Fitofarmacija - Ispit.pdf

1. Историјски развој пестицида? Историјски развој пестицида се може поделити на три ере. 





Први период или „Сумпорна ера“ од праисторије до 1882.године-Хиљадама година пре нове ере Хомер је говорио о сумпору као средству против болести.У 17.веку,наводе се подаци о дезинфекцији семена пшенице против проузроковача главнице применом хлорида.У 18.веку препоручује се импрегнација дрвета живиним сублиматом.У 19 ом веку сумор се масовно примењује за сузбијање пепелнице на брескви и на виновој лози а такође и проти проузроковача коврџавости листа брескве. Овај период се карактерише релативно заступљенмом применом сумпора,нарочито током 20ог века. Друи период или“Период бакра“,од 1882.год до 1934.год-Почетци овог периода су1означени11882.године1када1је1француски1истраживач.,ботаничар.Милардет,ут врдио шавине бакра фунгицидно дејство мешавине бакра и креча.С обзиром да је то био почетак интезивне и веома масовне примене једињеања на бази бакра,разумљиво је што је оно везано за има истраживача.Његови резултати су у значајном степену утицали не само на масовну примену једињења на бази бакра,већ и на развој хемијског сузбијања биљних болести,а такође и на индустријску производњу фунгицида и других пестицида. Трећи период или“Период органских фунгицида“,после 1934.године.-Трећи период почиње проналаском инсектицидних својстава ДДТ који је веома брзо био уведен у масовну производњу и примену не само у агрономији и шумарству,већ и у свим другим делатностима човека,а нарочито у комуналној хигијени.Масовна прмена ДДТ је утицала на даљи развој науке и технике па је после другог светског рата откривен читав низ других органских једињења са инсектицидним својствима.Зимерман и Хитчкок су 1942 открили да 2,4 Д делује на биљке као регулатор растења,чиме отпочиње период масовног сузбијања корова

2. Научне дисциплине на којима се примена пестицида ослања? -Неорганска,органска и аналитичка хемија-у којима се упознају основне карактеристике хемијских једињења,поступци за њихово добијање и комбинацију,као и за квантитативно-квалитативне особине супстанци које с еналазе у појединим средствима. -Ботаникаса1специјализованим1дисцилинама:ратарство,повртарство,воћарство,виноградарство и цвећарство,у којима се упознаје развиће појединих биљних врста,системи њихових узгоја,на основу којих се опредељујемо за избор појединих метода и поступака у сузбијању штетних биолошких агенаса. -Фитопатологија и микробиологија у којима с еобјашњавају,не само особености појединих врста гљива,бактерија,вируса,паразита цветница,алги,и лишајева као паразити и

сапрофити већ и суштински односи који настају на релацији биљка хранитељка-биолошки агенски,биолошки агенси-хемијски агенси,биљка хранитељка-пестициди,пестицидиживотна средина.Сазнање ових научних дисциплина нам омогућава да се изабере најпогоднији препарат,његова концентрација,начин и време примене без потенцијалне опасности од штетног деловања на биљке и друге корисне организме. Ентомологија1и1зоологија1објашњавају1основне1особине1појединих1врста1инсеката,г риња,нематогена,пужева,птица и глодара,као и односа између биљке хранитељке.на основу чега се врши рационална примена пестицида. -Екологија(наока о односима животиња и биљака,а такође проучава и однос између разних врста живих бића)нам омогућава да упознамо законитости које владају у животној средини и да упознамо чиниоце који негативно делују на животну средину,нарушавају њено јединство. -Физиологија и биохемија као посебна дисциплина о животним процесима биљака,микроорганизмима,инсеката,гриња,нематода,птица,пужева,глодара и других животиња омогућавају да се потпуније упозна механизам дејстав појединих пестицида,састав сировина и финалних продуката и настанака резистентних облика под утицајем пестицида,како би се извршио најрационалнији избор препарата. -Генетиак као основа за упознавање наследних својстава живих бића,предтавља изузетно значајан предуслов упознавања принципа за фенотипску и генотипску измену,како биолошких агенаса при настајању резистентних облика,тако и третирању организама. -Зоохигијена и поједине научне дисциплине сточарстав,омогућавају познавање појава и особина појединих биолошких агенаса у процесу гајења анималних врста ,живине,птица,ловне дивљачи и рибе -Комунална хигијена-заједно са социјалном медицином,епидемологијом и паразитологијом,омогућује нам да упознамо биолошке агенсе који се могу или морају сузбијати пестицидима,нарочито када се појаве као вектори заразних болести и да на основу познавања чинилаца који утичу на њихову појаву утврдимо најповољнији избор препарата,концентрацију,време и начин примене,без потенцијалне опасности интоксикације ангажованих радника и становништва. Токсикологија заједно са фармакологијом и патологијом нам омогућава да користимо принципе и сазнања,како при упознавању механизма деловања појединих пестицида на топлокрвне организме,тако и на биолошке агенсе и корисне организме Технологија прехрамбених производа са посебним освртом на примену адитива и хигијенску исправност животних намирница,омогућује нам д ас једне стране потпуно упознамо изворе и путеве хемијског загађења намирница са са друге,да допринесемои ефикасно сузбијање штетних биолошких агенас који се појављују у силосима,хладњачама,складиштима...

