Projekat Vladimir Predolac

VISOKO POSLOVNA SKOLA STUKOVNIH STUDIJA BLACE

Seminarski rad iz predmeta Projekat

Naslov rada: Moodle LMS

Profesor: Aleksandar Zakic

Student: Vladimir Predolac 64/08 III-4

Sadržaj: 1. Uvod 1.1. Šta je Moodle? 1.2. Čemu služi Moodle? 1.3. Što kažu brojke? 1.4. Moodle u CARnetu

2 3 3 3

Upoznavanje Moodle sustava 2.1. Instalacija & zahtevi 2.2. Korisnici 2.3. Prijava na Moodle 2.4. Korisnički interfejs

4 4 5 6

Rad u Moodle-u 3.1. Šta treba znati pre početka rada? 3.2. Uređivanje seminara 3.3. Komunikacijski alati 3.4. Ispiti, zadaci, ocenjivanje,…

7 7 8 9

4.

Zaključak

10

5.

Literatura

11

2.

3.

2

1.

Uvod 1.1 . Šta je Moodle? Moodle je aplikacija za izradu i održavanje online ispita putem Interneta (online učenje = Learning Menagement System – LMS). Projekt se kontinuirano razvija s namenom potpore tzv. obrazovnom okruženju društvenog konstrukcionizma. [1] Reč Moodle ima dvostruko značenje. Kao prvo, dolazi od izraza: eng. Modular Object - Oriented Dynamic Learning Environment, što u prevodu znači: Modularno objektno-orjentirano dinamičko obrazovno okruženje. To je takodjer i glagol koji na engleskom opisuje „kreativno lutanje misli“ [5]. Taj glagol najbolje opisuje način nastanka i razvoja samog Moodle programa, kao i način na koji studenti i predavači mogu pristupiti obrazovnom procesu pri učenju na daljinu. Osoba koja koristi Moodle jest Moodler. Moodle je projekt otvorenog kôda (Open source), što znači da je korisnicima omogućen uvid u izvorni kôd, uz mogućnost promene aplikacije i prilagodbe vlastitim potrebama. Moodle je izdan pod licencom GNU Public License, što znači da, iako je zaštićen, korisnicima je dozvoljeno koristiti, kopirati i menjati kôd, ukoliko omoguće drugima korištenje kôda po jednakim zahtevima, ne menjaju originalnu licencu ni zaštitu, te primene istu licencu na bilo koji drugi rad koji iz Moodlea proizlazi. Aplikaciju se može besplatno preuzeti sa službene Moodle Web stranice (http://www.moodle.org). [1] Moodle je Web aplikacija napisana u PHP-u, a podržava više vrsta baza podataka (posebno MySQL i PostgreSQL). [1] Ima podršku za velik broj jezika, koji, zahvaljujući prevodu Jasmina Klindžića, uključuje i hrvatski. Velika popularnost ovog alata najviše je temeljena na vrlo jednostavnoj i brzoj instalaciji, malim zahtevima za resursima računala na kojem se izvršava, jednostavna integracija u postojeće programe i logičnom interfejsu za studente i nastavnike[2]. Ovaj alat vrlo brzo je stekao veliku popularnost kod nastavnika zbog svojih pedagoških temelja i velike prilagođenosti akademskom okruženju. Iako manjih mogućnosti od komercijalnih alata, u mogućnosti je zadovoljiti velik broj korisnika koji se brzo upoznaju s radom alata. [2] Interfejs je preveden na 65 jezika, a Moodle se trenutno koristi u 176 zemalja. Kako je Moodle projekt otvorenog kôda, ima brojnu zajednicu korisnika te izvrsnu dokumentaciju i podršku.[1]

3

1.2. Čemu služi Moodle? Moodle program za upravljanje učenjem pruža nastavnicima punu računalnu podršku pri organizaciji i izvođenju online seminara. Pogodan je i kao dodatak tradicionalnoj nastavi u učionici. Neke od važnijih mogućnosti Moodlea su: • izrada velikog broja tečaja na jednom programa • planiranje tečaja – raspored aktivnosti, kalendar • upravljanje korisnicima, korisničkim ulogama i grupama korisnika na tečaju • rad s već postojećim datotekama i obrazovnim sadržajima • provera znanja i ocenjivanje korisnika • praćenje aktivnosti korisnika • mnogobrojni alati za komunikaciju i kolaboraciju među korisnicima • upravljanje programom – sigurnosne kopije, statistike, logovi • opsežan program pomoći [5] 1.3. Šta kažu brojke? Evo što kažu brojke o korištenju Moodle programa [6]: Broj jezika 65 Broj zemalja 203 Broj registriranih site-ova 47 818 Broj predmeta/tečajeva 2 491 090 Broj korisnika 26 789 833 Broj nastavnika 1 852 345 Broj priloga u Forumima 34 078 456 Broj materijala 19 766 214 Broj test-pitanja 25 702 635 Tablica 1. – Šta kažu brojke? Naravno, te brojke se iz dana u dan mijenjaju, ovisno o korištenju Moodle sustava. 1.4. Moodle u CARNetu CARNet u svrhu podrške održavanju nastave na daljinu osigurava: • Otvaranje tečajeva • Podršku u postupku prelaza s WebCT-a na Moodle • Podršku korisnicima putem online helpdeska (kontakt: [email protected]) Online tečajevi implementirani u program mogu se koristiti isključivo u obrazovne svrhe. Do septembra 2009. godine, Moodle će u potpunosti zameniti komercijalni WebCT alat koji je CARNetovim korisnicima bio dostupan od 2000. godine. [4]

