O Nemogucnosti Spasenja Jeretika I Inovernih - Sveti Ignjatije Brjancaninov

O nemogučnosti spasenja jeretika i inovjernih Sveti Ignjatije Brjancaninov Dostojan je gorkoga ridanja prizor: hriscani koji ne znaju sta je hriscanstvo. A sa ovim prizorom sada se skoro neprestano suocavamo. Pogledi retko nalaze suprotan, zaista utesan prizor. U mnostvu onih koji sebe nazivaju hriscanima oni retko mogu da se zaustave na hriscaninu, koji je to i imenom, i na samom delu. Pitanje koje vi postavljate sada postavljaju svi redom. "Zasto se ne spasavaju", pisete vi, "neznabosci, muhamedanci i takozvani jeretici? Medju njima ima tako dobrih ljudi. Pogubiti te tako dobre ljude bilo bi protivno milosrdju Bozjem... Da, to je protivno cak i zdravom razumu covecijem. A i jeretici su takodje hriscani. Smatrati sebe spasenim, a pripadnike ostalih verovanja izgubljenim, to je bezumno i krajnje gordo!" Postaracu se da vam odgovorim po mogucnosti u malo reci, da mnogoslovlje niukoliko ne bi povredilo jasnocu izlaganja. Hriscani, vi rasudjujete o spasenju, a ne znate sta je spasenje, zasto je ono potrebno ljudima, najzad - ne poznajete Hrista, Koji je jedino sredstvo naseg spasenja. Evo istinitog ucenja o tom pitanju, ucenja Svete, Vaseljenske Crkve. Spasenje je u povracaju opstenja (zajednicenja) sa Bogom. Ovo opstenje (zajednicenje) izgubio je sav rod coveciji grehopadom praotaca. Sav rod coveciji je vrsta bica izgubljenih. Pogibelj je udes svih ljudi, i vrlih i zlih. Zacinjemo se u bezakonju, radjamo se u grehu. "Sa tugom cu u grob leci za sinom svojim", govori sveti patrijarh Jakov o sebi i svetom sinu svome Josifu celomudrenom i prekrasnom. Silazili su u ad po okoncanju zemaljskog stranstvovanja ne samo gresnici nego i pravednici Staroga zaveta. Takva je moc dobrih dela covekovih. Takva je cena vrlina nase pale prirode. Da bi se uspostavilo zajednicenje coveka sa Bogom, za spasenje je bilo neophodno iskupljenje. Iskupljenje roda ljudskog nisu izvrsili ni Andjeli ni Arhandjeli, niti bilo koje od najvisih, ali ogranicenih i stvorenih bica. Izvrsio ga je sam bezgranicni Bog. Kazne - sudbina roda ljudskog, zamenjene su Njegovom kaznom, nedostatak zasluga covecijih zamenjen je Njegovim vecnim dostojanstvom. Sva dobra dela ljudska koja su nemocna i nishode u ad, zamenjena su jednim mocnim dobrim delom: verom u Gospoda naseg Isusa Hrista. Upitali su Gospoda Judeji: "Sta da cinimo da bismo tvorili dela Bozija?" Gospod im je odgovorio: "Ovo je delo Bozije da verujete u Onoga koga On posla" (Jn. 6,28 - 29). Jedno dobro delo nuzno nam je za spasenje: vera. No vera je - delo. Verom, jedino verom mi mozemo uci u opstenje (zajednicenje) sa Bogom uz posredstvo njime darovanih tajni. Ali uzalud i pogresno vi mislite i govorite da ce se dobri ljudi medju neznaboscima i muhamedancima spasiti, to jest stupiti u opstenje sa Bogom. Uzalud vi gledate na misao protivnu tome kao na novinu, kao na zabludu koja se potkrala. Ne, takvo je postojano ucenje istinite Crkve, i starozavetne i novozavetne. Crkva je svagda smatrala da je jedini Posrednik spasenja Iskupitelj. Ona je priznavala da i najvece vrline pale prirode nishode u ad.

