(modusi) - Listovi 1-8 (a-4)

List 1

& ú

&ú

Lidijski

2

Ï

2

Ï

L

Ï

2

Ï

Ï

Ï

&. Ï ú

Jonski modus

M

Ï

Ï

Ï

Ï

&. . ú Ï

D

Ï

Ï

2

Ï

Ï

. Ï

Ï

2

Ï

2

Ï

Ï

2

Ï

M

Ï

Ï

Ï

2

1

Frigijski

Ï

Ï

Ï

Ï

D

Ï

2

. Ï Ï ú Ï Ï Ï Ï Hipolidijski modus

L

. . .Ï .ú Ï Ï Ï Ï Ï Hipojonski modus

Ï

Ï

Ï

2

Ï

Hipomiksolidijski modus

Ï Ï Ï Ï Ï Ï ú M

. .Ï .Ï ú Ï Ï Ï Ï Hipodorski modus

D

Ph

Ï

Ph

Ï

Ph

Ï

Ï

Ï

L

Ï

Ï

1

Ï

Ï 2

2

Karakterističan interval

ú

ú

Lyd. 4

Karakterističan interval

Nema ga

ú

Karakterističan interval

ú

Mixolyd. 7

Karakterističan interval

ú

ú

Dorian 6

Ï Ï Ï ú Ï Ï Ï

. . Ï ú Ï Ï Ï Ï Ï

Karakterističan interval

Ph

Ï

Ï

Ï

Ph

Karakterističan interval

Hipoeolski modus

Ph

Hipolokrijski modus

Ï Ï Ï ú Ï Ï Ï L

Nema ga

D

Hipofrigijski modus

Ph

Lokrijski modus 1

Ï

Ï

ú

M

D

Ï

Ph

&. . ú Ï

ú

D

M

Ï

D

Frigijski modus

Ï

Ï

Dorski

D

Eolski modus

&ú

Ï

D

Dorski modus

Ï

Ï M

M

&ú

1

2

Ï

M

M

Miksolidijski modus

Ï

Ï

Ï

ú 2

Lidijski modus 1

Ï

Miksolidijski

L

&ú

List 1

SREDNJEVEKOVNI TETRAHORDI I MODUSI

Ph

ú

ú Phrygean 2

Characteristic interval

. ú

Locrian 5

ú

List 2

List 2

MESIJANOVI MODUSI

sa ograničenom transpozicijom

& . ú ú

1. Modus (6 tonova); shema: 2-2-2-2-2-2

ú # ú # ú #ú

1 moguća transpozicija

ú

bú bú

& . b ú b ú nú #ú ú ú b ú ú ú 2. Modus (8 tonova); shema: 12-12-12-12

ú

ú

ú

ú bú

Ï .Ï Ï Ï Ï Ï bÏ bÏ n Ï # Ï Ï bÏ Ï bÏ bÏ nÏ Ï Ï # 2 moguće transpozicije

3 moguće transpozicije

etc. ... ... & . ú bú nú #ú ú bú bú n ú ú . #Ï Ï Ï Ï bÏ nÏ Ï Ï #Ï Ï Ï Ï bÏ etc. Ï Ï Ï # bÏ ú #Ï 3. Modus (9 tonova); shema: 211-211-211

4. Modus (8 tonova); shema: 1131-1131 5 mogućih transpozicija

etc. etc. etc. etc. ... Ï #Ï Ï ... ... bÏ & ú. bú nú ú #ú ú bú nú ú . Ï #Ï#Ï Ï etc. Ï Ï ... ... Ï Ï bÏ Ï #Ï Ï #Ï

5. Modus (6 tonova); shema: 141-141

5 mogućih transpozicija

6. Modus (8 tonova); shema: 2211-2211

5 mogućih transpozicija

& . b ú ú #ú ú ú ú ú

etc. etc. Ï ... Ï bÏ bÏ ... ... . Ï #Ï Ï b Ï Ï #Ï Ï bÏ Ïetc. #Ï Ï Ï #Ï Ï #Ï

etc. etc. & . ú ú ú #ú #ú #ú ú ú bÏbÏ Ï bÏ nÏ ... Ï Ï #Ï Ï ... bÏ Ï Ï ú

7. Modus (10 tonova); shema: 11121-11121 5 mogućih transpozicija

etc. ...

etc. etc. ... Ï Ï Ï ... #Ï Ï # Ï

etc. etc. etc. etc. & . . ú bú ú #ú ú bú nú ú ú . Ï#Ï Ï#Ï Ï ... Ï #Ï Ïetc. ...#Ï Ï Ï ... Ï Ï bÏ ... Ï#Ï Ï ... ú #ú #Ï

List 3

List 3

PENTATONSKA LESTVICA Modul čiste kvarte; shema: 23. Modus je sačinjen od dva modula vezana na sinafi. Između gornjeg modula i (oktavne) transpozicije donjeg - nalazi se celostepeni dijazeuksis

& ú

ú 2

ú

2

ú

ú

3

3

ú

ú

ú

ú .

