Revizija I Domaci.doc

1. Objasniti kauzalnu vezu izmedju industrijske revolucije (začete u Velikoj Britaniji 1780 god.) i pojave revizije Industrijska revolucija koja se začela u Velikoj Britaniji 1780. godine bila je preduslov za pojavu revizije, jer je došlo do pojave velikih industrijskih preduzeća sa složenim birokratskim strukturama te i do daljnje ekspanzije poslovanja. To je rezultiralo velikom potražnjom za uslugama stručnjaka za knjigovodstvo i reviziju i do ubrzanog razvoja revizorske profesije zbog sve većeg stepena odvajanja vlasničke funkcije od funkcije upravljanja.1884. godine kapitalisti su tražili od Engleske upotrebu revizije.

2. Objasnite doprinos Dr. Eugena Sladovića razvoju revizije na našim prostorima Dr. Eugen Sladović je pre više od sedam decenija objavio svoj predlog Zakona o privrednim savetnicima (to je danas zvanje ovlačćenih računovodja i ovlačćenih revizora). Preporučuje se da se postavljanje revizora izuzme iz kompetencije trgovačkih komora i prenese na samostalnu stručnu samoupravnu organizaciju privrednih savetnika koja će predstavljati garanciju za nepristrasno vršenje povereničkih ovlašćenja i dužnosti.

3. Objasnite značaj razvoja slobodnog zvanja “privredni savetnik” i uticaj na razvoj revizorske profesije na našim prostorima Značaj stvaranja slobodnog zvanja privredni savetnik je da predstavlja najsigurniju garanciju za nepristrasno vršenje poverenih ovlašćenja i dužnosti kao i za vršenje potrebnog nadzora i određivanje disciplinirane odgovornosti. U svim privredno razvijenim zemljama prisutan je bio poziv, tj. zvanje privrednog savetnika što je uticalo da se i u našoj javnosti reši pitanje revizije i privrednog savetovanja jer naša država do tada ovo pitanje nije bila regulisala.

1

4. Objasnite značaj i sadržinu Uredbe o privrednim savetnicima izrađene od strane Udruženja ekonomista u Beogradu za razvoj revizorske profesije Udruženje ekonomista u Beogradu izradilo je Uredbu o privrednim savetnicima, koja je u početku imala osetnu prazninu u tadašnjem zakonodavstvu a i u praksi, pa se menjala i dopunjavala kako bi se privrednom savetniku omogućilo davanje saveta i pružanja stručne pomoći, pojedincima i pravnim licima a i u vršenju revizije i ispitivanja poslovanja privrednih preduzeća kao i organizacija koja se ne bave trgovačkim i sličnim poslovima.

5. Objasnite divergentne stavove između poznavalaca revizije i tvrdokornih državnih organa u Kraljevini Jugoslaviji pred II Svetski rat U Kraljevini Jugoslaviji vodila se oštra polemika između poznavalaca revizije i državnih organa. Inostrana preduzeća, vlasnici akcija, zalagala su se za uspostavljanje nezavisne računovodstvene revizije po ugledu na razvijene zemlje, dok su državni organi opstruirali pomenuta nastojanja trudeći se da inplementiraju kvazirevizije.

6. Objasnite etimolosko poreklo termina revizija i navedite definiciju revizije po Leitner-u, Gerstner-u i Obst-u Reč revizija potiče od latinske reci “revidere” i znači ponovo videti tj. još jednom se videti, ili “revisum” sto znaci unazad i naknadno pregledan, radi ispitivanja i ocenjivanja. Leitner definise reviziju samo kao sredstvo naknade, računske ili ekonomske kontrole. Prema Gerstneru, revizija predstavlja plansku kritiku izvršenih delatnosti bilo koje vrste u smislu kritičke, duhovne radne obnove, i to potpune ili delimicne. Obst istice, da s vremena na vreme mora da se ispita da li kontrole koje je obradila uprava dobro funkcionisu. I najidealnije kontrole su bezvredne ako se te kontrole ne kontrolisu. Ovoj svrsi sluzi revizija.

2

7. Definišite reviziju prema Grasgrun-u i Meltzer-u Prema Grasgrunu: Revizija predstavlja naknadno ispitivanje knjiga nekog privrednog preduzeća preko naročito ovlačćenih osoba izvan njega. Prilikom definisanja revizije polazi od pojma knjigovodstvene reviije. Prema Meltzeru: “Iz odgredjenog povoda ili redovno od vremena do vremena kritičko ispitivanje knjizenja I podloga od sluzbenog revizora koji ne pripadaju revidiranom preduzecu”.