Ako su pravednici istinite Crkve, svetilnici iz kojih je svetleo Duh Sveti, proroci i cudotvorci, koji su verovali u Iskupitelja koji dolazi, a svojom su smrcu prethodili dolasku Iskupitelja, nishodili u ad, kako to vi hocete da neznabosci i muhamedanci, koji nisu poznali Iskupitelja i nisu poverovali u Njega, zato sto vam se oni cine tako dobri, zadobiju spasenje, koje se daje jednim, ponavljam vam, jedinstvenim sredstvom - verom u iskupitelja? Hriscani, poznajte Hrista! Shvatite da vi Njega ne poznajete, da ste se odricali Njega, smatrajuci da je spasenje moguce bez Njega zbog nekakvih dobrih dela. Onaj ko priznaje mogucnost spasenja bez vere u Hrista, odrice se Hrista i, mozda ne znajuci, zapada u teski greh bogohuljenja. "Mislimo, dakle", govori sveti apostol Pavle, "da ce se covek opravdati verom bez dela zakona" (Rimlj. 3, 28). "I to je pravda Bozija kroz veru u Isusa Hrista za sve i na sve koji veruju, jer nema razlike. Jer svi sagresise i liseni su slave Bozije, a opravdavaju se darom, blagodacu njegovom, kroz iskupljenje koje je u Hristu Isusu" (Rimlj. 3,22 - 24). Vi cete prigovoriti: " Sveti apostol Jakov zahteva neizostavno dobra dela, on uci da je vera bez dela - mrtva". Razmotrite sta zahteva sveti apostol Jakov. Zapazicete da on, kao i svi bogonadahnuti pisci Svetog Pisma, trazi dela vere, a ne dobra dela pale prirode nase. On trazi zivu veru, potvrdjivanu delima novoga coveka, a ne dobra dela pale prirode protivna veri. On navodi postupak patrijarha Avraama, delo iz koga se projavila vera pravednika: to delo bilo je u prinosenju na zrtvu Bogu svoga jedinorodnoga sina. Zaklati sina svoga kao zrtvu uopste nije dobro delo po prirodi covekovoj. Ono je dobro delo kao ispunjenje zapovesti Bozje, kao delo vere. Zagledajte se u Novi zavet i uopste u celo Sveto Pismo. Vi cete naci da ono zahteva ispunjenje zapovesti Bozjih, da se to ispunjenje naziva delima, da od toga ispunjenja zapovesti Bozjih vera u Boga postaje ziva, kao ona koja dela. Bez njih ona je mrtva, kao da je lisena svakog pokreta. A nasuprot tome, naci cete da su dobra dela pale prirode od cula, od krvi, od poriva i neznih osecanja srca - nedopustena, odbacena. A bas ta tako dobra dela vama se i svidjaju kod neznabozaca i muhamedanaca. Za njih vi hocete da im se da spasenje, mada bi to bilo uz odbacivanje Hrista. Cudno je vase rasudjivanje o zdravom razumu. Otkuda ga, s kakvim pravom, nalazite, i prepoznajete kod sebe? Ako ste hriscanin, onda treba da imate o ovom pitanju shvatanje hriscansko, a ne kakvo drugo, samovoljno ili prihvaceno ko zna gde. Jevandjelje nas uci da smo padom stekli lazno nazvani razum, da razum pale prirode nase, kakvo god urodjeno dostojanstvo imao, ma kako bio izostren ucenoscu ovoga sveta, ocuvava nasledje steceno padom, ostaje lazno nazvani razum. Njega treba odbaciti i predati se rukovodjenju vere. Pod tim rukovodjenjem, u svoje vreme, posle znatnih podviga u poboznosti, Bog daruje vernom slugi Svome razum Istine, ili razum duhovni. Ovaj je razum moguce i duzno smatrati zdravim razumom, on je objavljena vera, tako nenadmasno opisana od svetog apostola Pavla u 11. glavi njegove poslanice Jevrejima. Temelj duhovnog rasudjivanja je Bog. Na ovom tvrdom kamenu ono se zida i zato se ne koleba, ne pada. A to sto nazivate zdravim razumom mi, hriscani, smatramo razumom toliko bolesnim, toliko pomracenim i zabludelim, da se njegovo izlecenje drukcije i ne moze ostvariti nego odsecanjem svih znanja koja ga sacinjavaju, macem

