Pravo I Drzava

Pravo i država

Definicija prava    

Pravila o ljudskom ponašanju Ostale društvene norme: moral i običaj Deskriptivna i preskriptivna definicija Prirodni zakoni i ljudski zakoni- causa efficiens i causa finalis

Pravo i moral 

 

Moral je osnova prava – određuje osnovne društvene vrednosti Pravo kao minimum morala Različite sankcije: pravna sankcija – griža savesti (društvena osuda)

Prinudni karakter prava 







Pravo kao politika sile. Sila može da postoji bez prava, ali ne i obrnuto Pravni propis se sastoji od zapovesti i sankcije Samo država može sprovoditi prinudu prava sa svojom suverenom vlašću Unutrašnja vrednost norme

 -

Definicija per genus et differentiam: Pravo je skup pravila o ljudskom ponašanju koje najčešće propisuje i svojom prinudom sankcioniše suverena državna vlast

Pravo između pravde i sile  

3) 

Engleski pravni realizam (Tomas Hobs, Džon Ostin, Hodli, Holms) Težište je na primeni prava od strane sudova. Pravo je skup pravila na osnovu kojih sudovi postupaju Precedenti (actual law) i 2) moguće pravo (possible law) Kritika “varljive pozitivističke zablude”

Čista teorija prava Hansa Kelzena. Pozitivistička pravna doktrina      

Razlika između prava (jeste) i pravne nauke (treba) Svrha prava je mir i shodno tome pravo je društvena tehnika prinudnog poretka Pravna norma je samo ona norma koja ima sankciju – primarna norma Osnovna norma – Grundnorm, iz koje ostale norme crpe svoje važenje - pozitivnost U unutrašnjem pravu to je ustav, a u međunarodnom princip pacta sunt servanda Suverenost je za ovu školu uslov pozitivnosti prava

Prirodno pravo   



Pojam prirode (physis) stvari ili odnosa je karakter ili suština stvari stvari ili odnosa Priroda i konvencija Aristotel: “Prirodno pravo predstavlja neko opšte poimanje pravednog i nepravednog u skladu sa prirodom što priznaju svi narodi, pa sve da među njima ne postoji nikakav dodir niti u pogledu toga bilo kakav nesporazum” Koncept prirode u grčkoj etici i načelo pravde. Rast, promena rastom i karakter (svrha) bića kad je rast dostignut. Teleološki pogled na svet. Ljudi imaju svrhu, prirodnu sudbinu koja određuje kakva je vrsta delatnosti dobra za njih (slobodan izbor)

  

 

Univerzalnost prirodnog prava Rimsko pravo – univerzalni autoritet Srednji vek – prirodnopravni realizam – pitanje izvora prirodnog prava. Bog (volja) ili ljudski razum. Toma Akvinski i Hugo Grocijus Dva dokaza postojanja prirodnog prava Huga Grocijusa

Pravda 1) 2)

3)



Društvena priroda pravde Intersubjektivnost (uzajamnost prava i obaveza) Odgovarajuća jednakost (ravnoteža ili srazmera) Koji je zakon pravedan?

Država   



Sila preko prava postaje država Sila →vlast → autoritet (legitimitet) Država je teritorijalna zajednica ljudi zasnovana na monopolu sile. Stanovništvo, teritorija i vlast Monopol nadmoćne sila koja uspostavlja vlast. Država se rađa u nasilju.

 



Država i pravni sistem Legitimnost. Vezanost države pravnim poretkom, tj. interesom zajednice Shvatanje države Sv. Avgustina i Nikola Makijavelija – razdvajanje pravde i države; etike i politike. Makijavelizam – država je vrednost po sebi, a dobro države je najviša vrednost





Pravda u zajednici bez države. Priča o Trogloditima (Šarl Monteskje) Sloboda kao svrha države – Žan Žak Ruso i Kant. Sloboda kao osnovni izraz ljudskosti i osnov moralnosti. Država slobode.

Suverenost  

3. 4. 5. 

Nadmoćna sila koja nije obavezana. Nesuverena država je contradictio in adiecto Vestfalski koncept suverenosti – Vestfalski mir 1648 god iz Osnabruck-a i Munster-a kojim je okončan Nemački 30-godišnji rat i 80-godišnji rat Španije i Holandije. Uspostavljenje nacionalne državne granice Princip suvereniteta Princip (pravne) jednakosti država Princip nemešanja u unutrašnje stvari drugih država Suverenost kao odnos između svetovne i duhovne vlasti (Svetog Rimskog Carstva). Cuius regio eius religio









Reč suverenost se prvi put spominje 1651 u Levijatanu Tomasa Hobsa. Od francuske reči sovrain. Definicija suverenosti Žana Bodena “Suverenost je apsolutna i postojana vlast jedne države koja nije vezana nijednim zakonom. Potestas legibus soluta. Unutrašnji element suverenosti – suprematija državne vlasti koja sankcioniše povrede državnog poretka Spoljni element – nezavisnost u odnosu sa drugim državama







Nosioc suverenosti unutar države – teorije nacionalne i narodne suverenosti. Konkretni akti suverenosti: zakon, upravni akt i presuda. Državne funkcije. Državne delatnosti, tj akti usmereni su na stvaranje zakona, upravnog akta ili presude

Vladavina prava 

 

Platon: “Vladari moraju biti sluge zakona”. Aristotel: “Vladavina zakona ne može isključiti ljude, ali njihovo učešće treba smanjiti na najmanju moguću meru”. Vlast kvari ljudsku prirodu. Džejms Harington (empire of laws) European Union – community of laws and values

   

Načelo ustavnosti, tj zakonitosti državne uprave Podela vlasti radi vladavine prava Ideje mešovite vlade Monteskje (O duhu zakona) – Sloboda može postojati samo u ispravno organizovanoj državi, tj u podeli vlasti (nalik na Englesku).



   

Priroda čoveka je priroda svake vlasti koja može biti ograničena samo drugom vlasti – “le pouvoir arrete pouvoir”. Zakonodavna, izvršna i sudska vlast Odnos načela nedeljivosti suverenosti i podele vlasti Praktična primena podele vlasti u Ustavu SAD-a. James Madison: “podela vlasti ne sprečava mogućnost delimičnog uticaja ili kontrole jedne nad drugom”. Checks and balances – balance of powers.







Kruta podela vlasti i princip interferencije; načelo međuzavisnosti vlasti U današnjoj politici odnos legislativaegzekutiva je zamenjen odnosom vladajuće većina i opozicione manjine Teorije jedinstva vlasti

 2)

3)

Sistemi podele vlasti: Predsednički sistem (SAD, Francuska) Parlamentarni sistem – spojenost izvršne i zakonodavne vlasti

Literatura:     



Uvod u pravo – Kosta Čavoški i Radmila Vasić Ustavno pravo – Ratko Marković Međunarodno javno pravo, Milenko Kreća Osnovi međunarodnog prava ljudskih prava – Milan Paunović, Ivana Krstić Ljudska prava – Vojin Dimitrijević, Paunović, Đerić; e-verzija http://www.bgcentar.org.yu/index.php?p=248 Politika, Andrew Haywood, Clio