Saobraćajna Psihologija Seminarski Rad

Univerzitet u istočnom Sarajevu Saobraćajni fakultet Doboj

Seminarski

rad

Predmet: Saobraćajna psihologija Tema: Uticaj emocija na bezbijednost vozača

Student: Stanković Slaviša 310/07

Predmetni nastavnik/asistent: dr Aleksandar Miličić,doc. Sanja Đedovac, dipl.psih.

Sadržaj

1. Uvod.......................................................................1 2. Metodologija..........................................................2 2.1 Predmet......................................................2 2.2 Ciljevi........................................................2 2.3 Hipoteze.....................................................2 2.4 Varijable.....................................................3 2.5 Instrumenti.................................................3 2.7 Uzorak........................................................3 2.8 Procedura....................................................3 3. Rezultati..................................................................4 4. grafički prikaz dobivenih rezultata.........................7 5. Zaključak.................................................................11 6. Prilozi......................................................................12 7. Literatura..................................................................13

Stankovic Slaviša

Uticaj emocija na bezbijednost vozača

1. Uvod Sve što čovek opaža, on to i emocionalno doživljva i na to emocionalono reaguje. Zbog toga se kaže da čovjek nije samo racionalno biće koje svoje reakcije, ponašanja i aktvnosti zasniva samo na opažanjima, mišljenjima i zaključivanjima. Stvarnost - pojve, predmete, zbivanja ...ljude i njihove postupke čovjek opaža, doživljava i na to reguje svim čulima i raličitim fizološkim i endikrinološkim, imunološkim, duhovnim i emocionalnim reakcijam. Čovjek u ulozi vozača opaža složenu stvarnost u saobarćajnim okolnostima koje uslovljavaju najviše nivoe svih psiho-fizičkih i emocinalnih angažovanja. Upravljanje vozilom u uslovima intezivnog saobraćaja u kojem dominira brzina i snaga vozila naročito uslovljva snažno emocionalno doživljavanje i reagovanje koje ima povrate refleksije (uticaj) na efikasnost reagovanja – nasopstvenu bezbijednost u vožnji i bezbijednost drugih učesnika u saobraćaju. Zbog toga je bitno ispitati uticaje emocija koje ima vozač i koje doživljava tokom vožnje na njegovu bezbijednost. Emocije izazivaju odrećene fizološke promene (ubrzan rad srca, premor, psiho-fizičku blokadu, znojenje dlanova, bledilo, crvenilo i dr.) u tijelu koje mogu uticati na način, brzinu i uopšte ponašanje u saobraćaju. Emocije su uzbudjeno stanje organizma koje je pratilac za nas važnih dogadjaja i koji se manifestuje na tri načina: • subjektivni doživljaj (npr. radost, tuga i sl.) • fiziološke promene (ubrzan rad srca, znojenje dlanova i sl.) • karakteristično ponašanje (kad pod uticajem ljubavi nekoga zagrlimo i poljubimo) Glavne dimenzije emocija su: 1. intenzitet osećanja 2. nivo napetosti 3. stepen složenosti Emocije mogu da se jave naglo ili postepeno i da traju kratko ili dugo. Primarne emocije su: • radost – osećamo kada postignemo neki cilj, • ljutnja – osećamo je kada nismo u mogućnosti da ostvarimo neki cilj zbog spoljnih, faktora koje u isto vreme možemo okriviti za naš neuspeh, • strah – kada ne poznaje puteve kojima može ostvariti neki cilj, • tuga – kada izgubimo nešto što nam je bilo važno. Primarne eomcije su emocije koje uvećini slučajeva mogu da utiču na ponašanje vozača u saobraćaju. Zbog svega toga u ovom seminraskom radu će biti ispitan i istražen uticaj emocija na bezbijednost vozača u saobraćaju kao i mogućnost njihovog otklanjanja.

