Drzava

EKONOMIKA MEĐUNARODNIH ODNOSA Predrag Bjelić ISBN 86-82363-38-0 Obim 208 strana Format B5 Cena 540,00 dinara Gde da kupim knjigu?

Sadržaj

"Međunarodni odnosi su najšira oblast u kojoj deluju razni subjekti (države, međunarodne organizacije, preduzeća, transnacionalni politički i verski pokreti i slično), u kojem se manifestuju njihovi različiti, sukobljeni ili paralelni, interesi i veze koje se između tih subjekata uspostavljaju. Privredna aktivnost i veze koje se uspostavljaju zbog trgovine, gde se novac koristi kao sredstvo razmene, su najbolji način da se ti interesi sagledaju i otkriju, a veze između subjekata objasne. Zbog toga su međunarodni ekonomski odnosi značajan deo ukupnih međunarodnih odnosa. Odavno je otkrivena povezanost između ekonomske aktivnosti, pogotovo međunarodne trgovine, i međunarodne politike. Svaki subjekat u međunarodnim odnosima ima svoju strategiju kojom nastoji da ostvari svoje interese, i mi tu strategiju nazivamo spoljnom politikom. Za oblast međunarodnih ekonomskih odnosa svaki subjekt razvija spoljnoekonomsku politiku, čiji je najznačajniji segment spoljnotrgovinska politika. Spoljna politika značajno utiče na međunarodnu ekonomiju preko mera i instrumenata koja jedna ili više država preduzima da bi direktno ili indirektno regulisala odvijanje privrednih veza sa inostranstvom. Ali i ekonomska moć i interesi mogu značajno uticati na kreatore spoljne politike, a skup svih spoljnih politika subjekata međunarodnih odnosa daje međunarodnu politiku. U oblasti međunarodnih političkih odnosa isključivi akteri su bile suverene države ali se

u novije vreme pojavljuju i novi subjekti kao što su nadnacionalne i druge međunarodne međudržavne organizacije, transnacionalni institucionalizovani verski pokreti (katolička crkva) i drugi. To su oni subjekti koji u ekonomiji spadaju u makro sferu posmatranja, dok se u svetskoj privredi pojavljuju i mikro subjekti, kao što su preduzeća i pojedinci. Međutim, zbog koncentracije kapitala i širenja poslovanja dolazi do pojave velikih preduzeća koje nazivamo transnacionalnim kompanijama, koje osim značajne ekonomske moći poseduju značajan uticaj na centre političke moći pa ih sve više ubrajamo u subjekte međunarodnih odnosa. Za nekoga ko želi da se bavi ekonomskim fenomenima međunarodne politike, odnosno političkim pojavama međunarodne ekonomije, istraživanja mora obavljati na samoj granici ekonomske i političke nauke, ili bolje reći u segmentu gde se ove dve grane nauke preklapaju. Kako je u svetu krajem 20. veka došlo do pojave velikog broja tzv. graničnih nauka koje objedinjuju predmet i metode istraživanja obe naučne grupe, kao što je, na primer, privredno pravo, ekonomska geografija i slično, predviđamo da će se formirati i nova nauka koja će objediniti delove predmeta i metoda istraživanja ekonomije i političkih nauka. Dugo smo razmišljali kako označiti jednu novu naučnu oblast i došli smo do zaključka da je najprikladniji naziv - Ekonomika međunarodnih odnosa. To bi bila još jedna od primenjenih naučnih disciplina ekonomije, tzv. granske ekonomike, u oblasti međunarodnih odnosa. Izvesna sumnja da je naslov malo pretenciozan odagnana je ustanovljenom činjenicom da se na univerzitetima na Zapadu često pojavljuju objedinjeni kursevi ekonomije i međunarodnih odnosa sa jednim od predmeta koji se nazivaju ekonomika međunarodnih odnosa (Economics of Intemational Relations). U anglo-američkoj literaturi se za ovu oblast koristi naziv - International Political Economy, ali se kod nas prevod ovog termina ne bih mogao koristiti zbog drugačijeg koncepta "političke ekonomije". Ekonomika međunarodnih odnosa se bavi istraživanjem ekonomskih fenomena u međunarodnim odnosima i istražuje uticaj ekonomskih faktora na kreiranje spoljne politike država i ukupne međunarodne politike. Metodologija istraživanja je slična svim društvenim naukama ali ono što je ključno je da se ekonomskim instrumentarijem žele otkriti politički interesi i objasniti određeno političko ponašanje. Glavna veza između međunarodne ekonomije i međunarodnih odnosa je spoljnoekonomska politika određenih subjekata međunarodne zajednice, u koje osim država i međunarodnih organizacija ubrajamo i transnacionalna preduzeća, pa je zato ona značajan segment koji se istražuje u ekonomici međunarodnih odnosa. Preko ove politike države utiču na preduzeća koja se bave međunarodnim poslovanjem ali se takođe sagledava uticaj preduzeća na kreatore ove politike kojim ona nastoje da je prilagode svojim interesima. Neki autori ovu oblast nazivaju i ekonomskom diplomatijom i smatraju je vezom makro subjekata, države, i mikro subjekata, preduzeća. Ekonomska diplomatija je samo veština koju države koriste, u okviru definisane spoljnotrgovinske politike kako bi poboljšale poziciju svojih preduzeća na inostranom tržištu.