3. Области у којима с е примењују пестициди? Пестициди имају сваким даном све већи спектар примене.Тако да се пестициди користе у: 











У агрономији пестициди служе за сузбијање проузроковача биљних болести,инсеката,гриња,нематода,глодара,птица,корова и других штетних организама,у циљу остваривања већих приноса и заштте већ произведених количина биљних производа. У шумарству и дрвној индустрији пестициди служе за сузбијање проузроковача биљних болести,инсеката,гриња,глодара,корова и других штетних организама у циљу остваривања што веће и квалитетније дрвне масе,у краћем року као и заштите произведених количина сировине прерађене дрвне масе. У сточарству-ветеринарству пестициди служе за уништавање инсеката,гриња и других штетних организама који нападају гајене животиње или преносе проузроковаче болести У прехрамбеној и рерађивачкој индустрји пестициди служе за сузбијање деловања микроорганизама,инсеката,гриња,глодара,и других организама,у циљу заштите сировина,полуфабриката и финалних производа. У комуналној хигијени пестициди служе за уништавање инсеката,гриња,алги и других штетних организама који директно нападају људе,прехрамбене производе,сировине,финалне производе или када делују индиректно као преносиоци проузроковача болести. У областима деструктивних акција пестициди се примењују као дефанзивна и офанзивна средстав у хладноратним условима.

4. Подела пестицида? Пестициди се деле према: 

  

Намени на: -хербициде, -инсектициде, -фунгициде, -нематоциде, -лимациде, -авициде, -родентициде Врсте штетних агенаса које сузбијају или спречавају њихову појаву Специфичном дејству у појединим фазама развића или према одређеним категоријама штетних организама, Карактеру дејства на штетне биолошке агенсе,

        

Механизму деловања Времену примене Стабилности молекула у практичним условима примене, Степену отровности за различите врсте организама, Степену дејства преко коже(дермална и ресоптиван токсичност) Степену акумулације у органима толокрвних животриња, Степену изазивања мутација на биљкама,животињама или на дрозорфили, Стеену канцерогености код људи и животиња и Хемијској структури.

5. Физичке особине пестицида? Велики практични значај имају следеће физичке особине: 







 





Изглед-Под нормалним атмосферским условима пестициди се могу налазити у течном или чврстом агрегатномстању.Пестициди се углавном не производе у гасовитом агрегатном стању,осим неких који спадају у I групу отрова Боја-У хемијски чистом стању већина пестицида је безбојна или беле боје док технички производи могу били различитог интензитета боја,што зависи од врсте једињења,начина призводње,количине примеса,технолошког поступка... Мирис-Хемијска једињења која имају довољно висок напон паре имају известа мирис.Интензитет мириса пестицида који припадају истој класи једињења зависи од степена испарљивости - јачи мирис имају они пестициди који имају нижу тачку кључања. Тачка мржњења и топљења-Тачка мржњења, односно топљења, представља температуру на којој пестицид прелази из течног у чврсто агрегарно стање и обрнуто Тачка кључања-Тачка кључања представља температуру на којој пестицид из течног агрегатног стања прелази у пару,однсоно гас. Испаравање-Испаравање је појава када пестицид прелази из чврстог или течног стања у стање пара,односно гаса.Испаравање се врши на свакој температури мада је веће и брже уколико је виша температура супстанце која испрарава Растворљивост-Растворљивост је количина пестицида која се при одредђеној температури раствара у јединици запремине растварача.Растворљивост пестицида у води расте са порастом температуре Запаљивост-Запаљивост пестицида се одређује на основу тачке паљења,температуре запаљивости и температуре самозапаљивости. подлози.Тачка паљења пестицида се креће у широком опсегу температура,од 10°С па до 400°С.



   

 



 







Густина-Густина је маса јединице запремине.вредност густине се даје у g/ml.Она опада приповећању температуре а ове промене су различите за различите пестициде. Вискозитет-Вискозитет је особина течности или гасова да се опирупромени облика, Коефицијент дифузије-Коефицијент дифузије је један од фактора који одређује брзину којом молекули једне врсте напуштају једну фазу и прелазе у другу. Индекс преламања светлости-Индекс преламања светлости је однос између брзине светлости у вакууму и брзине светлости у тој супстанци Оптичка активност-Неки пестициди и раствори пестицида имају особину да уврћу раван поларизоване светлости било у правцу кретања казаљке на сату било у обрнутом правцу.За такве пестициде се каже да су оптички активни, а ефекат на поларизовани зрак се зове оптичка ротација Површински напон-Површински напон је сила која делује на граници која раздваја посматрану супстанцу од неке друге фазе. Напон паре-Напон паре пестицида је притисак при коме се на датој температури успоставља равнотежа између гасовите и чврсте или течне фазе.Напон паре се повећава са повећањем температуре Диполни моменат-Производ растојања између позитивног и негативног наелектрисања у молекулу и јачине једног од наелектрисања назива се диполни момент.Он одређује хемијске особине пестицида Диелектрична константа-Растворна моћ пестицида је у тесној вези са његовом диелектричном константом Електрична проводљивост-Електрична проводљивост дефинисана је количином електрицитета која у јединици времена прође кроз јединицу површине пестицида. Јединица је Simens (S). Толота топљења и топлота испаравања-Топлота топљења пестицида или било које супстанце је количина топлоте потребна да се одређена количина преведе из чврстог у течно агрегатно стање.Топлота испаравања је количина топлоте потребна да се одређена количина пестицида или било које друге супстанце преведе из течне у гасовиту фазу Критична температура и критични притисак-Температура изнад које гас не може бити преведен у течност само под дејством притиска назива се критична температура.Притисак под којим супстанца може да постоји у гасовитом стању у равнотежи са тачном фазом ,на критичној температури,назива се критични притисак. Поделни коефицијент-Подеони коефицијент представља поделу неког пестицида између октанола и воде у неком одређеном односу.Подела пестицида између октанола и воде одређена је Нерстовим правилом поделе.