8. Navedite definiciju i zadatke revizije prema Ziegleru ? Prema Ziegleru revizija bi trebalo da se bavi ne samo kritičkim ispitivanjem pravnih i ekonomskih poslova nego i ispitivanjem ispravnosti i vrednosti pa se iz toga izvodi zaključak o prosudjivanju poslovnog procesa kako na pojednim tako i na svim radnim područjima, rukovodstva i na kraju same ekonomičnosti. Zadatak revizije prema Ziegler-u je da se ispita I proceni: 1. Ispravnost i vrednost privrednih delatnosti i pravednog poslovnog procesa u pojedinostima i u celini. 2. Primerenost postojeće organizacije. 3.Značenje poslovnog rezultata.

9. Šta predstavlja revizija prema IFAC-u i navedite cilj revizije prema Medjunarodnom revizijskom standardu br. 200 Prema IFAC-u revizija predstavlja nezavisno ispitivanje finansijskih izvestaja ili finansijskih informacija koje se odnose na subjekat, onaj profitno usmeren ili onaj koji to nije, bez obzira na njegovu veličinu ili zakonski oblik. U Medjunarodnim standardima ne postoji zasebna definicija revizije. Definicija revizije data u ISA 200, teži cilju da se revizoru omogući da izrazi mišljenje da li su finansijski izveštaji pripremljeni u svim bitnim aspektima u skladu sa utvrdjenim propisima i pravilima finansijskog izvestaja. Fraze kojima se revizor koristi: “daju istinit i fer prikaz” ili “da na fer način prikazuju sve bitne elemente”.

3

10. Definišite reviziju prema AAA i dajte komentar definicije Prema Američkom savezu računovodja (AAA) revizija predstavlja sistematičan proces objektivnog dobijanja i procene dokaza vezanih za izjave uprave preduzeca o ekonomskim aktivnostima i dogadjajima, kako bi se odredio stepen saglasnosti izmedju tih tvrdnji i ustanovljenih kriterijuma, a dobijeni rezultati preneli zainteresovanim korisnicima. Komentar: Revizor mora postupati u skladu sa unapred pripremljenim, dokumentovanim planom. Pri analiziranju računovodstvene evidencije, revizori koriste čitav niz tehnika. Revizija je nezavisno, objektivno ispitivanje i procena dokaza. Lica koja obavljaju reviziju moraju da budu poštena i da ne dozvole da predrasude nadvladaju njihovu objektivnost. Revizor proučava, analizira i procenjuje računovodstvene sisteme i sisteme interne kontrole na osnovu kojih treba da odredi prirodu, obim i terminski raspored ostalih postupaka revizije. Izjave uprave (Assertions) su pisane tvrdnje uprave preduzeća o finansijskim izveštajima, metodama njihove pripreme, načinu vodjenja preduzeća. Revizija se obavlja u cilju izražavanja stručnog ili verodostojnog mišljena, u vidu pisanog izveštaja. Kod revizije finansijskih izveštaja revizori moraju navesti da po njihovom mišljenu, izveštaju “daju isti I tačan prikaz” ili “prezentuju tačno I istinito u svim bitnim aspektima” finansijski polozaj kompanije.

11. Navesti i objasniti metode i oblike revizije Metode revizije se mogu podeliti na generičke i specijalne. Generičke su induktivne i deduktivne i na osnovu njih revizor dolazi do potrebnog zaključka o objektu revizije. Pored ovih metoda postoji i eksperimentalni metod. Prema oblicima imamo reviziju prema subjektu koji revidira i reviziju prema objektu koji se revidira. Prema subjektu revizija je pojedinačna (revizija pojedinog područja) ili kompleksna (revidira više područja poslovanja). Prema objektu ima više različitih a najstarija je knjigovodstvena revizija, iz koje se razvila revizija celokupnog poslovanja.

4

12. Razgraničite pojmove izmedju revizije i kontrole Revizija i kontrola predstavljaju dve metode ispitivanja ekonomike preduzeća. Zajedničko i kontroli i reviziji jeste objekat ispitivanja (preduzeće) i cilj ispitivanja . A ono po čemu se razlikuju jeste prema: organima koji obavljaju ispitivanje, vremenu kada se ispitivanje vrši i intenzitetu kojim se ispitivanje vrši.

13. Diferencirajte pojmove izmedju interne kontrole i interne revizije Interna kontrola se može definisati kao ona kontrola koju trajno i na tekući način obavljaju organi onog preduzeća, koje predstavlja objekat kontrole, ispitujući sadašnje stanje i poslovanje preduzeća. Između ove dve metode ispitivanja najčešće se indicira na razlike koje se svode na: frekventnost ispitivanja, vreme ispitivanja i organe ispitivanja. Različitost u frekventnosti ispitivanja čini internu kontrolu stalnim i tekućim nadziranjem poslovanja prema toku kako se odvija. Interna revizija je povremeno ili periodično ispitivanje po isteku izvesnog vremenskog perioda ili sporadično, tj.prema potrebi. Ove dve metode se mogu odvijati i simultano i istovremeno, s tim što interna kontrola nadzire samo rad izvršnih organa, dok interna revizija nadzire i rad kontrolnih i rad izvršnih organa. Vreme ispitivanja internu kontrolu čini preventivnom a internu reviziju korektivnim ispitivanjem.

