Medjunarodne Finansije Ii Domaci

1. Navedite čemu treba da teži celishodno upravljanje finansijama u savremenim uslovima poslovanja, kao i čemu vodi svaka pojava nestabilnosti, narusavanja ravnoteže i slabljenja finansijske snage Osnovni zadatak upravljanja finansijama je obezbeđenje neprekidnog i neometanog optimalnog finansiranja reprodukcije. Celishodno upravljanje finansijama u savremenim uslovima mora da teži konstantnoj stabilizaciji, ravnoteži i jačanju finansija preduzeća. Svaka pojava nestabilnosti, slabljenja finansijske snage i narusavanja ravnoteže vodi neizbežno opadanju opšteg poslovnog zamaha i ukupnih poslovnih efekata privrednog društva. 2. U osnovi održavanja finansijske ravnoteže nalaze se dva zahteva. Navedite ih Da bi preduzeće opstalo na duži rok neophodno je da stalno održava finansijsku ravnotežu. Da bi se održala finansijska ravnoteža dva su zahteva koja treba ispuniti. Prvi zahtev se odnosi na postizanje što je moguće veće rentabilnosti (maksimalna rentabilnost) i to je primarni zahtev koji postavlja samo preduzeće. Drugi zahtev je nametnut iz okruženja tj. nameće ga tržište i odnosi se na obezbeđenje optimalne likvidnosti. 3. Navedite kada će preduzeće biti u stanju da održava finansijsku ravnotežu, kao i čime su uslovljene potrebe za kapitalom Potrebe za kapitalom trebaju biti usklađene sa mogućnostima njihovog pokrića jer će jedino tako preduzeće biti u stanju da održi finansijsku ravnotežu. Potrebe za kapitalom su uslovljene veličinom preduzeća, ritmom rasta i sastavom aktive (zalihe, likvidna sredstva, potraživanja....). Takođe, i sastav pasive bilansa stanja preduzeća igra važnu ulogu. U pasivi bilansa stanja iskazana je kombinacija različitih izvora finansiranja koje treba optimalno kombinovati. Shodno tome, nameće se zaključak da se finansijska ravnoteža ispoljava u onim bilansnim relacijama koje omogućuju da nizovi uplata i isplata budu dovedeni u takav odnos da obezbeđuju sklad između obima poslovanja, željenog rentabiliteta, rizika i mogućnosti finansiranja. 4. Na finansijsku ravnotežu kao centralni zadatak finansijskog due diligence-a reflektuju se usklađeni nizovi uplata i isplata u dinamici vremena. Objasnite Na finansijsku ravnotežu reflektuju se usklađeni nizovi uplata i isplata tj. novčanih tokova u dinamici vremena. Veliki se značaj pridaje planiranju, analizi i kontroli finansijske strukture. Sliku finansiranja prezentuju adekvatne relacije elemenata aktive i pasive bilansa stanja. 5. Zadatak održavanja finansijske ravnoteže ima svoja dva područja, navedite ih i objasnite. Različiti faktori utiču na oscilacije potreba za kapitalom. S jedne strane to je razvoj preduzeća, politika nabavke, politika prodaje, promena cena i slično dok se sa druge strane javlja sastav pasive. S obzirom na navedene faktore, zadatak održanja finansijske ravnoteže ima dva svoja područja:

1. Strukturalno-organizaciono obuhvata: pribavljanje i ulaganje dugoročno vezanog sopstvenog i tuđeg kapitala (koji poreklo vodi iz ostvarenog dobitka ili pribavljen na tržištu kapitala), ostale finansijske mere nevezane za pribavljanje kapitala, usled poslovno-političkih događaja koji nisu u neposrednoj vezi s redovnim poslovanjem 2. Dinamičko-dispozicijsko obuhvata finansijske dispozicije u dinamičnom poslovnom procesu i to: pribavljanje i ulaganje kratkoročno vezanog kapitala korišćenjem tržišta novca uz stalno osmatranje likvidnosti, permanentno upravljanje uloga kapitala u obliku postrojenske i obrtne imovine u cilju optimalnog izvršenja poslovnog cilja u prometnom procesu. Ovaj cilj započinje izdacima za nabavku a zaključuje se primanjima od prodaje. 6. Objasnite strukturalno-organizaciono područje održavanja finansijske ravnoteže Strukturalno-organizaciono obuhvata: pribavljanje i ulaganje dugoročno vezanog sopstvenog i tuđeg kapitala (koji poreklo vodi iz ostvarenog dobitka ili pribavljen na tržištu kapitala), ostale finansijske mere nevezane za pribavljanje kapitala, usled poslovno-političkih događaja koji nisu u neposrednoj vezi s redovnim poslovanjem 7. Objasnite dinamičko-dispoziciono podrućje održavanja finansijske ravnoteže. Dinamičko-dispozicijsko obuhvata finansijske dispozicije u dinamičnom poslovnom procesu i to: pribavljanje i ulaganje kratkoročno vezanog kapitala korišćenjem tržišta novca uz stalno osmatranje likvidnosti, permanentno upravljanje uloga kapitala u obliku postrojenske i obrtne imovine u cilju optimalnog izvršenja poslovnog cilja u prometnom procesu. Ovaj cilj započinje izdacima za nabavku a zaključuje se primanjima od prodaje. 8. Analizom finansijske situacije dolazi se do veoma upotrebljivih podataka sa višestukom namenom. Objasnite Informacije o finansijskoj situaciji vrlo su značajne za menadžment jednog preduzeća. Na menadžmentu je da uoči dobre i loše strane poslovanja preduzeća kao i načine, mere i akcije da se loše stanje poboljša. Upravo informacije o finansijskoj situaciji prezentuju menadžmentu sliku poslovanja jednog preduzeća. Da je neophodna kontinuirana analiza finansijske situacije govori i činjenica da u našoj privredi postoji veliki broj preduzeća koja imaju nepovoljnu finansijsku situaciju. Kada se upozna uzrok lošeg finansijskog položaja moguće je preduzeti odgovarajuće mere koje bi vodile poboljšanju finansijske situacije. 9. Komparirajte definiciju finansijske situacije od autora Pierre Conso-a i prof. Nikole Stevanovića i objasnite razliku Prema Pierre Conso: finansijska situacija preduzeća se definiše kroz njegovu sposobnost da održi stepen likvidnosti dovoljan da osigura permanentno usklađivanje monetarnih tokova. On smatra da se konfrontiranjem između stepena likvidnosti elemenata aktive i stepena dospelosti obaveza određuje finansijska situacija (tretira samo finansijsku konstituciju u užem smislu). Prema Nikoli Stevanoviću: finansijski položaj je određen prvenstveno ukupnim iznosom ulaganja i njihovom strukturom onda strukturom izvora finansiranja i relacijama koje postoje između pojedinih delova ulaganja i odgovarajućih izvora finansiranja.

