Revizija Ii Kolokvijum

Revizija

PITANJA ZA II KOLOKVIJUM:

1. Opštim ciljem revizije može se proglasiti........... Opštim ciljem revizije može se proglasiti omogućavanje revizoru da izrazi mišljenje o tome da li su finansijski izveštaji u svim bitnim aspektima sačinjeni u skladu sa utvrđenim okvirom finansijskog izveštavanja. 2. Prema međunarodnim standartima revizije ( ISA 500) izjave uprave o finansijskim izveštajima se mogu kategorizovati. Prema ISA 500, izjave o finansijskim izveštajima su izjave uprave, eksplicitne ili u naznakama koje čine sastavni deo finansijskih izveštaja. One se mogu kategorizovati na sledeći način: ~postojanje -neko sredstvo ili obaveza postoje na određeni datum; ~prava i obaveze –neko sredstvo ili obaveza pripadaju pravnom licu (preduzeću); ~pojava –transakcija ili događaj su se desili tokom perioda, a vezani su za preduzeće; ~kompletnost –ne postoje neevidentirana sredstva, obaveze, transakcije ili događaji, ili neobjavljene stavke; ~procena –sredstvo ili obaveza vodi se po odgovarajućoj knjigovodstvenoj vrednosti; ~vrednovanje –transakcija ili događaj su evidentirani u odgovarajućem iznosu, a prihod ili rashod su raspodeljeni u odgovarajući period; ~prezentacija i objavljivanje –neka stavka je objavljena, klasifikovana i opisana u skladu sa prihvatljivim okvirnim zahtevima izveštvanja u pogledu primenjenog računovodstvenog metoda. 3. U obavljanju revizije postoje dve vrste rizika. Navedite i objasnite. Postoje dve vrste rizika u obavljanju revizije. Jedna vrsta rizika naziva se rizik firme, u kome je rizik da će revizor ili revizorska firma biti oštećeni zbog odnosa sa klijentom, iako je izveštaj o reviziji, urađen za tog klijenta, bio korektan. Druga vrsta rizika je revizorski rizik, u kome je rizik da revizor može dati netačan izveštaj odnosno mišljenje o reviziji finansijskih izveštaja. 4. Značajnost je drugi važan koncept u reviziji. Objasnite. Za II kolokvijum

1

Revizija

Drugi važan koncept u reviziji je značajnost, koja je vezana za toleranciju u pogledu grešaka, ili drugačije rečeno, za tačnost koju revizor prihvata u svojoj reviziji. Revizijski rizik i značajnost su elementi koji određuju vrstu i obim dokaza koje revizor mora da sakupi, a otuda i postupke revizije koji se moraju obaviti. Ako revizor prihvati visok stepen rizika i visok nivo značajnosti, moraće se izvršiti znatno manji broj revizijskih postupaka, nego kada su prihvaćeni mali stepen rizika i značajnosti. 5. Prikažite i objasnite model revizorskog rizika. Cilj utvrđivanja revizijskog rizika je da omogući revizoru da odredi prirodu, vremenski raspored i obim postupaka revizije neophodan da bi se dostigao prihvatljiv nivo pouzdanosti u reviziji. Model revizijskog rizika može se prikazati kao: PRN=PRR/(IR*KR) Ovaj model prikazuje da funkcija planiranog rizika neotkrivanja značajne greške (PRN) zavisi od: • PRR (prihvatljivog revizijskog rizika) –koji je komplementaran nivo pouzdanosti koji revizorska firma očekuje u svojim revizijama; • IR (inherentnog rizika) –koji predstavlja verovatnoću da neki saldo ili klasa transakcije sadrže značajnu grešku, pod pretpostavkom da ne postoji potrebna interna kontrola; • KR (kontrolnog rizika) –koji predstavlja verovatnoću da salda računa ili klasa transakcije sadrže značajne greške, koje sistem interne kontrole organizacije nije sprečio ili otkrio. Ukoliko utvrdi rizik za svaki saldo računa ili vrstu transakcije, revizor može da odredi koliko može da se osloni na sistem interne kontrole i obim dokaznog ispitivanja, koji su neophodni da bi se došlo do planiranog rizika neotkrivanja značajne greške. 6. Međunarodni standart revizije ISA 320 razmatra značajnost sa stanovišta korisnika finansijskih izveštaja. Objasnite. Da bi korisnici finansijskih izveštaja mogli da donesu prave ekonomske odluke, potrebne su im informacije koje nisu izostavljeni ili pogrešno iskazani. Značajnost zavisi od veličine stvake ili greške koje se procenjuju na osnovu konkretnih okolnosti u kojima je došlo do izostvaljanja ili pogrešnog iskazivanja. Kod predstavljanja računovodstvenih informacija, koncept značajnosti se primenjuje na tri načina: 1. ako je značajna, neka stavka računovodstvene informacije se objavljuje na način koji je čini relevantnom i pouzdanom; 2. zbog izostavljanja ili pogrešnog iskazivanja značajne greške, računovodstvene informacije se ispravljaju; 3. beznačajna stavka računovodstvene informacije se ne navodi u izveštaju, a nevažna greška se ne ispravlja, osim u slučaju kada to propisuje zakon ili nalaže profesionalna dužnost. 7. Objasnite I fazu modela procesa revizije.