14. Diferencirajte pojmove izmedju interne revizije i eksterne revizije Interna revizija bi se mogla definisati kao kontrola koja ispituje i ocenjuje delovanje ostalih kontrola, ili: kao samostalna procenjivačka funkcija ustanovljena u organizaciji da ispituje i ocenjuje njene aktivnosti u službi organizacije. Eksternu reviziju vrše nezavisni ovlašćeni revizori, koji su imenovani od strane odgovarajućih organa preduzeća koje je objekat revizije ili ovlašćene državne agencije. Suštinska razlika između interne i eksterne rezvizije jeste u organima koji je vrše. Organe interne revizije preduzeća ovlašćuje vrhovna uprava preduzeća (vrše je zaposleni u organizaciji ) za razliku od eksterne revizije čije organe ovlašćuju na reviziju nalogom izvan preduzeća (nezavisni revizori).

5

15. Navedite “10 Zapovesti” kojih bi svaki revizor trebao da se pridrzava “10 Zapovesti” kojih bi svaki revizor morao da se pridrzava su: 1. služi samoj stvari, a ne ličnostima, pa ni samome sebi; 2. stoji iznad zainteresovanih (nalogodavac – preduzeće koje revidiraš), kao i studije kome pomažeš; 3. ne dozvoli da te uticaji bilo koje vrste isteraju iz granice stroge stvarnosti: 4. ne smatraj se nepogrešivim; 5.ne daj odgovore na pitanja koja ne spadaju u domen tvoga stručnog obrazovanja znanja uopšte; 6. prigovore učinjene tvojim stručnim mišljenjima iskoristi za iznalaženje i utvrdjivanje stvarne istine, i ne upuštaj se i ne nastoj da ih bez poverenja pobijaš; 7. izvesti o svakoj grešci, pa je i sam učinio; 8. budi istinit i jasan; 9. prvo shvati pitanje pa onda daj odgovor, jer se odgovor inače neće moći razumeti; 10. cuvaj stalešku čast;

16. Objasnite budućnost revizorske profesije Savremena tehnologija i internet u današnje vreme zadaju nove probleme revizorima u uslovima kontinuirane revizije u realnom vremenu. Od velikog značaja je insistiranje na Etičkom kodeksu prakse, dopunjen pouzdanim sistemom kontrole kvaliteta, kao poštovanje elementarnih etičkih normi. Važan element za jačanje buduće uloge revizora je i donošenje novog standarda za usluge jemstva. Od revizorske profesije se očekuje u budućnosti čitav niz poboljšanja. Ona mora svojim korisnicima da pokaže da će im pružiti bolju spoznaju bilansa i omogućiti im da procene rizike koji su neizbežan pratilac biznisa. Veliki izazov za revizorsku profesiju u budućnosti jesu zahtevi korisnika računovodstvenih informacija da revizori nađu način da provere i izveštavaju u vezi sa budućim informacijama, što bi predstavljalo značajnu korist za društvo. U ovoj profesiji u svetlu zahteva za usluge jemstva na značaju dobija potreba za napuštanjem krutog načina i pristupa izveštavanju, a revizori moraju da razvijaju žargon za izražavanje mišljenja koji bi bio usmeren ka računovodstveno manje edukovanom delu javnosti.

6

17. Objasnite obavezu kontinuiranog profesionalnog usavršavanja, licenciranja i nadzora revizora Usavršavanje stručne sposobnosti revizora podrazumeva kontinuiran razvoj znanja o racunovodstvenoj etici, uključujući značajna nacionalna i medjunarodna stanovišta u vezi sa računovodstvom, revizijom kao i ostalim zakonskim zahtevima. Za zadržavanje stručne sposobnosti nekim profesijama, a to se odnosi i na reviziju, razvoj nauke i tehnike nameće veće obaveze od onih koje su potrebne za sticanje zvanja. Pojedine drzave razlicito regulišu problematiku kontinuiranog profesionalnog usavršavanja revizora. Ona se podstice i predstavlja jedan od uslova za licenciranje revizora (izdavanje dozvole za rad) a time i nadzor. Licencu za obavljanje revizije, moguće je dobiti tek nakon dobijanja sertifikata ovlašćenog javnog raćunovodje. Vreme licenciranja je razlićito i krece se u rasponu od jedne do četiri godine.

18. Objasnite ekspanziju uloge finansijske revizije kroz prizmu trougla pojmova: dozvolio-preporučio-zahtevao Ekspanzija uloge finansijske revizije može se pratiti u trouglu : dozvolio -preporučio – zahtevao. Od 1844 god. za vreme Gledstonove vlade, eksternu reviziju je dozvolio Zakon o preduzeću Ujedinjenog Kraljevstva. Prema ovom zakonu od naimenovanog revizora se tražilo da podnese izveštaj o tome, da li godišnji bilans stanja daje potpunu i objektivnu sliku preduzeća. Zakonom o preduzeću, iz 1860 godine, revizija se preporučuje, dok se Zakonom o preduzeću iz 1900. godine revizija zahteva za preduzeća sa ograničenom odgovornošću.