2

3

2

ú .

3

celostepeni diazeuksis

neki tipični akordi pentatonske lestvice:

w w w

w w w

w ww

& w ww

w w w

w w w

w w ww

w w ww

w w ww

ANTIČKI DUR

& . . . . Ï Ï ú Ï ú Ï Ï ú 2 2 1 2 M

M

2

2

M

1

2

Ï bú 1

M

2

Ï

Ï bú 1

2

2

Ï

ww w w

w w ww

M

2

w w w ww

Ï bú . 1

Eolski modus

Miksolidijski modus

NEOBIČNE KOMBINACIJE srednjevekovnih tetrahorada Drugi Mesijanov modus; shema : 212-1-212-1

& . . . Ï Ï #Ï Ï ú ú bÏ Ï 2 1 2 "Frigo-dorski" modus

2

1

ú

2

2 Ovaj tonski niz se može naći u melodijskom g-molu ali drugačije tretiran. Ovde je tonika A a tonovi E i F su stabilni i potpuno normalni. "Dori-lidijski" modus; shema: 212-1-222

&

ú #Ï

Ï

Ï

bÏ

Ï

Ï

2

Ï

1

1

2

2

Ï #Ï 1

2

#Ï

1

Ï #Ï 2

ú 1

Dva dorska (molska) tetrahorda, sa polustepenim dijazeuksisom, u stvari, čine Drugi Mesijanov modus!

ú

2 2 2 1 Isti tonski niz kao "Frigo-dorski" ali sa drugačijom tonikom E a ne A 2

Ï

List 4

List 4

LINEARNI MODUSI

JEDNO-OKTAVNI MODUSI

(Pre-oblikovan Treći Mesijanov modus) Re-shaped 3rd Messiaen's Mode) Jedno-oktavni modus od 9 tonova; modul - v.3; tri različita tetrahorda: 211-121-112 Modus je simetričan u odnosu na nepostojeći ton f#; ili ako se proširi na dve oktave onda simetrija postoji u odnosu na c2 1 Ï 1b Ï 2 ú ú n b Ï Ï 1 bú nÏ b Ï ú 2 Ï #Ï ú 1 1. 2 2 . . . 1 & . Ï #Ï ú Ï Ï 2 ú2 1 1 1 1 1

1

Osa simetrije u okviru jedne oktave Osa simetrije u okviru dve oktave

"Harmonizacija" modusa; u spoljnim glasovima su oba "krila" modusa Akordi načinjeni korišćenjem svakog drugog tona modusa

ÏÏÏÏÏ bbbÏÏÏÏÏ & & bbbÏÏÏÏ Ï

nnÏÏÏÏ

nnÏÏÏÏ bbÏÏÏÏ

bbÏÏÏÏ

nÏÏÏ

nnÏÏÏ

bbÏÏÏ

bÏÏÏ

nÏÏ

nÏÏ bbÏÏ

bÏÏ

Ï

w

nÏ

bÏ

w

List 5

LINEARNI MODUSI

List 5

POLU-ZATVORENI MODUSI Dvo-oktavni modusi

Dvo-oktavni modus; 12 raznoimenih tonova; modul m.6 Tri identična pentahorda (povezana na sinafi); shema: 3212 Modus je simeričan u odnosu na osu koja se nalazi između tonova a and b Ton a kao središnji ton modusa, može da igra ulogu tonike (pr. a, b, c) ali mnogo zanimljivije je videti tonove a i b kao dvostruku toniku! (pr. d)

&

. #ú

. . Ï #Ï

1

2

3

Ï

2

ú

3

bÏ

"dvostruka tonika"

Ï

2

Ï bÏ

ú

2

1

3

2

Ï bÏ 2 b ú . 1

Osa simetrije

a) Višeglasna progresija, od 1 do 7 tonova; centar (tonika): a

& Ï

bÏ b Ï bÏ ÏÏÏ bb ÏÏÏ ÏÏÏ bb ÏÏÏ # ÏÏ ÏÏ ## ÏÏÏ ÏÏ

ÏÏ bbÏÏÏ Ï Ï

bÏÏ

b) Četvoroglasna progresoja; centar (tonika): a

c)

