čakrae Lazar.docx

Čakra predstavlja sedam energetskih centara od kojih se sastoji naša svest i koji su smešteni u našem telu. Regulišu odliv energije u čoveku: dozvoljavaju joj da slobodno teče ili joj sprečavaju da prolazi kroz udove, na tvom jeziku čakra znači ’točak’ ili ’vrtlog’. Čakre su smeštene u telu, a čine i sastavni deo svesti? Kako mogu biti u isto vreme nešto fizičko i nefizičko?“ „Čakre nisu fizička stvar. To su pojave svesti, kao što je na primer aura, prsten svetlosti koji okružuje svakog čoveka, a samo mali broj ljudi to opaža. One su gušće od aure, ali ne toliko guste kao fizičko telo. Deluju sa telom preko dva najveća kola: žlezda i nerava. Svaka čakra udružena je sa jednom od sedam najvećih žlezda i sa jednom grupom nerava. Zatim je povezana sa specifičnim delovima tela i određenim fiziološkim funkcijama, upravo sa onima koje kontrolišu nervi ili žlezde udružene sa tim čakrama. Čakra oslikava naše odluke i naš način da odgovorimo određenim životnim situacijama. Kadaodlučim šta da mislim, šta da osećam i preko kojeg čula ću da doživljavam svet koji me okružuje, otvaram i zatvaram čakru.“ „Sve ono što osećaš, šta opažaš, sva moguća stanja svesti, svaka stvar koju doživljavaš može biti podeljena u sedam kategorija.“ Svaka od tih kategorija povezana je sa jednom specifičnom čakrom i ta čakra stavlja se u pokret dok ti doživljavaš, osećaš, opažaš. Eto zašto kažem da čakre predstavljaju u isto vreme deo fizičkog tela i izvesni nivo svesti.“

Možeš da osetiš dobro ili loše funkcionisanje čakri. Kada tvoja svest oseća napetost, ta napetost prenosi se u određeni deo tela u nerve koji su sa njim povezani. Ovaj deo sigurno kontroliše jedna od čakri. A kada napetost traje neko vreme ili je mnogo jakog intenziteta, stvara se ono što vi Zapadnjaci zovete ’simptom’. vi, Evropljani nastojite da merite i računate svet... ipak, posmatrajući detalj, zaboravljate celokupnost. Tražite odgovor za svaki problem, ali zanemarujete probleme koje ne razumete. Ne slažem se sa ovim metodom. Mene interesuje ono što stoji iza simptoma i što ne uspevamo da opazimo. A na tom se mestu krije istina...“ U tvom svetu, slepac kaže: ’Ne mogu da vidim’ U mom svetu, slepac zna i kaže: ’Sprečen sam da vidim’ U tvom svetu, hromi čovek žali se na svoju bolest, u mom onaj ko ne uspeva da hoda mora samo da napusti situaciju koja ga čini nesrećnim. „Dakle, simptom mi saopštava, kroz moje telo, koji problem zahvata moju svest.“ „Tačno tako. Eto zašto mudra osoba prihvata poruku koju joj prenosi simptom i menja sopstveni način postojanja i delovanja. Za kratko vreme, kada se napravi nov izbor, simptom će napustiti njegovo telo. Ali sve se to događa samo u onoj meri u kojoj sama osoba učini promenu mogućom. To jest u meri u kojoj je stvarno sposobna da se oslobodi ograničenja...

U našem svetu i našem životu sve je povezano. Na isti način funkcionišu i čakre. Svaka od njih je povezana, tajanstvenom vezom, sa određenim čulom, jednom bojom, jednim elementom... i jednim lotosovim cvetom. Prva čakra, na primer, povezana je sa crvenom bojom, sa čulom mirisa, sa zemljom i lotosom od četiri latice. „Cvet lotosa sa osam latica nije povezan ni sa jednom od glavnih čakri. Mnoge tradicije ga ipak svrstavaju u osmu čakru, čakru koja sažima sve ostale i koja nije još otkrivena. Čakra koja sve čini mogućim...“ „Između svesti, tela i čakri postoji tajanstvena i podzemna veza. Ko ovo spozna, naučiće da je telo jedna velika mapa svesti i da su čakre sredstva za bolje razumevanje sopstvene ličnosti, kao i drugih ljudi. Prema našoj tradicij onaj ko otkrije najskriveniju tajnu te veze, može sve. Njemu ništa nije zabranjeno...

