Prezentacija

BAZE PODATAKA Miljković Ana

Najranija poznata upotreba termina baza podataka potiče iz 1963. godine, a kao jedinstvena reč postala je u ranim ‘70 – im godinama, u Evropi. Prvi sistemi upravljanja baze podataka razvili su se ’60 – ih godina, kao što je pomenuto. Začetnik u tom polju je bio Charles Bachman. Bachmanovi rani radovi pokazuju da je njegov cilj bio stvaranje delotvorne upotrebe novih uređaja, jer se do tada obrada podataka temeljila na bušenim karticama i magnetskoj traci, pa je tako serijska obrada bila dominanta aktivnost Godine 1884. Herman Holerith je prijavio patent – sistem za automatsku obradu podataka o popisu stanovništva u SAD – u. Podaci na bušenim karticama su ručno ubacivani u uređaj za očitavanje, a obrada se odnosila na prebrojavanje. Dotadašnja obrada podataka popisa trajala je 10 – ak godina, a sa Holerithovim izumom vreme obrade bilo je smanjeno na šest nedelja. Tako je popis stanovništva iz 1890. godine bio prva automatizovana baza podataka, koja se u suštini sastojala od hiljada kutija punih bušenih kartica. Od Holerithove kompanije nastao je današnji IBM U godinama nakon Drugog svetskog rata, u kompanijama i vladinim institucijama počeli su se pojavljivati primitivni elektronski računari. Oni su se često koristili upravo za jednostavne linearne baze podataka, najčešće za računovodstvo. Ipak, vrlo brzo, bogati kupci su počeli da zahtevaju više od njihovih ekstremno skupih mašina. Sve je to vodilo do ranih relacionih baza podataka.

KLASIČNA OBRADA PODATAKA Klasična obrada podataka je obrada gde se kod svake funkcionalne jedinice vršila posebna obrada, što je dosta usporavalo proces rada informacionih sistema. Nabrojaćemo osnovne nedostatke ovakve obrade podataka: • Redudansa podataka, odnosno višestruko pamćenje istih podataka je neminovno. Ako uzmemo za primer neko preduzeće, gde se isti podaci o proizvodima pamte i nekoliko desetina puta , ili neki komunalni informacioni sistem, gde se isti podaci o građanima pamte i stotinu puta, dolazi do velikih problema pri njihovom ažuriranju, kao i do povećanja troškova obrade podataka. • Zavisnost programa od organizacije podataka. Programi su zavisni i od logičke i od fizičke strukture podataka. Fizička struktura je način memorisanja podataka na spoljnim memorijama (hard disk, CD, flash... ), a logička struktura je struktura podataka koja je predstavljena programeru. U klasičnim datotekama razlika fizičke i logičke strukture podataka je mala. Odnosno, programeru se praktično direktno prikazuje način na koji su podaci memorisani na spoljnoj memoriji.

• Niska produktivnost u razvoju informacionog sistema (IS). Jedan od uzroka niske produktivnosti u razvoju IS je struktuiranje podataka u nekom IS. Čak i kada postoje svi podaci koji se u nekoj novoj aplikaciji zahtevaju, a nalaze se u različitim datotekama, sa različitim fizičkim organizacijama, zadovoljenje nekog jednostavnog informacionog zahteva . • Sistem datoteka je nezadovoljavajuće pouzdan, ne garantuje očuvanje tačnosti i konzistentnosti podataka pri mogućim hardverskim i softverskim otkazima. • Sistem datoteka ne obezbeđuje zadovoljavajuće očuvanje tačnosti i konzistentnosti podataka pri višestrukom paralelnom korišćenju podataka. Ovo su osnovni problemi klasične poslovne obrade podataka koji su zahtevali bitne tehnološke promene. Od šezdesetih godina do danas, oblast sistema za upravljanje bazom podataka se veoma brzo razvija, tako da je danas dostigla potpunu zrelost. Sistem za upravljanje bazom podataka je jedan složeni softverski sistem koji treba da omogući: • Skladištenje podataka sa minimumom redudanse; • Pouzdanost podataka i pri mogućim hardverskim i softverskim otkazima; • Pouzdano paralelno korišćenje zajedničkih podataka od strane više ovlašćenih korsnika;