4

2.

Korištenje Moodle programa 2.1. Instalacija & zahtevi Da bi ste koristili Moodle trebate imati: -Aktivnu instancu PHP-a ( verziju 4.1.0. ili kasniju) sa omogućenim osobinama: • Obrada slika (JPEG i PNG format) pomoću GD Library-a • Potporu za sesije (session support) • Potporu za uploadanje datoteka • Aktivan MySQL server [3] 2.2. Korisnici Na Moodle Web sedištu korisnici su ugrubo podeljeni u dve skupine: • Administratori • obični korisnici Administratori imaju sva prava upravljanja programom, poput otvaranja novih tečajeva ili uređivanja postojećih, dodavanja novih korisnika i slično. Korisnici mogu imati različite uloge, zavisno o seminaru kojem pristupaju. Tri su najčešće vrste korisnika: • nastavnici, koji mogu uređivati svoje seminare, dodavati nastavne materijale, ocenjivati učenike, pregledavati statistike seminara, itd. • učenici – studenti, koji mogu pregledavati seminare na koje su upisani, pregledati nastavne materijale, rjšavati provere znanja, koristiti alate za komunikaciju i kolaboraciju (zajednički rad), itd. • gosti – korisnici koji nisu prijavljeni na program s korisničkim imenom i lozinkom. Mogu pregledati informacije o tečajevima i neke nastavne sadržaje ukoliko su im omogućeni. Kako je Moodle Web aplikacija, Moodle okruženje je dostupno iz nekog od standardnih pretrazivaca Weba, poput Internet Explorera, Mozilla Firefoxa ili Opere. Po dolasku na početnu stranicu nekog Moodle programa, korisnika najčešće dočekuju novosti o programu, popis seminara, kalendar te obrazac za prijavu na program. Ukoliko je omogućen odabir jezika interfejsa, moguće je promeniti jezik u gornjem desnom uglu. [1]

5

2.3. Prijava na Moodle Za početak je potrebno otvoriti naslovnu stranicu Moodle-a (http://moodle.carnet.hr) koja izgleda ovako:

Slika 1. – Početna stranica Moodle-a Korisnik se na Moodle prijavljuje odabirom linka Login u gornjem desnom uglu programa. Zavisno o postavkama Moodle sedišta, korisnici koji još nemaju korisnički račun mogu ga ručno otvoriti, ili ga zatražiti od nadležne ustanove. Korisnik se prijavljuje na program korištenjem vlastitog korisničkog imena i lozinke te klikom na opciju Login. (kao na Slici 2.) [1]

Slika 2. – Login (prijava za korisnike) 6

Nakon što se korisnik prijavi na program, prikazat će se stranica na kojoj je popis seminara na koje je korisnik prijavljen. 2.4. Korisnički interfejs Korisnički interfejs sadrži nekoliko glavnih delova: • Zaglavlje – naslov trenutnog tečaja, obavestenjeo trenutno prijavljenom korisniku i link za odjavu korisnika • Navigacijska traka (breadcrumbs) – trenutni položaj korisnika u navigaciji seminar, uz mogućnost povratka na hijerarhijski više stranice • Gumb Omogući izmjene – prelazi u poseban oblik interfejsa za uređivanje resursa i aktivnosti (samo za nastavnike) učenik

• Gumb Turn student view on – privremeno prelazi u oblik seminara kakvog vidi (samo za nastavnike) • Levi i desni stupac – Moodle blokovi, koji služe za neku posebnu namenu (pretraga foruma, popis seminara, najsvežije vesti...). Svaki se blok može smanjiti (minimizirati) na veličinu trake naslova. • Srednja kolona – Moodle moduli resursa i aktivnosti • Podnožje stranice – prikaz trenutno prijavljenog korisnika i link na početnu stranicu seminara

Interfejs za nastavnike složenije je i sadrži mnogo više mogućnosti od interfejsa za učenike. [1]

7

Slika 3. – Korisnički interfejs nastavnika Uz svaku važniju opciju u programu nalazi se upitnik u žutom krugu. To je oznaka programa pomoći, koji korisnika upućuje na pomoć u upravo tom segmentu programa (npr. dodavanje novog resursa, izrada kviza i slično) [1] 3.

