bilansi ne sadrže greške koje značajno utiču na finansijskjske izveštaje tekućeg perioda; (b) da su zaključna salda prethodne godine pravilno prenesenea u tekući period, ili, kada je to bilo potrebno, da su ponovo navedena;i (c) da su odgovarajuće računovodstvene politike doslledno primenjene, ili da su promene u računovodstvenim politikama pravilno evidentirane i pravilno objavljene. 15. Objasnite korišćenje usluga profesionalaca tj. specijalista revizije Revizor bi mogao koristiti nekog specijalistu u situacijama kao što su procena određenih tipova imovine (zemlja i zgrade, umetničko delo, drago kamenje, itd.); utvrđivanje fizičkog stanja sredstva; procena neke vrste osiguranja; procena ugovora čija je realizacija u toku; i dobijanje pravnog mišljenja o nekom slučaju. Kada rad nekog specijaliste treba da bude upotrebljen kao dokaz u reviziji, revizor treba da utvrdi stručne sposobnosti eksperta i njegovu kompetentnost, proverom njegovih sertifikata ili uverenja, njegovog iskustva i reputacije. Potrebno je proceniti i objektivnost tog stručnjaka. Objektivnost je ugrožena ako je stručnjak zaposlen kod klijenta, ili na neki način povezan sa klijentom (tj. ako predstavlja povezanu stranu). Revizor treba da dobije dovoljno odgovarajućih revizorskih dokaza daje rad specijaliste adekvatan, odnosno da će biti obavljen u skladu s ciljem revizije. Klijent treba ekspertu dati pismena uputstva u vezi sa obimom njegovog rada, očekivanjima koje revizori imaju u pogledu njegovog izvestaja, nameravanoj upotrebi njegovog rada od strane revizora, u koje svrhe će revizor taj rad da koristi, kao i mogućnostima pristupa eksperta dokumentaciji i evidencijama klijenta. Revizorski dokaz se obezbeđuje proverom rada eksperta, odnosno utvrđivanjem njegove usklađenosti sa pisanim instrukcijama koje je dobio od klijenta.

16. Objasnite uslove angažovanja revizora prema međunarodnom standardu revizije 210, a zatim obrazložite profesinalne naknade. Prema ISA 210 revizor i klijent treba da se dogovore o uslovima angažovanja. Uslovi angažovanja obuhvataju dogovor o onom što treba da bude urađeno a to su cilj, obim i izveštaj revizije, postojanje revizorskog tima i kolika je visina naknade. Uslovi se moraju navesti u revizorovom pismu o angažovanju. Revizor mora da razmotri i to koji su postupci neophodni ako dođe do promene u angažovanju. Ako bi ta promena bila razumna, klijent i revizor se dogovaraju o novim uslovima. Ako je ta promena posledica netačnih i po klijenta štetnih informacija, promena nije razumna, te ukoliko se revizor sa tom odlukom ne slaže, ima pravo da se povuče i obavesti upravni odbor ili akcionare. Prema međunarodnoj etici profesionalne naknade treba da budu objektivan i realan odraz vrednosti profesionalnih usluga izvršenih za klijenta, uzimajući u obzir: a. stručnost i znanje, b. nivo obučenosti i iskustva, c. vreme koje je potrebno profesionalno angažovanim osobama, d. stepen odgovornosti koje obavljanje takvih usluga povlači za sobom. Na ove faktore će uticati zakonski, društveni i ekonomski uslovi u svakoj zemlji. Ponekad će revizorska kuća zaračunati nižu naknadu ako se radi o prvoj reviziji (niski udarac) a ponekad je to potrebno radi konkurencije. To nije u suprotnosti sa profesionalnom etikom sve dok se oslanja na kvalitet i vrednost. Postoje dva izuzetka kada naknada nije potencijalna: ako je utvrdi sud iili drugi organ vlasti i u slučaju kada je to zakonom određeno da se takva naknada ograničava na angažmane od kojih se ne zahteva nezavisnost. 17. Definišite pismo o angažovanju revizora, i objasnite formu i sadržinu pisma Pismo o angažovanju je sporazum ugovora između računovodstvene firme i klijenta o obavljanju revizije i sa njom povezanih usluga. Pismo revizora o angažovanju dokumentuje i potvrđuje njegovo prihvatanje posla, cilja i obima revizije, stepena odgovornosti revizora prema klijentu i forme bilo kojih izveštaja. Forma i sadržaj pisma o angažovanju, zavisno od klijenta mogu biti različiti ali uobičajno je da ukažu na sledeće: 1. cilj revizije finansijskih izveštaja, 2. odgovornost uprave za finansijske izveštaje 3. obim revizije, uključujući navođenje važećih zakona, propisa i pravila profesionalnih tela prema kojima revizor postupa pri obavljanju revizije 4. oblik bilo kakvih izveštaja ili drugog načina prenošenja rezultata revizije, 5. činjenicu da zbog prirode i ostalih inherentnih ograničenja revizije, pored internih ograničenja bilo kojeg sistema interne kontrole, postoji neizbežan rizik neotkrivanja čak i nekih značajno pogrešnih izjava, 6. neograničen pristup svim evidencijama, dokumentaciji i drugim informacijama koje su neophodne za reviziju.