„Prva čakra smeštena je ispod svete kosti, gde boravi kundalini, životna energija, a njen glavni aspekt je nevinost. Nevinost je kvalitet zahvaljujući kome osećamo čistu radost, bez ograničenja koja nameću predrasude ili uslovljavanja. Nevinost nam daje jednostavnost i poverenje u život, i daruje nam ravnotežu i sigurnost. „Osećao si se nahranjenim, zbrinutim, zaštićenim. Ponovo si doživeo čistu radost koju oseća dete na majčinim grudima, kada u

svemu zavisi od nje, ali ni za trenutak ne sumnja da mu ona neće dati ono što mu treba. U snu je tvoje unutrašnje biće pronašlo potpuno zadovoljstvo i ispoljilo ga na najjednostavniji način: plačući od radosti...“ „Savladao si iskušenje, ali u snu.“ „Zar to nije dovoljno?“ „Znači da je sama suština tvoje ličnosti i dalje neiskvarena...“ „Pa?“ „Dostići ćeš istinu tek kada sve prepreke, strahovi i napetosti koje svaki dan postavljaš između sebe i sveta budu srušene. Noć: to je jedini prostor, jedino vreme kada tvoje unutrašnje biće ima slobodu. A to nije dobro.“ Tomazo obeshrabreno uzvrati: „Ti strahovi i te napetosti, učitelju, nisu bezrazložne. Sam svet je taj koji ih je stvorio. A ja sam na neki način njihov uzrok, ali i žrtva. Dobro vam je poznato šta mi se sve desilo u životu. Neću nikada više moći da se rešim toga...“ Indijac snažno odmahnu glavom. „Grešiš!“ „Ne razumem.“ „Da bi živeo u harmoniji sa svetom znači da moraš da mu povlađuješ. To je put do unutrašnjeg mira. Borba sa svetom razbija tu harmoniju. Ne treba da se suprotstavljaš svetu da bi ga pobedio. Posmatraj...“ „Šta?“ „Malopre si rekao da su ti se u snu širom otvorila vrata prema

jednom aspektu tvoje ličnosti, sad već zaboravljenom. Ali ti si kao takav postojao. Nevinost večno živi u nama i ne može biti uništena. Tvoj život jeste pomutio njen smisao, ali je nije izbrisao. I čim je mogla, nevinost se vratila i pojavila kao čista radost...“ „Šta treba da učinim?“ „Moraš da dozvoliš svom unutrašnjem biću da izroni i kada si budan, ubuduće, uvek. Ti si ga odavno napustio, ali kao što si video, ono nije napustilo tebe. I spremno je da se vrati...“

„Druga čakra nalazi se u središtu abdomena i to je čakra koja je povezana sa hranom i seksualnošću. Upravlja komunikacijom tela sa unutrašnjim bićem, kako bi ti mogao da znaš za čim tvoje unutrašnje biće ima potrebu i u čemu nalazi zadovoljstvo. Otkriti tajnu druge čakre znači biti u stanju da slušaš svoje unutrašnje biće.“ Učitelj je delovao vrlo zadovoljno i Venecijanac bi srećan zbog toga. „Nemoj da se čudiš mom zadovoljstvu, Tomazo: veseli me to što znam da nisi sanjao. Bio si sasvim budan, tako da si mogao da u potpunosti upravljaš svojim čulima. Sledio si zdravu i prirodnu potrebu unutrašnjeg bića. I bio si u stanju da shvatiš kada da se zaustaviš. Napravio si korak napred ka izvršenju zadatka koji sam pred tebe postavio.“ „Verujem da je instinkt bio taj koji me je vodio...“ „Naravno, složi se indijski učitelj, „ali ne samo instinkt. Bio si strpljiv i nisi tražio ono prvo i najintenzivnije zadovoljstvo. Osim toga, upražnjavajući sa sveštenicom vežbe disanja, dao si drugačiji

odušak svojoj seksualnoj energiji i dozvolio si kundaliniju da prođe kroz celo telo. Ta energija više nije bila koncentrisana samo u tvojim slabinama, već rasuta kako bi obasjala celu tvoju ličnost. Uključujući i tvoj um...“

„Treća čakra nalazi se malo ispod grudne kosti i povezana je sa delovima svesti koji se odnose na kontrolu, moć i slobodu. Treća čakra omogućava osobi da u potpunosti bude samo svoja, i da to postigne sa lakoćom, zato što joj pribavlja potpunu sreću i zadovoljstvo...“ „Ima li to veze sa onim uvređenim i ljubomornim mladoženje i... sa mojom željom da ga ubijem?“ zabrinuto upita Italijan. „Kada deo tela koji zauzima treća čakra zahvati kundalini, životna energija, svest dobija snažan osećaj pravednosti i morala. Zato si uspeo da rešiš vrlo teško pitanje, i to na najbolji mogući način. Oslobodio si svoje unutrašnje biće, i postao otvoren da vladaš sopstvenom moći rasuđivanja, u odnosu na njega... i na sebe. Nije bez razloga treća čakra označena kao centar moći’...“