10. Navedite i objasnite definiciju finansijske situacije od prof. Mihaila Kovačevića Prof. Dr Mihailo Kovačević definiše finansijsku situaciju u širem smislu. Po njemu ona je dobra ako ima dovoljno sredstava za izvršenje postavljenog poslovnog zadatka, ako postoje skladniji odnosi između osnovnih i obrtnih sredstava u celini, ako unutar svake od ovih grupa nisu poremećeni normalni odnosi između njihovih elemenata, zatim, ako su rokovi naplate potraživanja relativno kraći, ako su sopstveni izvori jače zastupljeni od tuđih, ako su rokovi vraćanja pozajmljenih sredstava duži, ako je kamata na pozajmljena sredstva manja i slično. 11. Objasnite valjanost konstitucione finansijske situacije kao determinantu finansijske situacije Pod konstitucionom finansijskom situacijom se smatra situacija koju svako privredno društvo ima na početku svog poslovanja. Ako je inicijalna finansijska situacija loša opterećivaće sve buduće finansijske situacije. Ali istovremeno, ni dobra inicijalna finansijska situacija ne garantuje optimalni bonitet svih budućih fin. situacija. U principu, ona ih samo oslobađa početnih konstitucionalnih slabosti. Preduzeće čak može otpočeti svoje poslovanje a da bude optrerećeno konstitucionalnim slabostima i da ga naravno, u daljem poslovanju poboljša (da posluje sa relativno dobrim finansijskim rezultatom). 12. Objasnite poslovne transakcije kao determinantu finansijske situacije Poslovne transakcije podrazumevaju nabavke faktora proizvodnje, ulaganja u proizvodnju zatim, prodaju proizvedenih učinaka i naplatu. Sve su ovo posebna područja poslovne aktivnosti i u svakom od njih stalno dolazi do velikog broja poslovnih promena. Te promene se odražavaju na izmenu pojedinih oblika sredstava i njihovih izvora. Adekvatno obavljene poslovne transakcije u ovim oblastima pozitivno će uticati na finansijsku situaciju. 13. Objasnite brzinu cirkulisanja kao determinantu finansijske situacije Jedan od značajnijih faktora koji utie na finansijsku situaciju je brzina obrta sredstava. To je dinamički proces transformacije različitih oblika poslovnih sredstava u procesu poslovanja. Ako se obrt sredstava ubrza to znači da se istom masom angažovanih sredstava postiže povoljniji ekonomski efekat tj. utiče na uspešnije odvijanje poslovne aktivnosti. Ubrzanje obrta može da se odnosi na postizanje istog ekonomskog efekta ali uz srazmerno manje angažovanje sredstava. Shodno ovome, usporavanje obrta sredstava značilo bi pogoršanje u poslovanju jer se istom masom angažovanih sredstava ostvaruje lošiji ekonomski rezultat. Na brzinu obrta sredstava utiču brojni subjektivni i objektivni faktori (pri čemu se više pažnje poklanja subjektivnim faktorima). Poboljšanje finansijske situacije usled ubrzanja obrta sredstava ogleda se u: - Smanjenju troškova angažovanja sredstava - Povećanju dobitka i akumulacije - Povoljnija struktura izvora sredstava - Obezbeđivanje trajnije likvidnosti