6. Хемијске особиен пестициеда? Хемијске особине зависе од елементарног састава.Највећи број пестицида има прост елементарни састав.Постоји велики број пестицида који садржи исте елементе,али се особине ових једињења разликују јер су различите количине појединих елемената у њиховим молекулима.Познато је да стабилност пестицид азависи од њихових хемијских особина па с тога различити пестициди различито реагују на унутрашње и спољишње утицаје.Поједини пестициди се при дужем стајању мењају и услед разлагања губе битне хемијске карактеристике.Сваки пестцид има број под којим је регистрован у Chemical Abstract Service.Поред хемијског назива скоро сваки пестицид има генерички назив који даје Међунардодна заједница за стандардизацију.Ови називи су прихваћени и важе за цео свет:малатион,цинеб,цирам. Хемијска реактивност(стабилност) зависи од хемијских особина па зато различити пестициди различито реагују на спољашње и унутрашње утицаје..Да би се стабилност пестицида очувала на многим пестицидима су дефинисани строги услови чувања.

7. Токсиколошке особине пестицида? Токсиколошке особине карактеришу отровност и начин деловања на друге биљке и друге организме. Акутна токсичност пестицида је проузрокована једнократним уношењем отрова у организам.Она може да буде орална,дермална и инхалациона. Беома често када се жели изразити отровност пестицид ана човека и разне врсте других организама користе се подаци о леталној(смртној)дози. Средње летална доза(доза леталис 50 или LD50) представљ аколичину токсичне супстанце изражену у мг/кг телесне масе испитиваних организама,која проузрокује смрт 50% јединки. Апсолутно летална доза(LD100) је минимална количина пестицид акоја у одређеним условима проузрокује смрт свих организама. Под појмом леталне смртне концентрације пестицида подразумева се она концентрација која у одређеном времену изазова смрт.LC100 представља апсолутну смртну концентарцију,а LC50 средњу смртну концентрацију.

8. Формулације пестицида? Прераде пестицида у облик-форму који је погодан за примену назива с еформулација пестицида,а добијени препарат назива се формулација.

Препарат пестицида се састоји од две групе компонента.Основну компоненту представља активна материја.Активна материја представља једно,два а ређе три и више хемијских једињења која испољавају своства пестицида и дају основне карактеристике препарату.Активна материја с еналази у облику течне или чврсте супстанце.У зависности од агрегатног стања формулације могу бити течне и чврсте.Другу групу компоненеата предтавља једно или више различитих једињења и материја које имају својство пестицида,а који служе за побољшање физичких,хемијских и токсиколошких својстава пестицида.Најзаступљенија помоћна средства су:             

Разређивачи и носачи Антикоагуланти Материје против образовања праха Деактиватори Растварачи Емулгатори Стабилизатори Диспезити Атхезити и лепљиве материје(стикери) Материје против пенушања Панетранти Оквашивачи Друге материје.

Формулације пестицида могу бити чврсте формулације,течне формулације и формулације за посебну намену.

9. Чврсте формулацје пестицида? Најзаступљеније чврсте формулациеј пестицида су: 



Грануле и микрогрануле(GR,MG) су такав облик производње пестицида у коме се активене материје и друге компоненте које улазе у састав препарата налазе у чврстом агрегатном стању.Величина грануле је најчешће 200 микрона.Код производње гранула постоје две могућности:да се активна материја налази на поврсини произведее грануле или да се активан материја меша са осталим компонентама које улазе у састав грануле. Вододисперзне грануел(WG,WDG,DF)-дисперзне грануле с едобијају од финих честица које у току процеса производње,под притиском,образују грануле.Кад се потопе у воду оне бубре и распадају се до честица почетних димензија.Основне карактеристике су:личе на квашљив песак,пре примене мешају се са водом,потребно је константно мешање да би се одржале суспендоване у води.



 

Квашљиви прашак(WP)представља механичку смешу активне супстанце и разређивача у виду финог праха који се без икакве обраде може директно примењивати.Оснвне карактеристике:Суво,фино самлевена формулација која личи на прах,не раствара се у води,брзо се таложи и неопходно је непрекидно мућкање приликом примене.смеша активне материје и агенас аза квашење. Мамци –Основне карактеристике мамака:препарати готови за примену,носачи активних материја код мамака су зрнасти производи Водорастворљиво прашиво(ЅР) је прашкаста формулација која се примењује после растварања у води.Потребно је мућкати садржај да би се добио раствор.Када се форумлација раствори даље мућкање није потребно.

10. 





 





Течне формулације пестицида.