3

Stankovic Slaviša

Uticaj emocija na bezbijednost vozača

2. Metodologija 2.1. Predmet Uticaj emocija na bezbijednost vozača nije izražen velikoj mejeri kao neki drugi uticaji kao što su: alkohol, psihoaktivne supstance, agresivnost, stres, neiskustvo vozača i dr. Ali pored toga vozačima pod uticajem jakih emocija npr. tuge u velikoj mjeri može da se odvrati pažnju od samoga saobrćaja. Pri tome vozač uopšte nije usresređen na saobraćaj i na pravila u saobraćaju kao ni na samu vožnju, nego je zaokupljen svojim emocijama. Takođe emocije uzrokuju određene fizološke promjene kao što su ubrzan rad srca, premor i dr. Pod ovakvim fizološkim promjenma vozač ne može imati npr. isto vrijeme reagovanja to jeste kočenja. Prosečno vrijeme kočenja kada vozač očekuje da treba da zakoči je 0.5-0.7 sekundi. Dok prosečno vrijeme kočenja kada je vozač usresređen na nešto drugo, zokupljen, zamišljen itd. iznosi 1.4-1.8 sekundi. Imajući u vidu prosečnu brizinu kretanja od 20 metra po sekundi (72km/h), jasno se vidi da je reakcija kočenja zakašnjela za 1 sekundu iznosi 20 metara kasnog zaustavljnja. Na osnovu ovoga možemo zaključiti da posledice ovakvih stanja vozača mogu biti i katastrofalne to jeste sa smrtnim ishodom.

2.2 Ciljevi • • • • •

Utvrditi kao emocije i u kojoj mjeri mogu da utiču na bezbijednost vozača. Ispitati ponašanje vozača pod uticajem emocija. Ustanoviti da li pojedine emocije imaju pozitivan uticaj na vozače i u kojoj mjeri. Utvrditi ponašanje emocionalno nestabilnih osoba u saobraćaju. Poštovanje saobrćajnih pravila po uticajem emocija.

2.3. Hipoteze • • • • •

Prepostavlja se da jake emocije mogu da utiču na bezbijednost vozača samim tim što emocije u večini slučajeva se teško kontrolišu i vozači postaju manje oprezni u saobraćaju. Smatra se da vozači pod uticajem jakih emocija ponašaju se tako da obraćaju manju pažnju na saobraćaj i saobraćajne propise kao i da sporije reaguju. Takođe postoje i emocije koje u nekoj meri mogu da pozitivno utiču na vozače kao što je npr. radost koja daje određenu opuštenost u vožnji i smanjuje strah od same vožnje ali sve dok se vozač pridržava saobraćajnih propisa. Poznato je da su emocijanlno nestabilne osobe sklone afektivnom ponašanju (burno i nekontrolisano reagovanje) i takvo ponašanje u saobraćaju može da izazove niz saobrćajnih prekršaja kao i sukob sa bezbijednosnim organima. Poštovanje saobraćajnih pravila kada su vozači pod jakim emocijama može u velikoj meri da bude umanjeno. Tako kada je vozač u emocijalnom stanju npr. srdžba sve mu smeta i saobraćajni znaci mu prestavljaju smetnju kaoi drugi vozači

4

Stankovic Slaviša

Uticaj emocija na bezbijednost vozača

2.4. Vraijable

 Nezavisne varijable su vozači pod uticajem emocija. Vozači mogu da budu različiti (pol. starosna dob, društveno i ekonomsko stanje, stepen obučenosti vozača itd,) svi oni mogu biti pod određenim uticajem emocija što ih čine nezavisnim varijablama.  Zavisne varijable su načini na koji utiču emocije na vozače. Emocije na mogu da utiču različito na vozače i urazličitoj mjeri što se na kraju može i različito manifestovati.

2.5 Instrumenti Kao instrumenti za ovo istraživanje su korišteni:



Posamtranje vozačima i njihovi oblici ponašanja, zatim utisci i iskustva u vožnji posmatranih vozača pod jakim emocijama.

 Razgovora sa saobraćajnim policajcem Draganom Šljivićem o oblicima prekršaja koje prave osobe koje su pod uticajem emocija.

 Anketiranje

pojedinih vozača na osnovu kojih se dobija slika o uticaju emocija na

vozače.

2.6 Uzorak

o

Posamtrano je 10 vozača izabranih metodom slučajnog uzorka.

o

Anketirano je 30 vozača od čega je 15 žena i 15 muškaraca.

Starosan dob anketiranih vozača je podeljena u tri grupe i to mladja (20-30 godina), srednaj (31-44 godina) i starija (45- 60 godina).