&

#ú

b úú ## úú

bbúú úú

ÏÏ Ï

úú # úú

bÏÏ

w

bbúúú ú

w ww w

Još jedna harmonska progresija - od 1 d 6 različitih tonova; centar (tonika): a

#úú

1

## úú #ú

ú ##úú

bnúú ú

3

4

5

# #úú #úúú #ú

2

#úú

? #ú

d)

bbúú úú

úú # úú

bbúúú ú

& úúú ú

ÏÏÏ bbÏÏÏ # ÏÏ Ï

##úúú

&

bbbúúú

úú ú

bbúú

úú

6

5

4

3

nú n úú

ú # úú

bú 2

úú

úú

w 1

w

ú

Harmonska progresija - od 2 do 8 (10) različitih tonova; "dvostruke tonika": a-b

b úú bbb úúú bbb úúú ú b ú b ú ú b ú & bú ú b ú ú b ú ú 2

2

& ú ú

4

4

úú úú

6

6

ú # úú úúú

6

8

úú bb úú b ú b ú # ##Ïúú b úú bb úú úú bbbúúú úú bbúú ú bw (10)

8

úú úúú # Ïúú úúú # # ú # ú ## úú # ú

6

6

úú úúú # #ú

6

4

ú # úú úú

2

2

úú ú

w

4

LINEARNI MODUSI

List 6

List 6

POLU-ZATVORENI MODUSI Dvo-octavni Modusi (2) Dvo-octavni modus; 19 tonova; modul - m. 6 tri identičnan heptahorda vezana na sinafi; shema: 211121 Središnji ton g# ima ulogu tonike; on se pojavljuje tri puta; On ima obe vođice (donju i gornju); donja vođica ima svoju vođicu!

A & / . . . . #Ï ú #Ï Ï #Ý Ï # ú # Ï Ï 1 Ï 1#Ï 2 1 2 1 1 1

2

Ï

1

ú

Preskočeni tonovi

2

1

2

1 2 1 1 b ú #Ï Ï Ï b Ï Ï n Ï / ##ÏÏÏ .ÏÏ 1

Istovetan tonski niz kao gore ali koji započinje tonom a#; modul - m. 6 Tri identična heptahorda vezana na sinafi; shema: 111212 Centralni ton a pojavljuje se samo jednom; Možemo ga - baš zbog toga - proglasiti za toniku!

Ï 2 Ï 1b Ï 2b ú bÏ nÏ ú Ï . / 1 1 1 A1 & / . .Ï # .Ï # Ï Ï # ú Ï #Ï Ý Ï #ú Ï 1 1 2 1 2 1 1 1 2 1 2

Preskočeni tonovi

Ï ###.ÏÏÏÏ Ï

1

Istovetan tonski niz kao gore, transponovan za v. 2 naniže i prestruktuiran po pentahordima. U sredini je jedinstveni ton g (tonika). Levo (donje) krilo je plagalno dok je desno (gornje) autentično. Plagalno krilo: dva simetrična pentahorda: 1112 - 2111; modul: č. 4 sa polustepenim dijazeuksisom. Autentičnp krilo: dva simetrična pentahorda: 2121 - 1212; modul: um. 5 sa polustepenim dijazeuksisom. plagalno krilo Ï bÏ b ú Ï b ú bú n Ï 2 / 1 A2 & / . . . / 2 Ï #Ï Ý Ï 1b Ï 2 1 1 Ï ú ú # Ï 2 1 # ú Ï #Ï 2 1 1 1 2 autentično krilo

1

1

1

Preskočeni tonovi

n ÏÏÏ bb.ÏÏÏ

1

Harmonska gradacija od jednog tona (tonike) sve do dva zadnja akorda od po 9 različitih tonova (as = gis) Spoljni "glasovi" u akordima su tonovi modusa uzeti po redu; unutrašnji glasovi takođe idu po modusu a vertikalne strukture su sačinjene od tonova na preskok (svaki drugi)

A2 & ww

Ï bÏ #ÏÏ nbÏÏÏ #ÏÏÏ bnÏÏÏÏ

ÏÏÏ bbbÏÏÏ nÏÏÏÏ bbbÏÏÏÏ # # ÏÏÏ nÏÏÏÏ ## ÏÏÏ nÏÏÏÏ #Ï n Ï

bw w w w w # w w ### w ww

Još jedan tip harmonske progresije; svi tonovi modusa se nalaze u spoljnim glasovima; plagalno "krilo" je u donjem a autetnično "krilo" u gornjem glasu. Akordi su građeni od tonova na preskok. autentično krilo

A2 & #ÏÏ ### ÏÏú

bÏ nÏÏÏ # #ÏÏÏÏ nbÏÏÏÏ ##nÏÏÏÏÏ bnnÏÏÏÏ n ÏÏ # Ï n Ï

plagalno krilo

n Ï b bÏÏ # ÏÏÏÏ b ÏÏÏ

nÏn ÏÏÏ #Ï

bbbbÏÏÏÏ nÏ

ÏÏú nnbÏ/ Ï

List 7

List 7

LINEARNI MODUSI

POLU-ZATVORENI MODUSI Dvo-oktavni modusi (3)