Za II kolokvijum

2

Revizija

Prva faza modela procesa revizije je faza PRIHVATANJA KLIJENTA. Podrazumeva odlučivanje o tome da li prihvatiti novog klijenta ili nastaviti posao sa postojećim klijentom. Postupci, kao sastavni deo procesa, obuhvataju procenu biografije klijenta i razloge za datu reviziju, kao i uspostavljanje kontakta sa prethodnim revizorom, kako bi se utvrdilo da li postoje bilo kakvi razlozi zbog čega ne bi trebalo prihvatati imenovanje. Da bi revizor mogao da kvalitetno obavlja delatnost revizije mora da raspolaže određenim nivoom poznavanja poslovne delatnosti klijenta i privredne grane delatnosti, pa čak i samo uključivanje drugih profesionalaca. Određivanje radnog osoblja koje će obaviti reviziju takođe obuhvata proces prihvatanja klijenta. Posle određivanja osoblja i skupljanja informacija, šalje se pismo o angažovanju, koji predstavlja sporazum između revizorske firme i klijenta o obavljanju revizije. Proces prihvatanja nekog novog klijenta često uključuje i davanje predloga revizije ili ponude. 8. Objasnite II fazu modela procesa revizije. Druga faza modela procesa revizije je faza PLANIRANJE REVIZIJE. Ona ima za cilj utvrđivanje obima i vrste dokaza potrebnih da revizor stekne uverenje da ne postoje značajno pogrešni iskazi u finansijskim izveštajima. Da bi revizor stekao potpune informacije mora da dobije više podataka o poslovanju kompanije, kao i dobijanje informacija o zakonskom okviru i ispitivanje finansijskih izveštaja iz prethodne godine. Važno je i da revizor razume internu kontrolu klijenta, koja su dovoljna da bi planirao reviziju i razvijo efikasan pristup reviziji. Pored toga, revizor će izvesti analitičke postupke kako bi utvrdio dešavanja koja proizilaze iz mesečnih i kvartalnih podataka. Kada se prikupe i procene sve informacije u pripremnoj fazi planiranja, revizor određuje koja su ograničenja značajnosti, utvrđuje inherentni rizik, kontrolni rizik i rizik neotkrivanja greške za svaku tvrdnju u finansijskim izveštajima. Na kraju procesa planiranja, revizor formuliše konkretne ciljeve revizije. 9. Objasnite III fazu modela procesa revizije. Treća faza modela procesa revizije je faza TESTIRANJE I PROVOĐENJE DOKAZNIH POSTUPAKA. Cilj faze ispitivanja i prikupljanja dokaza je da se pronađu dokazi koji potvrđuju istinitost i pouzdanost finansijskih izveštaja. Testove i analize revizor izvodi u skladu sa stepenom pouzdanosti koji zahteva memorandum plana revizije: testove kontrola; dokazne testove transakcija; analitičke postupke i testove detalja salda. Prikupljanjem pravne dokumentacije i dobijanjem pisanih izjava uprave u kojima se ona izjašnjava o finansijskim izveštajima, takođe predstavljaju principe na osnovu kojih revizor može da utvrdi istinitost izveštaja. Krajnja opcija je konačno prikupljanje dokaza i traženje neevidentirane obaveze. 10.Objasnite IV fazu modela procesa revizije. Četvrta faza modela procesa revizije je faza PROCENA I IZVEŠTAVANJE. Ova faza je poslednja faza modela procesa revizije i zahteva opšte ispitivanje potencijalnih obaveza, naknadnih događaja i Za II kolokvijum

3

Revizija

drugih konačnih dokaza. Obavljaju se i drugi postupci, i to: postupci zaključivanja, podnošenje izveštaja upravnom odboru, pripremu bitnih pitanja za partnere. Dobijeni rezultati se procenjuju i priprema se izveštaj o reviziji i ukoliko su ispitivanja i rezultati zadovoljavajući izdaje se standardni pozitivni izveštaj. 11. Prihvatanje klijenta: prvi korak na putu ka mišljenju. Objasnite. Komponente prihvatanja klijenta su: sticanje saznanja o preduzeću klijenta, komunikacija sa prethodnim revizorom, moguće korišćenje drugih profesionalaca (uključujući spoljnog stručnjaka) u reviziji, korišćenje rada drugog revizora, uslovi angažovanja, pismo o angažovanju na reviziji, određivanje radnog osoblja koje će obaviti reviziju. 12. Kada odlučuje o tome koji su klijenti prihvatljivi, revizor mora biti pažljiv. Objasnite. Revizor mora da bude pažljiv kada odlučuje o tome koji su klijenti prihvatljivi. U današnjem okruženju, zakonske i profesionalne odgovornosti računovodstvene firme su takve da klijenti kojima nedostaje integritet mogu izazvati ozbiljne probleme koji mogu skupo koštati. 13. Za utvrđivanje opšteg plana revizije važno je poznavati poslovanje klijenta. Objasnite. Za utvrđivanje opšteg plana revizije važno je poznavanje poslova klijenta, koje pomaže revizoru da odredi područja od posebnog značaja za reviziju, proceni realnost računovodstvenih procena i izjava uprave, kao i da donese sud o tome da li su računovodstvene politike i objavljivanja urađena na adekvatan način. Što je i predstavljeno Međunarodnim standardom revizije ISA 310: Revizor treba, pri obavljanju revizije finansijskih izveštaja, da ima ili stekne saznanja o preduzeću koja su dovoljna da bi mogao da identifikuje i razume događaje, transakcije i aktivnosti koje, po njegovom sudu, mogu imati značajan uticaj na finansijske izveštaje ili na izveštaj revizije. 14. Na osnovu većeg broja izvora, a nemajući uvida u internu dokumentaciju revizor može u fazi prihvatanja klijenta da stekne saznanja o datoj delatnosti i preduzeću, na osnovu kojih saznanja? Na osnovu saznanja, kao na primer: • Prethodnog iskustva s tim preduzećima ili delatnošću. • Razgovor sa ljudima koji su povezani s preduzećem (npr. direktori i viši službenici). • Razgovor sa osobljem iz interne kontrole i pregledom izveštaja interne revizije. • Razgovor sa uglednim ljudima van preduzeća (npr. ekonomistima koji su stručnjaci za datu delatnost, pravnicima i licima koja se bave donošenjem propisa vezanih za datu delatnost, kupcima, dobavljačima, konkurentskim preduzećima).