19. Navedite i objasnite okolnosti koje su uticale na inicijativu samih firmi za vrhunski stručnom revizijom Na inicijativu samih firmi za stručnom i nezavisnom revizijom njihovih godišnjih finansijskih iskaza uticalo je nekoliko okolnosti. U prvom redu u Ujedinjenom Kraljevstvu, ekonomskoj velesili u vlasništvu pojedinca kao i privatno – pravnih lica nalazilo se mnogo kapitala što je iniciralo razvitak različitih oblika akcionarskih društava i društava sa ograničenom odgovornošću. Porast veličine preduzeća i potiskivanje preduzeća sa neograničenom odgovornošću, preduzećima sa ograničenom odgovornošću vodilo je sve češćem odvajanju vlasništva od operativne kontrole nad poslovanjem. U navedenim okolnostima, prvobitna uloga revizije odnosila se na zaštitu interesa sopstvenika u ulozi suvlasnika firme i na zaštitu samih firmi 7

u njihovim međusobnim odnosima. Inicijativu firmi za inplementacijom nezavisne profesionalne revizije u privrednu praksu podržale su i berze efekata u cijlju obezbeđivanja adekvatnog kvaliteta hartija od vrednosti kojima dopuštaju kotiranje.

20. Objasnite ulogu finansijske revizije u zadovoljavanju potreba najširoj javnosti. Na početku XXI veka, najšira javnost je glavna ciljna grupa čije potrebe revizori moraju da zadovolje. Suštinska uloga revizije je da se učine pouzdanijim finansijske informacije za potrebe svetskih tržišta kapitala i uloga revizora u izveštavanju tela i organa iz javnog sektora širom sveta, s ciljem sticanja poverenja najšire javnosti u njihov rad. Najšira javonost očekuje da informacije budu tačne, da ne budu obmanjive, tj. da primarna dužnst revizora bude u obaveštavanju korisnika finansijskih izveštaja o istinitosti izveštaja. Primarni zadatak revizora je da utvrdi da li su objavljene informacije prezentirane na korektan način i da li su informacije «frizirane» u cilju prikazivanja ekonomskih entiteta u boljem svetlu. Specifični zahtev u reviziji javnog sektora jeste razmatranje zakonitosti i ispravnosti budžetskih transakcija jer najšira javnost očekuje da bude uverena da su transakcije sastavljača finansijskih izveštaja u zakonskim okvirima i zato revizor mora da ispituje ne samo visinu nego i prirodu izdataka i da li su izdaci učinjeni u zakonskim okvirima.

21. Uloga finansijske revizije u prihvatanju koncepta “novog preduzeća” Restrukturiranje preduzeća dovodi do reafirmacije preduzetništva i preduzeća, i donosi novu terminologiju, poslovno ponašanje i drugačiji mentalitet kao i fundamentalne promene društveno-ekonomskog sistema. Na našim prostorima neophodno je redefinisati koncept preduzeća, a onda takvom savremenom konceptu preduzeća, nametnuti kvalitativnu promenu funkcije revizije. Posebno mesto u novom konceptu preduzeća odnosi se na kategoriju dobiti. Preduzeća treba da povećavaju svoju dobit u slobodnoj konkurenciji, bez utaje i krađe. Ključnu ulogu u tom pravcu ima institucija revizije. U bilansima naših preduzeća i banaka iskazuje se nerealno knjigovodstveno stanje imovine, a na takvoj podlozi ne može se graditi koncept tržišnog preduzeća. Zato je nužno potrebno preispitivanje stvarne vrednosti aktive i pasive bilansa preduzeća, i to putem ponovnog procenjivanja ukupnog kapitala. Nezavisna finansijska revizija treba predhodno da verifikuje računovodstvene iskaze koji mogu biti osnova za procenu ukupnog kapitala preduzeća. 8

22. Uloga finansijske revizije u otklanjanju postojećeg konflikta ciljeva izmedju bilansne teorije i bilansne politike Menadzment preduzeća, da ne bi ostao bez neophodno potrebnog, tudjeg kapitala, nastoji da oblikovanjem sopstvene slike finansiranja zadovolji potrebe poverilaca, u skladu sa njihovim shvatanjima o primarnoj sigurnosti. Menadzment će, svestan da se visoki periodični rezultati ostvareni u konkretnom obračunskom periodu ne moraju ponoviti i u sledećem, nastojati da odredjenim bilansnim merama izdvoje deo rezultata izvan domašaja radnika, ulagača i fiskusa. Akcionarima, kao ulagačima kapitala, pripada pravo da donose konačnu odluku o raspodeli dobitka. Upravo zbog toga, menadžment preduzeca ima obavezu da akcionarima prezentira stvarnu visinu isposlovanog dobitka za raspodelu. Uprava preduzeća pribegava iskazivanju uspeha u godisnjem zaključku u visini koja odgovara njenim finansijskim namerama. Pošto su u pitanju egoizam i pristrasnost od strane onih koji pripremaju i prezentiraju racunovodstvene izvestaje, namece se potreba za finansijskom revizijom. Ona treba da obezbedi sigurnost i verodostojnost računovodstvenih iskaza njihovim korisnicima i istovremeno izbegne kolidirajuce odnose izmedju teorije bilansa i politike bilansa.

