Oskorusa.docx

VISOKA POLJOPRIVREDNA-PREHRAMBENA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA U PROKUPLJU

TEMA: OSKORUŠA

SEMINARSKI RAD

Mentor:

Student:

Dr.Jugoslav Trajković

Marko Vukašinović ZB479/17

Prokuplje, januar 2019

Sadržaj 1.

Uvod ........................................................................................................................................ 1

2.

Poreklo i sistematsko mesto oskoruše ..................................................................................... 2

3.

Morfološke i fiziološke osobine .............................................................................................. 2

4.

Tehnološke karakteristike i prehrambena vrednost ploda ....................................................... 4

5.

Berba oskoruše ....................................................................................................................... 6

6.

Podloge za oskorušu ................................................................................................................ 7

7.

Sorte oskoruše.......................................................................................................................... 7

8.

Specifičnost tehnologije gajenja oskoruše ............................................................................... 7

9.

ZAKLJUČAK .......................................................................................................................... 8

10.

LITERATURA .................................................................................................................... 9

1. Uvod Oskoruša (Sorbus domestica) je listopadno drvo iz roda Sorbus, poreklom iz zapadne, srednje i južne Evrope, severozapadne Afrike i jugozapadne Azije sve do Kavkaza. Često se uzgaja zbog ukrasa kao i zbog jestivih plodova koji su veoma kiseli ali jestivi kada ugnjile nakon prvih mrazeva. U prošlosti su korišćeni u proizvodnji piva. Oskoruša spada u jabučsto voće, zauzima isto mesto kao jabuka, kruška, dunja, i mušmula a razlika je sto oskoruša pripada rodu sorbus. Obuhvata preko 80 vrsta od kojih 34 rastu na našoj teritoriji.

Slika br.1 stablo oskoruše i plodovi.

1

2. Poreklo i sistematsko mesto oskoruše

Oskoruša je stara voćna vrsta, koja je u nekim istočnoevropskim i zapadnoazijskim zemljama rasuta, kao pojedinačna stabla, od davnina. Pretpostavlja se da potiče sa Kavkaza, odakle se širila ne samo na jug već i na sever, tako da se, zahvaljujući njoj, voćarstvo proširilo daleko na sever. Kao i dunja i mušmula, i oskoruša pripada klasi Dicotyledoneae (dikotile), rodu Rosales (ruža), familiji Rosaceae (ruža), podfamiliji Pomoddeae (jabučasto voće) i rodu Sorbus.Rod Sorbus se deli na više sekcija i svaka sekcija obuhvata po nekoliko vrsta i podvrsta.

3. Morfološke i fiziološke osobine

Oskoruša ima jak i razgranat koren koji prodire do 6m u dubinu i do 5m u širinu. Stablo domaće oskoruše je visoko i do 20m i siroko do 8m. Većina sorte raste u visinu od 15-20 m, ređe i do 30m sa širinom stabla do 1m, a nekada raste i kao grm od 2-3m. Kora stabla je smeđa, na mladim stablima glatka a kasnije postaje pukotinasta. Zimski pupoljci su zeleni sa lepljivim smolastim omotačem. Listovi su perasti, dugački 15-25 cm, sa 11 do 21 liski dugačkih 3-6 cm a širokih 1cm, oštrog vrha, sa zupčastim rubom, odozdo nežno pahuljaste, kasnije gole i plavkastozelene, a sa gornje strane gole i prilično žućkaste pa čak i crvene boje. Cvetovi su dvopolni i otvaraju se u maju, veličine su 13-18 mm sa 5 belih latica, 5 vratova tučka i 20 prašnika. 35 do 75 cvetova je skupljeno u okrugle 6-10 cm široke gronje.

2

Oprašuju ih insekti. Plod je ,2-3 cm dugačak, jabučast ili kruškolik, zelenkasto smeđ, sa osunčane strane crvenkast, Budući da su tvrdi plodovi kiseli i gorki, koriste se tek kada se ugnjile a tada su sladunjavog ili kiselkastog ukusa kao i ukusne arome. Voda u plodu oskoruše čini oko 80%. Plodovi su srednje krupni, od 25 do 30 g, jabučastog ili kruškastog oblika. Često se koriste za preradu u vina, džemove i marmelade, za sušenje. S obzirom na klimatske uslove oskoruša se ponaša slično kao kruška i dunja. Voli, suve i tople položaje, a za intenzivan rast oskoruše poželjna su duboka, dobro rastresita ilovasta, ilovastoglinasta ili peskovito-glinasta zemljista.S obzirom na uzgoj i negu, oskoruša je vrlo skromna biljka. Orezivanje se obavlja samo ako je neophodno, a dobro podnosi sušu i hladnoću (do -30 °C). Stabla oskoruše u većini slučajeva rastu u starim voćnjacima, vinogradima, uz puteve, na livadama i oko kuća, dok samo mali broj stabala nalazimo u šumama. Oskoruše mogu doživeti starost od više stotina godina. Raste sporo (osim u mladosti), a doživi starost 200-500 godina.