Za II kolokvijum

4

Revizija

•

Publikacije vezanu za datu delatnost (npr. državne statistike, pregledi, tekstovi, trgovački časopisi, izveštaji koje su izdale banke i agenti za trgovinu hartijama od vrednosti, finansijski časopisi). • Zakonodavstvo i propisi koji bitno utiču na preduzeće. 15.Razgovorom sa upravom i službenicima klijenta kao dobar izvor informacija mogu da posluže sledeće teme: koje? Ti razgovori mogu da obuhvate sledeće teme: • Promene u upravi, organizacionoj strukturi i aktivnostima klijenta. • Postojeći državni propisi koji se tiču klijenta. • Tekuće poslovanje preduzeća koje utiče na klijenta. • Tekuće ili potencijalne finansijske teškoće ili računovodstveni problemi. • Postojanje povezanih strana. • Nove ili zatvorene poslovne prostorije ili postrojenja. • Nedavne ili predstojeće promene tehnologije, vrste proizvoda ili usluga i prizvodnih ili distributivnih metoda. • Promene računovodstvenog sistema i sistema interne kontrole. 16.Objasnite odnos između novog i prethodnog revizora. Ako postoji prethodni revizor, IFAC-ov Kodeks etike za profesionalne računovođe zahteva da novi revizor stupi u neposrednu vezu sa prethodnim revizorom. U kom obimu će postojeći računovođa moći da razgovara o poslovima koji se tiču klijenta sa predloženim računovođom, zavisiće od dobijanja dozvole od klijenta i zakonskih i moralnih propisa koji su vezani za objavljivanje. Novi revizor treba da utvrdi da li je klijent obavestio postojećeg računovođu, kao i da, od klijenta traži dozvolu da razgovara sa postojećim računovođom, pre nego što prihvati imenovanje. Kada prethodni revizor primi obaveštenje-pismo od novog revizora, on treba da odgovori, po mogućnosti u pisanoj formi, navodeći bilo koje razloge zbog kojih novi revizor ne bi trebalo da prihvati imenovanje. Zadovoljavajući odgovor treba da se dobije u razumnom vremenskom periodu. A ako odgovor ne bude primljen, novi revizor treba da pošalje dopis prethodnom revizoru navodeći da postoji pretpostavka da ne postoji profesionalni razlog zbog koga imenovanje ne bi trebalo prihvatiti i da, ukoliko bude prihvaćen, namerava da preuzme angažman. 17. Istraživanja koja vrši revizor pre prihvatanja klijenta razlikuju se kod novog i kod postojećeg klijenta. Navedite i objasnite. Istraživanja koja vrši revizor pre prihvatanja klijenta su: ~ posetiti njegove poslovne prostorije; ~ pregledati godišnje izveštaje koji se šalju akcionarima; ~ obaviti razgovor sa menadžmentom klijenta; ~ uzeti podatke iz javnih glasila i baza podataka; Za II kolokvijum

5

Revizija

~ konsultovati prethodnog revizora; ~ povećati obim preliminarnog istraživanja radi dobijanja informacija. Revizor mora da bude pažljiv kada odlučuje o tome koji su klijenti prihvatljivi. Zbog zakonske i profesionalne odgovornosti računovodstvene firme su takve da klijenti kojima nedostaje integritet mogu izazvati ozbiljne probleme koji mogu skupo koštati. Istraživanja koja vrši revizor za postojeće klijente su: ~ pregledati radnu dokumentaciju iz prethodnih godina; ~izvesti postupke sa ciljem identifikovanja značajnih promena koje su se desile od zadnje revizije. Mnoge revizorske firme vrše procenu postojećih klijenata svake godine. Prethodni sukobi u vezi sa obimom revizije, vrstom mišljenja i naknadama za profesionalne usluge mogu uticati na nastavak saradnje klijent-revizor. Revizor, takođe, može odlučiti da ne nastavi obavljanje revizije za klijenta, ukoliko zaključi da preuzima suviše veliki rizik. Ako postoji bilo kakva nerešena parnica između revizora i klijenta može, takođe, da utiče na nastavak saradnje. 18. Objasnite odnos između glavnog i drugog revizora (prema ISA 600). Prilikom svog istraživanja podataka iz dokumentacije o poslovanju klijenta, revizor može otkriti da je potrebno da reviziju jednog dela finansijskih izveštaja uradi drugi revizor, ili da se angažuje stručnjak kako bi se za klijenta izvršila odgovarajuća revizija. U tom slučaju, međunarodni standardi nalažu određenu proceduru. ISA 600 je standard koji se odnosi na korišćenje usluga drugog revizora. Revizor koji je odgovoran za izveštavanje je glavni revizor. Glavni revizor koristi rad drugog revizora i mora utvrditi na koji način će rad drugog revizora uticati na reviziju. Takođe je odgovoran za sprovođenje postupaka kojim se dobijaju odgovarajući revizorski dokazi da je rad drugog revizora bio zadovoljavajući. Da revizor sebe može smatrati glavnim, zavisi od značajnosti dela finansijskog izveštaja kojeg reviduje; stepena poznavanja komponenata poslovanja i rizika neotkrivanja značajno pogrešne izjave u finansijskim izveštajima onih komponenti preduzeća čiju je reviziju obavio drugi revizor. Glavni revizor treba da dobije pisanu izjavu od drugog revizora u kojoj ovaj potvrđuje da je saglasan sa računovodstvenim, revizijskim i zahtevima izveštavnja. 19. Objasnite osnovne uslove angažovanja revizora (prema ISA 210). Prema ISA 210 ''revizor i klijent treba da se dogovore o uslovima angažovanja''. Uslovi angažovanja obuhvataju dogovor o onom što treba da bude urađeno (cilj, obim i izveštaj revizije), ko to treba da uradi (revizorski tim), i koliko to košta (naknada). Dogovoreni uslovi se moraju navesti u revizorovom pismu o angažovanju, ili nekoj drugoj, podesnoj formi ugovora. 20.Objasnite potencijalnu naknadu.