7. postupke i načine vezane za planiranje revizije 8. zahtev klijentu da potvrdi uslove 9. opis drugih izveštaja koje revizor namerava da izda klijentu 10. osnovicu na kojoj je obračunata naknada za profesionalne usluge 18. Obrazložite predlog revizije za postojećeg klijenta Predlog revizije za postojećeg klijenta će biti različit za različite firme, ali uglavnom sadrži sledeće: 1. Pregled načina na koji revizorska firma može doprineti položaju klijenta. 2. Planove za daljnje poboljšanje pozicije klijenta uključujući razmatranje postojećih regulatoraih trendova, obima revizije i bilo kakvih promena u kompaniji koje bi mogle uticati na reviziju. 3. Opis revizorskog tima i eventualnih promena do kojih je došlo u odnosu na prethodnu godinu. 4. Detaljan predlog naknade za profesionalne usluge. U uvodnom delu predloga revizije navodi se kako firma koja podnosi predlog može biti korisna za klijenta. Obrazlaže se osnovna delatnost firme, filozofija njenog menadžmenta i politika kontrole kvaliteta. Mogu se, takođe razmotriti i odnosi sa odeljenjem interne revizije i računovodstvenim odeljenjem klijenta. U ovom delu se mogu navesti zahtevi klijenta i obrazložiti kako revizorska firma ispunjava te zahteve. Mogu se takođe razmotriti ograničenja obima revizije i značajnosti. Takođe, treba obrazložiti oslanjanje na revizijske propise na lokalnom, nacionalnom i međunacionalnom nivou. Treba da bude iskazan stepen oslanjanja na službenike interne revizije klijenta. Konačno, važno je analizirati bilo koje promene u upravi klijenta, nove projekte, kao i opšte regulatorne uslove. Posebno su bitne one promene koje utiču na reviziju. Bitan deo predloga je opis članova revizorskog tima i sažet prikaz njihovog radnog iskustva. Poseban naglasak se može staviti na one članove tima koji su bili u prethodnim revizijama. Detaljan opis predložene naknade obično predstavlja poseban deo predloga i podnosi se kao odvojen dokument. Predlog naknada može da bude opširan ili vrlo kratak u zavisnosti od vrste i strukture revizije. Sama zaključna revizija zahteva najviše vremena i detaljnih podataka. 19. Objasnite predmet revizije za novog klijenta Predlog novom klijentu može da obuhvati sledeća pitanja: 1. Skraćeni sadržaj predloga, 2. Poslovanje klijenta i očekivanja revizije; 3. Prednosti revizorske firme; 4. Revizorski tim; 5. Pristup reviziji; 6. Interni revizori klijenta; 7. Promene revizora i menadžment; 8. Usluge koje revizorska firma može pružiti klijentu; 9. Aktivnosti nakon završene revizije;

10. Prilog Skraćeni sadržaj daje kratak opis predloga sa specijalnim naglaskom na očekivanje klijenta, pristup reviziji, najniže uslove aranžmana ispod kojih se ne može ići i koordinaciju revizije sa internim revizorima.Opšti predlog može početi sa opisom poslovnih sektora klijenta, tehnologije, finansijskih prednosti i organizacionoh jedinica preduzeća. Mogil bi biti formulisani ciljevi klijenta kao osnova za strategiju revizije. 20.Objasnite sticanje saznanja o kompaniji klijenta prema međunarodnom standardu revizije 310. Prema zahtevima Međunarodnog standarda revizija (ISA) 310, pri obavljanju revizije finansijskih izveštaja, revizor treba da stekne dovoljno saznanja o preduzeću kako bi mogao da identifikuje i razume događaje, transakcije i poslovnu praksu koja, po mišljenju revizora, može imati značajnog uticaja na finansijske izveštaje, ispitivanje, ili izveštaj revizora. Radna dokumentacija iz prethosnih godina se analizira kad se radi o već postojećem klijentu. U slučaju sa se radi o novom klijetu, revizor može da se kosultuje sa prethodni revizirima. Međutim, detaljnije analize uslova poslovanja klijenta, kao i opštih okolnosti u kojima preduzeće posluje tj. date privredne delatnosti obavljaju se kada počne faza planiranja. 