14. Objasnite konjukturne efekte prouzrokovane poremećajem odnosa između ponude i tražnje kao determinantu finansijske situacije Svi vidovi potrošnje, a to su: opšta, zajednička, proizvodna, investiciona i lična, moraju se držati pod kontrolom kako bi se uskladili sa realnim mogućnostima privrede. Restriktivni uslovi vode do poremećaja odnosa između ponude i tražnje a samim tim i do značajnih pomeranja u cenama. Naravno, kolebanja će se odraziti na finansijsku situaciju privrednog društva i to ne na isti način kod svih. Kod jednih će se javiti značajni konjukturni pozitivni finansijski rezultati koji će poboljšati finansijsku situaciju dok će kod drugih privrednih društava efekti biti suprotni i uticati na pogoršanje finansijske situacije. 15. Objasnite usmeravajući ili ograničavajući karakter privrednog sistema i mera ekonomske politike kao kao determinantu finansijske situacije Svaki privredni sistem se realizuje kroz ekonomsku politiku i mere kojima se ona sprovodi a u skladu sa ciljevima koje društvo želi da ostvari u nekom vremenskom periodu. Svaka mera ekonomske politike (carinski režim, devizni režim, monetarno-kreditna politika, politika cena) različito se reflektuje na finansijski rezultat privrednog društva. Neke od mera ekonomske politike imaju pozitivan efekat dok neke utiču negativno. Tako, ekonomska politika može imati usmeravajući ili ograničavajući uticaj na finansijsku situaciju. 16. Objasnite uticaj inflatornih efekata na kapital i rezultate preduzeća u kontekstu faktora finansijske situacije U uslovima inflacije (obezvređivanje novčane jedinice) računovodstveni izveštaji postaju zbir nehomogenih veličina a ta nehomogenost se javlja kao posledica razlike u kupovnoj moći novčane jedinice u kojoj se izražavaju bilansne pozicije. Pre svega, bilansne pozicije se mogu posmatrati kao monetarne (gotovina, potraživanja u aktivi, obaveze u pasivi) i kao nemonetarne (realna imovina u aktivi i sopstveni izvori finansiranja u pasivi) jer se različito ponašaju u uslovima inflacije. Monetarne bilansne pozicije se ne revalorizuju jer su uvek iskazane u dinarima kupovne moći na dan sastavljanja bilansa. Za razliku od njih nemonetarne pozicije se moraju revalorizovati tj. preračunati kako bi se njihova nabavna vrednost izrazila u novčanim jedinicama današnje kupovne moći. Inflatorni efekti se nesmeju ignorisati jer mogu stvoriti lažnu sliku o rentabilitetu preduzeća. 17. Definisite pravila finansiranja i navedite njihovu dvojaku svrhu Pravila ili norme finansiranja su principi za izbor sredstava finansiranja radi zadovoljenja neke date potrebe kapitala kao norme za pribavljanje kapitala sa određenih aspekata. Svrha ovih pravila je da posluže privrednim društvima kao smernica za donošenje odluka o finansiranju. Takođe, na njima kreditori zasnivaju ocenu kreditne sposobnosti i finansijske situacije privrednog društva.

18. Objasnite u čemu se sastoji osnovna intencija principa zaštite poverioca Postavljanje pravila finansiranja bilo je inspirisano zahtevom principa zaštite poverioca čija se intencija sastoji u utvrđivanju imovinskog bilansa koji otkriva realnu garantnu supstancu. Kao garantnu supstancu preduzeća, poverioc posmatra sopstveni kapital (osnovni kapital, rezerva i neraspodeljeni dobitak), i to mu na neki način garantuje sigurnost uloženih sredstava. Sa aspekta poverioca, zahtevi sigurnosti i likvidnosti su bili odlučujući pokušaj da se preduzećima nametne obaveza finansiranja sopstvenim kapitalom. 19. Objasnite razliku između tradicionalnog i dinamičkog shvatanja sigurnosti Prema klasičnom shvatanju kreditne sposobnosti i finansijskog položaja preduzeća sigurnost leži isključivo u visini garantne supstance (sopstvenog kapitala). Prema dinamičkom shvatanju sigurnosti zarađivačka sposobnost dužnika najveća je sigurnost za kreditora. Kreditor, obezbeđenje svojih potraživanja nalazi u uspehu tj. ostvarenom rezultatu. 20. Objasnite šta pretpostavlja racionalno upravljanje finansijama privrednih društava Racionalno upravljanje finansijama privrednih društava pretpostavlja optimalno usklađivanje načela finansijske politike. Reč je o maksimalnoj sigurnosti i likvidnosti a da ništa ne stoji na putu maksimalno moguće rentabilnosti. 21. Objasnite zlatno pravilo izravnanja rizika prema Gerstner-u, Antoin-u i Schmaltz-u Pravila finansiranja podeljena su u dve grupe: 1. Vertikalna pravila – odnose se na pasivu bilansa stanja tj. sastav kapitala prema poreklu i ronosti a sve to sa ciljem obezbedjenja sigurnosti 2. Horizontalna pravila – na odnose izmedju pojedinih delova aktive i pasive (imovine i kapitala) sa ciljem obezbedjenja likvidnosti Zlatno pravilo izravnanja rizika svrstava se u grupu vertikalnih pravila jer razmatra odnos sopstvenih i tudjih izvora (pozicije pasive bilansa stanja). Suština zlatnog pravila izravnanja rizika je u odnosu sopstvenih i tuđih izvora i to tako da učešće sopstvenih izvora treba da bude što veće, a učešće od 50% se označava kao donja granica, koja ne bi smela da bude prekoračena, ako se ne želi ugroziti likvidnost. Gertsner smatra da je potrebno postojanje «jednakosti između sopstvenih i tuđih izvora kao minimum...Po njemu najzdravije je finansiranje isključivo sopstvenim kapitalom. Antoin smatra da uglavnom dugovi (tuđi kapital) ne treba da budu veći od sopstvenog kapitala tj. svi koeficijenti zaduženosti koji leže ispod 1 smatraju se povoljnim. Schmaltz zastupa stav, da treba izbeći brojčano utvrđivanje odnosa između sopstvenog i tuđeg kapitala, a pored tog odnos 1:1 označava kao krajnju granicu za odnos sopstvenog i tuđeg kapitala.