2.7 Procedura Posmatranje je izvršeno na nekoliko nezavisnih lokacija gde je jasno viđeno ponašanje vozača pod uticajem emocijama. Takođe posmatranje je vršeno u okviru društvenih događaja kao što su: svadba, sahrana i slično. Razgovor je obavljen sa saobraćajnim policajcem je bio neformalne prirode i gde su dobiveni određeni konkretni statistički podaci. Anketiranje vozača je izvršeno u određenom vremenskom periodu tako što su vozači popunjavali anketu, koja će biti na kraju rad prezentovana.

5

Stankovic Slaviša

Uticaj emocija na bezbijednost vozača

3.Rezultati Nakon svih istraživanja došlo se do saznaja da jake emocije utiču na vozače i to u procentu od 80% ispitanih. Od svih primarnih emocija najveći uticaj imaju strah, srdžba i tuga. Kada je osoba pod takvim emocijama veoma je verovatno da doživi stres što može da izazove niz loših posledica za vozače. Kao jedna od posledica stresa i uticaja gore navedenih emocija je regresivno (primitivno) agresivno ponašanje vozača. Agresivnost vozača je specifična i simptomatična po brojnosti i oblika i obrazaca ispoljavanja, njihovim dimenzijama, stepenu iritabilnosti, njihovoj učestalosti, uzrocima i posledicama ispoljvanja. Agresivnost vozača je visoko korespodentna sa opštim skriptom ponašanja i stilom življenja. Često se kaže „vozači voze kao što žive” u našem slučaju se može reći „vozači voze kako se osećaju”. Dinamičnost pristizanje informacija iz spoljašnje sredine uslovljavaju viši stepen angažovanosti fizičkih, mentalnih, senzorni i psihomotornih funkcija kod čoveka (vozača). Vozač treba da u kratkoj vremenskoj jedinici da opazi i odabere bitne informacije, da donosi odluke o svome reagovanju i da na njih adekvatno reaguje. Uzimajući u obzir da je vozač pod uticajem emocija i da je usresređen na uzrok tih emocija a ne u većini slučajeva na saobraćaj neminovno dolazi do saobraćajnih prekršaja. Došlo se i do saznanja da i drugi učesnici u saobraćaju i ostali faktori destabilizuju vozače u saobraćaju i samim tim mogu u nekim slučajevima da izazovu neku vrstu emocija kod vozača kao npr. ljutnja, strah, koje moug da utiču na reagovanje u saobraćaju. Uzimajući za primer vozača koji je neiskusan i nađe seu kritičnoj sitiuaci (npr.makazice), on dozivljva strah jer se nije ranije susrećao sa takvim situacijam i uopšte nemože racionalno da reaguje, nego razmišlja u strahu šta će se dogoditi. Takođe emocije uzrokuju određene fizološke promjene kao što su ubrzan rad srca, premor i dr. Pod ovakvim fizološkim promjenma vozač ne može imati npr. isto vrijeme reagovanja to jeste kočenja. Prosečno vrijeme kočenja kada vozač očekuje da treba da zakoči je 0.5-0.7 sekundi. Dok prosečno vrijeme kočenja kada je vozač usresređen na nešto drugo, zokupljen, zamišljen itd. iznosi 1.4-1.8 sekundi. Imajući u vidu prosečnu brizinu kretanja od 20 metra po sekundi (72km/h), jasno se vidi da je reakcija kočenja zakašnjela za 1 sekundu iznosi 20 metara kasnog zaustavljnja. Na osnovu ovoga možemo zaključiti da posledice ovakvih stanja vozača mogu biti i katastrofalne to jeste sa smrtnim ishodom. Uzimajući uobzir da postoje vozači koji su emocionalno nestabilne ličnosti i da je njihov skript ponašanja u mnogome drugači od emocionalno stabilnih ličnosti kao i reagovanje u nekim slučajevima kada dožive neke od jakih emocija. Za impulzivni poremećaje ličnosti karakteristična je znatna sklonost neočekivanim reakcijama bez razmatranja posljedica. Izražena je tendencija ka svadljivom ponašanju i konfliktima s drugima, posebice kad je impulzivan čin spriječen ili kritiziran. Primjetna je sklonost izljevima bijesa ili nasilja s nesposobnošću kontrole rezultirajućeg eksplozivnog ponašanja, poteškoće u održavanju aktivnosti koje odmah ne dovode do želenog ishoda, te nestabilno i kapriciozno raspoloženje. Ovo u samom saobraćaju može dovesti da takve ličnosti nepropisno ponašaju u saobraćaju. Oblici agresivnog ponašanja takvih vozača su:

6

Stankovic Slaviša

Uticaj emocija na bezbijednost vozača

Brza vožnja izvan propisa, nedozvoljena preticanja, Napad na druge učesnike u saobraćaju, Verbalne pretnje, psovke, uvrede, Prijeteće gestikulacije i drugi uznemiravajući postupci prema drugim učesnicima u saobraćaju o Tuče i povrede drugih učesnika u saobraćaju, o Grubo rukovanje vozilom i uređajima, o Rušenje, oštećenje i unštenja saobraćajnih oznaka, vozila i drugih materijalnih dobara. o o o o

Zbog svega navedenog potrebno je u edukaci vozača i drugih učesnika u saobraćaju posvetiti pažnju efikasnim oblicima reagovanja, često stresogenim i specifičnim uslovima saobraćajnih komunikacija. Drugi oblik nprilagođenog ponašanja vozača pod uticajem emocija može biti potpuno povlačenje i prihvatanje dugotrajne spore i neuslovne vožnje. Često se pored agresivnog reagovanja i povlačenja pojavljuju prilagoćeni oblici ponašanja koji predstavljaju odbrambene mehanizme ličnosti kojima čovek podsvjesno kanališe i neutrališe tenzije koje uzrokuju frustracione i stresne situacije u saobraćaju i koje takođe mogu izazvati određene emocije u saobraćaju. Osnovna svrha odbrambenih mehanizama je prebacivanje osjećaja krivice na nešto ili na nekog drugog. Ličnost nesvjesno štiti sebe od osjećaj krivice i neugode ili krivnje. Jedni od čestih karakterističnih odbrambenih načina reagovanja vozača na frustracione situacije su: o Sublimacija - zamjena cilja koji je teže ostvariti sa nekim lakšim ostvaljivim ciljem. o Regresija - primitivno ponašanje. o Prenesena agresija - vozač je grub preme vozilu ili drugim učesnicima u saobraćaju. o Maštanje - zamišljanje ostvarivanja cilja. o Represija - nesvjesan tendencija ličnosti da se zaboravi neka nepoželjna emocija. o Kompezacija - ličnost se brani od osećaja manje vrednosti. o Identifikacija – suzbijanje osećaja manje vrijednosti. Svi ovi odbrambeni mehanizmi mogu da budu proizvod nekih od primarnih emocija kao npr. tuga može da prouzrokuje represiju kompezaciju, identifikaciju , ljutnja regresiju, prenesenu agresiju, radost sublimaciju, maštanje itd. Poznate su nam primarne emocije koje se u većini slučajeva javljaju kod vozača odnosno to su strah, ljutnja, tuga i radost. Takoće znamo da su glavane dimenzije emocija: intenzitet osećanja, nivo napetosti, stepen složenosti. Uzimajući ovo u obzir i odrećena istraživanja koja su vršena može se doći do zaključka da odrećene primarne emocije sa malim intenzitetom nivom napetosti i stepena složenosti mogu biti povoljne za vozače. Tačnije rečeno da neke emocije imaju i pozitivan uticaj na vozače ali sve dok su relativno maloga intenziteta. Tako naprimer radost moze imati povoljan uticaj na vozače tako što su vozači opušteni nisu agresivni prema drugim učesnicima u saobraćaju i poštuju saobraćajne propise. Radost