Za II kolokvijum

6

Revizija

Potencijalna naknada je naknada za profesionalne usluge koja se temelji na nalazima revizora, to je dogovor, po kome se neće zahtevati nikakva naknada za izvršene usluge, ukoliko se ne dobije određeni nalaz ili rezultat, ili kada je ta naknada, na neki drugi način potencijalna, odnosno zavisi od nalaza ili rezultata tih usluga. 21. Definišite pismo o angažovanju i objasnite njegovu sadržinu. Pismo o angažovanju je sporazum ugovora između računovodstvene firme i klijenta o obavljanju revizije i s njom povezanih usluga. Pismo revizora o angažovanju dokumentuje i potvrđuje njegovo prihvatanje posla, cilja i obima revizije, stepena odgovornosti revizora prema klijentu i forme bilo kojih izveštaja. Forma i sadržaj pisma o angažovanju, zavisno od klijenta, mogu biti različiti, ali uobičajeno je da ta pisma ukažu na sledeće: • Cilj revizije finansijskih izveštaja; • Odgovornost uprave za finansijske izveštaje; • Obim revizije, uključujući navođenje važećih zakona, propisa i pravila profesionalnih tela prema kojima postupa pri obavljanju revizije; • Oblik bilo kakvih izveštaja ili drugog načina prenošenja rezultata revizije; • Činjenicu da zbog prirode i ostalih inherentnih ograničenja revizije, pored inherentnih ograničenja bilo kojeg sistema interne kontrole, postoji neizbežan rizik neotkrivanja čak i nekih značajno pogrešnih izjava; • Neograničen pristup svim evidencijama, dokumentaciji i drugim informacijama koje su neophodne za reviziju. Revizor može da uvrsti u pismo i sledeće: o Postupke i načine vezane za planiranje revizije; o Očekivanje prijema pisane potvrde od strane uprave koja se odnosi na izjave u vezi sa revizijom; o Zahtev klijentu da potvrdi uslove angažovanja, putem potvrde prijema pisma o angažovanju; o Opis bilo kojih drugih pisama ili izveštaja koje revizor namerava da izda klijentu; o Osnovicu na kojoj je obračunata naknada za profesionalne usluge i bilo koje aražmane u pogledu ispostavljanja fakture. 22.Šta bi predlog angažovanja za klijente trebalo da sadrži prema međunarodnom standardu kontrole kvaliteta. Međunarodni standard kontrole kvaliteta ISO (9001) daje savete o onome što bi predlog angažovanja za klijenta trebao da sadrži. Ovi predlozi su parafrazirani, kako bi se primenili na revizijske predloge o angažovanju:

Za II kolokvijum

7

Revizija

•

Predlog angažovanja treba da pruži jasne i konačne tehničke podatke u vezi sa troškovima revizije, komunikacijom sa revizorskom firmom, obavljanjem revizije i verifikacije revizorskih postupaka prema specifikacijama. • Uprava treba da ustanovi programe revizije po fazama, sa kontrolnim tačkama koje odgovaraju prirodi sistema kompanije. • Pored navođenja potreba klijenta, predlog treba da sadrži osvrt na propise vezane za trgovinu hartijama od vrednosti, propise vezane za zaštitu prirodne sredine, državne i druge propise, kao i detalje u politikama kompanije koji nisu obuhvaćeni postojećim zakonskim propisima. • Aspekti predloga koji se odnose na kvalitet revizije treba da budu jasni i treba da adekvatno definišu karakteristike bitne za reviziju, kao što su kriteriji saglasnosti ili nesaglasnosti. • Treba da budu navedene metode vrednovanja i ispitivanja, kao i kriteriji prihvatanja koji se primenjuju pri proceni finansijskog informacionog sistema kompanije, kako u fazi planiranja tako i u fazi testiranja. Parametri treba da obuhvate sledeće: ciljne vrednosti uspešnosti poslovanja, značajnost, kriterije usklađenosti i neusklađenosti, metode ispitivanja i vrednovanja, kao i pitanja vezana za kompjuterski softver. 23.Navedite i objasnite pitanja koja može da obuhvati predlog revizije za novog klijenta. Predlog novom klijentu može da obuhvati sledeća pitanja: ~ skraćeni sadržaj predloga, daje kratak opis predloga sa specijalnim naglaskom na očekivanje klijenta, pristup reviziji, najniže uslove aranžmana ispod kojih se ne može ići i koordinaciju revizije sa internim revizorima. ~ poslovanje klijenta i očekivanja revizije, ~ prednosti revizorske firme, mogu biti iskazane odnosom prema pružanju usluga klijentu, tehničkom kompetentnošću, iskustvom, željom da se premaše očekivanja, kao i davanje saveta i pružanje pomoći u rešavanju određenih pitanja. ~ revizorski tim, obuhvata opis članova revizorskog tima i sažet prikaz njihovog ranog iskustva. ~ pristup reviziji, predlog može da sadrži kratak prikaz opšteg pristupa reviziji koji ima revizorska firma i načina na koji je on prilagođen datom klijentu. ~ interni revizori klijenta, u svim revizijama se, u izvesnoj meri, mora oslanjati na rad internih revizora klijenta. ~ promene revizora i menadžment, razmatranje potreba za promenom u kompaniji može biti veoma bitno kada se radi o uveravanju kijenta da zameni revizore.