Концентрација за емулзију(ЕС) представља течни облик пестицида која са водом образује емулзију која се користи за третирање.Основне карактеристике су:садржи активну материју растварач и емулгант,ствара емулзију када се помеша са водом,не таложи се и не раздваја у слојеве,погодна је за руковање,транспорт и складиштење,може птоузроковати фитотоксичност,запаљива је и може бити корозивна. Концентрована суспензија(ЅС)представља такав облик производње у коме је активна супатанца и инградијент у чврстом агрегатном сатњу налазе у малој запремини течности.Неосредно пре употребе такве концентроване суспензије се разблажују додоавањем одређене количине воде.Честице су пречника 0,1 нанометар,понекад се додаје заштитни колоиди и дисперзити да би се одржала суспендованост крупнних цестица,промућкати пре разблажења Концентровани раствор(SL)је такав облик производа у коме се активана материја налази у течном агрегатном стањуОдмах се раствара у води,не таложи се и не раздваја у слојеве Водени раствор(АЅ)пестициди који се добро растварају у води производе се као водени раствори.Најчешће су то хербициди,неки инсектициди и фунгициди. Уљани раствор(ОL) је течна формулација која садржи активну материју у великом пеоценту.Као растварач користи се ароматични угљоводоник и тешке фракције нафте. Емулзија уља у води(EW)активна материја је растворена у органском растварачу а затим дисперзована као фине капљице воде.Садржај активне материје је обично 20-50% Емулзија вода у уљу(WО)хетерогена формулација која се сатсоји од активне материје растворене у води а затим у течној органској фази.Да би се обезбедила стабилнос додају се специфични емулгатори,сурфактанти и друго



 

Суспензија(ЅЕ)је мешавина емулзија које садрже активну материју у чврстом или течном стању у истом или различитом јонском облику.Течна активна материја раствара се у уљу које има форму емулзија у води док је чврста активна материја суспендована у води Микроемулзија(МЕ) су специфични случајеви емулзије уља у води.Капљице емулзије су мање од 0,1 микрона. Мултипле емулзије су емулзије у емулзији.Оне могу бити вода и уљу или уље у води.Присутно је више од једен активне материје.Лако се припремају и стварају стабилне и униформне дисперзионе емулзије када се мешају са водом.

11. 







Формулације пестицида за посебне намене?

Аеросол-примена пестицида у облику аеросоли је веома заступљена.Овакав раствор се налази у посебним боцама под притиском.Величина честице зависи од величине дизни а величина притиска у боци од особине пропелента. Капсуле и микрокапсуле(СЅ) –основни захтев је да капсула буде израђена од материјала који не реагује са пестицидима и да се контролисано разлаже под утицајем неколико фактора или микроорганизама у земљишту Отровни мамци(RB)су специјалне формулације које с екористе за глодаре и неке врсте инсеката.Они су саставњени од компонената које привлаче штеточине ове врсте.Они се производе у различитим физичким облицима. Гел(GL,GW)представља згуснути емулзиони концентрат или згуснуту емулзију уља у води.То су веома вискозне формулације које се често пакују у водоотпорне кесе.Растворене у води дају стабилне и униформне емулзије за третирање.Обчно сарже 20-50%ктгивен материје

12.

Метаболизам пестицида?

Пестицид може у живим организмима да делује у непромењеном стању молекула или може путем разноврсних процеса да пређе у активан облик.Многи пестициди се у живим организмима оксидишу,редукције су ређе,велики број се и разлаже,најчешће је то хидролитичко разлагање под дејством ензима а неки се и хемијски везују са различитим конституентима ћелија.Има велики број пестицида који метаболишу само на један начин.Неки пестициди имају исти метаболизам у организму биљке и топлокрвне животиње.Метаболизам пестицида у живим организмима одвија се преко серије хемијских реакција које су у највећем броју случајева катализоване специфичним ензимима а неке од њих које се одвијају у природи су не ензимске природе.Освновне биохемијске реакције у живим организмима који доводе до детоксикације су:оксидација,редукција,коњугација,хидролиза.









Оксидација је сваки процес при коме се повећава позитивна наелектрисаност атома,атомских група,односно при коме се смањује негатвно наелектрисање.Сваки оксидациони процес прати редукциони процес,док се једно једињење оксидише друго се редукује.Процеси оксидације каталишу се ензимима микромолекулске фракције јетре сисара и меког ткива инсеката,као и немикоромолекулских ензима митохондрија и плазме. Редукција представња одузимање кисеоника неком пестициду.Реакција редукције одвија се без присустав кисеоника уз помоћ NADPH I NADH и каталитичку активност ензима нитроредуктазе. Коњугација је један од главних механизма детоксикације пестицида или код хербицида је често основа њихове селективности.Коњугацијом се повећава поларност пестицида и њихових метаболита.Обично коњугација настаје после прве фазе редукције.Овим механизмом у биљкама конвертују се липофилни хербициди у фише поларне.Детоксикација коњугацијом може бити директна и индиректна.Ако долази до коњугације са активним пестицидом или његовим метаболитом до инактивног коњуганта онда је то директна интоксикација.Индиректна детоксикација коњугацијом се јавља онда кад прекусор коњугацијом постаје инактиван.У биљкама се јако ратворљиви коњуганти обично нагомилавају у вакуоле ћелија и у спољну средину доспевају после опадања лишћа. Хидролиза је процес разлагања пестицида под утицајем ензима хидролазе и воде.Хидролазе су ензими који убрзавају успостављање равнотеже хидролитичких реакција.Хидролазе су присутне у крви,мембрански везане хидролазе су присутне у микрозоналној фракцији.Многи пестициди сарже естарске,амидне и фосфатне везе које с еу мењем или већем степену разлажу под утицајем хидролаза.

13.

Усвајање и кретање пестицида?