vere, i njihovim odbacivanjem. A ako se smatra zdravim i priznaje takvim na nekakvom temelju neizvesnom, klimavom, neodredjenom, koji se ne-prestano menja, onda ce on, kao zdrav, neminovno odbaciti Hrista. Ovo je dokazano iskustvom. Pa sta vam to govori vas zdravi razum? Da je smatrati pogibiju dobrih ljudi, koji ne veruju u Hrista, protivno vasem zdravom razumu. I ne samo to, takva propast vrlih protivna je milosrdju tako sveblagog Bica, kakvo je Bog. Razume se doslo vam je otkrivenje svise o ovom predmetu, o tome sta je protivno a sta nije protivno milosrdju Bozjem? Nije, nego zdrav razum pokazuje ovo. Ah, vas zdravi razum!... Medjutim, buduci pri vasem zdravom razumu, kako to mislite da mozete sopstvenim ogranicenim covecijim umom da shvatite sta je protivno i sta nije protivno milosrdju Bozjem? Dozvolite da kazem nase misljenje. Jevandjelje, odnosno Hristovo ucenje, ili Sveto Pismo, drukcije jos receno, sveta Vaseljenska Crkva, otkrili su nam sve sto covek moze znati o milosrdju Bozjem, koje prevazilazi svako umovanje, i svako poimanje covekovo nedostupno je za njih. Uzaludno je zanosenje uma covekovog kada nastoji da definise bezgranicnog Boga, kada nastoji da objasni neobjasnjivo, i da potcini svojoj uobrazilji... koga? Boga! Takav poduhvat je pregnuce satansko!... Imas ime da si hriscanin, a ne znas ucenje Hristovo! Ako se iz ovog blagodatnog, nebeskog ucenja nisi naucio da je Bog nesaznajan, podji u skolu i cuj cemu se uce deca. Njima objasnjavaju predavaci matematike u teoriji beskonacnog da se ono, kao neodredjena velicina, ne potcinjava onim zakonima kojima su potcinjene odredjene velicine - brojevi, da rezultati njegovi mogu biti sasvim suprotni rezultatima brojeva. A ti hoces da ogranicis zakone dejstva milosrdja Bozjeg i govoris: ovo je u skladu sa njim, ovo mu je protivno. To je u skladu ili u neskladu sa tvojim zdravim razumom, sa tvojim shvatanjima i osecanjima. Sledi li iz toga da je Bog duzan da shvata i oseca onako kako ti shvatas i osecas? A upravo to i zahtevas od Boga. To je sasvim nerazuman i krajnje gordi poduhvat. Pa ne okrivljuj prosudjivanja Crkve za nedostatak zdravog smisla i smirenja: to je tvoj nedostatak! Ona, sveta Crkva, samo postojano sledi ucenje Bozje o dejstvima Bozjim, otkriveno od Samoga Boga. Poslusno za njom idu istinska njena ceda, prosvecujuci se verom, potiruci razmetljivi razum, koji ustaje na Boga. Verujemo da mozemo znati u Bogu samo ono sto je Bog blagovoleo da nam otkrije. Ako bi bilo drugog puta ka Bogopoznanju, puta koji bismo mogli prokrciti umu svome sopstvenim naporima, ne bi nam bilo darovano otkrivenje. Ono je dano zato sto nam je neophodno. Pusta su i lazna sopstvena samoizmisljanja i skitanja uma covecijeg.Kazete: "Jeretici su takodje hriscani". Otkud vam to? Zar ce se neko ko naziva sebe hriscaninom a nista ne zna o Hristu, zbog krajnjeg neznanja svoga resiti da sebe smatra isto takvim hriscaninom kao sto su i jeretici, a svetu veru hriscansku nece razlikovati od poroda prokletstva - bogohulne jeresi? Drugacije rasudjuju o ovome istinski hriscani. Mnogobrojni zborovi svetih primili su venac mucenicki, smatrali za bolje najzesce i najdugotrajnije muke, tamnicu, izgnanstvo, nego da pristanu da saucestvuju sa jereticima u njihovom bogohulnom ucenju. Vaseljenska Crkva svagda je smatrala jeres smrtnim grehom, svagda je uvidjala da je covek, zarazen

strasnom bolescu jeresi, mrtav dusom, dalek od blagodati i spasenja, da je u opstenju sa djavolom i njegovom pogibijom. Jeres je greh uma. Jeres je vise greh djavolski, nego ljudski; ona je kcer djavola, njegov izum, - bescasce, blisko idolopoklonstvu. Oci obicno nazivaju idolopoklonstvo neverjem, a jeres - zloverjem. U idolopoklonstvu djavo preuzima na sebe bozansku cast od zaslepljenih ljudi, a pomocu jeresi on cini zaslepele ljude saucesnicima svog glavnog greha - bogohuljenja. Ko procita pazljivo "Odluke Sabora", taj ce se lako uveriti da je karakter jeretika sasvim satanski. On ce uvideti njihovo uzasno licemerje, prekomernu gordost, zapazice ponasanje koje se izrazava u neprekidnoj lazi, uocice da su se oni odali raznim niskim strastima, uvidece da se oni, kada imaju mogucnost, resavaju na sve najstrasnije prestupe i zlodela. Narocito je primetna njihova nepomirljiva mrznja prema cedima istinite Crkve i zedj za njihovom krvlju! Jeres je skopcana sa okoreloscu srca, sa strasnim pomracenjem i kvarenjem uma, uporno se odrzava u dusi njome zarazenoj - i tesko je coveku isceljenje od ove bolesti. Svaka jeres sadrzi hulu na Duha Svetoga: ona ili huli na dogmat o Svetom