Za II kolokvijum

8

Revizija

~ usluge koje revizorska firma može pružiti klijentu, ovde se mogu navesti poreske, finansijske, usluge vezane za vođenje preudzeća, kao i druge usluge koje nudi revizorska firma. ~ aktivnosti nakon završene revizije, usluge nakon završetka revizije mogu da uključe nadgledanje obavljanja nalaza revizije, samoprocenu revizorske firme, pravljenje upitnika za upravu radi procene uspešnosti revizije, pisanje skraćenih izveštaja o tome šta je rađeno tokom revizije, kao i ''zadovoljavajući pregled'' koji se daje klijentu. ~ prilog, u prilog se mogu dati dodatne informacije o revizorskom timu, šema plana revizije, kao i spisak reprezentativnih publikacija. 24.Objasnite početne intervjue sa upravom klijenta. Početni intervjui sa upravom kljienta su ključni postupci u novom angažmanu. Najvažniji intervjui su oni koji se obave sa višim rukovodstvom kompanije klijenta. Upravo putem tih razgovora, revizor može doći do saznanja o planovima i politikama koji bi mogli uticati na finansijske izveštaje, problematici vezanoj za preduzeće i industrijsku granu u kojoj ono posluje, kao i o važnim pravnim i regulatornim pitanjima. Važno je obaviti razgovore sa upravom klijenta i radi upoznavanja sa njenim ciljevima i očekivanjima, kao i planovima za ostvarivanje zacrtanih ciljeva, bilo oni kratkoročni ili dugoračni ciljevi. Ako revizor razume ciljeve i strategiju uprave, lakše može planirati reviziju i poboljšati položaj preduzeća klijenta. 25.Objasnite odnos revizora sa revizorskom komisijom. Ukoliko postoji revizorska komisija, revizori treba da se sa njom sastanu u ranoj fazi. Revizorska komisija se sastoji od odabranih članova upravnog odbora kompanije koji aktivno učestvuju u nadgledanju i praćenju računovodstvenih politika i politika finansijskog izveštavanja i prakse kompanije. Tokom prvog sastanka, revizor treba da objasni i razmeni mišljenje o predviđenom obimu revizije i da stekne saznanja o očekivanjima ili specijalnim potrebama komisije. 26.Objasnite posetu i obilazak radnih prostorija klijenta od strane revizora. Poseta i obilazak radnih prostorija kompanije će pomoći revizoru da se bolje upozna sa preduzećem i uslovima poslovanja kiljenta. Obilazak poslovnih objekata može da se utvrde neke mere zaštite interne kontrole. Uvid u proizvodni proces će pomoći revizoru da proceni kretanje zaliha i korišćenje osnovnih sredstava. Poznavanje organizacione šeme objekata i fizičkog rasporeda pogona, možeomogućiti revizoru da u fazi planiranja postavi prava pitanja, ili da dobije prave odgovore u kasnijoj fazi revizije. U poseti na licu mesta, revizor može da uoči znakove potencijalnih problema. 27.Objasnite preliminarne analitičke postupke. Najmanje dva puta u toku revizije se provode analitički postupci. Međunarodni standard revizije (ISA) 520, indicira da, ''Revizor treba da primeni analitičke postupke u fazama planiranja i sveukupnog opšteg Za II kolokvijum

9

Revizija

ispitivanja revizije''. Mada većina ovlašćenih računovođa preporučuje da se analitički postupci provode i u toku faze III (ispitivanje i prikupljanje dokaza). Revizor treba da primeni analitičke postupke u fazi planiranja kako bi lakše mogao razumeti poslovanje i utvrditi područja potencijalnog rizika. Primena analitičkih postupaka može ukazati na neke aspekte poslovanja kojih revizor možda nije bio svestan. Pri analitičkim postupcima u fazi planiranja revizije koriste se i finansijske i nefinansijske informacije, i tipično obuhvataju podatke tekućeg perioda. Problemi ili neuobičajeni odnosi, otkriveni u ovoj fazi, uzimaju se u obzir prilikom formulisanja plana revizije. Otkrivanjem potencijalnih problema u početnoj fazi revizije, revizor može dovoljno dobro isplanirati posao kako bi dobio dovoljno kompetentnih dokaza za davanje odgovarajućeg mišljenja. 28.Objasnite zahteve ISA 400. Prema zahtevima Međunarodnog standarda revizije (ISA) 400, ''Revizor treba da stekne zadovoljavajuća saznanja i da se upozna sa računovodstvenim i sistemima interne kontrole, kako bi mogao napraviti plan revizije i razraditi efikasan metod revizije''. Ako revizor može da proceni kvalitet tih sistema i da proveri da li su oni pravilno primenjeni u toku godine koja je predmet revizije, onda se u reviziji može osloniti na te sisteme. U terminologiji modela revizorskog uverenja pravilno funkcionisanje ovih sistema može smanjiti revizijski rizik. 29.Definišite sistem interne kontrole (prema ISA 400) i navedite sadržinu sistema interne kontrole. Sistem interne kontrole podrazumeva sve politike i postupke (interne kontrole) usvojene od strane uprave preduzeća radi postizanja cilja uprave vezanog za osiguranje, u najvećoj mogućoj meri, redovnog i uspešnog vođenja preduzeća, uključujući poštovanje usvojenih politika menadžmenta, zaštitu sredstava, sprečavanje krađe ili greške, tačnost i kompletnost računovodstvenih evidencija i blagovremenu pripremu pouzdanih finansijskih podataka. Prema ISA 400, sistem interne kontrole sadrži sledeće: • Uslovi obavljanja interne kontrole –kontrolno okruženje: celokupno ponašanje, shvatanje i postupci uprave koji se odnose na sistem interne kontrole i njen značaj u preduzeću. Faktori koji se ispoljavaju u kontrolnom okruženju su: 1. funkcija upravnog odbora i njegovih komisija, 2. filozofija i stil rada uprave, 3. organizaciona struktura preduzeća i metode dodele ovlašćenja i odgovornosti, i 4. kontrolni sistem uprave, uključujući funkciju interne revizije, kadrovsku politiku i razdvajanje dužnosti.