21.Objasnite preliminarne analitičke postupke prema medjunarodnom standardu revizije 520 Najmanje dva puta u toku revizije se provode analitički postupci. Međunarodni standard revizije (ISA 520), indicira da, „revizor treba da primeni analitičke postuke u fazama planiranja i sveukopnog opšteg ispitivanja revizije“. Većina ovlašćenih računovođa preporučuje da se analitički postupci provode i u toku faze 3 (ispitivanja i prikupljanje dokaza). Revozor treba da primeni analitičke postupke u fazi planiranja kako bi lakše mogao razumeti poslovanje i utvrditi područja potencijalnog rizika. Pri analitičkim postupcima u fazi planiranja revizije koriste se i finansijske i nefinansijske informacije, na primer, odnos između prodaje i prodajnog prostora po kvadratnom metru, ili obima prodate robe. Otkrivanjem potencijalnih problema u početnoj fazi revizije, revizor može dovoljno dobro isplanirati posao kako bi dobio dovoljno kompetentnih dokaza za davanje odgovarajućeg mišljenja. Jedan od glavnih ciljeva izvođenja analitičkih postupaka je smanjenje potrebnog broja detaljnih revizorskih ispitivanja. Jedan od načina da se utvrdi da li se ta ispitivanja/testovi mogu smanjiti je da se uporede unapred plaćeni rashodi i s njima povezani računi rashoda u prethodnim godinama. Kada se na osnovu analitičkih postupaka otkriju značajne fluktuacije ili relacije koje nisu u skladu sa drugim relevantnim informacijama, ili odstupaju od predviđenih iznosa, revizor treba da prilagodi postupke planiranja kako bi dobio adekvatna rešenja i odgovarajuće potkrepljujuće dokaze.

22. Da bi mogao napraviti plan revizije i razraditi efikasan metod prema medjunarodnom standardu revizije 400, revizor mora da se upozna sa računovodstvenim sistemom i sistemom interne kontrole. Objasnite Prema zahtevima međunarodnog standarda revizije (ISA 400), „revizor treba da stekne zadovoljavajuća saznanja i da se upozna sa računovodstvenim i sistemima interne kontrole, kako bi mogao napraviti plan revizije i razraditi efikasan metod revizije“. Za revizora su veoma bitni računovodstveni i sistem interne kontrole. Ako revizor može da proceni kvalitet tih sistema i da proveri da li su oni pravilno primenjeni u toku godine koja je predmet revizije, onda se u reviziji, u velikoj meri, može osloniti na te sisteme. U terminologiji modela revizorskog uverenja pravilno funkcionisanje ovih sistema može smanjiti revizijski rizik. Ovaj osnovni princip oslanjanja na računovodstveni sistem i sisteme interne kontrole je dvoznačan. Prvo, oslanjanje na računovodstvene i postupke interne kontrole će povećati uspešnost obavljanja eksterne revizije, ako su inherentni rizici umanjeni efikasnim postupcima interne kontrole, potrebno je izvesti manje dokaznih ispitivanja, radi dobijanja zadovoljavajućih revizorskih dokaza. Računovodstveni sistem znači skup zadataka i evidencija preduzeća pomoću kojih se transakcije obrađuju kao sredstvo vođenja finansijskih evidencija preduzeća. Pomoću takvih sistema, transakcije i drugi događaji se identifikuju, sakupljaju, analiziraju, izračunavaju, klasifikuju, evidentiraju, sintetizuju i objavljuju. 23. Prema Medjunarodnom standardu revizije 400 definišite sistem interne kontrole i obrazložite šta on sadrži Prema ISA 400 – sistem interne kontrole podrazumeva sve politike i postupke (interne kontrole) usvojene od strane uprave preduzeća radi postizanja cilja uprave vezanog za osiguranje, u najvećoj mogućoj meri, redovnog i uspešnog vođenja preduzeća, uključujući poštovanje usvojenih politika menadžmenta, zaštitu sredstava, sprečavanje krađe ili greške, tačnost i kompletnost računovodstvenih evidencija i blagovremenu pripremu pouzdanih finansijskih podataka. Interna kontrola je proces, ustanovljen i sprovođen od strane upravnog odbora preduzeća, uprave i drugog osoblja, a cilj mu je da obezbedi razumno uverenje vezano za postizanje ciljeva u sledećim kategorijama: efikasnost i uspešnost poslovanja, pouzdanost finansijskog izveštavanja, usklađenost