23. Uloga finansijske revizije inspirisana zahtevom zaštite poverilaca Klasično shvatanje finansijskog položaja preduzeća je princip zaštite poverilaca od rizika gubitka sredstava. U uslovima dinamične privrede menja se klasično shvatanje kreditne sposobnosti i finansijskog položaja preduzeća. Tradicionalno shvatanje ocene kreditne sposobnosti zasniva se na zasnivanju primarne sigurnosti na rezultatu (dinamički karakter), a sekundarne na stanju (statički karakter). U današnjim uslovima za zaštitu od rizika gubitka sredstava poverioci traže i dodatnu sigurnost u vidu kompletne nezavisne revizije računovodstvenih izveštaja. Bilansi preduzeća i banaka nisu realan odraz knjigovodstvenog stanja imovine, pa je adekvatnu zaštitu potraživanja neophodno tražiti u prethodnoj verifikaciji računovodstvenih iskaza. Pomenutu dodatnu sigurnost traže danas, pored pomenutih poverilaca, i ostali korisnici računovodstvenih informacija. Radi opšteg kredibiliteta sve više kompanija zahteva da im odgovarajuće revizorske kuće izvrše reviziju njihovih računovodstvenih iskaza.

9

24. Uloga finansijske revizije u strategijskom upravljanju preduzećem Neophodna je nezavisnost eksternog revizora u odnosu na menadžment preduzeća, kao i vrhunski stručni kvalitet revizora, da bi se donosile prave poslovne odluke. Važno je to da revizor ne vrši ocenu valjanosti samih poslovnih odluka već stručnost lica koja pripremaju i saopštavaju računovodstvene podatke i informacije, kao i osposobljenost njihovih adresata u preduzeću da ih na adekvatan način razumeju i iskoriste.

25. Objasnite genezu uloge finansijske revizije i značaja revizije Razvojem privrede razvijala se i uloga revizije. U vreme nastanka revizije prvenstvena uloga revizije odnosila se na otkrivanje prevara i grešaka. Početkom XX veka javlja se uloga vezana za verifikaciju tačnosti računovodstvenih evidencija (sekundarni cilj revizije). Nakon 1940.g. došlo je do krupnih promena u shvatanju ciljeva revizije. U pomenutom periodu, pa sve do današnjih dana, primarna uloga revizije je atestiranje kredibiliteta (pouzdanosti) finansijskih izveštaja. U Međunarodnim standardima revizije se ističe da je uloga, odnosno cilj revizije da nezavisni revizor izrazi svoje mišljenje da li su računovodstveni izveštaji sastavljeni u skladu sa utvrđenim okvirom za finansijsko izveštavanje. U poslednje vreme, tradicionalni pristup koji se bazira na atestiranju podataka u računovodstvenim izveštajima, postaje manje relevantan. Zato reviziju treba redefinisati i prilagoditi promenama do kojih se dolazi u kompleksnom poslovnom okruženju.

26. Navedite istorijske okolnosti koje su uticale na prisustvo razlika u računovodstvenim rešenjima Jedan od najvažnijih istorijskih događaja koji je uticao na prisustvo razlika u računovodstvenim rešenjima je svetska ekonomska kriza (1929. do 1933. godine) koja je rezultirala u SAD osnivanjem Američke državne komisije za nadzor berzi. Ova komisija je zajedno sa predstavnicima Savezne vlade i računovodstveno-revizorske organizacije bila autor opštih računovodstvenih načela (GAAP), koja su postala osnovna pravila za sve članove berze prilikom izdavanja računovodstvenih izveštaja. Ova načela sadrže sledeća rešenja: načelo realne prezentacije, načelo prioriteta sadržine u odnosu na formu, načelo kontinuiteta, načelo realizacije, načelo

10

sadržajnog razgraničavanja, načelo opreznosti, načelo formalne i materijalne konsatatovanosti, načelo bivstvenosti. U evropskim socijalističkim državama, sredinom 90-tih godina, uspostavljena su nova ekonomska rešenja vezana za računovodstvo privrednih društava. Neke od evropskih zemalja su se, poslužile međunarodnim računovodstvenim standardima kao uzorom (Slovenija, Češka, Poljska, Slovačka, BiH), dok su neke (Srbija, Hrvatska) izabrale neposrednu upotrebu računovodstvenih standarda i rešenja. U anglosaksonskim zemljama pravila računovodstvenih organizacija preovlađuju u odnosu na pravna računovodstvena pravila.. Dvojno knjigovodtsvo se razvilo u Italiji, a zatim i u Francuskoj, Nemačkoj, Engleskoj i Holandiji.