BAZA PODATAKA Baza podataka se može najopštije definisati kao zbirka podataka koja postoji relativno dugo i koju koristi i održava više korisnika, odnosno programa (aplikacija). Baza podataka služi za brzo pretraživanje i pristup podacima. Jednostavno rečeno, baza podataka je softwerska konstrukcija namenjena za analizu i pretraživanje grupe srodnih i povezanih podataka, kao što su podaci o kupcima, pacijentima, telefonskim brojevima i sl. Baza podataka, kao zbirka rada, ogleda se u tome što nastoji, i u velikoj meri uspeva, da ispuni sledeće ciljeve. Fizička nezavisnost podataka. Razdvaja se logička definicija baze od njene stvarne fizičke građe. Znači, ako se fizička građa promeni (na primer, podaci se prepišu u druge datoteke na drugim diskovima), to neće zahtevati promene u postojaćim aplikacijama. Logička nezavisnost podataka. Razdvaja se globalna logička definicija cele baze podataka od lokalne logičke definicije za jednu aplikaciju. Znači, ako se logička definicija promeni (na primer, uvede se novi zapis ili veza), to neće zahtevati promene u postojaćim aplikacijama. Lokalna logička definicija obično se svodi na izdvajanje samo nekih elemenata iz globalne definicije, uz neke jednostavne transformacije tih elemenata.

Fleksibilnost pristupa podacima. Danas se zahteva da korisnik može slobodno prebirati po podacima, te prema svom nahođenju uspostavlja vezu među podacima. Ovom zahtevu zaista zadovoljavaju jedino relacijske baze. Istovremeni pristup do podataka. Baza mora omogućiti da veći broj korisnika istovremeno koristi iste podatke. Pritom, ti korisnici ne smeju ometati jedan drugoga, svaki od njih treba da radi sam sa bazom podataka. Čuvanje integriteta. Nastoji se automatski sačuvati korektnost i konzistencija podataka i to u situaciji kad postoje greške u aplikacijama, te konfliktne istovremene aktivnosti korisnika. Mogućnost oporavka nakon kvara. Mora postojati pouzdana zaštita baze u slučaju kvara hardvera ili grešaka u radu sistemskog softvera. Zaštita od neovlašćenog korišćenja. Mora postojati mogućnost da se korisnicima ograniče prava korišćenja baze, dakle da se svakom korisniku regulišu ovlašćenja šta on sme da radi sa podacima, a šta ne sme da radi. Zadvoljavajuća brzina pristupa. Operacije s podacima moraju da se odvijaju dovoljno brzo u skladu s potrebama određene aplikacije Mogućnost podešavanja i kontrole. Velika baza zahteva stalnu brigu: praćenje perfomansi, menjanje parametara u fizičkoj građi, rutinsko pohranjivanje rezervnih kopija podataka, regulisanje ovlašćenja korisnika.

RELACIONI MODEL BAZE PODATAKA Relacioni model je teorijski zasnovao E.F.Codd krajem ’70-ih godina. Prve realizacije na računaru bile su suviše spore i neefikasne. Razvojem računara efikasnost relacionih baza se poboljšava, te u današnje vreme većina DBMS – ova koristi relacioni model. Termin relaciona baza podataka dolazi od činjenice da ona koristi relaciju (odnos) umesto datoteke. Relacija je tabela sastavljena od slogova. Unutar jedne tabele može postojati samo jedna vrsta slogova ili entita. Kada se da zahtev za informacije, sistem napravi tabelu koja sadrži te informacije. Standardni programski jezik za izražavanje pristupa podacima i manipulaciju sa tabelama u relacionoj bazi podataka se naziva SQL (Structured Query Language). U ovom jeziku, pitanja na jednostavnom engleskom jeziku se automatski prevode u SQL. Cilj relacione baze podataka je da se što brže i jednostavnije dođe do traženog podatka.