Пестицид се усваја на разне начине.Код биљних врста пестицид улази у унутрашњост биљних органа на следеће начине.преко кореновог система,третирањем земљишта и фолијарном применом препарата.Код биљних врста транспорт пестицида се врши путем спроводних снопића.Ако је пестицид у земљишту усваја га путем корена и транспортује путем спроводних снопића у све органе.Уколико се користе фолијарно усваја их путем зелене масе али исто путем спроводних снопића разноси у све биљне ћелије и ткива.Код човека и животиња пестицид доспевају путем коже и слузокоже,респирационим и дигестивним питем.

14. 

Механизам деловања инсектицида?

Механизам деловања органохлорованих инсектицида-иако су веома стара група једињења њихов механизам деловања није у потпуности познат.Сматра се да доводе до инхибиције ензима централног нервног система који учествује у









трансформацију и транспорт катјона кроз мембрануГенерална улога је дестабилација неуролошке активности што изазива укоченост нерава и мишића. Механизам деловања карбаматних и органофосфорних инсектицидакарбаматни и органофосфорни инсектициди блокирају активност ензима холинестеразе што доводи до нагомилавања ацетилхолина.Холистеразе се налазе у организму свих бића које имају нервни систем.Неки карбамати инхибирају трансформацију инсеката где је немогућ прелазак инсеката из једног стадијума у други.Органофосфати изазивају и тренутни прекид усвајања хране,блокирају нерве који контролишу исхрану Механизам деловања и токсичност пиретроида-Пиретроиди су контактни и дигестивни инсектициди који брзо делују на нервни систем.После усвајања инсектицида долази до ремећења координације и најзад до инхибииције и смрти.Блокирају транспорт натријумових јона кроз мембрану нервних ћелија,ометање преноса нервних импулса,што има за последицу неконтролисане покрете,парализу и угинуће. Регулатори раста инсеката-то су инсектициди који ометају нормалне активност енокриног система или доводе до хормонског дисбаланса и на тај начин угрожавају нормалан развој,репродукцију.Регулишу експресију гена одговорних за формирање карактеристика ларве,лутке.Процес деловања на инсекте им је спорији Инхибитори синтезе хитина-Инхибирају формирање хитина проузроковајући абнормалну ендокутикуларну депозицију и одсуство кутикуле.Хитин је полимер.Овицидно длеовање се манифестује на три начина:

-ембрион се развија али угине непосредно пред излегања из јајета, -неправилно излегање -угинуће ларве током еклозије из јајета,при чему је ларва само делимично ослобођена делова јајета. 

15. 

Аналози јувенилних хормона-односе се на утицај у ларвеном и адултном стадијуму развића инсеката.Ови регулатори раста утичу на физиологију морфогенезе,репродукције и ембриогенезе.Евекат деловања је најизраженији у фази преласка инсекта из стадијума ларве у стадијум инсекта

Механизам деловања фунгицида? Механизам деловања једињења бакра-Најчешће се користе за заштиту винове лозе,парадазја,кромпира,шећерне1репе..Делује1као1превентивни1фунгицид, спречавају инфекцију биљака спорама гљиваБиљке претежно усвајају бакар у









 

 





16. 

2+ облику у хелатном комплексу.Механизам деловања бакра заснива се на деловању јона бакра.Комплекси везаног бакра имају јаче деловање од јона бакра и омогућава боље продирање бакра.Фунгициди бакра могу да доводе и до оштећења осетљивих биљака. Механизам деловања елементарног сумпора-За механизам фунгицидне активност сумпора постоје три теорије:теорија директног деловања,оксидациона теорија,редукциона теорија или теорија водоник сулфида. Дикарбоксимиди-Прво једињење из ове групе је ипродион.Он је контактни,површински,несиметричн фунгицидИнхибира клијање спора и раст мицелијеПросимидон инхибира синтезу триглициредида који улазе у састав мембранеСва једињења делују протективно и куративно.Типични су ботритиси. Стробилирини-ова једињења потичу од гљиве из које је изолован стробилирин.Имају специфичан механизам деловања,они инхибирају транспорт електрона између цитохрома у електрон-транспортном ланцу у митохондријама,инхибирају клијање спора и раст мицелија,а делују и као антиспоруланти.Делују на све четири класе патогених гљива Бензимидазоли-су стари систематични фунгициди,инхибирају митозу путем спречавања синтезе бета –тобулина који учествује у изградњи деобиног вретена,такође инхибирају раст клицине цевчице и раст мицелија Карбамати-Диетофенокарб блокира митозу ћелија клициних цевчица Диотикарбамати-они су контактни,превентивни фунгициди.На гљиве делују инхибирајући ЅН-ензиме који регулишу дисање,код човека могу да изазивају надражај коже и коњуктивитис Инхибитори биосинтезе стерола Тиразоли-инхибирају синтезу ергостерола у ћелијиским мембарнама гљива гљива путем спречавања деметилације у С-14.Последице су колапс ћелијског зида гљиве и инхибирање раста хифа и мицелије Морфолини-није исти механизам деловања код сви морфолина.Диметоморф инхибира образовање ћелијског зида а остали инхибирају образовање ергостерола инхибицијом стерола-редуктазе и изомеразе. Пирокеталмини-ово је сасвим нова група фунгицида и за сад саджи само једно једињење које специфично блокира синтезу егзостерола.

Механизам деловања хербицида?