27. Navedite direktive Evropske zajednice o polaganju računa (1., 4., 7., 8.) Zemlje članice EZ motivisane su da se završni računi učine razumljivijim, pre svega potrebom za konstituisanjem zajedničkog tržišta kao i činjenicom da su se u pojedinim zemljama propisi o polaganju računa delimično veoma različito razvijali. Tek 1984. godine došlo je do konačnog određivanja važnih direktiva i to: prva direktiva – vezana za publikovanje tj. objavljivanje (9.3.1968.); četvrta direktiva – koja se odnosi na unifikovane godišnje računovodstvene izveštaje o ekonomskom položaju i uspehu društava kapitala do, doo, kdo, (25.7.1978.); sedma direktiva – odnosila se na izradu konsolidovanih bilansa društava kapitala (13.6.1983); osma direktiva – koja je tretirala eksternu reviziju godišnjih obračuna poslovanja društava kapitala (10.4.1984.). Međutim, i dalje su prisutne razlike, te je u skladu sa tim EZ predložila u okviru dalje strategije razvoja računovodstva svojih članica, svim privrednim društvima čije se deonice kotiraju na berzi, da najkasnije do 2005. godine izrade konsolidovane računovodstvene izveštaje, prema međunarodnim računovodstvenim pravilima.

28. Determinante koje pospešuju proces harmonizacije Termin „harmonizacija“ predstavlja proces povecanja kompatibilnosti vazece racunovodstvene prakse putem smanjenja razlicitosti te prakse iduci od drzave do drzave. S druge strane, termin „harmonizacija“ se označava procesom koji podrazumeva primenu znatno strozijih i preciznijih ravunovodstvenih pravila. Za proces harmonizacije snažno se zalažu multinacionalne kompanije, koje bi mnogo lakše mogle vršiti poslove računovodstva u 11

svojim kompanijama, a takođe, mnogo pouzdanija bi bila procena isplativosti investicija, učinaka kao i donošenje optimalnih poslovnih odluka. Poslovanje multinacionalnih kompanija bi, kada bi izveštaji bili harmonizovani, mnogo bolje razumele i vlade zemalja u razvoju. Za ovaj proces zainteresovane su i međunarodne računovodstvene i revizorske institucije, kao što je Svetska banka. Veću korist od harmonizacije izveštaja imali bi i sindikati zaposlenih u multinacionalnim kompanijama. Glavni argumenti za naophodnost harmonizacije su brojne različitosti u računovodstvu i reviziji izazvane sledećim uzrocima: eksternim okruženjem i poslovnom kulturom i etikom, važećom zakonskom regulativom, strukturom i načinom finansiranja biznisa, poreskim sistemom i propisima, stepenom razvoja računovodstvene i revizorske profesije, visinom stope inflacije, i sl.

29. Navedite ograničavajuće faktore koji otežavaju proces harmonizacije Mnogo toga usporava proces harmonizacije, pri čemu su najveće prepreke: 1. Obim postojećih razlika između računovodstvene prakse raznih zemalja, 2. Opšta podela na finansijsko izveštavanje za potrebe akcionara (fer prezentacija) i izveštavanje za potrebe poverilaca i porerskih vlasti (tradicionalna prezentacija), 3. Činjenica da će izveštavanje varirati ukoliko su ciljevi finansijskog izveštavanja različiti od jedne do druge zemlje, 4. Nepostojanje jakih profesionalnih asocijacija u nekim zemljama, što znači da IFAC neće podjednako biti efikasan u svim zemljama, 5. Nespremnost da se prihvati kompromis koji podrazumeva promenu računovodstvene prakse u skladu sa onom koja se koristi u drugim zemljama, odnosno nacionalizam. 6. Efekat „ekonomskih posledica“ primene računovodstvenih - u zavisnosti od obima u kome ekonomske posledice primene standarda variraju od zemje do zemlje i od obima u kome se ta činjenica uzima u obzir od strane donosilaca standarda.