Za II kolokvijum

10

Revizija

•

Kontrolne postupke: one politike i postupke, pored kontrolnog okruženja koje je ustanovila uprava radi postizanja specifičnih ciljeva preduzeća, uključujući: 1. izveštavnje, opšte ispitivanje i usklađivanje izvoda otvorenih stavki, 2. proveru matematičke tačnosti evidencija, 3. kontrolu aplikacija i uslova rada kompjuterskih informacionih sistema, 4. održavanje i opšte praćenja kontrolnih računa i probnih salda, 5. odobravanje i kontrola dokumenata, 6. poređenje internih podataka s eksternim izvorima informacija, 7. porđenje rezultata prebrojavanja gotovine, hartija od vrednosti i zaliha sa računovodstvenim evidencijama, 8. ograničavanje direktnog fizičkog pristupa sredstvima i poslovnim knjigama, i 9. poređenje i analizu finansijskih rezultata s planiranim iznosima (iznosima navedenim u finansijskom planu). 30. Značajan elemenat razumevanja računovodstvenog i sistema interne kontrole jeste procena oslanjanja klijenta na računarske informacione sisteme. Objasnite. ISA 401 ukazuje da: ''Revizor treba da razmotri kako kompjuterizovani informacioni sistemi (KIS) utiču na reviziju''. Revizor treba da ima dovoljno saznanja o KIS-u, kako bi mogao da planira, usmerava, nadgleda i ispita obavljeni posao. Revizor koji se oslanja na kompjuterizovanu obradu, mora steći razumno uverenje da se relevantni programi pravilno koriste. Konkretno, revizor mora da preispita integritet kompjuterskih programa i fajlova, kao i način korišćenja tih programa u datom periodu, da bi proverio da li su oni pravilno korišćeni. 31.Navedite definiciju značajnosti prema Međunarodnom revizorskom standardu. Informacija je značajna ako njeno izostavljanje ili pogrešno iskazivanje može uticati na ekonomske odluke njenih korisnika donete na osnovu finansijskih izveštaja. Značajnost zavisi od veličine stavke ili greške, procenjene u konkretnim okolnostima njenog izostavljanja ili pogrešnog navođenja. Dakle, značajnost predstavlja prag ili tačku preseka, a ne kvantitativnu karakteristiku koju informacija mora imati ako pretenduje da bude korisna. 32.Objasnite razliku između računovodstvene i revizorske značajnosti. Računovodstvena značajnost je ex post značajnost. To znači dilemu, da li je neku stavku trebalo objaviti ili ne! U tim slučaju, odluke vezane za rentabilnost nisu relevantne jer je stavka već otkrivena i nisu potrebni nikakvi dodatni troškovi. Revizijska značajnost, s druge strane, je ex ante. Značajnost je koncept revizije koji se koristi radi projektovanja revizije na način, da ona otkrije značajne stavke: one još Za II kolokvijum

11

Revizija

nisu otkrivene! Da bi revizor pronašao neku značajnu (nenamernu) grešku, postoje dodatni troškovi. Zbog toga, revizija značajnosti uvek zahteva profesionalni sud da bi se donela odluka u pogledu isplativosti. 33.Pri donošenju počtenog suda o značajnosti revizor mora razmotriti nekoliko faktora. Navedite i objasnite. Pri donošenju početnog suda o značajnosti, revizor mora razmotriti nekoliko faktora. Prvo, značajnost je relativno, pre nego apsolutno načelo. Za većinu ljudi, suma od 10,000 USD predstavlja veliku grešku ako se radi o našem bankovnom računu, ali za Tokyo Mitsubishi banku sa preko 800 milijardi USD u imovini, to je ''obična sitnina''. Drugi faktor razmatranja je da se sudovi o značajnosti moraju vezati za ''bazu'' finansijskog izveštaja koja ima kritično značenje za korisnika tih izveštaja. Uobičajene osnove su neto dobit pre oporezivanja, tekuća sredstva, tekuće obaveze, ukupna prodaja, ukupna sredstva i vlastiti kapital. Konačno, pri donošenju početnih sudova, revizor mora razmotriti kvalitativne faktore, kao na primer, da li je pogrešan iskaz namerna ili nenamerna greška, da li on utiče na ugovoreni sporazum, i da li taj pogrešan iskaz utiče na trend dobiti. 34.Definišite revizorske rizike prema ISA 400. Revizor treba da upotrebi profesionalni sud da bi procenio revizijski rizik i projektovao postupke revizije, kako bi osigurao da taj rizik bude ograničen na prihvatljivo nizak nivo. Revizijski rizik je rizik da će revizor dati neodgovarajuće revizorsko mišljenje kada je finansijski izveštaj značajno pogrešno iskazan. Revizijski rizik ima tri komponente: ~Inherentni rizik je podložnost nekog salda računa ili vrste transakcija na pogrešne iskaze-greške koje bi mogle biti značajne, pojedinačno ili kada se saberu s greškama u drugim saldima ili vrstama, pod pretpostavkom da nije bilo potrebnih internih kontrola. ~Kontrolni rizik je rizik da pogrešan iskaz-greška koja bi se mogla pojaviti u nakom saldu računa ili vrsti transakcija i koja bi mogla biti pojedinačno značajna, ili kada se sabere s pogrešnim iskazimagreškama u drugim saldima ili vrstama transakcijama, neće biti blagovremeno sprečena ili otkrivena i ispravljena primenom računovodstvenog i sistema interne kontrole. ~Detekcioni rizik je rizik da dokazni postupci revizora neće otkriti grešku koja postoji u saldu računa ili vrsti transakcija, a koja bi mogla biti značajna, pojedinačno ili kada se sabere sa greškama u ostalim saldima ili vrstama transakcija. 35.Definišite memorandum o planu revizije i navedite njegovu sadržinu. Memorandum o planu revizije i priprema programa revizije je poslednji korak u procesu planiranja. Memorandum o planu revizije je pisano obaveštenje o detaljima planiranog metoda revizije i