Инхибитори ацетил-цоа-карбоксилазе-Инхибира деловање ензима ацетил-ЦоАкарбоксилазе који има кључну улогу у регулацији синтезе и разградње масних киселина.Прекида се синтеза масних киселина као и сходно томе синтеза















неутралних1масти1и1структурних1липида.Изостаје1формирање1мембране,хлолоп ласта,воска итд Инхибитори ацетолактат-синтазе-АЛС је ензимски комплекс који учествује у синтези есенцијалних аминокиселина разгарнатог ланца:валина,изолеуцина и леуцина.Зауставља се синтеза протеина и нуклеинских киселина.АЛС је нарочито активан у младим биљакама,ове аминокиселине су неопходне за синтезу протеина и раст биљке.Симптоми фитотоксичности:престаје раст кроз неколико сати. Инхибитори фотосинтезе у фотосистему II-Ометају пренос електрона у фотосистем II.Симптоми фитотоксичности:на кукурузу и соји прво хлороза углавном на рубовима листова,следи некроза. Инхибира фотосинтезу у фотосистему I-Сперчава пренос електрона у фотосистем један,због чега настају токсични спојеви који уништавају ћелијску мембрану.Неселективни-тотални хербициди. Инхибитори протопорфириноген-оксидазе(Инхибитори ППО)-ППО је ензим који оксидира протопорфириноген IX у протопорфирин IX.Даље се пут биосинтезе грана,са једне стране у смеру једињења са гвожђем а са друге према хлорофилима.Хербицидне молекуле спречавају деловање ензима ППО због чега протопорфириноген IX дифундира из хлоропласта у цитоплазму и неензимски се оксидише у отровни протопорфирин IX. Који у присуству свеземљишта ствара радикале кисеоника.Ови радикали уништавају ћелијску мембрану ,такође инхибирана је и синтеза хлоропласта. Инхибитори биосинтезе каротеноида-Каротеноиди су жути и наранџасти пигментиПримарна им је функција да чувају хлорофил од оксидације слободних радикала кисеоника.Ови хербициди инхибирају синтезу каротеноида што узрокује фото-деструкцију хлорофила.Третиране биљке брзо избледе,заостају у расту а на крају угину Инхибитори ЕПСП-синтазе-Глифосат инхибира деловање ЕПСП-синтазе чиме се спречава синтеза ароматичних аминокиселина и неких других ароматских органских једињења.Изостаје синтеза протеина и биљка угине.Секундарно,глифосат спречава синтезу аминолевулинске киселине што за поселдицу има поремећај у синтези хлорофила и цитохрома.Најчешће биљка угине пре него што секундарни механизам дође до изражаја.Зауставља раст,на младим листовима хлороза ,старији поцрвени,биљка постепено губи све физиолошке функције. Инхибитори глутамин-синтазе-Ензим глутам синтаза омогућује уграђивање амонијака у аминокиселину глутамат која је есенцијална за раст биљакаИнхибицијом деловања овог ензима у ћелији се накупљају амонијум јони у токсичној концентрацији што доводи до уништавања ћелијске мембране.Такође услед поремећаја ћелијског метаболизма долази до инхибиције фотореспирације и







 

 



фотосинтезе.Одумирање надземног дела биљке може уследити неколико дан анакон третирања. Инхибитори DHP-синтетазе-Асулам блокира рад ензима ДХП-синтетазе што блокира синтезу фолне киселине.Секундарно деловање огледа се у блокади деобе ћелија.Механизам деловања није познат у потпуности.Прекид раста,појава некрозе Инхибитори деобе ћелија-Постоје три места деловања хербицида овог механизма деловања(К1,К2,К3)Динитроанилни и пропазамид из групе амида блокирају синтезу тобулина(К1)Хлорпрофан из групе карбамата онемогућава раздвајање нити деобом вретена током митзе(К2)Хлорацетамиди и неки амиди инхибирају синтезу масних киселина врло дугачког ланца што узрокује нестабилност ћелијске мембране те на крају спречава деобу ћелије. Инхибитори синтезе ћелијског зида-Није тачно познат механизам деловања,али свакако долази до спречавања синтезе целулозе,а тиме и ћелијског зида.Ово онемогућује даљу деобу ћелије Симптоми фитотоксичности-прекид раста,пупољак поцрвени и биљка се осуши.Веома је ефикасан на изданке терминални пупољак коровских трава Инхибитори синтезе протеина-ремете синтезу липида,односно процес продужетла масних киселина.Не синтетишу се масне киселине других ланаца,а тимен нити восак ,суберин и кутин Симптоми фитотоксичности-Биљке често и не никну,клијанци су деформисани а лишће на њима слепљено.Ово је карактеристично за хербициде овог механизма. Синтетишу ауксин(регулатори раста или хормонски хербициди)-ови хербициди симулирају деловање индол сирћетне киселине.Место деловања им је мерисистем.Синтетски фитохормони су у биљкама присутни у већој мери од природних и изазивају убрзан раст.Долази до нескладног раста и развоја.Биљке расту до смрти Симптоми фитотоксичности-изазивају ненормалан раст,деформације и девијацију појединих делова органа

17.

Механизам деловања родентицида?

У најзначајније родентициде спадају антикоагуланти и групр кумарских деривата.Антикоагулантно деловање дикумарола се у инхибицији стварања протромбина у јетри и настајању хипопротомбинемије.Овај ефекат је много изражен при примени поновљених мањих доза,него при примени једне веће дозе.Глодари умиру тако што искрваре.Механизам деловања родентицида је постепен,миши не умиру оног тренутка када поједу отров. Витамин Д у превеликим количинама испољава токсично деловање на животиње.Ово сазнање је искоришћено у изради појединих родентицидаУколико је витамин Д присутан у организму у великим количинама он мобилише калцијум из костију.Прво расте ниво

калцијума а касније и фосфор ау крви а затим долази до калцификације унутрашњих органа.Код тешким тровањем витамином Д долази до дијареје,губитка телесне тежине и смрти.