22.Objasnite pravila za ostale odnose između pojedinih vrsta kapitala Pored rešavanja osnovnog odnosa između sopstvenog i tuđeg kapitala, formulisana su i neka pravila za odnose između pojedinih vrsta kapitala. To se pre svega odnosi na odnos rezervi prema nominalnom kapitalu. Gerstner smatra da ukoliko su rezerve veće u odnosu na sopstveni kapital, utoliko je preduzeće solidnije. Niklisch smatra da je preduzeće potpuno osigurano od gubitaka kada rezerve iznose oko 50% kapitala ili 25% ukupnog kapitala Razmatranjem odnosa između dugoročnog i kratkoročnog kapitala ističe se da je ovaj odnos uslovljen imovinom preduzeća i njenom stukturom, koja se razlikuje od preduzeća do preduzeća. 23. Objasnite zlatna pravila finansiranja Zlatnog pravilo finansiranja spada u grupu horizontalnih pravila finansiranja, tj. onih pravila koja se bave proučavanjem odnosa izmedju pojedinih delova imovine i kapitala sa ciljem obezbedjenja likvidnosti. Suština, tj. moto zlatnog pravila finansiranja je da se primljeni tudji kapital ne sme koristiti dugoročnije nego što je dobijen. Uslov za očuvanje likvidnosti preduzeća je postojanje paraleliteta rokova između izvora finansijskih sredtava i potreba finansiranih tim sredstvima. U osnovi zlatnog pravila finansiranja nalazi se «parcijalni način posmatranja», koji polazi od predpostavke da finansiranje pojedinih delova imovine zahteva dugoročni kapital koji odgovara vremenu angažovanja pojedinih delova imovine (zato je bilo neophodno da se ovo pravilo modifikuje tj. da se parcijalni pristup zameni totalnim principom posmatranja i tako su nastala „zlatna bilansna pravila finansiranja“). 24. Objasnite zlatna bilansna pravila finansiranja Suština zlatnih bilansnih pravila finansiranja se ondosi na to da dugoročno vezana imovina treba da bude finansirana dugoročnim kapitalom, a kratkoročno vezana imovina kratkoročnim kapitalom. Tako se i javila dilema šta treba smatrati dugoročno vezanom imovinom, a šta kratkoročnom. Ova dilema imala je za posledicu formiranje ovog pravila u užem i širem smislu. Zlatno bilansno pravilo u užem smislu predstavlja zahtev da se osnovna sredstva finansiraju dugoročnim kapitalom, a obrtna imovina (obrtna sredstva) kratkoročnim kapitalom. Zlatno bilansno pravilo u širem smislu zahteva da se pored osnovnih i trajna obrtna sredstva finansiraju iz dugoročnih izvora. Kratkoročni izvori finansiranja se mogu koristiti samo za finansiranje vanrednih potreba za obrtnim sredstvima. 25. Napravite kritički osvrt na pravila finansiranja Danas, u uslovima dinamičnih zbivanja na tržištu, pri oceni finansijskog položaja nijedno pravilo finansiranja se ne može u potpunosti primeniti kao opštevažeće. Ako na primer, posmatramo vertikalna pravila finansiranja (a u njihovoj osnovi je da bi preduzeće trebalo da se finansira sopstvenim kapitalom – cilj: obezbedjenje sigurnosti) zaključujemo da nije zakonitost da se jedino uz finansiranje iz sopstvenih izvora postiže likvidnost. Iako preduzeće posluje sopstvenim kapitalom uvek može doći do poremećaja u kružnom toku sredstava što će smanjiti novane prilive dok će obaveze pristizati normalnim intenzitetom. A ako takvo preduzeće još i nerentabilno posluje onda se neminovno, kao posledica

svega javlja nelikvidnost. Tako npr. i preduzeće koje se pretežno finansira iz tudjih izvora može imati visoku rentabilnost i zahvaljujući njoj uspeti da uskladi novčane obaveze i likvidna sredstva. Ako na primer, posmatramo horizontalna pravila finansiranja odnosno, zlatno pravilo finansiranja (tudji kapital ne sme koristiti dugoročnije nego što je dobijen) ponovo nailazimo na zaključak da preduzeće može (a da ne ugrozi likvidnost) da se finansira iz izvora čiji je rok otplate kraći od vremena vezivanja – iako je to suprotno zlatnom pravilu. Ako, npr. ostvaruje veći priliv sredstava od sume uloženih, taj višak likvidnih sredstava se može koristiti za vraćanje dela pozajmljenih sredstava (da se na taj način očuva likvidnost). Takodje, i druga horizontalna pravila finansiranja pokazuju isto. Tako npr., odstupanje od zlatnog bilansnog pravila u užem smislu (osnovna sredstva finansiraju se iz dugoročnih izvora) pokazuje da ukoliko se deo osnovnih sredstava finansira iz kratkoročnih izvora to neće morati da vodi ugrožavanju likvidnosti. Preduzeće može, onda kada dodje vreme za izmirenje obaveza po kratkoročnim izvorima, da ih supstituiše dugoročnim ili da obezbedi nove izvore pa tako održi likvidnost. 26. Objasnite stopu prinosa na ukupna poslovna sredstva Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva dobija se na dva načina: 1) direktno iz odnosa između poslovnog dobitka i prosečnih poslovnih sredstava, 2) proizvoda koeficijenta obrta prosečnih poslovnih sredstava i stope poslovnog dobitka Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva, prikazana na prvi način, indicira na visinu prirasta u odnosu na svakih sto dinara prosečno ulozenih poslovnih sredstava. 27.Objasnite stopu prinosa na sopstvena poslovna sredstva Polazeći od činjenice da je stalno povećanje sopstvenog kapitala posebno značajan cilj privređivanja svakog privrednog društva, indikator stope prinosa na sopstvena sredstva, predstavlja veoma važan kvantitativni pokazatelj u finansijskoj analizi. Stopa prinosa na sopstvena sredstva može se utvrditi na dva načina, i to: - neposredno iz odnosa između neto dobitka i prosečnih sopstvenih sredstava, i - na osnovu pojedinačnih determinanti ove stope, tj. koeficijenta obrta sredstava i stope neto dobitka. 28. Objasnite finansijsku analizu stanja U finansijskoj analizi stanja, razlikujemo tri tipa analize: - investiciona analiza; - analiza finansiranja; - analiza likvidnosti. Sva tri navedena zahteva podrazumevaju adekvatno rasčlanjivanje aktive i pasive, uspostavljanje odgovarajucih relacija pozicija aktive, odgovarajucih relacija pozicija pasive, kao i relacija između određenih elemenata aktive i pasive, odabranih po kriterijumu jednake ročnosti. Bilans stanja pruža informacije o snazi privrednog društva, likvidnosti i solventnosti, kapitalnoj osnovi i sl. Ukoliko se želimo informisati o promenama bilansne sume, neophodno je izvrsiti poređenje predhodnog i tekućeg poslovnog perioda.