sa postojećim zakonima i propisima i zaštita imovine. Prema ISA 400, sistem interne kontrole sadrži sledeće: - Uslovi objavljivanja interne kontrole – kontrole okruženja: celokupno ponašanje, shvatanje i postupci uprave koji se odnose na sisteme interne kontrole i njen značaj u preduzeću. Faktori koji se ispoljavaju u kontrolnom okruženju su: 1) funkcije upravnog odobora i njegovih komisija, 2) filozofija i stil rada uprave, 3) organizaciona struktura preduzeća i metode dodele ovlašćenja i odgovornosti, 4) kontrolni sistem uprave, uključujući funkciju interne revizije, kadrovsku politiku i razdvajanje dužnosti. - Kontrolne postupke: one politike i postupke, pored kontrolnog okruženja koje je ustanovila uprava radi postizanja specifičnih ciljeva preduzeća, uključujući: 1) izveštavanje, opšte ispitivanje i usklađivanje izvoda otvorenih stavki, 2) proveru matematičke tačnosti evidencija,

3) kontrolu aplikacija i uslova rada kompjuterskih informacionih sistema, 4) održavanje i opšte praćenje kontrolnih računa i probnih salda, 5) odobravanje i kontrola dokumenata, 6) poređenje internih podataka s eksternim izvorima informacija, 7) poređenje rezultata prebojavanja gotovine hartija od vrednosti i zaliha sa računovodstvenim evidencijama, 8) ograničavanje direktnog fizičkog pristupa sredstvima i poslovnim knjigama i 9) poređenje i analizu finansijskih rezultata s planiranim iznosom (iznosima navedenim u finansijskim planu). 24. Prema medjunarodnom standardu revizije 401 revizor treba da razmotri kako kompjuterizovani informacioni sistemi utiču na reviziju. Objasni ISA 401 ukazuje da revizor treba da razmotri kako kompjuterizovani informacioni sistemi utiču na reviziju. Revizor treba da ima dovoljno saznanja o KIS-u kako bi mogao da planira, usmerava, nadgleda i ispita obavljen posao. Revizor treba da razmotri da li su potrebne specijalizovane stručne sposobnosti iz te oblasti u reviziji. U tom pogledu bitna su sledeća pitanja: - Značaj i složenost kompjuterske/računske obrade u svakoj bitnoj računovodstvenoj aplikaciji. – Organizaciona struktura aktivnosti KIS-a klijenta i stepen računske obrade podataka unutar kompanije, posebno u pogledu njegovog uticaja na razdvajanje dužnosti. – Raspoloživost podataka. Izvorni dokumenti, određeni kompjuterski fajlovi i drugo. Dokazi koji mogu biti potrebni revizoru, mogu postojati samo u kratkom vremenskom periodu, ili samo u mašinskoj čitljivoj formi. Revizor koji se oslanja na kompjuterizovanu obradu, mora steći razumno uverenje da se relevantni programi pravilno koriste. Konkretno, revizor mora da preispita integritet kompjuterskih programa i fajlova, kao i način korišćenja tih programa u datom periodu, da bi proverio da li su oni pravilno korišćeni. 25. Definišite značajnost prema komitetu za međunarodne računovodstvene standarde, a zatim diferencirajte računovodstvenu od revizorske značajnosti Informacija je značajna ako njeno izostavljanje ili pogrešno iskazivanje može uticati na ekonomske odluke njenih korisnika donetih na osnovu finansijskih izveštaja. Zavisi od veličine stavke ili greške, procenjene u konkretnim okolnostima njenog izostavljanja ili pogrešnog navođenja. Značajnost je prag ili tačka preseka, a ne kvantitativna karakteristika koju informacija mora imati ako pretenduje da bude korisna Računovodstvena značajnost je ex post značajnost, to znači dilemu da li je neku stavku trebalo objaviti ili ne a kako je stavka već otkrivena – nema nikakvih dodatnih troškova. Revizorska značajnost je ex ante – značajne stavke još nisu otkrivene i od revizora se zahteva profesionalni sud u pogledu isplativosti. Ta odluka se donosi u fazi planiranja kada se ne može znati moguć obim grešaka. Prvi korak u primeni značajnosti je donošenje početnog suda – inicijalnog suda. Ovaj sud je profesionalan i može se promeniti sa promenom okolnosti ( promenjeni sud).