12

30. Objasniti “novu harmonizaciju računovodstva” za potrebe i mogućnost “nove ekonomije”! Internacionalizacija svetskih berzi i globalizacija svetskih tržišnih tokova doveli su do stvaranja „nove ekonomije“.Ovom novom trendu je potrebno prilagoditi i računovodstvo. To znači da sa transparentnim i međunarodno prepoznatljivim finansijskim i ostalim izveštajima, treba da raspolažu „međunarodni korisnici“: brokeri, dileri, ulagači, itd. Međunarodnu harmonizaciju računovodstva je potrebno usmeriti na zadovoljenje potreba sve šireg kruga međunarodnih korisnika, i u tom smislu se govori o međunarodnoj harmonizaciji okvira finansijskog izveštavanja i struktura finansijskih izveštaja. Osnovnu ulogu u ovoj harmonizaciji predstavlja obavezna primena Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja (MSFI). Prema ovom dokumentu, u obaveznu međunarodnu harmonizaciju računovodstva ne bi trebalo uključiti kompanije koje nemaju javnu odgovornost, ukoliko u skorijoj budućnosti nemaju nameru da pređu u subjekte koji imaju javnu odgovornost. Značajnu ulogu imaju i Međunarodni standardi za male, srednje i velike subjekte koji treba da obuhvate i subjekte koji nemaju javnu odgovornost, a treba da obezbede visokokvalitativne, razumljive i primenljive standarde koji se mogu prihvatiti na međunarodnom nivou. Međutim, sve dok se „praktično ne verifikuju“ Međunarodni standardi za male i srednje velike subjekte biže izražena mogućnost da pojedine države primenjuju nacionalne računovodstvene standarde i nacionalne zakonske propise.

31. Navedite i objasnite determinante internacionalizacije poslova revizije Potrebu međunarodne revizije stimulišu tri ključna faktora: poslovanje multinacionalnih kompanija i potreba izrade konsolidovanih finansijskih izveštaja za te kompanije, proces globalizacije i dinamičan razvoj i velike disperzije svetskih tržišta kapitala i trend ubrzanog ukrupnjavanja međunarodnih revizorksih firmi i formiranje strateških alijansi s ciljem pozitivnih efekata ekonomije obima. U savremenom svetu stvoreni su i svi uslovi da revizija postane zaista međunarodna, jer su politički, eknomski, trgovinski i finansijski odnosi isprepletani te međunarodna revizija dobija pun legitimitet. Internacionalizacija poslova revizije započela je kada su multinacionalne kompanije uvele praksu pripremanja konsolidovanih finansijskih izveštaja. Prvi očigledni znaci internacionalizacije poslova

13

revizije, pojavili su se posle II svetskog rata, i ispoljavali su se kroz: međunarodnu harmonizaciju postupaka revizije, međunarodnu edukaciju revizora, internacionalizaciju revizorske tehnologije koja podržava proces međunarodne revizije, donošenje međunarodnih direktiva i Međunarodnih standarda revizije. Internacionalizaciju revizije posebno pospešuju multinacionalne kompanije i globalna tržišta kapitala. Internacionalizacija procesa revizije se odvijala uglavnom u okviru međunarodnih računovodstvenih firmi ali sam karakter tih firmi uglavnom varira, što se može primetiti i iz njihovog pristupa procesu revizije ali i organizacionih oblika. Glavne determinante potreba za međunarodnom revizijom se uglavnom svode na zadovoljenje informacionih potreba multinacionalnih kompanija i njihovih stejkholdera.

32. Navedite pozitivne efekte koji proizilaze iz objavljivanja i usvajanja medjunarodnih standarda revizije Da bi se međunarodnar evizija efikasno obavljala bilo je neophodno da se donese set međunarodnih standarda. 1977. godine, nastao je IFAC, profesionalna organizacija računovodstvenih eksperata, u čijem se sastavu danas nalazi 156 profesionalnih računovodstvenih asocijacija iz 114 zemalja. Strateški cilj IFAC-a je razvoj i implementacija harmonizovanih međunarodnih standarda za pripremu finansijskih izveštaja i njihovu kasniju reviziju. IFAC nije ovlašćen da proglašava obaveznost primene standarda koje donosi ali nacionalne računovodstvene asocijacije, kao njegove članice, jesu. Većina država stoga koristi i jedne i druge standarde, a veliku podršku IFAC-u pružaju i druge međunarodne organizacije. U obezbeđenju integriteta finansijskih informacija učestvuju kompetentni nezavisni revizori koji revidiraju finansijske informacije i na osnovu toga potvrđuju njihovu pouzdanost . Kvalitetnom obezbeđenju ovog procesa najviše doprinosi ustanovljivanje relevantnih standarda kojih treba da se pridržavaju svi revizori. Objavljivanje i usvajanje Međunarodnih standarda će rezultirati većim brojem pozitivnih efekata i to: - Ovi standardi pružaju korisnicima finansijskih izveštaja dodatnu uverljivost, - Čitaocima se pruža dodatna sigurnost da se primenjuju računovodstveni standardi u saglasnosti sa njima, - Pomažu korisnicima u vršenju međunarodnih finansijskih upoređivanja, - Daju dalji podstrek za unapređenje niza međunarodnih računovodstvenih standarda,

14

- Pomažu investiranju kapitala naročito u nerazvijenim zemljama, - Olakšava produkovanje domaćih standarda revizije nerazvijenim zemljama, Međunarodna revizija je neophodna u slučajevima gde postoji sukob interesa između menadžmenta i eksternih korisnika (multinacionalne kompanije). Prema odredbama Statuta, IFAC ima dva upravljačka tela, Skupštinu I Savet.