„Četvrta čakra nalazi se usred grudi i zato je zovemo i čakra srca. Vrlo je značajna...“ Indijski učitelj pogleda crnu površinu vode i nastavi. „U četvrtoj čakri nalazi se naš duh, naše pravo biće, koje je večno čisto i nepromenljivo, poput nekog dijamanta skrivenog u nama, svedok svih naših delovanja. Ono zaživi kada naša pažnja postaje

svesna i konačno se veže za duh. Kada prestanemo da se poistovećujemo sami sa sobom i kada više ne dopuštamo da nama upravljaju refleksi. Tada počinjemo da se krećemo ka duhu, koji je naša prava priroda.“ Tomazo razmisli. Kao i obično, značenje reči ovog starca nije mu odmah bilo razumljivo. Ali potrudi se i nasluti šta je učitelj hteo da mu kaže. „Kada me je onaj čovek stegao, skoro da sam se ugušio. Ali osetio sam da me je stezao u očajničkom pokušaju da sačuva sopstveni život. U tom trenutku, poželeo sam da ga spasem po svaku cenu.“ Pandit se složi. „Ne čudi me. Čakra srca daje prednost iskazivanju milosti i ljubavi. Poklanja nam osećaj odgovornosti i plemenitog ponašanja prema drugim bićima. Kada je u potpunosti osvetljen kundalinijem, sve naše brige, sumnje i strahovi bivaju uništeni. Prepuštamo se potpunom poverenju i sigurnosti i zbog toga možemo da pomognemo drugima.“ „Ali, nisam uspeo da mu spasem život...“ „Nije važno. Nisi mogao da ga spaseš i možda to nije pravedno. Ali, ono što se računa je drugo...“ „Šta?“ „Iskusio si zagrljaj onog čoveka, osetio si ono što je on osećao, kao da se tebi dešava. Osetio si potpunu, bezuslovnu ljubav i želeo si da ga spaseš po svaku cenu. To je ono što se računa. Kundalini je

neobuzdano potekao tvojim telom i naveo te da se baciš među talase...“ Tomazo pognu glavu i nastavi da plače. Nije bio ganut svojim altruizmom i svojom hrabrošću. Nije bio tako ohol i nadmen. Dirnuo ga je taj tok ljubavi od čoveka ka čoveku, od jednog stvorenja ka drugom stvorenju. Iznenada shvati da je bio, u jednom kratkom trenutku, oruđe opšteg Dobra. I molio se da se to ponovo desi.

Peta čakra nalazi se u dnu grla i to je čakra diplomatije, čistih, iskrenih odnosa sa drugima i veselih rastanaka. Kada ga životna energija kundalinija otvori, otklanja sve ono što nam grize savesti i što nas muči, i daje nam ljubaznost i milosrđe. Tendencije da vladamo nad drugima ili da se osetimo podređenim u odnosu na druge, osećaj superiornosti ili inferiornosti i sve ljubomore biće otklonjene kada kundalini nahrani ovu čakru.“ Tomazo je zbunjeno posmatrao Pandita. „Ne razumem. Tačno je da se osećam krivim zbog Nikoline smrti. To sam i sam priznao. Ali u kakvoj vezi je ovo sa petom čakrom?“ Učitelj ga je gledao kao što se gleda dete koje se pretvara da nije razumelo. „Verujem da si me i suviše dobro razumeo... Osećaj krivice ne rađa se iz tvoje stvarne odgovornosti. Više puta si tvrdio da si učinio sve što si mogao kada je sudbina došla po tvog prijatelja. I ja sam