26. Pri donošenju početnog suda o značajnosti revizor mora razmotriti nekoliko faktora. Navedite ih i objasnite To su kvantitativni i kvalitativni faktori. Kvantitativni faktori su oni koji identifikuju da li je iznos greške dovoljno velik u odnosu na veličinu kompanijskih osnova neto dobiti pre oporezivanja, tekućih sredstava i obaveza, ukupne prodaje i sredstava i kapitala. Ako je u poređenju sa osnovom velika, onda je značajna. Kvalitativni faktori su : da li je greška namerna ili ne (svaka namerna greška je značajne); da li pogrešan iskaz utiče na ugovore, na zarade, da li je opis računovodstvene politike korektan, da li su kršeni regulatorni propisi. 27. Definišite revizijski rizik prema međunarodnom standardu revizije 400, a zatim definišite i njegove komponente, odnosno inherentni rizik, kontrolni rizik i rizik detekcije Prema ISA 400 sistem interne kontrole podrazumeva sve politike i postupke interne kontrole usvojene od strane uprave preduzeća radi postizanja cilja uprave vezanog za osiguranje, redovnog i uspešnog vođenja preduzeća, poštovanje usvojenih politika menadžmenta, zaštitu sredstava, sprečavanje krađe ili greške, tačnost i kompletnost računovodstvenih evidencija i blagovremena priprema pouzdanih finansijskih podataka. Ova definicija proširuje sistem interne kontrole izvan pitanja direktno vezanih za funkciju računovodstvenih sistema. Revizorski rizik je rizik da će revizor dati neodgovarajuće revizorsko mišljenje kada je finansijski izveštaj značajno pogrešno iskazan. Ako se pretpostavlja veći rizik, prikupiće se veći broj dokaza. Ima tri komponente: inherentni rizik, kontrolni rizik i rizik detekcije. - Inherentni rizik je podložnost nekog salda računa ili vrste transakcija, na poglešne iskaze-greške koje bi mogle biti značajne, pojedinačno ili kada se saberu sa greškama u drugim saldima ili vrstama transakcije, pod pretpostavkom da nije bilo potrebne interne kontrole. - Kontrolni rizik je rizik da pogrešan iskaz - greška, koja bi se mogla pojaviti u nekom saldu računa ili vrsti transakcija, i koja bi mogla biti pojedinačno značajna, ili kada se sabere sa pogrešnim iskazima - greškama u drugim saldima računama ili vrstama transakcija neće biti blagovremeno sprečena ili otkrivena i ispravljena primenom računovodstvenog metoda i sistema interne kontrole. - Detakcioni rizik je rizik da dokazni postupci revizora neće otkriti grešku koja postoji u saldu računa ili vrsti transakcije, a koja bi mogla biti značajna, pojedinačno ili kada se sabere sa greškama u ostalim saldima ili vrstama transakcija.

28. U procesu analize rizika odredjene okolnosti zahtevaju od uprave preduzeća povećanu pažnju. Navedite i objasnite Iskustvo uprave preduzeća može uticati na pripremu finansijskih izveštaja. Sposobnost i stil rada uprave mogu biti neprimereni veličini i trendu rasta preduzeća. Pojedinac koji dominantno utiče na rad uprave takodje može biti razlog za zabrinutost. Moguće je postojanje pritiska da se poveća plata članova uprave i uspešnost poslovanja kompanije. Ako se značajan deo plata bazira na finansijskim rezultatima, ili ako menadžeri i vlasnici žele nisku oporezivanu dobit rizik se povećava. Kada se kompanija suočava sa nepovoljnim ekonomskim uslovima uprava bi mogla biti motivisana da pogrešno iskaže finansijske rezultate. Uprava može biti izložena značajnom pritisku ako je verovatno da će preduzeće biti kupljeno od strane drugog preduzeća. Postoji potreba da se podrži cena akcije kompanije, kompanija raste do tačke koja je blizu limita njenih finansijskih resursa, ili njena uspešnost poslovanja naglo opada. Uprava može biti pod pritiskom pa će početi da manipuliše zaradama ili finansijskim položajem, ako postoje faktori koji ukazuju da preduzeće možda neće moći da nastavi redovno poslovanje u razumnom vremenskom periodu. 