Relaciona baza podataka se sastoji od jedne ili više (dvodimenzionalnih) tabela koje međusobno mogu biti povezane. Svaka tabela čuva istovrsne podatke. Svaki red u tabeli predstavlja jedan slog u tabeli, a svaka kolona jedno od polja unutar tog sloga. Slog se u literaturi naziva entitet, a polje se naziva atribut. Svaki slog tabele se može jednostavno indentifikovati putem jedne ili kombinacijom vrednosti nekog od polja tog sloga. To polje, ili kombinaciju polja, nazivamo primarni deo ili osnovni ključ.

Primer: Data je relaciona baza podataka vrtića Sarah Cay. Uradimo prvo šemu vrtića, iliti strukturu vrtića S.Cay, a zatim tabele relacione baze. Dečaci (Rbr.deč., Mbr., Prezime, Ime, ImeRod., Uzrast) Devojčice (Rbr.dev., Mbr., Prezime, Ime, ImeRod., Uzrast) Vlasnici (Šif.vlasn., Mbr., Prezime, Ime, Zvanje) Vaspitači (Šif.vasp., Mbr., Prezime, Ime, Adresa) Spoljni saradnici (Šif.sar., Mbr, Prezime, Ime, Zvanje)

Dečaci Mbr.

Prezime

Ime

ImeRod.

Uzrast

D1

0811004760021

Nikolić

Miloš

Miroslav

5 god.

D2

2202004760021

Belanović

Nemanja

Goran

5 god.

D3

0308005760021

Amon

Or

Matej

4 god.

Rbr.deč.

Devojčice Rbr.dev.

Mbr.

Prezime

Ime

ImeRod.

Uzrast

D01

1703005765021

Nikolić

Jovana

Igor

4 god.

D02

0308007765003

Tomović

Saša

Milan

2 god.

D03

0412005765004

Basta

Elena

Dušan

4 god.

Vlasnici Šif.vlasn.

Mbr.

Prezime

Ime

Zvanje

N1

2703975765081

Bokićević

Gordana

Vaspitačica

N2

0311974765061

Srnić

Sandra

Med.sestra

N3

0209974765082

Petrović

Sandra

Vaspitačica

Vaspitači Šif.vasp.

Mbr.

Prezime

Ime

Zvanje

V1

0602974765031

Brkić

Sonja

Vaspitačica

V2

0311974765067

Dodić

Tanja

Vaspitačica

V3

2805981765021

Marinković

Katarina

Vaspitačica

Spoljni saradnici Šif.vasp.

Mbr.

Prezime

Ime

Zvanje

S1

2305971765026

Pavić

Zvonko

Nast.muzičkog

S2

1708974765031

Savić

Jelena

Prof.engleskog

S3

1012979765021

Anić

Milica

Pedijatar

Zaključak U prvom poglavlju, pored uvodnog poglavlja gde se sveobuhvatno prikazuje baza podataka, odnosno počeci obrade podataka i istorijat, ukratko je objašnjena klasična obrada podataka, gde se uglavnom govori o njenim nedostacima i šta je sve prouzrokovalo pojavu baze podataka. Takođe, data je šema (slika) savremene obrade podataka, odnosno sistem za upravljanje bazom podataka. U drugom poglavlju je definisana baza podataka i objašnjeno je koji su njeni ciljevi koje treba da ispuni i zašto je, ustvari, baza podataka najbolji oblik strukture baze podataka. Navedena su i dva aspekta koji vode brigu o podacima. Uopšteno, u ovom radu što je predstavljeno, možemo reći da su baze podataka verovatno najstabilnija disciplina u sve široj oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija. Razlog tome je prvenstveno njihova dobra teorijska zasnovanost, kao i činjenica da se teorija i praksa baza podataka već veoma dugo razvijaju. S obzirom da se tehnologija svakim danom sve više razvija, tako su i bazama podataka promene stalne. Neki novi sadržaji, novi standardi, i tako dalje.