Rad u Moodle-u 3.1. Što treba znati pre početka rada? Moodle je modularan program, što znači da se sastoji od više modula (manjih delova koji zajedno čine jednu celinu, a mogu se odvojeno dodavati ili menjati). Seminar se gradi od različitih resursa (nastavnih sadržaja) poput teksta, Web stranica, već postojećih datoteka itd. Moduli aktivnosti su interaktivni delovi kolegija poput diskusijskih grupa i testova. Resursi i aktivnosti se nalaze u srednjem stupcu Moodle okruženja, podeljeni u teme ili vremenske odeljke. Blokovi su manji delovi Moodlea koji se nalaze u levoj i desnoj koloni, poput kalendara, rezultata ispita i slično. Blokovi se vrlo jednostavno mogu dodavati, brisati ili uređivati. Nastavnici na svom seminaru mogu dodavati ili uklanjati blokove, u levoj i desnoj koloni. Za uređivanje blokova, potrebno je preći u napredni oblik interfejsa, odabirom gumba Omogući izmjene. [1] Slika 4. – Kolona s blokovima 3.2. Uređivanje kolegija Kao i svaki klasični seminar ili tečaj, i online seminari imaju svoju strukturu, oblik ili format. Seminari su najčešće strukturirani po logičkim jedinicima – celinama. U Moodleu postoji više vrsta strukture seminara. Spomenut ćemo tri najvažnije: • Tematski oblik (Topics Format) – celine su raspoređene u obliku tema. Trajanje teme nije određeno. Na nastavniku je da posebno označi temu koja se trenutno obrađuje. • Nedeljni oblik (Weekly Format) – celine su raspoređene po nedeljama u kojima se odvija seminara. Program sam računa datume nedelja, zavisno o datumu početka kolegija, te posebno označava trenutnu nedelju.

8

• Socijalni oblik (Social Format) – celokupan seminar se izvodi u obliku velikog foruma – diskusijskih grupa. Ovaj oblik najčešće nije pogodan za izvođenje klasične, uobičajene nastave. Postavke seminara su vrlo važne za izvođenje i prikazivanje seminara na način koji nastavniku odgovara. Postavke se nalaze u bloku Administracija, pod linkom Postavke. Prvi deo obrasca za postavke sadrži osnovne informacije o seminarima, poput kategorije u kojoj se seminar nalazi, punog imena. U postavkama se mogu podesiti načini upisa - prijave na seminar (mogu li se polaznici sami prijavljivati, postoji li rok u kojem je upis omogućen, koliko dugo je polaznik upisan na seminar i slično. Broj nedelja / tema označava broj celina koje će biti prikazane u središnjem stupcu Moodle interfejsa. [1]  Korištenje kalendara: Kalendar je vrlo koristan modul koji omogućava prikazivanje različitih događaja (ručno ili automatsko) u nekom danu – periodu, te tako potiče polaznike na pridržavanje obveza i redovan rad. [1] Postoji još mnogo opcija kako urediti seminar, kao što su primeri dodavanje resursa (izrada tekstualnih datoteka, web stranica, linkova na datoteke, dodavanje datoteka, izrada nove lekcije…itd.). Više o tome pogledajte u priručniku [1].

Slika 5. – Dodavanje resursa 3.3. Komunikacijski alati Forum - Forumi ili diskusijske grupe čest su način komuniciranja na Internetu. Pripadaju asinkronim komunikacijskim alatima, što znači da korisnici ne moraju biti online u isto vreme. Forum radi na razini tema (topic) i poruka (message). Unutar unapred zadane ili nove teme korisnik može poslati poruku, koja je vidljiva drugim korisnicima. Na svaku se poruku može odgovoriti, te se na taj način stvara niz poruka neke teme (thread). U forumima