Dvo-oktavni modus; 19 tonova; modul - m.6; donji deo je identičan kao u modusu A (List 6) Modus je smetričan odnosu na centralni ton (toniku) gis. Vođice postoje sa obe strane. Postoje tri različita heptahorda na sinafi. Prvi i treći su međusobno simetrični, dok je srednji simetričan unutar sebe; shema: 211121 - 211112 - 121112 U ovom slučaju, kao i u nekim kasnijim, ton Gis je uzet kao osa simetrije, jer je klavijatura takodje simetrična u odnosu na njega

B & / . . . . #Ï ú #Ï Ï #Ý Ï b Ï # ú # Ï Ï 1 Ï 1#Ï 2 1 2 1 1 1 1 1

2

Preskočeni tonovi 2

1 1 1 2 b Ï b ú ÏÏ ú 1 #Ï #Ï Ï Ï / ÏÏ. ÏÏ

2

Osa simetrije

Istovetan modus kao prethodni ali podeljen na šest modula v. 3 Postoje tri različita tetrahorda: 211 - 121 - 112 (svaki se pojavljuje dva puta) Svi oni su simetrično postavljeni u odnosu na centralni ton (toniku) - gis. Videti na Listu 4: jedno-okavni modus i njegovu "dvo-oktavnu" varijantu. U stvari, to je isti modus, samo transponovan od c na gis

Preskočeni tonovi

ú ú 1 Ï 1 b Ï 2b / 2 ú #Ï # Ï b Ï B1 & / . . . 1 . 2#Ï 1 ú #Ï Ï #Ý Ï 1 2 1 ú # Ï Ï Ï 1 2 1 #ú # 1 1

1

2

1

Osa simetrije

ÏÏÏ Ï.Ï Ï

Dvo-oktavni "nepravilni" modusi Modul č. 5. Tri različita heksahorda sa jednim polustepenim i jedni celostepenim dijazeuksisom. Shema: 21112 - 1 - 21211 - 2 - 11212

A2 & / . . .Ï #/ ú ú #Ï Ï # ú #Ï Ï 1 Ï 2# 2

2

1

1

1

2

Ï bÏ bú bÏ 1 bÏ 1 nú # ú Ï 2 / 1 Ï 2 1 1

2

1

Preskočeni tonovi

ÏÏ b.ÏÏÏÏ Ï

Primer "nepravilnog" i ne-periodičnog modusa; iz "Za mirisom rascvetale trešenje" - Taoraruru

Ï Ï nÏ . . #Ï. . b .Ï b .Ï bÏ Ï bÏ ú #Ï Ï Ï Ï Ï bÏ & .Ï . . . Ï bÏ b Ï Ï 2 2 N.B.! Donje, heksahordalno krilo kombinuje frigijski modus i celostepenu skalu, dok se u gornjem, pentahordalnom "krilu" nalazi deo Drugog Mesijanovog modusa sa miksolidijskim (durskim) tetrahordom. Jedino što su oni drugačije označeni.

?

Naravno, ovaj primer, kao i mnogi drugi, može se shvatiti kao polimodalnost, ukoliko svaki modul smatramo za posebni modus. U svakom slučaju promena registra igra ključnu ulogu.

List 8

List 8

LINEARNI MODUSI

POLU-ZATVORENI MODUSI Tro-oktavni modusi

Tro-oktavni modus (21 ton); četiri identična modula v. 6; shema: 32112

Ï Ï bÏ n Ï #ú ú / Ï ú bÏ Ï #Ï

Tonika

&

Donja Medijanta

Donja Tritonanta

ú Ï Ï bÏ / # ? Ï # #ú Ï #Ï #ú Ï Ï 1 1 2 3

2

Gornja Medijanta

Gornja Tritonanta

Tonika

Četvorozvuci sačinjeni od svakog drugog tona modusa

&

? ##w #w ww

Ï bÏ ÏÏ ##ÏÏÏÏ #Ï#ÏÏ n##ÏÏÏ ##ÏÏ

& nw ww ? w

bÏÏ nÏÏ b#ÏÏÏ nÏÏ #ÏÏ Ï

Ï #ÏÏÏ

bw ##bw w w

w ww w

ÏÏ b#ÏÏ nÏÏ b#ÏÏ #ÏÏ #bÏÏ ÏÏ nÏ

Ï b#ÏÏÏÏ nÏÏÏ

# Ï n#ÏÏ b#ÏÏÏ nÏÏ

w nww w

##w# w w w

Treba zapaziti da akordi Tonike, obeju Medijanti i Tritonanti imaju identičnu "konsonantnu" kvartno-kvintnu strukturu (5-7-12)