uveren da je to istina. Tvoj osećaj krivice potiče od nečeg sasvim drugog...“ „Šta bi to moglo da bude?“ „Ti si se osećao superiornim u odnosu na njega. Bio si stručniji, oštroumniji, pametniji, prilagodljiviji. Ne mučiš sebe bolom zbog njegove smrti, već zbog tvoje nesposobnosti. To te čudi i ispunjava te gorčinom“, zaključi, dok je Tomazo crveneo, „jer se nisi ispunio očekivanja. Očekivanja u odnosu na sebe samog, ne njegova očekivanja...“ „Učitelju...“ „Tišina!“ Panditov glas postao je rezak. „Smrt Nikole Pizanija ne pogađa tvoja osećanja, već tvoj ponos. Eto zašto i dalje, na tolikoj vremenskoj distanci, patiš zbog toga do suza: povređeno samoljublje još nije prestalo da žiga tvoje srce. Ali danas, pred čistim bolom one žene i mojim pitanjima, sumnja se konačno uvukla u tvoju dušu. I sada znaš...“ „Šta znam?“ „Gde se završava bol zbog povređenog ponosa i počinje bol zbog nedužnog i izdanog bića. Samo ako iskusiš toliku svest, peta čakra ti omogućava da opaziš jedinstvo i činjenicu da smo svi sastavni deo univerzuma...“

„Šesta čakra nalazi se u centru čela i baš zbog toga se zove ’treće

oko’. To je čakra opraštanja i milosti. Opraštanje je moć da se odbaci bes, mržnja i ozlojeđenost, i da se u skromnosti otkrije plemenitost i velikodušnost duha. To je čakra koja razbija egoizam, ograničenja, navike, pogrešne ideje i sve naša pogrešna poistovećivanja. To su uska vrata koja otvaraju put svesti kako bi se uspela ka konačnom odredištu, koje predstavlja sedmi centar.“ Sada je bio siguran da se učitelj nije šalio sa njim. Ipak, još nije shvatao. „Ja nisam dao oproštaj... Čak sam mislio da je ispravno izbeći opasnost kojoj si nas izložio... Kritikovao sam te. Mrzeo... sam te. A Pintara sam mrzeo još više!“ „Tačno. Bio si, međutim, sposoban da primiš oproštaj i to te isto tako čini zaslužnim.“ „Kakav oproštaj?“ „Primio si Pintarov oproštaj. Seoski parija je tražio tvoju pomoć i ti si mu je odbio. On, čovek velike dobrote duše, hteo je da ipak sedi u našoj trpezariji, a njegova ljubaznost značila je da ti je oprostio...“ „Kako možeš da budeš tako siguran da sam prihvatio oproštaj?“ „To mi govori toplina sa kojom si mu pomogao, u trenutku kada je trebalo odlučiti da li da ga prepustiš sudbini ili da rizikuješ život za njega...“ Italijan nije mogao da sakrije svoju zbunjenost. Onda uzmače, uznemiren mudračevom sposobnošću

introspekcije: „Nisam imao mnogo zasluge u svemu ovome...“ „Možda ne odmah. Nije mi promakla činjenica da si odbio da mu dodirneš ruku. Niti sam propustio da zapazim tvoju brigu da se ne zaprlja hrana zbog njegovog prisustva...“ „I dakle?“ „Onda se, međutim, nešto promenilo. Slušaj...“ Pandit sede. „Šesta čakra je povezana sa dubokim delom našeg bića, koji nazivamo Duh, i sa onim što smatramo duhovnošću. To je mesto na kojem se nalaze prave, iskrene motivacije i činjenica je da upravo iz ovog nivoa svesti upravljamo našim delima i našim životima. To je čakra koja vodi naša vančulna opažanja, to jest sva naša unutrašnja čula koja su povezana sa onim spoljnjim i pomoću kojih naš duh komunicira sa drugim duhom. To je čakra koja nam omogućava da shvatimo da događaji fizičkog sveta nisu ništa drugo nego manifestacija zajedničkog stvaranja između bića koja su umešana u te iste događaje. Zaslužan si barem za ovo: slušao si svoja unutrašnja čula i pustio da te ona vode...“

„Sedma čakra nalazi se na vrhu glave i povezuje nerve i čudesnu tajnu koju predstavlja naš mozak. Sedma čakra povezuje sve prethodne čakre i sažima njihove odgovarajuće kvalitete i zbog toga je nazivaju čakrom krune. To je poslednji kamen međaš razvoja ljudske svesti, zato što nam omogućava da uđemo u jedno novo kraljevstvo opažanja i poklanja nam direktno i apsolutno