Slika br.2 (najstarije stablo oskoruše)

3

4. Tehnološke karakteristike i prehrambena vrednost ploda

Plodovi oskoruše za ishranu se koriste tek kad ugnjile i to ne samo u svežem već i u prerađenom stanju. U zavisnosti od vrste, sorte ili tipa plod oskoruše je sladunjavog ili kiselkastog ukusa i prijatne arome. Hemijski sastav ploda. — Slično mušmuli i hemijski sastav ploda oskoruše zavisi od više činilaca, a pre svega od vrste, sorte ili tipa, a zatim od rodnosti i ekoloških uslova mesta gde se ona gaji. U sastav ploda oskoruše ulaze sledeće supstance: voda, ugljeni hidrati, organske kiseline, proteini, taninske materije, pektin, vitamini, mineralne soli i dr. Voda u sastavu oskoruše učestvuje sa 78,40 do 82,20%. Šećeri su na drugom mestu po količini u plodu oskoruše. Ima ih od 8,04 do 13,74%. Najviše je fruktoze (8,32—11,49%) zatim glukoze (1,85—4,71%) i saharoze 0,84—1,35%). Pored toga ona sadrži i 3,19—3,73% celuloze. Organskih kiselina u plodovima ima 0,63% do 2,74%. Javljaju se u vidu jabučne, vinske i limunske kiseline koje uglavnom daju plodovima prijatno osvežavajući ukus. Belančevina u plodovima ima 0,80 do 1,53%, što je u odnosu na količinu u dunji i mušmuli više za preko 60%. Pektina kao pratioca celuloze ima u plodovima od 1,30 do 2,02%.

4

Tanina u plodovima oskoruše ima 0,24 do 0,80%, što je u poređenju sa količinom u plodovima mušmule više za nekoliko puta. Mineralne soli u ukupnoj težini ploda oskoruše učestvuju sa 0,76—0,92%. U gnjilim plodovima oskoruše najviše ima soli kalijuma, kalcijuma, gvožđa, fosfora, magnezijuma, joda, bora i dr. Vitamina u gnjilim plodovima oskoruše ima u priličnim količinama, pa se zato ona smatra vitaminskim voćem. Sadrži skoro sve vrste vitamina, a najviše B2, A i vitamina C. U pogledu količine vitamina C ravna se skoro sa crnom ribizlom. Prehrambena i upotrebna vrednost oskoruše. — Gnjili plodovi oskoruše imaju raznovrsnu upotrebnu vrednost. Pored toga što se koriste za jelo u svežem stanju, oni se upotrebljavaju i u domaćoj i industrdjskoj preradi. Od gnjilih oskoruša spravlja se kompot, slatko, džem, marmelada, paste i razne vrste napitaka i dr. Plodovi oskoruše posebno se mnogo cene zbog velike količine tanina u proizvodnji sokova od jabuke, kruške i drugih voćnih vrsta, jer njihovo prisustvo poboljšava bistrenje, kao i ukus i aromu sokovima i daje im lepšu boju. Pored toga oskoruša može da se suši, kao što se suše šljive ili kruške. U nekim krajevima SSSRa od nje se spravlja veoma dobro sirće, a u nekim krajevima naše zemlje peče se i rakija. Sveži gnjili plodovi oskoruše i prerađevine od nje ne samo da su zdravi a hranljivi već su i lekoviti,. Stoga ih treba što više koristiti u ishrani.

5

5. Berba oskoruše Berba oskoruše. — Oskoruša sazreva u avgustu kada se i bere. Bere se obično kad joj plodovi dobiju svetlozelenu do zelenkasto žućkastu boju, pre nego što ugnjile. Da bi mogii dobro i ravnomerno da ugnjile, obrane plodove treba poređati i prekriti čistom slamom u debljini 5—6 cm. Ovako složeni plodovi oskoruše za nekoliko dana počeće da gnjile, kada ih treba prebirati i koristiti za određene namene. Ukoliko se plodovi oskoruše ne oberu kad počnu da menjaju boju, onda će oni i na stablu da gnjile, ali u tom slučaju kvalitet im neće biti onakav kao kad se beru pre gnjilenja.

Slika br.3

Slika br.4

6

6. Podloge za oskorušu Oskoruša se razmnožava semenom, izdancima, reznicama uz primenu fito hormona i kalemljenjem. Kalemi se na sejance raznih vrsta oskoruše, belog gloga, mušmule i divlje kruške. Može se kalemiti i na dunju ali na nju ima slabiji prijem. Proizvodnja sadnica oskoruše kalemljenjem je dosta komplikovano i traje nekoliko godina. Oskoruša se kalemi

u prvoj

polovini avgusta očenjem na spavajući pupoljak.

7. Sorte oskoruše U našoj zemlji nema pitomih sorti oskoruše. Najvise ih je stvoreno u bivšem SSSR-u od strane MIČURINA (1855-1935). Najznačajnije su: likerna, burka, granatna, desertna, rubinova i rubova.

8. Specifičnost tehnologije gajenja oskoruše U našoj zemlji oskoruša se ne gaji. Ako bi se gajila u plantažnim zasadima najmanje rastojanje bi trebalo da iznosi za drvenaste vrste oskoruše 7 x 5 m dok se neke oskoruše gaje na rastojanju od 15 x 20 m.

7

9.

ZAKLJUČAK

Oskoruša je dugovečna drvenasta i listopadna voćka koja može narasti do 20 i više metara. Zbog sočnih i ukusnih plodova kao i dekorativnog stabla ubraja se u voćke, šumari je smatraju šumskim drvetom. Stablo oskoruše ima dekorativan izgled, a zbog mnogobrojnih raskošnih cvetova obilnog mirisa kao i ukrasnog lišća često služi u kao ukrasno stablo u vrtovima i parkovima. Kvalitetno drvo oskoruše koristi se i u stolarstvu, a od svih je voćnih i šumarskih vrsta najotpornija na smog.

8

10.

LITERATURA

1. Specijalno voćarstvo dr.Tomo Milošević. 2. https://www.agroklub.rs/sortna-lista/voce/oskorusa-347/ 3. https://sr.wikipedia.org/sr-oskoruša

9