29. Definišite memorandum o planu revizije i navedite njegovu sadržinu Memorandum o planu revizije je pisano obaveštenje o detaljima planiranog metoda revizije, uglavnom sadrži sledeće: - Podatke i informaciju (back ground) u kojoj su opisani struktura kompanije klijenta te njegove delatnosti i organizacije. - Ciljevi revizije, pri čemu se navodi da li se radi o reviziji za akcionare, državne organe ili se revizija obavlja u posebne svrhe. - Procenu rizika angažovanja i potencijalne naknadne postupke s obzirom na utvrđenje povećane rizike angažmana, koji su identifikovani u fazi prihvatanja klijenta. - Navođenje drugih revizora ili eksperata na koje će se revizija oslanjati, kao i rekapitulacija uputstava obezbeđenih za korišćenje od strane tih revizora i stručnjaka. - Procenu značajnosti – Inherentne rizike utvrđene na osnovu uvida u poslovanje klijenta odnosno podatka o preduzeću klijenta i privrednoj grani u kojoj ono obavlja delatnost a specificirani za svaku bitnu kombinaciju računa finansijskog izveštaja i cilja revizije. - Zaključke vezane za kontrolno okruženje, uključujući moguće oslanjanje na interne revizore. - Klasifikaciju okruženja klijenta i nivo oslanjanja na KIS sisteme klijenata. - Ocenu kvaliteta računovodstvenog sistema i sistema internih kontrola a posebno identifikaciju postupaka interne kontrole koji ublažavaju utvrđene inherentne rizike. - Kratak ukupan prikaz revizorskog pristupa za obradu svakog salda računa i odnosnog cilja revizije za koji je utvršen inherentni rizik. - Vremenski raspored i terminski plan rada revizora, uz navođenje postupaka koji se mogu obaviti pre datuma bilansa stanja. Takođe se navode i postupci revizije koje treba obaviti na datum ili nakon datuma bilansa stanja. Navode se datumi za kritične postupke kao što su provere gotovine, komfirmacije računa potraživanja (od kupaca), kao i provera zaliha. - Finansijski plan revizije sa detaljnim navođenjem svakog nivoa ekspertize sa kojim revizorski tim raspolaže.

30. Objasnite interne kontrole kao dokaze a zatim obrazložite i fizičke dokaze Tačnosti i pouzdanosti računovodstvenih podataka doprinosi adekvatan sistem interne kontrole. Prema tome, revizor će smatrati da je postojeći sistem interne kontrole jak dokaz valjanosti iznosa u finansijskim izveštajima, ukoliko revizor utvrdi da preduzeće ima dobro organizovan sistem interne kontrole i da se propisani postupci konsekventno sprovode u svakodnevnim operacijama. Na osnovu studiranja metoda i postupaka koje preduzeće primenjuje u svom računovodstvenom sistemu, revizor rešava šta će i koliko od dokaza da proveri. Glavni faktor koji određuje koliko dokaza će revizor trebati da pribavi na osnovu dokumenata, knjiženja, istraživanja i drugih izvora, jeste dakle, adekvatnost sistema interne kontrole. Manje ostalih dokaza će biti potrebno ukoliko je interna kontrola jača i obrnuto, revizor će morati da pribavi veći broj dokaza druge vrste kad je interna kontrola slaba. Najbolji dokaz fizičkog postojanja sredstava je stvarni pregled putem ličnog uvida ili prebrojavanja pojedinih njihovim vrsta. Iako, na prvi pogled, može da izgleda da fizički pregled sredstava predstavlja njihovu konačnu proveru, to često nije slučaj. Fizički dokazi moraju da budu dopunjeni drugim vrstama dokaza. 31. Obajsnite dokumentarne dokaze a zatim i glavnu knjigu kao dokaz Najvažnija vrsta dokaza na koju se oslanja revizor sastoji se od dokumenata. U zavisnosti od toga da li je dokumenat kreiran u samom preduzeću ili dolazi izvan preduzeća, delimično zavisi vrednost dokumenta kao dokaza. Najkvalitetnije dokumentarne dokaze predstavljaju dokumenta koja su sačinjena izvan preduzeća klijenta i dostavljena direktno revizoru. Brojna su i raznovrsna dokumenta koja se sačinjavaju i lansiraju u samom preduzeću, pa je i njihov kvalitet dokaza različit. Mnoga od eksternih dokumenata na koje je upućen revizor su ona koja poseduju preduzeće klijent (izvodi iz banke, fakture dobavljača, ugovori, porudžbenice od kupaca i dr. a pri odlučivanju u kojoj meri može da se osloni na ovu vrstu dokaza, revizor treba da ima u vidu da li je dokument takvog tipa da može lako da bude kreiran ili predstavljen od strane nekog zaposlenog u preduzeću.Takođe, u slučaju slabe interne kontrole, revizor ne može mnogo da se osloni na dokumentaciju koja je sačinjena u preduzeću, a nije kontrolisana od strane eksternih lica. Ispitivanje kroz glavnu knjigu do dnevnika i dalje do osnovnih dokumentarnih dokaza revizor će sprovoditi kada proverava neki iznos u bilansima, idući unazad kroz knjigovodstvenu evidenciju. Računi glavne knjige i dnevnici predstavljaju sami po sebi vredne dokaze, čija pouzdanost zavisi od obima interne kontrole koji se primenjuju pri njihovom vodjenju. Osobe koje nisu odgovorne za glavnu knjigu bi trebalo, kad god je moguće, da vode pomoćne knige, odnosno analitiku kupaca, dobavljača i stalnih sredstava. Od strane kontrolora sva knjiženja u opštem dnevniku bi trebalo da budu pismeno odobrena.