18. Резистентност штетних организама према пестицидима? Резистентност штетних организама према пестицидима је феномен прилагођавања ових врста измењеним условима средине.Али како постоји велики број пестицида који се разликују у погледу природе и механизма деловања то се у процесу еволуције обезбеђују специјални механизми индивидуалне адаптације.Дејство пестицида условљава знатне промене организма.Степен променљивост зависи од генотипа,етаппе органогезног развића и фактора спољашње средине.Резистентност доводи до тога да се одређени штетни организам не може уништити пестицидом који је до одређеног времена био ефикасан.Зато масовна појава резистентности може да буде ограничавајући фактор даље примене пестицида.

19.

Избор пестицида?

За успешну примену и избор пестицида неопходно је добро познавање одређене врсте штетних организама као и основне карактеристике коришћеног пестицида.Избор пестицида зависи од:             

Врсте и сорте гајене биљке, Старости засада воћњака и винове лозе, Спектра деловањ аи ефикасности пестицида, Механизма деловања и перзистентности пестицида, Начин експлоатације гајене биљке, Стање климатских елемената, Карактеристике земљишта, Структура биљака у плодореду, Појава резистентности на пестицид, Расположивост машина за примену пестицида, Близина водених површина Могућност мешања са другим пестицидима, Стање понуде пестицида на тржишту,њихова цена и економска исплативост.

20.

Најзначајнији начин примене пестицида?

Посебно је важно одабрати одговарајући начин примене пестицида.Зависно од површине примена може бити:   

По целој површини, Применом у траке и Прскањем само на појединим местима.

У зависности од облика производње препарата пестицида,његових физичко-хемијских својства,као и до данас остварених решења пестициди се могуу примењивати: Прскање-представља начин примене пестицида у течнном агрегатном стању и један је од најважнијих и најчешћих начина примена пестицида.Недостатак је велики утрошак воде за јединицу третитане површине. Орошивање је такође начин примене пестицида у течном агрегатном стању али капима величине 50-150 нанометра.Предност је мали утрошак воде по јединици површине,равномерно покривање третиране површине,повећан учинак а недостатак у компликованом раду,скупља апаратура и већа зависност од ваздушног струјања. Запрашивање је примена пестицида у облику прашива.Предност је у томе што се препарат примењује без икакве припреме и нема потребе за водом.Недостатак је слаб квалитет рада,велика зависност од ваздушних струја,утрошак веће количине препарата Расипање гранула,микрогранула и вододисперзних гранула је начин примене пестицида који је све више присутан.Због тежине грануле заношење пестицид асведено је на минимум,али због постепеног растварања гранула обезбеђује се дужи период у коме пестицид испољава дејство што је значајно за коровске биљке,петогене,штеточине.

21.

Симптоми тровања пестицидима?

Различите групе пестицида изазивају различите симптоме тровања. 





Органофосфати-уколико се не укаже помоћ може доћи до смрти.смањују или блокирају активнос ензима који се назива холинестераза.Тровање се може испољити брзо или после неколико сати. Карбамати-Слични органофосфатима,имају сличне симптоме тровања,такође смањују активност холинестеразе,организам брзо спонтано опорави активност ензима и заустави њихово токсично дејство.тровање је мање тешко и краће траје од органофосфата. Пиретрини и пиретроиди-висока токсичност за инсекте и рибе,мање токсично за људе од већине инсектицида

22.

Технологија примене пестицида?

Пестициди данас имају широк спектар примене.Највећа количина произведених пестицида се користи у пољопривреди 90%..Могу се применити у дефанзивна и офанзивна средства.Произведени пестициди с емогу користити у сва три агрегатна стања.У течном,чврстом и гасовитом.Зависно од карактера,циљ је да се за сваки пестицид изабере најповољнији облик производње у коме ће његова својства доћи до пуног изражаја. Пестицди у чврстом агрегатном стању обично се користе за уништавање инсекта и глодара,у течном стању се корисе за сузбјање фитопатогених гљиваделују систематично,продиру у биљку,долазе у контакт са патогеном и уништавају га.У течном облику примењују се и препарати који се називају дефолијанти(користе се за сузбијање надземних изданака који ометају механизовану бербу).Хербициди се најчешће користе у течном агрегатном стању за сузбијање корова али могу бити и у гасовитом агрегатном стању.Инсектициди могу бити произведени у сва три агрегатна стања.Хемостерилизатори су класични инсектициди који у потпуности могу сузбити штетне инсекте.Атрактанти су биодинамична,миришљава једињења која луче инсекти способни за парење и служе да привуку инсекте супротног пола.Инсектициди биљног порекла примењују се у у облику чистих једињења,екстаката и хомогената.Фумигснти су врло токсичне супстанце брзог деловања

23.

Штетни ефекти пестицида?

Пестициди могу штетно деловати на здравље људи ако се не употребљавају како је прописано.Ризик по људе зависи од токсичности пестицида,интензитета излижености и дужине трајања изложености.Примене у затвореним просторима могу проузроковати виши ниво изложености него на отвореном простору.Пестициди у људски организам могу доспети преко коже(дермална изложеност),преко уста,плућа,очију.

24.

Фитотоксичност?