7

Stankovic Slaviša

Uticaj emocija na bezbijednost vozača

usmerna prema samome činu vožnje takođe može imati dobar uticaj tokom obuke vozača tako što su vozači željni da nauče vještinu vožnje i lakše primaju nova znanja bez straha. Strah ijako u većini slučajeva može biti loš po vozače takođe u nekim granicama može imati i povoljan uticaj. Kada je naprime reč o vozaču početniku on ima određeni strah od rizičnih situacija i samim tim se ne upušta u njih, kao što i poštuje saobraćajne propise i druge učesnike u saobraćaju a sve to u strahu da ne pogiriješi odnosno da napravi saobraćajni prekršaj. Kao što je gore i navedeno emocije mogu da imaju veoma loše uticaje na vozače što može da dovede i do veoma kritičnih situacija. Sada se postavlja pitanje kako reagovati da emocije ne utiču na vozače ili pak kako se ponašati prema takvim vozačima. Prvi od načina je da okolina to jeste ljudi koji se nalaze oko vozača obrate pažnju na njegovo ponašanje i da mu skrenu pažnju u krajnjem slučaju da mu ne dozvole da upravlja vozilom. Dok u samom saobraćaju drugi učesnici moraju da obrate pažnju na takve vozače i način na koji sa njime komuniciraju. Oved se može uzeti i u obzir uloga koju imaju i sobraćajni policajci, to jeste da prilikom redovne saobraćajne kontrole može da utvrdi u kakvom je emocionalnom stanju vozač i da skrenu mu pažnju na njegovu bezbijednost kao i na bezbijednost drugih učesnika u saobraćaju pa da se i u nekom slučaju vozač odstrani iz saobraćaja. Korištenje gore navedenih instrumenata dobiveni su rezultati koje smo i pokušali objasniti i tom prilikom naveli nekoliko karakterističnih primjera, a sve sa ciljem lakšeg razumevanja uticaja emocija na bezbijednost vozača u saobraćaju.

8

Stankovic Slaviša

Uticaj emocija na bezbijednost vozača

4.Grafički prikaz dobivenih rezultata Prilikom prikupljanj podataka i posmatranjem kao i anketiranjem određenog broja vozača dobiveni su odrećeni statistički podaci koje će mo grafički prikazati. Takođe će biti prikazani odrećeni statistički podaci koje koristi Ministarstvo saobraćaja i veza Republike Srpske odeljenje za bezbijednost saobraćaja.

25 20 15

DA NE

10 5 0

Grafikon1. Da li emocije utiču na vozače?

13% Dobro

20%

Nepromenjeno Loše

67% 0

10

20

Grafikon 2. Na koji nači utiču emocije na vozače.

70% 60% 50% 40% 30% 20% 10% 0%

Muškarci Žene

9

Stankovic Slaviša

Uticaj emocija na bezbijednost vozača

Grfaikon 3. Koje podložni uticaju emocija na osnovu pola.

60% 40% 20% 0%

Mlađa dob

Srednja dob

Starija dob

50%

20-30 god.

35%

31-44 god.

15%

45-60 god.

Grafikon 4. Uticaj emocija na osnovu starosne dobi.

15%

Radost

25%

Grafikon 5. Procenat emocija koje loše utiču na vožnju.

Tuga

25%

Strah

35%

Srdžba 0%

10%

20%

30%

Strah 20%

40%

Radost 80%

Укупан број саобраћајних незгода 12548

14000 12000

10802

11938

10780

10513

10208

10680

10369

10066

10933

10000 8000 6000

Grafikon 6. Procenat emocija koje pozitivno utiču na vozača.

4000 2000

10

0 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. година година година година година година година година година година

Stankovic Slaviša

Uticaj emocija na bezbijednost vozača

Grafikon 7. Ukupan broj saobraćajnih nezgoda u periodu 1998 do 2007 godine 1 . Napomena: 1) Smatra se da je 5 % svih saobraćajnih nezgoda u ovom periodu može dovesti u vezu sa emocionalnim stanjem vozača.

Укупан број настрадалих лица 4500 4000 3500 3000 2500 2000 1500 1000 500 0

3426

3592

3956

3566

3385

3752

3406 2687

2933

3185

1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. година година година година година година година година година година

Grafikon 8. Ukupan broj nastradalih lica u periodu od 1998 do 2007 godine 2 .

11

Stankovic Slaviša

Uticaj emocija na bezbijednost vozača

Napomena:2) Smatra se da je 2 % svih saobraćajnih nezgoda u ovom periodu može dovesti u vezu sa emocionalnim stanjem vozača.