Na prvoj strani Bilansa stanja, kao minimum zasebnih stavki koje on treba da obuhvati, prezentiraju se: - nekretnine, postrojenje i oprema; - nematerijalna ulaganja; - dugoročni finansijski plasmani; - učešća u kapitalu drugih preduzeća i kapitalu banaka; - potraživanja od kupaca i ostala potraživanja; - gotovina i gotovinski ekvivalenti; - ostala finansijska potraživanja; - zalihe; - dobavljači i druge obaveze; - obaveze (potraživanja) za poreze; - rezervisanja; - obaveze po dugoročnim kreditima; - manjinski interes; - upisani kapital i rezerve. 29. Objasnite bilansnu analizu uspeha Glavni cilj bilansne analize uspeha je dobijanje informacija za procenu prinosne snage privrednog društva, pod kojom se podrazumeva sposobnost privrednog društva da u perspektivi posluje sa uspehom. Za tu svrhu koriste se informacije koje su orjentisane na budućnost. Analizi uspeha nameće se dvostruka funkcija, i to: - funkcija utvrđivanja ostvarenog uspeha u prošlosti, i - funkcija tumačenja. Da bi se pribavile neophodne informacije o rizicima i šansama, uslovljenim okruženjem, kao i informacije o snazi i slabosti privrednog društva sa relevantnim konkurentima, za utvrđivanje potencijala uspeha, pored bilansa uspeha, potrebno je koristiti informacije iz izveštaja o poslovanju. Polazeći od činjenice da je visina obračunatog periodičnog rezultata uslovljena i merama politike bilansa, u postupku utvrđivanja uspeha nužno je otkrivati latentne rezerve, jer to predstavlja nužan uslov za ispravno odmeravanje prinosne snage privrednog društva. Kod utvrđivanja prinosne snage privrednog društva, bitna stvar je i utvrđivanje porekla uspeha, upravo zbog postojanja neposlovnih komponenti uspeha koje utiču na ukupan rezultat. Kao minimum pozicija Bilans uspeha trebe da obuhvati: - prihode poslovnih aktivnosti; - rashode poslovnih aktivnosti; - finansijske prihode i rashode; - učešće dobitka i gubitka pridruženih privrednih društava, kao i efekte zajedničkih ulaganja; - poreske rashode; - dobitak ili gubitak iz redovne aktivnosti; - vanredne stavke; - manjinski interesi; - neto dobitak ili gubitak za period.

30. Objasnite na čemu se zasniva područje dinamicke likvidnosti Područje dinamičke likvidnosti zasniva se na dva poznata izveštaja. To su: 1) Cash flow: daje prikaz priliva i odliva gotovine u određenom vremenskom periodu po osnovu poslovne, investicione i finansijske aktivnosti. Projektovanje veličine cash flow pruža mogućnost preduzeću da planira investiranje, definansiranje i eventualno popravljanje finansijske strukture. Utvrdjenja cash flow veličina govori o tome da je ostvaren višak primanja koji povećava likvidnost preduzeća. 2) Fund flow: prikaz svih finansijskih dogadjaja koji su imali uticaj na promenu neto obrtnih sredstava ili gotovine na račun tokova kapitala. Ovaj izveštaj obezbedjuje informacije koje se ne odnose samo na poreklo sredstava već i na upotrebu tih sredstava u posmatranom periodu. Pored plaćanja iz poslovnog procesa obuhvata i primanja i izdavanja iz područja investiranja. Iz ovog izveštaja izvlačimo zaključke o obimu i ročnosti pojedinih sredstava, kao i njihovom poreklu. 31. Statičke analize likvidnosti nisu u celosti merodavne za ocenu i prognozu likvidnosti. Objasnite Statičke analize likvidnosti koje se obavljaju preko racio brojeva, neto obrtnog fonda i raučuna pokrića nisu u potpunosti merodavne za ocenu i prognozu likvidnosti i zato su se razvili izveštaji o tokovima gotovine i kapitala (Cash flow, Fund Flow). Metodima koji su orijentisani na stanje pokušava se da se na osnovu veličina stanja izvedu zaključci o mogućim tokovima paćanja (prilivima i odlivima koji se očekuju u budućnosti). Zaključci koji se izvedu na osnovu veličina stanja biće validni pod uslovom da se ispune sledeće pretpostavke: da finansijski izveštaji pružaju precizne informacije o rokovima dospeća obaveza, da se bilansnom procenom može sigurno utvrditi visina očekivanih primanja i izdavanja, da finansijski izveštaji sadrže sva buduća primanja i izdavanja i da je smanjenje vrednosti stalnih sredstava povezano sa isplatom sopstvenog kapitala. Upravo zato ova metoda (orijentisana na stanje) nije merodavna jer najčešće navedene pretpostavke nisu ispunjene. 32. Objasnite na čemu bazira Cash flow Cash flow izveštaj pokazuje da je u poslovnom procesu ostvaren višak primanja (sredstava plaćanja), koji u osnovi povećava likvidnost privrednog društva. Cash flow daje prikaz priliva i odliva gotovine u određenom vremenskom periodu po osnovu poslovne, investicione i finansijske aktivnosti. Projektovanje veličine cash flow pruža mogućnost preduzeću da planira investiranje, definansiranje i eventualno popravljanje finansijske strukture. Utvrdjenja cash flow veličina govori o tome da je ostvaren višak primanja koji povećava likvidnost preduzeća.