Duhu, ili na dejstvo Svetoga Duha, ali obavezno huli na Svetoga Duha. Sustina svake jeresi je bogohuljenje. Sveti Flavijan, patrijarh konstantinopoljski, koji je zapecatio krvlju ispovedanje istinite vere, proizneo je odluku pomesnog Konstantinopoljskog sabora prema jeresijarhu Evtihiju sledecim recima: "Evtihije, do sada jerej, arhimandrit, potpuno je razotkriven i u proslim svojim postupcima i u sadasnjim svojim izjasnjenjima o zabludama Valentina i Apolinarija, u upornom sledjenju njihovom bogohulstvu, tim vise sto on cak nije ni saslusao nase savete i pouke da prihvati zdravo ucenje. I zato, placuci i uzdisuci zbog njegove konacne pogibije, objavljujemo u ime Gospoda naseg Isusa Hrista da je on pao u bogohulstvo, da je lisen svakog svestenickog cina, opstenja sa nama i upravljanja svojim manastirom, dajuci na znanje svima koji od sada budu opstili sa njim, ili ga posecivali, da ce sami biti podvrgnuti odlucenju". Ova odluka je obrazac zajednickog misljenja Vaseljenske Crkve o jereticima; to opredeljenje je priznala sva Crkva, a potvrdjeno je Vaseljenskim Halkidonskim saborom. Evtihijeva je-res sastojala se u tome sto on nije ispovedao dve prirode u Hristu po ovaplocenju, kako ispoveda Crkva, vec je dopustao jedino prirodu Bozansku. Reci cete: samo to!... Zabavan je po svome nedostatku istinskog znanja i gorko zalostan po svome svojstvu i posledicama odgovor nekog lica kome je poverena vlast ovoga sveta, svetom Aleksandru, patrijarhu aleksandrijskom, o arijanskoj jeresi. To lice savetuje patrijarha da sacuva mir, da ne zapocinje prepirke, toliko protivne duhu hriscanstva, zbog nekoliko reci. Pise on da ne nalazi nista za osudu u ucenju Arijevom, - samo poneku razliku u obrtima reci - tek toliko! Ti obrti reci, primecuje istoricar Fleri, u kojima "nema niceg za osudu", odbacuju Bozanstvo Gospoda naseg Isusa Hrista - samo to! Opovrgavaju, znaci, svu veru hriscansku - tek toliko! Primetno je da su sve drevne jeresi, pod razlicitim maskama koje su se menjale, tezile ka jednom cilju: odbacivale su Bozanstvo Logosa (Reci) i izopacavale dogmat o ovaplocenju.

Najnovije ponajvise nastoje da odbace dejstva Svetoga Duha: sa uzasnim hulama one su odbacile Bozanstvenu Liturgiju, sve svete tajne, sve, sve ono gde je Vaseljenska Crkva svagda prepoznavala dejstvo Svetoga Duha. I sve su to nazvale ustanovljenjima ljudskim - drskije: praznoverjem, zabludom! Razume se, u jeresi vi ne vidite ni razbojnistvo ni kradju! Mozda je samo zbog toga ne smatrate grehom? Tu je odbacen Sin Bozji, tu je odbacen i pohuljen Duh Sveti - samo toliko! Onaj ko je prihvatio bogohulno ucenje i drzi ga se, onaj ko proiznosi bogohuljenje, ne otima, ne krade, cak i cini dobra dela pale prirode - on je predivan covek! Kako moze Bog njemu da uskrati spasenje!... Sav uzrok poslednje vase nedoumice, isto kao i svih ostalih, jeste duboko nepoznavanje hriscanstva. Nemojte misliti da je takvo neznanje nevazan nedostatak. Ne, njegove posledice mogu biti pogubne, narocito sada kada su u drustvu u opticaju nebrojene bezvredne knjizice sa hriscanskim naslovom, a sa ucenjem satanskim. Ne poznajuci istinito hriscansko ucenje, olako mozete prihvatiti misao laznu, bogohulnu kao istinitu, prisvojiti je, a zajedno s njom usvojiti i vecnu pogibiju. Bogohulnik se nece spasiti. A te nedoumice koje ste izrazili u vasem pismu, vec jesu strasni protivnici vaseg spasenja. Njihova sustina je - odricanje od Hrista. Ne igrajte se vasim spasenjem, ne poigravajte se, inace cete vecno plakati. Bavite se citanjem Novog zaveta i Svetih Otaca Pravoslavne Crkve (nikako ne Tereze, ne Franje i ostalih zapadnih umobolnika koje njihova jereticka crkva izdaje za svece). Naucite kod Svetih Otaca Pravoslavne Crkve kako pravilno razumevati Pismo, kakav nacin zi-vota, kakve misli i osecanja dolikuju hriscaninu. Iz Pisma i zive vere izucite Hrista i hriscanstvo. Pre no sto dodje strasni cas u koji cete biti duzni da stanete na sud pred Bogom, steknite opravdanje dato od Boga na dar svim ljudima - posredstvom Hriscanstva.