Укупан број лакше повријеђених лица

2500

2734

2660

3000 2140

2259

2281

2288

2345

2093

2275

1793

2000 1500 1000 500 0

1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. година година година година година година година година година година

Grafikon 9. Ukupan broj lakše povrećenih lica u periodu od 1998 do 2007 godine 3 . Napomena: 3) Smatra se da je 3 % svih saobraćajnih nezgoda u ovom periodu može dovesti u vezu sa emocionalnim stanjem vozača

5. Zaključak Na osnovu ovoga istraživanja odnosno seminarskoga rada možemo zaključiti da emocije mogu u velikoj mjeri uticati na ponašanje vozča u saobraćaju a samim tim na njegovu bezbijednost i bezbijednost drugih učesnika u saobraćaju. Dalje se može vidjeti da uticaj emocija u nekoj odrećenoj mjeri zavisi od pola vozača i starosne dobi vozača. 12

Stankovic Slaviša

Uticaj emocija na bezbijednost vozača

Ponašanje vozača koji su pod uticajem jakih emocija može da bude različito od sasvim prihvatljivih i poželjnih u saobraćaju do krajnje opasnih. Takođe postoje odrećene emocije koje pozitivno utiču na vozače. Samim tim se može zaključiti da nemožemo predvideti ponašanje takvih vozača jer neznamo kako će neke emocije uticati na vozače. Uzimajući u obzir emocionalno nestabilne vozače možemo imati veoma agrsivna ponašanja u saobraćaju. Stoga moramo delovati u cilju sprečavanja takvih ponašanja prvo okolina vozača zatim drugi učesnici u saobraćaju i saobraćajna policija. Dalje smo mogli vidjeti da se broj saobraćajnih nezgoda sa povrećenim licima iz godine u godinu povećava a gde učešća imaju i ovakvi vozači u odrećenom procentu. Zbog toga je neminovnom obratiti više pažnje na uticaje emocija na vozače a o pri tome na njihovo ponašanje. Razilika u polu vozača nema veliku ulogu kad su u pitanj uticaji emocija, dok kod razlike u starosnoj dobi postoje odrećena odstupanja tako naprimer mlajdi vozači su podložni uticaju emocija nego stari vozači. Ipak na kraju treba dodati da nijedan vozač nemože izbeći uticaje emocija ali je potrebno da svi vozači obraćaju u toku vožnje pažnju na saobraćaj, saobraćajne propise i druge učesnike u saobraćaju jer nikada nisu upitanj samo pojedinci kao vozači i da postoji čitav niz drugih faktora u saobraćaju koje treba poštovati da bi se osigurala bezbijednost u saobraćaju.

6. Prilozi Anketa koja je korištena u svrhu prikupljanja podataka o uticaju emocija na bezbijednost vozača.

13

Stankovic Slaviša

Uticaj emocija na bezbijednost vozača

1. Pol. a) Muški, b) Ženski, 2. Starosna dob. a) 20-30 godina, b) 31-44 godine, c) 45-60 godina. 3. Da li emocije utiču na vašu vožnju? a) Da ,

b) Ne, c) Nemogu da procijenim.

4. Na koji načina emocije utiču na vašu vožnju? a) Dobro, b) Loše, c) Nepromenjeno, g) Nemogu da procijenim. 5. Koje od ovih emocija imaju loš uticaj na vašu vožnju. Najveća ocjena za najveći uticaj. Radost

0

1

2

3

4

5

Tuga

0

1

2

3

4

5

Srdžba

0

1

2

3

4

5

Strah

0

1

2

3

4

5

6. Koje od ovih emocija imaju pozitivan uticaj na vašu vožnju. Najveća ocjena za najveći uticaj. Radost

0

1

2

3

4

5

Tuga

0

1

2

3

4

5

Srdžba

0

1

2

3

4

5

Strah

0

1

2

3

4

5

7. Literatura

[1] Dr sc. med. Milić A. Saobraćajna psihologija, 2007, SF Doboj.

14

Stankovic Slaviša

Uticaj emocija na bezbijednost vozača [2] T. Stefanović – Stanojević, Emocionalni razvoj ličnosti, 2004, Filozofski Fakultet, Niš. [3] Ivičić, M. Milinković, R.Rosandić, V. Smiljanić, Razoj i merenje inteligencije, 2002, Zavod za udžbenike i nastavna sradstva Beograd. [4] http:/www.pdfcoke.com

15