33. Navedite i objasnite osnovni cilj Funds flow izveštaja Fund flow: prikaz svih finansijskih dogadjaja koji su imali uticaj na promenu neto obrtnih sredstava ili gotovine na račun tokova kapitala. Ovaj izveštaj obezbedjuje informacije koje se ne odnose samo na poreklo sredstava već i na upotrebu tih sredstava u posmatranom periodu. Pored plaćanja iz poslovnog procesa obuhvata i primanja i izdavanja iz područja investiranja. Iz ovog izveštaja izvlačimo zaključke o obimu i ročnosti pojedinih sredstava, kao i njihovom poreklu. Za efikasno upravljanje finansijama, neophodno je stalno povezivanje izveštaja o ostvarenim tokovima kapitala u prošlosti sa izveštajima o projektovanim tokovima za naredni poslovni period, jer je to jedini mogući način održavanja finansijske ravnoteže i sposobnosti plaćanja na dugi rok. 34. Bilans stanja i bilans uspeha nisu u stanju da pruže informacije o stvaranju gotovine i gotovinskih ekvivalenata. Objasni Bilans stanja i bilans uspeha pružaju sliku o finansijskom položaju i ostvarenom rezultatu, ali nisu u stanju da pruže informacije o stvaranju gotovine i gotovinskih ekvivalenata. Te informacije daje Izveštaj o tokovima gotovine. Izveštaj o tokovima gotovine internim korisnicima pruža mogućnost da izvrše procenu kretanja likvidnosti privrednog društva u narednom poslovnom periodu, što im daje mogućnost da preduzimaju mere za povećanje likvidnosti. S druge strane, pomenuti izveštaj, eksternim korisnicima omogućuje ocenu sposobnosti privrednog društva da u narednom poslovnom periodu bude platežno sposobno. Izveštaj o tokovima gotovine, sačinjen prema zahtevima MRS 7, prikazuje promene u gotovini i gotovinskim ekvivalentima tokom perioda, i dostavlja interesentima informaciju po kom osnovu je došlo do povećanja odnosno smanjenja. MRS 7 primenjuje se pri sastavljanju finansijskih izveštaja svih privrednih drustava, banaka, ostalih finansijskih institucija i institucija osiguranja. 35. Navedite strukture gotovine i gotovinskih ekvivalenata Strukturu gotovine čine gotovina u blagajni, depoziti po viđenju i kratkoročni depoziti u bankama, što znači: 1) sredstva na žiro-računu; 2) depoziti kod banke sa kratkim otkaznim rokom i kratkoročno oroeni depoziti kod banke; 3) važeće efektivne strane valute; 4) depoziti po viđenju i kratkoročni depoziti kod stranih banaka. U gotovinske ekvivalente spadaju: 1) čekovi i menice domaćih banaka primljene na naplatu; 2) ostali čekovi i menice primljene na naplatu; 3) plemeniti metali; 4) hartije od vrednost koje se kotiraju na berzi sa kratkim rokom dospeća. 36. Navedite transakcije koje dovode do priliva i odliva gotovine na osnovu poslovnih aktivnosti