33. Šta su INTOSAI -revizorski standardi Clan 132. INTOSAI revizorskih standard glasi:” Revizor treba da planira reviziju na način koji će obezbediti ekonomicno, delotvorno, efikasno i blagovremeno izvodjenje revizije visokog kvaliteta”. INTOSAI revizorski standardi ističu da je s povecanjem javne svesti porasla i potreba za javnom odgovornošću osoba ili pojedinca koja upravljaju javnim resursima, tako da postoji veća potreba za odgovornim postupkom koji treba postaviti i realizovati efikasno. Oni pružaju kvalitetan okvir revizoru u iznalazenju najefikasnijeg nacina za izvršenje revizije u javnom sektoru, a istovremeno i merilo kvaliteta njegovog rada.

34. Objasnite etički kodeks Medjunarodnog komiteta racunovodja Prema etičkom kodeksu IFAC-a, ciljevi računovodstvene profesije su da u svom radu koristi najviše računovodstvene standarde, da ostvaruje najviši nivo i kvalitet učinaka i da zadovoljava društvene zahteve i potrebe. Četiri zahteva nameće zadovoljenje pomenutih ciljeva, i to: - Kredibilitet (respektuje činjenicu da u društvu kao celini postoji naglašena potreba za širokim poverenjem u informacije i računovodstvene informacione sisteme); - Profesionalizam (pojedinci treba dfa se identifikuju kao profesionalci u oblasti računovodstva); - Kvalitet usluga (sve usluge u računovodstvu i reviziji treba da se obavljaju uz primenu najviših profesionalnih standarda); - Poverenje (korisnici usluga treba da imaju osećaj poverenja da su usluge obavljene u skladu sa kodeskom etike). Uspeh aktivnosti nosilaca bilo koje uloge u društvu zavisi i od njihovog etičkog ponašanja. Na vrhunske domete kojima treba težiti 15

upućuju glavna načela profesionalnog ponašanja: načelo integriteta, načelo objektivnosti i načelo kompetentnosti i dužne pažnje. Načelo integriteta se odnosi na zahtev za zaštitz nedodirljivosti profesionalaca i profesije u svakom pogledu. Načelo objetkivnosti označava nepristrasnost u rešavannju računovodsstveno-revizorskih nedoumica, bez navijačkog stava. Iz ovog načela proizilazi i načelo nezavisnosti, kao osnovni uslov za objektivnost revizora. Načelo kompetentnosti i dužne pažnje postavlja zahtev da prihvataju samo one poslove za koje su stručno osposobljeni, pridržavajući se tehničkih i etičkih standarda profesije.

u

35. Objasnite potrebu za aktuelizacijom zakonske revizije Evropskoj uniji i navedite razloge za donošenje nove osme direktive Pri analizi usklađenosti zakonske regulative u nekim državama EU sa Osmom direktivom, primećene su razlike u nacionalnoj zakonskoj regulativi u odnosu na Osmu direktivu, iako je očekivano da su zakonodavstva država EU već usklađena sa Osmom direktivom. Osma direktiva Saveta 84/253/EEZ je zasnovana na čl.54. stav 3. alineja g. Ugovora o potvrđivanju lica odgovornih za obavljanje propisane revizije računovodstvenih isprava. Doneta je 10. aprila 1984. godine, s ciljem ostvarivanja obaveze ustanovljene u Četvrtoj direktivi, dopunjenoj Sedmom direktivom o obaveznoj reviziji godišnjih računovodstvenih iskaza određenih preduzeća u zemljama EU. Države članice EU se obavezuju da obezbede putem svojih propisa zajdnički minimum stručnih kvalifikacija ovlašćenih fizičkih lica da obavljaju pomenutu reviziju.

36. Objasnite kontrolu revizorskih usluga i tehniku internacionalizacije revizije Revizorske firme će, prema Medjunarodnom standardu revizije 200, obezbediti kontrolu kvaliteta revizorskih usluga uz poštovanje odredjenih usluga: profesionalni zahtevi,obučenost i kompetencija, podela posla, delegiranje posla, konsultacije, prihvatanje novih i zadržavanje postojećih klijenata i nadgledanje. Tehnologija internacionalne revizije (koja je bazirana na Medjunarodnim standardima revizije), sastoji se iz sledecih faza: - Prihvatanje i definisanje uslova revizorskog angazmana - Planiranje revizije, uključujući tu i procenu obima revizorskog rizika i utvrdjivanje materijalnosti pojedinih bilansnih stavki 16

- Prikupljanje revizorskih dokaza - Kompletiranje revizije i izveštavanje.

17