Za II kolokvijum

12

Revizija

finansijskom planu revizije. Memorandum o planu revizije uglavnom sadrži: o Podatke i informaciju (background) u kojoj su opisani struktura kompanije klijenta, te njegove delatnosti i organizacija; o Ciljevi revizije, pri čemu se navodi da li se radi o reviziji za akcionare, državne organe ili se revizija obavlja u posebne svrhe; o Procenu rizika angažovanja i potencijalne naknadne postupke s obzirom na utvrđene povećane rizike angažmana, koji su identifikovani u fazi prihvatanja klijenta; o Navođenje drugih revizora ili eksperata na koje će se revizija oslanjati; o Procenu značajnosti; o Inherentne rizike, utvrđene ne osnovu uvida u poslovanje klijenta; o Zaključke vezane za kontrolno okruženje, uključujući moguće oslanjanje na interne revizore; o Klasifikaciju okruženja klijenta i nivo oslanjanja na KIS sisteme klijenta; o Ocenu kvaliteta računovodstvenog sistema i sistema internih kontrola, a posebno identifikaciju postupaka interne kontrole koji ublažavaju utvrđene inherentne rizike; o Kratak ukupan prikaz revizorskog pristupa za obradu svakog salda računa i odnosnog cilja revizije za koji je utvrđen inherentni rizik; o Vremenski raspored i terminski plan rada revizora, uz navođenje postupaka koji se mogu obaviti pre datuma bilansa stanja; o Finansijski plan revizije, s detaljnim navođenjem svakog nivoa ekspertize s kojom revizorski tim raspolaže. 36. Kvantitet, kvalitet i vrste dokaza neophodnih za izražavanje revizorskih mišljenja. Odbor za postupke revizije (AICPA) je kroz standarte definisao da prikupljeni dokazi moraju da budu dovoljni i kompetentni. Kad kažemo ''dovoljan'' odnosi se na kvantitet ili broj dokaza koje treba prikupiti, a kad kažemo ''kompetentan'' odnosi se na kvalitet i ubedljivost dokaza. Zahvaljujući svom profesionalnom iskustvu, a to je sposobnost koja se stiče ličnim iskustvom, revizor može da odgovori na pitanja ''koliko je dokaza dovoljno'' i ''koji je dokaz kompetentan''. Pomoću različitih vrsta dokaza, zbog važnosti pitanja njihovog porekla ili izvora, revizor može da proceni kvalitet dokaza. Vrste dokaza su:  Interne kontrole,  Fizički pregled,  Dokumentarni dokazi, Za II kolokvijum

13

Revizija

 Glavna knjiga i dnevnici,  Kompenzacije i racia,  Računska kontrola,  Usmeni dokazi. 37.Objasnite interne kontrole kao dokaze, fizičke dokaze i dokumentarne dokaze. Interne kontrole kao dokazi ~ tačnost i pouzdanost računovodstvenih podataka doprinosi adekvatan sistem interne kontrole. Glavni faktor koji određuje koliko dokaza će revizor trebati da pribavi na osnovu dokumenata, knjiženja, istraživanja i drugih izvora jeste, adekvatnost sistema interne kontrole. Ukoliko je interna kontrola jača, bit će potrebno manje ostalih dokaza, a ukoliko je interna kontrola slabija revizor će morati da pribavi veći broj dokaza. Fizički dokazi ~ najbolji dokazi fizičkog postojanja sredstava je stvarni pregled putem ličnog uvida ili prebrojavanja pojedinih njihovih vrsta. Na svaki znak koji izazove sumnju u pogledu kvaliteta ili stanja zaliha revizor treba da obrati pažnju. I pored činjenice da se fizičkim pregledom može identifikovati postojanje sredstva, kao i njihova količina, odnosno broj i kvalitet, fizički dokazi moraju da budu dopunjeni drugim vrstama dokaza. Dokumentarni dokazi ~ u zavisnosti od toga da li je dokument kreiran u samom preduzeću ili dolazi izvan preduzeća, delimično zavisi vrednost dokumenta kao dokaza. Najkvalitetnije dokumentarne dokaze, predstavljaju dokumenta koja su sačinjena izvan preduzeća klijenta i dostavljena direktno revizoru. Mnoga od ekstenih dokumenata na koje je upućen revizor su ona koja poseduje preduzeće klijent (izvodi iz banke, fakture dobavljača, ugovori, porudžbenice od kupaca i dr.), a pri odlučivanju u kojoj meri može da se osloni na ovu vrstu dokaza, revizor treba da ima u vidu da li je dokument takvog tipa da može lako da bude kreiran ili predstavljen od strane nekog od zaposlenih u preduzeću. Revizor bi posebno morao da bude oprezan da prihvati kao dokaz dokumenta koja su na bilo koji način prepravljena. 38.Poređenja i racia kao dokazi, računska kontrola kao dokaz i usmeni dokazi. Poređenja i racia kao dokazi ~ jednostavan metod za uočavanje nekih značajnih promena jeste upoređivanje iznosa svih pozicija aktive, pasive, prihoda i rashoda sa iznosima odgovarajućih pozicija iz predhodnog perioda. Za revizora je, takođe, korisno da izračunava tzv.racio brojeve, odnosno relacije između pojedinih pozicija bilansa stanja i uspeha, na osnovu kojih može da izvede odgovarajuće zaključke u pogledu finansijske situacije preduzeća i efikasnosti njegovog poslovanja. Računska kontrola kao dokaz ~ računska kontrola je forma dokaza koja je slična upoređivanjima i racio brojevima. Računsku kontrolu revizor sam vrši da bi utvrdio aritmetičku tačnost u knjigama