32. Objasnite poredjenja i racio brojeve kao dokaze a zatim i interne dokaze Jednostavan metod za uočavanje nekih značajnih promena jeste upoređivanje iznosa svih pozicija aktive, pasive, prihoda i rashoda sa iznosima odgovarajućih pozicija iz predhodnog perioda. Sve neuobičajene promene revizor bi trebalo da ispita dok ne utvrdi da postoje valjani razlozi za takve promene iznosa. Za revizora je, takođe, korisno da izračunava tzv. Racio brojeve, odnosno relaciju između pojedinih pozicija bilansa stanja i uspeha na osnovu kojih može da izvede odgovarajuće zaključke u pogledu finansijske situacije preduzeća i efikasnosti njegovog poslovanja. Forma dokaza koja je slična upoređivanjima i Racio brojevima je računska kontrola koju vrši sam revizor da bi utvrdio aritmetičku tačnost u knjigama preduzeća. Najjednostavniji vid ovog dokaza sastoji se u sabiranju cifara u odgovarajućim kolonama dnevnika odnosno stranama glavne knjige da bi se proverila tačnost zbira. U toku revizije, revizor će postaviti veliki broj pitanja rukovodiocima i radnicima preduzeća – klijenta. Odgovori koje revizor dobija na pitanja, predstavljaju posebnu vrstu dokaza. Načelno, usmeni dokaz nije dovoljan sam po sebi, ali on može biti koristan za sagledavanje situacije koja zahteva istraživanje ili podkrepljivanje drugom formom dokaza. Pri postavljanju pitanja, revizor ne bi trebalo da se ponaša ni kao apologeta ni kao vlast. On obavlja reviziju po nalogu, tj. na zahtev preduzeća i shodno tome u interesu interesu preduzeća je da svim zaposleni sarađuju u pružanju svih informacija koje su potrebne revizoru. S druge strane, revizor treba da izbegava „policijskog“ ponašanje, jer on ne vrši „unakrsno“ ispitivanje zaposlenih niti zahteva od njih dostavu. U revizorskom poslu nedostatak tačnosti i kurtoazije, mnogo je ozbiljniji od nedostatka tehničke veštine. 33. Objasnite testove i uzorke Mnogo bi vremena zahtevalo i bilo bi mnogo skupo kad bi revizor ispitivao svako knjiženje u knjigama i svaki dokument na osnovu koga su izvršena odnosna knjiženja. U planiranju i sprovođenju programa revizije korisno je razlikovati dva postupka (ocenu sistema interne kontrole i testiranje podataka na osnovu kojih su sačinjeni bilansi), koja se u praksi međusobno prepliću, tj. nisu strogo podvojena. I za jednu i za drugu vrstu se koristi metoda uzoraka. Ispitati deo ili uzorak finansijskih transakcija da bi se utvrdio njihov kvalitet i istinitost znači testirati računovodstvene podatke. Za grupu u celini revizor može da izvede zaključke ispitivanja reprezentativnog uzorka velikih homogenih grupa transakcija. Primena uzorka znači mnogo više od ispitivanja dela raspoloživih podataka, ona znači, naime da se deo grupe transakcija ispituje sa ciljem da se ocene karakteristike cele grupe. Dva osnovna postupka se koriste za izbor uzoraka odgovarajućih transakcija preduzeća: na osnovu prosuđivanja samog revizora i na osnovu metoda slučajnog izbora. Na osnovu produđivanja samog revizora (prvi postupak), revizor unapred određuje veličinu i sastav svog uzorka za reviziju bez obraćanja na druge izvore. S druge strane, na osnovu metoda slučajnog uzorka, revizor bira pouzdane veličine uzoraka i, na osnovu tablica slučajnih brojeva, vrši izbor jedinica koje će ući u uzorke. Navedeni postupci se u revizorskoj praksi često kombinuju u smislu da se namerni uzorak, izabran prosuđivanjem samog revizora, dopunjava slučajnim uzorkom