3) NACELA MPP su: 1. Nacelo nezavisnosti drzava 2. Nacelo slobode opstanka drzava i njihovo postojanje 3. Nacelo ravnopravnosti drzava 4. Nacelo ne mesanje u unutrasnje poslove drzava 5. Nacelo teritorijalnog suvereniteta i integriteta 6. Nacelo reciprociteta 7. Nacelo slobode trgovine 8. Nacelo slobode saobracaja itd... 4) SUBJEKTI MPP: 1. Medjunarodna zajednica (drzava) 2. Preduzeca (pravna lica) Medjunarodna zajednica nije subjekt prava, pa nije ni subjekt MPP ali je znacajan faktor MPP. Drzava stupa sa drugim drzavama u ekonomske i poslovne odnose i zakljucuje u vezi sa njima ugovore. Uloga države u savremenim tržišnim privredamaUloga privredama RazvojnoAlokativna Distributivna Stabilizaciona Razvojno strukturna uloga

33

Alokativna uloga Pretpostavka ograničenog i nesavršenog tržišta Država je jedini društveni subjekt koji je po definiciji svog postojanja u mogućnosti da obezbedi zadovoljenje potrebnih pretpostavki za tržišnu, efikasnu, alokaciju resursa Izrada i obezbeđenje uslova za tržišnu, maksimalno efikasnu alokaciju: • Pravna regulativa institucionalne infrastrukture tržišnog privrednog sistema (osnivanje, kontrola finansijskog poslovanja, radno zakonodavstvo...) i definisanje opštih uslova privređivanja, spoljnotrgovinskog i deviznog režima.. • Zaštita prava svojine i nepovredivosti ugovora • Regulisanje monetarno-kreditnog i fiskalnog sistema • Zaštita konkurencije Ova grupa pretpostavki je alokativno neutralna jer ne utiče na odnose proizvodnje i potrošnje, već stvara povoljne uslove

34

Učešće državnih organa i institucija u sprovođenju alokativnog procesa –organizovanje netržišne alokacije za proizvodnju opštih dobara•Javna dobra: bezbednost, policija, javni putevi..•Prirodni monopoli•Fiskalni sistrem putem koga se putem javnih rasnoda alociraju sredstva tamo gde država smatra da privatni kapital nije zainteresovan•Delatnosti koje se mogu prepustiti tržištu, ali bi to pravilo veće ukupne troškove i opasnost da te delatnosti zbog čestih tržišnih nepredvidljivosti nebi uvek bile dostupne celokupnom stanovništvu (obrazovanje, kultura, zaštita čovekove okoline)

35

Distributivna uloga Fiskalnim sistemom država vrši korekciju odnosa: uzima od onih koji daju veliki doprinos i distribuira onima koji sticajem raznih okolnosti, ne svojom krivicom, daju manje doprinose Progresivne poreske stope i instrumenti subvencionisanja socijalno ugroženih Kriterijum = pravednost (distributivna pravda) Oduzimanje od onih koji dohodak stiču po osnovu vlasništva i kapitala i davanje onima koji ga stiču po osnovu rada Zbrinjavanje privremeno nezaposlenih i obolelih Zbrinjava one koji su trajno, zbog teške bolesti, starosti ili bilo kog drugog razloga, radno nesposobni i isključeni iz društvenog procesa proizvodnje Sveobuhvatni programi opšte zdravstvene zaštite, razvoja kulture, školovanja

36 Stabilizaciona uloga Posle velike ekonomske krize 30ih, Kejnz zaključuje da masovna nezaposlenost i inflacija nisu privremene i normalne pojave već mogu da se pretvore u duboku krizu Aktivna stabilizaciona uloga: mere monetarne i fiskalne politike – anticiklična politika u regulisanju agregatne tražnje

37 Razvojno-strukturna uloga

Kreiranje strukture pre svega ponude Realokacija nacionalnih resursa za ostvarivanje određene izvozne strategije a kojom nacionalna privreda ima komparativne prednosti Niz instrumenata i mera ekonomske politike (npr. poreske, izvozno-uvozne olakšice, subvencije)