Za II kolokvijum

14

Revizija

preduzeća. Najjednostavniji vid ovog dokaza sastoji se u sabiranju cifara u odgovarajućim kolonama dnevnika, odnosno stranama glavne knjige da bi se proverila tačnost zbira. Usmeni dokazi ~ u toku revizije, revizor postavlja veliki broj pitanja rukovodiocima i radnicima preduzeća -klijenta. Pitanja se odnose na različite stvari: lokaciju knjiga i dokumenata, razloge za primenu nekih neuobičajenih računovodstvenih postupaka, verovatnoću naplate zastarelih potraživanja itd. Odgovore koje revizor dobija predstavljaju posebnu vrstu dokaza, mada usmeni dokaz nije dovoljan sam po sebi, ali može biti koristan. Pri postavljanju pitanja, zbog obavljanja revizije po nalogu preduzeća, revizor ne bi trebao da se ponaša ne taktično. S tim da je u revizorskom poslu nedostatak taktičnosti mnogo ozbiljniji od nedostatka tehničke veštine. 39.Objasnite testove i uzorke. U planiranju i sprovođenju programa revizije korisno je razlikovati dva postupka: ocenu sistema interne kontrole i testiranje podataka na osnovu kojih su sačinjeni bilansi. Zadatak revizora je da indicira na adekvatnost interne kontrole i da istovremeno verifikuje iznose koji su iskazani u bilansima. Za obe vrste koristi se metoda uzoraka. Testiranje računovodstvenih podataka znači ispitati deo ili uzorak finansijskih transakcija da bi se utvrdilo njihov kvalitet i istinitost. Primena uzorka znači mnogo više od ispitivanja dela raspoloživih podataka, ona znači da se deo grupe transakcija ispituje sa ciljem da se ocene karakteristike cele grupe. Dva osnovna postupka se koriste za izbor uzoraka odgovarajućih transakcija preduzeća: na osnovu prosuđivanja samog revizora i na osnovu metoda slučajnog izbora. Na osnovu prosuđivnja samog revizora, revizor unapred određuje veličinu i sastav svakog uzorka za reviziju bez obraćanja na druge izvore. A na osnovu metoda slučajnog uzorka, revizor bira pouzdane veličine uzoraka i, na osnovu tablica slučajnih brojeva, vrši izbor jedinica koje će ući u uzorke. Navedeni postupci se, u revizorskoj praksi često kombinuju u smislu da se namerni uzorak, izabran prosuđivanjem samog revizora, dopunjava slučajnim uzorkom. Blok uzorak ~ osnovna karakteristika blok uzorka jeste da on uključuje sve jedinice u okviru izabranog vremenskog perioda, tj. izabrane numeričke ili slovne sekvence. Sistematski uzorak ~ pogodan metod za izbor uzorka bi bio da izvuče svaki dvadeseti ček iz serije. Takav postupak se naziva sistematskim izborom. Stratifikovani uzorak ~ znači podeliti osnovni skup u podgrupe (stratume) s tim da se iz svake podgrupe (stratume) posebno izabere određeni broj jedinica u uzorak. 40. Radne beleške revizora. Za II kolokvijum

15

Revizija

Pojam ''radne beleške'' je kompleksan, tj. obuhvata: sve dokaze koje je revizor sakupio da pokaže kako je obavio posao; metode i postupke koje je primenio i zaključke do kojih je došao. Radne beleške revizora (osim što predstavljaju osnove za izveštavanje klijenta), služe i kao dokaz o obimu ispitivanja i profesionalnoj savesnosti sa kojom je revizor izvršio odnosna ispitivanja. Najvažnije svrhe kojima služe radne beleške revizora (kao skup svih dokaza koje je revizor pribavio), su sledeće: ~ da koordiniraju i organizuju sve faze revizije; ~ da olakšaju pripremanje revizorskog izveštaja; ~ da detaljno potkrepe i objasne mišljenja i nalaze koji su sumarno iznešeni u revizorskom izveštaju. Ustrojstvo adekvatnih radnih beleški zahteva brižljivo planiranje pre i u toku revizije. Radne beleške treba da odaju utisak sistematičnosti i reda kao i savesnog odnosa revizora prema detaljima združenog sa jasnim razgraničenjem između važnog i nevažnog. U tom cilju, prilikom njihovog sačinjavanja treba imati u vidu sledeća pravila koja odražavaju tekuću profesionalnu praksu: 1. svaki radni papir mora biti identifikovan na odgovarajući način; 2. za svaki objekat ispitivanja treba da se koristi poseban radni papir, koristi se samo jedna strana obrasca; 3. svaki radni papir treba da sadrži ime ili inicijale revizora koji ga je sastavio, datum sastavljanja i ime ili inicijale rukovodioca tima koji ga je pregledao; 4. potrebna je potpuna i posebna identifikacija analiziranih računa, intervjuisanog osoblja pregledanih dokumenata; 5. izvor podataka koji su prezentirani na svkom radnom papiru treba da bude jasno naznačen; 6. na svakom radnom papiru treba da bude označen karakter provere koju je obavio revizor; 7. u svakoj fazi revizije u kojoj je provera vršena na osnovu testova, potrebno je jasno istaći obim i područje testiranja; 8. svrha svakog radnog papira i njegova veza sa ciljevima revizije treba da bude jasna; 9. u radne papire treba uključiti komentare revizora koji indiciraju njegove zaključke o svim aspektima rada, kako bi oni predstavljali oslonac za sve nalaze; 10.radne beleške treba odložiti u dosije čim se završe; 11. prepisivanje, tj. ponovno sastavljanje radnih beleški, predstavlja dokaz neefikasnog i neadekvatnog planiranja. Za radne papire važi ista maksima kao i za knjiženja u knjigovodstvu ''napiši jedanput ali napiši tačno''.

Za II kolokvijum

16

Revizija

LITERATURA: 1. Vidaković dr Slobodan: Eksterna revizija finansijskih izveštaja, FABUS, Novi Sad, 2007.

Za II kolokvijum

17