9

Moodlea postoje neke napredne mogućnosti, poput dodavanja priloga (datoteka) svakoj poruci, ocenjivanja poruka, slanja poruka na e-mail adresu, te upozoravanja “hiperaktivnih” korisnika, s prevelikim brojem napisanih poruka. [1] Chat - Ćaskanje, ili popularni chat je sinkrona metoda komunikacije, koja zahteva da korisnici budu online u isto vreme, te im omogućuje brzu razmenu kratkih poruka. U seminaru se može napraviti više potpuno odvojenih chat aktivnosti – soba. Napredne mogućnosti chat modula uključuju unošenje vremena predviđenog za razgovore (chat time, chat session), ponavljanje tog vremena (npr. svaku nedelju ili dan u tačno određeno vreme) i pohranjivanje zapisa poruka. [1] Wiki - Wiki je aktivnost – alat – za kolaborativni rad polaznika seminara. Osnovna ideja Wikija je brzo i vrlo jednostavno stvaranje i uređivanje međusobno povezanih stranica, od strane više korisnika, kako bi se u što kraćem roku dobila velika količina informacija, dobro strukturiranih. Wiki se obično piše posebnim jezikom oznaka. [1] Choice - Za jednostavno i brzo ispitivanje mišljenja ili demokratsko odlučivanje postoji modul Pitanje (Choice). Dodavanje pitanja vrši se odabirom aktivnosti Pitanje (Choice) iz popisa aktivnosti (uz uključen napredni prikaz sučelja). [1] 3.4. Ispiti, zadaci, ocenjivanje, … Zadaci (Assignments) su aktivnost koja omogućuje dodelu različitih vrsta zadataka polaznicima, prikupljanje i pohranjivanje rešenja te brzo i jednostavno unošenje ocena (koje ulaze u celokupnu skalu ocenjivanja). Za izradu novog zadatka potrebno je odabrati aktivnost Zadaci iz popisa aktivnosti. Pritom mora biti omogućen detaljni prikaz interfejsa (Omogući promene). U dobijeni obrazac upisuje se naziv i opis zadatka, te maksimalna ocena koju učenik može dobiti (ili skala ocenjivanja). Unutar opis zadatka mogu se dodati i poveznice na različite datoteke, upute za zadatke i slično. Zadaci mogu imati period dostupnosti, početak i kraj, a ako je potrebno, može se zabraniti naknadna predaja zadaće (pri pregledavanju zadataka uvek će biti označen datum predaje i jasno je vidljivo da je učenik zakasnio). [1] Postoje tri vrste (tipa) zadaće: • offline aktivnost – učenici predaju zadatak u pisanom obliku, a ocene su unose u Moodle • online tekst – učenik u HTML editor u Moodleu upisuje odgovor (odgovor može biti duzii, sadržavati slike i poveznice na druge dokumente, tablice i ostalo) • predajte dokument – učenik odgovor piše lokalno te u program unosi svoju datoteku (ako se radi o radu s više datoteka, može se ih se komprimirati u arhivu)

10

Nakon ispunjavanja prvog obrasca, ponuđeno je još nekoliko opcija (s obzirom na odabrani tip zadatka). U slučaju predaje dokumenta, može se odrediti maksimalna veličina datoteke, sme li se zadatak ponovo predati nakon prve predaje, te treba li poslati e-mail nastavniku nakon predaje svakog zadatka. [1]

11

4. Zaključak Moodle je aplikacija za izradu seminara i održavanje nastave na daljinu. Korisnici Moodle-a mogu biti svi učenici i nastavnici osnovnih i srednjih škola, studenti i profesori. Korištenje Moodle alata nije komplikovano, tim više što je interfejs na nasem jeziku,. Postoji i priručnik za rad u tom alatu, ali seminare mogu stvarati i uređivati samo oni sa statusom nastavnika. Rad u Moodle-u je detaljnije opisan u ovom seminaru. Moodle je svakim danom sve popularniji, naročito zbog toga što je danas vrlo važno biti računarski pismen. Osim toga, Moodle znatno olakšava rad profesorima koji ne moraju biti u učionici da bi održali predavanje, ali isto tako i učenicima koji i kod kuće mogu delovati u seminaru, rešavati ispite i zadatke. Profesori postaju pristupačniji (preko Foruma, Chata…) što može samo pozitivno delovati na rad učenika. To samo dokazuje da je Moodle vrlo važan alat za e-učenje.

12

5. Literatura: [1] I. Bosnić, Moodle – Priručnik za seminar, Hrvatska udruga za otvorene sustave i Internet, v 1.0, listopad 2006. [2] B. Mišković, T. Milanović, Alati za e-learning, Seminar iz kolegija Uredsko poslovanje, Odjel za matematiku, Osijek, prosinac 2007. [3] G. Pavić, D. Pervan, Alati za e-učenje, Seminar iz kolegija Uredsko poslovanje, Odjel za matematiku, Osijek, prosinac 2006. [4] http://www.carnet.hr/moodle/o_usluzi, 10.1.2009. [5] http://viktor.mefos.hr/moodle/mod/resource/view.php?id=275, InterMeCo: Što je Moodle?, 16.12.2008. [6] http://www.moodle.org/stats/, 18.1.2009.

13