38 Specifičnosti privreda u tranziciji

- U razvijenim tržišnim privredama najviše se ističu monetarna i fiskalna politika - Privrede u tranziciji: 1. Makroekonomska stabilizacija–smanjivanje fluktuacija većih raspona, postizanje niske stope nezaposlenosti, niske inflacije i stabilnog platnog bilansa. U tranzitornim privredama vodi se restriktivna monetarna politika praćena potcenjivanjem kursa nacionalne valute, smanjuju javni rashodi iukida meko budžetsko ograničenje, uz eventualno neke mere direktne kontrole(IMF ističe primat platnog bilansa) 2. Liberalizacija–ukidanje centralnog planiranja, liberalizacija cena, spoljne trgovine, ukidanje monopola i sl. Ukidanje monopola čak i u granama za koje se smatralo da predstavljaju prirodni monopol. 3. Privatizacija–razni metodi koji se mogu svrstati u dve grupe: prodaja ili besplatna (ili gotovo besplatna) podela akcija. Privatizacija jeefikasnija ukoliko je praćena restruktuiranjem privrede. stabilizacija – i ukida kontrole (Liberalizacija – Privatizacija – je efikasnija

39 Promene u privredi bivših socijalističkih zemalja Promene zemalja

Lipton i Saks smatraju da su sve privrede ex socijalističkih zemalja bolovale of viška tražnje i oskudice potrošnih dobara Zato su predlagali eliminaciju viška tražnje čvrstom monetarnom i fiskalnom politikom, devalvaciju nacionalne valute, uspostavljanje konvertibilne valute i prekid administrativne alokacije trgovine, ravnotežu u budžetu Za njih druga faza tranzicije predstavlja stvaranje tržišne konkurencije: deregulacija cena, slobodna trgovine, demonopolizacija društvenog sektora, sputavanje inflatornih tenzija Treća faza tranzicije: privatizacija Restriktivna monetarna politika – preporuka Međunarodnog monetarnog fonda Otplata i servisiranje duga i održavanje likvidnosti u

međunarodnim plaćanjima, ograničenje rasta novčane mase, porast kamatnih stopa, restrikcija javne potrošnje Tranziciona recesija karakteriše početne faze: pad proizvodnje iplata, rast nezaposlenih, socijalno raslojavanje, depresijacija valute dovela je do opadanja konkurentnosti privrede i plata,

40

PRIVREDEuzrokovano je: lošom institucionalnom infrastrukturom, neodgovarajućom ekonomskom politikom 90ih i eksternim šokovima.Od 90-99 privreda je beležila prosečnu stopu rasta od oko 7%, bruto domaći proizvod pao je 1999 godine na 50% onoga iz 90te. Samo direktni troškovi sankcija procenjuju se na KATASTROFALNO STANJE DOMAĆE 36 milijardi dolara.

Subjekti ekonomske politike Subjekti EP su oni subjekti koji imaju pravo da donose obavezujuće odluke i oni čije odluke po svom domašaju imaju makroekonomski značaj.

Subjekat u tržišnim privredama nije samo država – pluralizam subjekata EP: Vlada(ekonomske odnose sa inostranstvom, privredu ... u izvesnom smislu i regulatorne agencije); 1. Država, odnosno Vlada banka–i odgovorna Parlamentu – monetarna politika, eventualno i kontrola bankarskog/finansijskog sistema; 2. Centralna banka Preduzeća značaj(monopoli kao takvi su zabranjeni!); 3. Preduze Sindikatiradnika poslodavaca; 4. Sindikati posrednicina kapitala i deviza 5. Berze i finansijski posrednici (ministarstva nadležna za finansije, – najviša monetarna vlast, nezavisna od Vlade ća čije odluke mogu imati makroekonomski značaj Preduze(radnika i na tržištu novca

Subjekti ekonomske politike Subjekti EP su oni subjekti koji imaju pravo da donose obavezujuće odluke i oni čije odluke po svom domašaju imaju makroekonomski značaj. Subjekat u tržišnim privredama nije samo država – pluralizam subjekata EP: Vlada(ekonomske odnose sa inostranstvom, privredu ... u izvesnom smislu i regulatorne agencije); 1. Država, odnosno Vlada banka–i odgovorna Parlamentu – monetarna politika, eventualno i kontrola bankarskog/finansijskog sistema; 2. Centralna banka Preduzeća značaj(monopoli kao takvi su zabranjeni!); 3. Preduze Sindikati radnika poslodavaca; 4. Sindikati posrednicina kapitala i deviza 5. Berze i finansijski posrednici (ministarstva nadležna za finansije, – najviša monetarna vlast, nezavisna od Vlade ća čije odluke mogu imati makroekonomski značaj Preduze(radnika i na tržištu novca