poznavanje stvarnosti. Na ovom nivou ostvarenje sopstvenog bića je potpuno.“ „Moj otac je bio tako živ, tako prisutan...“ „Ono što si osetio je čista empatija, osećaj jedinstva, iskustvo onog što oseća druga osoba kao da si u njoj, kao da si ti ona...“ I dodade: „Sećaš li se kada si savladao prvo iskušenje? Sećaš li se dana kada si upoznao tajnu prve čakre i životne energije, kundalinija, kada je bila konačno probuđena u tebi?“ „Naravno!“ „Danas si zaključio ciklus iskušenja, sa jednim drugačijim snom. I ako mi je onoga dana tvoj san prouzrokovao brigu, danas mi donosi veselje. San je u isto vreme najvarljivije i najautentičnije od svih iskustava i ništa ne može biti istinitije od želje koja je u tebi sazrevala do kraja ovog dugog hoda...“ „O kakvoj želji govoriš?“ „Kao što te čakra korena vodila u novi odnos sa tvojom majkom, čakra krune vodi te u jedan potpuno nov odnos sa tvojim ocem. Svaki dijalog sa njim bio je u jednom trenutku prekinut, i nije važno kako se to dogodilo niti ko je za to odgovoran. Ono što se računa je samo ovo: Gde god da je tvoj otac i bilo šta radi, vratio se da bude deo tvog života. Ti si on, a on je ti...“ Tomazo je hteo da postavi Panditu pitanje, ali se na to odluči tek posle dugog oklevanja: „Veruješ li da je još živ, učitelju? Ove noći je moj san bio mnogo drugačiji od prethodnog. Video sam oca kako umire...“

Učitelj uputi učeniku pogled pun nežnosti. „To ne znam. To ne mogu znati. Ali pogledaj ispod površine... Pomirio si se sa čovekom koji ti je podario život. I u tom trenutku si osetio unutrašnju svetlost...“ „Da, istina je. Tada sam osetio da se ponovo rađam, u jednom novom životu...“ „Unutrašnja svetlost izbija iz najdubljeg dela tvog bića, to je tačka svesti koja blista od inteligencije. Zovemo je i bela svetlost: to je najfiniji element među onima koji čine univerzum, a njegovo opažanje, po mom mišljenju, znači ispunjenje tvog puta.“ „Sta hoćeš time da kažeš?“ upita Italijan, iznenada uznemiren. „Hoću da kažem da ja više nemam čemu da te podučim. Evo šta konkretno možeš da naučiš od svog sna: od sada pa nadalje, umećeš da zadržiš svoju nezavisnost od svake vlasti. Poštovaćeš je, ali ćeš sačuvati svoju slobodu. I bićeš slobodan čak...“ „Čak?“ „Čak i od božanske vlasti...“

„Osma čakra nalazi se u potiljku i vezana je za auru koja okružuje telo svakog čoveka. Stavlja pojedinca u direktnu vezu sa svetom i omogućava mu da bude u jedinstvu sa tim svetom. Samo mali broj ljudi može da opazi njeno prisustvo. Zato što su ostvarili sopstveno biće i duboko spoznali sebe. Onaj ko je dostigao ovaj nivo

dostojan je da se približi cilju, da upozna tajnu mantre života i smrti: to je bio Huangov cilj, cilj Džingis-kana, nagrada pravednika...“ Tomazo ostade bez reči. Pandit mu dalje otkri: „Mantra života i smrti pripada najuzvišenijem sistemu uma, a mudrac koji se njome bavi napušta uobičajeni način da opaža sopstveno biće i svet oko sebe. On se bavi životnim tokovima i u stvarnosti realizuje ono što je prethodno pokrenuo putem moći svojih misli. Tako otkriva jedno carstvo u kojem vreme nema ni mere ni kraja: jedno unutrašnje, sveto carstvo slično ogromnom lotosu sa osam latica...“ „Sada shvatam vezu između lotosa sa osam latica i Lazarevog udruženja...“ umeša se Tomazo. Starac se složi. Potom nastavi: „Mantra života i smrti ostala je sačuvana kroz mnogo vekova tako što se bez prekida prenosila, ali uvek samo najzaslužnijima. Sa bilo kojeg mesta na zemlji da potiču, bilo kojoj religiji i kulturi da pripadaju. Mantra pruža mistične moći koje vlast ne može da razume niti da ih kontroliše. Eto zašto se oni tako svirepo bore protiv našeg udruženja: što manje razumeju sa čim imaju posla, snažnije nasrću na nosioce nove mudrosti.“ Zatim svečano zaključi: „Nema veće moći pod kapom nebeskom od čudotvorstva. Ne postoji tajna, ni mudrost, ni veće čudo od ovog: lečiti ljudsko telo, povratiti krv koja je prolivena, oterati smrdljivi dah smrti. To je doživeo Lazar, otac naših očeva. Tako je on postupio. To isto činiće i njegova loza, sve dok ciklus dobra ne bude okončan.“