34. Definišite radne beleške revizora a zatim obrazložiti najvažnije svrhe kojima služe radne beleške revizora Instrumente od vitalnog značaja u procesu revizije predstavljaju radne beleške revizora kao sredstvo, povezivanja knjigovodstva klijenta sa revizorskim izveštajem. Rad revizora se u velikoj meri sastoji od sistematskog pripremanja serija radnih beležaka u takvoj formi i sa takvim sadržajem da revizor može na osnovu njih da sastavi izveštaj o finansijskoj situaciji i poslovanju preduzeća klijenta. Pojam «radne beleške» obuhvata: sve dokaze koje je revizor sakupio da pokaže kako je obavio posao; metode i postupke koje je primenio i zaključke do kojih je došao. Radne beleške revizora (osim što predstavljaju osnove za izveštavanje klijenta), služe i kao dokaz o obimu ispitivanja i profesionalnoj savesnosti sa kojom je revizor izvršio odnosna ispitivanja. Najvažnije svrhe kojima služe radne beleške su: - da koordiniraju i organizuju sve faze revizije; - da olakšaju pripremanje revizorskog izveštaja; - da detaljno potkrepe i objasne mišljenja i nalaze koji su sumarno iznešeni u revizorskom izveštaju. Radne beleške treba da odaju utisak sistematičnosti i reda kao i savesnog odnosa revizora prema detaljima združenog sa jasnim razgraničenjem između važnog i nevažnog. 35. Obajsnite planiranje radnih beleški revizora Revizor treba da pokuša da zamisli tip radne beleške pomoću koje će na najefikasniji način prezentirati dokaze. Željenoj nameni obično ne mogu da posluže neplanirani radni papiri sačinjeni na brzinu, bez sagledavanja unapred, tako da je često potrebno da se ponovnim ispitivanjem otklone njihovi nedostaci. Stari oblik može, u pojednim slučajevima, da se kopira bez promena, a u drugim slučajevima može da se ukaže potreba za njegovim poboljšanjem ili pak da se stara forma odbaci kao neodgovarajuća. Obično se praktikuje da se koristi poseban radni papir za svaku poziciju, odnosno račun koji se ispituje. Medjutim, ima i situacija kada se radni papir koristi za različite račune ali koji su medjusobno povezani. 36. Navedite i objasnite standarde za pripremanje radnih beleški revizora Prilikom sačinjavanja radnih beleški treba imati u vidu sledeća pravila koja odražavaju tekuću profesionalnu praksu: 1. svaki radni papir mora biti identifikovan na odgovarajući način.To znači da u zaglavlju treba da sadrži naziv preduzeća, opis informacija koje se prezentiraju i period na koji se odnosi. 2. za svaki objekat ispitivanja treba da se koristi poseban radni papir, koristi se samo jedna strana obrasca. 3. svaki radni papir treba da sadrži ime ili inicijale revizora koji ga je sastavio, datum sastavljanja i ime ili inicijale rukovodioca tima koji ga je pregledao (unosi se u gornji ili donji desni ugao svakog papira) 4. potrebna je potpuna i posebna identifikacija analiziranih računa, intervjuisanog osoblja pregledanih dokumenata.

5. izvor podataka koji su prezentirani na svakom radnom papiru treba da bude jasno naznačen. 6. na svakom radnom papiru treba da bude označen karakter provere koju je obavio revizor. 7. u svakoj fazi revizije u kojoj je provera vršena na osnovu testova, potrebno je jasno istaći obim i područje testiranja. 8. svrha svakog radnog papira i njegova veza sa ciljevima revizije treba da bude jasna 9. u radne papire treba uključiti komentare revizora tj. zaključke o svim aspektima rada. 10. radne beleške treba odložiti u dosije čim se završi. 11. prepisivanje tj. ponovno sastavljanje radnih beleški, predstavlja dokaz neefikasnog i neadekvatnog planiranja