Sa stanovista indikatora solventnosti, kao i indikatoara uspesnosti poslovanja preduzeća primarnu vrednost imaju gotovinski prilivi po osnovu poslovnih aktivnosti. Prilivi i odlivi po osnovu poslovnih aktivnosti vode poreklo iz prihoda i rashoda privrednog društva i iskazuju se u bilansu uspeha i predstavljaju gotovinske efekte tih prihoda i rashoda. U zavisnosti od delatnosti kojom se privredno društvo bavi, oni su razliciti od privrednog društva do privrednog društva. 37. Navedite transakcije koje dovode do priliva i odliva gotovina na osnovu aktivnosti investiranja U gotovinske tokove po osnovu aktivnosti investiranja ubrajaju se: isplate za pribavljanje stalnih sredstava radi zamene ili proširenja poslovnih aktivnosti i naplate po osnovu prodaje stalnih sredstava; isplate avansa i kredita učinjenih drugim stranama i naplate po tim osnovima; isplate radi sticanja akcija i naplate po tom osnovu; isplate za ugovore koje se odnose na berzanske transakcije i naplate po tom osnovu. Gotovinske isplate i naplate iz ovih transakcija prikazuju se u izveštaju o tokovima gotovine a bezgotovinske transakcije se iskazuju u napomenama. Takodje, i gotovinski tokovi po osnovu sticanja i otudjenja zavisnih privrednih društava se takodje ubrajaju u transakcije po osnovu aktivnosti finansiranja i iskazuju u izveštaju o tokovima gotovine. 38. Navedite transakcije koje dovode do priliva i odliva gotovine na osnovu aktivnosti finansiranja Aktivnosti koje dovode do promena u kapitalu preduzeća, zajmovima i pozajmljivanjima privrednog društva predstavljaju aktivnosti finansiranja. U gotovinske tokove iz finansiranja ubrajaju se: ukupni prilivi gotovine od emitovanja akcija ili drugih instrumenata akcijskog kapitala; gotovinske isplate radi otkupa sopstvenih akcija i isplate akcionarima; gotovinski prilivi od emitovanja obveznica, menica, uzetih zajmova i drugih kratkoročnih ili dugoročnih pozajmljivanja; gotovinske isplate pozajmljenih iznosa; gotovinske isplate zakupaca po finansijskom lizingu. 39. Definišite napomene uz finansijske izveštaje i objasnite njihovu svrhu Napomene se definisu kao opisi i/ili rasčlanjivanja iznosa datih u finansijskim izveštajima ili dodatne informacije uz finansijske izveštaje date s ciljem verne i objektivne prezentacije finansijskih izveštaja, u saglasnosti sa međunarodnim finansijskim standardima. Napomene uz finansijske izveštaje treba da obuhvate informacije o korišćenim metodima bilansiranja i primenjenim računovodstvenim politikama; zatim, da objave informacije prema zahtevima međunarodnih računovodstvenih standarda; da pruže dodatne informacije neophodne za poštenu prezentaciju elemenata sadržanih u finansijskim izveštajima. 40. Navedite i objasnite koeficijent likvidnosti prema Patrick Gaughan-u Koeficijent likvidnosti: 1. Tekući koeficijent = (Tekuća sredstva/ tekuće obaveze) x 100 2. Brzi koeficijent = ( (Tekuća sred.-Zalihe) / Tekuće obaveze)) x 100 3. Obrtni kapital = Tekuća sredstva – Tekuće obaveze

Tekuća sredstva: gotovina I sva imovina koja se u toku jedne godine može pretvoriti u gotovinu (kratkoročne HOV, potraživanja I robne zalihe). Tekuće obaveze: sve finansijske obaveze koje moraju da se pokriju u toku jedne godine (dugovanja, kratkoročne obaveze, tekuće obaveze po dugoročnim dugovanjima). Koeficijent likvidnosti pokazuje sposobnost kompanije da u roku ispuni tekuće obaveze. Ta sposobnost meri se putem tekućeg koeficijenta, koji meri sposobnost kompanije da ispini svoje kratkoročne obaveze koristeći sredstva za koje se očekuje da će biti konvertovana u gotovinu u toku jedne godine, i brzog koeficijenta koji iz tekućih sredstava uklanja zalihe jer ne moraju biti likvidne kao neka druga sredstva. Što je firma likvidnija ovi koeficijenti su veći. 41. Navedite i objasnite koeficijent finansijskog leverage Koeficijenti finansijskog leverage-a: 1. Koeficijent zaduženosti = Ukupna dugovanja/ Ukupna imovina Koeficijent zaduženosti ukazuje na sposobnost firme da servisira dug, a izračunava se sabiranjem kratkoročnog i dugoročnog duga i investitori žele da ovaj koeficijent bude što niži. 2. Koeficijent duga prema kapitalu = Dugoročni dug / Kapital Najčešće korišćeni koeficijent finansijskog opterećenja jeste odnos duga i akcija. Prioritetne akcije se dodaju dugoročnom dugu prilikom obračunavanja jer su isplate po osnovu prioritetnih akcija fiksirane, pa zato one više predstavljaju dug nego akciju. 3. Koef. duga prema ukup.kapitalizaciji = Dugoročni dug/ (Dugoročni dug +Akcijski ulog) Koeficijent duga prema ukupnom kapitalu treba da bude što niži, jer firme sa nižim koeficijentom duga prema ukupnoj kapitalizaciji smatraju se niskorizičnim. 4. Pokrivenost kamata zaradom = Zarade pre kamata i poreza / troškovi kamata Pokrivenost kamata zaradom je koeficijent koji se koristi kao mera sposobnosti firme da odgovori svojim obavezama otplate duga. 5. Pokrivenost fiksnih obaveza = Zarade pre kamata i poreza / (Otplate kamata+ Troškovi zakupa+Divid. na prioritetne akcije pre poreza +Neoporezovani otplatni fond) Koeficijent pokrivenosti fiksnih obaveza koristi se kada pored troškova otplate kamata postoje i drugi značajni fiksni troškove. 42. Definišite i objasnite finansijsku strukturu Finansijska struktura je osnova stabilnosti preduzeća. Izražava se strukturom pasive u bilansu stanja i predstavlja način na koji su poslovna ulaganja privrednog društva finansirana. Podrazumeva kako strukturu imovine, tako i strukturu izvora finansiranja. Osnova za ocenu i analizu finansijske strukture je bilans stanja jer on obuhvata sve izvore sredstava za finansiranje, kao i sve oblike imovine i imovinskih prava u koja su ta sredstva uložena. Koliko je važna finansijska struktura govori i to da ukoliko privredno društvo ima slabu finansijsku strukturu i male teškoće koje iskrsnu mogu privredno društvo dovesti do likvidacije. 43. Navedite osnovni cilj i strukturu analize obrtnih sredstava Da bi se izvršila analiza finansijske strukture nekog preduzeća od posebne važnosti je analiza obrtnih sredstava. U okviru analize obrtnih sredstava vrše se sledeća razmatranja:

- Analiza brzine cirkulisanja obrtnih sredstava - Analiza strukture obrtnih sredstava - Analiza odnosa izmedju obrtnih sredstava i njihovih izvora Merenje brzine cirkulisanja je najkomplikovaniji posao analize (zbog različitih vidova indikatora za merenje brzine cirkulisanja). Najpraktičniji je odnos poslovnih prihoda i obrtnih sredstava (Poslovni prihodi/Obrtna sredstva). Ovaj koeficijent bi trebao da bude što veći (veći koeficijent znači bržu cirkulaciju obrtnih sredstava. Struktura obrtnih sredstava pokazuje koliko je učešće koje vrste obrtnih sredstava u ukupnim obrtnim. Najlikvidnija je gotovina a zatim potraživanja pa zalihe (najnelikvidnije). Kod preduzeća kod kojih dominira gotovina (a kod kojih je manji iznos vezan u potraživanja i zalihe) imaju povoljniju strukturu obrtnih sredstava. Analiza obrtnih sredstava se na kraju upotpunjuje analizom načina finansiranja obrtnih sredstava. Glavni pokazatelj je neto obrtni fond (razlika izmedju dugoročnih izvora i dugoročno imobilisanih sredstava tj. fiksne aktive). Dugoročno posmatrano, preduzeće će biti likvidno u slučaju da priliv NOS bude veći ili najmanje jednak njihovom odlivu. Zaključak je da bi preduzeće trebalo da posluje sa većim iznosom NOS. Pošto visina NOS zavisi od vrste i specifičnosti svakog privrednog društva ponaosob to nije pravilo. Preduzeće može poslovati i sa nižim iznosom NOS ako ima sigurniji i predvidljiviji novčani priliv iz poslovanja (preduzeća sa neizvesnim prilivom moraju imati visok nivo NOS).

44. Objasnite analizu zarađivačke sposobnosti Da bi se stekla predstava o tome koja je sfera poslovne aktivnosti u najvećoj meri uticala na ukupno ostvareni poslovni rezultat privrednog društva treba dekomponovati bruto dobitak na sledeće elemente: 1) rezultat iz osnovne delatnosti (poslovni prihodi i rashodi); 2) rezultat po osnovu finansiranja (finansijski prihodi i rashodi); 3) rezultat koji proizilazi iz vanrednih prihoda i rashoda (vanredni prihodi i rashodi) Apsolutni iznos poslovnog dobitka ne ukazuje na ostvareni stepen efikasnosti poslovanja (a tu se obično i završava analiza rezultata u našim preduzećima). Da bi utvrdili zaradjivačku sposobnost preduzeća neophodno je staviti u odnos apsolutni iznos ostvarenog poslovnog dobitka (poslovni dobitak=poslovni prihodi-poslovni rashodi) sa obimom angažovanja poslovnih sredstava. Tako dobijamo stopu prinosa na ukupno angažovana sredstva što je najznačajniji pokazatelj zaradjivačke sposobnosti preduzeća. Što je stopa manja to je i zaradjivačka sposobnost manja (a cilj je da zaradjivačka sposobnost svakog preduzeća bude što veća). 45. Objasnite analizu politicke raspodele Ostvareni rezultat se raspodeljuje na sledeći način: 1. Porezi i doprinosi 2. Bruto lični dohodak i zarade zaposlenih iz dobiti 3. Akumulacija Kako će dobit biti raspodeljena zavisi od jačine i moći interesnih grupa. Ukoliko je najveće izdvajanje za poreze i doprinose onda je najjača interesna grupa upravo država. Lični dohodak je usko povezan sa životnim standardom. Opadanje učešća ličnog dohotka u ukupnom dobitku značio bi ujedno i opadanje životnog standarda. Ali, najpogubnije je opadanje akumulacije ili

njen nizak nivo. Ukoliko je izdvajanje na ime akumulacije nisko ili opada iz perioda u period to može biti pogubno za sve interesne grupe jer na taj način preduzeće gubi jedinu realnu osnovu za razvoj i prosperitet. Kakva će politika raspodele biti zavisi od puno faktora. S jedne strane tu je država koja ekonomskom politikom i zakonskim propisima definiše neke delove raspodele, s druge strane javjaju se razne interesne grupe (preduzimači, upravljači i izvršioci). Vrlo često preduzimači, upravljači i izvršioci služe se neregularnim sredstvima (precenjivanje rezultata kako bi raspodeljeni deo dobiti bio veći i slino). Medjutim, ako posmatramo našu privredu možemo zaključiti da je veliki uticaj na politiku raspodele upravo imala ideologija. Do početka pedesetih godina društvena akumulacija je stavljana iznad line potrošnje (obnova zemlje), sledeću deceniju karakteriše porast lične potrošnje iznad porasta produktivnosti rada. Zatim, od početka šezdesetih pa nadalje preovladava nerealno iskazivanje rezultata. U periodu samoupravljanja ukinuta je kamata na poslovni fond čime se ukida se deo obavezne akumulacije i preduzeća više nisu bila u obavezi da izdvajaju sredstva za sopstveni razvoj. 46. Objasnite analizu odnosa između pojedinih elemenata aktive i pojedinih elemenata pasive