Фитотоксичност се јавља у виду некрозе и повреде листова,стабла и плодова,или различитих деформација,опадања лишћа па и уништавања биљака.Као последица токсичног деловања пестицида на гајене биљке јавља се успоравање и ремећење динамике растења,смањење продуктивности,фотосинтезе,накупљање угљених хидрата,протеина и других хранљивих једињења па и смањења приноса.Под оштећењем које пестициди изазивају као последица токсичног деловања подразумева се и нарушавање биљног организма у морфолошком,анатомском,физиолошком и биолошком погледу.Испитивање токсичног деловања пестицида врши се на све гајене биљке па и у пољски условима и може се вршити на више начиан.У контролисаним условима када се испитује токсично

деловање пестицида потребно је направити раствор емулзију или суспензију пестицида у 5-6 концентрација.

25.

Перистентност пестицида?

Стабилнос молекула пестицид ас еназива перистентност.Није непромењива величина и зависи од више фактора.Све промене се могу поделити у две групе:  

Физичке и Хемијске

У пракси се употербљавају три критеријума за разликовање физичких и хемијских промена:   

При хемијским променама битно се мењају особине пестицида, Хемијске промене су трајне а физичке постоје само док постоји узрок који их изазива Хемијске промене су прачене много већим променама енергије него физичке

Дејство температуре и влаге одражава се на перистентност пестицид ау оређеним условима.Исто тако земљиште с асвојим особинама:рН вредност,садржај органских материја.песка и глине,јонооизмењивачка способност микробиолошка активност ... Н аперистентност утиче и облик производње,односно компатабилност између актовне материје и ингридијента који се користе при формулацији.Повезана је и са појавом нагомиланости пестицид ау различитим организмима у спољној средини.Зависи и од хемијске стабилности молекула и отпорности на физичко-хемијске процвесе.Перистентност се креће у широким границама од једног до два дана

26.

Остаци пестицида?

У пољопривреди под појом остатак пестицида подразумева се количине пестицида које су остале у земљишту и које због свог присуства у земљишту могу нанаети штетне последице на наредне гајене биљке у плодореду.Посебан проблем представљају остаци у поврћу.Поред појма остаци пестицида среће се и појам везани остаци.Везани остаци пестицида обухватају онај део остатка пестицида који се може одредити уобичајеном методом анализе пестицида.Појам остатка пестицида код неких пестицида повезан је са њиховим метаболизмом.

27.

Објасни МДК?

Толеранца или МДК је дозвољена количина пестицид акоја с еможе наћи у пољопривредним производима и њиховим прерађевинам.Она се изражава у деловима на милион делова или када су данас упитању званичне мере милиграм/килограму.Толеранце су законом прописане. Максимално дозвољена концентрација МДК је максимално дозвољена концентрација неког пестицида у ваздуху.Она се користи као границ експозиције у односу на пестициде који се могу наћи у ваздухуПри утврђивању МДК рачуна с ена боравак или рад у контаминираниј зони без употребе заштитне маске и других заштитних средтсава.

28.

Шта је караенца и радна каренца?

Каренца је време од последње примене пестицида до бербе или жетве. Радна караенца је временски период који треба да прође од последње примене пестицида до уласка човека у њиву или у третирани објекат.4

1. Хербициди,појам и подела Под хербицидима се подразумевају различита хемисјка једињења органског и неорганског порекла која служе за уништавање коровских биљака.Хербициди могу деловати и на гајене биљке због тога је врло важно познавати њихове особине.По хемијском саставу хербициди могу бити органског и неорганског порекла.По карактеру дејста на биљке деле се на:тоталне(уништавају све биље) и селективне(само одређене врсте биљака,пре свега коровске).Према начину деловања хербициди се деле на:хербициде контактног дејства и транслокационе хербициде.Према времену примене хербициди се деле на:хербициди који се примењују пре сетве или садње биљака,хербициди који се примењују после сетве а пре ницања гајених биљака,хербициди који се примењују после ницања односно у току вегетације гајених биљака.

2. Инсектициди,појам и подела Инсектициди служе за сузбијање штетних инсеката.Према специфичном дејству на поједине фазе развића инсеката,инсектициди се деле на:   

Овициде(сузбијају јаја инсеката) Ларвициде(сузбијају ларве инсекаат) и Адултициде(сузбијање одраслих инсеката).

Према начину сузбијања и деловања деле се на:

  

Преко дигестивног тракта инсекта, Преко органа за дисање инсеката, Контактним путем.

Продирање инсектицида зависи од грађе кутикуле,а угинуће инсеката долази услед:   

Запушавања трахеја што проузрокује афиксију инсеката, Деловање инсектицида на липиде чиме се отвара пут инсектицида у организму инсеката, Дејство на нервни систем.

Инсектициди се разврставају у две велике групе:  

Инсектициди с аконтактним деловањем и Инсектициди са систематичним деловање.

3. Фунгициди,појам и подела Фунгицииди су хемијска једињења која служе за сузбијање фитопатогених гљива.Већина фунгицида поседује и бактерично деловање.Када су упитању фунгициди разликујемо:  

Фунгицидно деловање и оно се дели на:протективне фунгициде и куративне фунгициде. Фунгистатично деловање.

Слично овој подел,фунгициди се деле на:  

Контактне и Систематичне фунгициде.

Према патогенима које сузбијају фунгициди се деле:   

Тилетициде Вентурициде Ботрициде

На основу начина примене фунгициди се деле на:   

Фунгициде за третирање семена, Фунгициди за третирање надземних делова биљака и Фунгициди за третирање земљишта.